професору Сретену

ПРОФЕСОРУ
СРЕтЕнУ ПЕткОвићУ
У СПОМЕн
П р о фе с о ру Сретен у Петков и ћу у спомен
ПРОФЕСОРУ
СРЕтЕнУ ПЕткОвићУ
У СПОМЕн
Б е о гра д 2 0 1 7
Уводна реч
Сретен Петковић (1930–2015) припада неколицини најистак-

нутијих српских историчара уметности друге половине XX века.
Потпуно посвећен струци, он се у пуној мери исказао као научник
и педагог, дугогодишњи сарадник Одељења за ликовне уметности
Матице српске и уредник Српског биографског речника, био је анга-
жован у служби заштите споменика, уређивао је већи број часопи-
са и зборника, организовао научне скупове и руководио стручним
пројектима. Цео радни век је провео на Филозофском факултету
у Београду, а своје знање и љубав према уметности преносио је и
студентима Филолошког, Економског и Факултета драмских умет-
ности у Београду, али и студентима на Цетињу и Палама.
Професор Петковић се рано определио за изучавање српске
уметности XVI и XVII века, о којој се пре њега једва нешто и знало.
Стога је био принуђен да у њеном истраживању пође готово од
почетка. Целог живота је био везан за терен и за непосредан рад у
споменицима, музејима и библиотекама, што се јасно одразило у
Петковићевом истраживачком и научном поступку и што је оста-
ла препознатљива одлика његових радова. Он је неретко био први
од стручњака који је улазио у поједине старе цркве и манастире и
био суочен са проблемима њихове хронологије, одређивања њи-
хових културних и уметничких вредности, разврставања грађе и
саопштавања резултата сопствених истраживања. На тај начин
је у нашој науци поставио основе проучавања поствизантијске
уметности и постао њен најбољи познавалац. У Петковићевом
видокругу је првенствено било зидно сликарство, али је често и са
много знања писао и о иконама, минијатурама, старим штампа-
ним књигама и делима примењене уметности из раздобља турске
власти над српским земљама. Посветио им је десетак књига и пре-
ко стотину студија и расправа.
5
Уводна реч
Дело Сретена Петковића је обимно, али и врло разноврсно.

Занимала га је не само уметност у ужем смислу речи, већ и њене
културолошке вредности, услови њеног настајања и њена рецепција.
Умео је, са префињеним осећајем за вредносне и морфолошке нијан-
се, да уметничка дела са нашег тла уведе у шири контекст истовре-
мене балканске и хришћанске уметности, да тачно раздвоји улоге
наручилаца и уметника и да свестрано осветли личности оних нај-
значајнијих међу њима. Са лакоћом се кретао у свестраном испити-
вању уметности и уметника од XIII до XVIII века и о њима је оста-
вио драгоцене и, без икакве сумње, још дуго незаобилазне радове.
У жељи да подсети млађе колеге и студенте на професора Сре-
тена Петковића и на његов велики допринос српској историји умет-
ности, Одељење за историју уметности Филозофског факултета у
Београду организовало је скуп њему посвећен, који је залагањем
управника Одељења, проф. др Ненада Макуљевића, одржан 2. де-
цембра 2015. године. Објављујемо овде том приликом прочитана
саопштења да би се видело о чему је и како писао професор Петко-
вић. Сматрали смо да ће бити корисно и објављивање његове пот-
пуне библиографије, јер се из ње може стећи најбољи увид у велико
и разноврсно научно дело професора Сретена Петковића.
6
С ТУдИЈе
Бранислав Тодић
Сретен Петковић – иСтраживач

Старе СрПСке уметноСти
Сретен Петковић је врло рано постао неприкосновен ауто-

ритет у изучавању српске уметности XVI и XVII века, што је без
икакве сумње остао до данас. Он је још на студијама код професо-
ра Светозара Радојчића усвојио знања, методологију и вредносне
судове утемељене пре свега на старијој средњовековној уметно-
сти, које је потом – определивши се за изучавање млађег раздобља
нашег уметничког наслеђа – даље усавршавао, али и неминовно
прилагођавао уметности ствараној у другачијим условима и у но-
вим видовима и облицима. Та рано стечена знања помогла су му
да успостави сигурну везу између уметности XIII и XIV века, с
једне, и оне стваране два столећа касније, с друге стране, и да ову
млађу поуздано одреди као особену појаву и важно раздобље у
историји српске уметности.
Одлично познавање старијег сликарства, што је утицало на
Петковићев научни метод и приступ у изучавању млађих споме-
ника, испољавано је у његовом раду на неколико начина. Прво,
Сретен Петковић је био убеђен – и тај је став заступао до краја
свог радног века – да историчар уметности треба да буде својевр-
сни мисионар у ширењу знања и љубави према уметности и изван
уско стручних тема, као и да то знање треба да преноси најширем
кругу читалаца на једноставан и разумљив начин, лепо написаним
али увек научно заснованим текстовима. У томе никад није правио
компромисе. Велики број оваквих чланака, у којима су по прави-
лу били заступљени и споменици из ранијих векова српске умет-
ности, објављивао је у високотиражним публикацијама. Такве су
биле и научно-популарне монографије познатих цркава и манасти-
ра – Ариља, Пећке патријаршије, Хиландара или мала монографија
9
Мораче, објављене на српском и на страним језицима,1 затим по-

главља о уметности у књигама другачијег карактера, као што су
Благојевићева Србија у доба Немањића2 или Задужбине Косова,3 по-
том многобројне лексикографске јединице у домаћим и страним
енциклопедијама4 и, најзад, његове две изузетно корисне и инфор-
мативне књиге Културна баштина Србије и Културна баштина
Црне Горе, с упоредним текстом на српском и енглеском језику.5
Друга могућност – студиознијег писања о старијој средњовековној
уметности – указивала му се приликом изучавања споменика који
су поседовали и такве хронолошке слојеве. То је учинио у књигама
о манастиру Морачи и о иконама манастира Хиландара,6 чему би
се могли придружити један прегледни текст о византијској иконо-
графији7 и белешке уз друго издање Радојчићевих Портрета срп-
ских владара у средњем веку.8 И, најзад, то су били његови чланци
1
С. Петковић, Ариље, Београд 1965 (постоји и енглеско, немачко и фран-
цуско издање); Пећка патријаршија, Београд 1982 (објављено и на енгле-
ском, француском, италијанском, немачком и шпанском језику); Хилан-
дар, Београд 1989 (два допуњена и проширена издања књиге објављена
су 1999. и 2008, а такође и преводи на немачки, француски, италијански,
шпански и енглески језик); Морача, Београд 1979 (са енглеским, францу-
ским и немачким издањем).
2
М. Благојевић, Србија у доба Немањића, Београд 1989 (Петковић је овде,
осим текста уз слике, написао поглавље Уметност у доба Немањића).
3
Задужбине Косова. Споменици и знамења српског народа, Призрен – Бео-
град 1987.
4
Вид., на пример, Enciklopedija likovnih umjetnosti, knj. 1–4, Zagreb 1959–1966;
Enciklopedija Jugoslavije, knj. 4–6, Zagreb 1960–1965; Likovna enciklopedija
Jugoslavije, knj. 1–2, Zagreb 1984–1987; Enciclopedia dell᾽arte medievale, vol.
III–IV, VIII, X, Roma 1992–1999; Српски биографски речник, књ. 1–6, Нови
Сад 2004–2014.
5
С. Петковић, Културна баштина Србије, Нови Сад 2003; Културна ба-
штина Црне Горе, Нови Сад 2003.
6
С. Петковић, Иконе манастира Хиландара, Света гора атонска 1997 (по-
стоји и енглеско и грчко издање књиге, објављено исте године).
7
Е. Bakalova, S. Petković, Iconograia bizantina, Il viaggio dell᾽icona dalle origini
alla caduta di Bisanzio, Milano 2002, 151–208 (објављено и на француском и
немачком језику).
8
С. Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, 2. издање, Београд
1997, 113–126.
10
Сретен Петковић – истраживач старе српске уметности
и студије посвећени српским споменицима од XIII до XV века који

су разрешили, или бар покренули, нека тежа питања наше уметно-
сти овог старијег средњовековног раздобља.
Када их данас читамо са дистанце захвалне за доношење објек-
тивног суда, сложићемо се да су ови Петковићеви радови, скоро
сви, издржали пробу времена. Веома је, на пример, важна његова
расправа о времену подизања цркве у Милешеви,9 о чему је у науци
дуго трајала недоумица и која је углавном била разрешавана преко
сачуваних фресака у храму и портрета у припрати. Сретен Петко-
вић је, међутим, обратио пажњу на један одавно објављен, а потом
заборављен архивски извор, који је изградњу милешевске цркве
тачно одређивао у 1218/19. годину. Писац му је указао највеће по-
верење: прихватио је да је црква заиста саграђена те године, а што
се слагало са већ исказаним мишљењем да су фреске у Милешеви
биле изведене пре смрти краља Стефана Првовенчаног. Ако такво
датовање цркве и њеног сликарства не би требало да буде спорно,
права дискусија о хронологији Милешеве и тумачењу портрета у
њој уследила је тек након Петковићевог чланка. Кључно место у
тим расправама је добило препознавање и објашњавање портре-
та цара на јужном зиду припрате.10 Петковић је, следећи Војисла-
ва Ђурића,11 видео у њему никејског цара Јована Ватаца, па је на
основу тога прецизније датовао милешевске фреске између 1222.
и 1224. године. Каснија истраживања, заснована и на накнадном
чишћењу натписа око лика Првовенчаног,12 била су убедљивија у
тумачењу да је реч о портрету цара Алексија III Анђела, при чему
9
С. Петковић, Настанак Милешеве, Милешева у историји српског народа. Међу-
народни научни скуп поводом седам и по векова постојања, Београд 1987, 1–7.
10
В. Ј. Ђурић, Српска династија и Византија на фрескама у манастиру Ми-
лешеви, Зограф 22 (1992) 13–25, посебно 19–20; Б. Ферјанчић, Љ. Макси-
мовић, Свети Сава између Епира и Никеје, Свети Сава у српској историји
и традицији, Београд 1998, 21–22; Б. Цветковић, Византијски цар и фреске
у припрати Милешеве, Balcanica 32 (2001–2002) 297–309.
11
В. Ј. Ђурић, Три догађаја у српској држави XIV века и њихов одјек у сликар-
ству, Зборник за ликовне уметности Матице српске 4 (1968) 82–83.
12
Ђ. Трифуновић, Натписи уз портрете Немањића у манастиру Милеше-
ви, Књижевност и језик 39/2–4 (1992) 98–99; В. Ј. Ђурић, Српска дина-
стија и Византија на фрескама у манастиру Милешеви, 17–18; Б. Тодић,
11
се Петковићева предложена година подизања цркве није доводила у

питање. Најновији покушај да се изградња и осликавање Милешеве,
с главним упориштем на Теодосијево Житије светог Саве, помере
после 1228. године, не изгледа ми нимало убедљив.13
Професор Петковић је око 1980. године био заокупљен ис-
траживањем манастира Мораче, не само његове историје, обнове
цркве и зидног сликарства 1574–1578. године и осталих познијих
радова у манастиру, него и истраживањем најстаријег раздобља ове
задужбине кнеза Стефана Вукановића. Петковић је прво саопште-
ње о својим испитивањима морачких фресака XIII века поднео на
Петнаестом византолошком конгресу у Атини 1981,14 а затим је о
њима расправљао много опширније у великој монографији споме-
ника пет година касније.15 Овде је писао и о архитектури морачке
цркве, и та студија је једна од најбољих до сада објављених о прво-
битном изгледу овог споменика из 1252. године. О фрескама у ђа-
коникону – за који је с правом установио да је био параклис посве-
ћен пророку Илији – писао је са сјајним познавањем уметничких
токова XIII века. Најбоље што је код нас, а усудио бих се да кажем и
у свету, написано о култу пророка Илије и иконографији његових
хагиографских циклуса, налази се у овој Петковићевој књизи. Да
бих показао колико је њен аутор био искусан, а то значи и оба-
зрив истраживач, навешћу његове речи којима је завршио одељак
о уметничким одликама фресака у ђаконикону: “Ако је – надајмо се
само за сада – стилско порекло сликарства из морачког ђаконикона
још у домену наслућивања и претпоставки, његов уметнички домет
је ван сваке сумње. У простору и времену у коме су настале фре-
ске у Богородичиној цркви у Студеници, Милешеви и Сопоћанима,
очуване морачке зидне слике из ђаконикона могу се без устезања
Репрезентативни портрети светог Саве у средњовековном сликарству,

Свети Сава у српској историји и традицији, 229, нап. 7.
13
Г. Суботић, Љ. Максимовић, Свети Сава и подизање Милешеве, Византиј-
ски свет на Балкану, књ. I, Београд 2012, 97–106.
14
S. Petković, he hirteenth Century Frescoes in Morača Monastery. A Reinterpre-
tations, Actes du XVe Congrès international d᾽études byzantines, II, Athènes
1981, 631–638.
15
С. Петковић, Морача, Београд 1986, 23–40.
12
поредити с њима. Оне уједно сведоче о високом уметничком ни-

