IZVORI MODERNE UMETNOSN 113
dostiZestanje totalne slobode, pruZajuci primer onoga Stotreba da
ZVORI MODERNE UMETNOSTI
Termin ,,modernaumetnost" ne oznadavasawemenuumet-
nost, umefirostnaieg veka ili na5egdoba. Postoji perid' onaj koji
se sadanaziva,,izvorimaXX veka", u kome semislilo kako umet-
nost, da bi bila umetnost, treba da bude moderna, to jest da
odraiava osobine i potrebe jedne kulture svesnozaokupljene svo-
jim napretkom, kulture koja Zeli da se odvoji od svih tradicija, us-
merene na stalno prevazilaienie sopstvenih rezultata. Umetnost
tog perioda naztanaje i ,,modernistidkom",to jest modernompo
programu i, prema tome, svesnomnuinosti da se razvija u novim
pravcima,destosuprotnim u odnosu na prethodne'Trenutak pre-
kida u umetnidkoj tradiciji predstavljenje impresioniznom: mo-
derni pokret ewopske umetnosti zapoiinje kada se shvatada im-
presionizan nije radikalno izmenio pretPostavke,uslove i svrhe
umetnidkqgdelovanja.Tada se postavljapitanje wednovanjaisto-
rijskog doprinosa impresionizrna;u prvom momentu, nastoji se
razjasnitida li je impresionizampo svom usmerenjubio klasidanili
romantidan,ili se re5avala,i kako, suprotnostizmeduta dva stava
koja nisu smatrana za odredene istorijske prilike, vei za veEite
krajnosti ljudskog duha.
Primajudi umetniku zadatak da u umetniikom delu prenosi
neposredanvizuelni utisak, nezavisan,dak i suprotansvakomkon-
vencionalnom pojmu strukture prostora i forme predmeta, im-
presionizan je- p-otvrdio vrednost utiska kao apsolutnu i auto-
nomnu tinjenicu egzistencije.Umetnik u utisku ostvarujestanje
potpune autentiinosti bi6a,u odbijanju svakoguobidajenogpojma
bude idealan lik modernog doveka, oslobodenog od predrasuda i
spremnogza direktno iskustvo stvarnog.Ispitivanje i produblji- ,
vanje mogucnosti modernog doveka, ili doveka koga iskljuiivo
odreduje autentidnost sopswenih iskustava,morale su nuZno da se
kredu u dva pravca: u nastojanjuda se utwdi kakvo bi moglo da
bude olidenjei eventualnokakva bi mogla da bude struktura sveta
iskljui-ivo datog kao utisak ili fenomen; i u definisanju smisla i
eventualne svrhe ljudske egzistencije shva6eneiskljudivo kao
smenjivanje,ukr5tanjei kontekst utisaka.Umetnost koja se razvi-
ja u ova dva pravca u biti je modernazato Stopodrazumevaodba-
civanje svakogprincipa autoriteta, bilo da je ovaj shva6enkao ot-
krivena i vednaslika stvorenog,kao op5ta estetskanorma ili kao
istorijska tradicija vrednosti.Zbog toga se umetnostovog perioda,
modema ufiretnost,ne obazire ni na jednu nacionalnutradiciju i
postavljase ne vi5e kao univerzalnaumetnost ili lepota, vei kao
umetnostjednog istorijskog dru5tvakoja nastoji da prevazidetra-
dicionalnegranice nacionalnostii da bude internacionalnaili ev-
ropska.Nema sumnje,u stvari, da je cilj razliditih i destoprotivre-
dnih umetnidkih struja krajem XIX i podetkom XX veka defini-
sanjeideje o Evropi, 5to upravo proizilan iz dijalektidkogprevazi-
laienja istorijskih tradicija i onih koje je pozitivizamtogavremena
nzivao nacionalnimosobinamaili konstantama.
