Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати,

Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић,

Београд: Православни богословски факултет 2010.
 Универзитет у Београду
Православни богословски факултет
Српска теологија у двадесетом веку
ПРОЈЕКАТ ПОД ЕВИДЕНЦИОНИМ БРОЈЕМ 149037А

књига 7

Зборник радова научног скупа

Српска теологија
у двадесетом веку
– истраживачки проблеми и резултати –
(Православни богословски факултет, 25. децембар 2009.)

приредио
Богољуб Шијаковић

Београд 2010
 ISSN 1452-7804
Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати
књ. 7 (2010) 1-116

Садржај

Увoдно слово (БШ) ���������������������������������������������������������������������������������������������������� 7

Владан Таталовић: Осврт на проблематику историјског Исуса у српској тео-

лошкој средини (део I)������������������������������������������������������������������������������������������� 9
Ненад Милошевић: Проблематика постојеће аколутије за другобрачне и
(не)могућност устројавања посебне аколутије за мешовити брак . �������������� 19
Драган Каран: Пастирска психологија као изазов савременој психологији������ 27
Ксенија Кончаревић: Утицај руске емиграције на обнову и развој српске мо-
нашке духовности ����������������������������������������������������������������������������������������������� 36
Илија Томић: Др Милош Ердељан – рад и дело ������������������������������������������������� 45
Предраг Пузовић: Прота Стеван М. Димитријевић историчар СПЦ ����������������� 53
Србољуб Убипариповић: Литургијско-богословска синтеза������������������������������ 60
Зоран Ранковић: Предавачи Црквенословенског језика на Богословском факул-
тету до Другог светског рата .������������������������������������������������������������������������������� 73
Драгомир Бонџић: Православни богословски факултет Српске православне
цркве 1952–1960 . ��������������������������������������������������������������������������������������������������� 79
Милан Кољанин: Однос српске Цркве према Јеврејима и ‘јеврејском питању’
(1918–1941) ������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 93
 Уводно слово

Овај збор­ник до­но­си ра­до­ве седмог на­уч­ног ску­па „Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­
се­том ве­ку: ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти“, ор­га­ни­зо­ва­ног 25. децем­бра
2009. на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду у скло­пу про­јек­
та „Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку“, ко­ји фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство за на­
у­ку и технолошки развој Ре­пу­бли­ке Ср­би­је (евиденциони број 149037А). (На
истом ме­сту одр­жа­ни су 26. ок­то­бра 2006. пр­ви, 24. и 25. ма­ја 2007. дру­ги, 28.
де­цем­бра 2007. тре­ћи, 30. ма­ја 2008. че­твр­ти, 26. децембра 2008. пети, а 29.
маја 2009. шести скуп; ра­до­ви пр­ва два ску­па об­ја­вље­ни су 2007, ра­до­ви тре­
ћег 2008, че­твр­тог 2009, а петог и шестог 2010. у исто­и­ме­ним збор­ни­ци­ма као
књи­ге 1, 2, 3, 4, 5 и 6.)
Про­јект­на те­ма под­ра­зу­ме­ва не са­мо ис­тра­жи­ва­ње раз­во­ја цр­кве­не про­
све­те и ака­дем­ске те­о­ло­ги­је у по­зи­ти­ви­стич­ком сми­слу, на­и­ме у све­тло­сти ар­
хив­ске, до­ку­мен­та­ци­о­не и би­бли­о­граф­ске гра­ђе и исто­ри­о­граф­ске кон­тек­сту­
а­ли­за­ци­је, што је по се­би не ма­ли по­ду­хват, не­го и те­о­риј­ску са­мо­ре­флек­си­ју
у сми­слу са­мо­све­сног кон­цеп­ту­а­ли­зо­ва­ња срп­ске те­о­ло­шке и уоп­ште ду­хов­не
кул­ту­ре, која је као предмет научне обраде и културалног самоосећања из ра­
зних раз­ло­га не­ста­би­ли­зо­ва­на.
Из­ра­жа­ва­ју­ћи за­до­вољ­ство што се круг за­ин­те­ре­со­ва­них за ову про­бле­
ма­ти­ку ши­ри, за­хва­љу­је­мо се уче­сни­ци­ма ску­па на ис­тра­жи­вач­ким при­но­си­ма
и уви­ди­ма ко­ји до­ла­зе из ра­зних стру­ка и ди­сци­пли­на. Об­ја­вљу­ју­ћи збор­ник,
упу­ћу­ју­ћи га на­и­ме ко­ле­ги­јал­ној за­јед­ни­ци ис­тра­жи­ва­ча, на­да­мо се при­хва­та­
њу иза­зо­ва од стра­не но­вих уче­сни­ка у овом трај­ном и за­јед­нич­ком тру­ду и са
до­бром во­љом оче­ку­је­мо струч­не кри­тич­ке оце­не.
Збор­ник ко­ји тре­ба да до­не­се ра­до­ве осмог сим­по­си­о­на (одр­жа­ног на
истом ме­сту 29. маја 2010) је у при­пре­ми.

БШ
 Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати
књ. 7 (2010) 9-18

мр Вла­дан Та­та­ло­вић, аси­стент

Православни богословски факултет
Катедра за Свето Писмо Новог Завета
Београд

Осврт на проблематику историјског Исуса

у српској теолошкој средини (део I*)

1. Увод
Ко­ме про­бле­ма­ти­ка исто­риј­ског Ису­са ни­је по­зна­та1, реч о ра­зли­ци из­ме­ђу Ису­са
исто­ри­је = мо­жда са­свим не­по­зна­тог чи­та­о­цу Но­вог За­ве­та, и Хри­ста ве­ре = о ко­
ме у Но­вом За­ве­ту чи­та­мо, мо­же зву­ча­ти из­не­на­ђу­ју­ће – у сва­ком сми­слу. Шта­ви­
ше, мо­же се учи­ни­ти и пот­пу­но ап­сурд­ном уко­ли­ко им­пли­ци­ра мо­гућ­ност да Исус
исто­ри­је и његовe ре­чи ни­су од пре­суд­ног зна­ча­ја за ве­ру (пр­вих) хри­шћа­на, од­но­
сно да Исус, у крај­њој ин­стан­ци, ≠ Хри­стос. И ма­да je та ди­со­нант­ност из­ме­ђу Ису­са
и Хри­ста би­ла не­за­ми­сли­ва у пр­вих хи­ља­ду и се­дам­сто го­ди­на хри­шћан­ске ере, као
што се и да­нас слич­ном чи­ни зна­чај­ном де­лу хри­шћан­ског све­та2, она је ипак, то­ком
по­след­ња два и по ве­ка, пре­ра­сла у јед­ну од цен­трал­них та­ча­ка но­во­за­вет­не де­ба­те.
Упр­кос то­ме што је про­бле­ма­ти­ка Le­ben-Je­su-For­schung за­че­та, уз­га­ја­на и
раз­ви­ја­на у под­не­бљу кон­крет­них фи­ло­соф­ских и те­о­ло­шких ко­ор­ди­на­та, она је
то­ком ми­ну­лог ве­ка уме­ла да упле­те свој ко­рен, кат­кад и мла­ди­це, у ба­шту срп­

*
Овај рад је на­стао у окви­ру про­јек­та бр. 149037A („Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку“), ко­ји
фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство на­у­ке и за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
1 Те­мељ­но упо­зна­ва­ње са овом про­бле­ма­ти­ком не­сум­њи­во по­чи­ње иш­чи­та­ва­њем ње­не пр­ве си­

сте­ма­ти­за­ци­је пред­ста­вље­не у ка­пи­тал­ном де­лу те­о­ло­га фран­ко-гер­ман­ског по­ре­кла, та­ко­ђе и фи­ло­со­

фа, ле­ка­ра и ор­га­ни­сте, Ал­бер­та Швај­це­ра [Al­bert Schwe­it­zer] (1875–1965): Исто­ри­ја ис­тра­жи­ва­ња
жи­во­та Ису­со­вог (Geschic­hte der Le­ben-Je­su-For­schung, Tü­bin­gen: J.C.B. Mo­hr, 1906; 21913). Де­ло је
до­жи­ве­ло ве­ли­ки број из­да­ња, а да­нас је у све­ту нај­по­зна­ти­ји ен­гле­ски пре­вод пр­вог: The Qu­est of the
Hi­sto­ri­cal Je­sus: A Cri­ti­cal Study of its Pro­gress from Re­im ­ a­rus to Wre­de (transl. by W. Mont­go­mery, Lon­
don: A. & C. Black, 1910). Дру­го не­мач­ко из­да­ње (1913), ко­је са­др­жи зна­чај­ни­је ре­ви­зи­је и пре­ра­де у
од­но­су на пр­во, пре­ве­де­но је на ен­гле­ски је­зик тек 2001. (прир. J. Bow­den, прев. са нем. W. Mont­go­
mery, J. R. Co­a­tes, S. Cu­pitt, J. Bow­den, Min­ne­a­po­lis: For­tress). Из оби­ља ве­ли­ког бро­ја да­нас до­ступ­них
при­руч­ни­ка ко­ји да­ју са­же­ти­ји и са­вре­ме­ни­ји пре­глед раз­во­ја ове суб­ди­сци­пли­не би­блиј­ских на­у­ка,
из­два­ја­мо и чи­та­о­цу пре­по­ру­чу­је­мо: G. Theißen, A. Merz, Der hi­sto­rische Je­sus, Göt­tin­gen: Van­den­ho­eck
& Ru­precht, 32001, 20–33; J. H. Char­le­sworth, The Hi­sto­ri­cal Je­sus. An Es­sen­tial Gu­i­de, Nas­hvi­le: Abing­don
Press, 2008, 1–14; J. Gnil­ka, Isus iz Na­za­re­ta. Po­ru­ka i po­vi­jest, prev. sa nem. M. Ba­lić, Za­greb: Kr­šćan­ska
sa­da­šnjost, 2009, 9–17; та­ко­ђе упу­ћу­је­мо на ве­о­ма ко­ри­стан збор­ник у че­ти­ри то­ма: C. A. Evans (ed.),
The Hi­sto­ri­cal Je­sus. Cri­ti­cal Con­cepts in Re­li­gi­o­us Stu­di­es, vol. I–IV, Lon­don-NY: Ro­u­tled­ge, 2004. О пре­
гле­ди­ма у срп­ској ли­те­ра­ту­ри би­ће ви­ше ре­чи у да­љем, дру­гом де­лу овог ра­да.
2 Тре­ба има­ти на уму да је про­бле­ма­ти­ка исто­риј­ског Ису­са углав­ном ака­дем­ске при­ро­де, те че­сто

оста­је стра­на „зна­чај­ном де­лу хри­шћан­ског све­та“, чак и оних про­сто­ра за­пад­не Евро­пе на ко­ји­ма је
из­вор­но на­ста­ла. Осим то­га, у зе­мља­ма тре­ћег све­та, у кон­тек­сту теологијâ у раз­во­ју, где чи­та­ње Све­
тог Писмa на син­хро­ном ни­воу мо­же има­ти нај­сна­жни­ји ефе­кат, ова про­бле­ма­ти­ка чи­ни се пот­пу­но
ире­ле­вант­ном.
10 Владан Таталовић

ске бо­го­слов­ске ми­сли. На­из­глед ире­ле­вант­на тра­ди­ци­ји Ис­то­ка, бит­ка око жи­во­та
Ису­со­вог знат­но је при­вла­чи­ла па­жњу пра­во­слав­них срп­ских те­о­ло­га, и то не са­мо
библистâ, професорâ Но­вог За­ве­та на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Циљ на­
шег ра­да је­сте по­ку­шај при­ка­за та­квог ин­те­ре­со­ва­ња, а по­че­ће­мо пред­ста­вља­њем
фун­да­мен­тал­них прин­ци­па про­бле­ма­ти­ке у хро­но­ло­шком и нај­кра­ћем мо­гу­ћем ви­
ду, раз­ли­ко­ва­њем не­ко­ли­ко ње­них да­нас оп­ште при­хва­ће­них фа­за.

2. Претпоставке и преглед развоја проблематике

У пр­вој фа­зи, ко­ја тра­је до осам­на­е­стог ве­ка, про­бле­ма­ти­ка исто­риј­ског Ису­са не
по­сто­ји на на­чин на ко­ји је ро­ђе­на и по­ста­вље­на у вре­ме­ну про­све­ти­тељ­ства, али
ми сма­тра­мо да овај пе­ри­од тре­ба узе­ти у об­зир као ве­о­ма бит­но, пре­на­тал­но до­
ба раз­ма­тра­не те­ма­ти­ке. А ево и због че­га. Је­ван­ђе­ља не све­до­че са­мо исто­рич­ност
Ло­го­са (Јн. 1:14), већ пред­ста­вља­ју укр­шта­ње (бар) два дру­га­чи­ја схва­та­ња исто­
ри­је. Ирод уби­ја ви­тле­јем­ску де­цу (Мт. 2:16), а ње­го­ви по­да­ни­ци рас­пи­њу Ису­са
– ста­вља­ју­ћи му чак из­над гла­ве ње­го­ву кри­ви­цу (Мт. 27:36), јер не при­хва­та­ју мо­
гућ­ност да кра­је­у­га­о­ни ка­мен исто­ри­је бу­де тај цар ју­деј­ски о ко­ме Ма­теј пи­ше. На
им­пли­цит­но пи­та­ње – ко је тај Хри­стос ко­га Цр­ква про­по­ве­да? – Па­вле од­го­ва­ра:
са­бла­зан Ју­деј­ци­ма и лу­дост Је­ли­ни­ма (1. Кор. 1:23), али по­зва­ни­ма – Бо­жи­ја си­ла
и пре­му­дрост (1. Кор. 1:24). Та­кво, да­кле, соп­стве­но осми­шља­ва­ње исто­ри­је, су­
прот­ста­вље­но до­ми­нант­ном схва­та­њу исто­ри­је све­та, Цр­ква жи­во не­гу­је до кон­
стан­ти­нов­ске ере, ра­ђа­ју­ћи мно­штво ње­го­вих сведокâ (μάρτυς = му­че­ник?). За­до­
би­ја­њем пак ва­се­љен­ског по­ве­ре­ња у „ко­нач­ни“ мир из­ме­ђу два по­и­ма­ња, ста­вља­
њем зна­ка јед­на­ко­сти из­ме­ђу историјâ Им­пе­ри­је и Цр­кве, три­јум­фал­но осво­је­на и
са­мим тим прет­по­ста­вља­на исто­рич­ност = исто­риј­ска ва­жност Ме­си­је па­да у сен
број­них хри­сто­ло­шких рас­пра­ва ко­је су, ма­ње или ви­ше, пре­ти­ле је­дин­ству Цр­кве
ко­ли­ко и Им­пе­ри­је. Тим сме­ром, но­во­за­вет­на на­у­ка по­ста­ла је an­cil­la дог­ма­ти­ке.
Тре­ба, ме­ђу­тим, има­ти на уму да је то, до­ду­ше, цр­кве­но ком­по­но­ва­ње жи­во­та
Ису­со­вог, од­но­сно, је­ван­ђел­ска про­по­вед (κήρυγμα) стра­да­лог и вас­кр­слог Јаг­ње­та
ко­је је је­ди­но до­стој­но да раз­ло­ми пе­ча­те Књи­ге (Отк. 5:9), то ће ре­ћи, да исто­ри­
ју учи­ни сми­сле­ном, ни­је со­бом a pri­o­ri по­вла­чи­ло уки­да­ње исто­риј­ске тач­но­сти.
Пре­ци­зност ко­јом, при­ме­ра ра­ди, је­ван­ђе­лист Лу­ка из­ве­шта­ва о жи­во­ту Ису­со­вом,
по­го­то­ву фе­но­мен нај­ра­ни­јих по­ку­ша­ја хар­мо­ни­за­ци­је че­ти­ри је­ван­ђе­ља3, про­ја­
вљу­ју по­тре­бу, шта­ви­ше, ду­бо­ку свест Цр­кве о ва­жно­сти уста­но­вље­ња аутен­тич­не
фор­ме зе­маљ­ског жи­во­та Ме­си­је.
Дру­га фа­за по­чи­ње ме­то­до­ло­шким за­о­кре­том у су­штин­ском сми­слу. Ка­да
је Ле­синг 1778. пост­хум­но об­ја­вио Рај­ма­ру­сов трак­тат О на­ме­ри Ису­са и ње­го­вих
уче­ни­ка4, пр­ви пут је по­ста­вље­но пи­та­ње – ко је за­и­ста Исус? – на ко­је се ни­је мо­

3 Сре­ди­ном дру­гог ве­ка ја­вља­ју се по­ку­ша­ји пре­ва­зи­ла­же­ња раз­ли­ка ме­ђу је­ван­ђе­љи­ма ме­то­дом

хар­мо­ни­за­ци­је, чи­ји су пло­до­ви, не­сум­њи­во, би­ли ве­о­ма бит­ни у жи­во­ту ра­не Цр­кве. Иако ни­је са­чу­
ван у ори­ги­на­лу, Та­ти­ја­нов Ди­а­те­са­рон (око 175.) по­сто­ји у пре­во­ду на мно­ге древ­не је­зи­ке (ла­тин­
ском, си­риј­ском, грч­ком, пер­сиј­ском, јер­мен­ском, арап­ском и др.) што за­си­гур­но го­во­ри о ва­жно­сти и
рас­про­стра­ње­но­сти ин­те­ре­со­ва­ња Цр­кве за исто­риј­ску тач­ност Јеванђељâ.
4 У пе­ри­о­ду 1735–1767/8, Рај­ма­рус [Her­man Sa­muel Ra­i­ma­rus] (1694–1768), хам­бур­шки фи­ло­соф

де­и­стич­ког опре­де­ље­ња и про­фе­сор ори­јен­тал­них је­зи­ка, са­ста­вио је де­ло под име­ном Apo­lo­gie oder
Schutzschrift für die ver­nün­fti­gen Ve­re­hrer Got­tes ко­је је као це­ли­на по­ста­ло по­зна­то тек 1814, а 1972.
 Осврт на проблематику историјског Исуса у српској теолошкој средини (део I) 11

гло од­го­во­ри­ти го­ре па­ра­фра­зи­ра­ним Па­вло­вим ре­чи­ма, ни­ти исто­риј­ском ми­ну­

ци­о­зно­шћу (хар­мо­ни­зо­ва­них) Јеванђељâ. Раз­ли­ко­ва­њем из­ме­ђу Ису­са из На­за­ре­
та, не­у­спе­лог по­ли­тич­ког во­ђе ко­ји на кр­сту ва­пи: „Бо­же мој, Бо­же мој, за­што си
ме оста­вио?“, и Хри­ста, когa су пр­ви апо­сто­ли, су­о­че­ни са про­па­шћу свог учи­те­ља,
кре­ир­ а­ли кра­ђом те­ла, из­ми­шља­њем вас­кр­се­ња и пи­са­њем Јеванђељâ, Рај­ма­рус је
иза­звао сна­жна не­го­до­ва­ња цр­кве­не и дру­штве­не јав­но­сти, на­чев­ши ти­ме, бо­ље ре­
ћи, про­ду­бив­ши пу­ко­ти­ну из­ме­ђу исто­ри­је и дог­ме5. Шта се тач­но до­го­ди­ло? Ли­бе­
рал­на те­о­ло­ги­ја про­све­ти­тељ­ства, ре­вол­ти­ра­на ауто­ри­те­том дог­ме (=Цр­кве), су­
прот­ста­ви­ла је Пан­то­кра­то­ру ви­со­ких цр­кве­них ку­по­ла оног Ису­са На­за­ре­ћа­ни­на
ко­ји је не­гда жи­вео ме­ђу љу­ди­ма и ко­ји је „да­нас“ за­кри­вен мра­ком хри­сто­ло­ги­је.
Та­ко је „ра­зум­на“ исто­ри­ја све­та по­но­во укр­ште­на са оном Је­ван­ђе­ља, на ис­тој оној
рас­кр­сни­ци над ко­јом сто­ји та­бла цар ју­деј­ски. Ја­сно је, ме­ђу­тим, да је овог пу­та до
укр­шта­ња = пу­ца­ња до­шло из­ну­тра.
У ме­то­до­ло­шкој на­ме­ри не­сум­њи­во објек­ти­ви­стич­ке при­ро­де, та за­ин­те­ре­
со­ва­ност за исто­риј­ског Ису­са би­ла је сна­жно пот­по­мог­ну­та ни­зом ар­хе­о­ло­шких и
фи­ло­ло­шких от­кри­ћа на Ис­то­ку. А у ду­ху европ­ског ро­ман­ти­зма XIX ве­ка, пу­кло
је по­ље за на­ста­нак ве­ли­ког бро­ја Ису­со­вих жи­во­та у ко­ји­ма је сва­ка епо­ха и те­
о­ло­ги­ја, ка­ко је Швај­цер по­ка­зао сво­јом Исто­ри­јом ис­тра­жи­ва­ња огла­сив­ши та­
ко крај ове фа­зе (1906.), ре­флек­то­ва­ла соп­стве­не иде­а­ле, а сва­ки аутор – соп­стве­
не по­гле­де6. Та­ко, бу­ду­ћи да је на по­љу пи­са­ња Ису­со­вог жи­во­та би­ло до­зво­ље­
но ис­по­љи­ти сву љу­бав или мр­жњу ко­ју је не­ко га­јио пре­ма Ису­су, од­но­сно пре­ма
тра­ди­ци­ји, агре­си­ја и апо­ло­ге­ти­ка по­ста­ли су је­ди­ни та­бо­ри овог пе­ри­о­да7. То се

пр­ви пут je у це­ло­сти штам­па­но (he­ra­us­ge­ge­ben von G. Ale­xan­der, Frank­furt: In­sel Ver­lag). Бу­ду­ћи да за
жи­во­та ни­је сти­гао да га об­ја­ви (†1768), де­ло је у ви­ду ма­ну­скрип­та за­ве­штао сво­јој по­ро­ди­ци. Не­ку
го­ди­ну ка­сни­је, до овог спи­са до­шао је Ле­синг [Got­thold Ep­hra­im Les­sing] (1729 –1781), не­мач­ки пи­
сац, фи­ло­соф, кри­ти­чар умет­но­сти и је­дан од нај­и­стак­ну­ти­јих пред­став­ни­ка про­све­ти­тељ­ства, и за­тим
га у пе­ри­о­ду 1774–78. об­ја­вио у се­дам од­ло­ма­ка, чу­ва­ју­ћи ано­ним­ност ауто­ра. Упра­во сед­ми од­ло­мак
нај­ва­жни­ји је за исто­ри­ју – по­че­так ове про­бле­ма­ти­ке: О на­ме­ри Ису­са и ње­го­вих уче­ни­ка: још је­дан
фраг­мент ано­ним­ног ауто­ра из Вол­фен­би­те­ла ([H. S. Ra­i­ma­rus,] Von dem Zwec­ke Je­su und se­i­ner Jün­
ger: Noch ein Frag­ment des Wol­fen­büt­tel­schen Un­ge­nan­nten, He­ra­us­ge­ge­ben von G. E. Les­sing, Ber­lin:
Ar­nold We­ver, 1778).
5 Већ ду­же вре­ме, го­то­во чи­тав век, број­ни при­руч­ни­ци при­пи­су­ју по­ре­кло про­бле­ма­ти­ке исто­риј­

ског Ису­са Рај­ма­ру­су и то пре­пи­су­ју­ћи та­кву гре­шку из пр­вог из­да­ња Швај­це­ро­ве сту­ди­је Geschic­hte
der Le­ben-Je­su-For­schung (1906). Чар­лсворт с пра­вом ука­зу­је на зна­чај ен­гле­ских де­ис­ та као што су
John Loc­ke (1632–1704), Mat­thew Tin­dal (1657–1733) и Tho­mas Chubb (1679–1747), ко­ји су тра­га­њем
за ра­зум­ним хри­шћан­ством (re­a­so­na­ble chri­sti­a­nity) утр­ли пут та­квом ис­тра­жи­ва­њу – при­ме­ра ра­ди,
у де­лу The True Go­spel of Je­sus Christ As­ser­ted (Lon­don, 1738), Чаб раз­ли­ку­је из­ме­ђу истин­ске по­ру­ке
Ису­са, ко­ја је до­ла­зак Цар­ства Бо­жи­јег, и истин­ског је­ван­ђе­ља, ко­је је по­ни­кло у Ису­со­вој про­по­ве­ди
си­ро­ма­шни­ма (Char­le­sworth, нав. де­ло, 2). Осим то­га, ако има­мо на уму да је чи­та­ва про­бле­ма­ти­ка ро­
ђе­на на прет­по­став­ка­ма на­ту­ра­ли­зма ко­ји је у вре­ме Рај­ма­ру­са, од­но­сно про­све­ти­тељ­ства, ва­жио за
уоби­ча­је­ни по­глед на свет, не­из­о­став­но је у об­зир узе­ти чи­та­ву пле­ја­ду ми­сли­ла­ца се­дам­на­е­стог ве­ка
(нпр. Ba­ruch Spi­no­za (1632–1677), Pi­er­re Bayle (1647–1706) и др), од­но­сно чи­тав низ окол­но­сти чи­је
клуп­ко по­чи­ње још у XV–XVI ве­ку.
6 Пре­ма Швај­це­ру, ме­то­до­ло­шки про­ма­шај овог жан­ра – ко­ји је ис­пр­ва тра­гао за објек­тив­ним при­

ка­зом Ису­со­вог жи­во­та, је­сте ње­го­ва ка­пи­ту­ла­ци­ја пред пси­хо­ло­ги­зи­ра­њем и фан­та­зи­ра­њем. Том ис­
ку­ше­њу, твр­ди Је­ре­ми­ас, ни Швај­цер ни­је мо­гао одо­ле­ти (J. Je­re­mi­as, „The pro­blem of hi­sto­ri­cal Je­sus“,
у: The Hi­sto­ri­cal Je­sus, vol. 1, 176–190:178).
7 Schwe­it­zer, Geschic­hte der Le­ben-Je­su-For­schung, 5.
12 Владан Таталовић

на­ро­чи­то да при­ме­ти­ти на при­ме­ру два кла­си­ка: Штра­у­со­вог8 и Ре­на­но­вог9 „еван­

ге­ли­ја“, али, ви­де­ће­мо, и на број­ним при­ме­ри­ма уну­тар срп­ске те­о­ло­шке сре­ди­не.
Из­ме­ђу још не­ко­ли­ко зна­чај­них до­при­но­са ове фа­зе10 нео­п­ход­но је из­дво­ји­
ти де­ло Мар­ти­на Ке­ле­ра: Та­ко­зва­ни исто­риј­ски Исус и исто­рич­ни, би­блиј­ски Хри­
стос11. Да­ле­ко ис­пред свог вре­ме­на, апо­ло­гет­ска те­за овог не­мач­ког те­о­ло­га су­прот­
ста­вља исто­риј­ском Ису­су (hi­sto­rische Je­sus) – без­у­спе­шно пред­ста­вља­ном раз­ли­
чи­тим по­ку­ша­ји­ма (би­о­гра­фи­ја) оног вре­ме­на, истoричног Хри­ста (geschic­htlic­he
Chri­stus) Но­вог За­ве­та. За раз­ли­ку од оног Ису­са, ко­га је ме­то­до­ло­шки не­мо­гу­ће
при­ка­за­ти, вер­ник „ви­ди“ са­мо овог Хри­ста ко­ји је је­ди­но зна­ча­јан за ње­го­ву ве­ру.
Ова те­за ис­пр­ва ни­је до­пр­ла до уши­ју јав­но­сти. Тек у тре­ћој фа­зи (1906–
1950), ка­да је Ру­долф Булт­ман (1884–1976) пре­у­зео Ке­ле­ро­ву иде­ју и зна­чај­но је
пре­ра­дио, она по­ста­је по­зна­ти­ја. За­пра­во, Булт­ма­но­вим по­вла­че­њем у ба­сти­он ки­
риг­ме и ис­ти­ца­њем так­ти­ке де­ми­то­ло­ги­за­ци­је по­ста­је по­зна­ти­је и ја­сни­је да је за
исто­риј­ским Ису­сом за­луд­но тра­га­ти12. Ти­ме је на ову про­бле­ма­ти­ку при­вре­ме­но
ста­вље­на тач­ка.
По­ме­ни­мо ов­де украт­ко још две фа­зе ис­тра­жи­ва­ња. Но­си­о­ци че­твр­те (око
1950–70) су не­по­сред­ни Булт­ма­но­ви уче­ни­ци13 ко­ји кри­ти­ком ста­во­ва свог учи­те­
ља до­не­кле ре­ви­та­ли­зу­ју про­бле­ма­ти­ку – твр­де­ћи да κήρυγμα ипак ну­ди ва­жне ин­
фор­ма­ци­је о исто­риј­ском Ису­су, не та­ко безначајнe за ве­ру. Пе­та фа­за (1980-) или
„тре­ћа по­тра­га“ (third qu­est) про­бле­му при­сту­па без фи­ло­соф­ско-те­о­ло­шких окви­

8 Da­vid Fri­e­drich Strauß (1808–1874), ти­бин­ген­ски про­те­стант­ски те­о­лог, уче­ник Фер­ди­нан­да Кри­

сти­ја­на Ба­у­ра и Ге­ор­га Вил­хел­ма Хе­ге­ла, об­ја­вио је Жи­вот Ису­сов 1836. (Das Le­ben Je­su, kri­tisch be­
ar­be­i­tet, 2 Bde [=у два тома], Tü­bin­gen 1835/36) и њи­ме оштро по­де­лио на­уч­ну јав­ност. До­при­нос овог
де­ла, ко­је би­смо пре­ци­зни­је мо­гли име­но­ва­ти Фун­да­мен­тал­ном кри­ти­ком че­ти­ри је­ван­ђе­ља, ле­жи у
ре­во­лу­ци­о­нар­ном, али кон­тро­верз­ном пре­по­зна­ва­њу уло­ге ми­та у би­блиј­ским књи­га­ма. У ду­ху на­ту­
ра­ли­стич­ке по­тре­бе ра­ци­о­нал­ног об­ја­шње­ња све­га нат­при­род­ног, Штра­у­со­во „је­ван­ђе­ље“ ра­ши­ва ра­
но­цр­кве­ну упо­тре­бу је­вреј­ских за­ми­сли о то­ме ка­кав би Ме­си­ја тре­ба­ло да бу­де, до­во­де­ћи та­ко чи­та­о­ца
до по­зна­ња да се те­ма­ти­ка „веч­ног“ и „ван­вре­ме­ног“ мо­гла пре­но­си­ти је­ди­но ми­то­ло­шким је­зи­ком. Ово
је зна­чај­на ко­рек­ци­ја Рај­ма­ру­со­вог Хри­ста ко­ји је на­стао на­мер­ном пре­ва­ром – Штра­ус за­пра­во ука­зу­је
на не­све­сни ми­то­ло­шки има­ги­на­тив­ни про­цес ко­јим је ра­на Цр­ква од Ису­са на­чи­ни­ла Хри­ста. Да­нас се
Штра­у­сов до­при­нос упра­во ме­ри ова­квим, те­мељ­ним за­кључ­ци­ма о ми­ту, ко­ји би сва­ка­ко би­ли зна­чај­
ни­ји да у њи­ма ни­је при­су­тан хе­ге­ли­јан­ски ме­тод. То­га као да је био све­стан и сам Штра­ус, па је 1864.
об­ја­вио но­ву, ма­да ма­ње успе­шну вер­зи­ју Das Le­ben Je­su из ко­је од­су­ству­је хе­ге­ли­јан­ски ме­тод.
9 Er­nest Ré­nan (1823–1892), фран­цу­ски фи­ло­соф и пи­сац, од­ли­чан по­зна­ва­лац бли­ско­ис ­ точ­не кул­
ту­ре, об­ја­вио је Жи­вот Ису­сов ју­на ме­се­ца 1863. (La vie de Jé­sus, Pa­ris: Do­u­niol), о чи­јем „успе­ху“ го­
во­ри по­да­так да је у пр­ва три ме­се­ца де­ло до­жи­ве­ло ре­корд­них осам из­да­ња. За раз­ли­ку од Штра­у­со­ве
при­ме­не фи­ло­соф­ских прин­ци­па, Ре­нан је у сво­је „је­ван­ђе­ље“ учи­тао дух фран­цу­ског ро­ман­ти­зма
– пи­шу­ћи нпр. о гет­си­ман­ској мо­ли­тви Спа­си­те­ља као из­ра­зу бо­ла због нео­ства­ре­них љу­ба­ви у мла­до­
сти (с. 335) – што је ужа­сну­ло та­да­шњи клир, па и ла­ич­ку свест.
10 Реч је о до­при­но­си­ма сле­де­ћих на­уч­ни­ка: Ju­li­us Wel­lha­u­sen (1844–1918), Emil Schü­rer (1844–

1910), He­in­rich Ju­li­us Hol­tzmann (1832–1910) и Adolf von Har­nack (1851–1930), о че­му се крат­ко мо­же
ви­де­ти у: Theißen-Merz, нав. де­ло, 24; Char­le­sworth, нав. де­ло, 3–4.
11 Mar­tin Kä­hler [1835–1912], Der so­ge­nan­nte hi­sto­rische Je­sus und der geschic­htlic­he, bi­blische Chri­

stus, Le­ip­zig: A. De­ic­hert, 1892.

12 Кра­так кри­тич­ки пре­глед Булт­ма­но­вог до­при­но­са овој про­бле­ма­ти­ци ви­ди у: Je­re­mi­as, нав. де­ло,

179–181. Та­ко­ђе упо­ре­ди: W. P. We­a­ver, The hi­sto­ri­cal Je­sus in the Twen­ti­eth Cen­tury, 1900–1950, Har­ris­
burg, PA: Tri­nity Press In­ter­na­ti­o­nal, 1999.
13 Реч је о сле­де­ћим лич­но­сти­ма: Ernst Kä­se­mann (1906–1998), Hans Con­zel­mann (1915–1989) и

Günt­her Bor­nkamm (1905–1990), о чи­јем до­при­но­су ви­ди у: Char­le­sworth, нав. де­ло, 7–8.
 Осврт на проблематику историјског Исуса у српској теолошкој средини (део I) 13

ра, на стро­го на­уч­ном и при­лич­но ши­ро­ком пла­ну14 – ма­да, ка­ко Чар­лсворт твр­ди,
„да­нас ви­ше ни­је мо­гу­ће из­ја­ви­ти да тра­га­ње за исто­риј­ским Ису­сом прак­ти­ку­ју
они ко­ји ни­су за­ин­те­ре­со­ва­ни да га сле­де“15.
3. Реакција српске теолошке средине
Пр­ва срп­ска ре­ак­ци­ја на про­бле­ма­ти­ку исто­риј­ског Ису­са при­мет­на је сре­ди­ном
XIX ве­ка и не тре­ба је тра­жи­ти на по­љу фи­ло­соф­ских и те­о­ло­шких рас­пра­ва.
Уства­ри, ни­је баш ни ис­прав­но на­зва­ти је ре­ак­ци­јом у пра­вом сми­слу ре­чи. Но­ше­
на ду­хом срп­ског ро­ман­ти­зма и та­ла­сом је­зич­ке ре­фор­ме, та „ре­ак­ци­ја“ пре про­ја­
вљу­је жеђ за Реч­ју Бо­жи­јом ко­ја је, ина­че, тек та­да по­ста­ла до­ступ­на на сла­ве­но­
серб­ском, од­но­сно на­род­ном је­зи­ку. Та­ко, по­ред Стој­ко­ви­ће­вог (1830.) и Ву­ко­вог
пре­во­да Но­вог За­ве­та (1847.), а у вре­ме ка­да су већ ши­ром Евро­пе штам­па­не Ису­
со­ве би­о­гра­фи­је, Ђу­ра Да­ни­чић 1850. у Бе­чу об­ја­вљу­је При­по­ви­јет­ке из Ста­ро­га
и Но­вог За­вје­та. За вр­ло крат­ко вре­ме, због ла­ко чи­тљи­вог сти­ла, про­сто пре­при­
ча­ва­ња нај­ва­жни­јих оде­ља­ка Би­бли­је на­род­ним је­зи­ком Ву­ко­вог пра­во­пи­са, ова
збир­ка је до­жи­ве­ла ве­ли­ки број из­да­ња. Чи­ни се да је срп­ском на­ро­ду Реч Бо­жи­ја
за­и­ста би­ла по­треб­на и то на ра­зу­мљи­ви­јем ди­ја­лек­ту (од Све­тог Пи­сма?) чи­ја сло­
бо­да сти­ла ни­је угро­жа­ва­ла по­ру­ку Пи­сма ни­ти је са­бла­жња­ва­ла (цр­кве­ну) јав­ност.
Ма­да би за та­кву Ср­би­ју сре­ди­не XIX ве­ка кри­тич­ки дух Ре­на­на и Штра­у­са
био не­ра­зу­мљив, ште­тан, па и са­свим не­по­тре­бан – об­зи­ром на та­да му­ко­тр­пан пр­
о­цес ре­ин­те­гра­ци­је срп­ског би­ћа, по­гре­шно је твр­ди­ти да срп­ско дру­штво ни­је би­
ло са­свим нео­ба­ве­ште­но о де­ша­ва­њи­ма у Евро­пи. Већ ле­то по об­ја­вљи­ва­њу Ре­на­
но­вог La vie de Jé­sus (1863.), а исте го­ди­не ка­да је све­тлост да­на угле­да­ла Штра­у­
со­ва но­ва вер­зи­ја Das Le­ben Je­su (1864.), у но­во­сад­ском ча­со­пи­су за за­ба­ву и књи­
жев­ност Да­ни­ца иза­шао је ано­ним­ни при­каз ових де­ла16:
„Ред­ко кад ја­вља­мо чи­та­о­ци­ма на­шим но­во­сти из стра­не би­бли­о­гра­фи­је, јер то би пре­
шло за­да­так на­шег ли­ста; ипак не­мо­же­мо, да ов­де он­да не­ја­ви­мо за ка­кав по­јав у стра­
ним књи­жев­но­сти­ма, ко­ји у на­уч­ном све­ту има стал­на зна­че­ња.“17
Ако у об­зир узме­мо пре­но­ше­ње pro et con­tra реакцијâ на ова де­ла, ко­је су, до­
ду­ше, уоп­ште­ног ка­рак­те­ра, мо­же­мо ре­ћи да је при­каз при­лич­но пра­ви­чан. Не упу­
шта­ју­ћи се у њи­хо­ву за­ку­ли­сну про­бле­ма­ти­ку, пи­сац, у ко­нач­ној од­лу­ци, по­хва­љу­
је на­уч­ну и књи­жев­ну вред­ност тих би­о­гра­фи­ја, за­кљу­чу­ју­ћи о сва­кој по­на­о­соб:
„Ре­нан је са сво­јим де­лом са­вр­ше­но ус­пео, уз то по­стао је бо­гат чо­век. Не­ка и де­се­ти део
успе­ха има са оста­ле три че­сти, што их обе­ћа­ва још из­да­ти, пак ће би­ти од пр­вих бо­га­та­

14 О нај­ва­жни­јим лич­но­сти­ма и њи­хо­вом до­са­да­шњем ра­ду ви­ди: Char­le­sworth, нав. де­ло, 8–12.
15 Char­le­sworth, нав. де­ло, 12.
16 „LA VIE DE JÉ­SUS, par Erne­ste Ré­nan, Pa­ris, 1863. DAS LE­BEN JE­SU, für das de­utsche Volk be­ar­

be­i­tet von Fri­e­drich Da­vid Stra­uss, Le­ip­zig, Br­oc­kha­us, 1864.“, Да­ни­ца V (1864), 475–478. Ина­че, Ча­со­пис
Да­ни­ца сма­тра се нај­зна­чај­ни­јим књи­жев­ним ли­стом срп­ског ро­ман­ти­зма. Го­ди­не 1860. у Но­вом Са­ду
иза­шао је пр­ви бр­ој пр­вог ча­со­пи­са штам­па­ног Ву­ко­вим пра­во­пи­сом, а по­кре­нуо га је и уре­ђи­вао Ђор­
ђе По­по­вић. Да­ни­ца је оку­пља­ла сто­ти­нак срп­ских пи­са­ца, укљу­чу­ју­ћи Ја­ко­ва Иг­ња­то­ви­ћа, Ђу­ру Јак­
ши­ћа, Ј. Ј. Зма­ја, Ла­зу Ко­сти­ћа, Љу­бу Не­на­до­ви­ћа и од­и­гра­ла је зна­чај­ну уло­гу у бу­ђе­њу на­ци­о­нал­не
све­сти и же­ље за ује­ди­ње­њем те­ри­то­ри­јал­но раз­је­ди­ње­ног срп­ства. Ди­ги­тал­не ко­пи­је стра­ни­ца свих
бр­о­је­ва ча­со­пи­са Да­ни­ца мо­гу се по­гле­да­ти на сле­де­ћој ин­тер­нет адре­си (11. јун 2010.): http://di­gi­tal.
nb. rs/col­lec­tion/no-da­ni­ca.
17 Нав. де­ло, 475.
14 Владан Таталовић

ша у Фран­цу­ској... Спрам Ре­на­на из­гле­да не­мач­ки уче­њак [=Штра­ус, прим. ВТ] вр­ло су­
во­па­ран и мо­ри чо­ве­ка ду­гим из­ла­га­њем. С то­га му де­ло и не­ма код Не­ма­ца оног успе­ха,
ка­кво­га има ре­на­но­во не са­мо код Фран­цу­за, не­го код сви­ју на­ро­да.“18
При­ме­ћу­је­мо, да­кле, да је пи­шче­ва па­жња ви­ше при­ву­че­на Ре­на­но­вим де­
лом, од­но­сно сти­лом, што је са­свим ра­зу­мљи­во об­зи­ром на ро­ман­ти­чар­ску ор­јен­
та­ци­ју ча­со­пи­са Да­ни­ца. И не са­мо то. Чи­ње­ни­це го­во­ре о то­ме да је Ре­нан, у од­
но­су на Штра­у­са, вре­ме­ном по­стао за­ни­мљи­ви­ји бал­кан­ском чи­та­о­цу. Већ 1873. у
Пан­че­ву из­ла­зи срп­ски пре­вод ње­го­вог Жи­во­та Ису­со­вог19, док Штра­у­со­во де­ло на
срп­ски је­зик ни до да­нас ни­је пре­ве­де­но.
Ипак, озбиљ­ни­је ин­те­ре­со­ва­ње за лик исто­риј­ског Ису­са по­чи­ње тек кра­
јем де­вет­на­е­стог ве­ка. Та­да се на Мо­сков­ској ду­хов­ној ака­де­ми­ји (МДА) обра­зо­вао
мла­ди је­ро­мо­нах Ила­ри­он Зе­рем­ски (1865–1931), пр­ви про­фе­сор Но­вог За­ве­та на
Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду (1920–21) и за­тим епи­скоп гор­њо­кар­ло­вач­ки
(1921–31), ко­ји је у Ру­си­ји сте­као ти­ту­лу ма­ги­стра бо­го­сло­вља (1890.). Бу­ду­ћи да
смо већ пи­са­ли о Ила­ри­о­но­вом до­при­но­су но­во­за­вет­ној на­у­ци, као и о та­да­шњем
ста­њу ру­ске би­бли­сти­ке20, ов­де ће­мо са­мо под­се­ти­ти на крат­ку и сли­ко­ви­ту опа­ску
Фло­ров­ског:
„Тих го­ди­на је ура­ђе­но вр­ло ма­ло на из­у­ча­ва­њу Но­во­га за­вје­та. Пре­о­вла­дао је апо­ло­гет­
ски ин­те­рес. Осје­ћа­ла се по­тре­ба и нео­пх­ од­ност да се од­го­во­ри на при­го­во­ре тзв. не­га­
тив­не кри­ти­ке Штра­у­со­ве и ти­бин­ген­ске шко­ле, и по­себ­но Ре­на­на.“ 21
Да­кле, у тру­ду да од­го­во­ри на ста­во­ве „не­га­тив­не кри­ти­ке“22, ру­ска би­бли­
сти­ка по­зног де­вет­на­е­стог ве­ка на­ро­чи­то је обра­ти­ла па­жњу на про­блем исто­
риј­ског Ису­са. Чу­ве­ни про­фе­сор и рек­тор ака­де­ми­је ар­хи­ман­дрит Ми­ха­ил Лу­зин
(1830–1887), ко­га Ила­ри­он ипак ни­је мо­гао лич­но упо­зна­ти23 и ко­ји се да­нас сма­
тра нај­за­слу­жни­јим за по­че­так озбиљ­ни­је ру­ске рас­пра­ве са том „не­га­тив­ном кри­
ти­ком“24, од­бра­нио је 1864. док­тор­ску ди­сер­та­ци­ју на те­му О је­ван­ђе­љи­ма и је­ван­
ђел­ској исто­ри­ји. По­во­дом Ре­на­но­ве књи­ге Жи­вот Ису­сов25. Има­ју­ћи у ви­ду да је

18 Нав. де­ло, 477–78.