воу и оних остварења која не припадају самом врху. Ако се узме
у обзир да заклоњене просторе по храмовима, а такав је ђакони-
кон, по правилу нису сликали најбољи мајстори, онда бисмо могли
можда да помишљамо да су морачки наос око 1260. живописали
зографи дорасли великом сопоћанском анониму. Али, и то остаје
само слутња”.16 Та се Петковићева слутња у новијим испитивањима
ових фресака потпуно потврђује.17 Колико је Петковић пажљиво
и до танчина испитао морачку цркву показао је двадесет година
касније зборник саопштења с научног скупа који је био посвећен
овом манастиру: у њему није било скоро ниједног рада који није
наводио Петковићеву књигу, који се није ослањао на њу или даље
развијао оно што је у њој већ било речено или наговештено.18
Поред Мораче – којој бисмо додали и Свету Тројицу Пљеваљ-
ску – још два манастира су непрекидно заокупљала Петковићеву
пажњу: Пећка патријаршија и Хиландар. Посветио им је три мо-
нографије и двадесетак расправа и студија о њиховом зидном сли-
карству, иконама и примењеној уметности. За ову прилику издва-
јам по један Петковићев рад о овим споменицима. Доста оштећене
фреске у протезису пећких Светих апостола ретко су привлачиле
пажњу истраживача, иако се знало да потичу из XIII века и да по-
седују веома занимљиву иконографију. Пошто их је помно описао,
Петковић је установио да се највећи број сликаних представа од-
носи на пророка Данила, па је закључио да се у пећком ђаконикону
налазио параклис њему посвећен. Потпуно је исправно претпо-
ставио да би њихов ктитор могао бити архиепископ Данило I, о
коме се иначе веома мало зна, али је он зато утолико занимљивији
историчарима и историчарима уметности. Искусном истраживачу
је затим било лако да тачно датује ове фреске у 1271/1272. годи-
ну и да добро објасни портрете архиепископа Саве I и Арсенија
16
Исто, 38–39.
17
Вид., на пример, С. Пејић, М. Продановић, Рука, боја, храм, Београд 2010,
58–63; B. Todić, Serbian Monumental Art of the 13th Century, Sacral Art of the
Serbian Lands in the Middle Ages, Belgrade 2016, 222.
18
Манастир Морача, Београд 2006.
13
насликане у апсиди протезиса.19 Његови резултати су, са далекосе-

жним значајем, без ограде били прихваћени у науци.20
На међународном научном скупу посвећеном осамстотој го-
дишњици Хиландара (1998) Сретен Петковић је иступио са саоп-
штењем о светитељским моштима у овом манастиру и о њиховој
вези са хиландарским сликарством. Овај његов рад представља
не само најбољу историју светих моштију у Хиландару, него је у
њему и убедљиво показано колико је њихово поседовање утицало
на живопис Саборне цркве у Хиландару и хиландарских паракли-
са и икона.21 Помињем ову расправу и због тога што је Петковић
њу и још неке сличне написао у време обновљеног занимања за
реликвије светих, о чему је одржано неколико научних скупова и
објављено више књига, што показује колико је он пажљиво пратио
појаве у историји уметности и колико је био спреман да пише о
најактуелнијим темама које су заокупљале светску науку.
Главна Петковићева преокупација је, међутим, и даље била
српска уметност познијих векова, а у том погледу и прелазно раз-
добље између зрелог средњег века и уметности XVI столећа. Он
је још у докторској дисертацији поуздано утврдио да је Андреји,
Лонгину и другим водећим сликарима Обновљене патријаршије
узор била уметност XIV века,22 али га је не мање занимало и сли-
карство тзв. Моравске школе, стварано на измаку тог и у првој по-
19
С. Петковић, Архиепископ Данило I – ктитор фресака у проскомидији пећ-
ке цркве Светих апостола, Зограф 30 (2004–2005) 81–88.
20
Χ. Κωνσταντινίδη, Ο Μελισμός, Θεσσαλονίκη 2008, на више места; М. Чанак-
-Медић, Б. Тодић, Пећка патријаршија, Нови Сад 2014, 54–56.
21
С. Петковић, Светитељске мошти и сликарство Хиландара, Осам векова
Хиландара – историја, духовни живот, књижевност, уметност, архитекту-
ра, Београд 2000, 629–637.
22
С. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557–
1614, Нови Сад 1965, 135–136. Његови закључци су без изузетка прихва-
ћени у науци, вид. на пример: В. Ј. Ђурић, В. Кораћ, С. Ћирковић, Пећка
патријаршија, Београд 1990, 265; С. Пеич, Изображение Тайной вечери в
дабарской церкви св. Николая, От Царьграда до Белого моря. Сборник ста-
тей по средневековому искусству в честь Э. С. Смирновой, Москва 2007,
361–363; Z. Rakić, Art of Restored Patriarchate of Peć (1557–1690), Sacral art of
the Serbian Lands in the Middle Ages, Belgrade 2016, 501–502.
14
ловини следећег столећа. Могућем утицају моравског сликарства

на илуминиране рукописе, фреске и примењену уметност XVI и
XVII века посветио је неколико расправа. Нарочито му је била за-
нимљива уметност доба Бранковића о којој је писао у два наврата,
најпре у једном тексту прегледног карактера, а затим о сликаним
циклусима отшелника у манастиру Јошаници.23
Овде нисам поменуо, нити сам то могао, све радове Сретена
Петковића посвећене нашим старијим споменицима, као ни драго-
цене пасаже у његовим студијама посвећеним каснијој уметности.
Колико они могу бити корисни и истраживачима ранијих уметнич-
ких епоха показаћу на свом примеру. У време кад сам писао о ста-
рим фрескама у параклису на пиргу Светог Георгија у Хиландару
све ми је указивало да су оне настале много раније но што се дотле
сматрало (око 1260. године), али пошто нисам имао ниједан сигу-
ран податак на који сам се могао ослонити, фреске сам невољно
датовао широко у прву половину XIII века.24 Превидео сам извор
на који је шест година раније указао професор Петковић – сасвим
узгред, у једној фусноти – у студији о једном другом хиландарском
параклису,25 о томе да је црквицу на пиргу Светог Георгија обновио
и украсио свети Сава. Никад није касно да се призна грешка, макар
тек сада и на овом месту. А млађи, поучени овим примером, нека
је исправе када буду писали о Хиландару или о светом Сави. Биће
то истовремено и враћање мог дуга професору Сретену Петковићу.
23
S. Petković, Serbian Painting at the Time of George Branković (1427–1456),
Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik 32–5 (1983) 195–203; id., he Lives
of Hermits in the Wall Paintings of the Katolikon of the Monastery at Jošanica,
Byzantine East, Latin West: Art-Historical Studies in Honor of Kurt Weitzman,
Princeton 1995, 289–295. Петковићеви чланци, нарочито овај други, има-
ли су изузетно велики одјек, што је недавно резимирала Т. А. Стародуб-
цев, Српско зидно сликарство у земљама Лазаревића и Бранковића, књ. I,
150–153; књ. II, Београд 2016, 194–196.
24
Б. Тодић, Фреске XIII века у параклису на пиргу Св. Георгија у Хиландару,
Хиландарски зборник 9 (1997) 69–70.
25
С. Петковић, Црква Светог Николе у Хиландару, Хиландарски зборник 8
(1991) 125, нап. 4.
15
Зоран Ракић
Мајстори српског сликарства XVI и XVII века

у делу сретена петковића
Истраживања везана за стваралаштво српских сликара XVI и

XVII века обележила су целокупан опус професора Сретена Пет-
ковића. Свој први научни покушај – дипломски рад, написан 1957.
године – посветио је Лонгину, најзначајнијем сликару из година по
обнови Пећке патријаршије,1 док је једну од својих последњих сту-
дија, објављену 2009, посветио хиландарским данима сликара Јова-
на, највећег српског уметника XVII столећа. У раздобљу које дели
та два рада, а оно је дуго преко пола столећа, готово да није било
значајнијег српског сликара из времена турске владавине о коме
С. Петковић није оставио бар један, а некада и више опсежнијих
прилога, док је стваралаштво дословно сваког од њих укључио у
синтетичке прегледе уметности од пада српских земаља под Турке
до Велике сеобе (међу њима је далеко најпотпунији онај написан
за трећи том Историје српског народа, који је, незнатно прерађен и
допуњен, прештампан у књизи ауторових одабраних радова),2 или
га обухватио монографским студијама о неким од најзначајнијих
оновремених уметничких средишта – Морачи, Светој Тројици код
Пљеваља, Пећкој патријаршији, Хиландару, Милешеви и др.
На почецима бављења делима српских уметника из времена тур-
ске владавине, а свакако подстакнут пионирском књигом свога про-
фесора Светозара Радојчића,3 Петковић је своја интересовања усме-
рио претежно на делатност оних мајстора чије је стваралаштво везано
1
Примерак рада чува се у заоставштини Сретена Петковића похрањеној у Би-
блиотеци Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду.
2
С. Петковић, Српска уметност од средине XV до краја XVII века, Историја
српског народа, књ. III-2, Београд 1993, 327–424; Српска уметност у XVI и
XVII веку, Београд 1995, 5–193.
3
С. Радојчић, Мајстори старог српског сликарства, Београд 1955.
17
за велики уметнички препород из првих деценија након обнове Па-

тријаршије. Таква одлука била је условљена и темом његове докторске
тезе из које је проистекла књига Зидно сликарство на подручју Пећке
патријаршије 1557–1614, несумњиво најутицајније професорово де-
ло.4 У тој опсежној синтези, заснованој на проучавању преко шездесет
споменика зидног сликарства, од којих немали број до тада није био
публикован, у први план истакнуто је стваралаштво пећке сликарске
радионице која је, предвођена даровитим сликарима – Андрејом и
Лонгином, током седме и осме деценије XVI столећа своја најзначај-
нија остварења оставила у Пећкој патријаршији, Грачаници, Бањи код
Прибоја, Милешеви и Студеници. У уводном делу књиге подробно су
размотрене уметничке и историјске прилике у којима је та група сли-
кара стварала, анализиране су тематске и иконографске особености
њихових фресака, а нарочита пажња посвећена је стилским одликама.
Поред водећих личности, у књизи је истражено и стваралаштво
оних бројнијих, претежно анонимних сликара који су били тек пра-
тиоци те значајне уметничке епохе. Међу њима посебно је занимљива
реконструкција делатности једне сликарске скупине коју су чинили
зографи невеликог талента, али завидне марљивости и у оно време
јамачно угледних, јер им је током шездесетих и седамдесетих годи-
на XVI века поверавано живописање неколиких важних споменика.
Брижљивом стилском анализом и доследном применом атрибутив-
ног метода, тада владајућег у истраживањима стваралачког удела по-
јединих уметничких личности, Петковић је прво у засебној студији,5 а
потом и у поменутој књизи, тим сликарима уверљиво приписао фре-
ске у морачком католикону, цркви у Брезојевици, затим део живописа
у олтару Никољца и минијатуре једног четворојеванђеља што га је из-
вео поп Цветко из Годијева, једини именом познати члан те дружине.
Истих година значајан рад посветио је и сликару Лонгину.6 Уо-
чивши изузетне стилске подударности између Лонгинових икона
4
1614, Нови Сад 1965.
5
С. Петковић, Трагом једне сликарске групе из друге половине XVI столећа,
Зборник Филозофског факултета VIII (1964) 541–554.
6
С. Петковић, Време настанка и мајстори зидне декорације у Ломници,
Зборник за ликовне уметности Матице српске 1 (1965) 161–172.
18
Мајстори српског сликарства XVI и XVII века у делу Сретена Петковића
и живописа у горњим зонама олтарског и поткуполног простора

ломничке цркве, он је те фреске приписао истом мајстору и преци-
зно их разлучио од остатка ансамбла, који су извели знатно слаби-
ји сликари. Стварањем пећке сликарске радионице, у којој је једно
од водећих улога имао управо Лонгин, Петковић се касније бавио
у још две засебне студије. У првој, написаној после открића тачне
године осликавања припрате у Пећи (1565), изнова је расправљао о
приликама под којима је, у време Макарија Соколовића, дошло до
велике уметничке обнове, издвојио је Лонгинов удео у сликарској
целини пећке припрате и одлучно је, уосталом и сасвим оправда-
но, одбацио претпоставку о ауторству патријаршијских мајстора у
осликавању мале цркве манастира Савине.7 У другој студији поку-
шао је да разреши сложено питање порекла и, што је још важније,
касније судбине пећких сликара, након великих подухвата из сед-
ме и осме деценије XVI века.8 Трагове сликарског рукописа члано-
ва атељеа који су предводили Андреја и Лонгин, или дела њихових
блиских следбеника, пронашао је у уметничким особеностима не-
коликих претежно фрагментарно сачуваних сликарских ансамбала
из последње четвртине столећа – у Побушком манастиру, Прохору
Пчињском, Светом Јовану у Великој Хочи, Соколици и манастиру
Црној Реци чије је фреске, настале на самом крају века, означио
као епилог једне значајне уметничке појаве, каква је пећка сликар-
ска радионица доиста и била. Сасвим се извесном чини и његова
претпоставка да су у то доба, на преласку XVI у XVII столеће, њени
чланови коначно нестали и са стваралачке и са животне сцене.
Најзначајнијем мајстору следеће генерације – попу Страхињи из
Будимља, чија су бројна остварења обележила деценије на прелазу
два века, Петковић је још 1963. године посветио прву исцрпнију мо-
нографску студију.9 Полазећи од подробне стилске анализе до тада
7
С. Петковић, О фрескама из XVI века у припрати Пећке патријаршије и
њиховим сликарима, Саопштења РЗЗСК XVI (1984) 57–65.
8
С. Петковић, Фреске манастира Црне Реке и судбина пећке сликарске ради-
онице XVI века, Манастир Црна Ријека и свети Петар Коришки, Пришти-
на – Београд 1998, 87–97.
9
С. Петковић, Делатност зографа попа Страхиње из Будимља, Старине
Црне Горе I (1963) 113–127.
19
познатих Страхињиних дела, он је том мајстору, поглавито на основу