Pitanje umetnosti postavljase tako na razliditim planovima:
direktno uiestvovanjeu istorijskim prilikama nuino name6einte-
lektualne,moralne, druStvene,religioznei politidke probleme,ne
specifidnoestetskogporetka. Ali po5toje umetnostkao umetnost
potpun i nezamenljivnadin iskustva,onazadriava i nagla5avasvo-
ju autonomiju.,,L'art pour I'art" je dobro smiSljenakrilatica s kra-
ja veka, iirne se, izmedu ostalog,potwduje da umetnik nemadru-
gog cilja oeirnda proizvodi umetnosti da je umetnost- kao dista
umetnost- neophodnazaLivot sveta,to jest da se druSfuo,mada
ne iskljuiivo, formira i vaspitavaposredstvomumetnosti.Ako je
tako i ako umetnik takode dini deo dru5tva,umetnostne samoda
ne potideod unapred ustanovljeneestetike,ve6u toku svogostva-
rivanja, ostvaruje ili gradi estetiku. Zato je jedna od glavnih ka-
rakteristika moderne umetnosti stalno formiranje grupa ili ten-
dencija,od kojih svakaobjavljuje i ramlja svoj program,nastojida
nemetne svoju estetiku ili odredenije poetiku (bududi da ova
nadelane potpadaju pod filozofski sistemi pre sveganastojeda
usmeravajuumetnikovo delovanje).MoZese dakle re6ida smenji-
rt4 GIULIO CARLO ARGAN
vanje poetika, ili onoga Stose ponekad s omalovaiavanjemnaziva
izmima, predstavljaZelju da se defini5eodnos izmedu umetnostii
savremenogdru5tva, u stalnom i ubrzanom kretanju. Nemaju6i
vi5e cilj da predstavi vednereligiozne i moralne vrednosti,umet-
nost moZesamo da bude naiin iivljenja i, kao takva, da se ukr5ta
sa svim vidovima savremenogZivota.Umetnost tako postajepot-
puna drGtvena dinjenica,pridruiujuii se najnaprednijimpolitie-
kim pokretima.
Godine 1884. Seurat izlaie La Bagnadeu Salonu Nezavis-
nih. Impresionistiikaistraiivanjao vizuelnojemocionalnosti tada
su razvijalijo5 samo Monet i Pissarro;dok su oni najodiglednijii
najvi5espolja5njiaspekti impresionistidkogvidenja (svetlo slika-
nje, sjajnaboja,brza faktura, paZljivoposmatranjesvakodnevnog
iivota) bili ve6, bar delimidno, prihva6eni i od tradicionalnih
umetnika,kao 5to su Bastien-lrpage,Besnardpa dak i Boldini.
Seuratovili Signacovneoimpresionizamnastajeiz Zeljeda se lumi-
nistiikom i koloristidkom videnju impresionizmadAstrogaformu-
lacija, ne samou odnosuna neznatnaskretanja,ved na samempi-
rizam pionira ovog pokreta. Tekstovi visokog teorijskognivoa F.
F6n6onai D. Suttera ieleli su da ustanovenauine temeljeviclenja
na osnovustarih Chevreulovihoptidkih istraZivanjai onih novijih
Helmholtzovih i Roodovih. Rei je, prema tome, o logiikom raz-
voju impresionistidkeobjektivnosti; a to je razvojsa dalekoseinim
posledicama.Utisak koji su impresionisti uspeli da izdvoje nije
vi5e samonadin neposrednogi spontanogsaznanja;upravo zbog
toga ofvoreniji je i autentiiniji od uobidajenogpojma. To je stanje
svesti,StaviSe, to je samasvestuzetai istraZenau aktivnomtrenut-
ku njenogsusretasa pojavnim. Utisak, prema tome, ima strukturu
koju treba razjasniti; i ima razvoj,proces,koji treba izrazitiuraz-
voju ili postupkuslikarskeradnje.Videnje je ne5toStonasraye pos-
redswomslikarstva,prema tome, faze slikarskogpostupkane tre-
ba da imaju niSta od nadahnuia ili duda, vei treba da se vide i
uoiavaju kao faze jednog naudnogeksperimenta.Redje, u stvari,
o tome da se pronade forma svetlosti i boje, 5taviSe,forma ili
strukturawesti u fenomenu,budu6ida sesvestne moZemislitiap-
straktno,ve6jedino u dinu saznavanjai naznaiivanjafenomena.
Tako seobjainjava zaito je neoimpresionizam, sasvojim naudnim
doprinosom, mogao da se Siri u Evropi (tipi6an sludaj,italijanski
divizionizam)predstavljaju6ipolaznu tadku svih struja usmerenih
na analitikuvidenja,kao Stosu kubizami futurizam.
