Kazimir Maljevi, Suprematizam-bespredmetnost, Bg, 1980.god.

H.Arnason, Istorija moderne umetnosti

H.V.Janson, Istorija umetnosti
ina Piskel, Opta istorija umetnosti 3.deo

maljevic mondrijan i kandinski

UVOD

Avangarda (dolazi od francuske vojne sloenice - avantguarde, avant

= ispred, guarde = straa, prethodnica ) je uobiajeni izraz iz umetnosti i
politike, za sve inovativne, eksperimentalne pokrete koji idu ispred svog
vremena. Ona je nastavak modernizma na poetku 20.veka i traje od 1910.1930.godine. Koncept avangarde se odnosi iskljuivo na marginalne
umetnike, pisce, i mislioce ija dela se esto nalaze na prevratnikim
drutvenom i politikom rubu drutva.

Nastanak i odlike ruske avangarde:

Potreba za promenom uzburkala je rusiju pocetkom 20 veka. Ljudi
nisu mogli vie da trpe represiju carskog reima, koji nije eleo da
promeni ustaljeni nain svoje vladavine. A onda se, 1917. dogodila
revolucija .vlasrt preuzima komunistika partija na elu sa Lenjinom,
voena idejom da stvori pravedniji svet za sve, u kom se bogatstvo stie
zajednikim snagama i ravnnopravno se raspodeljuje. Ruska avangarda
bila je umetnost za novog oveka - pokret koji je podstakao revoluciju i
nove vidove interpretacije i u literaturi i u pozorinim eksperimentima. U
njemu su stasali umetnici koji su u umetnosti videli zamenu za religiju i

put ka promeni drutva. Uvoenje geometrizacije u likovni izraz umesto

figuralnosti, predstavljalo je odraz modernizacije preteno agrarnog
ruskog drutva i snanu veru u radniku revoluciju, progres i
industrijalizaciju. Nastaju novi umetniki pravci - kubofuturizam,
neopriitivizam, suprematizam, konstruktivizam, koji zajedno ine poseban
talas u modernoj umetnosti - rusku avangardu. Mnogi pisci, kritiari i
teoretiari iznosili su tvrdnje o avangardi za vreme njenih prelomnih
godina kod formiranja modernizma. Poetkom Prvoga svetskog rata
javljaju se i nove teme kod umetnika koje izazivaju oseanje straha,
izgubljenosti, razoaranosti i to se jako dobro ogleda u delima avangarde.
Karakteristino je negiranje tradicije, tenja za eksperimentom, ispituju
se
novi
principi
pisanja,
zamiljaju
se
nove
tehnike,
depersonalizacija(knjievnici ne piu o sebi), defabularizacija ili
destrukcija romana(nema klasine fabule,a ni romana), odbacuju se sva
pravila spajanjem razliitih vrsta u jednu. Cilj avangardnih knjievnika bio
je izazivanje oka.
Glavna odlika jednog od najpoznatijih i najuticajnijih pravaca
ruske avangarde, konstrukivizma, bila je ideja stvaranja nove
svakodnevnice i promene iz korena - ne samo tradicionalne likovne
umetnosti ve i arhitekture, muzike, filma, pozorita, baleta, poezije. Taj
radikalni i progresivni umetniki pokret irih razmera, koji je u jednom
trenutku slavljen, u drugom potpuno osporen i zabranjen, danas je
ponovo prihvaen.
Mnogo godina kasnije, ruski avangardni pokreti
postaju insiracija brojnim arhitektama u Evropi, Americi, Australiji, a
elementi ruske avangarde iroko su prisutni u savremenoj skulpturi,
arhitekturi i predmetima iz svakodnevne upotrebe.