сликарских особености, приписао читав низ нових остварења – фре-
ске у Тројици Пљеваљској, неколико иконописних радова на морач-
ком иконостасу – царске двери, Недремано око и две иконе арханђела
Михаила са сценама чуда – и аргументовано потврдио у дотадашњој
литератури несигурно изнесене претпоставке о Страхињином уделу
у живописању два горња појаса у припрати Пивског манастира и цр-
квице Успења Богородице у манастиру Градишту. У закључном делу
студије сачинио је до тада најпотпунији преглед Страхињиног ства-
ралаштва и дао коначну оцену о његовом месту у српском сликарству
с краја XVI и из прве две деценије XVII века. Фрескама попа Страхи-
ње у Светој Тројици код Пљеваља – њиховим стилом и, посебно, ико-
нографским изузетностима детаљније се бавио у монографији о том
манастиру,10 док је морачке иконе и теолошки учен програм фресака
у проскомидији, које је касније прихватио као дело тог зографа, обра-
дио у монографији о манастиру Морачи.11 У истој књизи анализиране
су и фреске из 1574. и 1578. године које је извела поменута сликарска
скупина у чијем се окриљу јамачно формирао и сам поп Страхиња.12
Најзад, истраживања Страхињиног стваралаштва заокружио је 2001.
године када је у засебној расправи објавио ауторске портрете јеванђе-
листа насликане у Четворојеванђељу које се сада чува у Стоном Бео-
граду. Тиме је опус овог аутора, који су до тада чиниле фреске и ико-
нописна дела, обогатио и остварењима минијатурног сликарства.13
Водећим именима српског сликарства XVII века – Георгију
Митрофановићу и Јовану – Сретен Петковић је такође посветио
неколико радова. Једна од првих његових обимнијих студија бави се
Митрофановићевим фрескама у пећкој цркви Светог Димитрија.14
10
С. Петковић, Манастир Света Тројица код Пљеваља, Београд 1974, 45–78
(друго, допуњено издање: Манастир Света Тројица у Пљеваљима, Пље-
вља 2008).
11
С. Петковић, Морача, Београд 1986, 59–61, 71–76.
12
Исто, 42–50.
13
С. Петковић, Минијатуре попа Страхиње из 1597. године Саопштења
РЗЗСК XXXII–XXXIII (2001) 49–60.
14
S. Petković, Zograf Georgije Mitrofanović u Pećkoj patrijaršiji 1619–1620, Glasnik
Muzeja Kosova i Metohije IX (1965) 237–251.
20
Пошавши од помена зографа Георгија као живописца касније пору-

шене трпезарије манастира у Пећи, и након детаљне анализе стила
и сликарског поступка дела живописа из XVII века у храму Светог
Димитрија, вешто саображеног остацима фресака из XIV столећа,
аутор је закључио да је те зидне слике, као и оне ишчезле, у некада-
шњој трпезарији, израдио Георгије Митрофановић, највећи оновре-
мени српски сликар. Његовој руци је, опет на основу стилских осо-
бина, приписао и портрет патријарха Јована, насликан у исто време,
1619/1620. године, у западном травеју цркве Светих Апостола.
Лепе странице о Георгију Митрофановићу исписао је С. Пет-
ковић у монографији о Морачи,15 где је разјаснио сложен програм
и иконографију његових фресака на западној фасади храма и на
источном зиду припрате, и надахнуто описао сликарске лепоте
његових икона са иконостаса, као и у књизи о иконама манастира
Хиландара у којој се усредсредио на хиландарски опус знаменитог
зографа.16 Напослетку, 2002. године, списку Митрофановићевих
остварења безрезервно је прикључио и живопис у олтару Јеже-
вице (1609), чиме је проширио хронолошке оквире стваралаштва
овог сликара, до тада сведене на само осам година (1615–1623).17
О Јовану, најомиљенијем међу сликарима којима се бавио,
оставио је професор Петковић неке од својих најбољих страница.
Прво је у исцрпној расправи обрадио Јованове фреске у паракли-
су уз морачку припрату, посебно се бавећи њиховим уметничким
својствима и иконографски занимљивим циклусом патрона – светог
Стефана,18 а потом је, после две деценије, у монографији о Морачи,
манастиру који баштини Јованова најбоља дела – зидне слике у цр-
квама Светог Стефана и Светог Николе и две иконе, од којих је она с
ликовима светих Симеона и Саве Српског, са призорима из Савиног
житија, несумњиво најлепша српска икона послевизантијске епохе
– оставио до сада најпотпунију анализу стваралаштва тог великог
15
С. Петковић, Морача, 59, 63, 65–70.
16
С. Петковић, Иконе манастира Хиландара, Света Гора атонска 1997, 41–42.
17
С. Петковић, Фреске олтарског простора у цркви Јежевици из 1609. године
– дело Георгија Митрофановића, Саопштења РЗЗСК XXXIV (2002) 249–262.
18
С. Петковић, Зидна декорација параклиса св. Стефана у Морачи из 1642.
године, Зборник за ликовне уметности Матице српске 3 (1967) 131–157.
21
мајстора.19 Последњих година живо се носио мишљу да о Јовану

напише и монографију али је од замишљеног подухвата остварио
само једно поглавље, штампано као засебна студија.20 Текст се од-
носи на Јованово путовање у Хиландар, почетком четврте деценије
XVII века, и на три његове иконе – свете Петке, на којој је забележио
своје име, светог Димитрија и светог Николе, што се и данас чувају
у том манастиру.
Прочавајући главни ток српског сликарства из деценија пред Ве-
лику сеобу, професор Петковић није заобишао ни Радула, Јовановог
ученика и најзначајнијег српског сликара седме и осме деценије XVII
столећа. Године 1967. приписао му је целокупну фреско декорацију у
острошкој пећинској цркви, да би три деценије касније, после конзер-
ваторских радова и помнијег испитивања, један њен део везао за руку
сликаревог учитеља Јована.21 Радуловим иконописним остварењима
с представама житија светих Ђорђа и Луке бавио се у књизи о Мора-
чи, док је о стваралаштву зографа Димитрија, Радуловог најближег
следбеника и оснивача дуговечне бококоторске сликарске породице,
писао у краћој монографији о цркви Светог Николе у Пелинову.22
Поред мајстора који су припадали највиталнијем току српске
уметности XVII столећа, Сретен Петковић је проучавао и дела дру-
гих сликара, пратилаца епохе, међу којима је Андреја Раичевић не-
сумњиво најзначајније име. У монографији о Тројици Пљеваљској
анализирао је, поред неколико икона, и најопсежније остварење тог
аутора – шездесетак минијатура у препису Шестоднева и Хришћан-
ске топографије Козме Индикоплова – утврдивши да је приликом
19
С. Петковић, Морача, 81–103.
20
С. Петковић, Хиландарски ходочасник. Сликар Јован у Хиландару 1632.
године, Саопштења РЗЗСК XLI (2009) 157–166 [На сепаратном отиску те
студије професор ми је у посвети, последњој која ми је од њега остала, на-
писао сетне али и надасве духовите речи Још четрнаест поглавља и ето
књиге, сачекајте, срдачно Ваш професор].
21
С. Петковић, Зидне слике у Острогу из 1666/1667. године – непознато дело
сликара Радула Зограф 2 (1967) 32–38; исти, Умјетничко завјештање ма-
настира Острога, Острог, Београд 1997, 101–143.
22
С. Петковић, Црква светог Николе у Пелинову из почетка XVIII века, Гр-
баљ кроз вjекове, Грбаљ 2005, 495–546 (= Црква светог Николе у Пелинову
– Грбаљ, Грбаљ 2009).
22
њиховог сликања поред сасвим поузданог руског утицаја, примље-

ног преко предлошка, Раичевић посезао и за извесним српским и
западноевропским узорима.23 Затим је у расправи о Раичевићевим
остварењима насталим 1644. године у манастиру Крушедолу (икона с
представом светитеља из куће Бранковић и једна сада пропала икона
Богородице) применом аналитичке методе – брижљивим проучава-
њем стилских особености и коришћењем писаних извора – убедљи-
во реконструисао сликарев боравак у том фрушкогорском манасти-
ру, чиме је значајно обогаћена стваралачка биографија мајстора.24
Најзад, у раду посвећеном сликару Нектарију Србину25 Пет-
ковић се позабавио једним до тада готово непознатим уметником
српског порекла, аутором фресака у манастиру Супраслу, коме је с
поузданим аргументима приписао и сликарски приручник, раније
везиван за охридског архиепископа Нектарија.
На крају овог сасвим сведеног прегледа,26 требало би нагласи-
ти како је вишедеценијско посвећено бављење професора Сретена
Петковића стваралаштвом српских сликара XVI и XVII века пру-
жило, поред обиља нових података и богате документације, подсти-
цај другим ауторима да се посвете сродним истраживањима. Поред
осталих радова, потврду за то пружила је појава засебних моногра-
фија о двојици мајстора XVII столећа – Георгију Митрофановићу и
Радулу,27 као и недавно објављена капитална књига о српским сли-
карима од XIV до XVIII века.28
23
С. Петковић, Манастир Света Тројица код Пљеваља, 90–94, 105–106.
24
С. Петковић, Сликар Андреја Раичевић у манастиру Крушедолу 1644. годи-
не, Саопштења РЗЗСК XXIV (1992) 113–124.
25
С. Петковић, Нектарије Србин, сликар XVI века, Зборник за ликовне умет-
ности Матице српске 8 (1972) 209–226 (рад је објављен и на пољском језику).
26
Потпунији увид у ауторове студије посвећене српским сликарима XVI и
XVII века пружају Библиографија радова проф. Сретена Петковића, Бео-
град 2010, и њена допуњена верзија, објављена у овом зборнику.
27
З. Кајмаковић, Георгије Митрофановић, Сарајево 1977; З. Ракић, Радул –
српски сликар XVII века, Нови Сад 1998.
28
Б. Тодић, Српски сликари од XIV до XVIII века, књ. I–II, Нови Сад 2013.
23
Светлана Пејић
СрпСки Светитељи у Студијама

профеСора Сретена петковића
Канонизовани Срби, њихови култови и представе у различи-

тим областима ликовне уметности важна су и готово неисцрпна
тема наше историографије, а студије професора Сретена Петковића
у њој заузимају значајно место. Примарно Петковићево опредељење
за бављење уметничким стварањем у запостављеној епохи отоман-
ске власти дефинисано је рано, већ дипломским радом о зографу
Лонгину и широком темом докторске дисертације. Оно га је води-
ло и ка откривању особености позних приказа култом овенчаних
Немањића. Језгровито излагање о готово обавезним заједничким
представама монаха светог Симеона, оснивача самосталне српске
државе, и светог Саве, првог српског архиепископа, као и о светом
краљу Стефану Дечанском, сходно нарастању култа управо у време-
нима турске владавине, предочено 1965. у објављеној тези,1 било му
је сигурно полазиште за низ потоњих продубљених истраживања.
Она су довела до појединачних студија или пасажа у монографским
рукописима о представама ових значајних светих Срба.2
Осим о тројици најпопуларнијих, драгоцена сазнања изнео је о
ређе сликаним ликовима светитеља из династије Немањића. Разја-
снио је, на пример, одлике иконографског типа цара Уроша и одгово-
рио на питање зашто је у ликовној уметности његов портрет присутан
готово пет деценија пре но што га је, житијем и службом, патријарх
1
1614, Нови Сад 1965, 81–83.
2
С. Петковић, Иконографија светог Симеона Српског у доба турске влада-
вине код Срба, Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви. Историја и
предање, Београд 2000, 381–394; Црква Светог Николе у Хиландару, Хи-
ландарски зборник 8 (1991) 126–166; Црква Светог Николе у Пелинову из
почетка XVIII века, Грбаљ кроз вјекове, Грбаљ 2005, 495–546.
25
Пајсије укључио у светачке календаре (1642).3 Заинтригиран изостан-

ком ликовних представа кнеза Лазара, косовског јунака и мученика,
све до четврте деценије XVII века, Петковић је пропратио промене
његове иконографије од првобитног типа владара, на каквом је без
сумње инсистирао патријарх Пајсије, до типа мученика-кефалофо-
роса, који открива духовну и културну климу српског народа избе-
глог на тло јужне Угарске почетком XVIII столећа.4 Најзад, осврнуо
се на свете сремске Бранковиће – митрополита Максима, деспотицу
Ангелину, деспота Јована и деспота Стефана. Њихове портрете је са
становишта иконографије разматрао у студији којом је групу круше-
долских икона приписао сликару Андреји Раичевићу. Веома разло-
жна претпоставка да се појединости приказа ослањају на несачуване
предлошке,5 нашла је потврду у новијим радовима о Крушедолу.6
Уз владаре-светитеље, у фокус пажње аутора улазили су и поједи-
ни српски светитељи-архијереји, као архиепископ Арсеније и тајновити
Данило Први, на пример.7 Особито је значајно што је уочио појаву ни-
зова архијереја у пећкој припрати, Будисавцима, Грачаници и Морачи.
Објаснио ју је са становишта идеологије обновљене Пећке патријаршије
као потребу за изражавањем континуитета самосталности српске цр-
кве.8 Таквим тумачењима поставио је сигуран темељ настојањима да се
дубље проникне у ову, по многим питањима још увек загонетну епоху.
Излазећи из оквира пећког јурисдикционог подручја, Петковић
се бавио рецепцијом култова Срба светитеља у другим православним
3
С. Петковић, Лик светог цара Уроша у српском сликарству XVI и XVII века,
Зборник Народног музеја IX–X (1979) 513–525.
4
С. Петковић, Култ кнеза Лазара и српско сликарство XVII века, Зборник
за ликовне уметности Матице српске 7 (1971) 85–101; Сликарство морав-
ске школе и српски споменици из доба турске владавине, Моравска школа
и њено доба, Београд 1972, 311–313.
5
С. Петковић, Сликар Андреја Раичевић у манастиру Крушедолу 1644. годи-
не, Саопштења XXIV (1992), 113–124.
6
М. Тимотијeвић, Манастир Крушедол, књ. II, Београд 2008, 78.
7
С. Петковић, Архиепископ Данило I – ктитор представа у проскомидији
пећке цркве Светих апостола, Зограф 30 (2004–2005) 81–88; Црква Светог
Николе у Пелинову из почетка XVIII века, 495–546.
8
1614, 84–86.
26
Српски светитељи у студијама професора Сретена Петковића
срединама истога доба – у Русији, Молдавији, Влашкој, Бугарској,