19 E. Ре­нан, Жи­вот Ису­сов, Пан­че­во: На­кла­дом штам­па­ри­је Јо­ва­но­ви­ћа и Па­вло­ви­ћа, 1873.
20 О лич­но­сти Ила­ри­о­на Зе­рем­ског и ње­го­вом до­при­но­су но­во­за­вет­ној на­у­ци ви­ди наш рад: „Ила­

ри­он Зе­рем­ски као про­фе­сор Но­вог За­ве­та на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду“, у: Б. Ши­ја­ко­вић
(прир.), Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку. Ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти. Пра­во­слав­ни
бо­го­слов­ски фа­кул­тет, 26. де­цем­бар 2007., 16–26.
21 Г. Фло­ров­ски, Пу­те­ви ру­ског бо­го­сло­вља, прев. са рус. Сре­то Та­на­сић, Под­го­ри­ца: Цид, 1997, 381.
22 Фло­ров­ски се ис­прав­но из­ра­зио на­звав­ши Штра­у­сов и Ре­на­нов рад та­ко­зва­ном не­га­тив­ном кри­

ти­ком – из­раз „не­га­тив­на кри­ти­ка“ че­сто про­ве­ја­ва на стра­ни­ца­ма Ила­ри­о­но­вог Уво­да у Но­ви За­вет (у
пре­пи­су Хри­сти­фо­ра Ми­ло­ше­ви­ћа (18??), Би­бли­о­те­ка Ма­ти­це Срп­ске у НС, ви­ди нпр. с. 18) – јер је у
су­шти­ни ди­ску­та­бил­но у ко­јој ме­ри је та кри­ти­ка за­и­ста не­га­тив­на.
23 Ар­хи­ман­дрит Ми­ха­ил Лу­зин хи­ро­то­ни­сан је за уман­ског епи­ско­па 1878., а од 1883. до бла­же­ног

пре­ста­вље­ња 1887. упра­вљао је кур­ском епар­хи­јом. Бу­ду­ћи да Ила­ри­он у Мо­скву ни­је мо­гао до­ћи пре
1880., су­срет са та­да­шњим епи­ско­пом Лу­зи­ном очи­глед­но ни­је био мо­гућ. А ка­да ка­же­мо су­срет – ми­
сли­мо на евен­ту­ал­ни на­уч­ни ути­сак = ути­цај ко­ји је Лу­зин у свој­ству про­фе­со­ра мо­гао оста­ви­ти на
мла­дог ма­ги­стран­та. Ипак, об­зи­ром на Ми­ха­и­ло­ву ду­хов­ну и на­уч­ну им­по­зант­ност, ло­гич­но је за­ми­
сли­ти да Ила­ри­он ни­је про­шао ми­мо ње­го­ве се­ни ко­ја је још жи­ве­ла у учи­о­ни­ца­ма МДА.
24 А. Ne­grov, Bi­bli­cal In­ter­pre­ta­tion in the Rus­sian Ort­ho­dox Church. A Hi­sto­ri­cal and Her­me­ne­u­ti­cal

Per­spec­ti­ve, Be­i­trä­ge zur hi­sto­rischen The­o­lo­gie 130, Tü­bun­gen: Mo­hr Si­e­beck 2008, 117–18.
25 О еван­ге­ли­ях и еван­ге­ль­ской ис­то­рии. По по­во­ду кни­ги „Жи­знь Иису­са“ Ре­на­на, Мо­сква, 1870.
 Осврт на проблематику историјског Исуса у српској теолошкој средини (део I) 15

ди­сер­та­ци­ја би­ла од­бра­ње­на са­мо го­ди­ну да­на по по­ја­вљи­ва­њу Ре­на­но­вог де­ла (!),
не­ма сум­ње да Лу­зин за­слу­жу­је сва­ку по­хва­лу због жи­вог про­ма­тра­ња свет­ских те­
о­ло­шких зби­ва­ња26. Но, то се не мо­же ре­ћи за ње­гов да­љи рад. Чи­ни се да је Лу­зин
чи­тав жи­вот про­сто био оп­сед­нут Ре­на­ном и Холц­ма­ном27 – кри­ти­ка ове дво­ји­це
на­уч­ни­ка за­у­зи­ма цен­трал­но ме­сто у збир­ци ње­го­вих есе­ја, штам­па­них пост­хум­но
и на­сло­вље­них као Би­блиј­ска на­у­ка28.
Је­дан од нај­ва­жни­јих раз­ло­га та­кве кри­ти­ке тре­ба тра­жи­ти у по­тре­би очу­ва­
ња етич­ког сми­сла би­блиј­ског тек­ста, јер су кра­јем де­вет­на­е­стог и по­чет­ком два­де­
се­тог ве­ка и те­о­ло­ги­ја и фи­ло­со­фи­ја у Ру­си­ји про­сто би­ле оку­пи­ра­не ин­те­ре­со­ва­
њем за мо­рал­не и со­ци­о­ло­шке те­ме29. Ка­ко је Ре­нан ипак тај­но чи­тан, што је би­ло
трн у ин­спек­тор­ском оку та­да­шњих цр­кве­них вла­сти, де­фи­ни­тив­но је тре­ба­ло на­
уч­но опо­врг­ну­ти ста­во­ве фран­цу­ског пи­сца30. Тој свр­си, очи­глед­но, мо­гла је по­слу­
жи­ти ди­сер­та­ци­ја Лу­зи­на, али ни то ни­је би­ло до­вољ­но. Осе­тив­ши се сла­ба­шном
пред на­ле­ти­ма европ­ског ра­ци­о­на­ли­зма, бо­го­слов­ска ели­та Ру­си­је че­сто је по­се­за­
ла за по­ли­циј­ским ме­то­дом. Стра­жар­ска по­ли­ти­ка ру­ског Си­но­да, ко­ју је осам­де­
се­тих го­ди­на дик­ти­рао обер­про­ку­ра­тор Кон­стан­тин По­бје­до­но­сцев (1827–1907)31,
ишла је та­ко (па­ра­док­сал­но) да­ле­ко да је 1893. спре­чи­ла об­ја­вљи­ва­ње зна­чај­ног де­
ла мо­сков­ског про­фе­со­ра Но­вог За­ве­та Ми­тро­фа­на Му­ре­то­ва (1851–1917), ко­га је
Ила­ри­он већ мо­рао по­зна­ва­ти32. Та књи­га би­ла је по­све­ће­на опо­вр­га­ва­њу Ре­на­но­
вих ста­во­ва, али је гре­шка Му­ре­то­ва би­ла у то­ме што је по­тре­би те­мељ­ни­јег на­уч­
ног из­вр­та­ња Ре­на­но­вог уче­ња при­кљу­чио и сум­њи­ву по­тре­бу да то уче­ње нај­пре
из­ло­жи. Тек пет­на­ест го­ди­на ка­сни­је, Му­ре­то­вље­во де­ло Ернст Ре­нан и ње­гов Жи­
вот Ису­сов угле­да­ло је све­тлост да­на33.
Вра­тив­ши се у Ср­би­ју из та­кве Ру­си­је, Ила­ри­он је био по­ста­вљен за про­фе­
со­ра Но­вог За­ве­та у Кар­ло­вач­кој бо­го­сло­ви­ји. Ка­да је не­ку го­ди­ну ка­сни­је (1898.) у
Но­вом Са­ду об­ја­вљен срп­ски пре­вод Коментарâ к Је­ван­ђе­љи­ма ен­гле­ског би­бли­

26 Чи­ње­ни­ца да је исте го­ди­не Ре­не­нов La vie de Jé­sus пре­ве­ден на ру­ски је­зик већ до­вољ­но го­во­ри

о ин­те­ре­со­ва­њу за ова­кву про­бле­ма­ти­ку. Лу­зин ипак ни­је био је­ди­ни ко­ји се огла­сио – по­во­дом Ре­на­
но­вог де­ла јед­ну бро­шу­ру об­ја­вио је и Па­вел Ку­кољ­ник [Павел Ва­си­ль­е­вич Кукольник] (1795–1884),
ру­ски исто­ри­чар, пе­сник, пе­да­гог и дра­ма­тург: Го­лос хри­сти­а­ни­на по проч­те­нии кни­ги г. Ре­на­на „La
vie de Je­sus“, Ви­ль­на: тип. А. К. Кир­ко­ра, 1864.
27 Пре­ма Не­гро­ву, Лу­зин је ре­а­го­вао на Холц­ма­но­ву те­о­ри­ју о два из­во­ра као мо­гу­ћем ре­ше­њу си­

ноп­тич­ког про­бле­ма (H. J. Hol­tzmann, Die synop­tischen Evan­ge­lien. Ihr Ur­sprung und ihr geschic­htlic­her
Cha­rac­ter, Le­ip­zig: En­gel­mann, 1863). Ви­ди: Ne­grov, нав. де­ло, нап. 388 на стр. 118.
28 Би­бле­й­ская на­у­ка, кн. 1–8, Ту­ла 1898–1903.
29 Ne­grov, нав. де­ло, 295. Пре­ма ре­чи­ма са­мог Лу­зи­на, етич­ка ди­мен­зи­ја би­блиј­ског тек­ста је­сте

упра­во до­при­нос ру­ске пра­во­слав­не ег­зе­ге­зе (Би­бле­й­ская на­у­ка, I, 125).

30 Фло­ров­ски, нав. де­ло, 452.
31 О ду­ху ко­ји је По­бје­до­но­сцев уно­сио у жи­вот МДА, што је ве­о­ма зна­чај­но за са­гле­да­ва­ње кон­

тек­ста у ко­јем се Ила­ри­он обра­зо­вао, ви­ди у: Фло­ров­ски, нав. де­ло, 440–54.

32 Му­ре­тов је у Мо­скви сте­као ти­ту­лу ма­ги­стра бо­го­сло­вља пет го­ди­на пре Ила­ри­о­на (ма­ги­стар­ски

рад: Фи­ло­со­фия Фи­ло­на Алек­сан­дри­й­ско­го в от­но­ше­нии к уче­нию Иоан­на Бо­го­сло­ва о Ло­го­се, Мо­
сква, 1885), а исте го­ди­не ка­да је Ила­ри­он ма­ги­стри­рао – Му­ре­тов је од­бра­нио док­тор­ску ди­сер­та­ци­ју
(Вет­хо­за­вет­ный храм. Ч. I. Вне­шний вид хра­ма, Мо­сква, 1890).
33 М. Му­ре­тов, Эр­нест Ре­нан и его Жи­знь Иису­са, Мо­сква, 1908; та­ко­ђе: idem, Про­те­стант­ское

бо­го­сло­вие до по­я­вле­ния Штра­у­со­вой Жи­зни Иису­са, Мо­сква, 1894.

16 Владан Таталовић

сте Да­ви­да Бра­у­на [Da­vid Brown]34, Ила­ри­он је на­шао за сход­но да у ду­ху сво­јих
ру­ских учи­те­ља ре­а­гу­је. Иако, ме­ђу­тим, ни­је би­ло екс­пли­цит­не ре­чи о про­бле­ма­
ти­ци исто­риј­ског Ису­са, мла­дом срп­ском на­уч­ни­ку ни­су се до­па­ле две ства­ри: ни­
ска це­на књи­ге – што го­во­ри о при­кри­ве­ном ци­љу ауто­ра да књи­га „уђе у што ши­
ре чи­та­лач­ке сло­је­ве“35, као и то што је Бра­ун, тај „вук у јаг­ње­ћој ко­жи“36, од­лу­чио
да из срп­ског из­да­ња „из­ба­ци све о че­му би ми­слио да мо­же до­ћи у опре­ку са по­
сма­тра­њем пра­во­слав­не цр­кве“37. Не до­во­де­ћи ов­де у пи­та­ње Ила­ри­о­но­ву си­гур­
но ис­тан­ча­ну на­уч­ну и па­стир­ску свест, не мо­же­мо а да не осе­ти­мо ње­го­ву бо­ја­зан
пре­ма по­пу­лар­ној ли­те­ра­ту­ри не­пра­во­слав­ног ду­ха чи­је би пре­во­ђе­ње и штам­па­ње
– ми­мо бла­го­сло­ва Цр­кве – мо­гло са­мо да на­шко­ди ду­хов­ном би­ћу иона­ко ра­су­тог
срп­ског на­ро­да. Чу­ди нас, ме­ђу­тим, то што се Ила­ри­он ни­јед­ном ни­је јав­но освр­
нуо на та­да већ об­ја­вљен срп­ски пре­вод Ре­на­но­вог Жи­во­та.
Би­ло ка­ко би­ло, Ила­ри­он је убр­зо об­ја­вио низ ег­зе­гет­ских ра­до­ва у ко­ји­ма
је, на осно­ву је­ван­ђел­ских из­ве­шта­ја, на­сто­јао да оцр­та пра­ви исто­риј­ски лик Хри­
стов38. Са­чу­ва­ти ин­те­гри­тет тог ли­ка, по­нај­ви­ше – ње­го­ву етич­ку ди­мен­зи­ју ка­ко
је у пра­во­сла­вљу схва­ће­на, нај­ва­жни­ји је на­уч­ни и па­стир­ски за­да­так39. За­то те­ма
пр­вог Ила­ри­о­но­вог ег­зе­гет­ског тек­ста ни­је без раз­ло­га Хри­сто­ва бе­се­да на го­ри:
бла­жен­ства и све ре­чи Го­спод­ње у бе­се­ди из­ре­че­не, из­ла­жу ду­хов­но-мо­рал­на свој­
ства „ко­ја се има­ју сма­тра­ти као увет за оне, ко­ји хо­ће да по­ста­ну чла­но­ви­ма Хри­
сто­ва цар­ства“.
На исти на­чин раз­ми­шљао је и про­та Сте­ван М. Ве­се­ли­но­вић, про­фе­сор Но­
вог За­ве­та и рек­тор Бе­о­град­ске бо­го­сло­ви­је, ко­ји је за раз­ли­ку од свог ко­ле­ге из
Срем­ских Кар­ло­ва­ца био не­по­сред­ни­ји, ма­да ма­ње пло­дан пи­сац. Го­ди­не 1900.
осно­вао је лист за цр­кве­ну на­у­ку и књи­жев­ност Бо­го­слов­ски ар­хив40 и као ње­гов је­
ди­ни вла­сник и уред­ник, на сам по­че­так сва три и је­ди­на бро­ја ста­вио је (сво­је?) не­
пот­пи­са­не на­уч­не рас­пра­ве о исто­риј­ском ли­ку Ису­са41. За тим ра­до­ви­ма, ре­спек­

34 Ко­мен­та­ри к Је­ван­ђе­љи­ма по Ма­те­ју и Мар­ку, Но­ви Сад 1898; Ко­мен­та­ри к Је­ван­ђе­љи­ма по

Лу­ки и Јо­ва­ну, Но­ви Сад 1903. Оба де­ла са ен­гле­ског је пре­вео Че­до­миљ Ми­ја­то­вић, а Ила­ри­о­нов при­
каз об­ја­вљен је у Бо­го­слов­ком гла­сни­ку III 5 (1904) 410–417, 475–478.
35 Нав. де­ло, 410.
36 Исто.
37 Из пред­го­во­ра Ч. Ми­ја­то­ви­ћа, ци­ти­ра­но пре­ма Ила­ри­о­но­вом тек­сту (нав. де­ло, 415).
38 Ов­де на­во­ди­мо ви­ше од три че­твр­ти­не Ила­ри­о­но­вих ег­зе­гет­ских ра­до­ва (пу­ни спи­сак ви­ди у

на­шем ра­ду: Та­та­ло­вић, нав. де­ло, нап. 2 на стр. 16). Из­бор темâ ви­ше не­го до­вољ­но го­во­ри о по­тре­би
ег­зе­гет­ске ре­кон­струк­ци­је но­во­за­вет­ног Хри­ста: „Бе­се­да И. Хри­ста на го­ри“, I 1 (1902) 18–25, 81–92,
161–172, 233–243, 305–314, 369–377, I 2 (1902) 3–24, 129–146, 209–220, 273–282, 353–361; „Сре­те­ни­
је“, II 3 (1903) 3–16, „Бла­го­вест пресв. Бо­го­ро­ди­ци“, II 3 (1903) 169–182; „Ро­ђе­ње и об­ре­за­ње св. Јо­
ва­на Кр­сти­те­ља“, II 3 (1903) 329–342; „Ро­ђе­ње И. Хри­ста“, II 4 (1903) 273–292, 361–371; „Бо­го­ро­ди­ца
у по­се­ти код Је­ли­са­ве­те“, III 5 (1904) 89–97, 185–194; „Бла­го­вест За­ха­ри­ји“, 345–354, 425–437; „Ма­зи
са Ис­то­ка“, IV 7 (1905) 3–11, 81–87, 161–170; „Од­ла­зак св. по­ро­ди­це у Еги­пат“, V 9 (1906) 3–8, 81–86,
153–162; „Ку­ша­ње Го­спо­да на­ше­га Ису­са Хри­ста“, V 9 (1906) 282–305; „Ге­не­а­ло­ги­ја Го­спо­да на­ше­га
Ису­са Хри­ста“ V 10 (1906) 76–89, 277–285, VI 11 (1907) 31–40, 224–230.
39 Ви­ди Ила­ри­о­нов при­каз књи­ге Н. Бо­го­слов­ског Би­блиј­ско уче­ње о са­ве­сти об­ја­вље­ном у: Бо­го­

слов­ски гла­сник II 4 (1903), 206–216, 293–299, 371–376.

40 Лист је био штам­пан у Ни­шу, по бла­го­сло­ву ни­шког епи­ско­па Ни­ка­но­ра Ру­жи­чи­ћа (1843–1916),

а до­жи­вео је са­мо три бро­ја и то у го­ди­ни осни­ва­ња.

41 Реч је о сле­де­ћим ра­до­ви­ма: „Ро­ђе­ње Хри­сто­во“, 1 (1903), 1–8; „Го­ди­на ро­ђе­ња Ису­со­ва“, 1

(1903), 9–17; „Пр­ви да­ни Хри­сто­ви“, 1 (1903), 18–27; „Исус у Ми­си­ру“ 2 (1903), 113–120; „Га­ли­ле­ја и
На­за­рет“ 3 (1903), 233–241.
 Осврт на проблематику историјског Исуса у српској теолошкој средини (део I) 17

тив­но и у сва три бро­ја та­ко­ђе, сле­ди Ис­то­ри­ски ауто­ри­тет Је­ван­ђе­ља у три де­
ла42 ла­вал­ског епи­ско­па Бу­го­да43.
Очи­глед­но, нај­ва­жни­ји за­да­так уред­ни­ка би­ло је ба­вље­ње но­во­за­вет­ном
исто­ри­јом на по­зи­ти­ван на­чин – у ци­љу по­твр­ђи­ва­ња исто­риј­ског ауто­ри­те­та је­
ван­ђе­ља, а са­мим тим и исто­риј­ског ли­ка Хри­сто­вог. Та­ква же­ља, ме­ђу­тим, ни­је
под­ра­зу­ме­ва­ла оштру кри­ти­ку „не­га­ти­ва­ца“ и од­су­ство на­уч­ног ду­ха. Тре­ба има­
ти у ви­ду да је у свим бр­о­је­ви­ма Бо­го­слов­ског архи­ва при­су­тан дух вр­ло по­мир­љи­
вог апо­ло­ге­те Бу­го­да, ко­ји се под­јед­на­ко и ве­о­ма уме­ре­но ко­ри­сти ко­ли­ко Ре­на­ном
то­ли­ко и апо­ло­ге­та­ма свог вре­ме­на. А на Бу­го­да се при­лич­но осла­ња и наш anony-
mus44, по­ка­зу­ју­ћи по­зна­ва­ње он­да све­же те­о­ло­шке ли­те­ра­ту­ре из све­та и за оно вре­
ме за­вид­ну ве­шти­ну на­уч­ног ис­тра­жи­ва­ња изворâ. Ипак, у овим ра­до­ви­ма, Ре­нан је
нај­че­шће кри­ти­ко­ва­ни пи­сац, ма­да увек аргу­мен­то­ва­но.
У знат­но оштри­ју кри­ти­ку, че­сто без до­вољ­но на­уч­них ар­гу­ме­на­та – што је сва­
ка­ко би­ло усло­вље­но при­мар­ним за­дат­ком ин­фор­ми­са­ња мла­де на­уч­не јав­но­сти и пи­
са­њем уџбеникâ, упу­штао се др Ди­ми­три­је Сте­фа­но­вић (1882–1945), про­фе­сор кар­
ло­вач­ке бо­го­сло­ви­је (1907–1920) и по­том Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду (1921–
1943)45. За­пра­во, мо­гли би­смо ре­ћи да је Сте­фа­но­вић пра­во че­до оне дру­ге фа­зе тра­га­
ња за исто­риј­ским Ису­сом, по енер­гич­ној, не­ка­да чак и агре­сив­ној апо­ло­ге­ти­ци46. На­
уч­ну јав­ност свог до­ба вр­ло че­сто је ин­фор­ми­сао о ква­ли­тет­ним књи­га­ма на ову те­му
– на­рав­но, кон­зер­ва­тив­ни­јег ка­рак­те­ра47, док је ње­го­ву ег­зе­гет­ску ак­тив­ност, као и ње­
го­вог учи­те­ља Зе­рем­ског, нај­ви­ше при­вла­чио је­ван­ђел­ски лик Хри­стов48:

42 „Ис­то­ри­ски ауто­ри­тет је­ван­ђе­ља од Е. Бу­го­да епи­ско­па ла­вал­ско­га (пре­вод с та­ли­јан­ско­га)“ Бо­

го­слов­ски ар­хив 1 (1903), 28–44; 2 (1903), 121–129; 3 (1903), 242–251.

43 Lo­u­is-Vic­tor-Emi­le Bo­u­gaud (1823–1888), фран­цу­ски ка­то­лич­ки пи­сац, све­ште­ник и ка­сни­је епи­

скоп Ла­ва­ла.
44 Тач­ни­је, на ње­го­во де­ло: Ge­sú Cri­sto, To­ri­no: Ti­po­gra­fia Pon­ti­fi­cia Pi­e­tro Ma­ri­et­ti, 1898. Осим

овог де­ла, ано­ним­ни аутор се та­ко­ђе ко­ри­сти Фа­ра­ро­вим [Fre­de­ric Wil­li­am Far­rar] (1831–1903) Жи­
во­том Хри­ста (Li­fe of Christ, vol. 1&2, Lon­don: Cas­sell, 1874) на ру­ском је­зи­ку (Жи­знь Иису­са Хри­
ста, рус­ский пе­ре­вод пр­оф. А.  П.  Ло­пу­хи­на, СПб. 1887) и Ка­пе­че­ла­тро­вим [Al­fon­so Ca­pe­ce­la­tro]
(1824–1912) Жи­во­том Ису­са Хри­ста на ори­ги­нал­ном, ита­ли­јан­ском је­зи­ку (La vi­ta di Ge­sù Cri­sto,
Mi­la­no: Clerc, 1886).
45 О Сте­фа­но­ви­ће­вом до­при­но­су но­во­за­вет­ној на­у­ци ви­ди наш рад: „Ди­ми­три­је Сте­фа­но­вић као

про­фе­сор Но­вог За­ве­та на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду“, у: Б. Ши­ја­ко­вић (прир.), Срп­ска те­о­
ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку. Ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти. Пра­во­слав­ни бо­го­слов­ски фа­кул­тет,
24–25. мај 2007., 117–128.
46 О то­ме смо већ пи­са­ли, те сто­га ви­ди: Та­та­ло­вић, нав. де­ло.
47 Ви­ди: „Ар­тур Х. Це­длам, Исус Хри­стос у исто­ри­ји и ве­ри, с ен­гле­ског пре­вео Дра­ги­мир Ма­рић,

Бе­о­град 1927.“, Бо­го­сло­вље III 1 (1928), 78–80; „Dr. Jo­seph Kla­u­sner, Je­sus von Na­za­reth, Ber­lin 1930“,
Бо­го­сло­вље VII 1 (1932), 70–74; „F. M. Wil­lam, Das Le­ben Je­su im Lan­de und Vol­ke Israel, Fre­i­burg im
Bre­is­gau 41934“, Бо­го­сло­вље XI 1 (1936), 119–123; „J. Schne­id­ er, Der Sinn der Ber­gre­digt, Ber­lin“, Бо­
го­сло­вље XII 3–4 (1937), 356–360; „H. Fel­der, Je­sus von Na­za­reth, Pa­der­born 1937“, Бо­го­сло­вље XI­II 2
(1938), 168–171.
48 Као и у слу­ча­ју Зе­рем­ског, и код Сте­фа­но­ви­ће­вог из­бо­ра те­ма за­кљу­чу­је­мо о ер­ми­нев­тич­ком

афи­ни­те­ту: „Лич­ност Ису­са Хри­ста“, Бо­го­сло­вље I 1 (1926), 5–14; „Ре­чи Ису­са Хри­ста и њи­хо­ва суд­
би­на“, Бо­го­сло­вље I 4 (1926), 303–309; „Исус Хри­стос као Учи­тељ“, Бо­го­сло­вље IV 3 (1929), 203–212;
„Ка­ко је гла­си­ла ан­ђел­ска хим­на о ро­ђе­њу Ису­са Хри­ста?“, Бо­го­сло­вље V 1 (1930), 44; „Исус Хри­стос
и Ње­го­ви нај­бли­жи“, Бо­го­сло­вље VI­II 3 (1933), 198–203; „Исус Хри­стос и Јо­ван Кр­сти­тељ“, Бо­го­
сло­вље IX 1 (1934), 1–4; „Исус Хри­стос и со­ци­ал­но пи­та­ње“, Бо­го­сло­вље XI­II 3–4 (1938), 193–198;
„За­што је Исус Хри­стос мо­рао стра­да­ти?“, Бо­го­сло­вље XIV 2 (1939), 103–108; „Исус Хри­стос пред
је­вреј­ским и рим­ским три­бу­на­лом“, Бо­го­сло­вље XV 2 (1940), 81–90.
18 Владан Таталовић

„Ко се да­нас, у вре­ме­ну кри­ти­ке и сум­ње, ла­ћа пе­ра да на осно­ву је­ван­ђе­ли­ја оцр­та лич­
ност Ису­со­ву, мо­ра пр­во, ма у крат­ко, од­го­во­ри­ти на ова два пи­та­ња: је ли Исус из На­
за­ре­та у оп­ште жи­вео и по­сто­јао и, ако је по­сто­јао, да ли... у је­ван­ђе­ли­ји­ма по­ред исти­
не има и из­ми­шље­ног.“49
Баш у то вре­ме, јед­но „из­ми­шља­ње“ о је­ван­ђел­ском Ису­су иза­зва­ло је оштру
ре­ак­ци­ју мла­дог до­цен­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, са­да но­во­ка­но­ни­зо­
ва­ног све­ти­те­ља Ју­сти­на По­по­ви­ћа (1894–1979). Ка­да је из штам­пе иза­шао пр­ви
срп­ски Жи­вот Ису­сов50, про­то­син­ђел Ју­стин је не­ко­ли­ко ме­се­ци ка­сни­је, у пр­вом
бро­ју Хри­шћан­ске ми­сли, об­ја­вио крај­ње бри­так при­каз овог де­ла51:
„[К]ако је ту­жно и тра­гич­но, ка­да би­ће што се чо­век зо­ве, узме на се­бе уло­гу ко­ме­ди­ја­
ша ва­се­ље­не и злу­ра­до скр­на­ви све­ште­ну озбиљ­ност жи­во­та у овом та­јан­стве­ном хра­му
озбиљ­но­сти што се свет зо­ве. Та­кав тра­гич­ни ко­ме­ди­јаш се не­дав­но по­ја­вио у на­шој сре­ди­
ни и на­пи­сао ко­мич­ну ла­кр­ди­ју о нај­о­збиљ­ни­јој и нај­сим­па­тич­ни­јој лич­но­сти ко­ја је ика­
да по­сто­ја­ла у овом све­ту ту­жне озбиљ­но­сти: о Го­спо­ду слад­чај­шем [прим. ВТ] – Ису­су.“52
У очи­ма ум­но-ср­дач­но-мо­ли­тве­ног знал­ца слад­чај­шег Ису­са ова­кво де­ло мо­
гло је би­ти са­мо пу­но па­то­ло­шке мр­жње. А о то­ме ка­ко је тај „ко­ме­ди­јаш“ у сво­
јој „тра­гич­ној ко­ме­ди­ји“ про­ма­шио жи­вот исто­риј­ског Ису­са, Отац Ју­стин је сар­
ка­стич­но ја­сан:
„У са­мој ства­ри, овај жи­вот Ису­сов ни­по­че­му не ли­чи на еван­ђел­ски, на ис­то­ри­ски жи­
вот Ису­сов. То је про­сто јед­но­став­на бај­ка од по­чет­ка до кра­ја. Ту има све­га, са­мо ни­чег
еван­ђел­ског, ни­чег Хри­сто­вог. Иза све­га бе­сни ди­вља фан­та­зи­ја, ко­ја па­ти и од еро­то­ма­
ни­је. Го­спо­дин ми­сли да пи­ше Ису­со­ву би­о­гра­фи­ју, а у ства­ри пре­пи­су­је ша­ре­не и пр­
ља­ве ла­жи сво­је хри­сто­бо­рач­ке ма­ште... Све у све­му: ме­сто жи­во­та Ису­со­вог г. Дам­ња­
но­вић је на­пи­сао по­вр­шан, не­у­ку­сан, пет­па­рач­ки ро­ман о не­ком фик­тив­ном Ису­су ко­ји
по­сто­ји је­ди­но у бо­ле­сној ма­шти ње­го­вој, а ниг­де у ис­то­ри­ској ствар­но­сти.“53
Ма­да је на са­мом по­чет­ку тек­ста за­мо­лио да му се „опро­сти ова­кав реч­ник“
јер је „не­мо­гу­ће го­во­ри­ти друк­чи­је о ба­нал­ном и ха­о­тич­ном ком­плек­су бе­сми­сли­
ца и га­до­сти ко­је је г. Дам­ња­но­вић стр­пао у сво­ју књи­гу“54, Ју­сти­ну, па и про­фе­
со­ру ве­ро­на­у­ке Ди­ми­три­ју Нај­да­но­ви­ћу (1897–1986) ко­ји му се у кри­ти­ци при­дру­
жио об­ја­вив­ши та­ко­ђе оштар текст у Срп­ском књи­жев­ном гла­сни­ку, ипак ни­је би­ло
опро­ште­но. Дам­ња­но­вић их је због увре­да и кле­ве­та обо­ји­цу ту­жио су­ду, за­тра­жив­
ши од мак­си­мал­ну ка­зну и ве­ли­ку ма­те­ри­јал­ну от­ште­ту. Та­ко су се ту­же­ни Отац Ју­
стин и про­фе­сор Нај­да­но­вић на­шли на оп­ту­же­нич­кој клу­пи 20. и 21. ју­на 1935., али
их је суд, са­слу­шав­ши њи­хо­ве од­бра­не ка­кве се до та­да у Ва­ро­шком су­ду још ни­су
чу­ле, оп­ту­жби осло­бо­дио55.

49„Лич­ност Ису­са Хри­ста“, 5.

50Д. Дам­ња­но­вић, Жи­вот Ису­са На­за­ре­ћа­ни­на, Бе­о­град: Гун­ду­лић, 1934.
51 Ј. По­по­вић, „Јед­на ган­ге­стер­ска књи­га о Го­спо­ду Ису­су“, Хри­шћан­ска ми­сао 1 (1935), 6–8.
52 Нав. де­ло, 6.
53 Нав. де­ло, 7.
54 Нав. де­ло, 6.
55 Опис ових су­ђе­ња као и осло­ба­ђа­ју­ће пре­су­де мо­гу се по­гле­да­ти у тек­сту: „Апо­ло­ги­ја Еван­ђе­ља

с оп­ту­же­нич­ке клу­пе“, Хри­шћан­ска ми­сао 8 (1935), 13–16:13.

 Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати
књ. 7 (2010) 19-26

Проф. др Ненад С. Милошевић

Православни богословски факултет
Катедра за Литургику
Београд

Проблематика постојеће аколутије за другобрачне и

(не)могућност устројавања посебне аколутије
за мешовити брак

Ак­ту­ел­на ли­тур­гиј­ска об­но­ва су­о­ча­ва се са ни­зом на­сле­ђе­них про­бле­ма на по­љу

бо­го­слу­жбе­не прак­се.* По­сто­је­ћа прак­са ве­о­ма че­сто до­во­ди у пи­та­ње бо­го­слов­
ски сми­сао по­је­ди­них чи­но­ва1 али, не­рет­ко, оправ­да­ни бо­го­слов­ски ста­во­ви би­ва­
ју мо­ти­ви за не­при­клад­не ин­тер­вен­ци­је у по­сто­је­ћим све­ште­ним об­ре­ди­ма. След­
стве­но то­ме, до­ла­зи до по­ја­ве да се на не­кри­ти­чан и, углав­ном, не­а­де­ква­тан на­чин
са­вр­ша­ва­ју по­је­ди­не све­те тај­не. Је­дан од при­ме­ра је­сте са­вр­ша­ва­ње кр­ште­ња и
ми­ро­по­ма­за­ња или све­те тај­не бра­ка у скло­пу Ли­тур­ги­је.2 Са дру­ге стра­не, ја­вља­
ју се при­ме­ри са­вр­ша­ва­ња „све­те тај­не бра­ка“ дру­го­брач­них су­пру­жни­ка или ме­
шо­ви­тог бра­ка, то јест бра­ка пра­во­слав­ног су­пру­жни­ка са ино­слав­ном су­пру­жни­
цом или обрат­но.
О пр­вом про­бле­му – не­а­де­кват­ном на­чи­ну са­вр­ша­ва­ња кр­ште­ња и бра­ка у
скло­пу Ли­тур­ги­је – већ је би­ло ре­чи3. Па­жњу ће­мо овом при­ли­ком усред­сре­ди­ти
на про­блем цр­кве­ног скла­па­ња дру­гог и ме­шо­ви­тог бра­ка.
Да би­смо схва­ти­ли су­шти­ну про­бле­ма ко­ји се пред на­ма на­ла­зи, нео­п­ход­но је
освр­ну­ти се на брак као на све­ту тај­ну, пре­ци­зни­је ре­че­но: на све­зу брач­не за­јед­
ни­це – му­шкар­ца и же­не – и Цр­кве. По­зна­то је да Цр­ква од­у­век тре­ти­ра брак као
јед­ну од све­тих тај­ни, ко­ју апо­стол Па­вле, на­зи­ва ве­ли­ком тај­ном – τό μυστήριον
τοῦτο μέγα ἐστίν (Еф 5, 32), те да је из тог раз­ло­га у Цр­кви уста­но­вље­на по­себ­на

* Овај рад је на­стао у окви­ру про­јек­та бр. 149037А („Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку“), ко­ји

фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство на­у­ке и за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

1 Ов­де има­мо у ви­ду ва­лид­ност обредâ, па и све­тих тај­ни, ко­ји се оба­вља­ју над осо­ба­ма ко­је не

жи­ве це­ло­вит цр­кве­ни жи­вот, или је пак са­ма на­ме­на по­је­ди­них об­ре­да ствар при­ват­них раз­ло­га због
ко­јих не­ко тра­жи „ин­тер­вен­ци­ју“ све­ште­ни­ка, од­но­сно Цр­кве. Ако све­ште­ни об­ред, пре­ма твр­ђе­њу
Аре­о­па­ги­та, не во­ди ка Јед­ном (Ев­ха­ри­сти­ји, од­но­сно ка Хри­сту), он­да та­кав чин оста­је не­до­вр­шен
– не­са­вр­шен (Ви­ди: Διονυσίου Ἀρεοπαγίτου, Περὶ ἐκκλησιαστικῆς ἱεραρχίας, Γ΄α΄, ΕΠΕ 3, 366). Ра­ди
сли­ко­ви­ти­јег опи­са са­мог про­бле­ма, на­во­ди­мо при­мер осо­ба ко­је по­сле кр­ште­ња не жи­ве цр­кве­ним
жи­во­том, иако се по­не­кад де­кла­ри­шу као хри­шћа­ни. Исто­ве­тан слу­чај има­мо и са вен­ча­њи­ма, а о са­
хра­на­ма и по­ме­ни­ма за упо­ко­је­не да и не го­во­ри­мо.
2 Ви­ше о ово­ме ви­ди: Н. Ми­ло­ше­вић, О на­чи­ну са­вр­ша­ва­ња све­тих тај­ни, у: Бо­го­сло­вље LXVII,

све­ска 1, Бе­о­град (2008), 32–42.

3 Исто.
20 Ненад Милошевић

ако­лу­ти­ја за са­вр­ша­ва­ње те све­те тај­не.4 Исто та­ко, зна­мо да је Го­спод уста­но­вио

брак при ства­ра­њу пра­ро­ди­те­ља:
И ство­ри Бог чо­ве­ка по ли­ку Бо­жи­јем ство­ри га, му­шко и жен­ско ство­ри их. И бла­го­
сло­ви их Бог, го­во­ре­ћи: „Ра­сти­те и мно­жи­те се“ (Пост 1, 27–28) и: И ре­че Го­спод Бог:
„Ни­је до­бро да чо­век бу­де сам: да му ство­ри­мо по­моћ­ни­ка по ње­му“... И на­ве­де Го­спод
Бог иступ (тврд сан) на Ада­ма и он за­спа; и узе јед­но од ре­ба­ра ње­го­вих и по­пу­ни ме­со
ме­сто ње­га. И из­гра­ди Го­спод Бог ре­бро, ко­је узе од Ада­ма, у же­ну, и до­ве­де је Ада­му. И
ре­че Адам: „Ово је са­да кост од ко­сти­ју мо­јих и те­ло од те­ла мо­га. Она ће се на­зва­ти
же­на, јер је од му­жа сво­га узе­та она“. Ра­ди то­га оста­ви­ће чо­век оца сво­га и ма­тер и
при­ле­пи­ће се же­ни сво­јој, и би­ће дво­је у јед­но те­ло (Пост 2, 18–24);
као и то да се са­ма при­ро­да бра­ка до­во­ди у ве­зу са па­дом пр­во­са­зда­них5:
И по­зна Адам же­ну сво­ју, и за­чев­ши ро­ди Ка­и­на (Пост 4, 1).
Ова дво­стру­ка са­др­жи­на или при­ро­да бра­ка: оног у ра­ју и овог у па­лом ста­
њу, опре­де­љу­је и са­му суд­би­ну брач­них од­но­са у исто­ри­ји. Брак у ра­ју пре­по­зна­је­
мо као бо­го­у­ста­но­вље­ну при­род­ну ве­зу му­жа и же­не ко­ји су у јед­ном те­лу. Та­квим
он оста­је и по­сле па­да, али скло­ност ка гре­ху про­тив бо­жан­ског и про­тив при­род­
ног чи­ни са­др­жи­ну бра­ка знат­но раз­ли­чи­том од оне пр­во­бит­не – у ра­ју. Да­кле, брак
ко­ји је при­род­на ве­за му­шкар­ца и же­не као та­кав је­сте уста­но­ва Бо­жан­ско­га пра­ва6.
У на­ше да­не че­сто се мо­же чу­ти твр­ђе­ње да је за­ко­нит са­мо онај брак ко­ји је
скло­пљен у Пра­во­слав­ној Цр­кви, док се сва­ки дру­ги „брак“ тре­ти­ра као блуд7. Ова­
кву ква­ли­фи­ка­ци­ју бра­ка Цр­ква ни­ка­да ни­је при­хва­та­ла, већ је, ди­ја­ме­трал­но су­
прот­но од то­га, при­ма­ју­ћи у сво­ју за­јед­ни­цу це­ле по­ро­ди­це при­зна­ва­ла и у њи­ма
по­сто­је­ће бра­ко­ве. Све­до­чан­ства из Де­ла апо­стол­ских (16,15) о кр­ште­њу Ли­ди­је и
ње­зи­ног це­лог до­ма, као и у Пр­вој Ко­рин­ћа­ни­ма (1,16) о кр­ште­њу Сте­фа­ни­но­вом и
ње­го­вог до­ма, мо­гли би да пред­ста­вља­ју и нај­а­у­тен­тич­ни­је при­ме­ре по­ме­ну­тог од­
но­са пре­ма бра­ко­ви­ма скло­пље­ним из­ван Цр­кве8. У оба ова слу­ча­ја не­ма ни тра­га о
евен­ту­ал­ном на­кнад­ном бла­го­сло­ву по­сто­је­ћих бра­ко­ва. Да је не­ким слу­ча­јем и по­

4 Ви­ди: Ве­ли­ки Треб­ник, пре­вео са грч­ког и цр­кве­но­сло­вен­ског ар­хи­ман­дрит др Ју­стин С. По­по­вић,

Ма­на­стир Ће­ли­је 1958, 37–47.

5 Ср. Παναγιώτη Σκαλτσὴ, Γάμος καὶ θεία Λειτουργία, Θεσσαλονίκη 1998, 83.
6 Ср. Παντελεήμονος Ροδοπούλου, „Ὁ γάμος καὶ ἡ δικαιοδοσία εἰς τὰ κατ΄αὐτόν ἰδίᾳ ἐν Ἑλλάδι“, у

то­му: Μελέται Α΄, Θεσσαλονίκη 1993, 215, Νέναντ Μιλόσεβιτς, Ἡ Θεία εὐχαριστία ὡς κέντρον τῆς Θείας
λατρείας, Θεσσαλονίκη 2001, 139. „Брак је ве­за му­жа и же­не, удру­же­ње за цео жи­вот, за­јед­ни­ца бо­жан­
ског и чо­ве­чи­јег пра­ва“. (Βασιλικὰ, βιβλ. 28, τίτ. 4, θέμα 1, ὑπὸ Ι. Ζέπου, том: Γ΄, 353). Ова Мо­де­сти­но­ва
де­фи­ни­ци­ја бра­ка увр­ште­на је и у ка­нон­ске збор­ни­ке. (Μ. Βλάσταρη, Σύνταγμα κατὰ στοιχεῖον, Γ΄, Β΄, у:
Ράλλη-Ποτλή, Σύνταγμα τῶν θείων καὶ ἱερῶν κανόνων, том ΣΤ΄, Ἀθῆναι 1855, 153). Ви­ди: , Π. Σκαλτσὴ,
нав. де­ло, 56.
7 Под „сва­ким дру­гим бра­ком“ под­ра­зу­ме­ва­мо оне бра­ко­ве ко­ји су скло­пље­ни са­гла­сно уста­но­ви

Бо­жан­ско­га и при­род­но­га пра­ва. Ова­кво ми­шље­ње не пред­ста­вља ни­ка­кву но­ви­ну јер је већ Лав Му­
дри (893. го­ди­не) сво­јом 89. Но­ве­лом од­ре­дио да је за­ко­нит са­мо онај брак ко­ји је Цр­квом бла­го­сло­вен
(Βασιλικὰ, том: Γ΄, 355). Ипак, ова­ква од­ред­ба је ва­жи­ла са­мо за сло­бод­не гра­ђа­не, док су ро­бо­ви на­
ста­ви­ли да скла­па­ју са­мо гра­ђан­ски брак. (Ви­ди: Βσιλικά, том: Α΄, 92).
8 Уз­гред ре­че­но, на­ве­де­на два при­ме­ра се узи­ма­ју као нај­ја­ча све­до­чан­ства о из­вор­но­сти кр­шта­

ва­ња ма­ле де­це. Ср. Н. Ми­ло­ше­вић, нав. де­ло, фу­сно­та број 8, 36. Ов­де тре­ба на­гла­си­ти да се кроз
тај­ну сту­па­ња у Цр­кву – тај­ну хри­шћан­ске ини­ци­ја­ци­је, уцр­ко­вљу­је це­ло­ку­пан чо­век, па са­мим тим
и ње­го­ва брач­ност.
 Проблематика постојеће аколутије за другобрачне... 21

сто­јао дру­га­чи­ји од­нос Цр­кве пре­ма не­хри­шћан­ском бра­ку, го­то­во је си­гур­но да би

та­ква вест би­ла об­ја­вље­на. На­ред­ни при­мер из Пр­ве По­сла­ни­це Ко­рин­ћа­ни­ма је­сте
ве­о­ма сна­жно све­до­чан­ство о по­ми­ња­ном од­но­су Цр­кве пре­ма бра­ку јед­ног су­пру­
жни­ка – ко­ји по­ста­је хри­шћа­нин, и дру­гог – ко­ји оста­је из­ван цр­кве­не за­јед­ни­це.
И ако не­ка же­на има му­жа не­ве­ру­ју­ћег и он се при­во­ли да жи­ви с њом, не­ка га не оста­
вља. Јер се не­ве­ру­ју­ћи муж по­све­ти же­ном, и же­на не­ве­ру­ју­ћа по­све­ти се му­жем (1Кор
7, 13–14).
Ме­ђу­тим, цр­кве­ни брак се бит­но раз­ли­ку­је од не­цр­кве­ног. По­сто­је­ћа при­род­
на ди­мен­зи­ја бра­ка ни­је је­ди­ни мо­ме­нат ко­ји за­о­ку­пља бри­гу Цр­кве, због то­га што
она из­дво­је­на од це­ло­ви­тог сми­сла ове тај­не не чи­ни брак раз­ли­чи­тим од не­цр­кве­
них бра­ко­ва.9 По­ред то­га што је сва­ки при­род­ни брак уста­но­ва Бо­жан­ско­га пра­ва,
он је за Цр­кву још и све­та тај­на. То зна­чи да онај брак ко­ји по­чи­ва на при­род­ном
и Бо­жан­ском пра­ву у сво­јој би­ти је­сте тај­на (μυστήριον), у оном сми­слу у ко­јем
и жи­вот сва­ког чо­ве­ка је­сте тај­на. Но, уцр­ко­вље­ни брак Цр­ква тре­ти­ра као све­ту
тај­ну ко­ја је сли­ка Ње­ног сје­ди­ње­ња са Хри­стом у јед­но Те­ло10. Ов­де смо на­мер­
но упо­тре­би­ли тер­мин уцр­ко­вљен јер он, по на­шем ми­шље­њу, ве­о­ма до­бро де­фи­
ни­ше са­ми сми­сао свих све­тих тај­ни, а на­ро­чи­то тај­не бра­ка. Уцр­ко­вље­но сје­ди­ње­
ње дво­је су­пру­жни­ка у јед­но те­ло, ко­је пред­ста­вља сли­ку сје­ди­ње­ња Хри­ста и Цр­
кве у јед­но Те­ло, за Све­то­га Па­вла и за Цр­кву је­сте ве­ли­ка тај­на. Ве­о­ма ком­плек­
сна Па­вло­ва фор­му­ла­ци­ја: Ἐγὼ δὲ λέγω εἰς Χριστὸν καὶ εἰς τὴν ἐκκλησίαν (Еф 5,
32), ко­ја мо­же да зна­чи: а ја го­во­рим о Хри­сту и о Цр­кви, а за ко­ју су се и опре­де­
ли­ли на­ши пре­во­ди­о­ци Све­то­га Пи­сма, исто­вре­ме­но мо­же да се раз­у­ме и на сле­
де­ћи на­чин – и о Хри­сту и о Цр­кви; и за Хри­ста и за Цр­кву; и ра­ди Хри­ста и ра­ди
Цр­кве; и Хри­сту и Цр­кви; али мо­же да зна­чи и у Хри­ста и у Цр­кву. Шта­ви­ше, мо­
же да под­ра­зу­ме­ва и све ово за­јед­но. У на­ве­де­ној Па­вло­вој фор­му­ла­ци­ји раз­от­кри­
ва се су­шти­на та­јин­стве­но­сти цр­кве­но­га бра­ка. Ми­шље­ња смо да овом при­ли­ком
ни­је по­треб­но да­ље про­ду­бљи­ва­ње те­о­ло­ги­је бра­ка. Има­ју­ћи све ово у ви­ду вра­ћа­
мо се за­да­том про­бле­му.
Сход­но сво­јој уста­но­ви и при­ро­ди, брак је је­дан и не­по­но­вљив. Од­го­ва­ра­ју­ћи
на про­во­ка­тив­на пи­та­ња фа­ри­се­ја Го­спод Исус Хри­стос ка­же:
Ни­сте ли чи­та­ли да је њих Тво­рац од по­чет­ка ство­рио му­шко и жен­ско? И ре­као: Због
то­га ће оста­ви­ти чо­вјек оца сво­је­га и ма­тер, и при­ли­је­пи­ће се же­ни сво­јој, и би­ће дво­
је (у) јед­но ти­је­ло. Та­ко да ни­је­су ви­ше дво­је, не­го јед­но ти­је­ло; а што је Бог са­ста­вио
чо­вјек да не ра­ста­вља (Мт 19, 4–6).
Из на­ве­де­них Спа­си­те­ље­вих ре­чи ја­сно се ви­ди да је брак, ка­ко по сво­јој при­
ро­ди та­ко и по за­по­ве­сти Бо­жи­јој, не­рас­ки­див за жи­во­та супружникâ. Чо­век не­ма
пра­во да сво­јом во­љом рас­ки­да брак, али се та­ква за­јед­ни­ца рас­ки­да во­љом Бо­жи­
јом он­да ка­да Он по­зо­ве у веч­ност јед­ног од су­пру­жни­ка:11

9 Ν. Μιλόσεβιτς, нав. де­ло, 205–206.