Kandinski:
Roen 1886. u buroaskoj moskovskoj porodici trgovca ajem,
spreman za karijeru pravnika, posle doktorata, Kandinski je odbio
profesorsku katedru na univerzitetu da bi mogao da se, uz podrku
porodice, posveti najveoj strasti svog ivota slikarstvu. Kandinski, ruski

i evropski slikar, rado je menjao drave i gradove, idui ka ostvarenju

svog cilja, slikarstvu kao trenutnom tumaenju ivota, pozitivnom ili
negativnom. Iako je svoju slikarsku karijeru zapoeo kasno, on se tokom
40 godina rada uspeno obnavljao i kretao od lirskog enformela, kroz
geometrijsku apstrakciju ka biomorfizmu, ostajui veran principima
kompozicije i koloristikih odnosa. Njegovo stvaralatvo, inae osnova
apstraktnog slikarastva 20. veka, ostalo je kao primer vitalnosti i
harmonije. Kandinski poinje da slika 1895. godine, ali njegov rad je u
tom periodu eksperiment i traenje sopstvenog puta. Nastanjen prvo u
Minhenu, po zavretku studija slikarstva, on je poeo da se bori protiv
akademizma koji je vladao oko njega, ali i protiv sopstvenog izraavanja.
Karakteristika slika iz ovog perioda, koje su odgovarale njegovim
putovanjima kroz Evropu, jesu manji formati, klasina paleta i tipine
ruske slike. Minhenska platna, simbolistike inspiracije zasienih boja,
evociraju staru Rusiju, a sam Kandinski nazvao ih je obojenim crteima.
Na pariskoj izlobi, taj se period zavrava slikom Meoviti ivot (1907),
kompozicijom nainjenom od svetlih taki na tamnoj pozadini, nalik
svetlosti koja se probija kroz vitrae. Vie od decenije slikanja i
eksperimentisanja dalo je svoje prve rezultate. Pravi izraz Kandinskog
zapoeo je od 1908. godine, kada se vratio u Minhen. Tada je on i napisao
svoj prvi veliki teorijski rad "O duhovnom u umetnosti", objavljen tri
godine kasnije. Njegov stil bitno se izmenio i poeo je da tei ka gipkom
pokretu i bojenim masama, povremeno vazduastim, a povremeno
tekim. Naslikavi Sliku sa krugom (1911), Kandinski je, po sopstvenim
reima, zagazio u apstraktno slikarstvo. On je shvatio da slika svoju
izraajnost duguje bojama i njihovim odnosima na platnu, a ne
figurativnim i narativnim elementima. U njegovim kompozicijama se
oseaju muzike harmonije, a kroz Impresije (utisci iz spoljne prirode) i
Improvizacije (utisci iz unutranje prirode), on je nastavio istraivanje
odnosa kompozicije i boja.

Plavi Jaha

Kandinski se svojim izrazom prvi put odvaja od slikarske

avangarde,. Tokom 1912. godine, sa Franc Markom, Kandinski je stvorio
uvenu grupu Plavi jaha (Blau Reiter), a njihovom pokretu pristupili su