Грчкој и на Светој Гори атонској. Стога је својих четрнаест студија,
објављиваних у распону од пуне три деценије, сабрао 2007. године у
посебну публикацију.9 Појединости српских веза с Русијом, започе-
тих у време владавине Ивана Грозног и настављаних кроз прошњу
столећима, професор је разоткривао систематски и поступно, за-
дуживши нашу науку публиковањем разноврсног руског ликовног
материјала – фресака, икона, одливака и минијатура с представама
ликова српских светих или њихових житијних сцена.10 Усудићемо
се да по обиму и значају издвојимо приљежно проучавање Сликаног
летописног свода. Овај вишетомни зборник историје света, настао
по налогу Ивана Грозног између 1556. и 1585, обухватио је чак сто
двадесет две илустрације Теодосијевог житија светог Саве,11 триде-
сет једну илуминацију о животу Стефана Дечанског,12 девет цртежа
који приказују сукоб кнеза Лазара и султана Мурата,13 као и тридесет
пет минијатура које сажимају живот деспота Стефана Лазаревића од
Ангорске битке до његове смрти.14 Две стотине побројаних слика и
9
С. Петковић, Српски светитељи у сликарству православних народа, Нови
Сад 2007.
10
S. Petković, Una icona russa raigurante santi serbi nella Pinacoteca Vaticana,
Orientalia christiana periodica, vol. XXXVII, fasc. II (1971) 291–299 (= Ру-
ска икона с представама српских светитеља у Ватиканској пинакоте-
ци, Српски светитељи у сликарству православних народа, 62–67); Култ
и представе српског архиепископа Арсенија у Русији од XV до XVIII века,
Зборник Филозофског факултета А/XVI (1989) 187–198; Српски светите-
љи у руским иконописним приручницима XVI–XIX века, Споменица епи-
скопу шумадијском Сави, Нови Сад 2001, 159–176.
11
О њима подробније у: С. Петковић, Свети Сава Српски у старом руском,
румунском и бугарском сликарству, Сава Немањић – Свети Сава. Историја
и предање, Београд 1979, 357–380.
12
С. Петковић, Живот Стефана Дечанског на руским минијатурама и фре-
скама XVI и XVII века, Дечани и византијска уметност средином XIV века,
Београд 1981, 415–428.
13
С. Петковић, Иван Грозни и култ кнеза Лазара у Русији, О кнезу Лазару,
Београд 1975, 311–319.
14
С. Петковић, Илустрације живота светог деспота Стефана Лазаревића у
руском рукопису XVI века, Зборник за ликовне уметности Матице српске
18 (1982) 53–69.
27
њихове изворе професор Петковић је кроз своје студије учинио до-

ступнима српској средини.
Унутар ове теме кратко бисмо се осврнули на методологију про-
фесора Петковића. Научни рад – то је свима добро познато – има
две суштинске компоненте. Прва, истраживачко-сазнајна, код С.
Петковића била је подстакнута природном радозналошћу и даром
проницљивог запажања како целине тако и појединости, а испоља-
вала се кроз неуморан теренски рад. На тој основи годинама су на-
стајале његове драгоцене белешке, уредно и стрпљиво исписиване у
свескама, и нагомилавало се искуство које је резултирало поузданим
научним сазнањима. Све области истраживачке активности профе-
сора Петковића биле су усмерене ка циљу што слојевитијег, тачнијег
и потпунијег сагледавања друштвених и културних прилика дате
епохе. Нећемо погрешити ако закључимо да је упориште налазио
у монуманталној уметности, иако је одговарајућу пажњу посвећи-
вао иконама, предметима примењене уметности и уметничког веза,
као и књижној илустрацији, била она илуминирана или штампана.
Кабинетски рад подразумевао је ишчитавање старије литературе,
извора и богослужбених списа, али и разноврсних старих књижев-
них састава, у којима је уочавао танане језичке нијансе и препозна-
вао их у визуелизованом материјалу. Показао је, на пример, да су се
формулације из родослова и летописа одражавале на иконографију
или натписе уз ликове – на њима се заснива појава цара Уроша као
голобрадог младића, или нетипично означавање краља Милутина
као Бањског у живопису Свете Тројице пљеваљске.15
И другом елементу научног рада, интерпретативно-презента-
цијском, који одражава лични стил истраживача, професор је зналач-
ки приступао. Његове студије, методолошки чврсто изграђене и окон-
чане валидним закључком, писане негованим језиком без туђица, на
трагу оног пута који је трасирао његов ментор, професор Светозар Ра-
дојчић, препуне су боје и одишу топлином која је одликовала његову
личност. Његова је дескрипција тачна и увек сведена на потребну меру
– шира када треба образложити атрибуцију или стилске одлике, саже-
та када јој је тематски оквир излагање одређене идеје, а увек сасвим
15
С. Петковић, Манастир Света Тројица код Пљеваља, Београд 1974, 56.
28
Српски светитељи у студијама професора Сретена Петковића
у функцији композиционе целине текста коме припада. Најбољу по-

тврду представљају редови које је у монографији о манастиру Морачи
посветио репрезентативној житијној икони светих Саве и Симеона
у раскошном дуборезном оквиру, раду зографа Јована из 1644/1645.16
Драгоценост сажете, али потпуне и поузане информације у по-
пуларним прегледима показали бисмо на примеру цркве Светог Саве
Српског. У првом издању мале монографије Хиландара 1989. читаоци-
ма је целовито представио овај параклис, да би двадесетак година ка-
сније, у трећем проширеном издању исте публикације, текст без допу-
на само прешао у курзив, пошто је црквица изгорела у пожару 2004.17
Поједине Петковићеве поставке – колико разложне и лапидар-
не, толико уверљиве – улазе у ред прихваћених научних постулата
и јаког аргумента при анализама и атрибуцији. Добар пример јесте
тонзура светог Саве. Разматрајући графичке представе у Празнич-
ном минеју Божидара Вуковића, аутор је уочио закономерност по
којој домаћи сликари вековима настоје да што верније пренесу лик
најпоштованијег локалног светитеља, па га неизоставно приказују
са тонзуром; сликари-придошлице пак, не познавајући иконограф-
ске особености Савиног светитељског лика, представљају уопштени
тип архијереја средње животне доби, са широм метластом брадом,
али без тонзуре.18 Истраживачима наредних генерација је тонзура
светог Саве, или њено одсуство, важан иконографски указатељ мо-
гућег порекла сликара, претежно анонимних.
Овај тематски преглед нужно је колико сведен, толико субјек-
тиван. Не може се, међутим, оспорити закључак да би без студија
које је професор Сретен Петковић посветио представама култом
овенчаних српских светитеља наша данашња знања о њиховој
популарности у уметности из доба турске владавине и духовној
клими епохе која их је изнедрила била неупоредиво сиромашнија.
16
С. Петковић, Морача, Београд 1986, 99–101.
17
С. Петковић, Хиландар, Београд 1989, 64–66; Хиландар, треће проширено
издање, Београд 2008, 98–101.
18
С. Петковић, Ликови Срба светитеља у српским штампаним књигама
XVI века, Зборник за ликовне уметности Матице српске 26 (Нови Сад
1990), 149.
29
Мирослав Лазић
Графички украс старих српских штампаних

књиГа у научном опусу сретена петковића:
порекло, узори и утицаји
Један од значајних сегмената научно-истраживачког рада

Сретена Петковића односи се на стилско-морфолошке особено-
сти ликовно-графичког украса српскословенских ћирилских из-
дања објављиваних у раздобљу од 1494. до 1638. године. Резулта-
ти његових проучавања објављени су у десетак научних студија и
чланака, као и појединим поглављима његових књига, што га уз
Дејана Медаковића сврстава у најплодније проучаваоце и највеће
познаваоце ове области културне историје и уметности српског
народа. Уз синтетичке студије, попут оне публиковане у зборнику
посвећеном Пет векова српског штампарства,1 професор Пет-
ковић је особиту пажњу посветио пореклу, узорима и утицајима
ликовно-графичког украса српскословенских ћирилских издања
на друге ликовне технике и уметничке изразе.
У својој првој објављеној студији из ове области, насловљеној
Утицај илустрација из српских штампаних књига на зидно сли-
карство XVI и XVII века,2 професор Петковић је проучавао везу
између илустрација из старих штампаних књига и зидног цркве-
ног сликарства. Иако наглашава разлике између ових ликовних
техника, почев од средстава њиховог израза до самих формата, он
је указао на многобројне примере, који потврђују овај утицај, по-
пут сцена и представа из цркава Светог Климента у Мостаћима,
1
С. Петковић, Илустрације и књижни украс у српским штампаним књи-
гама XV–XVII века, Пет векова српског штампарства 1494–1994, Београд
1994, 25–52.
2
С. Петковић, Утицај илустрација из српских штампаних књига на зидно
слиокарство XVI и XVII века, Старинар (н. с.) XVII (1967) 91–96.
31
Никоља Кабларског, Сретењске цркве села Крушедол и других. На

основу невеликог брoја наведених примера, изнео је мишљење да
овај утицај није био нарочито велики и да се готово искључиво
односио на XVII столеће. Разлоге због чега није био већих разме-
ра, поред различитости које су проистицале из њихове техничке
природе, он је видео и у непотпуности тематског репертоара који
је пружала штампана књига. С друге стране, није у потпуности
занемарио ни идејне разлоге, који се огледају у неповерењу најви-
ших представника црквене јерархије према „туђој“ техници, где су
се јављала и поједина решења преузета из западне иконографије.
У студији Илустрације Meditationes vitae Chriti од Псеудо-Бо-
навентуре у једној српској штампаној књизи XVI века3 Сретен Пет-
ковић се бавио пореклом графичког украса Молитвеника (Збор-
ника за путнике), који је објавио Вићенцо Вуковић 1547. године.
Особиту пажњу приликом проучавања графичког украса те књиге
посветио је иконографским предлошцима шеснаест украсних ви-
њета с фигуралним представама, чије су иконографске особено-
сти указивале на западно порекло. Надовезујући се на резултате
до којих је дошао Дејан Медаковић,4 он је отишао корак даље за-
кључивши да су дрворезбарени клишеи првобитно били израђе-
ни за неко непознато издање Псеудо-Бонавентурине књиге, које
је потом за потребе штампања Молитвеника откупио Вићенцо
Вуковић. До тог закључка дошао је након детаљне иконографске и
стилске анализе шеснаест отиснутих правоугаоних вињета које су
с доње стране уоквиравале текст књиге, посебно се осврнувши на
представу Молитва у Гетсиманском врту. Полазну претпоставку
да као литерарни извор ових представа није послужило јеванђеље,
већ неки популарни верско-дидактички састав, потврдио је након
упоређивања илустрација из тог издања са онима у рукописној
књизи Meditationes vitae Chriti која се чува у оксфордској библио-
теци Бодлејани.
3
С. Петковић, Илустрације Meditationes vitae Christi од Псеудо-Бонавентуре
у једној српској штампаној књизи XVI века, Зборник Светозара Радојчића,
Београд 1969, 253–265.
4
Д. Медаковић, Графика српских штампаних књига XV–XVII века, Београд
1958.
32
Графички украс старих српских штампаних књига у научном опусу…
Утицајима Истока и Запада на уобличавање ликовно-графич-

ког украса старих штампаних књига Сретен Петковић се посебно
бавио у студији насловљеној Илустрације српских штампаних
књига XV–XVII века имеђу Истока и Запада.5 Пружајући уједно и
синтетички преглед свеукупног српског ћирилског штампарства, за-
кључио је, између осталог, да су се стилске и иконографске одлике
књижног украса кретале између очувања православне традиције и
прихватања оновремених ренесансних утицаја. На карактер и стил-
ске одлике графичког украса, по њему, умногоме су утицали услови у
којима су те књиге настајале. За разлику од издања цетињске штам-
парије, објављиваних у Зети Ђурђа Црнојевића, које одликује украс
настао под утицајем ренесансне декорације, у књигама штампаним у
српским земљама под османском влашћу украс је био знатно скром-
нији и умногоме се ослањао на рукописну традицију. Без обзира на
Венецију као место штампања, ауторитет рукописне традиције у нај-
већој је мери био поштован и у издањима Божидара Вуковића, који
је као предлошке за илустрације претежно користио критске иконе,
насупрот Вићенцовим издањима, где се испољио снажан продор за-
падне иконографије. Сретен Петковић је на крају истакао да је по-
штовање устаљених форми још више било изражено након обнове
Пећке патријаршије, чија је јерархија, због украса појединих издања
Вићенца Вуковића и Јеролима Загуровића са експлицитном запад-
ном иконографијом, у штампању и дистрибуцији тих књига видела
опасност од унијаћења и ширења римокатоличког утицаја.
Професора Петковића су заокупљале и узајамне везе ликов-
но-графичког украса старих штампаних књига и италокритског
иконописа. Том темам бавио се у више наврата, а исходи његових
истраживања објављени су у неколико студија. У првој, публи-
кованој под називом Порекло илустрација у штампаним књига-
ма Божидара Вуковића,6 уочио је непосредну везу између збирке
икона којa се чува при цркви Светог Ђорђа Грчког у Венецији и
5
С. Петковић, Илустрације српских штампаних књига XV–XVII века имеђу
Истока и Запада, Црнојевића штампарија и старо штампарство, Подго-
рица 1994, 67–78.
6
С. Петковић, Порекло илустрација у штампаним књигама Божидара Ву-
ковића, Зборник за ликовне уметности Матице српске 12 (1976) 121–135.
33
појединих илустрација из Вуковићевих издања. На основу иконо-