10 Ср. Еп. Ата­на­си­је, Књи­га По­ста­ња, бе­ле­шка 2, 24; Бе­о­град 2004, 23.
11 Не би се мо­гли сло­жи­ти са ста­во­ви­ма атин­ских про­фе­со­ра Г. Па­тро­но­са (Γεωργ�������������
ίου Π. Πατρώ­
νου, Γάμος καὶ ἀγαμία κατὰ τὸν ἀπόστολο Παῦλο, Ἀθήνα 1985, 22) и­ Г­. Фиљаса (Γεωργίου Ν. Φίλια, „Ἡ
22 Ненад Милошевић

Јер кад из мр­твих вас­кр­сну, ни­ти се же­не ни уда­ју не­го су као ан­ђе­ли на не­бе­си­ма (Мк
12,25; Мт 22,30; Лк 20,35).
Из ово­га про­ис­ти­че да, осим при­род­ног пре­ки­да бра­ка, по­сто­ји мо­гућ­ност и
сво­је­вољ­ног не­до­зво­ље­ног пре­ки­да брач­не ве­зе, али и до­зво­ље­ног. Од­го­ва­ра­ју­ћи
на да­ље фа­ри­сеј­ске про­во­ка­ци­је у ве­зи са тим, Го­спод ка­же:
Ва­ма је Мој­сеј до­пу­стио по око­ре­ло­сти ср­ца ва­ше­га да от­пу­шта­те же­не сво­је; а из по­
чет­ка ни­је би­ло та­ко. А ја вам ка­жем: Ко от­пу­сти же­ну сво­ју, осим за пре­љу­бу, и оже­
ни се дру­гом, чи­ни пре­љу­бу; и ко се оже­ни от­пу­ште­ни­цом, чи­ни пре­љу­бу (Мт 19, 8–9).
Пре­ма то­ме, раз­вод бра­ка је до­зво­љен са­мо у слу­ча­ју пре­љу­бе, док рас­пу­ште­
ни­ци­ма ни­је до­зво­љен дру­ги брак, као ни сту­па­ње у брак са от­пу­ште­ни­цом. Ипак,
Цр­ква снис­хо­ди са­мо у јед­ном слу­ча­ју ка­да је дру­ги брак у пи­та­њу, а то је он­да ка­
да брак при­род­но пре­ста­не да по­сто­ји, то јест у слу­ча­ју смр­ти јед­ног од су­пру­жни­
ка. Сход­но та­квом пи­та­њу, Све­ти Па­вле ве­ли:
А нео­же­ње­ни­ма и удо­ви­ца­ма ве­лим: до­бро им је ако оста­ну као и ја што сам. Ако не мо­
гу да се уз­др­жа­ва­ју, не­ка се же­не и уда­ју; јер је бо­ље же­ни­ти се и уда­ва­ти не­го ли упа­
љи­ва­ти се (1Кор 7, 8–9).
На осно­ву ових Па­вло­вих ре­чи ја­сно се ви­ди да се та­кав брак до­зво­ља­ва са­
мо као те­ра­пе­ут­ско сред­ство и ра­ди спре­ча­ва­ња ве­ћег гре­ха12.
Да Цр­ква ни­је са одо­бра­ва­њем гле­да­ла на дру­ги брак (брак удовацâ или ка­
да је је­дан су­пру­жник удо­вац или удо­ви­ца, а дру­ги пр­во­брач­ни), го­во­ри и Нео­ке­са­
риј­ски са­бор чи­ји 7. ка­нон за­бра­њу­је све­ште­ни­ци­ма да уче­ству­ју на свад­ба­ма дру­
го­брач­них13, те још из­ри­чи­ти­је на­ред­бе про­пи­са­не 17. и 18. Апо­стол­ским ка­но­ном,
ко­ји­ма се дру­го­брач­ном за­бра­њу­је да бу­де при­мљен у свеш­ге­нич­ки чин14. Ла­о­ди­
киј­ски са­бор сво­јим 1. ка­но­ном од­ре­ђу­је да дру­го­брач­ни на крат­ко вре­ме бу­ду од­
лу­че­ни од при­че­шћа15. Че­твр­ти ка­нон све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког све­до­чи о то­ме да
јед­ни од­лу­чу­ју дру­го­брач­не од при­че­шћа на го­ди­ну да­на, а дру­ги на две го­ди­не16. У

Ἀκολουθία εἰς Δίγαμον“, ­у ­зборнику: Ὁ γάμος στὴν Ὀρθόδοξη Ἐκκλησία - Πρακτικά τοῦ Δ΄ Πανελλήνι­
ου λειτουργικοῦ συμποσίου, Ἀθῆναι 2004, 159) да је б­рак вечан и да с­е ­у целос­ти сво­јој­ настављ­а ­у
­есхатону. Пре би­ се мо­гло рећи да је брак­, схо­дно­ за­једничк­ој ­природ­ној в­ези муж­а и жене­ у јед­ном
телу­,­ п­редоку­ша­ј буду­ћег­ з­ај­ед­ничарења св­их­ спасених­ у јед­ном Телу­ – ­Христовом, те­ да­ и­скључив­о
у такв­ом све­тл­у ­посед­уј­е ­ес­хатоло­шку­д­имензију. Ср. J.­Meyendorff, Γάμος, μιὰ ὀρθόδοξσος προοπτικὴ,
Ἀθήνα 1983, σελ. 21; Ν. Μιλόσεβιτς, н­ав. де­ло, 207.
12 Кључ­ни раз­лог не­бла­го­на­кло­ног гле­да­ња Цр­кве на дру­ги брак је­сте чврст став о не­раз­дво­ји­

во­сти пр­вог бра­ка, а што је Бог са­ста­вио чо­вјек да не ра­ста­вља (Мат 19, 4–6). Овај став ни­је у су­
прот­но­сти са на­шим прет­ход­ним ста­вом (бе­ле­шка број 12). При­род­ни брак за­си­гур­но пре­ста­је смр­ћу
јед­ног од су­пру­жни­ка, али њи­хо­во је­дин­ство оства­ре­но у јед­ном Те­лу – Хри­сто­вом, оста­је до­жи­вот­ним
ис­ку­ством пре­жи­ве­лог су­пру­жни­ка као пред­о­ку­шај бу­ду­ћег је­дин­ства. (Ср. Ἰωάννου Χρυσοστόμου,
Εἳς νεωτέραν χηρεύσασαν, PG 48, 599–610). Брак је је­дан јер, по ре­чи­ма Гри­го­ри­ја Бо­го­сло­ва, „ако су
два Хри­ста, два су и му­жа, и две су же­не; ако је пак Хри­стос је­дан, јед­на је гла­ва Цр­кве и јед­но је Те­ло
и Цр­ква јед­на. Ви­ди: Γρηγορίου Θεολόγου, Λόγος ΛΖ΄, Εἳς τὸ ρητὸν τοῦ Εὐαγγελίου „Ὅτε ἐτέλεσεν ὁ
Ἰησοῦς τοὺς λόγους τούτους“ καὶ τὰ ἑξῆς,8,ΕΠΕ 5, 438.
13 Ράλη-Ποτλῆ,Σύνταγμα, том Γ΄, 80.
14 Ράλη-Ποτλῆ, Σύνταγμα, том Β΄, 23–25.
15 Ράλη-Ποτλῆ, Σύνταγμα, том Γ΄, 171.
16 Ράλη-Ποτλῆ, Σύνταγμα, τ. Δ΄, 102.
 Проблематика постојеће аколутије за другобрачне... 23

2. пра­ви­лу Ни­ки­фо­ра Ис­по­вед­ни­ка (+829) про­пи­су­је се да се дру­го­брач­ни не вен­

ча­ва­ју, већ да им се за­бра­њу­је при­че­шћи­ва­ње у пе­ри­о­ду од две го­ди­не17.
Чвр­сте ста­во­ве о не­по­жељ­но­сти дру­го­га бра­ка из­ра­жа­ва­ју и мно­ги оци и учи­
те­љи Цр­кве. Та­ко се Ју­стин Му­че­ник и Фи­ло­соф ка­те­го­рич­ки из­ја­шња­ва про­тив
раз­во­да пр­вог бра­ка и сту­па­ња у дру­ги, сма­тра­ју­ћи га гре­хом18. Слич­но Ју­сти­ну,
из­ја­шња­ва се и дру­ги ра­но­хри­шћан­ски апо­ло­ге­та Ати­на­го­ра, за ко­га је дру­ги брак
пре­љу­ба19, док Кли­мент Алек­сан­дриј­ски дру­ги брак на­зи­ва блу­дом20. У скла­ду са
на­ве­де­ним ста­во­ви­ма на­ла­зи се и Ори­ге­нов, ко­ји сма­тра да нас дру­ги брак, шта­ви­
ше, ста­вља из­ван Цар­ства Бо­жи­јег21. Гри­го­ри­је Бо­го­слов ви­ди пр­ви брак као „за­
кон­ски“, а дру­ги као „снис­хо­ђе­ње“ (συγχώρησις)22. За Гри­го­ри­ја Ни­ског, брак је је­
дан „као што је ро­ђе­ње јед­но и смрт јед­на“23.
Упр­кос ова­квим ста­во­ви­ма све­тих ота­ца и ка­нон­ских од­ред­би (али тек по­сле
пре­ла­ска уста­но­ве бра­ка у пот­пу­ну над­ле­жност Цр­кве - a по­зна­то је ка­ко је до то­га
до­шло)24, Цр­ква је би­ла при­ну­ђе­на да усво­ји не­ка пра­ви­ла ко­ја су би­ла у су­ко­бу са
уста­но­вом Бо­жан­ско­га пра­ва и ње­ним по­зи­тив­ним за­ко­но­дав­ством. С тим у ве­зи,
већ од ра­ног 11. ве­ка сре­ће­мо и спе­ци­ја­ли­зо­ва­не ако­лу­ти­је за дру­го­брач­не25. Нај­
ста­ри­ја све­до­чан­ства о ако­лу­ти­ји за дру­го­брач­не26 на­ла­зи­мо у Ев­хо­ло­ги­о­ну Па­ри­
ске на­ци­о­нал­не би­бли­о­те­ке – Co­i­slin №213 из 1207. и Си­нај­ске би­бли­о­те­ке № 973
из 1153. Чин је са­ста­вљен са­мо из две мо­ли­тве, и то – Мо­ли­тве бла­го­сло­ва су­пру­
жни­ка: Го­спо­де Бо­же наш, ко­ји си за­по­ве­дио да се сје­ди­њу­је чо­ве­ка са же­ном..., и
гла­во­пре­кло­не мо­ли­тве (от­пу­сне мо­ли­тве): Ко­ји си при­кло­нио не­бе­са...
У Ев­хо­ло­ги­о­ну Ма­на­сти­ра Пан­то­кра­то­ра на Ато­ну № 149 из 15. ве­ка про­на­ла­
зи­мо од­ред­бу да, ако је јед­но од су­пру­жни­ка чед­но, он­да се са­мо над њи­ме или над
њом го­во­ри мо­ли­тва ве­на­ца, а над удо­ви­цом или удов­цем се не го­во­ри,27 „јер са­мо
је је­дан ве­нац на­чи­нио Го­спод за јед­но­брач­не, а не за дво­брач­не“. А Ев­хо­ло­ги­он би­

17 Ράλη-Ποτλῆ, Σύνταγμα, τ. Δ΄, 427.

18 Ἰουστίνου, Α΄ Ἀπολογία, 15, 5; ΕΠΕ 1, 96.
19 Ἀθηναγόρας, Πρεσβεία περὶ Χριστιανῶν, 33; ΕΠΕ 2, 218.
20 Κλήμης ὁ Ἀλεξανδρεὺς, Στρωματτεῖς, Λόγος Β΄, ΕΠΕ 3, 340. 342.
21 Ori­ge­nes, Ho­me­lia su­per Lu­cam 17, 10, SC 87, 360–362. Ср. Γ. Φίλια, нав. де­ло, 164–165).
22 Γρηγορίου Θεολόγου, Λόγος ΛΖ΄, Εἳς τὸ ρητὸν τοῦ Εὐαγγελίου „Ὅτε ἐτέλεσεν ὁ Ἰησοῦς τοὺς

λόγους τούτους“ καὶ τὰ ἑξῆς,8,ΕΠΕ 5, 438 .

23 Γρηγορίου Νύσση, Εἰς τὸν βίον ὁσίας Μακρίνης, 5, ЕПЕ 9, 340. О про­ти­вље­њи­ма дру­гом бра­ку од

стра­не ота­ца и учи­те­ља Цр­кве оп­шир­ни­је ви­ди: Γ. Φίλια, нав. де­ло, 161–175.
24 Ν. Μιλόσεβιτς, Ἡ Θεία εὐχαριστία ὡς κέντρον τῆς Θείας λατρείας, 194.
25 По­ме­ни о про­ти­вље­њу Те­о­до­ра Сту­ди­та дру­го­ме бра­ку им­пе­ра­то­ра Кон­стан­ти­на Ше­стог (780

–797), ко­ји је са­вр­шио из­ве­сни све­ште­ник по име­ну Јо­сиф (Ви­ди: Θεοδώρου Στουδίτου, Ἐπιστολαὶ, Α´,
ΚΗ´, PG 99, 997D и 1000A), са­мо мо­гу да нам по­слу­же као до­каз о од­но­су Цр­кве у овом пе­ри­о­ду пре­ма
дру­гом бра­ку, али не и као траг о по­сто­ја­њу по­себ­не ако­лу­ти­је за дру­го­брач­не.
26 Опа­ска Јо­ва­на Зла­то­у­стог, ко­ја се од­но­си на са­вр­ша­ва­ње дру­го­га бра­ка и не­вен­ча­вањε дру­го­

брач­них, не би мо­гли при­хва­ти­ти као до­каз о по­сто­ја­њу по­себ­не ако­лу­ти­је за дру­го­брач­не већ у то
вре­ме. Пре ће би­ти да се Зла­то­у­сти по­зи­ва на гра­ђан­ске оби­ча­је (пра­ви­ла) ве­за­не за свад­бе дру­го­
брач­них ко­јим по­твр­ђу­је став Цр­кве о дру­гом бра­ку као чи­ну до­стој­ном „συγγώμης“. Ви­ди: Ἰωάννου
Χρυσοστόμου, Εἳς νεωτέραν χηρεύσασαν, PG 48, 599–610 .
27 По свој при­ли­ци је у Ца­ри­гра­ду, по­чев од 13. ве­ка, ушао у прак­су оби­чај по­ла­га­ња ве­на­ца на

гла­ве – вен­ча­ња обо­је дру­го­брач­них су­пру­жни­ка. Ви­ди: Ράλη-Ποτλῆ, Σύνταγμα τῶν θείων καὶ ἱερῶν
κανόνων, том Ε΄, Ἀθῆναι 1855, 441.
24 Ненад Милошевић

бли­о­те­ке Ата­на­си­ја Атон­ског № 21 (91) из 1536. го­ди­не вен­ча­ва мла­ден­це уко­ли­ко је

је­дан од су­пру­жни­ка пр­во­брач­ни. Из­не­на­ђу­ју­ће је све­до­чан­ство овог Ев­хо­ло­ги­о­на и
оно­га из Би­бли­о­те­ке Све­то­га Гро­ба у Кон­стан­ти­но­по­љу № 134 (593) из 16. ве­ка, ко­ји
пред­ви­ђа­ју при­че­шћи­ва­ње дру­го­брач­них при чи­ну скла­па­ња бра­ка, што би пред­ста­
вља­ло и нај­гру­бљи пре­кр­шај цр­кве­ног за­ко­но­дав­ства. Из­о­ста­вља­ју­ћи при­че­шћи­ва­
ње оних ко­ји сту­па­ју у дру­ги брак, ова прак­са пре­жи­вља­ва у на­шој по­ме­сној Цр­кви.
Иако Устав СПЦ и Брач­на пра­ви­ла не ре­гу­ли­шу та­кву мо­гућ­ност, у прак­си се брак
пр­во­брач­ног и дру­го­брач­ног оба­вља вен­ча­њем по чи­ну за пр­во­брач­не.
Има­ју­ћи у ви­ду да је брак уста­но­ва Бо­жан­ско­га пра­ва, као и то да се ка­нон­ске
од­ред­бе под­вр­га­ва­ју крат­ко­роч­ном, јед­но­го­ди­шњем или дво­го­ди­шњем од­лу­че­њу
од Све­тог При­че­шћа, то јест од Цр­кве, не по­сто­ји ни­ка­ква мо­гућ­ност да се дру­ги
брак скла­па у Цр­кви па чак ни у фор­ми по­кај­нич­ког чи­на, за ка­кву сло­ви ак­ту­ел­на
ако­лу­ти­ја за дру­го­брач­не. Јер, пре­ма дав­но за­бе­ле­же­ним ре­чи­ма Па­пе Ке­ле­сти­на I
(402–417), а ко­је су из­ре­че­не у ве­зи са све­том тај­ном је­ле­о­све­ће­ња, над по­кај­ни­ци­
ма се не мо­же са­вр­ши­ти ни јед­на дру­га све­та тај­на28.
Пре­ђи­мо са­да на пи­та­ње ме­шо­ви­тог бра­ка. Са­вре­ме­ним брач­ним пра­ви­ли­ма
се по­сред­но до­зво­ља­ва ме­шо­ви­ти брак у Пра­во­слав­ној Цр­кви, уз пи­сме­ну оба­ве­зу
су­пру­жни­ка да ће де­ца из та­квог бра­ка би­ти кр­ште­на у Пра­во­слав­ној Цр­кви, те да
ће би­ти вас­пи­та­ва­на у ду­ху Пра­во­сла­вља29. Ме­ђу­тим, ка­нон­ске од­ред­бе Цр­кве та­
кву мо­гућ­ност за­бра­њу­ју. Че­твр­ти ва­се­љен­ски са­бор 14. ка­но­ном од­ре­ђу­је да ни­
ко од чтецâ и појацâ „не мо­же узе­ти же­ну не­пра­во­слав­ну“, те да они „ко­ји су из та­
квог бра­ка већ сте­кли де­цу...“ и кр­сти­ли су их код јеретикâ, тре­ба да их „при­ве­ду у
за­јед­ни­штво (=оп­ште­ње) Ка­то­ли­чан­ске Цр­кве“, као и да та­ква де­ца не мо­гу ви­ше
би­ти кр­шта­ва­на код је­ре­ти­ка ни­ти мо­гу сје­ди­ни­ти брак са је­ре­ти­ком или Ју­деј­цем
или Је­ли­ном (не­зна­бо­шцем) 30. Пе­то­ше­сти ва­се­љен­ски са­бор 72. ка­но­ном не до­зво­
ља­ва пра­во­слав­ном хри­шћа­ни­ну да се же­ни са же­ном је­ре­ти­ком или обрат­но, те та­
кав брак сма­тра ни­штав­ним и не­за­ко­ни­тим, што за по­сле­ди­цу има од­лу­че­ње; док у
слу­ча­ју ме­шо­ви­те брач­не за­јед­ни­це из­ме­ђу ве­ру­ју­ћег и не­ве­ру­ју­ће или обр­ну­то, не
до­зво­ља­ва раз­вод, осла­ња­ју­ћи се на већ по­ме­ну­те ре­чи Апо­сто­ла Па­вла31. Ла­о­ди­
киј­ски са­бор 10. ка­но­ном на­гла­ша­ва да „чла­но­ви Цр­кве не тре­ба ин­ди­фе­рент­но (=
без­раз­лич­но) да сво­ју де­цу сје­ди­њу­ју у брак са је­ре­ти­ци­ма“32, а 31. ка­но­ном до­пу­
њу­је из­ре­че­но ти­ме да „не тре­ба ни са јед­ним је­ре­ти­ком брак скла­па­ти, или (за је­
ре­ти­ке) да­ва­ти си­но­ве или кће­ри, не­го их пре тре­ба узи­ма­ти, ако обе­ћа­ју да ће по­
ста­ти хри­шћа­ни“33. Кар­та­гин­ски са­бор 21. ка­но­ном не­дво­сми­сле­но ис­ти­че да „де­ца
клирикâ не сту­па­ју у брак са мно­го­бо­шци­ма или је­ре­ти­ци­ма“34.

28
Ви­ди: Epi­sto­lae et dec­re­ta, XXV, PL 20, 559–561.
29
Брач­на пра­ви­ла СПЦ са по­ступ­ком за цр­кве­не су­до­ве, Из­да­вач­ко и књи­жар­ско пред­у­зе­ће „Ге­ца
Кон“, Бе­о­град 1938, 86.
30 Све­ште­ни Ка­но­ни Цр­кве, пре­вод са грч­ког и сло­вен­ског епи­ско­па Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа, Бе­о­град

2005, 111–112. (Ράλη-Ποτλῆ,Σύνταγμα, том Β΄, 225–226).

31 Исто, 180–181. (Ράλη-Ποτλῆ, Σύνταγμα, том Β΄, 471–472).
32 Исто, 291. (Ράλη-Ποτλῆ, Σύνταγμα, том Γ΄, 180).
33 Исто, 295. (Ράλη-Ποτλῆ, Σύνταγμα, том Γ΄,198).
34 Исто, 326. (Ράλη-Ποτλῆ, Σύνταγμα, том Γ΄,364).
 Проблематика постојеће аколутије за другобрачне... 25

Осим то­га што по­сто­ји ја­сно и пре­ци­зно опре­де­ље­ње Цр­кве по пи­та­њу ме­
шо­ви­тих бра­ко­ва, она је, у пе­ри­о­ду по­сле пре­у­зи­ма­ња пот­пу­не над­ле­жно­сти над
бра­ком у Ро­меј­ској им­пе­ри­ји,35 би­ла су­о­че­на са не­из­бе­жним про­бле­ми­ма. Осим
скла­па­ња дру­гог, па и тре­ћег бра­ка, пред Цр­квом се по­ја­вљу­је још и про­бле­ма­ти­ка
ме­шо­ви­тог бра­ка36. Иако се, на пр­ви по­глед, ова два ти­па бра­ка ме­ђу­соб­но раз­ли­
ку­ју по ка­рак­те­ру, пре­ма њи­ма се, у су­шти­ни, про­ја­вљу­је го­то­во исто­ве­тан од­нос
Цр­кве. Ако се ме­шо­ви­ти брак по­сма­тра из спо­ља­шњег угла, до­ла­зи се до за­кључ­
ка да се та­квим бра­ком не на­ру­ша­ва ни Бо­жан­ска уста­но­ва ни при­род­на са­др­жи­
на брач­не за­јед­ни­це. Ипак, он и као та­кав оста­је за Цр­кву не­пот­пун – не­до­вр­шен,
из про­стог раз­ло­га што не по­сто­ји мо­гућ­ност ње­го­вог уцр­ко­вље­ња. Је­дан пра­во­
слав­ни су­пру­жник, ко­ји сту­па у при­род­ни брак са ино­слав­ном су­пру­гом, сје­ди­њу­је
се у јед­но те­ло, али то сје­ди­ње­ње не би­ва сли­ка Хри­ста и Цр­кве, ни­ти се оно мо­
же све­то­та­јин­ски оства­ри­ти у Цр­кви, за­то што су­пру­жни­ци, би­ва­ју­ћи сје­ди­ње­ни у
јед­но фи­зич­ко те­ло, оста­ју у цр­кве­ном рас­ко­лу. Не­мо­гућ­ност за­јед­нич­ког уче­ство­
ва­ња дво­је су­пру­жни­ка у Све­тој Ев­ха­ри­сти­ји, спре­ча­ва их да у та­квом бра­ку бу­ду
сје­ди­ње­ни у јед­но Те­ло Хри­ста и Цр­кве37. Да­кле, брак ко­ји је скло­пљен пред гра­
ђан­ским ор­га­ни­ма је­сте за­ко­нит и пред­ста­вља уста­но­ву Бо­жан­ско­га и при­род­но­га
пра­ва, али не би­ва Све­том тај­ном Цр­кве.
Има­ју­ћи све ово у ви­ду и, исто­вре­ме­но, би­ва­ју­ћи при­ну­ђе­на да то­ле­ри­ше фе­
но­мен дру­гог и ме­шо­ви­тог бра­ка, Цр­ква је по­ку­ша­ла да на­ђе ре­ше­ње – одвајањeм
бра­ка од Ли­тур­ги­је и устро­ја­ва­њем ако­лу­ти­је за оне ко­ји сту­па­ју у брач­ну за­јед­ни­
цу, а ка­сни­је и на­ро­чи­тог по­сле­до­ва­ња за дру­го­брач­не. Та­квим ре­ше­њем се уче­шће
Цр­кве у скла­па­њу дру­го­брач­них и ме­шо­ви­тих бра­ко­ва сма­тра­ло до­пу­ште­ним38.
Ов­де сти­же­мо до јед­ног из­у­зет­но ком­плек­сног мо­мен­та, ко­ји се не ти­че са­мо све­
те тај­не бра­ка, већ се од­но­си на це­ло­куп­но екли­си­о­ло­шко и бо­го­слов­ско по­им ­ а­ње
све­тих тај­ни. Не упу­шта­ју­ћи се у рас­пра­ву око по­ста­вље­ног про­бле­ма, овом при­
ли­ком ће­мо са­мо из­ло­жи­ти за­кљу­чак до ко­јег смо до­шли то­ком ра­ни­јих ис­тра­жи­
ва­ња39. На­им­ е, пр­во­бит­на сна­жна свест о не­раз­дво­ји­во­сти све­тих тај­ни и Ев­ха­ри­
сти­је до­при­но­си­ла је да се по­је­ди­нач­но оба­вља­ње све­тих тај­ни по­сред­но ве­зу­је за
Све­ту Ев­ха­ри­сти­ју40. Но, то­ком исто­ри­је, за­хва­љу­ју­ћи ра­зним спо­ља­шњим ути­ца­

35 Ви­ди бе­ле­шку 8. Го­ди­не 1092. го­ди­не ауто­кра­тор Алек­сеј Ком­нен про­ши­рио је пра­ви­ло оба­ве­

зно­сти цр­кве­ног бра­ка на све ста­ле­же у им­пе­ри­ји. (Ви­ди: Βασιλικὰ, том Γ΄, 310–675, и Вал­са­мо­но­во
ту­ма­че­ње 85. ка­но­на Τрул­ског са­бо­ра, у: Ράλη-Ποτλῆ, Σύνταγμα, том Β΄, 500).
36 „Број ме­шо­ви­тих бра­ко­ва се умно­жио по­сле 10. ве­ка и по­стао је, по свој при­ли­ци, уоби­ча­јен

фе­но­мен на­кон 13. ве­ка“ (Δ. Κωνσταντέλου, Γάμος, σεξουαλικότητα καί ἀγαμία, Θεσσαλονίκη 1986, 73).
К­ада већ г­ов­ор­имо о пр­обл­ем­ат­ици др­угог и м­еш­ов­итог бр­ака, п­ом­ен­имо још и ф­ен­омен ра­зв­ода бр­ака
као је­дне н­ов­ине у овом п­ер­ио­ ду, са к­ојим се Ц­рква м­ор­ала ухв­ат­ити у к­оштац, о­д­уст­ај­ући од св­ојих
н­аче­лних ст­ав­ова о бр­аку као н­ера­здв­ој­ивој з­аје­дн­ици м­ужа и ж­ене.
37 Иако се у ка­нон­ском пре­да­њу ниг­де екс­пли­цит­но не по­ми­ње ме­шо­ви­ти брак, они ка­но­ни ко­ји

за­бра­њу­ју мо­ли­тве­но оп­ште­ње са ино­слав­ни­ма или Је­вре­ји­ма ите­ка­ко се од­но­се на су­пру­жни­ке ко­ји
су у ме­шо­ви­том бра­ку.
38 Ν. Μιλόσεβιτς, Ἡ Θεία εὐχαριστία ὡς κέντρον τῆς Θείας λατρείας, 194–196.
39 О ово­ме ви­ше ви­ди у: Ν. Μιλόσεβιτς, исто, 99–103. и 193–203.
40 Тај­не су се са­вр­ша­ва­ле не­по­сред­но пред по­че­так не­дељ­не или пра­знич­не Ли­тур­ги­је, ка­ко би се

ини­ци­ра­ни при­че­сти­ли на Ли­тур­ги­ји ко­ја је сле­ди­ла, или је, по окон­ча­њу Ли­тур­ги­је, чу­ва­но при­че­шће
ка­ко би се ини­ци­ра­ни при­че­сти­ли у на­став­ку тај­не ко­ја се са­вр­ша­ва­ла. Ал­тер­на­тив­но ре­ше­ње би­ло је
да се ини­ци­ра­ни, по­сле са­вр­ше­не све­те тај­не, при­че­шћу­ју на пр­вој не­дељ­ној или пра­знич­ној Ли­тур­ги­
ји. У ве­зи са овим ви­ди: Ν. Μιλόσεβιτς, исто.
26 Ненад Милошевић

ји­ма, све­те тај­не и об­ре­ди су до­жи­вља­ва­ни као по­себ­ни и се­би до­вољ­ни мо­ли­тве­
ни до­га­ђа­ји. Ово дру­го ста­но­ви­ште је, без ика­кве сум­ње, има­ло од­лу­чу­ју­ћу уло­гу у
на­пу­шта­њу пр­во­бит­них стро­гих ста­во­ва Цр­кве по пи­та­њу са­вр­ша­ва­ња све­тих тај­
ни и на при­ме­ри­ма дру­гог и ме­шо­ви­тог бра­ка.
За­кљу­чак ово­га ис­тра­жи­ва­ња је не­дво­сми­слен. Дру­го­брач­ни­ци и су­пру­жни­
ци из ме­шо­ви­тог бра­ка не мо­гу да скла­па­ју цр­кве­не бра­ко­ве. Пр­ви – због по­кај­нич­
ког ста­ту­са, од­но­сно од­лу­че­ња, а дру­ги – због не­мо­гућ­но­сти ев­ха­ри­стиј­ског оп­
ште­ња, од­но­сно за­јед­нич­ког оп­ште­ња у јед­ном Те­лу са Хри­стом и са Цр­квом! Пре­
ма то­ме, из ово­га ја­сно про­из­и­ла­зи да не по­сто­ји мо­гућ­ност, а ни по­тре­ба, за устро­
ја­ва­њем по­себ­не ако­лу­ти­је за ме­шо­ви­ти брак, док по­сто­је­ће ако­лу­ти­је за дру­го­
брач­не тре­ба ста­ви­ти ван функ­ци­је. Има­ју­ћи, пак, у ви­ду окол­но­сти у ко­ји­ма жи­ве
са­вре­ме­ни хри­шћа­ни, те ста­ра­ју­ћи се о спа­се­њу сва­ке људ­ске лич­но­сти, Цр­кви је­
ди­но пре­о­ста­је да у оба слу­ча­ја (дру­гог и ме­шо­ви­тог бра­ка) при­ме­ни крај­њу ико­
но­ми­ју – да пре­пу­сти над­ле­жност та­квим бра­ко­ви­ма гра­ђан­ским ор­га­ни­ма, a по­
том да по­је­ди­нач­но при­ми су­пру­жни­ке као по­кај­ни­ке41. Сход­но све­тим ка­но­ни­ма,
по­сле крат­ко­трај­не епи­ти­ми­је, дру­го­брач­не тре­ба вра­ћа­ти у цр­кве­но оп­ште­ње кроз
тај­ну по­ка­ја­ња. Исто та­ко тре­ба по­сту­па­ти и са пра­во­слав­ним су­пру­жни­ком из ме­
шо­ви­тог бра­ка, уз то­ле­ри­са­ње та­кве брач­не ве­зе и на­ду да ће се, по ре­чи­ма Апо­
сто­ла народâ, не­ве­ру­ју­ћи муж по­све­ти­ти же­ном, и же­на не­ве­ру­ју­ћа по­све­ти­ти
му­жем (1Кор 7, 14). Би­ло ка­кво до­дат­но снис­хо­ђе­ње сма­тра­мо штет­ним по Цр­кву,
али и по са­ме су­пру­жни­ке.

41 У слу­ча­ју ме­шо­ви­тог бра­ка кроз по­ка­ја­ње се при­ма у оп­ште­ње са­мо Пра­во­слав­ни су­пру­жник.
 Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати
књ. 7 (2010) 27-35

мр Драган Каран, асистент

Православни богословски факултет
Катедра за Пастирско богословље са психологијом
Београд

Пастирска психологија
као изазов савременој психологији

Увод
По­врат­ком Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та на Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду*, у
ака­дем­ском све­ту бе­о­град­ског Уни­вер­зи­те­та по­ја­вљу­је се јед­на но­ви­на – пред­мет
па­стир­ска пси­хо­­ло­ги­ја, ко­ји је у ви­ше на­вра­та ства­рао не­до­у­ми­це. По­ја­ва ово­га
пред­ме­та иза­зва­ла је у ака­дем­ским кру­го­ви­ма ди­ску­си­је о сми­слу по­сто­ја­ња ова­
кво­га јед­ног пред­ме­та, као и о ком­пе­тен­ци­ји Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­
та да фор­ми­ра и во­ди ова­кав пред­мет у скло­пу сво­јих сту­ди­ја1.
Све ове не­до­у­ми­це по­сле­ди­ца су на­сил­не одво­је­но­сти ака­дем­ског све­та од
те­о­ло­ги­је, као и не­по­ве­ре­ња ко­је је вла­да­ло из­ме­ђу пси­хо­ло­га – пси­хи­ја­та­ра, на
јед­ној стра­ни, и те­о­ло­га, на дру­гој. По­сле дру­гог свет­ског ра­та си­сте­мат­ски одва­ја
се Цр­ква од дру­штва, та­ко да се и те­о­ло­ги­ја одва­ја од оста­лих дру­штве­них на­у­ка2.
Ме­то­до­ло­ги­ја на­уч­ног ра­да ко­ја се раз­ви­ја у обла­сти дру­штве­них на­у­ка ба­зи­ра­на
је на стро­гом ра­ци­о­на­ли­зму, екс­пе­ри­ман­тал­ним ана­ли­за­ма и ста­ти­сти­ка­ма, та­ко да

* Из­ла­га­ње на на­уч­ном ску­пу „Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку: ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­

зул­та­ти“ одр­жа­ном на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду 25. де­цем­бра 2009. у скло­пу
про­јек­та бр. 149037А („Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку“ ), ко­ји фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство на­у­ке и
жи­вот­не сре­ди­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
1 У од­лу­ци Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду – Рек­то­ра­та, Струч­ног ве­ћа за дру­штве­не, кул­тур­но – ис­то­рој­

ске и те­о­ло­шке на­у­ке под бро­јем 4/3–2 од 08. мар­та 2005 го­ди­не, од­ла­же се да­ва­ње са­гла­сно­сти на из­бор
др Пор­фи­ри­ја Пе­ри­ћа за до­цен­та за пред­мет Па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском
фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду. Та­ко­ђе, „на­ла­же се Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту да се
обра­ти Ве­ћу Уни­вер­зи­те­та ка­ко би се утвр­ди­ла ма­тич­ност фа­кул­те­та. Ар­хив Пра­во­слав­ног бо­го­слов­
ског Фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­ро­гра­ду – у да­љем тек­сту АП­БФУБ, До­си­је за­по­сле­ног ма­тич­ни број
књи­ге 83. У од­го­вру де­ка­на Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та под бро­јем 81/3 од 15. де­цем­бра
2005. го­ди­не ка­рак­те­ри­сти­ше се да је пред­мет „еми­нент­но те­о­ло­шким на­уч­ним ди­сци­пли­на­ма, о че­му
не­дво­сми­сле­но све­до­че на­став­ни про­гра­ми“ - АП­БГУБ, До­си­је за­по­сле­ног ма­тич­ни број књи­ге 83. У
при­ло­гу је до­ста­вљен и про­грам из ко­га се ви­де основ­ни ци­ље­ви и за­дат­ци пред­ме­та: „– оспо­со­бља­ва­
ње за па­стир­ски ди­ја­лог на осно­ву те­о­ло­шко аскет­ског пре­да­ња Цр­кве, – оспо­со­бља­ва­ње за про­це­њи­
ва­ње ре­зул­та­та пси­хо­ло­ги­је као на­у­ке на осно­ву те­о­ло­шког уче­ња Цр­кве, – по­ве­зи­ва­ер пси­хо­ло­ги­је са
ду­хов­ним жи­во­том, – по­зна­ва­ња ду­бин­ске пси­хо­ло­ги­је са­кет­ских пи­са­ца Цр­кве, – по­ве­зи­ва­ње Цр­кве­не
дог­ма­ти­ке са дру­штве­ним и ду­хов­ним жи­во­том“. АП­БГУБ, До­си­је за­по­сле­ног ма­тич­ни број књи­ге 83.
2 Ja­kov Ju­rić, Buć­nost re­li­gi­je, Ma­ti­ca hr­vat­ska, Split 1991: „У том не­по­вољ­ном окви­ру, ре­ли­ги­ја је

би­ла раз­ма­тра­на као не­што бо­ле­сно, на­тра­жно, осу­ђе­но на од­у­ми­ра­ње и по­све­ма­шни не­ста­нак. Та­ко
су пр­ви со­ци­о­ло­зи у нас да­ле­ко ви­ше сли­чи­ли на мр­тво­зор­ни­ке ре­ли­ги­је не­го на ње­зи­не ис­тра­жи­ва­че“.
28 Драган Каран

не до­пу­шта по­се­бан ди­ја­лог са те­о­ло­ги­јом3. Про­фе­сор Све­то­мир Бо­ја­нин у сво­јој

сту­ди­ји Под др­ве­том по­зна­ња до­бра и зла, ба­ве­ћи се овом про­бле­ма­ти­ком, ис­ти­че:
„На­уч­на ми­сао за­ме­ра ре­ли­гиј­ском кон­цеп­ту све­та због то­га што се и она за­сни­ва
на дог­ма­ма, што рас­пра­вља о про­бле­ми­ма да­ле­ко од оче­вид­но­сти или мер­љи­во­сти
суп­стра­та о ко­ме је реч, о оном што је са­свим из­ван до­хва­та струк­ту­ри­са­нин ло­гич­
ких тврд­њи“4. Са дру­ге стра­не, ни те­о­ло­зи ни­су по­ка­зи­ва­ли ин­те­ре­со­ва­ња за свет
мо­дер­них на­у­ка у стра­ху од мо­дер­ни­зма тј. се­ку­ла­ри­за­ци­је цр­кве­ног жи­во­та5. Од­
нос те­о­ло­ги­је и пси­хо­ло­ги­је да­нас је кон­струк­ти­ван и од обо­стра­не ко­ри­сти, а јед­
на од спо­на овог од­но­са упра­во је па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја. Обе ове на­уч­не ди­сци­
пли­не има­ју за­јед­нич­ки циљ – до­бро­бит за чо­ве­ка.

Природа и задатак пастирске психологије

Па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду по
но­вом на­став­ном пла­ну и про­гра­му са­став­ни је део па­стир­ског бо­го­сло­вља. Ова­
квом ве­зом не­дво­сми­сле­но се по­ка­зу­је и крај­њи сми­сао па­стир­ске пси­хо­ло­ги­је, а
то је да бу­де од по­мо­ћи па­стир­ском ста­ра­њу у из­град­њи цр­кве­ног иден­ти­те­та и цр­
кве­не све­сти вер­ни­ка. У скло­пу на­ста­ве сту­дент се упо­зна­је са уче­њи­ма кла­сич­них
пра­ва­ца у пси­хо­ло­ги­ји, са ци­љем да зна­ња о пси­хич­ким функ­ци­ја­ма чо­ве­ка, ко­ја
стек­ну у на­ста­ви, мо­гу да при­ме­не у ду­хов­ном жи­во­ту Цр­кве. На­став­ним пла­ном и
про­гра­мом пред­ме­та па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја пред­ви­ђе­но је да се зна­ња пси­хо­ло­ги­
је при­ме­њу­ју у па­стир­ском ди­ја­ло­гу, као и да сте­че­на зна­ња из пси­хо­ло­ги­је по­мог­
ну оства­ри­ва­њу пло­до­твор­ни­јег те­о­ло­шког ди­ја­ло­га са пси­хо­ло­ги­јом. Та­ко­ђе, па­
стир­ска пси­хо­ло­ги­ја ба­ви се про­у­ча­ва­њем ути­ца­ја пси­хич­ких фак­то­ра на ква­ли­тет
жи­во­та у Цр­кви. Она ко­ри­сти са­зна­ња мо­дер­не пси­хо­ло­ги­је у ци­љу из­град­ња те­ла
Цр­кве6. Сход­но ово­ме, Алек­сан­дрос Ста­вро­пу­лос, про­фе­сор па­стир­ске пси­хо­ло­ги­

3 По­се­бан осврт на вре­ме по­сле Дру­гог свет­ског ра­та би­де­ти код Гор­да­на Жив­ко­вић, „Цр­ква и

по­ли­ти­ка“, Те­ме 29 (2005), 1–2, стр. 111: „Јер, де­це­ни­ја­ма она је би­ла у нас пра­ва „та­бу те­ма“, а све
цр­кве­но на­ла­зи­ло се под сво­је­вр­сним иде­о­ло­шким и по­ли­тич­ким „ем­бар­гом“. А уко­ли­ко се о не­ким
пи­та­њи­ма из ове обла­сти по кад кад сти­дљи­во и про­го­ва­ра­ло, по пра­ви­лу је про­ла­зи­ло кроз „фил­тер“
не­скри­ве­не ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је и ма­ни­пу­ла­ци­је. И упра­во то и је­сте би­ло у скла­ду с тра­ди­ци­о­нал­
ним со­ци­ја­ли­стич­ким дру­штве­ним про­јек­том, пре­ма ко­ме су Цр­ква и вер­ни­ци тек "из­дан­ци" ста­рог
све­та ко­је тре­ба убр­за­но пре­ва­зи­ћи“.
4 Све­то­мир Бо­ја­нин, Под др­ве­том по­зна­ња до­бра и зла, изд. Ви­ди­ци, Ба­ња Лу­ка 2008, стр. 17.