Pol Kle i August Make. U istom periodu, u kompozicijama Kandinskog

pojavio se motiv konja i konjanika koji e dugo opstati u njegovoj, sve
manje figurativnoj umetnosti. Tako slika Sa belim okvirom (1913)
prikazuje Svetog ora na konju, u vrtlogu oblika i boja. Povratak
Kandinskog u Moskvu 1914. godine bio je brutalan. On je, zbog porekla,
postao nepoeljan u Nemakoj, pe se preko Balkana i Odese zaputio za
Moskvu. Ratna ekonomija u Rusiji uinila je da se Kandinski morao da
zadovolji crteima i akvarelima i da na malim formatima usavri svoj
pokret i kompozicije. Paleta mu je postala ugaena, kompozicija se
okrenula samoj sebi i zatvorila, a apstraktni oblici su otili od hijeroglifa
do mikroorganizama. Suprematisti ga nisu smatrali dovoljno radikalnim,
Kandinski slika pejzae. Od avgusta 1914. godine, do kraja 1918. godine,
on skoro da nita nije naslikao. Zapoeo je da radi tek 1919. Te godine,
Kandinski je uspeo da se vrati u kreativnost zapoetu u Nemakoj, i da
naslika U sivom (1919), vrlo komponovanu sliku u kojoj se meaju
apstraktni pejza izlomljenih planina iz njegovog minhenskog perioda i
nove geometrijske forme. Ovo platno, jedno od najveih dela ruske
umetnosti, izraava odsustvo pokreta, stagnaciju iz koje umetnik poinje
da izlazi.
Prva izloba Plavog Jahaa (1911) organizovana je u ast Anrija
Rusoa, koji je umro godinu dana ranije. Upravo u okviru grupe ukorenjuje
se potreba da se umetnost osloni na prvobitni primitivizam, koji se kao
tabula rasa poistoveuje sa fazom ranog detinjstva. Oigledno je da se
Kandinski eli vratiti na poetni stadijum iste namisli i elje za
izraavanjem koje se jo uvek ne oslanja ni na kakvo vizuelno i jeziko
iskustvo. Improvizacije (sam naziiv je induktivan) se pojavljuju kao skup
znakova koji se kreu bez ikakve strukturalne osnove ili oiglednog
redosleda. U istoj slici postoje znaci razliitog porekla koji ne mogu da se
spoje u dosledan morfoloki i sintaktiki govor: to su take, zarezi, cik-cak
linije, krive i prave linije, mrlje i oblaii boja... Ove impresije ne slue za
prepoznavanje predmeta, a jo manje za njegovo predstavljanje; tiu se
subjekta ija egzistencija takoe, predstavlja naizmeninu promenu
stanja, mirovanja i kretanja, napetosti i oputenosti, a realiyuje se u
ambijentu isto tako sa
Od 1920. godine, Kandinski je razvio sistem zasnovan na
grafikim i hromatskim elementima reetkama, izlomljenim linijama,
krugovima, zakrivljenim linijama i trakama. Ovi elementi su naslikani
plakatno ili trodimenzionalni, u zavisnosti od kompozicije krug ili lopta,
povrina ili masa. Kandinski je u potpunosti svestan da je komponovanje

platna slaganje elemenata na istom prostoru, odluivanje o ravnotei i

prekidu, o izvlaenju jedne boje u prvi plan i udaljavanju druge boje u
zadnji plan. Crvena mrlja II (1921), verovatno poslednje veliko platno
naslikano u Moskvi, nije samo nefigurativni i metaforki pejza, nego
objanjava znaaj sredine take. Krug, novi element u izraavanju
Kandinskog, postavljen je na periferiji kompozicije da bi naznaio mesto
gledaoca van platna. Ovo platno nagovetava i novi period u koji e ruski
majstor ubrzo prei svojim novim odlaskom za Nemaku.

Bauhaus
Njegov presti i ve poznato ime uinili su da ga novostvorene
sovjetske vlasti rado postavljale na razliite i znaajne funkcije: direktor
moskovskog Instituta za umetniku kulturu i potpredsednik Akademije
umetnosti. Tako ga je i tokom zvanine misije uspostavljanja kulturnih
veza sa Nemakom, susreo Valter Gropius i predloio mu da postane
profesor u vajmarskoj koli Bauhaus, najvanijoj koli moderne umetnosti
tog vremena, u kojoj su poduavali Kle, Moholj-Na i Feininger. Kandinski
je prihvatio ponudu i nastanio se u Nemakoj 1922. godine. Poetak rada
u Bauhausu omoguio je Kandinskom da kroz teorijski pristup jo bolje
proisti svoje ideje. Prvo je izmenio osnovnu strukturu slike i utvrdio
stroije kompozicije. Paleta mu se pojednostavila, a oblici se postali
geometrijski. Trougao, krug i kvadrat poeli su da bivaju, zbog fizikog
efekta, vezani za utu, plavu i crvenu boju. Istovremeno, Kandinski je
smatrao da svaka boja ima etiri osnovna zvuka: toplo, hladno, svetlo i
tamno, kao i tri bitna kretanja: od posmatraa, ka posmatrau i kretanje
u sebi. Takoe, boje su se odvojile od predmeta i dobile nova znaenja :
plavo duhovna dubina, zeleno duhovno gaenje, belo utanje koje
nije mrtvo, crno veito utanje bez nade Platna Kandinskog su dobila
izgled dobro zamiljenih kompozicija, organizovanih po vrlo preciznim
principima. Istovremeno, on je zavrio pisanje druge vane teorijske
knjige Taka i linija u povrini. Meu najznaajnijim radovima tog perioda
nalazi se Kompozicija VIII (1923) u kojoj on kombinuje geometrijske
elemente i crne linije. Brojni trouglovi ritmiziraju povrinu platna, ali
kompozicija je dominirana krugovima razliitih veliina i boja. Krug je za
Kandinskog najskromniji oblik, ali i oblik koji se namee bez skrupula,
precizan, ali i promenjljiv, stabilan i nestabilan, tih i zvuan, napetost koja