графске и стилско-морфолошке анализе тих икона, од којих су се
неке налазиле на иконостасу старе цркве, закључио је да су оне
у највећој мери послужиле као непосредан предложак за израду
дрворезбарених клишеа коришћених за илустровање књига Бо-
жидара Вуковића. Своје закључке поткрепио је и чињеницом да
је Божидар Вуковић био у блиској вези с Друштвом Грка, постав-
ши и његов гасталд 1536. године, док је Вуковићевим залагањем
три године касније започета и изградња нове цркве Светог Ђорђа
Грчког. О утицајима италокритског сликарства на иконографска
решења илустрација старих српских штампаних књига професор
Петковић се касније бавио и у студијама публикованим на енгле-
ском језику: Greek Inluence on Illutrations in Serbian Books Printed in
Venice in the 16th Century7 и Cretan inluence on the Serbian paintings
and woodcuts of the 16th and 17th centuries.8
У оквиру изучавања српско-руских уметничких веза профе-
сор Петковић посебно се посветио проучавању утицаја старих
српских штампаних књига на руска и украјинска издања. У сту-
дији публикованој под насловом Божидар Вуковић и илустрације
руских и украјинских штампаних књига XVI и XVII века,9 он је си-
стематизовао дотадашња научна сазнања, која је у значајној мери
продубио и на основу упоредне стилске и иконографске анализе
пронашао одговарајуће, до тада непознате паралеле и примере.
Један од најпознатијих јесте пример Служабника, штампаног у
Вилни 1583. године, у издању Мамонича, који је као предложак за
израду дрворезбарених клишеа користио истоимену књигу Божи-
дара Вуковића из 1519. године, дословно копирајући заставицу из
српске књиге с Вуковићевим монограмом. Петковић такође уочава
7
S. Petković, Greek Inluence on Illustrations in Serbian Books Printed in Venice in
the 16th Century, Metabyzantina Xaraktika (1995) 11–20.
8
S. Petković, Cretan inluence on the Serbian paintings and woodcuts of the 16th
and 17th centuries, Miltos Garidis (1926–1996): aphierõma, Iõannina 2003,
565–580.
9
С. Петковић, Божидар Вуковић и илустрације руских и уукрајинских
штампарских књига XVI и XVII века, Штампарска и књижевна дјелатност
Божидара Вуковића Подгоричанина, Титоград 1986, 83–105.
34
Графички украс старих српских штампаних књига у научном опусу…
везу између Вуковићевог Служабника и орнаменталног украса

Служабника из 1604, издања стратинске штампарије крај Лавова,
као и Требника из 1606. године. Још већу пажњу у овој студији
професор Петковић посветио је утицајима илустрација из Вукови-
ћевог Празничног минеја из 1538. године на графички украс изда-
ња Кијевопечерске лавре из XVII столећа, пре свега Антологиона
из 1619, Посног триода из 1627. и Цветног триода из 1631. године.
Поред проучавања утицаја графичког украса српских штам-
паних књига на руска и украјинска издања, професор Петковић се
бавио и истраживањем односа између рукописних и штампаних
књига. У студији Илустрације из штампаних књига као предлошци
српским и бугарским минијатуристима XVI–XVIII века10 изучавао
је у којој је мери графички украс старих штампаних књига кори-
шћен као узор приликом ликовног уобличавања рукописних књига
на ширем простору Балкана. На основу многобројних примера које
је пронашао закључио је да су, поред Празничног минеја Божидара
Вуковића, као најчешће коришћеног предлошка због великог бро-
ја илустрација, од српских издања употребљавани и Молитвеник
(Зборник за путнике) Божидара Вуковића из 1536, Псалтир Јеро-
лима Загуровића из 1569. и Цветни триод, штампан у Мркшиној
цркви 1566. године. Уз то, установио је и зависност рукописних
књига од украјинских издања из XVII столећа, пронашавши многе
илустрације које су непосредно служиле као иконографски узори
приликом украшавања књига. Закључио је да међу минијатурама
рађеним према илустрацијама из штампаних издања превлађују
оне настале крајем XVII и у првим деценијама XVIII столећа, као
и да су их претежно радили мање вешти аутори, за које би се пре
могло рећи да су били преписивачи него прави сликари.
Свакако треба поменути и студије Несачувани портрет но-
вобрдског митрополита Никанора из 1538/1539. године11 и Ликови
10
С. Петковић, Илустрације из штампаних књига као предлошци српским
и бугарским минијатуристима XVI–XVIII века, Словенско средњовеков-
но наслеђе (Зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу), Београд
2001, 401–423.
11
С. Петковић, Несачувани портрет новобрдског митрополита Никанора
из 1538/1539. године, Старине Косова IX (1989–1990), 71–86.
35
Срба светитеља у српским штампаним књигама XVI века.12 У пр-

вој је реконструисан првобитни изглед клишеа за илустрацију оти-
снуту у грачаничком Октоиху петогласнику из 1538/1539. године,
на којој се уместо тројице мелода налазила донаторска представа
новобрдског митрополита Никанора, слична оној насликаној на
грачаничкој икони. У другој студији, посвећеној представама на-
ционалних светитеља у српским штампаним књигама, међу илу-
страцијама су издвојене представе светог Саве Српског, светог Си-
меона и Стефана Дечанског. Осим на Празнични минеј Божидара
Вуковића, у којем су најпре приказани, Петковић се осврнуо и на
Деизис у Триоду цветном из 1566. године, који представља особено
решење јер су ту, уместо светог Јована и Богородице, као молитве-
ни заступници свога рода пред Христом приказани свети Симеон
Српски, с једне стране, и свети Сава Српски, с друге.
Сумирајући научни допринос професора Сретена Петковића
на пољу проучавања ликовно-графичког украса српских штампа-
них књига, на основу обима и значаја радова може се истаћи да
је он за собом оставио неизбрисив траг у оквирима националне
историографије. Он је први аутор након Дејана Медаковића који
је ликовно-графички украс старих штампаних књига уврстио у
опште корпусе уметности од пада српске Деспотовине до Вели-
ке сеобе. Међутим, за разлику од Медаковића, који се том темом
бавио само у првим деценијама свог научног рада, Петковић је
током читавог плодоносног живота био посвећен овој теми,
сврставши се у њене најбоље познаваоце. Бавећи се првенстве-
но стилско-морфолошком анализом ликовно-графичког украса
старих штампаних књига, он је у свом научном опусу у великој
мери не само систематизовао и продубио постојећа сазнања већ је
објавио и многобројна нова. Због тога резултати његовог научно-
-истраживачког рада представљају чврсте темеље и незаобилазну
основу за даља проучавања и интерпретацију како феноменоло-
шких тако и морфолошких аспеката старих штампаних књига.
12
С. Петковић, Ликови Срба светитеља у српским штампаним књигама
XVI века, Зборник за ликовне уметности Матице српске 26 (1990) 139–158.
36
БИБЛИОГРАФИЈА СРЕТЕНА ПЕТКОВИЋА
Књиге
1965
Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије:1557–1614. –
Нови Сад: Матица српска, 1965. – VIII, 254 стр., 97 стр. с таблама.
– (Студије за историју српске уметности, 1).
Ариље. – Београд: Југославија, 1965. – XI стр., [48] стр. с таблама.
– (Уметнички споменици у Југославији).
Arilje. – Beograd: Jugoslaviјa, 1965. – X str., [48] str. s tablama. –
(Kunstdenkmäler in Jugoslawien).
Arilje. – Beograd: Jugoslavija, 1965. – XI str., [48] str. s tablama. –
(L᾽ancien art yougoslave).
Arilje. – Beograd: Jugoslaviјa, 1965. – X str., [48] str. s tablama. –
(Medieval Art in Yugoslavia).
1974
Манастир Света Тројица код Пљеваља. – Београд: Филозофски
факултет, Институт за историју уметности, 1974. – 182 стр., 32
стр. с таблама.
1979
Морача. – Београд: Југославија, 1979. – XXIV стр., [48] стр. с табла-
ма. – (Уметнички споменици у Југославији).
Morača. – Beograd: Jugoslavija, 1979. – XXIV str., [48] str. s tablama. –
(Medieval Art in Yugoslavia).
39
Библиографија Сретена Петковића
1982
Пећка патријаршија. – Београд: Српска патријаршија, 1982. – 40
стр., [64] стр. с таблама. 6. изд. 2010.
Das Patriarchat von Peć. – Beograd: Serbisches Patriarchat, 1982. – 39
str., [64] str. s tablama. 2. izd. 1987.
Le Patriarcat de Peć. – Beograd: Le Patriarcat de Serbie, 1982. – 40 str.,
[64] str. s tablama. 2. izd. 1989.
he Patriarchate of Peć. – Belgrade: he Serbian Patriarchate, 1982. –
40 str., [64] str. s tablama.
1986
Морача. – Београд: Српска књижевна задруга; Просвета, 1986. –
272 стр., [30] листова с таблама у боји. – (Уметнички споменици у
Југославији). 2. изд. 2002.
1987
Manastir Morača. – Београд: 1987. – 32 стр., [10] листова с таблама у боји.
1989
Хиландар. – Београд: Републички завод за заштиту споменика
културе, 1989. – 83 стр., [70] стр. с таблама.
Chilandar. – Belgrad: Republiksamt für Denkmalschutz, 1989. – 91 str.,
[70] str. s tablama.
1993
Историја српског народа. Kњ. 3, Срби под туђинском влашћу:
1537–1699. Т. 2. – Београд: Српска књижевна задруга, 1993. Из са-
држаја: Раздобље прилагођавања: Уметничко стварање од турских
освајања до 1557. године; Велика обнова: Уметност првих деценија
по обнови Пећке патријаршије: 1557–1614; Узлети и падови: Умет-
ничко стварање између 1614–1683; Замирање: Уметност у ратним
годинама: 1683–1699/С. Петковић.
40
Књиге
1995
Српска уметност у XVI и XVII веку. – Београд, Српска књижевна
задруга, 1995. – 382 стр., 133 стр. с таблама. – (Српска књижевна
задруга; коло 88; књ. 589).
1997
Иконе манастира Хиландара. – Света Гора Атонска: Манастир Хи-
ландар, 1997. – 182 стр., илустр.
he Icons of Monastery Chilandar. – he Holy Mountain Athos:
Monastery Chilandar, 1997. – 182 str., ilustr. (постоји и издање на
грчком језику)
1999
културе, 1999. – 109 стр., [88] стр. с таблама. – 2. допуњено изд.
Chilandar. – Belgrad: Institute for the Protection of Cultural Monuments
of the Republic of Serbia, 1999. – 109 str., [88] str. s tablama.
2001
Il Patriarcato di Peć. – Belgrado: Il Patriarcato serbo, 2001. – 46 str.,
[64] str. ilustr. 2. izd. 2005.
2003
Културна баштина Србије/he Cultural Heritage of Serbia. – Нови
Сад: Православна реч, 2003. – XXXI стр., 342 стр., илустр. – (Би-
блиотека Вуковник). 2. изд. 2004.
Културна баштина Црне Горе/he Cultural Heritage of Montenegro.
– Нови Сад: Православна реч, 2003. – XXXII стр., 222 стр., илустр.
– (Библиотека Вуковник). 2. изд. 2004.
El Patriarcado de Peć. – Belgrado: El Patriarcado de Serbia, 2003. – 46
str., [64] str. s tablama.
41
2004
Благовештење Рудничко. – Крагујевац: Каленић, 2004. – 70 стр., 19
табли y боји. 2. изд. 2012.
2007
Дрворези и бакрорези Музеја Српске православие цркве у Бео-
граду/Сретен Петковић, Радмила Петронијевић. – Београд: Музеј
српске православне цркве, 2007. – 120 стр. с таблама.
Српски светитељи у сликарству православних народа. – Нови Сад:
Матица српска, Одељење за ликовне уметности, 2007. – 298 стр.:
илустр.
2008
Манастир Света Тројица у Пљевљима. – Пљевља: Завичајни музеј,
2008. – 195 стр., илустр. – 2. допуњено изд.
културе, 2008. – 128 стр., [82] стр. с таблама. – 3. проширено изд.
42
Студије и чланци
1958
Зидне слике у Српском Ковину//Дневник. 4274 (27. април 1958).
1959
Живопис цркве Успења у Српском Ковину (Raczkeve-y)//Зборник
за друштвене науке Матице српске. 23 (1959) 46–74: илустр.
Црква у Стоном Београду и њен иконостас//Дневник. 4543 (15.
март 1959) 10.
Руски утицај на српско сликарство XVI и XVII века//Гласник САН.
11:1 (1959) 74–75.
Enciklopediјa likovnih umјetnosti. Кnj 1, A–Cus, Zagreb: Leksikografski
zavod FNRJ, 1959. Iz sadržaja: Ajnalov D. V.; Alpatov M. V.; Antonije:
pećki patrijarh; Banja kod Drenice; Bošković Djurdje; Crkolez; Stećci
u Crnoj Gori; Cvetko: pop iluminator/S. Petković.
1960
Црква Свети Спас во Штип//Зборник на Штипскиот народен му-
зеј. 2 (1960–1961) 81–96: илустр.
Библиографија радова Светозара Радојчића//Зборник радова/Ви-
зантолошки институт. 6 (1960) 238–242.
Ikone: Srbija i Crna Gora//Enciklopedija Jugoslavije. Кnj. 4, Hil–Jugos,
Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ, 1960. Str. 317–319.
1961
Руски утицај на српско сликарство XVI и XVII века//Старинар н. с.
12 (1961) 91–109: илустр.
43
1962
Enciklopedija likovnih umjetnosti. Knj. 2, D–Ini, Zagreb: Leksikografski
zavod FNRJ, 1962. Iz sadržaja: Danilo: pop-zograf; Dolac u Hvosnu;
Drača; Džamija: Srbija i Сrnа Gora; Đurakovac; Georgije: ikonopisac;
Ikonostas: Сrnа Gora; Ikona: Srbija, Crna Gora/S. Petković.
Enciklopedija Jugoslavije. Knj. 5, Jugos–Mak, Zagreb: Leksikografski
zavod FNRJ, 1962. Iz sadržaja: Kondakov N. P.; Longin; Ljubinković
R. i M./S. Petković.
1963
Делатност зографа попа Страхиње из Будимља//Старине Црне
Горе. 1 (1963) 113–127: илустр.
1964
Tpaгoм једне сликарске групе из друге половине XVI столећа//
Зборник Филозофског факултета. 8 (1964) 541–554: илустр.
Enciklopedija likovnih umjetnosti. Knj. 3, Inj–Portl, Zagreb:
Jugoslavenski leksikografski zavod, 1964. Iz sadržaja: Islamska
umetnost: Srbija i Crna Gora; Kijevo; Kokić M.; Kondakov N. P.;
Kozma; Ktitor; Lazarev V. N.; Lepenac; Lihačev N. P.; Majstorovina;
Maksimov I.; Mala Remeta; Maniera graeca; Matka; Milići; Milija;
Mitrofanović Djordje; Morača; Naupara; Nikeja; Nikolajević В.;
Nikoljac; Normanska umetnost; Novgorod: Novgorodska ikonopisna
škola; Ozren; Pajsije; Pankratije; Pećka patrijaršija; Petkovica: u Sremu i
na Ceru; Petković. V.; Piva; Podmaine: Podostrog; Pogradje/S. Petković.
1965
Време настанка и мајстори зидне декорације у Ломници//Зборник
за ликовне уметности. 1 (1965) 161–172: илустр.
Zograf Georgije Mitrofanović u Pećkoj patrijaršiji 1619–1620. godine//
Glasnik Muzeja Kosova i Metohije. 9 (1965) 237–251: ilustr.
Црква Јекса код Црнојевића Ријеке//Старине Црне Горе. 3–4
(1965–1966) 85–99: илустр.
44
Enciklopedija Jugoslavije. Knj. 6, Maklj–Put, Zagreb: Jugoslavenski