Сли­чан про­белм раз­два­ја­ња, па чак и су­ко­бља­ва­ња пси­хо­ло­ги­је са те­о­ло­ги­јом уоча­ва и пор­фе­сор Вла­
де­та Је­ро­тић, где при­ме­ћу­је сле­де­ће: „Коа што марк­си­зам ни­је мо­гао да из­бег­не су­о­ча­ва­ње и су­коб са
ре­ли­ги­јом, ло­гич­но сле­де­ћи на­че­ла сво­је док­три­не, та­ко је и дру­гом ве­ли­ком ре­во­лу­ци­о­нар­ном прав­цу
у на­шем ве­ку: пси­хо­а­на­ли­зи , би­ло су­ђе­но да се на брит­кој оштри­ци су­ко­би са сво­јом ри­вал­ком ре­
ли­ги­јом“ Вла­де­та Је­ро­тић, Пси­хо­а­на­ли­за бо­лест и ства­ра­ње, изд. Aris Lib­ti, Бе­о­град 2004, стр. 93.
5 Ви­ше о ово­ме ви­де­ти код Вла­де­та Је­ро­тић, Хри­шћан­ство и пси­хо­ло­шки про­бле­ми чо­вје­ка, Бе­о­

град, 1997., стр. 37. Ви­ше о про­бле­му од­но­са те­о­ло­ги­је и пси­хо­ло­ги­је у за­пад­ном све­ту то­ком два­де­се­
тог ве­ка го­во­ри Јаmes M. Nel­son, Psycho­logy, Re­li­gion, and Spi­ri­tu­a­lity,23 . Ка­ла­си­чан при­мер од­бој­но­
сти у све­ту те­о­ло­ги­је пре­ма пси­хо­ло­ги­ји мо­же­мо ви­де­ти и код еми­нент­них пра­во­слав­них те­о­ло­га као
на при­мер код о. Алек­сан­дра Шме­ма­на, ко­ји у свом Днев­ни­ку ис­ти­че: „Не, не­ма ве­ће под­ва­ле ђа­во­ла
у свје­ту од ове пси­хо­ло­ги­зо­ва­не ре­ли­ги­је. У пси­хо­ло­ги­ји има све­га и сва­че­га . Је­дан ствар ко­ја је у њој
не­за­ми­сли­ва и не­мо­гу­ћа је­сте ра­дост“ Алек­сан­дра Шме­ман, Днев­ник, изд. Епар­ни­ја ЗХ и П, Тре­би­ње
– Бе­о­гра 2007, стр. 200.
6 Ви­ше о ово­ме Ivan Be­zić, „Pa­sto­ran­la psi­ho­lo­gi­ja“, Bo­go­slov­ska smo­tra 60, 1–2, (1990), стр. 96. W.

De­mal, Psi­co­lo­gia pa­sto­ra­le pra­ti­ca, III, Po­a­li­ne, Al­ba 1961; J. R. Ca­va­nagh, Fun­da­men­tal Pa­sto­ral Psyxho­
logy, Bru­ce, Mil­wa­u­ke, 1962. Са­вре­ме­ни и је­дан од нај­е­ми­нент­ни­јих струч­њак на по­љу Па­стир­ске пси­хо­
 Пастирска психологија као изазов савременој психологији 29

је на Те­о­ло­шком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Ати­ни ис­ти­че да па­стир­ска пси­хи­о­ло­

ги­ја и ни­је не­ка по­моћ­на ди­сци­пли­на па­стир­ског бо­го­сло­вља, не­го, пре све­га, пси­
хо­ло­ги­ја у слу­жби Цр­кве и гра­ни­ца­ма Цр­кве7. Да би оства­ри­ла сво­ју па­стир­ску ми­
си­ју – из­град­ње хри­шћан­ског иден­ти­те­та код вер­ни­ка; удо­ва свог те­ла, ко­је се огле­
да у уз­ра­ста­њу у ме­ру ра­ста Хри­сто­вог кроз оства­ре­ње за­по­ве­сти љу­ба­ви – Цр­кви
су од ве­ли­ке по­мо­ћи и сва са­зна­ња ко­ја пру­жа пси­хо­ло­ги­ја8.
Оци Цр­кве од­у­век су сма­тра­ни учи­те­љи­ма, пра­ти­о­ци­ма, уте­ши­те­љи­ма и ду­
хов­ним во­ди­чи­ма у жи­во­ту вер­ни­ка. Чи­ње­ни­ца је да су ве­о­ма до­бро по­зна­ва­ли ду­
шев­не про­це­се ко­ји се од­ви­ја­ју у чо­ве­ку, као и да су се, у од­ре­ђе­ној ме­ри, ко­ри­сти­
ли и зна­њи­ма и ис­ку­стви­ма та­да­шњег је­лин­ског све­та, са ци­љем да што пре­ци­зни­
је и ја­сни­је из­ра­зе тај­ну чо­ве­ко­вог би­ћа. Це­ло­куп­на хри­шћан­ска ми­сти­ка и аске­ти­
ка по­сле­ди­ца су на­сто­ја­ња хри­шћан­ства да што ду­бље упо­зна тај­ну чо­ве­ка, ка­ко би
се исти ода­звао на по­зив ко­ји му је по­ве­рен од Бо­га, а ко­ји се пр­вен­стве­но огле­да у
за­по­ве­сти љу­ба­ви9. Цр­ква, кроз сво­ју ми­сти­ку, по­ка­зу­је ду­бо­ко по­зна­ва­ње тај­не ду­
шев­них и ду­хов­них про­це­са ко­ји се од­ви­ја­ју у не­све­сним сфе­ра­ма људ­ског би­ћа, те
на тај на­чин по­ста­вља те­ме­ље па­стир­ске пси­хо­ло­ги­је као јед­не ре­ал­но­сти у цр­кве­
ном жи­во­ту и пре фор­ми­ра­ња мо­дер­них си­сте­ма ака­дем­ске ми­сли10. Ја­сно се мо­же
за­кљу­чи­ти, из све­га ре­че­ног, да се Цр­ква од­у­век ко­ри­сти­ла вла­сти­тим спо­зна­ја­ма
о људ­ској ду­ши, ко­је је ко­ри­сти­ла у оства­ри­ва­њу сми­сла свог по­сто­ја­ња. Цен­трал­
но ме­сто у ду­хов­ном жи­во­ту Цр­кве за­у­зи­ма ин­те­ре­со­ва­ње о здра­вим вер­ни­ци­ма, а
ма­ње се по­све­ћу­је па­жња њи­хо­вом ум­ном и вољ­ном ста­њу у кон­тек­сту мен­тал­ног
здра­вља. Бри­га Цр­кве за ду­хов­не ди­мен­зи­је ука­зу­је да ин­те­ре­сни про­стор па­стир­
ске пси­хо­ло­ги­је пре­ва­зи­ла­зи ка­те­го­ри­је мен­тал­но­га здра­вља, као што је то слу­чај и
у мо­дер­ној пси­хо­ло­ги­ји и пси­хи­ја­три­ји. Упра­во ова осо­би­на Па­стир­ске пси­хо­ло­ги­
је отва­ра мо­гућ­ност ме­ди­цин­ским на­у­ка­ма за јед­ну пло­до­твор­ни­ју са­рад­њу са Цр­
квом на по­љу очу­ва­ња здра­вља и мен­тал­не хи­ги­је­не.

ло­ги­је на За­па­ду Mi­hály Szent­már­to­ni, по­ку­ша­ва да де­фи­ни­ше па­стир­ску пси­хо­ло­ги­ју на сле­де­ћи на­чин:
„Па­сто­рал­на пси­хо­ло­ги­ја је она гра­на пси­хо­ло­ги­је ко­ја про­у­ча­ва пси­хо­ло­шке про­це­се ко­ји се ја­вља­ју у
па­сто­рал­ним си­ту­а­ци­јам. У ова­квом схва­ћа­њу па­сто­рал­на пси­хо­ло­ги­ја спа­да у ве­ли­ку оби­тељ при­мје­
ње­них пси­хо­ло­гиј­ских ди­сци­пли­на ккао што су ин­ду­стриј­ска пси­хо­ло­ги­ја, школ­ска пси­хо­ло­ги­ја или
од­гој­на пси­хо­ло­ги­ја итд.“, Mi­hály Szent­már­to­ni, Osje­tlji­vost za čo­vje­ka, Glas kon­ci­la, Za­greb 2009, стр. 9.
7 Ви­ше о ово­ме Α. Σταυρόπουλος, Φάκλεος μαθήματος συμβουλευτικῆς ποιμαντικῆς, Ἀθήνα

1997, стр. 189: „Ἑπομένως ἡ ΠΨ δέν εἶναι μόνο βοηθητική ἐπιστήμη τῆς Ποιμαντικῆς ὑπο τήν στενή
ἔννοια της, ἀλλά κατ’ ἀρχήν Ψυχολογία στήν ὑπηρεσία τῆς ἐν γένει πράξεως τῆς Ἐκκλήσίας σ’ ὅλους
τούς τομεῖς ἐνεργίας αὐτῆς (στήν κατήχηση, τό κήρυγμα , τή λατρεία, τήν ποιμαντική τῶν νέων καί
τῆς τρίτης ὑλικίας, τήν ἐκκλισιαστική εὐταξία κ.τ.λ.).“
8 Ов­де под пој­мом пси­хо­ло­ги­ја под­ра­зу­ме­ва­мо по­зна­те при­сту­пе са­мој пси­хо­ло­ги­ји ко­ји се огле­да­

ју у два кла­сич­на по­гле­да: пр­ви где се пси­хо­ло­ги­ја по­и­ма као на­у­ка о ду­шев­ном жи­во­ту чо­ве­ка и дру­ги
би­хе­ви­о­ри­стич­ке те­о­ри­је где се пси­хо­ло­ги­ја ба­ви ви­ше ис­пи­ти­ва­њем људ­ског по­на­ша­ња и уз­ро­ци­ма
у са­мом по­на­ша­њу.
9 Ге­ор­ги­је Фло­ров­ски, „О по­ча­сти гор­њег при­зва­ња“, Цр­ква је жи­вот, стр. 78: „Под­ви­жнич­ка ми­сти­

ка је би­ла ми­сти­ка љу­ба­ви, и то куд и ка­мо ви­ше не­го ми­сти­ка по­ка­ја­ња. Љу­бав пре­ма Хри­сту, као љу­бље­
но стре­мље­ње ка Хри­сту, би­ла је мо­тив и по­кре­тач­ка си­ла пр­вог хри­шћан­ског, ра­но­хри­шћан­ског под­ви­га,
под­ви­га му­че­ни­штва. До­вољ­но се је се­ти­ти бле­шта­вог ли­ка Св. Иг­ња­ти­ја Бо­го­но­сца. То ни­је би­ло са­мо
тр­пље­ње за Хри­ста и Хри­ста ра­ди, већ и сле­до­ва­ње Хри­сту са ра­до­шћу, са­стра­да­ва­ње, са­кр­сто­но­ше­ње, “
10 О ово­ме ви­де­ти о код Јо­ва­на Кор­на­ра­ки­са ко­ји са­ма­тра да је Па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја ни­је не­по­

зна­та Цр­кви и да ње­ни ко­ре­ни се­жу у дав­ну исто­ри­ју Цр­кве и те­о­ло­ги­је. Ἰωάννου Κωρναράκη, Ἐγχει-
ρίδιον Ποιμαντικῆς Ψυχολογίας, том Ι, изд. Ἀδελφῶν Κυρικίδη, Со­лун 1988, стр.6.
30 Драган Каран

Па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја функ­ци­о­ни­ше пре­вас­ход­но на ни­воу цр­кве­ног опи­та,

ко­ји по­ку­ша­ва да при­ка­же и ана­ли­зи­ра у ка­те­го­ри­ја­ма спо­зна­је кла­сич­не пси­хо­ло­
ги­је11. Ова на­у­ка има за пре­вас­ход­ни циљ да бу­де од ко­ри­сти и па­сти­ру и вер­ни­ку
у из­град­њи хри­шћан­ског иден­ти­те­та, а на тај на­чин и из­град­њи те­ла Цр­кве. Њен
пре­вас­ход­ни за­да­так је­сте да по­мог­не све­ште­ни­ци­ма у са­мо­спо­зна­ји, ка­ко би ус­
пе­ли на пу­ту ула­ска у кли­јет соп­стве­не ду­ше, где тре­ба да се су­срет­ну са соп­стве­
ним ја, тј. егом, као и са са­мим Бо­гом. Овај про­цес упо­зна­ва­ња соп­стве­них пси­хич­
ких струк­ту­ра и по­тен­ци­ја­ла пред­ста­вља основ­ни ка­мен те­ме­љац за сва­ки вид па­
стир­ског де­ло­ва­ња12. Сва­ки све­ште­ник ко­ји ни­је у ста­њу да пре­по­зна­је соп­стве­не
ду­шев­не и ду­хов­не по­тен­ци­ја­ле не­ће мо­ћи ни кон­струк­тив­но да де­ла па­стир­ски на
по­љу13. Ака­дем­ско из­у­ча­ва­ње па­стир­ске пси­хо­ло­ги­је не­ма за циљ да за­ме­ни или
на­до­ме­сти лич­ни ду­хов­ни опит вер­ни­ка те­о­риј­ским зна­њи­ма, не­го упра­во да де­
фи­ни­ше ова ис­ку­ства. Ја­сно је да се не­до­ста­так лич­ног ду­хов­ног опи­та не мо­же на­
док­на­ди­ти те­о­риј­ским зна­њем.
Не­за­ми­сли­во је; у да­на­шње мо­дер­но вре­ме, у ко­ме до­ми­ни­ра из­гу­бљен, не­
си­гу­ран, пра­зан и нер­во­зан, а при­том по­но­сан чо­век; де­ло­ва­ње па­сти­ра – све­штен­
ства у Цр­кви без по­зна­ва­ња основ­них еле­ме­на­та пси­хо­ло­шке кул­ту­ре. Све гра­не
пси­хо­ло­ги­је по­пут ду­бин­ске пси­хо­ло­ги­је, раз­вој­не пси­хо­ло­ги­је, кли­нич­ке пси­хо­
ло­ги­је, ди­фе­рен­ци­јал­не пси­хо­ло­ги­је од ве­ли­ке ко­ри­сти су па­стир­ској пси­хо­ло­ги­ји.
Ду­бин­ска пси­хо­ло­ги­ја ну­ди пред­ста­ву о осно­ва­ма људ­ског по­на­ша­ња, ка­рак­те­ра и
мо­ти­ва. Раз­вој­на пси­хо­ло­ги­ја по­ма­же Цр­кви да пра­ти чо­ве­ка кроз све фа­зе ње­го­вог
жи­во­та - од ко­лев­ке па до гро­ба. Зна­ња из обла­сти кли­нич­ке пси­хо­ло­ги­је по­ма­жу
па­сти­ру да раз­ли­ку­је нор­мал­не од аб­нор­мал­них фе­но­ме­на у жи­во­ту вер­ни­ка те да,
по по­тре­би, упу­ти вер­ни­ка ле­ка­ру, ка­да је то нео­п­ход­но14.
Положај пастирске психологије у свету данас
За­ни­мљив је по­да­так да у Аме­ри­ци 42% љу­ди тра­же по­моћ у Цр­кви ка­ко би пре­ва­
зи­шли сво­је емо­ци­о­нал­не или бла­же пси­хич­ке по­те­шко­ће15. Под­стак­ну­ти овом чи­

11 D. Stoll­berg, Was ist Pastroralpѕуchologie?, стр. 216, H. Pom­pey, „Auf­ga­be und Mö­glic­hke­it­ en einer

Pa­sto­ralpsycho­lo­gie“ Di­a­ko­nia 3, 1972. стр, 378–385.

12 Ова­кви ви­до­ви раз­ми­шља­ња и прин­ци­пи ове ло­ги­ке би­ли су по­зна­ти и ан­тич­ком све­ту још у

про­ро­чи­шту Дел­фи­ма где је по­сто­јао по­зна­ти нат­пис по­знај са­са­мог се­ве, што по­ста­је темљ ка­ко мо­
дер­ној пси­хо­ло­ги­ји, исто та­ко том исти­ном се ко­ри­сти и бо­го­сло­вље.
13 По­себ­ну па­же­њу и уло­гу пси­хо­ло­ги­је при­ме­ћу­је­мо на За­па­ду у Ри­мо­ка­то­лоч­кој цр­кви где се и

кроз зва­нил­на цр­кве­на до­ку­мен­та , од­лу­ка­ма Дру­гог ва­ти­кан­ског кон­ци­ла, где се при­зна­је мо­гућ­ност
до­при­но­ста пси­хо­ло­ги­је у ра­зним фа­за­ма од­го­ја кан­ди­да­та за све­ште­нич­ју слу­жби. Та­ко на при­мер зна­
чај пси­хо­ло­ги­је у ра­ду сје­ме­ни­шта – бо­го­сло­ви­ја, „Pod očin­skim viđ­stvom po­gla­va­ra iz pri­klad­nu su­rad­nju
ro­di­te­lja, ne­ka pro­ve­de ži­vot ko­ji je u skla­du sa mla­de­nač­kom do­bi, mla­de­nač­kim du­hom, i raz­vit­kom i ne­ka se
taj ži­vot po­sve pri­la­go­ri za­htje­vi­ma zdra­ve psi­ho­lo­gi­je“ Dru­gi va­ti­kan­ski kon­cil, Do­ku­men­ti, ОТ 3,1, изд. Kr­
šćan­ska sa­da­šnjost, Za­greb 2008, стр.341. Уло­га пси­хо­ло­ги­је у при­пре­ми за све­ште­нич­ку слу­жбу – „Op­
će­ni­to ne­ka se kod bo­go­slo­va raz­vi­ja­ju od­go­vo­a­ra­ju­će spo­sob­no­sti ko­je naj­vi­še pri­do­no­se di­ja­lo­gu s lju­di­ma,
kao što je spo­sob­nost da dru­ge sa­slu­ša­ju i da u du­hu lju­ba­vi otvo­re svo­je sr­ce raz­li­či­tim okol­no­sti­ma ljud­skih
ne­vo­lja. Ne­ka se ta­ko­đe po­u­če kao će se slu­ži­ti sred­stvi­ma ko­ja im mo­gu pru­ži­ti pe­da­go­gi­ja, psi­ho­lo­gi­ja i so­
vi­o­lo­gi­ja“ Dru­gi va­ti­kan­ski kon­cil, Do­ku­men­ti, ОТ 19, 2 – 20,1, стр. 361–362. Та­ко­ђе, ис­ти­че се и зна­чај­на
уло­га пси­хо­ло­ги­је у ду­хов­ном са­зре­ва­њу осо­бе – „Ne­ka se u pa­sto­ral­noj skr­bi do­volj­no pri­ka­zu­ju i pri­me­
nju­ju ne sa­mo te­o­lo­ška na­če­la ne­go i ot­kri­ča pro­fa­nih zna­no­sti u ro­vom re­du psi­ho­lo­gi­je i so­ci­o­lo­gi­je, ta­ko da
se vjer­ni­ci do­ve­du či­šćem i zre­li­jem vjer­skom ži­vo­tu“ Dru­gi va­ti­kan­ski kon­cil, Do­ku­men­ti, GS 62, 2, стр. 756.
14 Вла­де­та Је­ро­тић, Хри­шћан­ство и пси­хо­ло­шки про­бле­ми чо­вје­ка, Бе­о­град, 1997., стр. 40.
15 Chri­stop­her G. El­li­son, Mar­ga­ret L. Va­a­ler, Ke­vin J. Flan­nelly, An­drew J. We­a­ver, „­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­The Clergy as a
 Пастирска психологија као изазов савременој психологији 31

ње­ни­цом, у Аме­ри­ци на сва­ком те­о­ло­шком фа­кул­те­ту из­у­ча­ва се пред­мет па­стир­

ска пси­хо­ло­ги­ја у скло­пу ко­јег се пре­да­је кли­нич­ко па­стир­ско вас­пи­та­ње (Cli­ni­cal
Pa­sto­ral Edu­ca­tion)16. Ова прак­са има за по­сле­ди­цу да се, на тлу Аме­ри­ке и у мно­
гим зе­мља­ма Евро­пе, по­ја­вљу­је јед­на но­ва фор­ма де­ло­ва­ња у про­сто­ру Цр­кве - па­
стир­ско са­ве­то­ва­ли­ште („pa­sto­ral co­un­si­ling“). Па­стир­ски са­вет­ни­ци, ко­ји ра­де при
овим цр­кве­ним цен­три­ма, по­ред го­ре на­ве­де­ног обра­зо­ва­ња, ко­је сти­чу на те­о­ло­
шким фа­кул­те­ти­ма, че­сто се уса­вр­ша­ва­ју и прак­тич­но по­ред ис­ку­сних те­ра­пе­у­та
на кли­ни­ка­ма, као и на ра­зним се­ми­на­ри­ма (Cli­ni­cal Pa­sto­ral Tra­i­ning). Па­стир­ско
са­ве­то­ва­ње про­во­ди се у об­ли­ку пси­хо­те­ра­пе­ут­ских раз­го­во­ра по прин­ци­пи­ма ко­
му­ни­ка­ци­је, ди­ја­ло­га и за­јед­нич­ког тра­же­ња ре­ше­ња за раз­не про­бле­ме у ко­је за­
па­да чо­век мо­дер­ног вре­ме­на. Основ­на ка­рак­те­ри­сти­ка ових са­ве­то­ва­ња са­сто­ји
се у на­сто­ја­њу да се људ­ска лич­ност оспо­со­би за јед­но функ­ци­о­нал­но по­сто­ја­ње,
та­ко што ће пре­у­зе­ти – ка­ко ини­ци­ја­ти­ву, та­ко исто и од­го­вор­ност за свој жи­вот17.
Та­ко­ђе, уоче­на је, на за­па­ду, по­тре­ба да се и са­ми кли­ри­ци ви­ше еду­ку­ју у пре­вен­
ци­ји мен­тал­них бо­ле­сти. По­твр­да то­га је и гест Аме­рич­ке пси­хи­ја­три­ске асо­ци­ја­
ци­је ко­ја је упу­ти­ла пи­смо свим кли­ри­ци­ма хри­шћан­ских за­јед­ни­ца18. У овом до­
пи­су ја­сно се уоча­ва­ју мо­гућ­но­сти де­ло­ва­ња кли­ри­ка, у кон­тек­сту па­стир­ског ра­да
са вер­ни­ци­ма, ко­је би до­при­но­си­ле мен­тал­ном здра­вљу чо­ве­ка. Пре­по­ру­чу­је се да
се вер­ни­ци са­слу­ша­ју у отво­ре­ном и ср­дач­ном од­но­су, ни­по­што у ду­ху пре­ко­ра и
кри­ти­ке, ка­ко би мо­гли из­не­ти све сво­је по­те­шко­ће. По­мо­ћи чо­ве­ку да се осло­бо­
ди осе­ћа­ја бе­са, стра­ха, сти­да, крив­ње, ко­ји су че­сто по­ве­за­ни са ду­шев­ним бо­ле­
сти­ма, пру­жа­ју­ћи ис­ти­ма сва­ку ду­хов­ну по­моћ. Пре­по­ру­ка је, та­ко­ђе, да се љу­ди са
ду­шев­ним по­те­шко­ћа­ма че­шће ак­ти­ви­ра­ју у сва­ко­днев­ним ак­тив­но­сти­ма при па­
ро­хи­ја­ма и хра­мо­ви­ма, ка­ко би се на тај на­чин из­бе­гла њи­хо­ва дру­штве­на изо­ла­ци­
ја19. Ови и мно­ги дру­ги са­ве­ти Аме­рич­ке пси­хи­ја­триј­ске асо­ци­ја­ци­је, као и сту­ди­је
на по­љу пси­хи­ја­три­је и пси­хо­те­ра­пи­је20, ука­зу­ју на раз­не мо­гућ­но­сти са­рад­ње све­

Source of Mental Health Assistance: What Americans Believe“ Review of Rel­ig­ious ­Re­search ­48, ­бр. 2 (200­6)­,
­стр. 19­0–2­11 , ­Вла­дета Ј­е­ротић, Хришћанство и психо­ло­шк­и проб­ле­ми чов­јека, Б­ео­гр­ад­, 1997., стр. 40.
16 ­Не­ко­л­ико примера ­ов­аквих ­инс­итуција­у­САД – у, The ­Associat­ion for Clin­ic­al Pastoral E­d­ucation,

I­nc­. (ACPE) Адреса: 1549 C­la­ir­m­ont Road, Su­it­e 103,­De­catur, ­GA­30033, „The ­Association ­fo­r C­li­nical
Pa­st­or­al Edu­ca­ti­on­, Inc. ­(A­CPE) is a ­mu­lticultu­ra­l, multifai­th ­organizatio­n­ devoted t­o ­providing e­duc­ation
­and i­mp­roving the­q­uality ­of­m­inistry and pa­storal ca­re offered ­by­spirit­ua­l ­c­aregive­rs of all f­ai­ths th­rou­gh the
­cl­inical ed­uc­ationa­l m­ethods ­of­Clinical Pastora­l Education. Clinical Pastor­a­l ­Ed­ucation­(­CPE) was beg­un in
1­925 as a ­for­m ­of theologi­ca­l educat­ion­that takes­place no­t ­exclusi­vely in a­cadem­ic­classroom­s, but a­ls­o in
clinical ­se­ttings where ministry is­being pract­ice­d. CPE is o­ffered ­in ma­ny ­kinds of­se­ttings: in­hospitals and­
h­ealth ca­re­i­nc­luding un­ive­rsity, childre­n­'s, and vete­ra­ns' fac­iliti­es­; ­in­hospices;­in ­psychi­atric and co­mm­u­nity
care f­ac­il­it­ie­s; in wo­rkplace settings­; i­n ­ge­r­iatric and­rehabi­litatio­n centers; and­in­congregationa­l a­nd parish-
based settings. Th­e textb­ooks f­or­ CPE include i­n-depth­ study­ o­f "the living human documen­t­s." By "li­vi­n­g
hum­an documents," we mean both ­the­people who­receive c­are as w­ell as a stu­dy­of ours­el­ves, the givers­of
­care. Th­rough the pr­act­ic­e of minis­try and the­ r­ef­le­ct­ion t­he­reon with superviso­r and p­eers, the experiential
learning that is CPE takes place.“ – http://www.acpe.edu/index.html
­­­­­­­­­­­ / 02. 05­. 2010.­
17­Ви­ше о ов­оме Ivan Bezić, „Pastoralna psihologij­a“­, Bogoslov­s­ka smot­ra­6­0­, 1–2, (1990), стр. ­102. ­
18 Ame­rican Psyc­h­iatric Associ­a­tion, Let’s talk ab­ou­t mental i­l­lness: ­ch­oo­si­ ng a psychiatrist, ­1989. ­
19 Ame­rican Psyc­h­iatric Associ­a­tion, Let’s talk about mental illness: c ­ h­oosing a psychiatrist, 1989.
20 Mary McCarthhy, John Peteet, „Teaching Residents about Religion and Spirituality “, Harvard Review

of Psychiatry, 11, 4 (2003) стр. 225–228; Franciz Lu, Religious and spiritual issuew in psychiatric educa-
tion and training, „ Psychiatry and religion the convergence of mindi and spirit“, James Boehnlein, American
Pszchiatric press 2000, стр. 159–167.
32 Драган Каран

та пси­хи­ја­три­је са про­сто­ром цр­кве­них за­јед­ни­ца, а да се при то­ме не гу­бе основ­не

гра­ни­це иден­ти­те­та. Са­вре­ме­ни свет­ски то­ко­ви пси­хи­ја­три­је при­зна­ју да је ре­ли­
ги­ја је­дан од бит­них фак­то­ра ду­шев­ног здра­вља и као та­ква пред­ста­вља бит­ну чи­
ње­ни­цу ко­ју мла­ди спе­ци­ја­ли­сти у овој обла­сти ме­ди­ци­не тре­ба да упо­зна­ју21. Па­
стир­ска пси­хо­ло­ги­ја, у свом сту­диј­ском про­гра­му, тре­ба да бу­де мост ко­ји по­ве­зу­
је свет пси­хо­ло­ги­је – пси­хи­ја­три­је са све­том те­о­ло­ги­је и обр­ну­то, на обо­стра­ну ко­
рист, а да се при то­ме не гу­би аутен­тич­ност сва­ке од на­у­ка, као ни ма­тич­ност. Чи­
ње­ни­ца је да да­нас па­стир­ску пси­хо­ло­ги­ју су­сре­ће­мо, не са­мо на сту­ди­ја­ма те­о­ло­
ги­је, не­го и на сту­ди­ја­ма пси­хо­ло­ги­је. У за­пад­ном све­ту те­о­лог Јо­а­ким Ша­фен­берг
(Jo­ac­him Scha­fen­berg) пру­жа те­о­риј­ски кон­цепт че­ти­ри мо­де­ла од­но­са па­стир­ског
ста­ра­ња уну­тар Цр­кве са пси­хо­ло­го­јом. То су:
1) психологија као помоћно средство пастирској служби Цркве,
2) психологија као средство за контролу религије и понашања верника,
3) складна сарадња психологије и теологије, и
4) утапање теологије у психологију.
Ове оп­ци­је ја­сно ука­зу­ју на нео­п­ход­ност са­рад­ње, али и ме­ђу­соб­ног по­што­
ва­ња ме­ђу на­у­ка­ма. Ја­сно је да пси­хо­ло­ги­ја по­ста­је нео­п­хо­дан са­рад­ник Цр­кве у
да­на­шње вре­ме, али сва­ка крај­ност по­твр­да је кри­зе иден­ти­те­та, ка­ко уну­тар Цр­
кве, та­ко и уну­тар пси­хо­ло­ги­је.
У све­ту са­вре­ме­не пси­хо­ло­ги­је ве­ли­ки ис­ко­рак пре­ма те­о­ло­ги­ји учи­нио је
Вик­тор Франкл кроз сво­ју ло­го­те­ра­пи­ју. У цен­тар сво­је пси­хо­ло­ги­је Вик­тор Франкл
по­ста­вља тран­сце­ден­тал­ну ди­мен­зи­ју чо­ве­ка, ко­ја се огле­да у не­пре­ста­ном тра­га­
њу чо­ве­ка за сми­слом по­сто­ја­ња. Франкл, ме­ђу­тим, сма­тра да чо­век не мо­ра да тра­
га за соп­стве­ним сми­слом по­сто­ја­ња са­мо у кон­тек­сту ре­ли­ги­је, не­го и у дру­гим ху­
ма­ни­стич­ким, етич­ким и дру­штве­ним вред­но­сти­ма. Иако ле­кар мо­же би­ти не­ре­ли­
ги­о­зан, у ци­љу што успе­шни­је те­ра­пи­је Франкл ис­ти­че „ да ле­кар тре­ба да се за­
ни­ма не са­мо за ре­ли­ги­о­зност па­ци­јен­та, не­го и за спон­та­ност ње­го­ве ре­ли­ги­о­зно­
сти“22. Франкл уоча­ва по­те­шко­ће мо­дер­не пси­хи­ја­три­је у од­но­су са Цр­квом и све­
штен­ством, као и тен­ден­ци­ју кон­ку­рент­ног од­но­са пси­хи­ја­три­је са Цр­квом. Он сма­
тра да „ле­кар­ску функ­ци­ју мо­ра­мо стро­го раз­ли­ко­ва­ти од све­ште­нич­ке ми­си­је... А
оним пси­хо­те­ра­пе­у­ти­ма ко­ји на­сто­је да узур­пи­ра­ју пра­во да се так­ми­че са све­ште­
ни­ци­ма, мо­же се ре­ћи да же­ле es­se pa­sto­res – de­mon­stran­tes bo­num et ma­lum (би­ти
па­стир ко­ји ту­ма­чи до­бро и зло)“23. С дру­ге стра­не, Франкл са­ве­ту­је „да од­ба­ци­мо
сва­ки по­ку­шај ко­ји jе за то да ле­кар­ско ду­ше­бри­жни­штво пре­пу­сти­о­мо све­ште­нич­
ком, и ко­ји тра­же да се пси­хо­те­ра­пи­ја од­рек­не сво­је на­уч­не ауто­но­ми­је и не­за­ви­сно­
ти пре­ма ре­ли­ги­ји и при­зна се­бе слу­шки­њом те­о­ло­ги­је“24. О му­ђу­соб­ном про­жи­ма­
њу ових две­ју ди­ци­пли­на Вик­тор Франкл ка­же: „Циљ пси­хо­те­ра­пи­је, пси­хи­ја­три­
је и, нај­оп­шти­је ме­ди­ци­не, је­сте здра­вље. Циљ ре­ли­ги­је је­сте, ме­ђу­тим, не­што су­

21 Нај­у­пе­ча­тљи­ви­ји при­мер ово­га ви­ди­мо у од­лу­ци Аме­рич­ког са­ве­та за ле­кар­ске спе­ци­за­ци­је, где

ука­зу­ју на ова­кву по­тре­бу, „Ame­ri­can Psychi­a­tric As­so­ci­a­tion pro­ac­ti­ce gu­i­de­li­nes for psychi­a­tric eva­lu­a­
tion od adults“, Тhe Ame­ri­can Jo­ur­nal of Psyci­ca­try 152, (1995), бр. 11 стр. 64–80.
22 Вик­тор Франкл, Бог под­све­сти, изд. Жељ­ко Ал­буљ, Бе­о­град 2001, стр. 53.
23 Вик­тор Франкл, Бог под­све­сти, изд. Жељ­ко Ал­буљ, Бе­о­град 2001, стр. 54.
24 Вик­тор Франкл, Бог под­све­сти, изд. Жељ­ко Ал­буљ, Бе­о­град 2001, стр. 55.
 Пастирска психологија као изазов савременој психологији 33

штин­ски дру­га­чи­је: спа­се­ње. То­ли­ко о ра­зли­ци и ци­ље­ви­ма. По­стиг­ну­ти ре­зул­та­ти

при­ча­ју, ме­ђу­тим дру­го. Ре­ли­ги­ја мо­же да до­ве­де до мен­тал­ног здра­вља иако јој то
ни­је циљ. Ана­лог­но, пси­хо­те­ра­пи­ја, мо­же да про­из­ве­де из­гред­не ре­зул­тат: иако се
док­то­ри не ба­ве ти­ме да по­вра­ти ве­ру па­ци­јен­та у Бо­га, али се упра­во то че­сто де­
ша­ва, не­на­мер­но и нео­че­ки­ва­но“25.
Ова­квим на­уч­ним и прак­тич­ним при­сту­пом Вик­тор Франкл при­бли­жа­ва мо­
дер­ну пси­хо­ло­ги­ју и пси­хо­те­ра­пи­ју пр­о­сто­ру те­о­ло­ги­је те да­је пер­спек­ти­ве њи­хо­
вог ква­ли­тет­ног и кон­струк­тив­ног ди­ја­ло­га.

Корист обостране сарадње

Ко­рист ко­ју па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја мо­же да пру­жи са­вре­ме­ном све­ту пси­хо­ло­ги­је
и пси­хи­ја­три­је је­сте, пре све­га, у чи­ње­ни­ци да не­пре­ста­но ука­зу­је на це­ло­ви­тост
чо­ве­ко­вог би­ћа и људ­ске лич­но­сти. Да­на­шња мо­дер­на на­у­ка не­пре­ста­но на­сто­ји да
раш­чла­ни чо­ве­ко­во би­ће па се та­ко, у кон­цеп­ту уске струч­но­сти – спе­ци­ја­ли­за­ци­
је, су­о­ча­ва са про­бле­ми­ма чо­ве­ка а да при то­ме за­бо­ра­вља на це­ло­ви­тост људ­ског
би­ћа. Та­ко­ђе, па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја на­ве­де­ним на­у­ка­ма мо­же да бу­де од ко­ри­сти
уко­ли­ко успе да ука­же на уз­ви­ше­ност и тран­сце­дент­ност људ­ског би­ћа, пре­ма ре­
чи­ма са­мо­га Хри­ста: „не жи­ви чо­век са­мо о хел­бу, но о сва­кој ре­чи ко­ја из­ла­зи из
уста Бож­јих“ (Мт. 4, 4). Бо­го­слов­ска на­у­ка па­стир­ске пси­хо­ло­ги­је, по сво­јој при­ро­
ди, од ве­ли­ког је зна­ча­ја за оста­ле ху­ма­ни­сти­че на­у­ке, јер се ба­зи­ра и те­ме­љи на
ди­ја­ло­гу и са­рад­њи из­ме­ђи те­о­ло­ги­је и кла­сич­не пси­хо­ло­ги­је (ду­бин­ске пси­хо­ло­
ги­је, кли­нич­ке пси­хо­ло­ги­је, раз­вој­не пси­хо­ло­ги­је), што, као мо­дел, мо­же да по­слу­
жи и дру­гим гра­на­ма ху­ма­ни­стич­ких на­у­ка у фор­ми­ра­њу соп­стве­них ме­то­до­ло­ги­
ја ра­да26. За­јед­нич­ки за­да­так ових две­ју на­у­ка, из ху­ма­ни­стич­ке пер­спек­ти­ве, је­сте
упра­во да по­мог­ну чо­ве­ку; ко­нач­но – да му олак­ша­ју соп­стве­не пат­ње.
Ка­ко свет пси­хо­ло­ги­је, та­ко и ду­хов­ни жи­вот у Цр­кви, те­ме­ље се на уса­вр­ша­
ва­њу чо­ве­ка и ње­го­вом на­прет­ку у са­мо­по­зна­њу на пу­ту ка исти­ни – је­ди­ној сна­
зи ко­ја мо­же да осло­бо­ди чо­ве­ка. Нај­ве­ћи до­при­нос па­стир­ске пси­хо­ло­ги­је мо­дер­
ној пси­хо­ло­ги­ји са­сто­ји се у оства­ре­њу ње­ног аутен­тич­ног за­дат­ка, а то је из­град­
ња Хри­сто­вог ли­ка у чо­ве­ку, ко­ја се оства­ру­је, пре све­га, кроз за­јед­ни­ча­ре­ње у љу­
ба­ви, а упра­во та­ко нај­бо­ље се чу­ва мен­тал­но здра­вље чо­ве­ка што је је­дан од глав­
них за­да­та­ка ка­ко пси­хо­ло­ги­је та­ко и пси­хи­ја­три­је27. Пат­ња да­на­шњег чо­ве­ка тре­
ба да пред­ста­вља осно­ву збли­жа­ва­ња ових две­ју срод­них и, у мно­гим сег­мен­ти­ма,
слич­них на­у­ка; ра­ди што бо­ље њи­хо­ве на­до­град­ње. Ста­ње бо­ле­сти пред­ста­вља по­
те­шко­ћу, ка­ко за са­ме бо­ле­сни­ке, исто та­ко и за њи­хо­ве по­ро­ди­це; на шта Цр­ква ни­
ка­ко не би сме­ла да се оглу­ши у свом па­стир­ском ста­ра­њу о чо­ве­ку. Отво­ре­ност за

25 Вик­тор Франкл, „Ег­зи­стен­ци­јал­на ди­на­ми­ка и бек­ство у не­у­ро­зу“, Пси­хо­те­ра­пи­ја и ег­зи­стен­ци­

ја­ли­зам сми­сао и ду­шев­но здра­вље, изд. ИП „Жар­ко Ал­буљ“, Бе­о­град 2009.

26 Pe­ter Ho­mans, The Di­a­lo­gue Bet­we­en The­o­logy and Psycho­logy, III, The Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press,

Chi­ca­go and Lon­don 1968, стр. 296. Ј. М. Po­hi­er, Psycho­lo­gie et The­o­lo­gie, Pa­ris 1967, По­себ­но је вре­дан
па­жње и сим­по­си­он на исту те­му ди­ја­ло­га Те­о­ло­ги­је и Пси­хја­три­је, ко­ји се одр­жао у Грч­кој на Еви­ји
и из­да­ни су ра­до­ви са ње­га под на­сло­вом Θεολογιά καί ψυχιατρική σέ διάλογο, изд. Ἀποστολική δι-
ακονοία τῆς Ἐκκλησία τῆς Ἐλλάδος, Ати­на 1999.
27 Отац пси­хо­а­на­ли­зе Сиг­нунд Фројд у јед­ном од раз­го­во­ра ис­ти­че да је мен­тал­но драв чо­век онај

ко­ји је спо­со­бан да во­ли и да ра­ди, што је у пот­пу­ниј са­гла­сно­сти са глав­ним ци­ље­ви­ма ду­хов­ног жи­
во­та у Цр­кви уз­ра­ста­ње у љу­ба­ви и спрем­ност на труд и рад.
34 Драган Каран

ди­ја­лог и ко­му­ни­ка­ци­ју те­о­ло­ги­је са пси­хо­ло­ги­јом и пси­хи­ја­три­јом, у кон­тек­сту и

окви­ри­ма па­стир­ске пси­хо­ло­ги­је, пред­ста­вља из­раз обо­стра­не зре­ло­сти, ко­ја се од
њих оче­ку­је. Ве­ков­на ис­ку­ства Цр­кве мо­гу би­ти од ве­ли­ке ко­ри­сти свим ху­ма­ни­
стич­ким на­у­ка­ма ко­је се ба­ве ду­шев­ним здра­вљем чо­ве­ка. Исто та­ко, про­стор ду­
хов­но­га жи­во­та мо­же да има ко­ри­сти од екс­пе­ри­мен­тал­них ис­ку­ства мо­дер­них ка­
у­ка. Сва­ки на­пре­дак те­ме­љи се на ис­пи­ти­ва­њу исти­не ства­ри, па та­ко и са­мог чо­
ве­ка, ње­го­вог жи­во­та, кроз исти­ну ко­јој хо­ди; кроз ди­ја­лог мо­гу­ће је оства­ри­ти на­
пре­дак на све­оп­шту ко­рист28. Сва­ки вид изо­ла­ци­је и са­мо­за­до­вољ­ства у те­о­ло­ги­ји
и дру­гим ху­ма­ни­стич­ким на­у­ка­ма из­раз је – и лич­не кри­зе иден­ти­те­та ко­ја вла­да
у сфе­ри тих на­у­ка, и не­зре­ло­сти са­ме те на­у­ке пред ком­плек­сно­шћу људ­ског би­ћа
ко­је се на­ла­зи пред њом.