IZVORI MODERNE UMETNOST] 115
Objainjenje impresionizma kao krajnje poslediceduha tra-
janja romantiinog i konadnepobede ideja Delacroixanad Ingre-
sovim idejamaviSenije odrZivo.Ako je istina da utisak ili percep-
cija nisu vedni ve6 stalno promenljivi, isto tako je istina da svest,
otkrivajudi se u fenomenu koji prima, otkriva ponaianje, trajnu
strukturu. Uostalom, pojava neoimpresionizmas vremenom se
podudara sa onim Sto bi moglo izgledati, mada nije, kao korak
unazld ili bar kao misaonozaustavljanjeu razvoju samihumetni-
ka impresionizma.Renoir se vrada iz Italije, gde ga je Raffaello
oduievio i pnznaje da se nalazi u jednom 6orsokaku,da vi5e ne
zna ni da slika ni da crta, a njegovaklasidnavokacija,kao Stodo-
kazuje veliiina njegovogdela, nije involucija ingriste(ka Ingresu),
ve6 intuicija mogu6nogklasidnogirnpresionizma.Degas,sa svoje
strane, pojadavacrtadko istraZivanje,produbljuje analizu odnosa
pokret-prostor; njegov prostor nije kategorija a priori u kojoj se
javljaju fenomeni, ve6 je struktura sarnogfenomena.Cak Monet,
koji takodes apsolutnomdosledno56urazvija pretpostavkeimpre-
sionizrna,svakimdanom sveviSeprime6ujeda utisak nije samovi-
zuelna dinjenica,vee da angaZujeiitavu egzistenciju,da se dotide
najdubljih slojeva oseianja. IstraZivanjeneoimpresionistapolazi
od strogonaudnoggledi5ta,ali nauka ne obuhvataditavu kulturu.
Godine koje dolazeposle 1884.jesu, izmedu osralog,godinekada
se C6zannepovladi da slika bave6ise najoiiglednijim i najsvesni-
jim istrafivanjem: utisak je joS tu, Stavi5e,to je la petites1nsation,
ali svestnije ni5tadrugo do skup usaglaienihutisaka,prostorje za-
si6enutirima koji se komponuju u jedan kontekst. predmei pro-
lzilazr rz konstruktivnog sumiranja utisaka. potrebno je svakako
prevazi(i dulni haos i dospeti do apsolutnejasno6eforme, ali ne
gubedi niStaod iulnog iskustva koje sadinjavasadrZajsvesri- i
bez koga nema svesti- jer svestnije niita drugo do njen vlastiti
sadriaj. A buduii da stvarnostistorijskogdovekanije sva u nepo-
srednostii brzini utisaka,Stavi5esami utisci su pod uticajemprol-
log iskustva,ponovo se predlaZe(upravo u granicamaiskustva,a
ne autoriteta) pitanje istorije: odatle duveno poredenje izmerlu
Poussina,najvi5eistorijskog umetnika medu umetnicima,s jedne,
i prirode, s druge strane. Ako je, prema tome, klasidnaumltnost
ona koja teii predstavljanjupozitivne koncepcijesveta,u njegovoj
prostomo-vremenskojtotalnosti, nema sumnje da, sa C€zannom,
impresionizamzaistapostajeklasidan;ali nova znatajnadinjenica
jeste da s€ta prostorno-vremenskatotalnost pojavljuje u fenome-
116 crulro cARLoARGAN
nu, onako kako je nauka prihvata, a prema tome, predstavaje
uvek, i u istoj meri, objektivna i subjektivna,to je predstavapo se-
bi ili predstavasveta.
Uostalom,klasidnaideja, interesovaryeza uzvi5eneili duboke
sadrZaje,poverenje u idealnu funkciju umetnostinisu uni5tenita-
lasom vizuelnog objektivizma impresionista. Mada daleko od
istraZivanjafenomena videnja, poslednjih godina XIX veka rade
umetnici koje danasniko ne bi smeo da optuii za naTadnjaitvoi
akademskitradicionalizam.Iste godine kada Seuratsllka La Bai-
gnade,Puis de Chavannesslika u Lion$ Visionantique,delo dija
literama ozbiljnost nije ispod naudneozbiljnosti Seurata;isto 6e
primetiti Gauguin, azatim, u prvim godinamarada u Parizu,i Pi-
casso.Poredenjerasko5neslikarske fantazljeG. Moreaua,koji 6e
biti uiitelj fovistima, i Flauberta,zapravonjegovih Tentationsi Sa-
lanunbda,dak je veoma lako; isto tako kod Monticellija, koji 6e se
svideti Van Goghu, odiglednaje lelja da se rasplarnsanom kolori-
stidkom videnju pridruZi rasplamsanapoetska fantadia. Carridre
6ak pokuiava, mada sa malo uspeha,suprotanput neodredenog,
nejasnogvidenja,bz boje, da bi revalorizovaopatetiEneteme ko-
je su izgledalezauveknapuStene.Nasuprotnjemu,Toulouse-Lau-
trec, koji je temeljno proudavao sistem znakova impresionista,
pretvara vizuelni utisak u mentalni utisak i koristi se tim brzim i
nemarnimbeleZenjemda bi stvaraoslikarstvokoje je oitro i pole-
midki zainteresovanoza druStveniZivot njegovogwemena.Odilon
Redon koji upravo ovih godina idazi iz senkei u Mallarmduotkri-
va svog duhovnog vodu, sudio je o impresionizmu bas de plafond
i iulnom naturalizmu suprotstavljaonaturalizamistraiivanja, koji
je maiti otkrivao nov zadaransvet poetskih slika. Na kraju, ako
umetnost moZe da ima naudnu stranu, okrenutu ka predmetu,
moie da ima i literarnu ili poetsku stranu, okrenutu ka traganju
subjekta,i to se ne moZe zanemariti.