leksikografski zavod, 1965. Iz sadržaja: Mušutište; Peć: Patrijaršija;
Petković Vladimir/S. Petković.
1966
Утицај илустрација из српских штампаних књига на зидно сли-
карство XVI и XVII века//Старинар н. с. 17 (1966) 91–96: илустр.
Painting in Serbia, Macedonia and Montenegro from the middle of
the XVth until the end of the XVIIth centuries//Rapport pour la séance
plenière Ier Congrès international des études balkaniques et sud-est
européenes. Soia, 1966. Str. 20–36.
Enciklopedija likovnih umjetnosti. Knj. 4. Portr–Ž, Zagreb:
Jugoslavenski leksikografski zavod, 1966. Iz sadržaja: Psača; Pustinja;
Srbija: slikarstvo od sredine XV do XVIII veka; Trojica Sveta; Zidno
slikarstvo: Srbija/S. Petković.
1967
Зидне слике у Острогу из 1666/1667. године: непознато дело сли-
кара Радула//Зограф. 2 (1967) 32–38: илустр.
Зидна декорација параклиса св. Стефана у Морачи из 1642. годи-
не//Зборник за ликовне уметности. 3 (1967) 131–157: илустр.
1969
Зборник Светозара Радојчића, Београд: Филозофски факултет,
Одељење за историју уметности, 1969. Из садржаја: Библиографија
радова професора Светозара Радојчића; Илустрације Meditationes
vitae Christi од Псеудо-Бонавентуре у једној српској штампаној
књизи XVI века//С. Петковић.
Сликарство моравске школе и српски илуминирани рукописи
XVI и XVII века, Багдала. 118 (1969) 23–24.
Сликарство на подручју Пећке патријаршије од средине XV века
до 1690. године//Српска православна црква 1219–1969: споменица
45
о 750-годишњици аутокефалности. Београд, Свети архијерејски

синод Српске православне цркве, 1969. Стр. 191–202: илустр.
Легенда о светом Мини у цркви села Штаве//Старинар н. с. 20
(1969) 277–288: илустр.
Painting in Serbia, Macedonia and Montenegro from the middle of the
XVth until the end of the XVIIth centuries//Actes du premier Congrès
international des études balkaniques et sud-est européenes. T. II. Soia,
1969. Str. 715–744: illustr.
1970
Фреска са ликовима Три jepapxa у цркви Св. Николе у Старом
Сланкамену//Зборник за ликовне уметности. 6 (1970) 313–330:
илустр.
1971
Култ кнеза Лазара и српско сликарство XVII века//Зборник за ли-
ковне уметности. 7 (1971) 83–102: илустр.
Una icona russa raigurante santi serbi nella Pinacoteca Vaticana//
Orientalia сhristiana periodica. 37:2 (1971) 291–299: illustr.
Istorija i istorija umetnosti//Treći program, proleće. Beograd, 1971. Str.
443–449.
1972
Сликарство моравске школе и српски споменици из доба турске
владавине//Моравска школа и њено доба: научни скуп у Ресави,
1968. Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју умет-
ности, 1972. Стр. 309–321: илустр.
Нектарије Србин: сликар XVI века//Зборник за ликовне уметно-
сти. 8 (1972) 209–226: илустр.
1974
Историја уметности код Срба у XIX веку//Зборник Филозофског
факултета. 12:1 (1974) 479–498: илустр.
46
1975
Иван Грозни и култ кнеза Лазара у Русији//О кнезу Лазару: науч-
ни скуп у Крушевцу, 1971. Београд: Филозофски факултет, Оде-
љење за историју уметности; Крушевац: Народни музеј, 1975. Стр.
311–319: илустр.
1976
Порекло илустрација у штампаним књигама Божидара Вуковића//
Зборник за ликовне уметности. 12 (1976) 119–135: илустр.
Исламски утицај на српско сликарство у доба турске владавине//
[Први] конгрес Савеза друштава историчара уметности СФРЈ.
Зборник радова. Охрид: Савез друштава историчара уметности
СФР Југославије, 1976. Стр. 81–90: илустр.
1978
Сликарство спољашње припрате Грачанице//Византијска умет-
ност почетком XIV века: научни скуп у Грачаници, 1973. Београд:
Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, 1978. Стр.
201–212: илустр.
1979
Свети Сава Српски у старом руском, румунском и бугарском сли-
карству//Сава Немањић – Свети Сава: историја и предање: међу-
народни научни скуп децембра 1976. Београд: САНУ, 1979. Стр.
357–380: илустр. (Научни скупови/САНУ; књ. 7. Председништво;
књ. 1).
Лик цара Уроша у српском сликарству XVI и XVII века//Зборник
Народног музеја. 9–10 (1979) 513–525: илустр.
Светозар Радојчић: 1909–1978//Зборник за ликовне уметности. 15
(1979) 1–7.
Радивоје Љубинковић: 1910–1979: in memoriam//Свеске Друштва
историчара уметности СР Србије. 7–8 (1979) 1–4.
47
1980
Arthur Evans and Serbian Antiquities//Oxford Slavonic Papers. 13
(1980) 94–105: ilustr.
1981
The Thirteenth Century Frescoes in Morača Monastery. A
Reinterpretation//Actes du XVe Congrès international d’études
byzantines/ Т. II, Athènes: Association internationale des études
byzantines, 1981. Str. 631–638: ilustr.
Ђура Даничић и српска историја уметности//Зборник о Ђури Да-
ничићу. Београд: Српска академија наука и уметности; Загреб: Ју-
гославенска академија знаности и умјетности, 1981. Стр. 245–250.
1982
Илустрације живота деспота Стефана Лазаревића у једном руском
рукопису XVI века//Зборник за ликовне уметности. 18 (1982) 53–
69: илустр.
Манастир Пећка патријаршија и његове спахије//Balcanica. 13–14
(1982–1983) 353–359.
1983
Serbian Painting at the Time of George Branković (1427–1456)//
Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik. 32:5 (1983) 195–203:
ilustr.
Artistic Activity and the Struggle for Survival of the Serbian Church
during the Sixteenth and Seventeenth Centuries//Balkan Studies. 24:2
(1983) 617–630: ilustr.
1984
О фрескама из XVI века у припрати Пећке патриjapшuje и њихо-
вим сликарима//Саопштења. 16 (1984) 57–65: илустр.
Rukopis manastira Žitomislića iz Britanske biblioteke u Londonu//
Naše starine. 16–17 (1984) 111–118: ilustr.
48
Сто година изучавања средњовековне уметности и археологије

на страницама Старинара: 1884–1984//Старинар н. с. 35 (1984)
135–168: илустр.
Likovna enciklopedija Jugoslavije. Knj. 1, A–J, Zagreb: Jugoslavenski
leksikografski zavod “Miroslav Krleža”, 1984. Iz sadržaja: Cvetko:
pop iluminator; Džamija: Srbija; Nikoljac; Pajsije; Pećka patrijaršija;
Petkovica: Stragari; Petković Vladimir; Ikona: Crna Gora; Ikonostas:
Crna Gora; Pustinja: kod Prijepolja; Pustinja: kod Valjeva; Radojčić
Svetozar/S. Petković.
1985
Византијске традиције у српској уметности XVIII века//Културно
насљеђе. 1 (1985) 95–103.
1986
Божидар Вуковић и илустрације руских и украјинских штампа-
них књига XVI и XVII века//Штампарска и књижевна дјелатност
Божидара Вуковића: радови са научног скупа, Титоград, 29. и 30.
септембра 1983. Титоград, ЦАНУ, 1986. Стр. 83–105: илустр. (На-
учни скупови/ЦАНУ; Музеји и галерије Титограда; књ. 13. Одје-
љење умјетности; књ. 4).
Манастир Студеница и Русија у XVII и XVIII веку//Осам векова
Студенице: зборник радова. Београд, Свети архијерејски синод
Српске православне цркве, 1986. Стр. 231–240: илустр.
1987
Настанак Милешеве//Милешева у историји српског народа: међу-
народни научни скуп поводом седам и по векова постојања, јуни
1985. Београд: САНУ, 1987. Стр. 1–8: илустр. (Научни скупови/
САНУ; књ. 38. Одељење историјских наука; књ. 6).
Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа. При-
зрен: Епархија рашко-призренска; Београд: Богословски факултет,
1987. Из садржаја: Богородица Хвостанска; Пећка патријаршија;
Γрачаница; Дечани/С. Петковић.
49
Likovna enciklopedija Jugoslavije. Knj. 2, K–Ren., Zagreb: Jugoslavenski

leksikografski zavod «Miroslav Krleža», 1987. Iz sadržaja: Kokić M.;
Milići; Milija; Milutinović Dragutin; Mitrofan; Mitrofanović Georgije;
Mrkojević Ostoja; Naupara; Nikolajević Božidar/S. Petković.
1988
Морача у опасности//НИН. 1940 (6. март 1988) 33.
Модерни сензибилитет: изложба слика и цртежа Љубодрага Јан-
ковића Јалета у Модерној галерији у Ваљеву//Политика. 27005 (10.
децембар 1988) 17.
1989
Култ и представе српског архиепископа Арсенија у Русији од XV
до XVIII века//Зборник Филозофског факултета. 16:А (1989) 187–
198.
Живот Стефана Дечанског на руским минијатурама и фрескама
XVI и XVII века//Дечани и византијска уметност средином XIV
века: међународни научни скуп поводом 650 година манастира
Дечана, септембар 1985. Београд: САНУ; Приштина: Јединство,
1989. Стр. 415–428: илустр. (Научни скупови/САНУ; књ. 49. Оде-
љење историјских наука; књ. 13).
Несачувани портрет новобрдског митрополита Никанора из
1538/1539. године//Старине Косова. 9 (1989–1990) 71–86: илустр.
Уметност у доба Немањића//Mилош Благојевић, Србија у доба
Немањића: од кнежевине до царства: 1168–1371. – Београд: Вајат,
1989. Стр. 195–208: илустр.
Эмалевая икона с изображением юнного св. Георгия убивающе-
го дракона: из собрания Гос. музея искусств Грузинской ССР//IV
международный симпозиум по грузинскому искусству, Тбилиси,
1983. Сборник докладов. Т. 1. Тбилиси: Академия наук Грузинской
ССР; Институт истории грузинского искусства им. Г. Н. Чубина-
швили, 1989. Стр. 500.
50
Пећка патријаршија//Српска православна црква: њена прошлост