Пастирска психологија у Србији јуче, данас и сутра

Пр­ви на на­шим про­сто­ри­ма, ко­ји је по­ку­шао да пре­ва­зи­ђе про­ва­ли­ју из­ме­ђу све­
та пси­хи­ја­три­је – пси­хо­ло­ги­је и те­о­ло­ги­је, је­сте пр­ви про­фе­сор па­стир­ске пси­хо­
ло­ги­је на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду др Вла­де­та Је­ро­тић.
Сво­јим тру­дом и ра­дом про­фе­сор Је­ро­тић све­ту пси­хи­ја­три­је успе­шно от­кри­ва
бо­гат­ство хри­шћан­ске тра­ди­ци­је те на тај на­чин опле­ме­њу­је про­стор пси­хи­ја­три­
је и ме­ди­ци­не. Са дру­ге стра­не, мла­дим сту­ден­ти­ма те­о­ло­ги­је успе­ва да при­бли­
жи свет са­вре­ме­не пси­хо­ло­ги­је, а да при то­ме не иза­зи­ва иден­ти­фи­ка­ци­ју те­о­ло­га
са пси­хо­ло­гом. Као на­став­ник на пред­ме­ту па­стир­ске пси­хо­ло­ги­је сво­јим спи­са­
тељ­ским ра­дом у сфе­ри аскет­ског бо­го­сло­вља29 про­фе­сор Је­ро­тић успе­шно ука­
зу­је на здра­ву стра­ну хри­шћан­ске аске­зе и при­ка­зу­је је на на­чин ра­зу­мљив са­вре­
ме­ним ху­ма­ни­стич­ким на­у­ка­ма. Ова­квим ра­дом про­фе­сор Је­ро­тић отва­ра вра­та
Пра­во­слав­не Цр­кве са­вре­ме­ном све­ту ука­зу­ју­ћи на бо­гат­ство и ду­хов­ни по­тен­ци­
јал про­сто­ра Цр­кве. Сво­јим ра­дом на бе­о­град­ском Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту про­
фе­сор Је­ро­тић успе­шно је фор­ми­рао пр­ве ко­ра­ке па­стир­ске пси­хо­ло­ги­је, не из­ла­
зе­ћи, при том, из сту­диј­ских окви­ра Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та. Ње­гов при­руч­ник за
на­ста­ву Хри­шћан­ство и пси­хо­ло­шки про­бле­ми чо­ве­ка30 по сво­јој са­др­жи­ни пра­ти
свет­ске трен­до­ве на по­љу па­стир­ске пси­хо­ло­ги­је. Сам аутор наг­ша­ша­ва да је то
де­ло на­ме­ње­но упра­во сва­ко­ме у от­кри­ва­њу „та­јан­стве­но­сти жи­во­та... И ова мо­
ја књи­га не­ма дру­гих зах­те­ва не­го да чи­та­о­ци­ма по­мог­не да опет стек­ну ве­ру ако
су је из­гу­би­ли, да је про­на­ђу ако је ни­су има­ли, да је оја­ча­ју ако је има­ју“31. Ко­
ри­сте­ћи се апо­лон­ским прин­ци­пом уме­ре­но­сти и про­ми­шље­но­сти про­фе­сор Је­

28 Древ­ни оци Цр­кве ука­зи­ва­ли су на по­тре­бу ди­ја­ло­га и ди­ја­лек­ти­ке као пу­та ка исти­ни и ис­тра­

жи­ва­њу при­ро­де ства­три, та­ко да ова­кви ме­то­ди ни­су не­по­зна­ти Цр­кви, при­мер то­га је и св. Јо­ван
Да­ма­скин у свом де­ку Сло­во про­тив Ма­ни­хе­ја­ца.
29 Де­ла ко­ја се по­себ­но ба­ве ана­ли­зом ду­хов­ног жи­во­та у Цр­кви: Вла­де­та Је­ро­тић, Уче­ње све­тог

Јо­ва­на Ле­ствич­ни­ка и на­ше вре­ме, изд. Арс Ли­бри Бе­о­град:, 1996; Вла­де­та Је­ро­тић, „Пра­ви­ла Све­тог
Гри­го­ри­ја Ни­ског са гле­ди­шта са­вре­ме­не ди­на­мич­ке пси­хо­ло­ги­је“, Бо­го­со­вље XL (LIV) 1–2, (1996),
11–19. Вла­де­та Је­ро­тић, Уче­ње све­тог Иса­ка Си­ри­на и на­ше вре­ме, изд. Арс Ли­бри Бе­о­град:, 1997;
Вла­де­та Је­ро­тић, Уче­ње све­тог Ма­рак Под­ви­жни­ка и дру­ги огле­ди, изд. Арс Ли­бри Бе­о­град:, 1998;
30 Вла­де­та Је­ро­тић, Хри­шћан­ство и пси­хо­ло­шки про­бле­ми чо­ве­ка, изд. Бо­го­слов­ски фа­кул­тет Срп­

ске Пра­во­слав­не Цр­кве, Бе­о­град 1997.

31 Вла­де­та Је­ро­тић, Хри­шћан­ство и пси­хо­ло­шки про­бле­ми чо­ве­ка, стр. 11
 Пастирска психологија као изазов савременој психологији 35

ро­тић ус­пео је на на­шим про­сто­ри­ма, у зад­њој де­це­ни­ји про­шло­га ве­ка, да по­ка­

же да је пси­хо­ло­ги­ја до­бар са­рад­ник у па­стир­ској бри­зи; а да се при то­ме са­чу­ва
од пси­хо­ло­ги­зма.
Вред­ни па­жње су и мно­ги дру­ги ра­до­ви на по­љу су­сре­та бо­го­сло­вља и мо­
дер­не пси­хо­ло­ги­је, пси­хи­ја­три­је и пси­хи­те­ра­пи­је на на­шим про­сто­ри­ма32. На­чин
при­сту­па­ња и ди­ја­ло­га, ко­ји се од­ви­ја у овим де­ли­ма, ука­зу­је на је­дан ве­ли­ки на­
пре­дак у све­сти, као и зре­лост ових на­уч­них ди­сци­пли­на.
Па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја је про­стор су­сре­та раз­дво­је­них све­то­ва, про­стор ди­ја­
ло­га и пло­до­твор­ног су­сре­та мо­дер­них дру­штве­них на­у­ка и те­о­ло­ги­је, а да при то­
ме не из­ла­зи из цр­кве­них окви­ра и не угро­жа­ва оста­ле ху­ма­ни­стич­ке и дру­штве­не
на­у­ке. Ти­ме су по­ста­вље­ни здра­ви те­ме­љи за раз­ви­ја­ње па­стир­ске пси­хо­ло­ги­је као
јед­не ака­дем­ске ди­сци­пли­не и на на­шим про­сто­ри­ма.
Ова­ко уте­ме­ље­на ме­то­до­ло­ги­ја па­стир­ске пси­хо­ло­ги­је зах­те­ва пут не­пре­ста­
ног са­мо­пре­ва­зи­ла­же­ње и по­жр­тво­ва­ног ра­да у ци­љу све­оп­ште ко­ри­сти; ка­ко те­о­ло­
ги­је, пси­хо­ло­ги­је, пси­хи­ја­три­је, ан­тро­по­ло­ги­је, та­ко и оста­лих ху­ма­ни­стич­ких на­у­ка.

32 Вла­де­та Је­ро­тић, Пси­хо­ло­шко и ре­ли­гиј­ско би­ће чо­ве­ка, изд. Бе­се­да, Но­ви Сад 1996., Све­то­мир

Бо­ја­нин, Гор­фи­јев чвор мла­до­сти, Врњ­ци-Ко­виљ 2009, Сње­жа­на Ми­ен­ко­вић, Пси­хо­те­ра­пи­ја и ду­хов­
ност пут ду­шев­ног и ду­гов­ног раз­во­ја, изд. Чи­го­ја, Бе­о­град 2002.
 Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати
књ. 7 (2010) 36-44

др Ксенија Кончаревић​
Православни богословски факултет
Катедра за филологију
Београд

Утицај руске емиграције на обнову и развој

српске монашке духовности

Ап­стракт: Рад је по­све­ћен раз­ма­тра­њу сфе­ра де­ло­ва­ња ру­ских ма­на­стир­ских брат­ста­ва

и се­стрин­ста­ва у ег­зи­лу на об­но­ву и раз­вој срп­ске мо­на­шке ду­хов­но­сти, са по­себ­ним освр­
том на ис­так­ну­те по­је­дин­це мо­на­шког зва­ња – еми­нент­не пред­став­ни­ке ру­ске ду­хов­не
тра­ди­ци­је – ко­ји су де­ло­ва­ли у срп­ским зе­мља­ма. 1

Кључ­не ре­чи: Ру­ска еми­гра­ци­ја, ру­ско мо­на­штво у ег­зи­лу, ру­ско-срп­ске ду­хов­не ве­зе.
Ре­во­лу­ци­о­нар­ни пре­врат 1917. го­ди­не имао је из­у­зет­но те­шке по­сле­ди­це по Ру­ску
пра­во­слав­ну цр­кву, тај ве­ков­ни бе­дем ду­хов­них и на­ци­о­нал­них иде­а­ла ру­ског на­
ро­да.* Нај­но­ви­ји ста­ти­стич­ки по­да­ци, до ко­јих се до­шло на­кон отва­ра­ња др­жав­них
ар­хи­ва за јав­ност то­ком 90-их го­ди­на, по­ка­зу­ју да је од бољ­ше­ви­ка сру­ше­но 25–
30.000 пра­во­слав­них цр­ка­ва и бо­го­мо­ља и око 500 ма­на­сти­ра, док је број ли­кви­ди­
ра­них вер­ских обје­ка­та Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве – за­тво­ре­них или пре­тво­ре­них у
објек­те дру­ге на­ме­не – био да­ле­ко ве­ћи (Пла­то­нов 2000, 370–371). Та­ко, са­мо 1921.
ли­кви­ди­ра­на су 722 ма­на­сти­ра, а на кра­ју „без­бо­жне пе­то­лет­ке“, чи­ји је је­дан од за­
да­та­ка био да „све цр­кве бу­ду ли­кви­ди­ра­не“, 1938. го­ди­не, би­ло је за­тво­ре­но 95%
од укуп­ног бро­ја са­крал­них обје­ка­та по по­пи­су из 20-их го­ди­на. По­да­ци о ли­кви­
да­ци­ји све­штен­ства, мо­на­штва и вер­ног на­ро­да још су по­ра­зни­ји. Са­мо у пр­ве две
го­ди­не ре­во­лу­ци­о­нар­ног те­ро­ра по­би­је­но је 320.000 све­ште­но­слу­жи­те­ља. Већ до
по­чет­ка 1919. уби­је­но је 18 ар­хи­је­ре­ја, да би до 1941. „не­ста­ло без тра­га“ 205 ар­хи­
је­ре­ја (Ди­ми­три­је­вић 1999, 70–94).
У та­квим окол­но­сти­ма, по­себ­но ако се има­ју на уму још и ви­хор гра­ђан­ског
ра­та, не­за­пам­ће­на еко­ном­ска бе­да, гу­ше­ње сло­бод­не ми­сли и ад­ми­ни­стра­тив­но-по­
ли­тич­ки ха­ос, ни­је чуд­но што су се ми­ли­о­ни Ру­са, а ме­ђу њи­ма и де­се­ти­не хи­ља­
да све­ште­них ли­ца, на­шли у ег­зи­лу (о ста­ти­стич­ким про­це­на­ма бро­ја ли­ца из­бе­
глих и прог­на­них из Ру­си­је у свет­ским раз­ме­ра­ма в. Јо­ва­но­вић 1996, 33–43). Ап­со­
лут­ну ве­ћи­ну ру­ских еми­гра­на­та чи­ни­ли су при­пад­ни­ци Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве
– кли­ри­ци и ла­и­кат (По­но­ма­ре­ва 1996, 37). Ми­тро­по­лит Сер­ги­је (Стра­го­род­ски) у
пре­пи­сци са па­три­јар­хом срп­ским Вар­на­вом (Ро­си­ћем) на­зи­ва по­стре­во­лу­ци­о­нар­

* Из­ла­га­ње на на­уч­ном ску­пу „Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку: ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­

зул­та­ти“ одр­жа­ном на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду 25. де­цем­бра 2009. у скло­пу
про­јек­та бр. 149037А („Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку“ ), ко­ји фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство на­у­ке и
жи­вот­не сре­ди­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
 Утицај руске емиграције на обнову и развој српске монашке духовности 37

ни та­лас из­бе­гли­ца ду­хов­ном, а не по­ли­тич­ком еми­гра­ци­јом, што по­ка­зу­је да је за

ње­га ре­во­лу­ци­ја пред­ста­вља­ла пре све­га ду­хов­ну ка­та­кли­зму, као што је и ко­му­ни­
зам до­жи­вља­вао као сво­је­вр­сну се­ку­ла­р­ну ре­ли­ги­ју (По­спе­лов­ский 1995, 181). Тој
„ду­хов­ној еми­гра­ци­ји“ па­ло је у део ши­ре­ње Пра­во­сла­вља ру­ског сти­ла и ру­ског
ис­ку­ства по чи­та­вом све­ту. Епи­скоп Јо­ван Шан­гај­ски ова­ко оце­њу­је ње­ну ми­си­о­
нар­ску уло­гу: „Ру­ско ра­се­ја­ње упо­зна­ло је са Пра­во­сла­вљем све кра­је­ве све­та, јер
су ру­ске из­бе­глич­ке ма­се (нај­ве­ћим де­лом и не­све­сно) по­ста­ле ње­го­ви про­по­вед­
ни­ци“ (Ро­уз 1992, 75). На­рав­но, иако ни­су те­жи­ли изо­ла­ци­о­ни­зму и са­мо­до­вољ­но­
сти, при­пад­ни­ци ру­ске ди­ја­спо­ре су кроз де­ло­ва­ње Цр­кве чу­ва­ли сво­ју ду­хов­ну са­
мо­бит­ност и на­ци­о­нал­не тра­ди­ци­је. У том сми­слу ар­хи­е­пи­скоп за­пад­но­е­вроп­ски
(Кон­стан­ти­но­пољ­ске ју­рис­дик­ци­је) Сер­ги­је (Ко­но­ва­лов) на­гла­ша­ва: „На­ше ду­хов­
не ве­зе са отаџ­би­ном ни­ка­да ни­су пре­ки­да­не, ни­ти би се оне мо­гле пре­ки­ну­ти. На
сва­ком бо­го­слу­же­њу, ка­ко је сви­ма до­бро по­зна­то, уз­но­се се мо­ли­тве за мно­го­стра­
дал­ну до­мо­ви­ну на­шу, зе­мљу ру­ску, за ње­на вер­на че­да у отаџ­би­ни и ра­се­ја­њу“
(Ано­ним 1993, 248).
Јед­ну од нај­све­тли­јих стра­ни­ца де­ло­ва­ња ру­ске ди­ја­спо­ре у срп­ској и ју­го­
сло­вен­ској кул­ту­ри ХХ ве­ка ис­пи­са­ла су ру­ска све­ште­на ли­ца – ар­хи­је­ре­ји, све­
ште­ни­ци, мо­на­си пре­бе­гли на тле Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца. Пре­ци­
зних ста­ти­стич­ких по­да­та­ка о њи­хо­вом бро­ју не­ма, ве­ро­ват­но не са­мо због чи­ње­
ни­це да су се мно­ги од њих на на­шим про­сто­ри­ма за­те­кли са­мо у тран­зи­ту, не­го
још ви­ше због чи­ње­ни­це да се ни­су мо­ра­ли при­ја­вљи­ва­ти др­жав­ним ор­га­ни­ма ра­
ди по­ста­вље­ња на слу­жбу, а да су у окри­љу Цр­кве ста­вља­ни на рас­по­ла­га­ње ве­ћем
бро­ју епар­хи­ја, без во­ђе­ња је­дин­стве­не и цен­тра­ли­зо­ва­не еви­ден­ци­је о њи­хо­вом
на­ме­ште­њу. М. Јо­ва­но­вић, пре­ма по­да­ци­ма ста­ти­стич­ког оде­ље­ња Др­жав­не ко­ми­
си­је за при­хват ру­ских из­бе­гли­ца из­ве­де­ним на узор­ку од 24.342 из­бе­гли­це, на­во­ди
да је 1919–20. ре­ги­стро­ва­но 84 (0,48% од овог узор­ка) ли­ца за­по­сле­них у окри­љу
Цр­кве и 55 (0,24%) оних ко­ји же­ле да се за­по­сле у овој сфе­ри (по­да­так за 1921) (Јо­
ва­но­вић 1996, 286). Пра­во­слав­них све­ште­ни­ка, по истим по­да­ци­ма, ре­ги­стро­ва­но
је 1919–20. укуп­но 69 (0,40%) и још 48 (0,21%) ко­ји 1921. тра­же за­по­сле­ње (Јо­ва­
но­вић 1996, 289). Ови по­да­ци сва­ка­ко ни­су ком­плет­ни и због чи­ње­ни­це да се њи­ма
не об­у­хва­та мо­на­штво, с об­зи­ром да се ова ка­те­го­ри­ја не под­во­ди ни под слу­жбе­
ни­ке Цр­кве, ни под рад­но ак­тив­но ста­нов­ни­штво.
Ру­ска цр­ква у Кра­ље­ви­ни СХС до­би­ја сво­је ад­ми­ни­стра­тив­но устрој­ство, а
од 1921., на­кон одр­жа­ва­ња Све­ру­ског цр­кве­ног са­бо­ра у Срем­ским Кар­лов­ци­ма и
осни­ва­ња Ар­хи­је­реј­ског си­но­да на че­лу са ми­тро­по­ли­том Ан­то­ни­јем (Хра­по­виц­
ким), по­ста­је ду­хов­ни сто­жер свих Ру­са у ра­се­ја­њу. Осни­ва­ју се ру­ске цр­кве­не оп­
шти­не, ди­жу ру­ске бо­го­мо­ље, уте­ме­љу­ју ду­хов­но-про­свет­на брат­ства, из­да­ју пра­
во­слав­не но­ви­не, ча­со­пи­си и књи­ге (в. Зе­й­де 1988, 323–350; Гли­го­ри­је­вић 1994,
52–59; Гли­го­ри­е­вич 1996, 109–117; Цы­пин 1997, 553–571). У го­ди­на­ма из­ме­ђу два
свет­ска ра­та Ру­ска цр­ква по­ка­зу­је се не са­мо као ко­хе­зи­о­на сна­га за све ру­ске прог­
на­ни­ке, већ и као сто­жер ру­ско-срп­ског вер­ског, кул­тур­ног и на­ци­о­нал­ног збли­жа­
ва­ња. Ру­ска цр­ква и ње­ни вер­ни­ци до­би­ли су и од др­жав­них и од цр­кве­них ор­га­
на сна­жну фи­нан­сиј­ску, ма­те­ри­јал­ну и мо­рал­ну по­др­шку, али су ујед­но пру­жи­ли и
огро­ман под­сти­цај ожи­вља­ва­њу и раз­во­ју ду­хов­но­сти код Ср­ба. Ути­цај ру­ских све­
38 Ксенија Кончаревић

ште­ни­ка и мо­на­ха у на­шој сре­ди­ни уто­ли­ко је из­ра­зи­ти­ји, уко­ли­ко се има­ју на уму

те­шке окол­но­сти у ко­ји­ма се Срп­ска цр­ква на­шла у пр­вим по­сле­рат­ним го­ди­на­ма.
Опу­сто­ше­не у оба бал­кан­ска и у свет­ском ра­ту, срп­ске зе­мље оста­ле су без мно­гих
све­ште­них ли­ца, док су ма­на­сти­ри, по­себ­но у Ср­би­ји, Ма­ке­до­ни­ји, на Ко­со­ву, као
и па­ро­хи­је у Дал­ма­ци­ји, Кра­ји­ни и Бо­сни, би­ли крај­ње за­пу­ште­ни. Сто­га је, по­ред
ука­зи­ва­ња се­стрин­ске по­мо­ћи и ази­ла Са­бо­ру ру­ских епи­ско­па и Све­том ар­хи­је­реј­
ском си­но­ду Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве у из­бе­гли­штву, Срп­ска цр­ква обе­руч­ке при­
хва­ти­ла и ве­ли­ки број ру­ских све­ште­них ли­ца – бе­лог (мир­ског) све­штен­ства и је­
ро­мо­на­ха. Сту­па­ју­ћи у слу­жбу Срп­ске цр­кве, све­штен­ство ру­ског по­ре­кла упу­ћи­ва­
но је и у се­ла и на уда­ље­не па­ро­хи­је1. За­јед­нич­ки бо­го­слу­жбе­ни је­зик и го­то­во иден­
тич­на бо­го­слу­жбе­на прак­са омо­гу­ћи­ли су им ла­ко при­ла­го­ђа­ва­ње у но­вој сре­ди­ни.
Ру­ски мо­на­си при­сти­гли у та­ла­су еми­гра­ци­је рас­по­ре­ђе­ни су у срп­ске ма­на­
сти­ре. У не­ки­ма су се фор­ми­ра­ле чи­сто ру­ске оби­те­љи (ре­ци­мо, брат­ство ма­на­сти­
ра Миљ­ко­ва на че­лу са је­ро­мо­на­хом Ам­вро­си­јем (Кур­га­но­вом) и 25 са­бра­ће у ма­
на­сти­ру Миљ­ко­во, Бра­ни­чев­ска епар­хи­ја, Ле­сњен­ско се­стрин­ство са 80 мо­на­хи­ња
у Хо­по­ву на Фру­шкој Го­ри), а у ве­ћи­ни су ру­ски мо­на­си и мо­на­хи­ње пред­ста­вља­ли
је­згро из ко­га ће се доц­ни­је раз­ви­ти но­ве мо­на­шке за­јед­ни­це. На­ро­чи­ту па­жњу за­
слу­жу­ју слу­ча­је­ви по­ста­вље­ња ру­ских ка­лу­ђе­ра за ста­ре­ши­не ма­на­стир­ских оби­
те­љи: ре­ци­мо, игу­ман Сер­ги­је по­ста­ће ста­ре­ши­на ма­на­сти­ра Ту­ма­не, а ка­сни­је Ма­
на­си­је, ар­хи­ман­дрит Ки­рил – ма­на­сти­ра св. Про­хо­ра Пчињ­ског, ар­хи­ман­дрит, по­
то­њи епи­скоп сум­ски Ми­тро­фан – ма­на­сти­ра Ра­ко­ви­це и Де­ча­на (он ће ду­го го­ди­
на би­ти и управ­ник Мо­на­шке шко­ле у Де­ча­ни­ма), игу­ман Ве­ни­ја­мин – ма­на­сти­ра
Пре­по­доб­ног На­у­ма Охрид­ског на Охрид­ском је­зе­ру. За­хва­љу­ју­ћи ру­ским ка­лу­ђе­
ри­ма об­но­вље­ни су не­ки ма­на­сти­ри у Ср­би­ји ко­ји су би­ли го­то­во за­пу­сте­ли, као
што су Пет­ко­ви­ца код Шап­ца, Миљ­ко­во на Мо­ра­ви и др. (Гли­го­ри­је­вић 1994, 54). У
пле­ја­ди ве­ли­ких срп­ских ду­хов­ни­ка ХХ ве­ка – да по­ме­не­мо са­мо упо­ко­је­не - би­ло
је оних ко­ји су не­по­сред­но фор­ми­ра­ни под ути­ца­јем ру­ских ка­лу­ђе­ра: по­ред епи­
ско­па Ни­ко­ла­ја (Ве­ли­ми­ро­ви­ћа) и ар­хи­ман­дри­та Ју­сти­на (По­по­ви­ћа), ме­ђу ру­ске
вас­пи­та­ни­ке мо­же­мо убро­ји­ти ар­хи­ман­дри­та Та­де­ја (Штр­бу­ло­ви­ћа), игу­ма­на ма­
на­сти­ра Ви­тов­ни­ца у Епар­хи­ји бра­ни­чев­ској (Ар­се­ни­је­вић 2004, 7–40), је­ро­мо­на­ха
Ма­ка­ри­ја, ду­хов­ни­ка ма­на­сти­ра Јо­ва­ња у Ов­чар­ско-ка­блар­ској кли­су­ри, Епар­хи­ја
жич­ка (Ди­ми­три­је­вић 2004, 118–121), ар­хи­ман­дри­та Ра­фа­и­ла (То­па­ло­ви­ћа), игу­

1 О жи­вот­ном пу­ту и слу­жбо­ва­њу тек не­ко­ли­ци­не ру­ских све­ште­ни­ка по­дат­ке пру­жа на­ша цр­кве­

на пе­ри­о­ди­ка. Та­ко, ре­пре­зен­та­тив­на дво­том­на Би­бли­о­гра­фи­ја пе­ри­о­дич­не штам­пе СПЦ Б. Ци­сар­жа

кон­ста­ту­је све­га 12 не­кро­ло­га по­све­ће­них ру­ским све­ште­ни­ци­ма – Јо­ва­ну Гор­де­је­ву (па­рох у Дра­
го­јев­цу) (2 при­ло­га), Кон­стан­ти­ну Јер­мољ­чу­ку, про­то­је­ре­ју (па­рох кор­бов­ски), др Те­о­до­ру Ти­то­ву,
ми­тро­но­сном про­то­је­ре­ју и ре­дов­ном про­фе­со­ру Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду,
Алек­сан­дру Си­неп­шчи­ко­ву, Вла­ди­ми­ру Стад­њиц­ком, Ми­ха­и­лу Апо­шан­ском, про­то­је­ре­ју, Те­о­до­ру
Маљ­це­ву, Алек­си­ју Ло­ми­ков­ском, Алек­сан­дру Скро­зилц­ком, па­ро­ху ту­лар­ском, Те­о­до­ру Ка­ра­сје­о­ву,
ар­хи­је­реј­ском на­ме­сни­ку азбу­ко­вач­ком, Ди­ми­три­ју Ја­ра­ма­зо­ву, па­ро­ху ро­бов­ском. Не­кро­ло­зи мо­на­си­
ма још су ма­ло­број­ни­ји (ар­хи­ман­дрит Сте­фан По­вољ­ни, је­ро­мо­нах Ми­тро­фан Ро­ма­нов, ар­хи­ман­дрит
Гри­го­ри­је Пор­тан­ски), а о мо­на­хи­ња­ма ру­ског по­ре­кла у срп­ској цр­кве­ној штам­пи не­ма ни по­ме­на
(Ци­сарж 1991, 18–39). Да би би­ло ја­сни­је ко­ли­ка је не­прав­да ти­ме учи­ње­на, на­по­ме­ну­ће­мо да ова би­
бли­ог­ ра­фи­ја кон­ста­ту­је 884 не­кро­ло­га. Сва­ка­ко да ов­де ни­је у пи­та­њу рав­но­ду­шност пре­ма суд­би­ни
Ру­ске цр­кве, јер је о ње­ном стра­да­њу, исто­ри­ја­ту и ак­ту­ел­ном ста­њу од 1918. до 1970. (пе­ри­од за ко­ји
рас­по­ла­же­мо ком­плет­ним би­бли­о­граф­ским опи­сом) у гла­си­ли­ма СПЦ об­ја­вље­но 202 при­ло­га (Ци­
сарж 1991, 270–278).
 Утицај руске емиграције на обнову и развој српске монашке духовности 39

ма­на ма­на­сти­ра Ни­ко­ље у ис­тој епар­хи­ји (Ди­ми­три­је­вић 2004, 122–126), игу­ма­на

Пре­о­бра­жењ­ске оби­те­љи код Ов­чар Ба­ње Ев­ста­ти­ја (Ра­ки­ћа) (Ди­ми­три­је­вић 2004,
173–178) и мно­ге дру­ге.
Фру­шко­гор­ски ма­на­сти­ри та­ко­ђе су би­ли за­пу­ште­ни. У брат­ства ма­на­сти­ра
Бе­о­чин, Врд­ник, Гр­ге­тег, Ја­зак и дру­ге оби­те­љи сту­пи­ли су ру­ски мо­на­си (Ар­се­нь­
ев 1999, 33). Но­вем­бра 1920. го­ди­не у Но­во Хо­по­во сме­ште­но је осам­де­се­так мо­
на­хи­ња из ма­на­сти­ра Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Ље­сни (бив­ша Холм­ско-вар­шав­ска
епар­хи­ја). Овај ма­на­стир пре ег­зо­ду­са се­стрин­ства на­ла­зио се у Пољ­ској, пре­ко ре­
ке Буг, у ру­ским пре­де­ли­ма ко­ји су сти­ца­јем не­по­вољ­них исто­риј­ских окол­но­сти
би­ли упро­па­шће­ни и у ду­хов­ном по­гле­ду за­пу­ште­ни. Ста­нов­ни­ци тих ме­ста жи­ве­
ли су у ве­ли­кој бе­ди, али и ду­хов­ној и кул­тур­ној за­пу­ште­но­сти, мно­ги ни­су би­ли
ни кр­ште­ни, и оби­чан свет их је на­зи­вао „ка­ла­ку­ти­ма“. Ма­на­стир до­жи­вља­ва про­
цват од 1883, ка­да у ње­га, по бла­го­сло­ву ар­хи­е­пи­ско­па вар­шав­ског Ле­он­ти­ја, до­
ла­зи игу­ма­ни­ја Ека­те­ри­на, са ко­јом је би­ло укуп­но пет се­ста­ра и две де­вој­чи­це си­
ро­ти­це. На­ста­ни­ле су се у це­лу Ље­сна при цр­кви, у пр­во вре­ме би­ле су при­ну­ђе­
не да ста­ну­ју у јед­ној ку­ћи­ци ко­ја им је да­та на рас­по­ла­га­ње, и ни­ка­квих сред­ста­ва
ни­су има­ле (о исто­ри­ја­ту ма­на­сти­ра в. Та­и­си­ја 1999, 177–180). Устрој­ство оби­те­
љи из­вр­ше­но је под ду­хов­ним ру­ко­во­ђе­њем зна­ме­ни­тог оп­тин­ског ду­хов­ни­ка стар­
ца Ам­вро­си­ја (Грен­ко­ва) (1821–1863), за­слу­жног, ина­че, и за осни­ва­ње зна­ме­ни­тог
Ша­мор­дин­ског ма­на­сти­ра, ко­ји је ба­шти­нио нај­бо­ље тра­ди­ци­је иси­ха­стич­ког де­
ла­ња у Ру­си­ји (де­таљ­ни­је в. Смо­лич 1999, 437–442; Кон­це­вич 2006, 243–277). Ду­
хов­ни стил Ша­мор­ди­на, а по­том и Ље­сне, био је, по све­му су­де­ћи, бли­жи па­ле­стин­
ској тра­ди­ци­ји не­го еги­пат­ској са ње­ном су­ро­вом аске­зом, те­же­ћи хар­мо­ни­за­ци­ји
де­лат­ног и мо­ли­тве­ног еле­мен­та, што је и ина­че свој­стве­но ру­ском оп­ште­жи­тељ­
ном мо­на­штву (Фе­до­тов 1959, 35–36). Ље­снен­ски ма­на­стир је пре ег­зо­ду­са, по­ред
див­ног по­ја­ња, бла­го­у­стро­је­ног по­рет­ка мо­на­шког жи­вље­ња се­ста­ра и ис­ку­ше­ни­
ца, њи­хо­вих ру­ко­де­ља, ико­но­пи­са­ња, био по­знат и по не­го­ва­њу вас­пит­но-обра­зов­
ног ра­да са де­цом: у свом са­ста­ву имао је основ­ну шко­лу, гим­на­зи­ју и учи­тељ­ску
шко­лу, у ње­му се шко­ло­ва­ло око 500 де­вој­чи­ца и де­во­ја­ка. И га­здин­ство ове оби­
те­љи би­ло је из­ван­ред­но по­ста­вље­но, та­ко да су се­стре чак би­ле по­зна­те по ин­
струк­тив­ном ра­ду у обла­сти ра­тар­ства, по­вр­тар­ства, во­ћар­ства, пче­лар­ства. Са чу­
до­твор­ном ико­ном Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це Ље­сњен­ске у ру­ка­ма мо­на­хи­ње су, спа­са­
ва­ју­ћи сво­је жи­во­те, у Ср­би­ју сти­гле из Бе­са­ра­би­је, пред­во­ђе­не већ ста­ром и бо­ле­
сном уте­ме­љи­тељ­ком ма­на­сти­ра игу­ма­ни­јом Ека­те­ри­ном (Је­фи­мов­ском) и ње­ном
по­моћ­ни­цом и на­след­ни­цом, та­да већ ак­тив­ном игу­ма­ни­јом Ни­ном (Ко­са­ков­ском)
(Ра­до­вић – Во­ји­но­вић 1971, 333–334; Ар­се­нь­ев 1999, 33). Ма­ти Ека­те­ри­на, ина­
че, би­ла је лич­ност ве­ли­ког ин­те­лек­ту­ал­ног и ду­хов­ног фор­ма­та и не­сва­ки­да­шњег
жи­вот­ног ис­ку­ства: у све­ту гро­фи­ца Ев­ге­ни­ја Бо­ри­сов­на, ди­пло­ми­ра­ла је на Мо­
сков­ском уни­вер­зи­те­ту, об­ја­вљи­ва­ла ли­те­рар­не ра­до­ве, лич­но се по­зна­ва­ла са И. С.
Тур­ге­ње­вом и В. Со­ло­вјо­вом, а у ма­на­стир је сту­пи­ла са 33 го­ди­не са бла­го­сло­вом
ар­хи­е­пи­ско­па вар­шав­ског Ле­он­ти­ја. Има­ла је ду­хов­но ру­ко­во­ђе­ње не са­мо од већ
по­ми­ња­ног стар­ца Ам­вро­си­ја, не­го и од зна­ме­ни­тог крон­штат­ског све­ште­ни­ка Јо­
ва­на Иљи­ча Сер­ги­је­ва, ко­ји је че­сто по­се­ћи­вао Ље­сњен­ски ма­на­стир и сма­трао га
„сво­јим“. Ма­ти Ека­те­ри­на умр­ла је у из­бе­гли­штву 15/25. ок­то­бра 1925. у 76. го­ди­ни
40 Ксенија Кончаревић

жи­во­та (би­о­гра­фи­ју в. у: Та­и­си­ја 1999, 177–178; Ар­се­нь­ев 1999, 39; о окол­но­сти­

ма ње­не смр­ти и ду­хов­ном за­ве­шта­њу ко­је је оста­ви­ла в. Та­ис­ и­ја 1999, 180–182),
а ма­ти Ни­на упо­ко­ји­ла се та­ко­ђе у ду­бо­кој ста­ро­сти, по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, у
Бе­о­гра­ду, ка­мо су се се­стре скло­ни­ле на­кон што је Но­во Хо­по­во би­ло спа­ље­но од
уста­ша (Ра­до­вић – Во­ји­но­вић 1971, 336; Ра­до­вић 1983, 68). Ода­тле су се 1950. од­
се­ли­ле у Фран­цу­ску. Ље­сњен­ски ма­на­стир да­нас се на­ла­зи у Нор­ман­ди­ји, у Про­ве­
мо­ну, где се чу­ва и нај­по­што­ва­ни­ја ре­ли­кви­ја ове оби­те­љи – чу­до­твор­на Ље­сњен­
ска ико­на Мај­ке Бо­жи­је (Ар­се­нь­ев 1999, 39).
До­шав­ши на Фру­шку Го­ру, ље­сњен­ске ка­лу­ђе­ри­це на­ста­ви­ле су да не­гу­ју
свој оп­ште­жи­тељ­ни ти­пик, да прак­ти­ку­ју не­из­ме­ње­но вр­ше­ње бо­го­слу­жбе­ног пра­
ви­ла, да у срп­ској сре­ди­ни ши­ре свој по­јач­ки из­раз, да раз­ви­ја­ју се­би свој­стве­но
про­све­ти­тељ­ско-ми­си­о­нар­ско и ха­ри­та­тив­но усме­ре­ње. Њих два­де­се­так се ок­то­
бра 1923. пре­се­ли­ло у об­но­вље­ни ма­на­стир Ку­ве­ждин, где су уз срп­ске ис­ку­ше­
ни­це и игу­ма­ни­ју Ме­ла­ни­ју (Кри­во­ку­ћин), Срп­ки­њу по­стри­же­ну у Хо­по­ву, ина­че
све­ште­нич­ку кћи и удо­ву све­ште­ни­ка из Де­ча (Срем), од­и­гра­ле кључ­ну уло­гу у об­
на­вља­њу и ши­ре­њу жен­ског мо­на­штва у окри­љу Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, чи­ји
је кон­ти­ну­и­тет раз­во­ја, на­кон злат­ног сред­њег ве­ка, био пре­ки­нут те­шким исто­риј­
ским окол­но­сти­ма пе­то­ве­ков­ног ро­бо­ва­ња под Тур­ци­ма (о исто­ри­ја­ту срп­ског пра­
во­слав­ног жен­ског мо­на­штва в. Ра­до­вић 1963, 20–27, 120–126), исто­вре­ме­но пру­
жив­ши до­при­нос и ду­хов­ном, као и при­вред­ном ожи­вља­ва­њу фру­шко­гор­ских ма­
на­сти­ра. А ка­ква је ат­мос­фе­ра вла­да­ла у овим две­ма ру­ским оби­те­љи­ма у ег­зи­лу
све­до­чи и кон­ста­та­ци­ја на­ше цр­кве­не је­рар­хи­је из тих пр­вих го­ди­на де­ло­ва­ња да
су Хо­по­во и Ку­ве­ждин „пра­ве ко­шни­це у ко­ји­ма вла­да сав­ше­ни ред и ду­хов­ни мир,
где се мо­на­хи­ње по­жр­тво­ва­но ста­ра­ју око не­го­ва­ња си­ро­ча­ди“ (Ра­до­вић – Во­ји­но­
вић 1971, 34). Од 1929. ку­ве­ждин­ске се­стре, на­ста­вља­ју­ћи сво­ју не­ка­да­шњу ха­ри­
та­тив­ну ак­тив­ност, во­де и Деч­ји дом, За­ба­ви­ште и „Си­ро­тињ­ску тр­пе­зу“ Цр­кве­не
оп­шти­не Са­ра­је­во (Ра­до­вић 1983, 67). На­по­ме­ни­мо и то да су се­стре из Ље­сњен­
ске оби­те­љи за­слу­жне за осни­ва­ње број­них жен­ских ма­на­сти­ра у на­шој зе­мљи у
пе­ри­о­ду из­ме­ђу два ра­та, и да су у мно­ги­ма од тих ма­на­сти­ра Ру­ски­ње би­ле по­ста­
вље­не за игу­ма­ни­је или на­ме­сни­це. О то­ме ко­ли­ки су им­пулс ожи­вља­ва­њу жен­ског
мо­на­штва у срп­ској сре­ди­ни пру­жи­ле ру­ске ка­лу­ђе­ри­це до­вољ­но све­до­че и нај­е­
ле­мен­тар­ни­ји ста­ти­стич­ки по­да­ци: та­ко, Ше­ма­ти­зам Срп­ске цр­кве за 1924. већ по­
ми­ње 4 жен­ска ма­на­сти­ра са 3 игу­ма­ни­је, 70 мо­на­хи­ња и 35 ис­ку­ше­ни­ца (Ше­ма­ти­
зам 1925, 17–18); уочи Дру­гог свет­ског ра­та, пре­ма Ка­лен­да­ру „Цр­ква“ за 1941, у
окри­љу СПЦ већ де­лу­је 27 жен­ских ма­на­сти­ра са 286 мо­на­хи­ња и 111 ис­ку­ше­ни­
ца (Ка­лен­дар 1941, 9–10), док, ре­ци­мо, Ста­ти­стич­ки пре­глед епар­хи­ја за 1969. го­
ди­ну по­бра­ја 81 жен­ски ма­на­стир са 658 мо­на­хи­ња и 187 ис­ку­ше­ни­ца (Ста­ти­стич­
ки пре­глед 1969, 33–38). Ме­ђу зна­ме­ни­тим мо­на­хи­ња­ма ру­ског по­ре­кла ко­је су де­
ло­ва­ле у срп­ској сре­ди­ни на­шу па­жњу и се­ћа­ње за­слу­жу­ју: Ди­о­до­ра, ра­ни­је ис­ку­
ше­ни­ца у Хо­по­ву, за­мо­на­ше­на 1925. од епи­ско­па ни­шког До­си­те­ја и по­ста­вље­на за
игу­ма­ни­ју ма­на­сти­ра Ди­вља­не (Епар­хи­ја ни­шка); игу­ма­ни­ја Си­до­ни­ја, бив­ша се­
стра ма­на­сти­ра Хо­по­во, на­сто­ја­те­љи­ца ма­на­сти­ра Пет­ко­ви­ца са 12 Срп­ки­ња и 22
Ру­ски­ње у са­ста­ву се­стрин­ства (Епар­хи­ја ша­бач­ка); игу­ма­ни­ја Ми­ха­и­ла, ма­на­стир
Ле­шак, Епар­хи­ја Ско­пљан­ска; игу­ма­ни­ја Ан­ге­ли­на (Гра­чо­ва) из ма­на­сти­ра Ва­ве­де­
 Утицај руске емиграције на обнову и развој српске монашке духовности 41

ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Бе­о­гра­ду (упо­ко­ји­ла се 1971); игу­ма­ни­ја Ме­ли­ти­на (Го­

гу­ло­ва) из ма­на­сти­ра Тем­ска (Епар­хи­ја ни­шка), ду­хов­на кћи игу­ма­ни­је Ди­о­до­ре.
Њи­ма бли­ска по окру­же­њу у ко­ме је жи­ве­ла на­кон уда­је за Ру­са би­ла је и игу­ма­ни­
ја Пе­тро­ни­ја (Шпа­ков­ска, ро­ђе­на Са­вић), по­то­ња игу­ма­ни­ја ма­на­сти­ра св. Ме­ла­
ни­је Ри­мљан­ке у Пе­тров­гра­ду (да­на­шњем Зре­ња­ни­ну), чи­је су не­тру­ле­жне мо­шти
обре­те­не у је­сен 2006. го­ди­не (Епар­хи­ја ба­нат­ска). Та­ко­ђе ва­ља по­ме­ну­ти и њи­хо­
ве ду­хов­не кће­ри срп­ског по­ре­кла ко­је ће ка­сни­је, пре­у­зев­ши игу­ман­ство у по­ве­ре­
ним им мо­на­шким за­јед­ни­ца­ма, да­ље не­го­ва­ти и ши­ри­ти онај тип ду­хов­но­сти ко­ји
су при­хва­ти­ле под ру­ским ути­ца­јем: Апо­ли­на­ри­ју (Јо­кић), на­сто­ја­те­љи­цу ма­на­сти­
ра По­га­но­во (Епар­хи­ја ни­шка), а по­том Ће­ли­је (Епар­хи­ја ша­бач­ка), вас­пи­та­ни­цу
Хо­по­ва и Ку­ве­жди­на; Је­фи­ми­ју (Ми­ћић), на­сто­ја­те­љи­цу ма­на­сти­ра Ко­виљ (Епар­
хи­ја бач­ка), а по­том Ра­ва­ни­це (Епар­хи­ја бра­ни­чев­ска), до­брог по­зна­ва­о­ца ру­ског
је­зи­ка и та­лен­то­ва­ног пре­во­ди­о­ца па­три­стич­ких спи­са, фор­ми­ра­ну под ути­ца­јем
игу­ма­ни­је Ди­о­до­ре; игу­ма­ни­ју Ми­ха­и­лу из Бла­го­ве­ште­ња на Руд­ни­ку (Епар­хи­ја
шу­ма­диј­ска), та­ко­ђе Ди­о­до­ри­ну вас­пи­та­ни­цу; игу­ма­ни­ју Ев­прак­си­ју из Ка­ле­ни­ћа
(Епар­хи­ја шу­ма­диј­ска), вас­пи­та­ни­цу ма­на­сти­ра Ку­ве­ждин; игу­ма­ни­ју Апо­ли­на­ри­
ју из Кру­ше­до­ла (Епар­хи­ја срем­ска), по­ни­клу из пре­ход­но на­ве­де­не оби­те­љи; игу­
ма­ни­ју ма­на­сти­ра Су­во­дол у Ти­моч­кој епар­хи­ји Де­во­ру, та­ко­ђе фор­ми­ра­ну у ку­ве­
ждин­ском се­стрин­ству, и др. (по­да­ци си­сте­ма­ти­зо­ва­ни пре­ма: De Vos 1962; Ра­до­
вић-Во­ји­но­вић 1971). Пре­ма оце­ни јед­ног од нај­и­стак­ну­ти­јих срп­ских ар­хи­је­ре­ја и
те­о­ло­га на­шег до­ба, ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја Ра­до­ви­ћа, „пре­са­ђе­но ру­ско оп­ште­
жи­тељ­но ис­ку­ство умно­го­ме је по­мо­гло да на­ше жен­ско мо­на­штво ве­о­ма бр­зо, без
мно­гих лу­та­ња, до­би­је свој пра­ви лик, а већ по­сто­је­ћа и ни­кад не­пре­ки­да­на му­шка
мо­на­шка тра­ди­ци­ја по­мо­гла му је да се ду­бо­ко уко­ре­ни у жи­вот на­ше Цр­кве и на­
ро­да“ (Ра­до­вић 1983, 64).
О сти­лу жи­вље­ња у ру­ским мо­на­шким оби­те­љи­ма све­до­че, из­ме­ђу оста­лог,
и успо­ме­не бла­же­но­по­чив­шег ар­хи­ман­дри­та о. Та­де­ја (Штр­бу­ло­ви­ћа), ста­ре­ши­не
ма­на­сти­ра Ви­тов­ни­ца, ко­ји је као млад ис­ку­ше­ник 1932. го­ди­не до­спео у ма­на­стир
Миљ­ко­во, где су жи­ве­ли и под­ви­за­ва­ли се ру­ски ка­лу­ђе­ри из Ва­ла­ам­ске оби­те­љи,
ко­ји су, на­шав­ши се у ка­нон­ском не­је­дин­ству са Фин­ском пра­во­слав­ном цр­квом
под чи­ју је ју­рис­дик­ци­ју до­спе­ла „Се­вер­на Све­та Го­ра“, из­ме­ђу 1925. и 1927. би­ли
при­ну­ђе­ни да на­пу­сте свој ма­на­стир. Они су, пред­во­ђе­ни схи­ар­хи­ман­дри­том Ам­
вро­си­јем (Кур­га­но­вом), ду­хов­ним че­дом пре­по­доб­ног Ам­вро­си­ја Оп­тин­ског, ова­
мо пре­не­ли ти­хо­ва­тељ­ски (иси­ха­стич­ки) дух ко­ји је Ва­ла­ам при­мио од Оп­ти­не пу­
сти­ње (Цы­пин 1997, 217–218). Ар­хи­ман­дрит Та­деј ова­ко до­ча­ра­ва лик сво­га ду­хов­
ног оца: „Из о. Ам­вро­си­ја је из­би­ја­ла не­ве­ро­ват­на и чи­ста љу­бав: он је од ста­ра­ца
из Оп­ти­не пу­сти­ње при­мио оно што је нај­бо­ље – љу­бав, те се ни­ка­да ни на јед­но­га
мо­на­ха или по­слу­шни­ка ни­је раз­љу­тио, ни­ти је ијед­ну пре­ку реч ико­ме ре­као. Тр­
пео је мно­го, а све је пра­штао. Све бри­ге и про­бле­ме пре­да­вао је Го­спо­ду и Ње­му
Је­ди­но­ме се ја­дао. Тру­дио се да ту осо­би­ну сво­јим при­ме­ром пре­не­се и на бра­ти­
ју, и мно­ги су од ње­га на­у­чи­ли ка­ко да не­гу­ју ту све­о­бу­хват­ну и бе­стра­сну љу­бав
у сва­ко­днев­ном жи­во­ту“ (Ар­се­ни­је­вић 2004, 13). Се­ћа се отац Та­деј ка­ко је игу­ман
„до­ла­зио у цр­кву на бо­го­слу­же­ња увек пр­ви и стао би за игу­ман­ски стол (ста­си­ди­
ју, прим. на­ша). Ви­де­ло се да је про­сто са­тр­вен бри­га­ма, али ни­ко­ме ни­шта да ка­
42 Ксенија Кончаревић