Danas, sa bra6om Goncourt i J. E. Blancheom,ne moZe se
vi5e misliti da je impresionizam po svojim sjajnim bojama i svojim
blistavim efektima svetlosti powatak na najbolju tradiciju francus-
kog osamnaestogveka: brz i sre(no izabran nadin da se posdr sa
toucheet diviser les toru (stavipotez i podeletonovi).Isto tako im-
presionizam nije plod nacionalne tradicije koju struje manje ili viSe
nepcredno vezane za impresionizan, rawijaju u Nemaikoj, u
Engleskoj,Holandiji, Italiji, Americi. Danasvi5ene moZepostoja-
ti moderna umetnidka struja koja ne bi vodila raduna,makar u po-
tzvoRrMoDERNE
uMErNosrr ll7
lemidkom smislu, o novoj koncepciji sveta i 6oveka,pre svegao
dovekuu svetu,Stosu impresionistipredlofili i 5to sadatreba pro-
dubiti, objasniti i dovesti do kraja.
Godina 1886. je godina knjEevnog simbolizrna,ali i godina
prvog Gauguinovog boravka u Bretanji, dolaska Van Gogha u Pa-
riz, pojavljivanja Rembauovih lllwnirntioru. Simbolizam je kon-
cept koji podrazumeva suprotstavljanje ideje slike ideji forme.
Forma je uvek predstavaspoljainjeg sveta, ma koliko da je slo-
bodna i interpretativna, i kao takva, uvek ima jedno precizno
znadenje: pejzaLnevedute, figure ili mrtve prirode, Sto god da se
pojavi bice uvek sturkturno nairlo principium individuationis,bilo
da je to plastidki reljef, svetlostili boja. Slika moie da ima dva,
viSeili beskonadnomnogo znaienja:jedna Bogorodicasadetetom
msile da predstavljamaterinstvoili spasenjeljudskog roda, i tako
dalje. Forma se uvek radaiz procesaanalize,slika iz procesasinte-
ze: ato 1eotkrice Paula Gauguina,glavne lidnostislikankog sim-
bolizna i razlog njegovog suprotstavljanjadisto vizuelnom sli-
karstvu Moneta ili Pissaroa.Ali ni Gauguin ne moZeda izbegne
utisak, Stavi5e,nastoji da ga pojednostavii pojadazato 5to Zelida
zna Sta on oznaiava, koja predainja iskustva obnavlja, koja
angaiovanjau sada5njostiodreduje slika svetaStose stvarau mi-
Sljenju.7-anjegaslika nije viSeekran na kome seprojektuje oblidje
sveta: to je autonomna slika, upotpunjena magidnomegzistenci-
jom i silan, kao Stoje egzistencijastarih slika narodne umetnosti
ili bolje red onog boianskog kod primitivnih naroda.Utisak je tu,
dak previie izvestani Ziv; ali za dovekakoji Zivi od utiska, za koga
svet nije ntta drugo do goru6i i sambuverenpoziv na njegovuspo-
sobnostda ose6a,StamoZeda bude vrednostsvetogi mitskog?Iz-
vesnoje da utisak ne odstranjuje tu vrednost, ali kako je utisak
potpuna realnost, a ne prvobitna i privremena realnost koja tek
treba da se razjasnii prede u intelekt, sveto i mit ostajuvezanisa
utiskom za naie telo, a iivot je samoritual, stalnoprizivanjemrad-
nih i skrivenih razlogasvojstvenihljudskom bi6u i kosmosu.Puvis
de Chavannesje sanjao o slivanju klasidnogi hriSdanskogmita u
novi ,,hurnanlzarn";Gauguin teZi novom, vednomvarvarstvudiji
su mitovi istrgnuti iz perspektiveistorije, prisutni u fiziikoj egzi-
stenciji,u setnim i neukrocenimstrastimamodernog6oveka.To je
jedan od razloga,mada ne i jedini, njegovogbekstvana Tahiti.