и садашњост. Београд: Свети архијерејски синод СПЦ, 1989. Стр.
50–51.
Манастир Морача: градња хидроцентрале Андријево//Еколошке
актуелности у Црној Гори: радови са научног скупа, Титоград 7–8.
децембар 1989. Титоград: ЦАНУ, 1989. Стр. 285–288. (Научни ску-
пови/Црногорска академија наука и умјетности; књ. 20).
1990
Ликови Срба светитеља у српским штампаним књигама XVI века//
Зборник за ликовне уметности. 26 (1990) 139–158: илустр.
Art and Patronage in Serbia during the Early Period of Ottoman Rule:
1450–1600//Byzantinische Forschungen. 16 (1990) 401–414: ilustr.
1991
Црква Светог Николе у Хиландару//Хиландарски зборник. 8
(1991) 125–166: илустр.
Nektarij Serb: malarz z XVI wieku i jego działalnošć w klasztorze w
Supraślu//Rocznik Białostocki. 16 (1991) 293–323: ilustr.
Representations of Serbian Saints in the Russian Painting of the
Sixteenth and Seventeenth Centuries//Summaries of Communications,
2: XVIIIth International Congress of Byzantine Studies. Moscow, 1991.
Str. 884–885.
Најстарија представа једног српског насеља: Шабац 1493//Полити-
ка. 27947 (27. јул 1991) 16–17.
Шабац у историји света//Глас Подриња. (22. август 1991).
Андреј Андрејевић: 1935–1991//Политика. 27905 (15. јун 1991) 16.
1992
Српски патријарси XVI и XVII века као ктитори//Зборник у част
Војислава Ђурића. Београд: Филолошки факултет, Филозофски
факултет, 1992. Стр. 129–139: илустр.
51
Сликар Андреја Раичевић у манастиру Крушедолу 1644. године//

Саопштења. 24 (1992) 113–124: илустр.
Iconographic Similarities and Diferences between Serbian and Greek
Painting from the Middle of the Fiteenth to the End of the Seventeenth
Centuries//Ευφροσυνόν: αφιέρωμα στον Μανόλη Χατζηδάκη/Τ. 2.
Αθήνα: Υπουργείο πολιτισμού, 1992. Str. 517–523: ilustr.
Belgrado//Enciclopedia dell᾽arte medievale. Vol. III, Bačkovo-
Buonamici, Roma: Istituto della Enciclopedia italiana, 1992. Str. 313–315.
1993
Две хиландарске цркве XVII века посвећене св. Николи//Саоп-
штења. 25 (1993) 147–152.
Cattaro//Enciclopedia dell᾽arte medievale. Vol. IV, Burgenland-
Cîteaux, Roma: Istituto della Enciclopedia italiana, 1993. Str. 494–495.
Завештање средњовековне Србије: шест и по векова манастира
Добруна//Интервју. 325 (24. новембар 1993) 26–27.
1994
Илустрације српских штампаних књига XV–XVII века између
Истока и Запада//Црнојевића штампарија и старо штампарство:
радови са научног скупа, Цетиње, 11. и 12. маја 1989. године. Под-
горица: ЦАНУ; Цетиње: Централна народна библиотека Републи-
ке Црне Горе «Ђурђе Црнојевић», 1994. Стр. 67–78. (Научни ску-
пови/Црногорска академија наука и умјетности; књ. 26. Одјељење
умјетности; књ. 9).
Enciclopedia dell᾽arte medievale. Vol. V, Cità-Erevan; Roma: Istituto
della Enciclopedia italiana, 1994. Iz sadržaja: Dečani; Djurdjevi
stupovi/S. Petković.
Духовни живот монаха: четири и по века штампарије манастира
Милешеве//Политика. 29148 (10. децембар 1994) 20.
Милешева и њена штампарија средином 16. века// Полимље. 1808
(25. новембар 1994).
52
Хиландарски игуман Пајсије код цара Ивана Грозног 1550. годи-

не//Књижевне новине. 893–894 (1–15. октобар 1994) 11.
1995
Зидне слике цркве Сретења у селу Крушедолу//Зборник Народног
музеја. 15:2 (1995) 85–99.
Лик кнеза Лазара у српском сликарству од XIV до почетка XVIII
века//Годишник на Софийския университет „Св. Климент Охрид-
ски»/Научен център за славяно-византийски проучвания „Иван
Дуйчев». 86:5 (1995) 113–121.
he Lives of Hermits in the Wall Paintings of the Katholikon of the
Monastery at Jošanica//Byzantine East, Latin West: Art-Historical
Studies in Honor of Kurt Weitzmann. Princeton, 1995. Str. 289–295:
ilustr.
Хиландар и Русија у XVI и XVII веку//Казивања о Светој Гори.
Београд: Просвета, 1995. Стр. 143–170.
Култови српских светитеља у Русији//Срби у руској империји.
Београд: Дунај, 1995. Стр. 139–178.
Милешевске фреске из XVI века//Саопштења. 27–28 (1995–1996)
123–130: илустр.
Манастир Ивања у XVI веку//Гласник Друштва конзерватора Ср-
бије. 19 (1995) 128–130.
1996
Дела хришћанског милосрђа на фрескама манастира Зрзе из
1635/1636. године//Зборник на Музејот на Македонија: Средневе-
ковна уметност. 2 (1996) 253–261.
Откривење/ Апокалипса светога Јована Богослова: у преводу Вука
Стеф. Караџића: са дрворезима Албрехта Дирера. Београд: Вајат,
1996. Из садржаја: Откривење/ Апокалипса св. Јована Богослова
– Јована са Патмоса; Апокалипса Јована са Патмоса у српском сли-
карству XVII и XVIII века/С. Петковић.
53
Савременици виђени објективом Миодрага Ђорђевића//Фото-

графско дело Миодрага Ђорђевића. Београд, 1996. Стр. 11–17.
Српски манастири: Старо Нагоричино, Морача, Раваница, Ћурђеви
Ступови, Жича, Градац, Ново Хопово, Ломница, Озрен, Дечани, Бо-
городица Љевшика, Света Тројица код Пљеваља, Ораховица//Ка-
лендар Српске православне цркве за 1997. Београд, 1996. Стр. 4–24.
Српска црква у Raczkeve-y (Српском Ковину) крај Будимпеште и
њене старине//Календар Српске православне цркве 1997. Београд,
1996. Стр. 83–87.
Рафаел на Фрушкој Гори//Књижевност. 7–8 (1996) 630–634.
Радмила Михаиловић: in memoriam//Свеске Друштва историчара
уметности СР Србије. 23–26 (1996) 125–126.
Бранка Телебаковић-Пецарски: 1933–1993: in memoriam//Свеске
Друштва историчара уметности СР Србије. 23–26 (1996) 130–131.
1997
Представе светог Саве Српског у бугарској уметности XVI и XVII
века//Спаљивање моштију Светога Саве: 1594–1994. Београд: Свети
архијерејски синод Српске православне цркве, 1997. Стр. 223–235.
Умјетничко завјештање манастира Острога//Острог, Београд: М. У.
Чукљевић, 1997. Стр. 91–164.
Представа светог Саве Јерусалимског у олтару пећке цркве Све-
тих апостола//Саопштења. 29 (1997) 55–64: илустр.
О култу светогорских чудотворних икона у Русији//Друга казива-
ња о Светој Гори. Београд: Просвета, 1997. Стр. 121–152.
Призрен и средњовековно наслеђе//Урбани развој и обнова При-
зрена. Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије,
1997. Стр. 39–52.
С. Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку. – Београд:
Републички завод за заштиту споменика културе, 1997. – 2. изд.
Из садржаја: Белешке уз друго издање књиге Портрети српских
54
владара у средњем веку; Књига Светозара Радојчића Портрети срп-

ских владара у средњем веку шест деценија касније/С. Петковић.
Црква Рођења пресвете Богородице у Хиландару//Календар Срп-
ске православне цркве за 1998. Београд, 1997. Стр. 68–74.
Енциклопедија српске историографије. Београд: Knowledge, 1997.
Из садржаја: Радојчић Светозар/С. Петковић.
1998
Фреске манастира Црне Реке и судбина пећке сликарске радио-
нице XVI века//Манастир Црна Ријека и свети Петар Коришки:
научни скуп, Приштина, Зубин Поток, Црна Ријека, 25–26. април
1996. Приштина/Београд: Друштво пријатеља манастира Црна Ри-
јека, 1998. Стр. 87–97: илустр.
Фреске XVI века у иркви манастира Крушедола//Саопштења. 30–
31 (1998–1999) 113–137.
Prizren//Enciclopedia dell᾽arte medievale. Vol. IX, Osso-Ribāţ; Roma:
Istituto della Enciclopedia italiana, 1998. Str. 560.
Приче о Хиландару: осамљена дела велике епохе: хиландарска
икона Богородице из XIII века//Књижевне новине. 975 (1. јун
1998) 6–7.
Ризница великих драгоцености: баштина манастира Хиландара//
НИН. 2455 (15. јануар 1998) 21–24.
Српски манастири посвећени Благовестима: црква Благовештења
у Хиландару; манастир Обед код Купинова//Календар Српске пра-
вославие цркве за 1999. Београд, 1998. Стр. 8, 16.
1999
Greek Inluence on Illustrations in Serbian Books Printed in Venice in
the 16th Century//Μεταβυζαντινά χαρακτικά: Πρακτικά επιστημονικής
ημερίδας: Μουσείο Βυζαντινού Πολιτισμού, 10 Νοεμβρίου,
Θεσσαλονίκη 1995. Θεσσαλονίκη: Υπουργείο Πολιτισμού, 1999. Str.
11–20.
55
Представе светог Симеона Српског у старој уметности православ-

них народа ван српских земаља//Календар Црква за 1999. Београд,
1998. Стр. 52–62.
Serbia: arte medievale//Enciclopedia dell᾽arte medievale. Vol. X,
Ricambo-Strasburgo; Roma: Istituto della Enciclopedia italiana, 1999,
Str. 555–563.
Најлепше иконе Хиландара: 2000 година хришћанства: 800 година
српске царске лавре на Светој Гори Атонској. Београд: Новости,
1999, [32] стр.: илустр.
Како је Вељко Михаjловић видео Откривење све тог Јована на
Патмосу//Каталог изложбе Вељка Михајловића: слике Откривења
– Апокалипса. Београд, 1999. [3] стр.
2000
Иконографија светог Симеона Српског у доба турске владавине//
Стефан Немања – свети Симеон Мироточиви. Историја и преда-
ње: међународни научни скуп, септембар 1996. Београд: Српска
академија наука и уметности, 2000. Стр. 381–394: илустр. (Научни
скупови, књ. 94; Одељење историјских наука, књ. 26).
Светитељске мошти и сликарство Хиландара//Осам векова Хи-
ландара. Историја. Духовни живот. Књижевност. Уметност и
архитектура: међународни научни скуп, октобар 1998. Београд:
Српска академија наука и уметности, 2000. Стр. 629–637: илустр.
(Научни скупови, књ. 95; Одељење историјских наука, књ. 27).
Уметничка дела из епохе Моравске Србије у Хиландару: последња
четвртина XIV – прва половина XV века//Јефимија. 10 (2000) 21–36.
Српска црква и уметничко стварање у XVI и XVII веку// Календар
Српске православне цркве за 2001. Београд, 2000. Стр. 65–71.
2001
Илустрације из штампаних књига као предлошци српским
и бугарским минијатуристима XVI—XVIII века//Словенско
56
средњовековно наслеђе. Београд: Чигоја штампа, 2001. Стр. 401–

423: илустр. (Зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу).
Српски светитељи у руским иконописним приручницима
XVI–XIX века//Споменица епископу шумадијском Сави: зборник
радова поводом 40. годишњице архијерејске службе. Нови Сад:
Будућност, 2001. Стр. 159–176.
Минијатуре попа Страхиње из 1597. године//Саопштења. 22–23
(2001) 49–60: илустр.
Црква Св. апостола Петра и Павла//Старине Горње Добриње род-
ног места књаза Милоша. Горња Добриња: Завичајно друштво;
Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Српска
православна црква, 2001. Стр. 53–62: илустр.
2002
Фреске олтарског простора у цркви Јежевици из 1609. године – дело
Георгија Митрофановића//Саопштења. 34 (2002) 249–262: илустр.
Iconografia bizantina in libro/Elka Bakalova, Sreten Petković//Il
viaggio dell᾽ icona dalle origini alla caduta di Bisanzio. Milano: Jaca
Book, 2002. Str. 151–209: ilustr. Izd. i na francuskom i nemačkom.
Јале у очима пријатеља//Mилош Јевтић, Облици Љубодрага Јанко-
вића Јалета. Београд: Београдска књига; Ваљево: Кеј, 2002. Стр. 5–8.
Потајне побуне старих српских сликара//Књижевни лист. 3 (1. ок-
тобар 2002) 1, 5.
Знамење народа и уметности: седам стотина педесет година мана-
стира Мораче//Политика/Културни додатак. 44:31918 (2002) [1] стр.
Цркве je градио са трезвеним осећањем за лепо// Каленић. 5–6
(2002) 24–25.
2003
Cretan Inluence on the Serbian Paintings and Woodcuts of the 16th
and 17th Centuries// Μίλτος Γαρίδης (1926–1996): αφιέρωμα. Ιωάννινα:
Πανεπιστήμιο Ιωαννινών, 2003. Str. 565–575: ilustr.
57
Истанчани естетски судови: две и по деценије од смрти Светозара