же, све је по­ла­гао на Го­спо­да. Ни­ка­да ни­ко­га ни­је ка­знио. Ни­ко­ме чак ни ло­шу ми­
сао ни­је упу­тио, ни пре­ки по­глед, ни­ти би­ло шта. Сва­ко­га је љу­био она­квог ка­кав
је­сте и мо­лио се Бо­гу да га Он про­све­тли. Сво­јим при­ме­ром жи­вље­ња је нај­ви­ше
по­у­ча­вао и на­сто­јао да сва­ко­га пре­ко то­га при­ме­ра до­ве­де на пут спа­се­ња“ (Ар­се­
ни­је­вић 2004, 14). Ис­ку­ше­ник То­ми­слав, „То­му­шка“, ка­ко су га на­зи­ва­ла ру­ска са­
бра­ћа, чим је пре­ко­ра­чио праг све­те оби­те­љи, до­био је бро­ја­ни­цу у ру­ке и по­у­ку
ка­ко да се мо­ли ум­но-ср­дач­ном (Ису­со­вом) мо­ли­твом. На­рав­но, ни­су га ми­мо­иш ­ ла
ни фи­зич­ка по­слу­ша­ња, и прем­да, по вла­сти­том при­зна­њу, у њи­хо­вом оба­вља­њу
ни­је био на­ро­чи­то успе­шан (јед­ном су му ло­по­ви по­кра­ли чи­тав ви­но­град, дру­ги
пут су му ов­це од­лу­та­ле и на­пра­ви­ле ште­ту на су­сед­ном има­њу), ни­ко га ни­ка­да
ни­је ни из­гр­дио, ни­ти пре­ко­рио због ште­та ко­је је оби­те­љи на­нео сво­јом не­па­жњом
(Ар­се­ни­је­вић 2004, 14–15). У Миљ­ко­ву је То­ми­слав на­у­чио и ру­ски је­зик, што му
је омо­гу­ћи­ло да поч­не сту­ди­о­зно да чи­та, а кат­ка­да и пре­во­ди Све­те Оце ко­ји су на
ру­ски би­ли пре­ве­де­ни са грч­ког и си­риј­ског је­зи­ка (са­чу­ва­ни су ру­ко­пи­си ње­го­вих
пре­во­да Ре­чи св. Иса­ка Си­риј­ског и не­ких де­ла св. Си­ме­о­на Но­вог Бо­го­сло­ва) (Ар­
се­ни­је­вић 2004, 17). Пре­дав­ши се свим ср­цем и свом ду­шом ду­хов­ном ру­ко­во­ђе­
њу стар­ца Ам­вро­си­ја, жи­ве­ћи по зах­тев­ном ва­ла­ам­ском (оп­тин­ско-све­то­гор­ском)
ти­пи­ку, ис­пу­ња­ва­ју­ћи стро­го и зах­тев­но мо­ли­тве­но пра­ви­ло, сва­ко­днев­но при­су­
ству­ју­ћи ду­гим слу­жба­ма (пун днев­ни круг бо­го­слу­же­ња, уз ре­дов­но слу­же­ње Бо­
жан­стве­не Ли­тур­ги­је), стро­го по­сте­ћи, мла­ди То­ми­слав Штр­бу­ло­вић раз­го­рео се у
овом „срп­ском Ва­ла­ам ­ у“ ог­њем љу­ба­ви Бо­жи­је и по­сте­пе­но уз­ра­стао у јед­ног од
нај­ве­ћих са­вре­ме­них срп­ских ду­хов­ни­ка. Слич­но ис­ку­ство има­ли су и мно­ги дру­
ги срп­ски ис­ку­ше­ни­ци и мо­на­си ко­ји су жи­ве­ли ме­ђу ру­ским ка­лу­ђе­ри­ма или под
упра­вом ру­ских игу­ма­на.
Ру­ско мо­на­штво пру­жи­ло је, по­ред аутох­то­ног „бо­го­мо­ли­тељ­ског по­кре­та“
по­ни­клог из вој­во­ђан­ског „по­кре­та по­бо­жних“ (сред. XIX ве­ка) (Во­ји­но­вић 1978) и
да­ље раз­ви­ја­ног у ме­ђу­рат­ном пе­ри­о­ду под ути­ца­јем вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја (Ве­ли­ми­ро­
ви­ћа) (Ди­ми­три­је­вић 2004, 5–83), нај­сна­жни­ји им­пулс об­но­ви ду­хов­но­сти – ка­ко мо­
на­шке, та­ко и ла­ич­ке – у срп­ском на­ро­ду то­ком ХХ ве­ка. У нај­кра­ћем, ути­цај ру­ских
ка­лу­ђе­ра огле­дао се у сле­де­ћем: пр­во, у устро­ја­ва­њу мо­на­шког оп­ште­жи­ћа на да­ле­ко
ви­шем ни­воу од оно­га ко­ји је за­те­чен у до­ма­ћој сре­ди­ни2; дру­го, у об­на­вља­њу ин­
сти­ту­ци­је жен­ског мо­на­штва; тре­ће, у уна­пре­ђе­њу и ин­тен­зи­ви­ра­њу бо­го­слу­жбе­не

2 Има­мо у ви­ду по­сто­ја­ње у ру­ској сре­ди­ни, за раз­ли­ку од срп­ске, ни­за мо­на­шких (ди­сци­пли­нар­

них) ти­пи­ка, не са­мо сред­њо­ве­ков­них (пот­пу­ни пре­глед в. у: А. Ор­нат­ский, Древ­не­рус­ские ино­че­ские

уста­вы. Уста­вы рос­си­й­ских мо­на­сты­ре­на­ча­ль­ни­ков. Мо­сква, 2001), не­го и оних но­ви­јег да­ту­ма, нпр.:
Л. Ка­ве­лин, Мо­на­стыр­ские сто­ло­вые оби­ход­ни­ки. Мо­сква, 1880; С. Кур­чин­ский, Мо­на­стыр­ские и
скит­ские уста­вы на­ча­ла XX ве­ка. Мо­сква, 2003; Пра­ви­ла бла­го­у­стро­й­ства мо­на­стыр­ской жи­зни. Са­
ра­тов, 1913; Пра­ви­ла бла­го­у­стро­й­ства мо­на­стыр­ской жи­зни. Ка­за­нь, 1910; А. И. Про­во­ло­вич, Сбор­
ник за­ко­нов о мо­на­ше­ству­ю­щ­ем ду­хо­вен­стве. Мо­сква, 1897; И. Л. Чи­жев­ский, Сбор­ник цер­ков­но-гра­
ждан­ских по­ста­но­вле­ний о мо­на­ше­ству­ю­щ­их и мо­на­сты­рях. Ха­рь­ков, 1898; Вза­им­ные долж­но­сти
общ­е­го мо­на­стыр­ско­го жи­тия. Санкт-Пе­тер­бург, 1894; Устав общ­е­жи­те­ль­ный Са­ров­ской пу­сты­ни.
Мо­сква, 1897; Пра­ви­ла бла­го­у­стро­й­ства мо­на­ше­ских братств в Мо­скве. Мо­сква, 1868; Сбор­ник ин­
струк­ций для ду­хов­но­го со­бо­ра и про­чих уч­ре­жде­ний По­ча­ев­ской Свя­то-Ус­пен­ской ла­вры. По­ча­ев,
1883; Исто­ри­че­ское опи­са­ние муж­ска­го общ­е­жи­те­ль­на­го мо­на­сты­ря Свят­сго Ни­ко­лая Чу­до­твор­
ца, что на Пе­шно­ше, с при­со­во­ку­пле­ни­ем уста­ва иего и чи­но­по­ло­же­ния. Мо­сква, 1866, и др. Ру­ска
оп­ште­жи­тељ­на нор­ма­ти­ви­сти­ка и на њој за­сно­ва­на прак­са сто­га је по­слу­жи­ла као основ за ус­тро­је­ње
срп­ских ма­на­сти­ра у ме­ђу­рат­ном и по­сле­рат­ном раз­до­бљу.
 Утицај руске емиграције на обнову и развој српске монашке духовности 43

прак­се; че­твр­то, у пре­са­ђи­ва­њу иси­ха­стич­ких тра­ди­ци­ја нај­бо­љих ру­ских оби­те­љи

у на­шу сре­ди­ну; пе­то, у не­го­ва­њу цр­кве­не кул­ту­ре и умет­но­сти, по­себ­но по­ја­ња
и ико­но­пи­са­ња; ше­сто, у ми­си­о­нар­ском ра­ду ме­ђу на­ро­дом; сед­мо, у об­но­ви ма­
на­стир­ских хра­мо­ва, зда­ња, еко­но­ми­ја; осмо, у ха­ри­та­тив­ној де­лат­но­сти; де­ве­то,
у под­сти­ца­њу раз­во­ја са­мог мо­на­шког ка­дра, и де­се­то, мо­жда и нај­ва­жни­је, у све­
до­че­њу, ка­ко мо­на­шких за­јед­ни­ца у це­ли­ни, та­ко и сва­ког мо­на­ха као по­је­дин­ца,
нај­ви­шег, ес­ха­то­ло­шког сми­сла на­шег по­сто­ја­ња, у пре­о­бра­жа­ва­њу ем­пи­риј­ске ре­
ал­но­сти ага­пич­ним мо­ли­тве­но-де­лат­ним, ли­тур­гиј­ско-под­ви­жнич­ким опри­сут­ње­
њем Ес­ха­то­на. Од ру­ских мо­на­ха и мо­на­хи­ња ко­ји су жи­ве­ли ме­ђу на­ма, све­до­че­ћи
ре­ал­ност Вас­кр­се­ња у мо­мен­ти­ма нај­те­жих стра­да­ња и гол­гот­ског рас­пе­ћа сво­га
на­ро­да, Ср­би­ја и срп­ске зе­мље до­би­ле су мно­го, и то бес­цен-бла­го, ве­ру­је­мо, не­ће
про­па­сти ни­ти оста­ти за­бо­ра­вље­но.

Ли­те­ра­ту­ра
Ано­ним 1993 – Хи­ро­то­ния и ин­тро­ни­за­ция ар­хи­еп­ и­ско­па Сер­гия. // Вест­ник Рус­ско­го Хри­
сти­ан­ско­го Дви­же­ния. Па­риж, 1993, 167, стр. 247–250.
Ар­се­ни­је­вић 2004 – М. Ар­се­ни­је­вић (прир.), Ста­рац Та­деј Ви­тов­нич­ки: Мир и ра­дост у Ду­
ху Све­том. По­у­ке, бе­се­де, раз­го­во­ри. Бе­о­град, 2004.
Ар­се­нь­ев 1999 – А. Ар­се­нь­ев, У из­лу­чи­ны Ду­ная. Очер­ки жи­зни и де­я­те­ль­но­сти рус­ских в
Но­вом Са­ду. Мо­сква, 1999.
Во­ји­но­вић 1978 – Х. Во­ји­но­вић, По­крет по­бо­жних. // Пра­во­слав­ни ми­си­о­нар, Бе­о­град,
1978, бр. 2, стр. 5–9.
Гли­го­ри­е­вич 1996 – Б. Гли­го­ри­е­вич, Рус­ская пра­во­слав­ная цер­ко­вь в пе­ри­од ме­жду дву­мя
ми­ро­вы­ми во­й­на­ми. [В сб.:] А. Ар­се­нь­ев [еt al.] (ред.), Рус­ская эми­гра­ция в Юго­сла­вии.
Мо­сква, 1996, 109–117.
Гли­го­ри­је­вић 1994 – Б. Гли­го­ри­је­вић, Ру­ска пра­во­слав­на цр­ква у Ју­го­сла­ви­ји из­ме­ђу два ра­
та. [У зб.:] М. Си­би­но­вић (уред.), Ру­ска еми­гра­ци­ја у срп­ској кул­ту­ри ХХ ве­ка. Т. I. Бе­о­
град, 1994, стр. 52–59.
Ди­ми­три­је­вић 1999 - В. Ди­ми­три­је­вић (прир.), Гол­го­та Хри­сто­ве Ру­си­је. Стра­да­ње Ру­ске
Цр­кве под ко­му­ни­змом. Це­ти­ње, 1999.
Ди­ми­три­је­вић 2004 – В. Ди­ми­три­је­вић (прир.), Без Бо­га ни пре­ко пра­га. Срп­ски ду­хов­ни­ци
ХХ ве­ка. Бе­о­град, 2004.
Зе­й­де 1988 – Г. Зе­й­де, Рус­ская Пра­во­слав­ная Цер­ко­вь За­гра­ни­цей. [В сб.:] Юби­ле­й­ный сбор­
ник в па­мя­ть 1000-ле­тия кре­щ­е­ния Ру­си (988–1988). Джор­дан­вил­ль, 1988, стр. 323–350.
Јо­ва­но­вић 1996 – М. Јо­ва­но­вић, До­се­ља­ва­ње ру­ских из­бе­гли­ца у Кра­ље­ви­ну СХС 1919–1924.
Бе­о­град, 1996.
Ка­лен­дар 1941 – „Цр­ква“ : Ка­лен­дар Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве за 1941. (са крат­ким ше­ма­
ти­змом). Бе­о­град, 1941.
Кон­це­вич 2006 – И. М. Кон­це­вич, Оп­ти­на пу­сты­нь и ее вре­мя. Минск, 2006.
Пла­то­нов 2000 - О. А. Пла­то­нов, Свя­тая Ру­сь. Эн­ци­кло­пе­ди­че­ский сло­ва­рь рус­ской ци­ви­ли­
за­ции. Мо­сква, 2000.
По­но­ма­ре­ва 1996 – Л. В. По­но­ма­ре­ва, Все­лен­ская мис­сия рус­ской пра­во­слав­ной эми­гра­ции
в ХХ ве­ке. [В сб.:] С. А. Бе­ля­ев [еt al.] (ред.), Рус­ская эми­гра­ция в Евро­пе: 20-е – 30-е го­
ды ХХ в. Мо­сква, 1996, 35–45.
По­спе­лов­ский 1995 – Д. В. По­спе­лов­ский, Рус­ская Пра­во­слав­ная Цер­ко­вь в ХХ ве­ке. Мо­
сква, 1995.
44 Ксенија Кончаревић

Ра­до­вић 1983 – А. Ра­до­вић, Зна­чај срп­ског жен­ског мо­на­штва за наш ду­хов­ни жи­вот и про­
све­ту. // СПЦ – ње­на про­шлост и са­да­шњост, Бе­о­град, 1983, 6, стр. 60–72.
Ра­до­вић 1963 – Р. Ра­до­вић, Исто­ри­ја срп­ског жен­ског мо­на­штва. // Гла­сник СПЦ, 1963, 1,
стр. 20–27; 3, стр. 120–126.
Ра­до­вић – Во­ји­но­вић 1971 – А. Ра­до­вић, Х. Во­ји­но­вић, Об­но­ва и раз­вој на­шег жен­ског мо­
на­штва. [У зб.:] В. Ми­тро­вић (уред.), Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква 1920–1970. Спо­ме­ни­
ца о 50-го­ди­шњи­ци вас­по­ста­вља­ња Срп­ске па­три­јар­ши­је. Бе­о­град, 1971, стр. 333–343.
Ро­уз 1992 – С. Ро­уз, Свя­тое Пра­во­сла­вие: ХХ век. Мо­сква, 1992.
Ста­ти­стич­ки пре­глед 1969 – Ста­ти­стич­ки пре­глед епар­хи­ја за 1969. го­ди­ну. Бе­о­град, 1969.
Смо­лич 1999 – И. К. Смо­лич, Рус­ское мо­на­ше­ство 988–1917. Жи­знь и уче­ние стар­цев. Мо­
сква, 1999.
Та­и­си­ја 1999 – Мо­на­хи­ња Та­ис­ и­ја, Ру­ско пра­во­слав­но жен­ско мо­на­штво XVI­II–XX ве­ка.
Мла­де­но­вац, 1999.
Фе­до­тов 1959 – Г. П. Фе­до­тов, Свя­тые древ­ней Ру­си (X–XVII ст.). New York, 1959.
Ци­сарж 1991 – Б. А. Ци­сарж, Је­дан век пе­ри­о­дич­не штам­пе СПЦ: Би­бли­о­граф­ски опис ча­
со­пи­са и ли­сто­ва са пре­гле­дом – са­др­жа­јем свих ра­до­ва об­ја­вље­них у њи­ма од 1968–1970.
Т. I-II. Бе­о­град, 1991.
Цы­пин 1997 – В. Цы­пин, Ис­то­рия Рус­ской Цер­кви 1917–1997. Мо­сква, 1997.
Ше­ма­ти­зам 1925 – Ше­ма­ти­зам Срп­ске па­три­јар­ши­је по по­да­ци­ма из 1924. го­ди­не. Срем­
ски Кар­лов­ци, 1925.

Ксе­ния Кон­ча­ре­вич
Вли­я­ние рус­ской эми­гра­ции на во­зро­жде­ние
и раз­ви­тие серб­ской мо­на­ше­ской ду­хов­но­сти
Ре­зю­ме
В ста­тье пред­ла­га­ет­ся ана­лиз на­пра­вле­ний и сфер во­зде­й­ствия рус­ских мо­на­стыр­ских оби­
те­лей, ока­зав­ших­ся по­сле Ок­тя­брь­ской ре­во­лю­ции в из­гна­нии, на во­зро­жде­ние и раз­ви­тие
серб­ской мо­на­ше­ской ду­хов­но­сти. Осо­бо рас­сма­три­ва­ет­ся де­я­те­ль­но­сть вид­ных лиц мо­на­
ше­ско­го зва­ния – игу­ме­нов, игу­ме­ний, мо­на­стыр­ских стар­цев – в Сер­бии и Юго­сла­вии. Ука­
зы­ва­ет­ся на фак­ты де­я­те­ль­но­сти вид­не­й­ших рус­ских оби­те­лей в Сер­бии (Ми­ль­ков­ское брат­
ство во гла­ве со схи­ар­хи­ман­дри­том о. Ам­вро­си­ем Кур­га­но­вым, Ле­снен­ское се­стри­че­ство во
гла­ве с игу­ме­ни­я­ми м. Ека­те­ри­ной Ефи­мов­ской и м. Ни­ной Ко­са­ков­ской), рас­сма­три­ва­ет­ся
вли­я­ние рус­ских ду­хов­ни­ков на окорм­ля­е­мых ими серб­ских мо­на­хов и мо­на­хи­нь, став­ших
впо­след­ствии зна­ме­ни­ты­ми мо­на­сты­ре­на­ча­ль­ни­ка­ми. Ав­тор при­хо­дит к вы­во­ду о том, что
рус­ское мо­на­ше­ство в эми­гра­ции ока­за­ло си­ль­не­й­шее во­зде­й­ствие на во­зро­жде­ние не то­ль­
ко мо­на­ше­ской, но и мир­ской ду­хов­но­сти в серб­ских зе­млях в пе­ри­од ме­жду дву­мя ми­ро­
вы­ми во­й­на­ми, осо­бен­но в сфе­рах устав­но-ди­сци­пли­нар­ной и бо­го­слу­жеб­ной, в на­са­жде­
нии иси­хастских тра­ди­ций, пов­тор­ном уч­ред­же­нии серб­ско­го жен­ско­го мо­на­ше­ства, рас­
про­стра­не­нии цер­ков­ной ку­ль­ту­ры и ис­кус­ства, мис­си­о­нер­ской и бла­го­тво­ри­те­ль­ной ра­бо­те,
вос­ста­но­вле­нии хра­мов и мо­на­стыр­ских зда­ний, по­о­щ­ре­нии раз­ви­тия мо­на­ше­ских ка­дров.
 Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати
књ. 7 (2010) 45-52

доцент др Илија Томић

Православни богословски факултет
Катедра за Свето писмо Старог Завета
Београд

Др Милош Ердељан – рад и дело

Др Ми­лош Ер­де­љан ро­ђен је у Де­ви, Ру­му­ни­ја, 12. 12. 1907. го­ди­не. Отац му се
звао Ми­лан (одн. Емил), а мај­ка Ана, рођ. Ка­њи­жа. Ер­де­ља­ни су ста­ра срп­ска по­
ро­ди­ца, ве­о­ма углед­на и по­бо­жна, а да­ла је ви­ше све­ште­ни­ка. (И ње­гов брат Ми­ло­
рад, та­ко­ђе, био је ве­о­ма угле­дан све­ште­ник у Но­вом Са­ду)*.
Основ­ну шко­лу и че­ти­ри раз­ре­да сред­ње др Ер­де­љан је за­вр­шио у Сент Ан­
дре­ји са од­лич­ним успе­хом, бо­го­сло­ви­ју у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, 1927. го­ди­не, са
од­лич­ним успе­хом, а Пра­во­слав­ни бо­го­слов­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та Бе­о­гра­ду
1931. го­ди­не, та­ко­ђе са од­лич­ним успе­хом.
Већ у то­ку сту­ди­ја про­фе­со­ри су при­ме­ти­ли на­да­ре­ност, озбиљ­ност, мар­љи­
вост и сту­ди­о­зни при­ступ на­уч­ним про­бле­ми­ма др Ми­ло­ша Ер­де­ља­на.
Ка­да је ди­пло­ми­рао, као кли­рик бу­дим­ске епар­хи­је по­ста­вљен је 01. де­цем­
бра 1931. го­ди­не за слу­жбе­ни­ка управ­не кан­це­ла­ри­је епар­хи­је бу­дим­ске у Сент Ан­
дре­ји, али ка­ко је био др­жа­вља­нин Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је ни­је мо­гао до­би­ти стал­
но за­по­сле­ње, те је за­тим, по­ста­вљен за су­плен­та гим­на­зи­је у Би­ха­ћу, 11. ма­ја 1933.
го­ди­не. На но­вој ду­жно­сти по­ка­зао се та­ко­ђе ве­о­ма мар­љи­вим, и цр­кве­ни суд Пла­
шки (епар­хи­ја гор­њо­кар­ло­вач­ка) пи­сме­но га по­хва­љу­је 08. но­вем­бра 1935. го­ди­не
за за ње­гов ка­ти­хет­ски рад у то­ку прет­ход­не, школ­ске 1934/35. го­ди­не.
Оже­нио се у Би­ха­ћу, 11. ав­гу­ста 1935. го­ди­не са Ан­ге­ли­ном Ра­до­њић, ма­ги­
стром фар­ма­ци­је. Уско­ро су та­мо до­би­ли си­на, Бо­ри­во­ја, ро­ђе­ног 11. сеп­тем­бра
1936. го­ди­не. До­би­ли су и кћер­ку, Бра­ни­сла­ву, рођ. 29. ма­ја 1943. го­ди­не, али је она
умр­ла од пре­хла­де/ ин­фек­ци­је 25. ок­то­бра 1945. го­ди­не.
На пред­лог и ре­фе­рат др Ду­ша­на Глум­ца, про­фе­со­ра на ка­те­дри за Све­то пи­
смо Ста­ро­га за­ве­та, 11. де­цем­бра 1935. го­ди­не Про­фе­сор­ски са­вет би­ра Ми­ло­ша
Ер­де­ља­на за ,,раз­вр­ста­ног аси­стен­та“ на ка­те­дри за Све­то пи­смо Ста­ро­га за­ве­та.
Уни­вер­зи­тет­ски се­нат, бр. 16588/35, фак. бр. 18/36, од 20. 12. 1935. го­ди­не на­чел­но
при­хва­та од­лу­ку Фа­кул­тет­ског са­ве­та о из­бо­ру.
На Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту, 30. jануара 1941. го­ди­не Ми­лош
Ер­де­љан је од­бра­нио док­тор­ску ди­сер­та­ци­ју, под на­сло­вом „Одељ­ци о Слу­зи Го­
спод­њем у Ис 40–55.“ (Ина­че, те­зу је пре­дао у је­сен, то­ком 1940. го­ди­не).

* Из­ла­га­ње на на­уч­ном ску­пу „Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку: ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­

зул­та­ти“ одр­жа­ном на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду 25. де­цем­бра 2009. у скло­пу
про­јек­та бр. 149037А („Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку“ ), ко­ји фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство на­у­ке и
жи­вот­не сре­ди­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
46 Илија Томић

Ка­ко је већ на­ред­не, 1941. го­ди­не из­био рат, за до­цен­та јe иза­бран 21. 03.
1943. го­ди­не, али усред рат­них окол­но­сти у овом зва­њу је по­ста­вљен, одн. из­бор је
по­но­вљен, и по­твр­ђен је за до­цен­та тек 1947. го­ди­не. То­ком ра­та по­ста­вљан је и од­
ре­ђе­но вре­ме ра­дио у На­род­ној би­бли­о­те­ци до 25. 01. 1943. го­ди­не.
На овом Фа­кул­те­ту др Ер­де­љан је пре­да­вао ка­ко Све­то пи­смо Ста­ро­га за­
ве­та са би­блиј­ском исто­ри­јом и (би­блиј­ском) ар­хе­о­ло­ги­јом, та­ко исто и ста­ро­је­
вреј­ски је­зик, а по­што је имао ви­ше та­ле­на­та, и до­бро по­зна­вао те­о­рет­ски и прак­
тич­но цр­кве­ну му­зи­ку, пре­да­вао је, или пак ру­ко­во­дио ду­ги низ го­ди­на и пред­ме­
том Цр­кве­но по­ја­ње са Пра­ви­лом (Ти­пи­ком). За ван­ред­ног про­фе­со­ра иза­бран је
1952. го­ди­не.
Ка­ко је 1952. го­ди­не Пра­во­слав­ни бо­го­слов­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­
о­гра­ду, во­љом ко­му­ни­стич­ких вла­сти уга­шен, одн. ка­ко су они ка­за­ли, ,,ли­кви­ди­
ран“, овај Фа­кул­тет је пре­у­зе­ла под сво­ју бри­гу и из­др­жа­ва­ње Срп­ска пра­во­слав­на
цр­ква, та­ко да је он од та­да но­сио име ,,Бо­го­слов­ски фа­кул­тет СПЦ, у Бе­о­гра­ду“.
Др Ми­лош Ер­де­љан, а и дру­ги про­фе­со­ри ово­га фа­кул­те­та, ни­је се дво­у­мио
да ли да на­ста­ви рад на ис­то­ме, иако су сви­ма, и про­фе­со­ри­ма, а и оста­лом осо­бљу
ну­ђе­ну бо­љи усло­ви ра­да на Уни­вер­зи­те­ту.
20/07. мар­та 1955. го­ди­не др Ми­лош Ер­де­љан, ван­ред­ни про­фе­сор ру­ко­по­ло­жен
је у чин ђа­ко­на, а већ на­ред­не го­ди­не од­ли­ко­ван је зва­њем про­то­ђа­ко­на (АЕМ 137/56).
Ина­че, струч­ност и углед др Ер­де­ља­на ни­је се за­у­ста­ља­ла са­мо на гра­ни­ца­
ма та­да­шње Ју­го­сла­ви­је, на­про­тив, он је био по­знат и це­њен у струч­ним кру­го­ви­ма
ши­ром све­та (упра­во та­ко!). Ра­ди уса­вр­ша­ва­ња и ис­тра­жи­ва­ња, то­ком 50-их, одн.
1956/57. бо­ра­вио је у Је­ру­са­ли­му и уче­ство­вао у ти­му по­зна­тог аме­рич­ког ар­хе­о­
ло­га и ста­ро­за­вет­ни­ка, г-ђи­це Ke­tlin Kenyon, o ком бо­рав­ку је бри­жно во­дио днев­
ник,бе­ле­же­ћи и сво­ја за­па­жа­ња.
Та­ко­ђе, то­ком 60-их (1961. г.) бо­ра­вио је У Бо­ну, Не­мач­ка, и углед­ни не­мач­ки
ста­ро­за­вет­ни­ци (нпр. Dr Ru­dolf Smend, мла­ђи, из Ге­тин­ге­на) ко­ји су га та­мо упо­
зна­ли, ра­до га се се­ћа­ју, и ди­ви­ли су се ње­го­вим зна­њи­ма, ко­ја су би­ла из­у­зет­но ми­
ну­ци­о­зна, а ње­го­ва ко­му­ни­ка­тив­ност не­за­бо­рав­на.
И ње­го­ва пре­да­ва­ња би­ла су из­у­зет­на – ви­со­ко струч­на, уред­на и за­ни­мљи­ва.
Ова­кав ни­во пре­да­ва­ња он је могаo да има и одр­жа­ва, јер је вла­дао са ви­ше ста­рих
и стра­них је­зи­ка: jеврејски, ста­ро­је­вреј­ски, ара­меј­ски, грч­ки, ла­тин­ски, ста­ро­сло­
вен­ски, цр­кве­но­сло­вен­ски, ру­ски, ен­гле­ски, не­мач­ки, ма­ђар­ски, бу­гар­ски, (ита­ли­
јан­ски и ру­мун­ски).
Ужи­вао је ве­ли­ко по­ве­ре­ње па­три­ја­ра­ха, пр­во поч. Ви­кен­ти­ја, ко­ји га је ру­ко­
по­ло­жио, а по­себ­но па­три­јар­ха Гер­ма­на, за­тим, Све­то­га ар­хи­је­јеј­ско­га си­но­да, сво­
јих ко­ле­га про­фе­со­ра, и дру­гих са­рад­ни­ка у на­ста­ви, а био је и ви­ше пу­та би­ран за
де­ка­на и про­де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у Бе­о­гра­ду, и то:
• За де­ка­на, ака­дем­ске 1955/56. го­ди­не,
• II – 1963/64. го­ди­не,
• II – 1969/70. го­ди­не,
• а за про­де­ка­на, ака­дем­ске 1952/53. го­ди­не,
• II – 1954/55. го­ди­не.
По мол­би од 27. 02. 1972. го­ди­не да бу­де раз­ре­шен на­ста­ве ра­ди од­ла­ска у
ста­ро­сну пен­зи­ју, Све­ти ар­хи­је­реј­ски си­нод исти мол­бу при­хва­та, но тек на­ред­не
 Др Милош Ердељан – рад и дело 47

го­ди­не (Све­ти арх. си­нод бр. 41/зап. 3. од 02. 02. 1973. го­ди­не), и то, са од­лу­ком да
и да­ље хо­но­рар­но пре­да­је сво­је пред­ме­те.
Као до­бар зна­лац је­зи­ка др Ер­де­љан је био члан број­них ко­ми­си­ја: за пре­вод
Све­то­га пи­сма Ста­ро­га за­ве­та (ко­ји рад још ни­је за­вр­шен); Све­то­га пи­сма Но­во­
га за­ве­та – пре­вод окон­чан по­сле ње­го­вог упо­ко­је­ња, а та­ко­ђе, пред­ста­вљао је свој
Фа­кул­тет и Цр­кву на број­ним кон­фе­рен­ци­ја­ма и сим­по­си­о­ни­ма.
Об­ја­вио је ди­сер­та­ци­ју, за­тим, ,,Увод у Све­то пи­смо Ста­ро­га за­ве­та“, ко­ји рад
је на­ме­њен сту­ден­ти­ма Фа­кул­те­та, а из­дао га је Све­ти ар­хи­је­реј­ски си­нод, Бе­о­град
1958. го­ди­не (ша­пи­ро­граф­ско из­да­ње). Овај рад са­др­жи гра­ђу Оп­штег уво­да у Све­
то пи­смо. Исти рад је (ма­ло) до­пу­њен пре­ма ње­го­вим ру­ко­пи­си­ма, и по­но­во об­ја­
вљен 2000. го­ди­не од стра­не Ака­де­ми­ја ,,Све­ти Ва­си­ли­је Остро­шки“ (да­нас фа­кул­
тет, са истим име­ном, у Ср­би­њу, Фо­ча, Ре­пу­бли­ка Срп­ска).
Умро је не­над­но, по­сле не то­ли­ко те­шке опе­ра­ци­је, 16. 07. 1976. го­ди­не у Бе­
о­гра­ду, а са­хра­њен у Срем­ским Кар­лов­ци­ма. Иза ње­га су оста­ли ру­ко­пи­си, од че­га
је је­дан део већ де­лом об­ја­вљен, Оп­шти увод у Све­то пи­смо Ста­ро­га за­ве­та, а ру­
ко­пис са са­др­жа­јем ,,По­себ­ни увод“, као и од­ре­ђе­ним ма­те­ри­ја­лом ко­ји до­пу­ња­ва
оп­шти увод, угле­дао је све­тлост да­на тек по­чет­ком ове 2009. го­ди­не (доц. Или­ја То­
мић је исти рат при­пре­мио, до­пу­нио и ис­пра­вио, а сред­ства за штам­пу су обез­бе­
ђе­на за­у­зи­ма­њем др Пре­дра­га Пу­зо­ви­ћа, де­ка­на Пра­во­слав­но­га бо­го­слов­ско­га фа­
кул­те­та ,,Све­ти Ва­си­ли­је Остро­шки“), у Фо­чи, Ре­пу­бли­ка Срп­ска.
Мо­же­мо спо­ме­ну­ти још и сле­де­ће ра­до­ве др Ер­де­ља­на:
1. Одељ­ци о Слу­зи Го­спод­њем код про­ро­ка Иса­и­је (Diss.), Бе­о­град 1941,
2. Но­во­про­на­ђе­ни свит­ци ста­ро­за­вет­них и дру­гих књи­га у бли­зи­ни Је­ри­хо­на, Збор­ник
Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та I (1950), 193–198,
3. Суп­сти­ту­ци­ја име­на Бож­јег у Ста­ром за­ве­ту, Збор­ник Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­-
кул­те­та II (1951), 393–412.
Та­ко­ђе, проф. Ер­де­љан је на­пи­сао и не­ко­ли­ко при­ка­за, об­ја­вље­них из­у­зет­них на­уч­них
из­да­ња, одн. зна­чај­них ра­до­ва у ње­го­вом вре­ме­ну, нпр.:
1. Kit­tel Rud.(olf), Bi­blia He­bra­i­ca, ,,Бо­го­сло­вље“ XIV (1939), св. 2, 189–192,
2. Jo­hann Fischer, Das Buch Isa­i­as über­setzt und erklärt, ,,Бо­го­сло­вље“ XV, (1940), св. 3 и
4, 314–316,
3. Mar­tin Noth, Geschic­hte Isra­els, 4. Aufl., Göttingen 1959, ,,Бо­го­сло­вље“ XIX (1960), св.
1 и 2, 86–87,
4. Ње­го­ва Све­тост Па­три­јарх Срп­ски г. Гер­ман на про­сла­ви хи­ља­ду­го­ди­шњи­це Све­те го­
ре атон­ске, Гла­сник СПЦ, авг. – септ. 1963, 331–344,
5.  Кон­фе­рен­ци­ја прет­став­ни­ка пра­во­слав­них бо­го­слов­ских фа­кул­те­та у ци­љу при­пре­
ме дру­гог кон­гре­са пра­во­слав­ног бо­го­сло­вља у Бу­ку­ре­шту, „Бо­го­сло­вље“ XXI­II
(1964), св. 1 и 2., 133–138.
Пр­ви ње­гов рад, док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја, под на­сло­вом ,,Одељ­ци о Слу­зи Го­
спод­њем“ (Eved Ja­hve) у Ис 40–55 (одн. у Књи­зи про­ро­ка Иса­и­је), од­бра­ње­на и об­
ја­вље­на у Бе­о­гра­ду 1941. го­ди­не, је­сте из­у­зе­тан и ори­ги­нал­ни рад др Ми­ло­ша Ер­
де­ља­на, ко­ји на­уч­ни при­ступ га ка­рак­те­ри­ше и у дру­гим ка­сни­јим ра­до­ви­ма, ко­јих
ни­је мно­го, али су увек ори­ги­нал­ни и из­у­зет­но ква­ли­тет­ни.
Ди­сер­та­ци­ја је ура­ђе­на на 115 штам­па­них стра­на, а ре­фе­рен­ти ње­го­ва ра­да,
те­зе би­ли су др Ди­ми­три­је Сте­фа­но­вић, ре­дов­ни про­фе­сор, и др Ду­шан Глу­мац,
ван­ред­ни про­фе­сор.
48 Илија Томић

У ра­ду је ис­по­што­вао све прет­по­став­ке на­уч­но­га по­ду­хва­та прет­по­ста­вље­

них за сти­ца­ње нај­ви­ше­га на­уч­но­га зва­ња. За из­ра­ду те­зе ко­ри­стио је ра­до­ве та­да
нај­по­зна­ти­јих ис­тра­жи­ва­ча Ста­ро­га за­ве­та, S. Mo­win­ckel-a, K. El­li­ger-a, Be­grich-a,
и за­ис­ та број­них дру­гих, на ко­је он кроз мар­ги­нал­не на­по­ме­не упу­ћу­је чи­та­о­ца.
Рад је по­де­лио на ,,увод“ и V гла­ва, при че­му је гл. V, у ства­ри за­кљу­чак ово­га ра­да.
У I гла­ви, ко­ју је за­тим по­де­лио у 5 та­ча­ка он на­во­ди ме­ста, одн. хим­не о Евед-
Jaхвеу у Књи­зи про­ро­ка Иса­и­је. То су Ис 42, 1–4; Ис 49, 1–6; Ис 50, 4–9, и Ис 52,
13–53, 12. Ов­де он ис­тра­жу­је ове одељ­ке и до­ла­зи до за­кључ­ка да је аутор Ис 40–55
је­дан не­по­зна­ти про­рок из вре­ме­на ва­ви­лон­ско­га роп­ства, ко­га у ста­ро­за­вет­ној на­у­
ци зо­ве­мо Дев­те­ро­и­са­и­ја, а за­тим ис­тра­жу­је и спо­ме­ну­те че­ти­ри хим­не, и за­кљу­чу­
је (пот­пу­но ори­ги­нал­но!) да су ове хим­не, уства­ри, ,,збир­ка раз­ли­чи­тих по­је­ди­нач­
них го­во­ра“ јед­но­га не­по­зна­то­га про­ро­ка, уче­ни­ка Дев­те­ро­и­са­и­је (стр. 11).
У II гла­ви раз­ма­тра пи­та­ње ли­те­рар­ног је­дин­ства ових хим­ни, и сма­тра да
исто не мо­же­мо до­ка­за­ти, иако је у ње­го­во вре­ме би­ло ви­ше ис­тра­жи­ва­ча ко­ји су
се за­ла­га­ли за та­кво ре­ше­ње, и да би ово до­не­кле ва­жи­ло за пр­ву и дру­гу хим­ну.
Ње­го­во ми­шље­ње је да су ,,Е(вед) Ј(ахве) одељ­ци (тј. хим­не) умет­нич­ки из­
гра­ђе­ни фраг­мен­ти јед­не за­ми­шље­не це­ли­не“.
У III гла­ви, по­де­ље­ној у 3 тач­ке, он под тач­ком 1 на­во­ди у ко­лум­на­ма текст
ових хим­ни на је­вреј­ском је­зи­ку (али тран­сли­те­ра­ци­јом, јер штам­па­ри­ја та­да очи­
глед­но ни­је има­ла је­вреј­ска сло­ва), за­тим сле­ди текст Сеп­ту­а­гин­те (да­кле, грч­ки),
тре­ћа је текст Vul­ga­te, и у че­твр­тој, текст на цр­кве­но­сло­вен­ском је­зи­ку. Под тач­
ком 2 су ,,Тексткри­тич­ко-ег­зе­зет­ске при­мед­бе“, по­де­ље­не на А, Б, В и Г, у ко­ји­ма
он ег­зе­гет­ски об­ра­ђу­је ове че­ти­ри хим­не.
Под Б, где об­ра­ђу­је дру­гу хим­ну о Евед Ја­хвеу, Ис 49, 1–6, он на­во­ди да
,,Изра­иљ“ из стро­фе 6 ни у ком слу­ча­ју ,,не мо­же би­ти иден­ти­чан са Изра­и­љем“
(ви­ди стр. 71), (а би­ло је ви­ше пред­став­ни­ка тзв. ко­лек­ти­ви­стич­ке те­зе, нпр. W.
W. Ba­u­dis­sin, К. Bud­de, R. Smend (ста­ри­ји), Ј. Wel­lha­u­sen, С. Ste­u­er­na­gel, Hölscher,
König, Eissfeldt. Упра­во, ово­је би­ла, мо­же­мо ре­ћи, вла­да­ју­ћа те­за ње­го­ва до­ба!.
Под В он он об­ра­ђу­је тре­ћу хим­ну, у Ис 50, 4–9, где по­ка­зу­је та­ко­ђе и сво­
је из­у­зет­но по­зна­ва­ње је­вреј­ско­га је­зи­ка, што ће тек да сле­ди у тач­ки 3, где при­ла­
же пре­вод све че­ти­ри хим­не, али нас ов­де бла­го опо­ми­ње на па­жњу, на­во­де­ћи да са
сти­хо­ви­ма (Ис 50), 4–5 ,,не­што ни­је у ре­ду“, и ту пру­жа сво­ја по­бољ­ша­ња, ко­рек­
ци­је (са­мо­га) је­вреј­ско­га тек­ста, а ка­сни­је, спо­ме­ну­смо, и пре­вод исто­га.
Ово исто, та­ко­ђе, су­сре­ће­мо и у одељ­ку Г, где об­ра­ђу­је че­твр­ту хим­ну, Ис 52,
13–53, 12.
У IV гла­ви др Ер­де­љан ис­тра­жу­је пи­та­ње ауто­ра и ме­сто на­стан­ка хим­ни о
Евед-Ја­хвеу, и од­нос са де­лом књи­ге ко­ји се при­пи­су­је Три­то­и­са­и­ји (Ис 56–66). Са­
др­жај је по­де­љен на А и Б, и та­ко­ђе, у две тач­ке, 1. и 2.
Ње­гов на­лаз је да се у одељ­ци­ма Дев­те­ро­и­са­и­је при­ме­ћу­је ег­зил­ски ми­ље и ег­
зил­ска тер­ми­но­ло­ги­ја, а да се у одељ­ци­ма ,,Три­то­и­са­и­је при­ка­зу­ју при­ли­ке по­стег­
зил­ско­га вре­ме­на“ (стр. 107). На­во­ди да је храм у ру­ше­ви­на­ма, да ни­је об­но­вљен,
,,што зна­чи да би се на­ла­зи­ли у вре­ме­ну из­ме­ђу 537–520. Пре Хри­ста“ (стр. 107).
У V гла­ви, за ко­ју на­пред ре­ко­смо да је и за­кљу­чак ње­го­вих ис­тра­жи­ва­ња, др
Ер­де­љан сма­тра, као пр­во, да пи­сца ових оде­ља­ка, ових хим­ни мо­ра­мо раз­ли­ко­ва­
ти од Дев­те­ро­и­са­иј­е, – на­и­ме, на­во­ди да они по­ти­чу ,,од дру­гог про­ро­ка ко­ји мно­го
 Др Милош Ердељан – рад и дело 49

пот­се­ћа на вре­ме по­сле ва­ви­лон­ско­га роп­ства“. По пи­та­ње, ка­ко су он­да ови одељ­
ци до­спе­ли у овај део тек­ста Књи­ге про­ро­ка Иса­и­је, а ко­ји ис­тра­жи­ва­чи Ста­ро­га
за­ве­та при­пи­су­ју Дев­те­ро­и­са­и­ји, он на­во­ди две мо­гућ­но­сти:
1. мо­гућ­ност: Пи­сац је уче­ник Дев­те­ро­и­са­и­је, а прак­са у по­стег­зил­ском пе­
ри­о­ду би­ла је да се по­сле чи­та­ња (про­роч­ког) тек­ста из Дев­те­ро­и­са­иј­е, уста­је про­
по­вед­ник, и у на­став­ку на про­чи­та­ни текст, он за­тим ,,из­ре­ци­ту­је сво­ју пе­сму“
(хим­ну), и да су се та­кве хим­не ,,по­сле (одн. ка­сни­је) ве­зи­ва­ле са дев­те­ро­и­са­иј­ан­
ском збир­ком“ (стр. 112). Но, не­до­ста­так ово­га ста­ва је у чи­ње­ни­ци да у по­сле­ег­
зизлском пе­ри­о­ду сви спи­си Ста­ро­га за­ве­та до­би­ја­ју сво­ју ко­нач­ну ре­дак­ци­ју, те он
на­во­ди да се ,,те­шко мо­же за­ми­сли­ти да би се пе­снич­ка им­про­ви­за­ци­ја из­јед­на­чи­
ла са Бож­јом ре­чи“ (стр. 113).
2. мо­гућ­ност: Аутор оде­ља­ка о Евед Ја­хвеу је уче­ник ко­ји при­па­да шко­ли
Дев­те­ро­и­са­иј­е, и ко­ји кроз про­у­ча­ва­ње књи­ге сво­га ве­ли­ког учи­те­ља, Дев­те­ро­ис­ а­
ју схва­та да ће Ја­хве за­ис­ та по­зва­ти (тј. по­сла­ти) Слу­гу сво­га, као што је не­ка­да по­
слао и ца­ра Ки­ра (Ис 48, 15), и као што је Кир из­вр­шио во­љу Ја­хве­о­ву над Ва­ви­ло­
ном (Ис 48, 14) и над Изра­и­љем (Ис 49, 8. 9), та­ко­ђе ће овај Слу­га, Евед Ја­хве) из­
вр­ши­ти во­љу Ја­хве­о­ву ,,и над сви­ма на­ро­ди­ма (Ис 49, 3. 5). Про­сла­ви­ће се Ја­хве у
Слу­зи сво­ме (49, 3) као што се про­сла­вио у Изра­и­љу (Ис 44, 23). Мо­ра­ће и Слу­га
под­но­си­ти ис­ку­ше­ња пре но што би се про­сла­вио (Ис 49, 4. 5), као што је то и са
Изра­и­љем био слу­чај (Ис 49, 7)“ (на­вод, ви­ди стр. 113).