u sebi nosi brojne napetosti. Krugovi su glave, izlomljene linije su

planine i konjske grive, reetke su arhitektura. Od ovih elemenata
Kandinski
ematizuje
svoje
piktograme,
geometrizirane
i
pojednostavljene, ali prepune materijalne stvarnosti. Tako apstrakcija ima
svoje znaenje, objanjavajui svet na drugi nain. Kandinski u svom
izrazu nije video kontradikciju i mogao je da slika pejzae u kojima su se
nalazili elementi stvarnosti redukovani, prikriveni i skoro obrisani.

Francuska
Peti i poslednji period stvaralatva Kandinskog zapoeo je 1933.
godine kada je morao iz Nemake da se preseli za Francusku. Nacistike
vlasti svrstale su njegovo slikarstvo u degenerisanu umetnost u istom
trenutku kada su sovjetske vlasti povukle njegova platna u rezerve
muzeja. Kandinski se nastanio u buroaskom pariskom predgradju i
nastavio svoj rad. Njegov slikarski renik evoluirao je ka oblicima koji su
izgledali kao da su izali ispod mikroskopa. Biomorfni elementi, hibridi
insekata, riba, ptica i biljaka lebdeli su na svetlim pozadinama. Tada se
Kandinski odluio da ponovo naslika i jednu Kompoziciju, najvii oblik
iskazivanja na njegovoj lestvici. Poslednja je bila Kompozicija VIII,
naslikana 1923. godine. U Kompoziciji IX (1936), pre svega, dominiraju
velike dijagonale stvarajui tenziju, a tek se kasnije primeuju biomorfni
oblici koji lebde, skoro nemajui nikakav odnos sa rigoroznom
geometrijskom pozadinom. Tako je Kandinski uao, kako je sam objasnio,
u period polifonije, koji se razlikovao od nemakog hladnog perioda.
Inae,Kompoziciju IX je 1939. godine kupila francuska drava za pet
hiljada franaka, iako je Kandinski traio itavih sto hiljada, i na taj nain je
otpoeta prva dravna kolekcija apstraktnih slika u Francuskoj. Pred kraj
ivota, paleta Kandinskog je omekala (Oko kruga, 1940), a od 1943.
godine on vie nije slikao velike formate, nego se posvetio manjim
slikama i crteima na papiru.