Nije jedini, jer slede6irazlog,mada ne toliko njegovogbekst-
va na Pacifidkaostrva, koliko formiranje njegovogslikarstvau ve-
118 GIULIO CARLO ARGAN
IZVORI MODERNE UMETNOSTI 119
likim i mimim sastavimaboje, bilo je prijateljstvosaVan Goghom vi5e, asosijalnost.nastajeiz potisnute druitvene
koje se ubrzo pretvorilo u snainu netrpeljivost.U stvari,ako Gau- . ..S,1 teZnje,
dakle, jo5 uvek iz socijalnog problema. A pitanje socijalnosti
guin beznadeZnoteii - izvangranicasaznanjai civilizacije- slici
umetnosti,ved postavljeno u granicamana koje su ukazali
koja bi sintetizovalajednu koncepciju sveta i jednu koncepciju Ruskin
i rvlorris, razvija se u sirokom pokretu ur-"i"no. ka totarnom
ljudske sudbine Weltanschaung i Leberxvelt,a uprkossvemubiva
ukljuiivanju umetnosti u druitvlni Zivot, ito predstavljaart
klasidan,Van Gogh je taj koji briSesve preprekei umetnostpos- nou_
veau.Rei je o tome da se ponovo pronade u.za s,svetom proiz_
tavlja kao iist iin egzistencijei dostiie videnje stvamogkao izraz vodnje, stavi5eda se u umetnosti, kao izrantvrhunske ume5nosti,
unutrainjeg stanja, nadovezujudise tako iznenada(kao 5to poka- dak pronade moralni korektiv suviie mehanidkojtehnici industri_
zuje njegovodugotrajno proudavanjeDelacroixa)na najsnainiju i p. Odigledno, uticaj umetnosti na proizvodnju i jreko
najautenticnijuromantidnu osnovu.Gauguin traZisveto u prirodi proizvodnje
na obidajei druStveniiivot moie ie vr5iti j;din; Sirenlem
stvari i doveka, mada magiinim i iracionalnim putevima; Van t<9!ise samorazvija u slikarstvui skulpturi, vec u literaturi,
,,stitl;
Gogh koji je traZio Boga u verskomprosve6enjui od njegabio od- ry mu_
zici, arhitekrui, dizajnu, qdi na kri;u, u svim oblicima koji
baden,zna da ga nikad vi5e ne6emodi prona6ii da 6e priroda za ],
sadinjavajuambijent5to ga dovekstvarau svom zivotu. pokret
njegabiti put u propast,a ne put ka spasenju. na-
bista, uposlednjoj deceniji.veka,.vezan je sa ovim zahtevom,ito je
Razlika, i moglo bi se re6i suprotnost,izmecluvidenjaimpre- u prirodi 6oveka,i nastoji da ga sistemaitzujeangaiujuii
sionistai Van Goghovog videnjaje radikalna. C€zannepokuiava u velikom
da umetnostponovo vrati medu velike saznajnedelatnosti;Van fu]jurnorn cilju sve vitalne snagemoderne umetnosti,odstranju-
judi supro0rosti,koristeii i ona istraiivanja
Goghovo dulno nasilje sasvimje negativnoi otkriva samo nemoi koja su se razvijalane_
zavisnood svakogdruitvenog interesovanja,kao Stoje
i oiajanje dovekapred stvarnoidu.Ali umetnidkai ljudskasudbina C6zanneo_
ili
Van Gogha reiava se tek kadajoj 1886. u Parizuimpresionistida- 1o, dak u suprotnosti sa ideatimamodernogOruStva,kao ito je
Gauguinovo i Van Goghovo. Doprinos art iouveaua
ju meru stvarnosti,kadaje predodavajukao neotklonjiv problem. na kultur_
nom planu ogromanje: prvi put jedan umetnidkipokret
Do tog trenutka bavio se ideolo5kimslikarstvomsurovesocijalne nastojida
vaii-za sve umetnosti i za sve zemlje. Ne
polemike;tamno slikarstvou kome je stvarnostbila malo viSeod l"^T:*:rl:!i.ku..t3l"
ponce se znaealutiska, naprotiv, dak se zeli da svaka
gorke pretpostavkekoja je nagoniladu5u na saZaljenjei pobunu. slika, svaki
znak umetnosti obuhvati ditaw gamu utisaka tako
Ali sadakada je stvarnostdata u svoj snaziemocija,sadakada se da slikarstvo
bude i arhi.tektura,poezija,muzik-a.Ali svetreba