За­кљу­чак
При­ме­ћу­је­мо да је др Ми­лош Ер­де­љан при­ли­ком из­ра­де ово­га ра­да био ве­о­ма до­
бар зна­лац са­вре­ме­не му ли­те­ра­ту­ре, ко­ју са­мо­стал­но ко­ри­сти, усва­ја­ју­ћи не­ке од
ста­во­ва и ре­зул­та­та за­пад­них ег­зе­ге­та, а де­лом их и кри­тич­ки об­ра­ђу­је. Очи­глед­но
је да он при­хва­та став ве­ћи­не ста­ро­за­вет­ни­ка, без об­зи­ра на кон­фе­си­ал­ну при­пад­
ност, да гл. 40–55 у Књи­зи про­ро­ка Иса­и­је мо­ра­мо по­сма­тра­ти као по­себ­ну ли­те­
рар­ну це­ли­ну, ко­ја се уоби­ча­је­но при­пи­су­је Дев­те­ро­и­са­и­ји, не­по­зна­то­ме про­ро­ку
из вре­ме­на ег­зи­ла.
Но, он ов­де иде и да­ље, и на осно­ву сво­је са­мо­стал­не ли­те­рар­но-кри­тич­ке
ана­ли­зе сма­тра да пи­сца оде­ља­ка о Евед Ја­хвеу мо­ра­мо раз­ли­ко­ва­ти од Дев­те­ро­и­
са­иј­е, а да је то ли­це, ве­ро­ват­но, уче­ник ово­га не­по­зна­то­га про­ро­ка, Дев­те­ро­и­са­иј­е.
На­шу па­жњу при­вла­чи ње­гов сле­де­ћи рад, ,,Суп­сти­ту­ци­ја име­на Бож­јег у
Ста­ром за­ве­ту“ (Збор­ник Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та II (1951), 393–412).
Ово је из­ван­ред­на сту­ди­ја, и сва­ка­ко да спа­да ме­ђу нај­вред­ни­је на­уч­не при­ло­
ге у све­ту, у го­ди­на­ма ка­да је об­ја­вље­на.
У овом ра­ду, ко­ји је из­у­зет­но уско стру­чан, др Ер­де­љан, на свој на­чин, кон­ци­
зно и ми­ну­зи­о­зно ис­тра­жу­је про­блем суп­сти­ту­ци­је Бож­јег име­на, ка­да и где је исто
на­ста­ло, да ли у, или ван Изра­и­ља, да ли је, мо­жда по­сто­ја­ло и пре Мој­си­ја, итд.
Он од­мах на по­чет­ку на­во­ди да је JHVH no­men pro­pri­um Dei, и да се са­сто­ји
од че­ти­ри кон­зо­нан­та. У на­став­ку ис­тра­жу­је све књи­ге Ста­ро­га за­ве­та, све на­во­де
у њи­ма; за­тим, све по­зна­те ру­ко­пи­се, као и пре­во­де Ста­ро­га за­ве­та, и на кра­ју за­
кљу­чу­је да Све­ти те­тра­грам по­ти­че, по свој при­ли­ци, из вре­ме­на пре­ла­ска са ста­
ро­га (је­вреј­ско­га) пи­сма на но­во; да га LXX, а та­ко­ђе и дру­ги пре­во­ди­о­ци (ве­ро­ват­
но због не­си­гур­но­сти у та­чан из­го­вор) ни­су ни пре­во­ди­ли, јер су га на­шли ис­пи­
50 Илија Томић

са­ним ста­ро­је­вреј­ским пи­смом, као што је то слу­чај у ка­сни­је от­кри­ве­ним ку­мран­

ским ру­ко­пи­си­ма, са ко­ји­ма др Ер­де­љан још ни­је био упо­знат, ни­ти су ови ру­ко­пи­
си та­да би­ли еди­ра­ни; да је сто­га у LXX Бож­је име чи­та­но (из­го­ва­ра­но са) Адо­нај,
а ка­сни­је пре­во­ђе­но са kÚrioj, као и да ,,де­фек­тив­на пунк­та­ци­ја ... упу­ћу­је на чи­
та­ње (тј. из­го­вор Бож­јег име­на са) Ado­naj“, што је да­нас по­гре­шан за­кљу­чак, али
по­ка­зу­је ње­го­ву же­љу да оста­не на тра­ди­ци­ја­ма, сход­но је­вреј­ској по­сло­ви­ци: ,,Не
по­ме­рај ка­мен ме­ђаш на гра­ни­ци (на­след­ства), ко­ји су по­ста­ви­ли тво­ји оци“.
Што се ти­че ње­го­вог при­руч­ни­ка за сту­ден­те, ,,Оп­шти увод у Све­то пи­смо
Ста­ро­га за­ве­та“ (изд. Све­то­га ар­хи­је­реј­ско­га си­но­да, Бе­о­град 1958. го­ди­на), при­
ме­ћу­је­мо да је др Ер­де­љан био из­у­зет­но до­бро оба­ве­штен о про­бле­ми­ма и исто­ри­
ји ис­тра­жи­ва­ња Ста­ро­га за­ве­та. Био је то­ли­ко до­бар зна­лац увод­них пи­та­ња и про­
бле­ма ис­тра­жи­ва­ња да је то не­ке нео­ба­ве­ште­не до­во­ди­ло у за­блу­ду да се он др­жи
про­те­стант­ске те­о­ло­ги­је, и сто­га је нео­п­ход­но на­гла­си­ти да, у прин­ци­пу, ни­је ис­
пра­ван суд не­ких кри­ти­ча­ра да је др Ер­де­љан био ,,вел­ха­у­зе­но­вац“, јер Вел­ха­у­зен
је већ дав­но, 1918. го­ди­не пре­ми­нуо, а на сце­ну ис­тра­жи­ва­ња Ста­ро­га за­ве­та сту­
пи­ли су но­ви пред­став­ни­ци са пот­пу­но но­вим хи­по­те­за­ма.
Мо­жда би­смо сме­ли ка­за­ти да је при­ли­ком пи­са­ња сво­је док­тор­ске ди­сер­та­
ци­је био под ја­ким ути­ца­јем та­да­шње за­пад­не ли­те­ра­ту­ре, но, ви­де­ли смо да он у
за­кључ­ку сво­га ра­да вр­ши пер­со­нал­ну иден­ти­фи­ка­ци­ју Евед Ја­хвеа, а на за­па­ду је
та­да би­ла за­сту­пље­на, углав­ном, ко­лек­ти­ви­стич­ка хи­по­те­за о овој лич­но­сти.
Упра­во, па­жљи­во чи­та­ју­ћи ње­гов сле­де­ћи рад, ко­ји је остао у ру­ко­пи­су по­
сле ње­го­ва упо­ко­је­ња, а ко­ји је по­чет­ком ове го­ди­не угле­дао све­тлост да­на, ,,Увод у
Све­то пи­смо – По­себ­ни увод“, али на осно­ву ко­га је др Ер­де­љан (ре­као бих, углав­
ном!) др­жао пре­да­ва­ња и из­ла­гао сво­ја раз­ми­шља­ња, мо­же­мо при­ме­ти­ти да је он
био из­уз­ ет­но отво­рен и ра­до­знао у од­но­су на но­ви­ја ис­тра­жи­ва­ња ко­ја су сле­ди­ла
по­сле смр­ти Вел­ха­у­зе­на [[Ju­li­us Aßfalg]] Wel­lha­u­sen]) (1844–1918). То су хи­по­те­зе
ка­ко европ­ских, та­ко­ђе и аме­рич­ких ис­тра­жи­ва­ча.
Што се европ­ских ис­тра­жи­ва­ча ти­че, при­ме­ћу­је­мо да је по­себ­но це­нио рад и
до­при­нос се­вер­не, нор­диј­ске шко­ле и њи­хо­ва ука­зи­ва­ња да се у по­гле­ду на про­цес
на­стан­ка Пе­ток­њиж­ја по­ја­вљу­је по­тре­ба укљу­чи­ва­ња до­при­но­са ста­рих све­ти­ли­
шта на тлу Па­ле­сти­не, та­ко­ђе и про­роч­ких кру­го­ва (и шко­ла ко­је су се у њи­ма обра­
зо­ва­ле), и тра­ди­ци­ја (ка­сни­је за­пи­са­них), ко­је су око истих ства­ра­не.
Од пред­став­ни­ка ове шко­ле он на­во­ди са­мо нај­зна­чај­ни­је: J. En­gel-a и Aage
Ben­zen-a, а од аме­рич­ких, нпр. G. W. An­der­son-a, R. Pffe­i­fer-a, и др. Ра­до­ви ових
ста­ро­за­вет­ни­ка су од ње­га че­сто, и ра­до на­во­ђе­ни.

***
Ина­че, у овај рад, По­себ­ни увод, на ње­го­вом по­чет­ку укљу­чен је и текст о бо­го­на­
дах­ну­то­сти све­тих спи­са, ко­ји сам у ру­ко­пи­су при­ме­тио, а иста про­бле­ма­ти­ка ра­
ни­је ни­је об­ра­ђе­на у ње­го­вом ,,Оп­штем уво­ду“, где би јој би­ло ме­сто.
На­ла­зе­ћи да и ова ње­го­ва раз­ми­шља­ња за­вре­ђу­ју па­жњу, укљу­чио сам и овај
текст, сма­тра­ју­ћи да и он све­до­чи о др Ер­де­ља­ну као ис­тра­жи­ва­чу и пре­да­ва­чу, од­
но­сно, да је он же­лео да ни јед­на те­ма не оста­не нео­бра­ђе­ном.
Сви ње­го­ви сту­ден­ти, ина­че, до­бро зна­ју ко­ли­ко је он енер­ги­је, тру­да и вре­ме­
на ула­гао при пре­да­ва­њи­ма, из­ла­жу­ћи про­бле­ме из Уво­да (Оп­штег и По­себ­ног) о
 Др Милош Ердељан – рад и дело 51

на­стан­ку, ли­те­рар­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма, са­др­жа­ју и про­бле­ма­ти­ци, ве­за­ној за сва­ку

књи­гу по­је­ди­нач­но из ка­но­на Ста­ро­га за­ве­та. Ово се по­себ­но од­но­си на про­цес на­
стан­ка Пе­ток­њиж­ја (Пен­та­те­у­ха), где је он гра­ђу из­ван­ред­но де­ли на не­ко­ли­ко це­
ли­на: (а ја, уви­дев­ши то, исту са­мо спро­вео), и то, на це­ли­не: А–Д.
Под А он об­ра­ђу­је на­во­де у при­лог Мој­си­ја, што да­ље де­ли у 5 та­ча­ка, и по­
је­ди­нач­но ела­бо­ри­ја,
Б: Ар­гу­мен­ти про­тив Мој­си­ја као ауто­ра Пен­та­те­у­ха у ње­го­вом са­да­шњем
об­ли­ку (по­де­ље­но у 11 та­ча­ка),
В: Исто­ри­ја Пен­та­те­ух-кри­ти­ке (по­де­ље­но у 10 та­ча­ка),
Г: Ка­рак­те­ри­сти­ка из­во­ра Пен­та­те­у­ха (по­де­ље­но у 4 тач­ке), где он на­во­ди и
ис­тра­жу­је ја­хви­сти­стич­ки (Ј), ело­хи­стич­ки (Е), дев­те­ро­но­ми­стич­ки (Д) и све­ште­
нич­ки слој, за­тим, Све­ште­нич­ки из­вор (При­стер­шрифт/ко­декс), и
Д: Про­цес на­стан­ка Пе­ток­њиж­ја, где у 3 тач­ке из­ла­же ове про­бле­ме, а на кра­
ју при­ла­же хи­по­те­зу кри­ста­ли­за­ци­је и на­во­ди но­ве по­гле­де тзв. се­вер­не, скан­ди­
нав­ске, нор­диј­ске шко­ле.
У III гла­ви об­ра­ђе­не су исто­риј­ске књи­ге Ста­ро­га за­ве­та, и про­бле­ма­ти­ка ли­
те­рар­них ис­тра­жи­ва­ња истих (књи­га): Књи­га Ису­са На­ви­на; Књи­га о су­ди­ја­ма;
Књи­га о Ру­ти; I и II Са­му­и­ло­ва; I и II о ца­ре­ви­ма; I и II днев­ни­ка; Је­здра и Не­ми­
ја, и Књи­га о Је­сти­ри.
Гла­ва IV – По­уч­не књи­ге: Књи­га о Јо­ву; Псал­ми; При­че Со­ло­мо­но­ве; Књи­га
про­по­вед­ни­ка, и Пе­сма над пе­сма­ма.
Гла­ва V: Ве­ли­ки про­ро­ци: Књи­га про­ро­ка Иса­и­је. (Ов­де он, као ве­ли­ки струч­
њак за ову про­бле­ма­ти­ку по­себ­но ис­тра­жу­је Про­то­и­са­и­ју, Дев­те­ро-, и Три­то­ис­ а­иј­у,
као и одељ­ке о Евед-Ја­хвеу); Књи­га про­ро­ка Је­ре­ми­је; Плач Је­ре­ми­јин; Књи­га про­
ро­ка Је­зе­ки­ља, и Књи­га про­ро­ка Да­ни­ла.
Гла­ва VI: Књи­га два­на­е­сто­ри­це (два­на­ест ма­лих про­ро­ка) (Оси­ја, Јо­ил, Амос,
Ав­ди­ја, Јо­на, Ми­хеј, На­ум, Ава­кум, Со­фо­ни­ја, Агеј, За­ха­ри­ја и Ма­ла­хи­ја).
У гла­ви VII об­ра­ђе­ни су де­ло­ви из ста­ро­за­вет­не исто­ри­је: ца­ре­ви Са­ул (1020–
1000), Да­вид (1000–961) и Со­ло­мон (961–922), где он по­ка­зу­је свој за­и­ста ви­со­ки
на­уч­ни ни­во. Ње­го­во из­ла­га­ње у овом де­лу ви­ше је син­те­за, – ни­је то­ли­ко оп­шир­
но, али овај при­лог је ви­со­ко кон­цен­тро­ван, што по­себ­но ва­жи за део тек­ста о пе­
ри­о­ду вла­да­ви­не Да­ви­да и Со­ло­мо­на.
На кра­ју ове гла­ве, по­што сам у ру­ко­пи­су на­шао још не­што ма­те­ри­ја­ла, али
за­и­ста за­ни­мљи­вог, при­ло­жио сам исти под тач­ком 5, – Рас Ша­мра и Ста­ри за­вет, и
6: Осо­бе­ност ста­ро­за­вет­них за­ко­на.
На кра­ју књи­ге су из­во­ри и ли­те­ра­ту­ра, као и би­о­гра­фи­ја про­фе­со­ра Ми­ло­
ша Ер­де­ља­на, ко­ју је при­пре­мио и об­ја­вио наш про­фе­сор Ста­ро­га за­ве­та, др Дра­
ган Ми­лин, у Бо­го­сло­вљу за 1980. го­ди­ну.
Иста је ов­де при­ло­же­на са ње­го­вим зна­њем и одо­бре­њем.
Закључак
На кра­ју мо­же­мо ре­ћи да је др Ми­лош Ер­дељн имао број­не та­лен­те – а да исте ни­
је за­ко­пао. Са не­ким од њих био је де­це­ни­ја­ма ис­пред сво­га вре­ме­на, и у ве­зи ово­
га сва­ка­ко у ви­ду има­мо ње­го­ве на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ке ка­па­ци­те­те. Он за­ис­ та ни­
је мно­го на­пи­сао, али од ње­га на­пи­са­но, по­ка­зу­је ње­га као ве­ли­ко­га ис­тра­жи­ва­ча.
52 Илија Томић

У по­гле­ду на­став­но­га ра­да, зна­мо да ће сва­ки ње­гов сту­дент за­све­до­чи­ти ње­

го­ву ви­со­ку пе­да­го­шку свест и прин­ци­пи­јел­ност, – да се са не­зна­њем не мо­же да­
ле­ко сти­ћи, а са дру­ге стра­не, да не оште­ти сту­ден­та ни по ко­ју це­ну. Сту­ден­ти су
та­ко, са стра­не слу­ша­ју­ћи, увек зна­ли, ко је ка­кву оце­ну до­био, а на евен­ту­ал­на па­
да­ња ни­ко се ни­је жа­лио.
Још је­дан та­лент да не оста­не не­спо­ме­ну­тим – ње­го­ва му­зи­кал­ност, ње­гов
бас, од­но­сно, да су бо­го­слу­же­ња на ко­ји­ма је и он слу­жио би­ла као не­ка пред­ста­ва
нај­по­зна­ти­је свет­ске опер­ске ку­ће.
Ко­нач­но, лич­но це­ним да ни­је био и вешт ,,по­ли­ти­чар“, на­и­ме, чи­ни ми се
да је он, чвр­сто др­же­ћи се исти­не и прав­де, по­ште­ња и прин­ци­па, због истих, свој
по­сле­рат­ни пе­ри­од про­жи­вео у са­свим скром­ним, ско­ро си­ро­ма­шним жи­вот­ним
усло­ви­ма. Ви­шка но­ва­ца, ако се и на­шло – он је у књи­ге ула­гао, а оне да­нас, са­став­
ни су део ле­га­та, у це­ли­ни ко­ји се на­ла­зи у би­бли­о­те­ци ово­га Фа­кул­те­та, на ко­ме је
он ра­дио, и за ко­ји је и жи­вео.
 Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати
књ. 7 (2010) 53-59

проф. др Предраг Пузовић

Православни богословски факултет
Катедра за историју Српске Цркве
Београд

Прота Стеван М. Димитријевић историчар СПЦ

О про­ти Сте­ви Ди­ми­три­је­ви­ћу мо­же се пи­са­ти као све­ште­ни­ку, учи­те­љу, про­фе­со­

ру и рек­то­ру Бо­го­сло­ви­је у При­зре­ну, ди­рек­то­ру Гим­на­зи­је и Учи­тељ­ске шко­ле у
Ско­пљу, про­фе­со­ру Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та и на­уч­ни­ку.*
Ро­ђен је у Алек­син­цу 10. ја­ну­а­ра 1866. го­ди­не.1 Основ­ну шко­лу учио је у род­
ном ме­сту и Бе­о­гра­ду, по­том је за­вр­шио ни­жу гим­на­зи­ју, је­дан раз­ред учи­тељ­ске
шко­ле и ста­ру бе­о­град­ску бо­го­сло­ви­ју. Бо­го­сло­ви­ју је за­вр­шио 1887. го­ди­не. Исте
го­ди­не је по­ло­жио учи­тељ­ски ис­пит.2 По­сле бо­го­сло­ви­је ра­дио је као учи­тељ у Ли­
пов­цу до 1890. го­ди­не. Те го­ди­не га је ру­ко­по­ло­жио у чин ђа­ко­на ми­тро­по­лит Ми­
ха­и­ло (Јо­ва­но­вић).3 Из Ли­пов­ца Сте­ва од­ла­зи у Ниш, где је ра­дио као ве­ро­у­чи­тељ
у гим­на­зи­ји вр­ше­ћи исто­вре­ме­но ду­жност пи­са­ра у Ни­шком ду­хов­ном су­ду. У чин
све­ште­ни­ка ру­ко­по­ло­жио га је епи­скоп Ни­шки Ино­кен­ти­је (Па­вло­вић) 1894. го­ди­
не.4 Исте го­ди­не од­ла­зи у Ки­јев, где упи­су­је Ду­хов­ну ака­де­ми­ју, ко­ју ће за­вр­ши­ти
1898. го­ди­не до­бив­ши зва­ње: кан­ди­дат бо­го­сло­вља.5 За вре­ме шко­ло­ва­ња у Ки­је­
ву по­чео је да ску­пља ар­хив­ску гра­ђу ко­ја се од­но­си на ве­зе Ру­ске и Срп­ске цр­кве
у про­шло­сти. На осно­ву те гра­ђе на­пи­сао је кан­ди­дат­ски рад „Од­ла­же­ње срп­ских
ду­хов­них ли­ца у Ру­си­ју у вре­ме­ну од XVI–XVI­II ве­ка и по­сле­ди­це тих од­ла­же­ња“.
По за­вр­ше­ним сту­ди­ја­ма у Ру­си­ји вра­ћа се у зе­мљу где је по­ста­вљен за про­фе­со­ра
Бо­го­сло­ви­је у Бе­о­гра­ду. Про­фе­сор­ски ис­пит по­ло­жио је кра­јем апри­ла и по­чет­ком
ма­ја 1899. го­ди­не.6 По­сле го­ди­ну да­на пре­ме­штен је за рек­то­ра Бо­го­слов­ско-учи­
тељ­ске шко­ле у При­зре­ну. Ду­жност рек­то­ра при­мио је 15. ок­то­бра 1899. го­ди­не.7
До­шав­ши на че­ло Бо­го­сло­ви­је по­кре­нуо је ре­фор­ме у ци­љу при­ла­го­ђа­ва­ња
на­став­ног пла­на и про­гра­ма на­ста­лим по­тре­ба­ма. Ре­зул­тат тих ре­фор­ми био је сма­
ње­ње тра­ја­ња шко­ло­ва­ња у Бо­го­сло­ви­ји од школ. 1900. и 1901. го­ди­не са шест на
че­ти­ри го­ди­не. До та­да су се у Бо­го­сло­ви­ју упи­си­ва­ли уче­ни­ци са основ­ном шко­

*
Овај рад је настао у оквиру пројекта бр. 149037А („Српска теологија у двадесетом веку“), који
финансира Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије.
1 Ар­хив Пра­во­слав­ног Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, До­си­је про­те Сте­ве Ди­ми­три­је­ви­ћа.
2 Исто.
3 Бл. Гар­да­ше­вић, Др Сте­ван Ди­ми­три­је­вић, „Бо­го­сло­вље“, год. XXIV (XXXIX), св. 1 и 2, Бе­о­град

1980, 73.
4 Исто.
5 Ар­хив Пра­во­слав­ног Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, До­си­је про­те Сте­ве Ди­ми­три­је­ви­ћа.
6 Исто.
7 Про­та Ми­лу­тин Ти­мо­ти­је­вић, проф., Про­та Сте­ва Ди­ми­три­је­вић, рек­тор при­зрен­ске Бо­го­сло­

ви­је – жи­вот и рад у При­зре­ну, „Бо­го­сло­вље“, год. XXVII (XLI­II), Бе­о­град 1984, 16.
54 Предраг Пузовић

лом, а од та­да са за­вр­ше­ним че­твр­тим раз­ре­дом гим­на­зи­је. Овом ре­фор­мом је у на­

став­ном пла­ну дат ве­ћи про­стор бо­го­слов­ским и пе­да­го­шким пред­ме­ти­ма, а уче­
ни­ци ове Бо­го­сло­ви­је су из­јед­на­че­ни са уче­ни­ци­ма дру­гих бо­го­сло­ви­ја и учи­тељ­
ских шко­ла. Осим то­га, да­та је мо­гућ­ност уче­ни­ци­ма из дру­гих срп­ских кра­је­ва да
се упи­су­ју у при­зрен­ску Бо­го­сло­ви­ју.8 Ње­гов рад у шко­ли ни­је мо­гао оста­ти не­при­
ме­ћен од епи­ско­па При­зрен­ског Ни­ћи­фо­ра (Пе­ри­ћа) ко­ји га је 1901. го­ди­не про­из­
вео у чин про­то­је­ре­ја.9
Про­та Сте­ва је у сло­бод­но вре­ме учио сво­је уче­ни­ке све­му оно­ме што ће би­
ти ко­ри­сно њи­ма и на­ро­ду. У бр­ду из­над шко­ле он је са уче­ни­ци­ма за­са­дио ви­но­
град (школ­ски врт), ко­ји је слу­жио за прак­тич­ну на­ста­ву. У ви­но­град је до­вео во­ду,
по­ста­вио сто­ло­ве са клу­па­ма, та­ко да је ви­но­град по­стао оми­ље­но из­ле­ти­ште При­
зре­на­ца. Учио је он сво­је уче­ни­ке да ка­ле­ме во­ће, да се­ју и пре­са­ђу­ју ра­зно по­вр­
ће, цве­ће итд.10
Сво­јим ра­дом рек­тор Ди­ми­три­је­вић је сте­као по­што­ва­ње углед­них и имућ­
них Ту­ра­ка у При­зре­ну. Од њих је че­сто по­зајм­љи­вао но­вац за по­тре­бе шко­ле, али
је уред­но и вра­ћао ка­да би сти­гао но­вац из за­ду­жби­не Си­ме Игу­ма­но­ва из Бе­о­гра­
да. Одр­жа­вао је до­бре од­но­се са при­зрен­ским муф­ти­јом, ко­ји је по­се­ћи­вао Бо­го­
сло­ви­ју о Бо­жи­ћу, Све­том Са­ви и Вас­кр­су.11
Да би по­мо­гао Ср­би­ма у Ста­рој Ср­би­ји про­та Сте­ва у При­зре­ну 1901. го­ди­
не осни­ва срп­ску бан­ку под име­ном Фонд цр­кве Све­тог Ђор­ђа. Бан­ци је дао име по
Са­бор­ној цр­кви у При­зре­ну ко­ја је по­све­ће­на Све­том Ђор­ђу. Пр­ви улог на штед­њу
у из­но­су од 30.000 ди­на­ра у зла­ту да­ли су ста­ра­о­ци за­ду­жби­не Си­ме Игу­ма­но­ва из
Бе­о­гра­да. Фон­ду на штед­њу да­ла је из­ве­стан но­вац и Срп­ска Кра­љев­ска на­род­на
бан­ка. Осни­ва­ње Фон­да цр­кве Све­тог Ђор­ђа има­ло је ве­ли­ког зна­ча­ја за наш на­род,
јер из Фон­да се мо­гла увек до­би­ти по­зај­ми­ца по нај­ни­жим ка­ма­та­ма.12
За­слу­гом про­те Сте­ве при Бо­го­сло­ви­ји је отво­ре­на тр­го­вач­ко-за­на­тлиј­ска не­
дељ­на шко­ла, ко­ја је има­ла око 300 по­ла­зни­ка. Уче­ни­ци су у овој шко­ли сти­ца­ли
основ­на зна­ња из књи­го­вод­ства, ко­ре­спон­ден­ци­је, ад­ми­ни­стра­ци­је и дру­га прак­
тич­на зна­ња.13
По­себ­ну бри­гу про­та Сте­ва је по­ка­зи­вао пре­ма ма­на­сти­ри­ма у Ста­рој Ср­би­
ји и Ма­ке­до­ни­ји. Ма­на­сти­ру Де­ча­ни­ма по­мо­гао је да се из­ву­че из ве­ли­ког ду­га.14
По­сле че­ти­ри го­ди­не упра­вља­ња при­зрен­ском Бо­го­сло­ви­јом про­та Сте­ва је
под­нео остав­ку, ко­ја је ува­же­на 23. сеп­тем­бра 1903. го­ди­не. Из При­зре­на до­ла­зи у
Бе­о­град, где је не­пу­ну го­ди­ну да­на ра­дио као про­фе­сор Пр­ве бе­о­град­ске гим­на­зи­
је. По­том је две го­ди­не вр­шио ду­жност ди­рек­то­ра Гим­на­зи­је и Учи­тељ­ске шко­ле у

8 Ст. М. Ди­ми­три­је­вић, Бо­го­слов­ско-учи­тељ­ска шко­ла у При­зре­ну, „Брат­ство“, 17, Но­ви Сад 1923,

210–211; Про­та Ми­лу­тин Ти­мо­ти­је­вић, цит. де­ло, 20–21.

9 Бл. Гар­да­ше­вић, цит. де­ло, 73.
10 Ж. М. Ма­рин­ко­вић, У спо­мен про­то­је­ре­ја Сте­ва­на М. Ди­ми­три­је­ви­ћа (о де­се­то­го­ди­шњи­ци
ње­го­ве смр­ти), „Гла­сник СПЦ“, 1963, 144; Др Ду­шан Љ. Ка­шић, Про­то­је­реј - ста­вро­фор Сте­ван М.
Ди­ми­три­је­вић 1866–1953, „Бо­го­сло­вље“, год. XXVII (XLI­II), св. 1 и 2, Бе­о­град 1984, 4–5.
11 Др Ду­шан Љ. Ка­шић, цит. де­ло, 5.
12 Бл. Гар­да­ше­вић, цит. де­ло, 74; Др Ду­шан Љ. Ка­шић, цит. де­ло, 5; Про­та Ми­лу­тин Ти­мо­ти­је­вић,

цит. де­ло, 23–24.

13 Про­та Ми­лу­тин Ти­мо­ти­је­вић, цит. де­ло, 23.
14 Др Ду­шан Љ. Ка­шић, цит. де­ло, 5.
 Прота Стеван М. Димитријевић историчар СПЦ 55

Ско­пљу.15 Го­ди­не 1906. од­ла­зи за ре­фе­рен­та ма­на­сти­ра Хи­лан­да­ра при срп­ском Ге­
не­рал­ном кон­зу­ла­ту у Со­лу­ну. Бо­ра­ве­ћи у Со­лу­ну че­сто је од­ла­зио у ма­на­стир Хи­
лан­дар, где је про­у­ча­вао бо­га­ту исто­риј­ску гра­ђу, ко­ју ће ка­сни­је и об­ја­вљи­ва­ти.
Про­та Сте­ва је 1. апри­ла 1910. го­ди­не по­но­во по­ста­вљен за рек­то­ра Бо­го­
сло­ви­је у При­зре­ну. На овој ду­жно­сти је остао до 9. ју­ла 1920. го­ди­не.16 Овај пе­ри­
од ње­го­вог ра­да у При­зре­ну обе­ле­жи­ли су ра­то­ви. Пр­во Бал­кан­ски у ко­ји­ма про­
та Сте­ва уче­ству­је као вој­ни све­ште­ник при шта­бу II Ар­ми­је.17 По­сле осло­бо­ђе­
ња При­зре­на 1912. го­ди­не про­та Сте­ва се обра­тио раз­дра­га­ном на­ро­ду на бла­го­да­
ре­њу у Са­бор­ној цр­кви Све­тог Ђор­ђа у При­зре­ну ре­чи­ма „Осло­бо­ђе­ни мо­ји При­
зрен­ци“.18 На­кон Бал­кан­ских ра­то­ва от­по­чео је Пр­ви свет­ски рат. У Бо­го­сло­ви­ји је
школ. 1914/15. ре­гу­лар­но при­ве­де­на кра­ју. Про­та Сте­ва је 16. но­вем­бра 1915. го­ди­
не ин­тер­ни­ран у Бу­гар­ску, где је остао три го­ди­не. У При­зрен се вра­тио 1919. го­ди­
не и об­но­вио је рад Бо­го­сло­ви­је.19
Док је ра­дио у При­зре­ну при­ку­пио је пре­ко 600 ста­рих ру­ко­пи­сних и штам­
па­них књи­га Ср­бу­ља и по­кло­нио их На­род­ној би­бли­о­те­ци у Бе­о­гра­ду. Мно­ге пред­
ме­те од ве­ли­ке вред­но­сти по­кло­нио је Ет­но­граф­ском му­зе­ју, На­род­ном му­зе­ју и
Му­зе­ју срп­ске зе­мље у Бе­о­гра­ду (да­нас При­род­њач­ки му­зеј).20
Зна­чај­на је уло­га про­те Сте­ве у при­пре­ма­ма за от­по­чи­ња­ње ра­да Бо­го­слов­
ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду 1920. го­ди­не. Он је ју­ла 1920. го­ди­не иза­бран за ре­
дов­ног про­фе­со­ра Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та на ка­те­дри Исто­ри­ја срп­ске цр­кве. На
сед­ни­ци На­став­но-на­уч­ног ве­ћа Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та 6. сеп­тем­бра 1920. го­ди­
не иза­бран је за пр­вог де­ка­на.21 Пр­ва бри­га де­ка­на би­ла је да ор­га­ни­зу­је на­ста­ву.
Озби­љан про­блем је био и не­до­ста­так од­го­ва­ра­ју­ће згра­де, по­што Уни­вер­зи­тет ни­
је имао на рас­по­ла­га­њу про­сто­ри­је ко­је би мо­гао усту­пи­ти Фа­кул­те­ту. Сто­га се Фа­
кул­тет се­лио ви­ше пу­та. Нај­пре је био сме­штен у ку­ћи Ку­зма­но­ви­ћа, пре­ко пу­та
Са­бор­не цр­кве, по­том у Бу­ле­ва­ру кра­ља Алек­сан­дра 26, па на углу Фран­ко­па­но­ве
3 (са­да Бе­о­град­ска) и Крун­ске 12 (ка­сни­је Про­ле­тер­ских бри­га­да), и то са­мо де­ка­
нат и не­ко­ли­ко слу­ша­о­ни­ца, док су део се­ми­на­ра и би­бли­о­те­ка би­ли сме­ште­ни у
Ми­шар­ској ули­ци.22 Кра­јем 1932. го­ди­не Фа­кул­тет се усе­лио у је­дан део згра­де у
ули­ци Кра­ља Пе­тра (доц­ни­је 7. ју­ла 2; да­нас опет Кра­ља Пе­тра). Ту су на ску­че­ном
про­сто­ру би­ли сме­ште­ни: де­ка­нат, слу­ша­о­ни­це, се­ми­на­ри и би­бли­о­те­ка.23 Ка­сни­је
је це­ла згра­да усту­пље­на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту, у ко­јој је остао до 1995. го­ди­не
ка­да је пре­се­љен у но­ву згра­ду на Ка­ра­бур­ми.

15 Ар­хив Пра­во­слав­ног Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, До­си­је про­те Сте­ве Ди­ми­три­је­ви­ћа.

16 Про­та Ми­лу­тин Ти­мо­ти­је­вић, цит. де­ло, 25.
17 П. Пу­зо­вић, Уло­га Цр­кве и све­штен­ства у Бал­кан­ским ра­то­ви­ма, „При­ло­зи за исто­ри­ју Срп­ске

пра­во­слав­не цр­кве“, Фо­ча 2006, 190. Про­та Сте­ва је уче­ство­вао као до­бро­во­љац и у Срп­ско-бу­гар­ском
ра­ту 1885. го­ди­не. (Ар­хив Пра­во­слав­ног Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, До­си­је про­те Сте­ве Ди­ми­три­је­ви­ћа).
18 Про­та Ми­лу­тин Ти­мо­ти­је­вић, цит. де­ло, 25.
19 Исто, 29; Др Ду­шан Љ. Ка­шић, цит. де­ло, 8.
20 Бл. Гар­да­ше­вић, цит. де­ло, 74; Про­та Ми­лу­тин Ти­мо­ти­је­вић, цит. де­ло, 32.
21 За­пи­сник пр­ве сед­ни­це Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та од 6. сеп­тем­бра 1920. Ди­ми­три­је­вић је до пен­

зи­о­ни­са­ња се­дам пу­та би­ран за де­ка­на а исто то­ли­ко пу­та је био про­де­кан.
22 П. Пу­зо­вић, Из­два­ја­ње (уки­да­ње) Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та из са­ста­ва Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­

та, „Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква – при­ло­зи за исто­ри­ју 2“, Бе­о­град 2000, 277.
23 Исто, 278.
56 Предраг Пузовић

Фа­кул­тет је по­чео са ре­дов­ном на­ста­вом 20. де­цем­бра 1920. го­ди­не. На­кон

бла­го­да­ре­ња у Са­бор­ној цр­кви за от­по­чи­ња­ње пре­да­ва­ња де­кан је у свом го­во­ру
на­гла­сио да циљ Фа­кул­те­та ви­ди у то­ме „да вас­пи­та­ни­ци на­ши мо­гу обил­но­шћу и
со­лид­но­шћу зна­ња сво­га од­го­во­ри­ти но­вом вре­ме­ну и но­вим при­ли­ка­ма, у ко­ји­ма
ће об­де­ла­ва­ти њи­ву Го­спод­њу, а у исто вре­ме са­чу­ва­ти и ка­рак­тер­не осо­би­не срп­
ског пра­во­сла­вља, чи­сти­ти из ње­га ту­ђин­ску при­ме­су и вра­ћа­ти га оном вре­ме­ну,
ка­да је Срп­ска цр­ква са сво­јим све­ште­но­слу­жи­те­љи­ма, сво­јим бо­го­слу­же­њем и па­
сти­ро­ва­њем има­ла свој за­се­бан вид из ко­га је би­ла ду­хов­на све­жи­на, те­кла она жи­
во­твор­на моћ, ко­ја је нај­ви­ше до­при­не­ла одр­жа­ва­њу на­шег на­ро­да у те­шким сто­
ле­ћи­ма ње­го­ве про­шло­сти.“ Про­та је одао за­хвал­ност срп­ској ин­те­лек­ту­ал­ној ели­
ти што је при осни­ва­њу Уни­вер­зи­те­та пред­ви­де­ла и осни­ва­ње Бо­го­слов­ског фа­
кул­те­та. У про­ду­жет­ку ка­же: „То, што су се у овом пи­та­њу и управ­ни­ци цр­кве на­
ше и пред­став­ни­ци на­у­ке срп­ске на­шли у јед­ним ми­сли­ма, нај­бо­љи је до­каз по­тре­
бе овог но­вог ви­шег ду­хов­ног ра­сад­ни­ка и нај­по­у­зда­ни­ја за­ло­га за успех ње­гов.“24
Про­та Сте­ва је од 16. ју­на 1923. до кра­ја фе­бру­а­ра 1924. го­ди­не био у Ру­
си­ји као иза­сла­ник Глав­ног од­бо­ра при Цр­ве­ном кр­сту СХС за по­моћ глад­ни­ма у
Ру­си­ји.25 За вре­ме бо­рав­ка у Ру­си­ји от­ку­пио је ве­ли­ки број књи­га на ру­ском је­зи­
ку, углав­ном бо­го­слов­ске са­др­жи­не, ме­ђу ко­ји­ма има рет­ких и ску­по­це­них из­да­
ња. По при­спе­ћу књи­га у Бе­о­град про­та Сте­ва је на сед­ни­ци Са­ве­та 3. ма­ја 1924.
го­ди­не пред­ло­жио „да се за ове књи­ге тра­жи ван­ред­ни кре­дит од 120.000 ди­на­
ра, а док се тај кре­дит не одо­бри, да му се не­што књи­га от­ку­пи из сред­ста­ва фон­
да ’Џен­кинс’, што је Са­вет при­хва­тио с тим да се од­мах за­тра­жи ван­ред­ни кре­
дит. На ис­тој сед­ни­ци на пред­лог проф. Алек­сан­дра До­бро­клон­ског Са­вет је из­
ра­зио за­хвал­ност проф. С. Ди­ми­три­је­ви­ћу за уло­же­ни труд и на­пор око на­бав­ке
ових књи­га.“26
Од број­них ду­жно­сти ко­је је имао про­та Сте­ва на­во­ди­мо не­ке: јед­но вре­ме је
био уред­ник Ве­сни­ка,27са­ра­ђи­вао је у све­ште­нич­ком удру­же­њу, чи­ји је био и пред­
сед­ник,28био је члан Исто­риј­ског ин­сти­ту­та СКА на­у­ка, ду­го­го­ди­шњи пред­сед­ник
Дру­штва Све­тог Са­ве у Бе­о­гра­ду, члан упра­ве Дру­штва за по­ди­за­ње хра­ма Све­тог
Са­ве, за­ду­жби­не Си­ме Игу­ма­но­ва, Глав­ног од­бо­ра цр­ве­ног кр­ста, члан Цр­кве­но-
ар­хе­о­ло­шког дру­штва при Ки­јев­ској Ду­хов­ној ака­де­ми­ји. Уче­ство­вао је на Кон­гре­
су пра­во­слав­них те­о­ло­га у Ати­ни 1935. а као де­ле­гат СПЦ на Све­пра­во­слав­ном са­
бо­ру у Мо­скви 1945. го­ди­не.29
У знак за­хвал­но­сти за рад на Фа­кул­те­ту и ње­гов до­при­нос бо­го­слов­ској на­у­ци
фа­кул­тет­ски са­вет на сед­ни­ци 16. ја­ну­а­ра 1936. го­ди­не, на пред­лог ре­дов­них про­фе­

24 Пра­во­слав­ни Бо­го­слов­ски фа­кул­тет на Уни­вер­зи­те­ту бе­о­град­ском – Го­вор де­ка­на фа­кул­те­та,

про­те Ст. М. Ди­ми­три­је­ви­ћа, по­сле при­зи­ва­ња Св. Ду­ха, при­ли­ком от­по­чи­ња­ња пре­да­ва­ња на фа­кул­
те­ту 20. де­цем­бра 1920. го­ди­не, „Ве­сник Срп­ске цр­кве“, год. XXVII, Бе­о­град 1921, 24–25; Др Ду­шан
Љ. Ка­шић, цит. де­ло, 10.
25 Ар­хив Пра­во­слав­ног Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, До­си­је про­те Сте­ве Ди­ми­три­је­ви­ћа.
26 За­пи­сник Про­фе­сор­ског са­ве­та, 3. мај 1924, стр. 172–173; П. Пу­зо­вић, Би­бли­о­те­ка Бо­го­слов­ског

фа­кул­те­та из­ме­ђу два свет­ска ра­та, „Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку“, Бе­о­град 2009, 119.
27 „Ве­сник“, не­дељ­ни цр­кве­но­по­ли­тич­ки лист из­ла­зио у Бе­о­гра­ду од 1919–1930. (Бран­ко А. Ци­

сарж, Је­дан век пе­ри­о­дич­не штам­пе Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, I, А - М, Бе­о­град 1986, 26).
28 Др Ду­шан Љ. Ка­шић, цит. де­ло, 11.
29 Бл. Гар­да­ше­вић, цит. де­ло, 75.
 Прота Стеван М. Димитријевић историчар СПЦ 57

со­ра: др Дра­гу­ти­на Ана­ста­си­је­ви­ћа, др Ла­за­ра Мир­ко­ви­ћа, др Ди­ми­три­ја Сте­фа­но­

ви­ћа и др Алек­сан­дра До­бро­клон­ског иза­брао га је јед­но­гла­сно за по­ча­сног док­то­ра
те­о­ло­ги­је (doc­tor ho­no­ris ca­u­sa), док је још био про­фе­сор на Фа­кул­те­ту.30 У пред­ло­
гу се ка­же „да је Сте­ван Ди­ми­три­је­вић об­ја­вио ве­ли­ки број ра­до­ва из исто­ри­је срп­
ске цр­кве и дао вред­но­сне на­уч­не при­ло­ге за ову на­у­ку...“; да је „као про­фе­сор ма­
ти­це и као пр­ви Де­кан Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та кроз не­ко­ли­ко го­ди­
на при­пре­мио пр­ве за­ко­не за овај фа­кул­тет и сте­као трај­них за­слу­га за осни­ва­ње и
ор­га­ни­зо­ва­ње Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду. Исто та­ко ве­ли­ке
су за­слу­ге г. Сте­ва­на Ди­ми­три­је­ви­ћа око осни­ва­ња и ор­га­ни­зо­ва­ња би­бли­о­те­ке Бо­
го­слов­ског фа­кул­те­та.“ Он је „за на­у­ку спа­сао ве­ли­ки број ру­ко­пи­сних бо­го­слу­жбе­
них књи­га из Ју­жне Ср­би­је до свет­ско­га ра­та, до­нев­ши их одан­де у На­род­ну би­бли­
о­те­ку и у Срп­ску Кра­љев­ску Ака­де­ми­ју на­у­ка у Бе­о­гра­ду“. На „сво­јим на­уч­ним пу­
то­ва­њи­ма ску­пио је ве­ли­ки број ста­рих срп­ских за­пи­са и нат­пи­са, и они су би­ли де­
лом усту­пље­ни Љуб. Сто­ја­но­ви­ћу ра­ди пу­бли­ко­ва­ња, де­лом још ни­су об­ја­вље­ни“.
Сте­ван Ди­ми­три­је­вић је „ду­го­го­ди­шњи за­слу­жни цр­кве­ни и на­ци­о­нал­ни рад­ник на
обра­зо­ва­њу све­штен­ства и учи­тељ­ства у Ју­жној Ср­би­ји под Тур­ци­ма и иза осло­бо­
ђе­ња, где је на те­шкој цр­кве­но-про­свет­ној и на­ци­о­нал­ној слу­жби остао 21 го­ди­ну.“31
Про­мо­ци­ја је оба­вље­на у све­ча­ној са­ли Уни­вер­зи­те­та 21. мар­та 1936. го­ди­не.32 Пен­
зи­о­ни­сан је 28. ма­ја 1936. го­ди­не по­што је на­вр­шио 70 го­ди­на ста­ро­сти.33
Као знак при­зна­ња за ње­гов рад про­та Сте­ва је на пред­лог ми­ни­стра про­све­
те од­ли­ко­ван Ор­де­ном Све­тог Са­ве IV сте­пе­на 23. ју­ла 1901. и Ор­де­ном Све­тог Са­
ве III сте­пе­на 20. ја­ну­а­ра 1914. го­ди­не; на пред­лог ми­ни­стра вој­ног Ор­де­ном Бе­лог
Ор­ла V сте­пе­на 5. ма­ја 1913. и на пред­лог ми­ни­стра ве­ра Ка­ра­ђор­ђе­вом зве­здом IV
сте­пе­на 30. ја­ну­а­ра 1924. го­ди­не.34 Умро је у 88 го­ди­ни жи­во­та 24. но­вем­бра 1953.
го­ди­не у Бе­о­гра­ду. Са­хра­њен је у по­ро­дич­ној гроб­ни­ци у род­ном ме­сту.
На­уч­ни ра­до­ви про­те Сте­ве Ди­ми­три­је­ви­ћа по пред­ме­ту об­ра­де пред­ста­вља­
ју ши­ро­ку ле­пе­зу. Пре­ма не­пот­пу­ној би­бли­о­гра­фи­ји об­ја­вље­ној у Бо­го­сло­вљу, (св.
1 и 2, 1984) об­ја­вио је 132 на­сло­ва. Оче­ки­ва­ло се да ће про­та Сте­ва Ди­ми­три­је­вић
као ду­го­го­ди­шњи про­фе­сор на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду на­пи­са­ти исто­
ри­ју Срп­ске цр­кве. Зна се да је био са­ку­пио оби­ље ма­те­ри­ја­ла и да је по­чео да пи­ше
јед­ну та­кву исто­ри­ју, али је то све про­па­ло. У Спо­ме­ни­ци о усто­ли­че­њу па­три­јар­ха
Ди­ми­три­ја (Па­вло­ви­ћа) у Пе­ћи 1924. го­ди­не дао је Кра­так пре­глед исто­ри­је Пећ­
ке Па­три­јар­ши­је. Из овог ра­да се ви­ди да га је пи­сао из­у­зе­тан по­зна­ва­лац исто­ри­
је Срп­ске цр­кве. Он је био из­у­зет­но упу­ћен у ру­ске из­во­ре, ве­ли­ки по­зна­ва­лац лич­
но­сти и де­ла Све­то­га Са­ве. До­бро је ис­тра­жио XIX и пр­ве де­це­ни­је XX ве­ка. Пра­ва
је ште­та што је то ње­го­во ве­ли­ко по­зна­ва­ње ства­ри оста­ло не­до­ступ­но по­том­ству.35

30 Ар­хив Пра­во­слав­ног Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, До­си­је про­те Сте­ве Ди­ми­три­је­ви­ћа.