Радојчића//Политика. 32324 (1. новембар 2003) [2] стр.
2004
Icon with Saint John the Forerunner and the Archangel Gabriel//
Byzantium: Faith and Power: 1261–1557. New York[etc.]: The
Metropolitan Museum[etc.], 2004. Str. 203–204.
“This publication is issued in conjunction with the exhibition
“Byzantium Faith and Power (1261–1557)” held at he Metropolitan
Museum of Art, New York, from March 23 through July 4, 2004”.
Српски биографски речник. Књ. 1, А–Б. – Нови Сад: Матица срп-
ска, 2004. Из садржаја: Агни/ Агнија; Антоније: преписивач; Бела-
н/С. Петковић.
Златни век српске уметности: тpагови српског трајања на Косову
и Метохији//Политика. 32469 (27. март 2004) [2] стр.
Хиландар: последњи пожар// Политика. (29. април 2004).
2005
Архиепископ Данило I ктитор фресака у проскомидији пећке цр-
кве Светих апостола//Зограф. 30 (2004–2005) 81–88: илустр.
Црква светог Николе у Пелинову из почетка XVIII века//Грбаљ
кроз вјекове: зборник радова са научног скупа Грбаљ кроз вјекове,
Грбаљ и Котор 11–13. октобра 2001. године. Грбаљ: Друштво за
обнову манастира Подластва, 2005. Стр. 495–546: илустр.
[Црколез]//Црколез: цртежи фресака/ Р. Петровић, Београд: Репу-
блички завод за заштиту споменика културе, 2005. Стр. 3–8. (Спо-
меници српског сликарства средњег века, 12).
Обмана предања: Мехмед паша Соколовић и манастир Пива, Бо-
городица као предиља, Ископане очи, Скривање цркава//Књи-
жевни лист. 34 (1. јун 2005) 1, 15.
58
2006
Манастир Жича: поводом 800 година постојања//Календар Срп-
ске православне патријаршије за просту 2007. годину. Београд,
2006. Стр. 41–43.
Црквени великодостојници из породице Соколовић као ктитори
у другој половини XVI века//Календар Српске православне патри-
јаршије за просту 2007. годину. Београд, 2006. Стр. 61–69.
Српски биографски речник. Књ. 2, Β–Γ. – Нови Сад, Матица срп-
ска, 2006. Из садржаја: Василије: зограф; Велимировић Вукодраг;
Велимировић Павле; Видрановић Илија; Вујичић Авесалом; Геор-
гије: сликар/С. Петковић.
2007
Герасим Бранковић као светитељ на хиландарској фресци из 1797.
године//Саопштења. 39 (2007) 117–126: илустр.
О иконостасима у средњовековним српским живописаним цр-
квама//Зборник радова Иконостас као духовни и културни печат
православних хришћана. Крагујевац: Завод за заштиту споменика
културе, 2007. Стр. 11–14.
Лажни сликар Тудор Вуковић//Зборник Народног музеја. 8:2
(2007) 79–93: илустр.
Радомир Станић: чувар и испитивач старина//Одабрани радови /
Радомир Станић, Београд: Републички завод за заштиту спомени-
ка културе, 2007. Стр. 13–18. (Посебна издања).
Српски биографски речник. Књ. 3, Д—З. – Нови Сад: Матица
српска, 2007. Из садржаја: Дамјан: свештеник: преписивач: илу-
минатор; Дамјановић Кузман/ Козма; Данило: свештеник: сликар;
Десисалић Никола; Дмитар: златар; Добричевић Вицко Лoврин;
Добричевић Ловро Маринов; Ћурађ Базиљ; Ђурђев Павле; Жефа-
ровић Георгије/С. Петковић.
59
2009
Хиландарски ходочасник: сликар Јован у Хиландару 1632//Саоп-
штења. 41 (2009) 157–166.
Сликар Сава Крабулевић на размеђи XVII и XVIII века//Зограф.
33 (2009) 159–166.
2010
Српска уметност у XVI и XVII веку//Србија: културна спона Исто-
ка и Запада. Нови Сад: Матица српска, 2010. Стр. 73–95: илустр.
Serbian Art in XVIth and XVIIth Century//Serbia: he Cultural Bridge
Between East and West. Novi Sad: Matica Srpska, 2010. Str. 73–96:
ilustr.
Serbische Kunst im 16. und 17. Jahrhundert//Serbien: Kulturelle
Brücke zwischen Ost und West. Novi Sad: Matica Srpska, 2010. Str.
79–104: ilustr.
Српски биографски речник. Књ. 4, И–Ка. – Нови Сад: Матица срп-
ска, 2009. Из садржаја: Иванов Тихон Филатјев; Ивановић Стефан;
Јаков: златар; Јеротеј: дуборезац; Јован: златар; Јован: сликар; Јо-
ван Фочанин; Јовановић Илија/С. Петковић.
2011
Српски биографски речник. Књ. 5, Кв–Мао. – Нови Сад: Мати-
ца српска, 2011. Из садржаја: Константин Ђурђичев; Ксенија: мо-
нахиња; Лазар/ Лаза: златар; Лазар: преписивач: минијатуриста;
Лазар: сликар; Лазаревић Перо; Леонтије; Лука: златар; Мангафа
Јован/С. Петковић.
Фреске XVII века у цркви Светог Георгија у Хиландару//Хилан-
дарски зборник. 13 (2011) 41–57: илустр.
2014
Српски биографски речник. Књ. 6, Мар–Миш. – Нови Сад: Мати-
ца српска, 2014. Из садржаја: Митрофан; Митрофановић Георги-
је/С. Петковић.
60
КритиКе и приКази
1958
Старинар: орган Археолошког института Српске академије наука,
нова сер., књ. I, 1950; књ. II, 1951; књ. III–IV, 1952–1953; књ. V–VI,
1954–1955//Зборник за друштвене науке Матице српске. 19 (1958)
152–155.
1960
П. Мијовић, Бококоторска сликарска школа XVII–XIX вијека//
Историјски гласник. 3–4 (1960) 184–185.
1969
Једна корисна књига: П. Васић, Увод у ликовне уметности//Поли-
тика (13. јул 1969).
1980
Г. И. Вздорнов, Искусство книги в древней Руси. Рукописная
книга Северо-восточной Руси XII – начала XV веков//Зограф. 11
(1980) 98–99.
1982
Свеобухватна историја: С. Радојчић, Српска уметност у средњем
веку//Политика. 24832 (21. новембар 1982) 14.
1984
Књига о Вермеру, најзад/Политика. 25548 (17. новембар 1984) 12.
61
1985
М. Шакота, Дечанска ризница//Саопштења. 17 (1985) 282–283.
Треће издање једне неопходне књиге: П. Васић, Увод у ликовне
уметности//Свеске Друштва историчара уметности СР Србије. 16
(1985) 107.
Трагом истраживања српских старина: Дејан Медаковић, Истра-
живања српских старина//Борба. 63:362–363 (28–29. децембар
1985) 12.
1989
Петар Атанасов, Яков Крайков книжовник, издател, график, XVI
в.//Зограф. 20 (1989) 110–111.
1990
Јaнко Радовановић, Иконографска истраживања српског сликар-
ства XIII и XIV века//Balcanica. 21 (1990) 261–263.
Динко Давидов, Споменици Будимске епархије//Саопштења. 23–
24 (1990–1991) 301–302.
1994
Књига о Светој Гори: Панајотис Христу, Света Гора//Књижевност
5–9 (1994) 742–745.
1995
Значајна синтеза Милтијадиса Гаридиса о поствизантијском
зидном сликарству: M. Garidis, La peinture murale dans le mond
orthodoxe après la chute de Byzance (1450–1600) et dans les pays sous
domination étrangère//Саопштења. 27–28 (1995–1996) 268–270.
1997
Неуспела историја сликарства Црне Горе XV–XVIII века: С. Раиче-
вић, Сликарство Црне Горе у новом вијеку//Саопштења. 29 (1997)
274–277.
62
Критике и прикази
2004
Поводом чланка В. Мако, Пропорцијско размеравање и старина
фресака уз иконостас у цркви Св. Василија на мору манастира Хи-
ландара//Хиландарски зборник. 11 (2004) 347–349.
2006
Б. Тодић – M. Чанак-Медић, Манастир Дечани//Саопштења. 37–38
(2006) 293–295.
2008
Мирјана Татић-Ћурић, Студије о Богородици//Саопштења. 40
(2008) 337–338.
2010
Казивања о књизи Зорана Ракића: Цркве Светог Димитрија и
Светог Саве Српског у Хиландару//Шеста казивања о Светој Гори
(2010) 243–246.
63
С А Д РЖ А Ј
Уводна реч . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Студије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Сретен Петковић – иСтраживач Старе СрПСке УметноСти. . . . . . . . 9
мајСтори СрПСког СликарСтва XVI и XVII века
У делУ Сретена Петковића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
СрПСки Светитељи У СтУдијама
ПрофеСора Сретена Петковића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
графички УкраС Старих СрПСких
штамПаних књига У наУчном оПУСУ Сретена Петковића:
Порекло, Узори и Утицаји . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
БиБЛиОГРАФијА СРетеНА ПетКОВиЋА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

књиге . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
СтУдије и чланци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
критике и Прикази . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Илустрације:
Стр. 4 – Икона Успења Богородице, детаљ, дело сликара Јована,
манастир Пива,1638/1639.
Стр. 7 – Икона светог Луке са житијем, детаљ, дело сликара Радула,
манастир Морача, 1672/1673.
Стр. 8 – Манастир Морача, ђаконикон цркве Успења Богородице,
Пророк Илија у пустињи Хорат, око 1260.
Стр. 16 – Манастир Морача, параклис Светог Стефана, Свети Јоаникије,
архиепископ српски, дело сликара Јована, 1642.
Стр. 24 – Икона Стефана Дечанског са житијем, детаљ, дело сликара
Лонгина, Београд, Музеј Српске православне цркве, 1577.
Стр. 30 – Свети Јован крштава народ на Јордану, Октоих петогласник,
Цетиње 1494(?)
Стр. 37 – Ex libris Сретена Петковића, рад академског сликара
Вељка Михајловића
Стр. 38 – Икона Светог Јована Богослова, детаљ, дело зографа Лонгина,
манастир Дечани, последња деценија XVI века
Стр. 64 – Свети Лука, дело сликара Лонгина, Крушедолско
четворојеванђељe, Београд, Библиотека Српске патријаршије,
бр. 432, л. 6v, осма деценија XVI века
Издавач
Вељко Михајловић
Уредници
Проф. др Бранислав Тодић
Проф. др Зоран Ракић
Рецензенти
Проф. др Драган Војводић
Проф. др Смиља Марјановић-Душанић
Ликовно-графичка опрема
Лектура и коректура
Мира Петковић
Штампа
Штампарија Издавачке фондације СПЦ,
Архиепископије београдско-карловачке
Тираж
120 примерака
ISBN 978-86-921137-0-3
CIP - Каталогизација у публикацији –
Народна библиотека Србије, Београд
7.072.2:929 Петковић С.(082)
012 Петковић С.
72/75(497.11)”15/16”(082)
ПРОфеСОРУ Сретену Петковићу у спомен / [уредници Бранислав Тодић,
Зоран Ракић]. – Београд : В. Михајловић, 2017 (Београд : Штампарија
Издавачке фондације СПЦ, Архиепископије београдско-карловачке). – 63 стр. :
илустр. ; 21 cm
Слика С. Петковића. – Тираж 120. – Напомене и библиографске референце уз
радове. – Библиографија Сретена Петковића: стр. 39–63.
ISBN 978-86-921137-0-3
a) Петковић, Сретен (1930–2015) – Зборници b) Петковић, Сретен (1930–2015)
– Библиографије
COBISS.SR-ID 235106572

професору Сретену

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

професору Сретену

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРОФЕСОРУ

Сретен Петковић (1930–2015) припада неколицини најистак-

Дело Сретена Петковића је обимно, али и врло разноврсно.

Сретен Петковић – иСтраживач

Сретен Петковић је врло рано постао неприкосновен ауто-

Мораче, објављене на српском и на страним језицима,1 затим по-

и студије посвећени српским споменицима од XIII до XV века који

се Петковићева предложена година подизања цркве није доводила у

Репрезентативни портрети светог Саве у средњовековном сликарству,

поредити с њима. Оне уједно сведоче о високом уметничком ни-

насликане у апсиди протезиса.19 Његови резултати су, са далекосе-

ловини следећег столећа. Могућем утицају моравског сликарства

Мајстори српског сликарства XVI и XVII века

Истраживања везана за стваралаштво српских сликара XVI и

за велики уметнички препород из првих деценија након обнове Па-

и живописа у горњим зонама олтарског и поткуполног простора

познатих Страхињиних дела, он је том мајстору, поглавито на основу

Пошавши од помена зографа Георгија као живописца касније пору-

мајстора.19 Последњих година живо се носио мишљу да о Јовану

њиховог сликања поред сасвим поузданог руског утицаја, примље-

СрпСки Светитељи у Студијама

Канонизовани Срби, њихови култови и представе у различи-

Пајсије укључио у светачке календаре (1642).3 Заинтригиран изостан-

срединама истога доба – у Русији, Молдавији, Влашкој, Бугарској,

њихове изворе професор Петковић је кроз своје студије учинио до-

у функцији композиционе целине текста коме припада. Најбољу по-

Графички украс старих српских штампаних

Један од значајних сегмената научно-истраживачког рада

Никоља Кабларског, Сретењске цркве села Крушедол и других. На

Утицајима Истока и Запада на уобличавање ликовно-графич-

појединих илустрација из Вуковићевих издања. На основу иконо-

везу између Вуковићевог Служабника и орнаменталног украса

Срба светитеља у српским штампаним књигама XVI века.12 У пр-

Enciklopedija Jugoslavije. Knj. 6, Maklj–Put, Zagreb: Jugoslavenski

о 750-годишњици аутокефалности. Београд, Свети архијерејски

Сто година изучавања средњовековне уметности и археологије

Likovna enciklopedija Jugoslavije. Knj. 2, K–Ren., Zagreb: Jugoslavenski

Пећка патријаршија//Српска православна црква: њена прошлост

Сликар Андреја Раичевић у манастиру Крушедолу 1644. године//

Хиландарски игуман Пајсије код цара Ивана Грозног 1550. годи-

Савременици виђени објективом Миодрага Ђорђевића//Фото-

владара у средњем веку; Књига Светозара Радојчића Портрети срп-

Представе светог Симеона Српског у старој уметности православ-

средњовековно наслеђе. Београд: Чигоја штампа, 2001. Стр. 401–

Истанчани естетски судови: две и по деценије од смрти Светозара

БиБЛиОГРАФијА СРетеНА ПетКОВиЋА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

You might also like