vidi kako unutra5njastrastmoZeda istaknei izoblidi utiske,kakva da sekomponuje
u harmoniji koja odstranjuje svaku dramatidnugorcinu
ie biti sudbinaioveka, kakav smisaonjegovogpostojbnja?Odgo- iz ljudske
egzistenciFspajajucije sa onom beskonainomelzistencilom
vor je tragidan:ako je umetnostsam Zivot, ako je Zivot nemodan stvo_
y.enoq.U osnovi pokreta, a posredstvomSerusierai AcademieJu-
krik 72 u wetu, ako svet ne moZebiti viSene5todrugadijeod nas, lian, jesu pontavanska
Gauguin i Skola,a dominantanstilistiiki
a na5 napor da ga posedujemosluZisamo da sebi obezbedimo motiv je kompozicija u Sirokimravnima boje, madaje
predstavuo naSojsamodii na5emodajanju,nemadrugogizlazado glavnozani_
,:.ij: koju.i:. formulisao M. Denii. nastojanje
ludila ili samoubistva.Van Goghova poruka ljudima toga vreme- :.i1. da se re5e
svl, ma kohko razliiiti, napori i iskustva
na, koji su se zavaravalida su prona5liput ka miru i napretku,tra- umetnostikoja se ve6
odreduje kao otvoreno ,,moderna". Revalorizuju
giina je kao i poruka Dostojevskog.lsto tako, ako nije tragidan se stremljenja
mogtaizgledarisrodna(puvisde Chuuunner,Moreau,
ono je makarciniian i gorakodgovorjednognjegovogsavremeni- I:Lr,rl nastoJ.lse
uonr, Re_
ostvaritivezasa suprotnimstavovima,kao Stosu
ka, BelgijancaEnsora. Slidnaje i istorija njegovogslikarstva,jer i
r.VanGoghov; izmirujuseveomarazlititakulturna
Ensor Zelida bude slikar ideja i upravo mu iskustvoimpresionista :ezann:ov
Kuswa,kao Stoje neohumanistidki is_
pokazujekako je stvarnostneito Zivo i konkretno nasuprotdemu ktasicizampuvisde chavanne_
sa' neoprimitivizam prerafaerita,
iovek modernog dru5tva, sa svojim predrasudamai priguSenim Toulouse-Lotrecova i van
tonost k a ]'apanskojumetnosti,traZese,,correspon_
ambicijama,nije ni5ta drugo do sme5nai samrtnidkamaska. Y.:fl:I",I mnedu
qances razliditih umetnosti,usagla5avajudi ih u jednu

t20 CIULIO CARLO ARGAN
poetiku koja mnogo duguje Mallarm€u. Isprobavajuse sve umet-
nidke tehnike, litografija, staklo, tkanine; ponovo se afirmiSede-
korativna funkcija, kao tipiina estetskai druiwena funkcija umet-
nosti; postoji nada da se moderanoblik moie dati i starimreligioz-
nim sadriajima. Ali, pre svega,ujedinjuju se svi moderni umetnici
bez obzira iz koje su zemlje, u idealu potpunog uie5daumetnosti
u Zivotu i idealima toga vremena.
Od ovog trenutka, mada Pain ostaje centar umetnosti,bi6e
nemogu6rrcrazlikovati struje prema razliditim nacionalnimlikov-
nim tradicijama. Iako su pona5anjaili tradicionalnisadrZajiipak
prepomatljivi, svakastruja nastoji da se dokaZekao ewopski ide-
al. Bez sumnje, ewopski umetnik je Hodler, mada njegovo sli-
kanWo koje oscilira izmedu akademizmai modernizma,veoma
destozapadau retoriako evociranjenacionalneistorije.Munch je
ewopski umetnik iako sa odajnim severnjaikimpatosompreuze-
tim od lbsenai Strindberga;evropski umetnici su i umetniciMin-
henskeSkole,Corinth ili Boecklin; ewopski su Segantinii Klimt;
a ewopski umetnik je pre svegaRodin koji u skulpturu Zeli da
unese vizuelnu neposrednostimpresionistaspajajudije sa mike-
fandefovskommonumentalnoSdu.To je faza umetnidkogkosmo-
politizrna,ne uvek jasna,ali ne i negativna.Nije jasnajer se neret-
ko novatorski impulsi me5ajusa prikrivenim akademizmom,koji
se ne boji toliko skandalakoliko da ne bude d la page(po strani).