MONDRIJAN

Piter Mondrian roen je 7. marta 1872. u Amersfortu. Pit je bio

najstarije dete u porodici koja je imala jo etiri sina i jednu ki. Mondrian
je svoju svest o slikarstvu dobio u porodici jer su mu i otac i ujak bili
slikari. Njegov otac Piet Cornelis bio je direktorkole u Amersfortu pa je
Mondrian bio okruen verom i oevim slikama. Porodica se 1880. preselila
u Vintersvijk gdje je Pitov otac dobio posao. Tu je Pit trebao postati
profesor crtanja, pa je dobio dve diplome koje su ga kvalifikovale za
profesora. Iako se inilo da e biti uitelj, Mondrian se 1892. odluio za
slikarstvo te se te iste godine preselio u Amsterdam kako bi upisao
akademiju.
Njegove prve slike bile su naturalistike i impresionistike, a teme
su uglavnom bili pejzai. Ove slike su prikazivale uglavnom vetrenjae,
mlinove, reke, polja i crkve. U poetku su one slikane u stilu holandskih
impresionista Hake kole, meutim kasnije su slikane razliitim
tehnikama i metodama to oznaava traganje za inim stilom. Ove slike
su u krajnjoj meri reprezentativne i prikazuju uticaj raznih umetnikih
pokreta na Mondriana, ukljuujui i pointilizam i fovizam. Mondrian je
naslikao i neke postimpresionistike slike kao to su Mlin na suncu
(1908.) i Pet silueta stabala s mesecom (1907/08.). Jo jedna slika
Poslepodne (1908.) prikazuje pejza koji se gotovo ceo sastoji od crvene,
ute i plave boje. Iako je slika u potpunosti figurativna, ona je prva slika u
kojoj je Mondrian naglaavao primarne boje. Prve Mondrianove slike koje
imaju naznake apstrakcije su platna nastala od 1905. do 1908. koje
prikazuju nejasna drvea i kue iji odrazi u mirnoj vodi izgledaju kao
Rorahove mrlje. Iako konani rezultat dovodi do toga da posmatra vie
naglaava formu nego sadraj, ova dela su jo uvek figurativna i tek
znanje o Mondrianovom kasnijem radu vue posmatraa da u ovim
delima trai poetak Mondrianove apstrakcije. Mondrian se po dolasku u
Amsterdam upisao na Kraljevsku akademiju. Umetnika i literarna
atmosfera u Holandiji menjala se jako brzo jo dok je Mondrian bio mlad
student. Iako je Mondrian nalazio mnoge uticaje na samoj akademiji,
meu vanijim uticajima bio je onaj simbolistikog pesnika Paula
Verlainea i pisca Josefina Peladana. Njih dvojica su akademiju posetili
1892. i odrali niz predavanja. Sam Peladan se zalagao za smrt realizma
u umetnosti i promovisao je umetnost koju je on smatrao spiritualnom,
simbolinom i estetinom.

Teozofija

Mondrian se 1908. poeo zanimati za teozofski pokret koji je na

kraju 19. veka pokrenula Helena Petrovna Blavatski. Ona je verovala da
je mogue ostvariti bolje znanje o prirodi nego ono koje nam daju
empirijski naini, a veina Mondrianovog kasnijeg rada teila je ka
spiritualnom znanju. Mondrian je u 1909. postao lan Teozofskog drutva
Holandije. Mondrian je bio i dobar prijatelj sa slikarom Simonom Marisom
s kojim je 1901. putovao po paniji i Engleskoj. Iako ta putovanja nisu
proirila njegove slikarske horizonte, ona su razvila mrnju prema
vlastitom provincijskom ivotu. Mondrian je ostalo vrijeme ovog perioda
proveo u prouavanju i slikanju, a njegovo slikarstvo je 1910. doivelo
potpunu ekspresiju njegovog interesta u mistinu kozmologiju teozofa.
Najpoznatija slika iz ovog perioda je Evolucija (1910/11.). Kao i mnogi
tadanji umetnici i Mondrian je elio Darvinovu teoriju zameniti
konceptom duhovnog i intelektualnog razvoja. Slika je napravljena kao
triptih, meutim nije prihvaena od strane kritiara koji su je smatrali
praznom i hladnom. Mondrianovo delo nakon 1911. uveliko je pod
uticajem kubistike izlobe u Amsterdamu. Njegova potraga za
pojednostavljivanjem vidi se u dve verzije slike Mrtva priroda s posudom.
Prva verzija iz 1911. je kubistika, dok je druga iz 1912. pojednostavljena.
Za razliku od kubista, Mondrian je jo uvek hteo uskladiti svoje slikanje sa
svojim duevnim potragama, pa je 1913. poeo spajati slikanje sa svojim
teozofskim studijama to je oznailo konano odstranjivanje od
reprezentativne umjetnosti. Mondrian se 1914., i to na vrhuncu politike
krize, vratio u Holandiju kako bi posetio svog bolesnog oca. Kada je
zapoeo Prvi svetski rat, Mondrian je bio prisiljen ostati u Holandiji jo pet
godina, tokom tog perioda njegova umetnika proizvodnja znatno je pala.
Mondrian se tada prvi put poeo zanimati za drutvo, poeo se kretati po
visokim krugovima, pa je polako pridobijao kritiare, koji ipak nisu toliko
priali o njegovom delu koliko o njegovom ivotu. U to vreme, Mondrian
je upoznao filozofa i svetenika oenmakersa koji je razvio teozofski
pravac znan kao Hristozofija. Ta teorija ujedinjuje mistine i matematike
elemente u jedno, to je Mondrianu bilo od direktne koristi. Mondrianove
slike iz 1917. mogu da se interpretiraju sa teozofske strane, no sam
Mondrian je, pod uticajem kubizma, shvatio da slike postoje kao nezavisni
objekti. Od tada njegove slike sve vie koriste geometriju i poveavaju
uticaj individualca u korienju boje.