Nije sasvimnegativnai zato sto se u tom sloZenomnastojanjuda
nrazive(, staresadriaje kroz nove forme pripremanovafazajasni-
jeg pomavanja problema. Ono 5to 6e se od sadana dalje traiiti,
necevi5ebiti neki neodredenievropizam,ve6 definisanjeistorijs-
kih komponentievropskekulture.
U pnoj deceniji ovog veka srodnesu dve struje,fovizami ek-
spresionizam,koje imaju zajednidkuistorijsku pretpostavkuu im-
presioni.znu,ali odraZavajusuitinski kontrast izmedufrancuskei
nemaakekulture, izmedu vednogklasicizmai vednogromantizma.
U sredi5tu fovizma je Matisse, umetnik koji je najviSeklasidar
ovog veka,Gide rnodernogslikarstva.U suitini, klasidna je i rei-
nja fovista da u dvema dimenzijamapovr5ine,u blje5tavomsta-
panju zona boje odluino iznesuuzbudljivu snaguutisaka.Krajnji
cilj, a to pokazujei Matisseovoslikarstvo,jestejoSuveksintetiika
i uopstenapredstavasveta,Stavi5e,univerzuma,zato Sto se misli
da nam svakiutisak,kadaje autentiiani kadazaistapo sebiispu-
njava naie postojanje, pruZa ne toliko iskustvo pojedinadnog
IzvoRI MoDERNE uMETNosrr 121
pre&neta"koliko iskustvo univerzuma.I ne samouniverzumakao
prirode, ved kao istorije: umetnostpredainjih i primitivnih civili-
zaa1a,cnatka skulptura na primer, daje modernom doveku onaj
Zivotni integdtet, ono duboko jedinstvobi6asa svetom,degasu ga
li5ile logidkedistinkcije racionalizmai samastruktura druSwa.Ni-
je viSe,kao kod Gauguina,red o bekstvuiz istorije u mit primitiv-
nog; umetnost primitivaca s punim pravom ulazi u istoriju, dak
postaje paradigma nove klasidnosti.
U stvari,preko iskustvafovizma, G. Rouault uspevada vrati
smisaoodavnoprevazidenomsakralnomili religioznomslikarstw,
pronaiav5iozbiljnost, dvrstsentimentalnioslonacvizantinacai ro-
mantiiara. JoS dalje od tog iskustva,skulpture A. Modiglianija
mogu da podsedajuna crnadke skulpture bez senke magijskog
straha, kao savrieni klasidnistilski primeri. A kako drugaiije ob-
jasniti da je jedan nedeljni slikar, kakavje Carinik Rousseau,mo-
gao dosti6i takvu iisto6u stila koja od njegovog slikarstva dini pri-
mer i to ne prijatne neposrednosti,ved prefinjenog arhaizrna.
Ako se obrati paZnjana kvalitet, na vrednostutiska,ekspre-
sionisti nizu daleko od fovista: i dalje utisak defini5eegzistencijal-
no stanje,biie-u-svetu modernogdoveka.Ali ono Stoje kod fovi-
sta vrsta panidneushidenosti,totalno prisvajanjestvarnosti,za ek-
spresioniste- koji polaze od Van Gogha i Muncha - to je izvi-
ranje snafrrih,grdevitih kompleksa.Ta izoblidenavdia, taj prena-
glaieni i iestoki utisak, ta tvrdoca sudao stvarimau svetu proiz-
vod su starih strahova, dalekih krivica, mradnih represija.Kori-
ste6iseje&rom distinkcijom Stoju je M. Denis predloZiopovodom
nabista,moiemo red da je izoblidenjefovista objektivno, dok je
izoblidenjeekspresionistasubjektivno.Fovisti nemaju racionalne
preokupacije,u samoj kompoziciji grupe ve6je u zadetkuinterna-
cionnlizamPariskeSkole;kod ekspresionista(a za svevafi primer
Barlacha)postoji jedan ,,germanizam"koji teZisublimaciji,teii da
postaneewopski. Tato je delo ekspresionistakoje otvara pitanje
nereSenogromantidnog iskuswa, puno problemskih preokupacija:
s jedne strane, problem videnja koji teoretidari diste vidtjivosti
postavljaju u strogim granicama, s druge, religiozni i dru5tveni
problem, pitanje starog zanatstva i narodne umetnosti, primitiv-
nog i modernog. Sa gorudih sadrZaja,sa grupom Most pre6i 6e se
direktno na formalnu apstrakciju Plavog jahada i nije sluiajno Sto
je ovaj prelaz uiinio jedan Rus, Kandinsky.
1?2 GIULIO CARLO ARGAN IZVORI MODERNE UMETNOSTI 123
S drugestrane, u francuskojkulturi koja bi se ve6mogla naz- izbio svetskisui.ob koji 6e iz osnovaizmeniti izgled i sudbinu
vati klasiino ewopskom, prelazimaradi sublimacijei tako re6i ra- Evrope.A modernaumetnost,koja sesvesnoodreklastareprivi-
di neoiekivanog bljeska ugladenosti, nije bilo mesta. Latentni legijeo veinosti lepogda bi utrla svoj put u uznemirenopodrudje
istoricizam,prema kome su fovisti bili potpuno ravnodu5niname- istorijskeegzistencije,nedemo6i da ide u korak sa ovim proble-
tao je put iskustvai to irak revolucionarnog;skustva.A revolucija mom. Kubizam6e sa analitidkefaze pred na sintetidkukoja 6e
je bila i trebalo je da bude kubizam,kao Stoje revolucionaranbio prethoditived bliskim istraZivanjima formalneapstrakcije;futuri-
futurizam i kao Sto su bili revolucionarnisvi avangardnipokreti zam ie sesa iscrpljenjemrevolucionarnihmotivacijaugasiti.Nove
koji su nastajaliuodi prvog svetskograta. Da nemasu5tinskepro- struje,kao sto je dadaizam,zameni6eponovnoevociranjesvakog
tivreinosti izmedu stavafovista i stava kubista pokazaoje prelaz istorijskogiskustvai svakeestetskepretpostavke, a druge,kao De
najdoslednijegmedu modernim umetnicima,G. Braquea,iz jed- Stryl,formulisaie principe one estetikekoja ie dovestido prvobit-
nog u drugi pokret i, izrnedu 1907.i 1908, brzatransformacijaiu- ne konstrukcijeideja prostorai forme.Metafizidkaumetnosti za-
vene Picassoveslike Les demobellesed'Avignon. Medutim, kubi- tim nadrealizam isku5aieputeveka imaginacijii nesvesnom, total-
zam inl(ita postavljaproblem odricanja od dekorativnefunkcije, nim odvajanjemod problematikefenomenologijevidenja.Ev-
povratka na analitiku videnja i strogu objektivnostforme, totalne ropskatema,koja je ve6 krajem XIX veka bila glavnatemamo-
obnovejezika, sistemaznakova,tehnike: to jest, ponovopreuzima derne umetnosti,poprimades vremenana vreme razli(,itevidove i
problem forme i prostora tamo gde je prekinut Cdzanneovom tumadenja,ali svaki veliki problem moderneumetnosti.to jest,
smr6u.U delu ovog umetnika kojeg su upravo nemadkikritidari problem konkretnog i delotvornogprisustvaumetnostiu svetu
proudavaliu njegovim najproblematidnijimvidovima, razamajese druSWenogLivota i aktivnog ude56au njegovim istorijskim bitka-
ve6 osnovasvakogmoguinog plastidkogjezika, prematome svake ma, osta6eglavni problem barem za prvu polovinu naSegveka.
mogu6nelikovne kulture. Tek na toj osnovi moci 6e se izgraditi
objektivno analitidki, konkretno evropski jezik, otporan na isto- 1960. Prevela Milena Marjanovic
rijske ili tradicionalne determinante.No, ne samo da istorija ne
utide na analizuvidenja, vei je sa svojestranepod njegovimutica-
jem: tako se preko kubizrna otvaraju nove istorijske perspektive
koje ce obelodaniti vrednostiStosu do tog trenutka poricanei sta-
viti u stranu one koje su do tog trenutka slavljene.
Revolucije su uvek proimod Aspritde giometrie, ali to su ipak
revolucije. A revolucionarni duh kubizma osedaose narodito u
zemljamakoje su manje neposrednouiestvovaleu avangardnim
evropskimpokretima. Tako je italijanski futurizamsasvimsigurno
bio nadin da se sa zakainjenjem i moida na brzinu prode nedo-
vr5enorqnantiano iskustvoi, u celini, da se asimilujunajnoviji re-
zultati impresionizmai neoimpresionizma.U stvari, Boccionijevo
slikarswo (i ne samonjegovo) polazi od naudnogduha neoimpre-
sionizrna,dok njegovaskulptura polazi od plastikeM. Rossa,mo-
Zdajedinog vajara koji je umeo da u skulpturu preneseneposred-
no videnjeimpresionista,ne kao postepenogtopljenja povr5inena
suncu vei kao na6elanove strukture forme u prostoru.
Vei odavno su suitinske protivrednostiizmeduevropskekul-
ture i druiWenogiivota dostiglegranicuzategnutostii tek Stonije