De stijl

Teo von Dizburg, Holandski umetnik - slikar, arhitekta i pisac je

organizovao udruenje umetnika sa istim ciljevima koje je imao i
Mondrian. Mondrian i Dizburg su se upoznali i uskoro postali narezdvojni.
Dizburg je poeo slikati u Mondrianovom stilu, a Mondrian je svraao kod
Dizburga po savete za raspravu o avangardnom slikarstvu. Tako su njih
dvojica osnovali grupu koja je poznata kao De Stijl. Ta grupa je od 1917.
izdavala i istoimeni asopis u kome je Mondrian pisao mnoge eseje u
kojima je definisao taj slikarski pokret, poznat kao neoplasticizam. Meu
glavnim idejama pokreta bila je ta da se priroda i intelekt, ili enski i
muki princip, negativno i pozitivno, statino i dinamino, vodoravno i
uspravno mora dovesti u ravnoteu. Mondrian 1916. slika samo jednu
sliku - Kompoziciju. Godine 1917. nastaju bele slike sa kvadratima u
raznim bojama i crnim linijama koje plutaju na toj beloj pozadini
(Kompozicija u boji A, Kompozicija br. 3). Iste te godine Mondrian odustaje
od povezivanja svojih uobiajenih motiva (more, drvea, crkve) sa novom
slikarskom formom. Tokom njegovih poslednjih godina u Holandiji, nastaje
jedna kompozicija sa jakim bojama (Kompozicija s reetkom 8:
Kompozicija u obliku ahovskog polja u tamnim bojama), kao i romboidne
kompozicije po uzoru na Tea van Dizburga. Mondrian je 1917. i 1918.
izdao delo Nova plastika u umetnosti. To je bio njegov prvi ulazak u
teoriju umetnosti. Revolucionarna i geometrijska estetika neoplasticizma
mogla se shvatiti i kao antiumetnost upravo zbog svog odbijanja bilo
kakvih slikarskih i estetskih formi iz prolosti. Sam Mondrian radi vizualno
krivljenje reetki na slici kako bi stvarao utisak prividne dinaminosti
svojih slika. Njegove slike iz 1921. sadrale su linije koje nisu sezale do
kraja platna nego su se prekidale na odreenoj udaljenosti od platna, ali
to se njegov rad sve vie razvijao linije su poele sezati do kraja platna.
On je poeo koristiti sve manje i manje boja, preferirajui belu.
Njegov rad je 1922. dobio svoj konani oblik. Mondrian je tada
teozofiju smatrao prilino neadekvatnom. U svojim delima Mondrian je
sve manje spominjao ostale lanove De Stijla i fokusirao se sve vie na
svoj vlastiti rad. ak i kada je u Parizu 1923. odrana izloba De Stijla,
Mondrian je odbio to komentisati ikako drugaije nego teoretski.