31 Исто.
32 Овај по­ча­сни док­то­рат је био пр­ви док­то­рат на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту (Бл. Гар­да­ше­вић, цит.

де­ло, 75).
33 Ар­хив Пра­во­слав­ног Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, До­си­је про­те Сте­ве Ди­ми­три­је­ви­ћа; Уни­вер­зи­тет

у Бе­о­гра­ду у 1935/36. го­ди­ни, го­ди­шњи из­ве­штај Рек­то­ра Уни­вер­зи­те­та са из­ве­шта­ји­ма де­ка­на, 107–109.
34 Ар­хив Пра­во­слав­ног Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, До­си­је про­те Сте­ве Ди­ми­три­је­ви­ћа.
35 Ђ. Сли­јеп­че­вић, Исто­ри­ја Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, пр­ва књи­га, Ди­сел­дорф 1978, 12.
58 Предраг Пузовић

У сво­јим ра­до­ви­ма про­та Сте­ва се ба­вио лич­но­шћу и де­ли­ма Све­то­га Са­ве;

од­но­си­ма Срп­ске и Ру­ске цр­кве; ма­на­сти­ром Хи­лан­да­ром; пи­та­њи­ма Срп­ске цр­кве
и на­ро­да у вре­ме­ну на­ци­о­нал­ног осло­бо­ђе­ња.
О Све­том Са­ви на­пи­сао је ви­ше ра­до­ва. На­во­ди­мо не­ке: Ве­ро­ва­ње и пре­да­
ње о Све­том Са­ви, „Ве­сник Срп­ске цр­кве“, 1924, стр. 626–628; Све­ти Са­ва у на­
род­ном ве­ро­ва­њу и пре­да­њу, Бе­о­град 1926, 134 стра­не (из „Ве­сни­ка Срп­ске цр­
кве“, 1926, стр. 510–536, 638–657, 809–841; 1927, 87–117, 189–212); Пра­во­сла­вље
Све­тог Са­ве и о вен­цу Хри­сто­вом на нај­ста­ри­јим ико­на­ма ње­го­вим, Све­то­са­вље,
св. 5, Бе­о­град 1932, 193–215; 6, 249–275; Све­ти Са­ва као на­род­ни учи­тељ, „Брат­
ство“, 28, 1934, стр. 89–111; Спа­љи­ва­ње мо­шти­ју Све­тог Са­ве, Брат­ско дру­штво
Св. Са­ве, XXVI­II, Бе­о­град 1934, стр. 140–163; Пра­зно­ва­ње 6/19. ма­ја пре­нос мо­
шти­ју Све­тог Са­ве из гра­да Тр­но­ва у ла­вру Ми­ле­ше­ву и слу­жба ово­га пра­зни­ка са
срп­ским пре­во­дом, „Гла­сник СПП“, до­да­так „Гла­сни­ку СЛС“, Срем­ски Кар­лов­ци,
бр. 22–23, 1935, стр. 1–49. У овим ра­до­ви­ма про­та Сте­ва пи­ше о лич­но­сти, жи­во­ту,
пра­зно­ва­њу, про­све­ти­тељ­ском ра­ду Све­тог Са­ве и вас­пит­ном зна­ча­ју ње­го­вог кул­
та у ду­хов­ном жи­во­ту срп­ског на­ро­да кроз ве­ко­ве.36
Про­та Ди­ми­три­је­вић је је­дан од пр­вих Ср­ба ко­ји је у Ру­си­ји ис­тра­жи­вао ар­
хив­ску гра­ђу у ко­јој се го­во­ри о ве­за­ма из­ме­ђу Срп­ске и Ру­ске цр­кве. Та­кви су ра­
до­ви: Од­но­ша­ји пећ­ких па­три­ја­ра­ха с Ру­си­јом у XVII ве­ку, „Глас СКА“, 58, 1900,
стр. 201–286; 60, 1901, стр. 153–203; при­ло­зи рас­пра­ви Од­но­ша­ји пећ­ких па­три­
јар­ха с Ру­си­јом у XVII ве­ку, „Спо­ме­ник СКА“, 38, 1900, стр. 59–84; До­ку­мен­ти ко­
ји се ти­чу од­но­са из­ме­ђу Срп­ске цр­кве и Ру­си­је у XVI ве­ку, „Спо­ме­ник СКА“, 39,
1903, стр. 16–42; Гра­ђа за срп­ску исто­ри­ју из ру­ских ар­хи­ва и би­бли­о­те­ка, „Спо­
ме­ник СКА“, 53, 1922, стр. 1–329.37 У овим ра­до­ви­ма на­ла­зе се дра­го­це­ни по­да­ци
о ве­за­ма са Ру­си­јом, о ста­њу у Срп­ској цр­кви, не­ким ма­на­сти­ри­ма и епар­хи­ја­ма.
Овим ра­до­ви­ма мо­же се при­до­да­ти рад Ва­си­ли­је Јо­ва­но­вић-Бр­кић, по­след­њи срп­
ски па­три­јарх на пре­сто­лу пећ­ком, „Хри­шћан­ски ве­сник“, XXVI, св. 1, Бе­о­град
1909, стр. 47–56. У овом ра­ду про­та Сте­ва пи­ше о бо­рав­ку па­три­јар­ха Бр­ки­ћа у Ру­
си­ји, о ње­го­вим по­след­њим да­ни­ма зе­маљ­ског жи­во­та и смр­ти ко­ја га је за­де­си­ла
у тој зе­мљи.38
Ве­о­ма су ва­жни ра­до­ви Сте­ве Ди­ми­три­је­ви­ћа о ма­на­сти­ру Хи­лан­да­ру. Про­та
Сте­ва је бо­ра­вио у ма­на­сти­ру Хи­лан­да­ру нај­ма­ње осам пу­та. То вре­ме је ко­ри­стио
за про­у­ча­ва­ње ма­на­стир­ске ар­хив­ске гра­ђе. Ре­зул­тат то­га су ра­до­ви: До­ку­мен­ти
хи­лан­дар­ске ар­хи­ве до XVI­II ве­ка, „Спо­ме­ник СКА“, 55, стр. 1922, 20–31; По­вре­да
ауто­но­ми­је и ве­ко­ви­ма осве­шта­них за­ко­на и тра­ди­ци­ја Све­те Го­ре Атон­ске, „Ве­
сник Срп­ске цр­кве“, 1926, стр. 203–204; По­мо­зи­мо сво­ји­ма у Све­тој Го­ри, „Глас
цр­кве“, бр. 6, Ша­бац 1925, стр. 681–685; Кри­за на­шег мо­на­штва, „Ве­сник Срп­ске
цр­кве“, 1926, стр. 369–386; Хи­лан­дар срп­ска цар­ска ла­вра у Све­тој Го­ри Атон­ској,

36 Др Ду­шан Љ. Ка­шић, цит. де­ло, 12.

37 Бл. Гар­да­ше­вић, цит. де­ло, 76–82; Љу­бо­мир Дур­ко­вић- Јак­шић, При­лог про­у­ча­ва­њу ис­тра­жи­
вач­ког на­уч­ног ра­да про­те Сте­ва­на Ди­ми­три­је­ви­ћа про­фе­со­ра Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду,
„Бо­го­сло­вље“, год. XXVII (XLI­II), св. 1 и 2, Бе­о­град 1984, 49; др Ди­ми­три­је М. Ка­ле­зић, Ру­ска цр­ква
и ру­ско пра­во­сла­вље у ра­до­ви­ма про­те Сте­ва­на Ди­ми­три­је­ви­ћа, „Бо­го­сло­вље“, год. XXVII (XLI­II),
св. 1 и 2, Бе­о­град 1984, 41.
38 П. Пу­зо­вић, Ва­си­ли­је Јо­ва­но­вић-Бр­кић, „При­ло­зи за исто­ри­ју СПЦ“, Ниш 1997, 180–189.
 Прота Стеван М. Димитријевић историчар СПЦ 59

„Цр­ква, ка­лен­дар“, 1938, стр. 93–95.39 У овим ра­до­ви­ма про­та Сте­ва је по­ка­зао сво­
ју ве­ли­ку љу­бав пре­ма све­то­гор­ском мо­на­штву а по­себ­но љу­бав пре­ма ма­на­сти­ру
Хи­лан­да­ру. У об­ја­вље­ним до­ку­мен­ти­ма има дра­го­це­них по­да­та­ка о имо­вин­ским и
дру­гим од­но­си­ма ма­на­сти­ра Хи­лан­да­ра са дру­гим све­то­гор­ским ма­на­сти­ри­ма и о
сла­њу мо­на­ха у Аустри­ју и Ру­си­ју ра­ди ску­пља­ња при­ло­га.
О пи­та­њи­ма Срп­ске цр­кве и на­ро­да у вре­ме­ну на­ци­о­нал­ног осло­бо­ђе­ња про­
та Сте­ва Ди­ми­три­је­вић је на­пи­сао два ра­да: Сте­ван Стра­ти­ми­ро­вић, ми­тро­по­ли­
та кар­ло­вач­ко­га, план за осло­бо­ђе­ње Срп­ско­га на­ро­да, Бе­о­град 1926, стр. 47; Ка­ра­
ђор­ђев уста­нак као де­ло с пла­ном сми­шље­но и во­ђе­но уз уче­шће ис­так­ну­тих љу­ди
сви­ју на­ших кра­је­ва, „Брат­ско дру­штво Све­тог Са­ве“, књ. XXV, 1931, стр. 1–32.40
Да је про­та Сте­ва био до­бар по­зна­ва­лац XIX ве­ка по­ка­зу­је рад Ми­тро­по­лит
Ми­ха­и­ло, ар­хи­е­пи­скоп бе­о­град­ски и ми­тро­по­лит Ср­би­је као пра­во­слав­ни је­рарх,
Ср­бин, Сло­вен и не­и­мар Ју­го­сло­вен­ства, „Ве­сник Срп­ске цр­кве“, 1933, стр. 63–110.
По­све­тио је про­та Сте­ва и два ра­да шко­ла­ма у ко­ји­ма је ра­дио и то: Бо­го­слов­
ско-учи­тељ­ска шко­ла у При­зре­ну (по­во­дом ње­не пе­де­се­то­го­ди­шњи­це), „Брат­ство“,
год. XVII, 1923, стр. 201–214; Пра­во­слав­ни Бо­го­слов­ски фа­кул­тет у сво­јој де­се­тој
го­ди­ни, „Бо­го­сло­вље“, св. 1, 1930, стр. 72–76.
Из из­ло­же­ног се ви­ди да се ра­ди о до­бром по­зна­ва­о­цу Исто­ри­је Срп­ске цр­кве
и да је по­ред број­них и од­го­вор­них ду­жно­сти ко­је је оба­вљао на­пи­сао за­ви­дан број
на­уч­них ра­до­ва из обла­сти ко­јом се ба­вио. По­зна­вао је до­бро сред­њи век, на­ро­чи­то
лич­ност и де­ло Све­то­га Са­ве и као рет­ко ко наш XIX век и пр­ве де­це­ни­је XX ве­ка.

39 Је­ро­мо­нах Ата­на­си­је (Јев­тић), По­се­те про­те Сте­ве ма­на­сти­ру Хи­лан­да­ру, „Бо­го­сло­вље“, год.

XXVII (XLI­II), св. 1 и 2, Бе­о­град 1984, 34–38.

40 Бл. Гар­да­ше­вић, цит. де­ло, 79 и 81.
 Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати
књ. 7 (2010) 60-72

мр Србољуб Убипариповић, асистент

Православни богословски факултет
Катедра за литургику
Београд

Литургијско-богословска синтеза
Епископ Атанасије Јевтић, Христос Нова Пасха:
Божанствена Литургија 1–4*

„Бо­го­чо­ве­чан­ска Ли­тур­ги­ја је де­ло и де­лат­ност Бо­га и Ње­го­вог На­ро­да; она је тво­

ра­штво и са­тво­ра­штво Цр­кве, пе­де­сет­нич­ко, Све­то­ду­хов­ско, Пас­хал­но, Кр­сно­ва­
скр­сно до­га­ђа­ње и оства­ри­ва­ње на­ше­га спа­се­ња и обо­же­ња. Све­та Ев­ха­ри­сти­ја је,
за­и­ста, Бо­го­чо­ве­ко­де­ла­ње.“1
„Ми смо ... ев­ха­ри­стиј­ска би­ћа.“2

Увод
По­зва­ност ро­да хри­шћан­ско­га да сва­ко­ме чо­ве­ку бла­го­ве­сти не­ис­тра­жи­во бо­гат­
ство Хри­сто­во (Еф 3, 8) и ра­све­тли „устрој­ство тај­не од веч­но­сти скри­ве­не у Бо­
гу, ко­ји је са­здао све кроз Ису­са Хри­ста“ (Еф 3, 9), је­су са­мо не­ка од мно­го­број­них
обе­леж­ја бо­го­слов­ског умно­жа­ва­ња ре­чи Бо­жи­је, то јест бо­го­слов­ство­ва­ња. Та­кво
бо­го­чо­ве­чан­ско и све­ште­но де­ло би­ва са­вр­ша­ва­но, пре­вас­ход­но, у кон­тек­сту „вре­
ме­на и про­сто­ра“ ев­ха­ри­стиј­ског жи­во­та Цр­кве Бо­жи­је, ко­јим се по­ка­зу­је, ту­ма­чи
и по­твр­ђу­је њен сми­сао по­сто­ја­ња, а то је – „оства­ре­ње пу­но­ће временâ“ и во­згла­
вље­ње „оно­га што је на не­бу и што је на зе­мљи“ у Хри­сту (Еф 1, 10).
Оства­ру­ју­ћи пре­су­дан до­при­нос у из­гра­ђи­ва­њу на­ше По­ме­сне пра­во­слав­не
цр­кве и угле­да­ју­ћи се на прет­ход­не ге­не­ра­ци­је бо­го­слов­ских пре­га­ла­ца Те­ла Хри­
сто­вог, пре­о­све­ште­ни епи­скоп др Ата­на­си­је Јев­тић (1938*),3 про­фе­сор на­шег Бо­го­
слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, са­ста­вио је на по­чет­ку 21. ве­ка сво­је­вр­сну че­тво­ро­

* Овај рад је настао у оквиру пројекта бр. 149037А („Српска теологија у 20. веку – истраживачки

проблеми и резултати“), који финансира Министарство науке и животне средине Републике Србије.
1 Епи­скоп Ата­на­си­је Јев­тић, Увод, у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 1, Бе­о­град-

Тре­би­ње 2007, 23.

2 Епи­скоп Ата­на­си­је Јев­тић, Бе­се­да о Св. Ли­тур­ги­ји =Ев­ха­ри­сти­ји, про­из­не­се­на на дан по­ме­на

све­тог Иг­на­ти­ја Бо­го­но­сца у Тре­би­њу 2007, у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 4, Бе­о­

град-Тре­би­ње 2009, 375.
3 Би­о­граф­ски по­да­ци пре­о­све­ште­ног епи­ско­па Ата­на­си­ја, за­кључ­но са 2004, из­ло­же­ни су у: Епи­

скоп Ата­на­си­је Јев­тић, Хри­стос Ал­фа и Оме­га, Ма­на­стир Твр­дош и Брат­ство Св. Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­вог,
Врњ­ци-Тре­би­ње ²2004, 303–307. По­ме­ну­та би­о­гра­фи­ја до­ступ­на је и на зва­нич­ном web­si­te-у Епар­хи­је
за­хум­ско-хер­це­го­вач­ке, чи­ја елек­трон­ска адре­са гла­си: http://www.epar­hi­ja-za­hum­sko­her­ce­go­vac­ka.com;
при­сту­пље­но 25. 02. 2010.
 Литургијско-богословска синтеза 61

том­ну „срп­ску ли­тур­гиј­ску стро­ма­ту“ под на­сло­вом Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­

стве­на Ли­тур­ги­ја. С об­зи­ром да је реч о збор­ни­ци­ма ко­ји, пре­ма на­шем ми­шље­њу,
пред­ста­вља­ју пло­до­ве ин­тен­зив­ног и пре­да­ног ра­да рев­но­сног ли­тур­га Те­ла Хри­
сто­вог то­ком ви­ше де­це­ни­ја прет­ход­но­га сто­ле­ћа, сма­тра­мо уме­сним да на­ве­де­на
де­ла бу­ду са­гле­да­на у окви­ру про­јек­та „Срп­ска те­о­ло­ги­ја у 20. ве­ку“.4 След­стве­
но то­ме, наш рад ће под­ра­зу­ме­ва­ти ис­ти­ца­ње кључ­них на­по­ме­на у ве­зи са на­стан­
ком по­ми­ња­них „ли­тур­гиј­ских са­бор­ни­ка“,5 осврт на ра­зно­вр­сне бо­го­слов­ско-ли­
тур­гиј­ске пре­во­де пре­о­све­ште­ног епи­ско­па Ата­на­си­ја, пре­до­ча­ва­ње ауто­ро­ве исто­
риј­ско-бо­го­слов­ске ана­ли­зе дво­ми­ле­ни­јум­ског хри­шћан­ског по­и­ма­ња Бо­жан­стве­
не Ев­ха­ри­сти­је, као и ука­зи­ва­ње на ли­тур­гиј­ско-бо­го­слов­ску син­те­зу на­зна­че­не
те­ма­ти­ке да­ле­ко­ви­дог бо­го­сло­ва-ли­тур­га ко­ја по­сто­ја­но пра­ти це­ло­куп­ни са­др­жај
„че­тво­ро­том­ног или­та­ри­ја“.

1. Пред­и­сто­ри­јат на­стан­ка делâ „Хри­стос Но­ва Пас­ха:

Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 1–4“ и увод­не на­по­ме­не
По­сле ве­о­ма те­шких ви­ше­ве­ков­них ис­ку­ше­ња пред ко­ји­ма се на­шла „Цр­ква Бо­жи­
ја ко­ја оби­та­ва у ово­ме све­ту“, сту­па­ње на исто­риј­ску сце­ну епо­хе 20. ве­ка има­ло
је за по­сле­ди­цу ши­ре­ње ли­тур­гиј­ско-бо­го­слов­ских хо­ри­зо­на­та За­руч­ни­це Хри­сто­
ве. Пре­суд­ну уло­гу у то­ме има­ли су бо­го­слов­ски труд­бе­ни­ци ка­ко на Ис­то­ку, та­ко и
на За­па­ду. У та­квом сло­же­ном мо­за­и­ку те­о­ло­шке ми­сли по­себ­но ме­сто при­па­ло је
и пре­по­доб­ном ар­хи­ман­дри­ту Ју­сти­ну По­по­ви­ћу (1894–1979).6 Це­ло­куп­но ње­го­во
ли­тур­гиј­ско-бо­го­слов­ско пре­га­ла­штво би­ло је усме­ре­но у прав­цу не са­мо очу­ва­ња
до­брог за­ве­шта­ња Ду­хом Све­тим ко­ји оби­та­ва у Цр­кви Бо­жи­јој (2Тим 1, 14), већ и
бр­зог ши­ре­ња и про­сла­вља­ња ре­чи Го­спод­ње (2Сол 3, 1). Баш због то­га, ње­гов ути­

4 Тре­ба ис­та­ћи да је аспект фи­ло­соф­ско-на­уч­ног до­при­но­са бо­го­слов­ске ми­сли епи­ско­па Ата­на­си­

ја већ био пред­мет ис­тра­жи­ва­ња у по­ме­ну­том про­јек­ту, у ви­ду сле­де­ћих ра­до­ва: мр Бог­дан Лу­бар­дић,
Схва­та­ње фи­ло­со­фи­је у те­о­ло­шкој ми­сли епи­ско­па др Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа (Део I), у: Срп­ска те­о­ло­ги­ја
у два­де­се­том ве­ку – ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти, књи­га 2, при­ре­дио Бо­го­љуб Ши­ја­ко­вић,
Бе­о­град 2007, 177–215; мр Бог­дан Лу­бар­дић, Схва­та­ње фи­ло­со­фи­је у те­о­ло­шкој ми­сли епи­ско­па др
Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа (Део II), у: Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку – ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­
зул­та­ти, књи­га 3, при­ре­дио Бо­го­љуб Ши­ја­ко­вић, Бе­о­град 2008, 64–149.
5 Срав­ни: Епи­скоп Ата­на­си­је Јев­тић, По­сле­сло­вље, у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­

ги­ја 3, Бе­о­град-Тре­би­ње 2008, 591.

6 Не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да је про­је­кат „Срп­ска те­о­ло­ги­ја у 20 ве­ку“ под­ста­као број­на мул­ти­ди­сци­

пли­нар­на ис­тра­жи­ва­ња бо­го­слов­ског на­сле­ђа пре­по­доб­ног Аве Ју­сти­на Ће­лиј­ског. То су: мр Бог­дан
Лу­бар­дић, Ре­цеп­ци­ја ру­ске ре­ли­гиј­ске фи­ло­со­фи­је у де­ли­ма ар­хи­ман­дри­та др Ју­сти­на По­по­ви­ћа, у:
Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку – ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти, књи­га 1, при­ре­дио Бо­
го­љуб Ши­ја­ко­вић, Бе­о­град 2007, 63–90; др Не­над Ми­ло­ше­вић, До­при­нос ар­хи­ман­дри­та Ју­сти­на По­
по­ви­ћа уна­пре­ђе­њу ли­тур­гиј­ске све­сти код Ср­ба, у: Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку – ис­тра­жи­
вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти, књи­га 3, нав. де­ло, 47–53; мр Алек­сан­дар Ђа­ко­вац, Дог­ма­ти­ка Ју­сти­на
По­по­ви­ћа и њен зна­чај за са­вре­ме­ну (срп­ску) бо­го­слов­ску сми­сао, у: Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том
ве­ку – ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти, књи­га 4, при­ре­дио Бо­го­љуб Ши­ја­ко­вић, Бе­о­град 2009,
65–73; др Вла­дан Пе­ри­шић, О бо­го­по­зна­њу код св. Ма­ка­ри­ја Еги­пат­ског с по­себ­ним освр­том на ди­
сер­та­ци­ју Ју­сти­на По­по­ви­ћа, у: Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку – ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и
ре­зул­та­ти, књи­га 5, при­ре­дио Бо­го­љуб Ши­ја­ко­вић, Бе­о­град 2010, 7–16; мр Вла­дан Та­та­ло­вић, Ер­ми­
нев­тич­ки прин­ци­пи Ар­хи­ман­дри­та др Ју­сти­на По­по­ви­ћа, у: Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку – ис­
тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти, књи­га 5, нав. де­ло, 17–29; др Вла­ди­мир Ву­ка­ши­но­вић, Пре­во­ди
Све­те Ли­тур­ги­је оца Ју­сти­на По­по­ви­ћа, у: исто, 30–41; др Вла­дан Пе­ри­шић, О епи­сти­мо­ло­ги­ји св.
Иса­ка Си­риј­ског у ин­тер­пре­та­ци­ји Ју­сти­на По­по­ви­ћа, у: Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку – ис­
тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти, књи­га 6, при­ре­дио Бо­го­љуб Ши­ја­ко­вић, Бе­о­град 2010, 36–48.
62 Србољуб Убипариповић

цај на фор­ми­ра­ње по­то­њих бо­го­слов­ских по­ко­ле­ња би­ва пре­по­знат и на при­ме­ру

ње­го­вог уче­ни­ка – пре­о­све­ште­ног епи­ско­па др Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа..
Пр­ва на­зна­ка при­пре­ме не­у­мор­ног епи­ско­па за са­ста­вља­ње че­тво­ро­том­ног
де­ла, ко­је је пред­мет на­шег ра­да, про­ја­вље­на је још то­ком пе­ри­о­да ње­го­вог бо­
го­слов­ског-на­уч­ног ста­са­ва­ња на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду ака­дем­ске
1962/1963. Та­да је, на­и­ме, мла­ди је­ро­ђа­кон Ата­на­си­је на­пи­сао се­ми­нар­ски рад из
ли­тур­ги­ке под на­сло­вом Бо­жан­ска Ли­тур­ги­ја Св. Јо­ва­на Зла­то­у­ста и Св. Ва­си­ли­
ја Ве­ли­ког – по ста­ром срп­ском [Служебнику из 16. века] и на­шем са­вре­ме­ном Слу­
жеб­ни­ку, ко­ји је по­том био при­мљен и по­хва­љен од та­да­шњег про­фе­со­ра ли­тур­ги­
ке епи­ско­па др Са­ве Ву­ко­ви­ћа (1930–2001).7 Го­ди­не 1967. је­ро­мо­нах Ата­на­си­је ће
од­бра­ни­ти док­тор­ску ди­сер­та­ци­ју на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту Атин­ског Уни­вер­зи­
те­та, чи­ји пре­вод на срп­ски је­зик гла­си Екли­си­о­ло­ги­ја Све­то­га Апо­сто­ла Па­вла по
Све­ште­ном Зла­то­у­сту,8 а на осно­ву ко­је ће за­по­че­ти ње­го­во про­ду­бљи­ва­ње аспе­
ка­та ев­ха­ри­стиј­ске екли­си­о­ло­ги­је.9 Упо­ре­до са тим, од­ви­ја­ла се и ње­го­ва плод­на
пре­во­ди­лач­ка де­лат­ност ко­ја је об­у­хва­ти­ла не са­мо пре­во­де са­вре­ме­них бо­го­слов­
ских тек­сто­ва ве­за­но за ев­ха­ри­стиј­ску екли­си­о­ло­ги­ју,10 не­го и пре­во­де делâ све­тих
ота­ца и бо­го­слу­жбе­них књи­га, као и све­то­пи­сам­ских тек­сто­ва.11

7 Срав­ни: Епи­скоп Ата­на­си­је Јев­тић, Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 4, нав. де­

ло, 581. Ре­ле­вант­на би­бли­о­гра­фи­ја ра­до­ва епи­ско­па Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа, за­кључ­но са 2004, из­ло­же­на
је у: Оглед био-би­бли­о­гра­фи­је Епи­ско­па Ата­на­си­ја, у: А. Јев­тић, Хри­стос Ал­фа и Оме­га, нав. де­ло,
308–349. Та­ко­ђе, би­бли­о­гра­фи­ја ње­го­вих ра­до­ва из обла­сти фи­ло­со­фи­је, за­кључ­но са 2007, пред­ста­
вље­на је у: мр Бог­дан Лу­бар­дић, При­лог I: Спи­сак ра­до­ва др Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа о фи­ло­со­фи­ји и у ве­зи
са њом, у: Схва­та­ње фи­ло­со­фи­је у те­о­ло­шкој ми­сли епи­ско­па др Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа (Део I), у: Срп­ска
те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку – ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти, књи­га 2, нав. де­ло, 214–215.
8 Ди­сер­та­ци­ја је пре­ве­де­на и об­ја­вље­на под сле­де­ћим на­зи­вом: Екли­си­о­ло­ги­ја Св. Апо­сто­ла Па­вла,

Тре­би­ње-Врњ­ци 2006.
9 Епи­скоп Ата­на­си­је ће на­пи­са­ти број­не сту­ди­је и члан­ке, ко­ји има­ју за циљ вра­ћа­ње у жи­жу

цр­кве­ног и бо­го­слов­ског жи­во­та об­но­вље­не и над­гра­ђе­не ев­ха­ри­стиј­ске екли­си­о­ло­ги­је сход­но „уму

све­тих ота­ца и учи­те­ља Цр­кве“. Као та­кве, тре­ба пре­по­зна­ти сле­де­ће ра­до­ве: Цр­ква, Пра­во­сла­вље и
Ев­ха­ри­сти­ја (текст об­ја­вљен још 1971), до­пу­ње­но из­да­ње у: А. Јев­тић, На пу­те­ви­ма ота­ца II, из­да­вач
„Храст“, Бе­о­град 1991, 37–72; Екли­си­о­ло­шке ди­мен­зи­је За­јед­ни­це Све­тих у де­ли­ма Св. Јо­ва­на Зла­то­у­
ста (Ре­фе­рат ко­ји је из­ло­жен на Ли­тур­гич­ком на­уч­ном ску­пу, одр­жа­ном у Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском
ин­сти­ту­ту Све­тог Сер­ги­ја у Па­ри­зу, 3–6. ју­ла 1972), у: А. Јев­тић, Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на
Ли­тур­ги­ја 2, Бе­о­град-Тре­би­ње 2007, 515–522; Ли­тур­ги­ја и те­о­ло­ги­ја (текст на­стао 1972), у: А. Јев­тић,
Бог ота­ца на­ших, Ма­на­стир Хи­лан­дар, 32, Со­лун 200, 316–323; Ев­ха­ри­сти­ја у Ис­точ­ној Пра­во­слав­ној
Цр­кви, у: Те­о­ло­шки по­гле­ди, број 4, Бе­о­град (1974), 209–223; Ли­тур­ги­ја и ду­хов­ност, у: Бо­го­сло­вље,
све­ска 1–2, Бе­о­град (1976), 7–27; Ли­тур­ги­ја и вас­пи­та­ње, у: Те­о­ло­шки по­гле­ди, број 4, Бе­о­град (1976),
213–220; Ли­тур­гиј­ски жи­вот – срж па­ро­хиј­ског жи­во­та, у: Те­о­ло­шки по­гле­ди, број 3, Бе­о­град (1980),
19–32; Апо­стол­ско-све­то­о­тач­ко уче­ње о Све­тим тај­на­ма, у: Те­о­ло­шки по­гле­ди, број 1–3, Бе­о­град
(1981), 2–17; Св. Си­ме­он Со­лун­ски као ту­мач бо­го­слу­же­ња, у: Гла­сник СПЦ, број 8, Бе­о­град (1983),
142–154; Пре­да­ва­ња о Ли­тур­ги­ји (осам пре­да­ва­ња одр­жа­них у са­ли Срп­ске Па­три­јар­ши­је у Бе­о­гра­ду
1984–1985), Ма­на­стир Жи­ча, Кра­ље­во 2008; Све­та Ев­ха­ри­сти­ја као Ду­хов­ски до­га­ђај (пре­да­ва­ње на
Сим­по­си­о­ну Те­о­ло­шких фа­кул­те­та у Ђа­ко­ву, сеп­тем­бра 1988), у: А. Јев­тић, За­гр­љај све­то­ва, из­да­вач
„Сим­вол“, Ср­би­ње 1996, 103–112; Све­та тај­на Кр­ште­ња – ула­зак у жи­вље­ње у Цр­кви, у: А. Јев­тић,
Тра­га­ње за Хри­стом, из­да­вач „Храст“, Бе­о­град 1989, 40–45; Ев­ха­ри­стиј­ска екли­си­о­ло­ги­ја (пре­да­ва­ње
на три­би­ни „Кр­шћан­ска са­да­шњост“ у За­гре­бу 4. ју­на 1987) – нео­бја­вљен рад.
10 То су: Јо­ван Зи­зи­у­лас, Ев­ха­ри­стиј­ска за­јед­ни­ца и ка­то­лич­ност Цр­кве, пре­вод са фран­цу­ског је­

зи­ка, у: Гла­сник СПЦ, број 5, Бе­о­град (1971), 110–121; Јо­ван Зи­зи­у­лас, Ев­ха­ри­стиј­ски по­глед на свет,
пре­вод са грч­ког је­зи­ка, у: Те­о­ло­шки по­гле­ди, број 1, Бе­о­град (1973), 37–45.
11 Ка­да је реч о пре­во­ди­ма делâ све­тих ота­ца, бо­го­слу­жбе­них књи­га и све­то­пи­сам­ских тек­сто­ва

епи­ско­па Ата­на­си­ја, пре­по­ру­чи­ли би­смо већ по­ми­ња­ни спи­сак би­бли­о­гра­фи­је, за­кључ­но са 2004, у: А
Јев­тић, Хри­стос Ал­фа и Оме­га, нав. де­ло, 342–346.
 Литургијско-богословска синтеза 63

Сход­но на­ве­де­но­ме, очи­глед­но је да је об­ја­вљи­ва­ње че­тво­ро­том­ног де­ла Хри­

стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја, у пе­ри­о­ду 2007–2009, усле­ди­ло по­сле
те­мељ­не бо­го­слов­ско-пре­во­ди­лач­ке при­пре­ме са­мог ауто­ра. На­и­ме, по­вод за на­
ста­нак по­ме­ну­тих збор­ни­ка је­сте „ли­тур­гиј­ска об­но­ва“ ко­ја је у на­шој По­ме­сној
цр­кви за­по­че­та још од вре­ме­на пре­по­доб­ног Ју­сти­на Ће­лиј­ског, а ко­ја је по­се­бан
за­мах до­би­ла осам­де­се­тих и де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, као и то­ком пр­ве де­це­ни­
је 21. ве­ка. Пре­ци­зни­је ре­че­но, пре­суд­ни мо­мен­ти ли­тур­гиј­ске об­но­ве, ко­ји су под­
ста­кли је­рар­ха на­ше Цр­кве да при­не­се на тр­пе­зу за­јед­ни­це „че­тво­ро­том­ни или­та­
риј“, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма је­су „прак­са чуј­ног = гла­сног (= ти­хо­гла­сног), за раз­
ли­ку од воз-гла­сног по­ја­ња Ана­фо­ре“12 и те­ма­ти­ка „... о че­стом При­че­шћи­ва­њу
вер­но­га на­ро­да Бо­жи­јег“.13 След­стве­но то­ме, мо­тив за из­ра­ду на­ве­де­них „ли­тур­гиј­
ских са­бор­ни­ка“ пре­о­све­ште­ног епи­ско­па би­ло је са­гле­да­ва­ње „хри­сто­ло­шких и
пнев­ма­то­ло­шких, екли­си­о­ло­шких и ко­смо­ло­шких, као и со­ти­ри­о­ло­шких и ес­ха­то­
ло­шких ди­мен­зи­ја Све­те Ев­ха­ри­сти­је“,14 ра­ди ја­сни­јег и пре­глед­ни­јег пред­ста­вља­
ња „Бо­жан­ске Све­тај­не Хри­сто­ве и на­ше Ев­ха­ри­сти­је = Ли­тур­ги­је Цр­кве Пра­во­
слав­не, кроз жи­во Пре­да­ње Цр­кве, ка­ко у ра­ни­јој исто­ри­ји, та­ко и у но­ви­ја вре­ме­
на до да­нас...“15 Уз то, тре­ба ис­та­ћи да су збор­ни­ци на­ме­ње­ни „бо­го­бо­ја­жљи­вим и
хри­сто­че­жњи­вим љу­би­те­љи­ма Бо­жан­ских Тај­ни, усрд­ним уче­сни­ци­ма Све­те Ли­
тур­ги­је и при­че­сни­ци­ма Бо­го­чо­ве­чан­ских Све­ти­ња“,16 јер се у њи­ма ту­ма­че аспек­
ти Бо­жан­стве­не Ли­тур­ги­је као све­ште­но­слу­же­ња, при­че­шћа и за­јед­ни­це бо­го­чо­ве­
чан­ског Те­ла Хри­сто­вог,17 о че­му упе­ча­тљи­во го­во­ри и сâм на­слов.18 Та­ко­ђе, аутор
ни­је за­бо­ра­вио да на­гла­си да у по­ме­ну­тим са­бор­ни­ци­ма из­ла­же истин­ско ли­тур­гиј­
ско-бо­го­слов­ско ис­ку­ство Цр­кве на­су­прот прак­си тзв. „ли­тур­гиј­ске ар­хе­о­ло­ги­је“,
што је од­ли­ка по­зна­тих са­вре­ме­них ли­тур­ги­ча­ра на За­па­ду.19

2. Бо­го­слов­ско-ли­тур­гиј­ски пре­во­ди у збор­ни­ци­ма

„Хри­стос Но­ва Пас­ха: Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 1–4“
Пре­во­ди­лач­ка де­лат­ност бо­го­на­дах­ну­тог бо­го­сло­ва-ли­тур­га на­ше Цр­кве до­жи­ве­
ла је свој по­се­бан из­раз у на­зна­че­ним збор­ни­ци­ма. Пр­ву гру­пу чи­не пре­во­ди ра­но­
хри­шћан­ских све­до­чан­ста­ва о Ев­ха­ри­сти­ји и од­го­ва­ра­ју­ћих бо­го­слов­ских ту­ма­че­ња
све­тих ота­ца и учи­те­ља Цр­кве, у дру­гу гру­пу спа­да­ју пре­во­ди тумачењâ Ев­ха­ри­сти­
је и ре­ле­вант­них све­до­чан­ста­ва са­вре­ме­них бо­го­сло­ва и учи­те­ља Цр­кве, док се у
тре­ћој гру­пи на­ла­зе не са­мо пре­во­ди древ­них и број­них По­ре­да­ка (Ди­а­так­си­са или
Уста­ва) у нај­ве­ћој ме­ри Бо­жан­стве­них Ли­тур­ги­ја Јо­ва­на Зла­то­у­стог и Ва­си­ли­ја Ве­

12 А. Јев­тић, Увод, у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 1, нав. де­ло, 25.

13 исто, 25.
14 исто, 25.
15 А. Јев­тић, По­го­вор, у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 2, нав. де­ло, 523.
16 А. Јев­тић, Увод, у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 1, нав. де­ло, 5.
17 Срав­ни: исто, 11–15.
18 На­слов зборникâ је фор­ми­ран на осно­ву ре­чи апо­сто­ла Па­вла ко­је гла­се: Јер се Пас­ха на­ша

Хри­стос жр­тво­ва за нас (1Кор 5, 7). О то­ме ви­де­ти оп­шир­ни­је у: А. Јев­тић, Увод, у: Хри­стос-Но­ва
Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 1, нав. де­ло, 10.
19 Срав­ни: исто, фу­сно­та број 18, 22.
64 Србољуб Убипариповић

ли­ког, као и Ли­тур­ги­је Пре­ђе­о­све­ће­них да­ро­ва, не­го и пре­во­ди Бо­жан­стве­них Ли­

тур­ги­ја Апо­сто­ла Ја­ко­ва, Бра­та Бо­жи­јег и Све­тог Апо­сто­ла и Је­ван­ђе­ли­сте Мар­ка.

2.1. Пре­во­ди ра­но­хри­шћан­ских све­до­чан­ста­ва о Ев­ха­ри­сти­ји

и од­го­ва­ра­ју­ћих бо­го­слов­ских ту­ма­че­ња све­тих ота­ца и учи­те­ља Цр­кве
У на­ве­де­ну гру­пу спа­да­ју сле­де­ће пре­во­ди:
1) Опис Све­те Ли­тур­ги­је из спи­са Уче­ње Два­на­е­сто­ри­це Апо­сто­ла (Ди­да­хи), у: Хри­
стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 1, нав. де­ло, 35–36.
2) Из­бор из По­сла­ни­ца све­тог Иг­на­ти­ја Бо­го­но­сца, епи­ско­па Ан­ти­о­хиј­ског, у: нав. де­
ло, 37–43.
3) Опис ра­но­хри­шћан­ске Ли­тур­ги­је од стра­не све­тог Ју­сти­на Му­че­ни­ка и Фи­ло­со­фа,
у: исто, 44–46.
4) Хим­но­граф­ски опис Пас­хе све­тог Ме­ли­то­на Сар­дич­ког, у: исто, 47–57.
5) Од­лом­ци из спи­са Про­тив је­ре­си све­тог Ири­не­ја Ли­он­ског, у: исто, 58–61.
6) Из­вод из спи­са Апо­стол­ско Пре­да­ње све­тог Ипо­ли­та Рим­ског, у: исто, 62–69.
7) Из­вод из Ев­хо­ло­ги­о­на све­тог Се­ра­пи­о­на Тму­ит­ског, у: исто, 70–74.
8) Од­лом­ци из Ми­ста­го­шких ка­ти­хе­за све­тог Ки­ри­ла Је­ру­са­лим­ског, у: исто, 75–80.
9) Оде­љак из тзв. Апо­стол­ских Уста­но­ва, у: исто, 81–88.
10) Од­ло­мак из спи­са Те­ста­мент Го­спо­да на­шег Ису­са Хри­ста, у: исто 88–89.
11) Одељ­ци из спи­са О Све­то­ме Ду­ху и По­сла­ни­це Ке­са­ри­ји па­три­ци­ји све­тог Ва­си­ли­
ја Ве­ли­ког, у: исто, 90–94.
12) Од­лом­ци из беседâ и Пи­сма Све­том Ам­фи­ло­хи­ју Епи­ско­пу Ико­ниј­ском све­тог Гри­
го­ри­ја Бо­го­сло­ва, у: исто 95–99.
13) Од­лом­ци из омилијâ и беседâ све­тог Јо­ва­на Зла­то­у­стог, у: исто, 100–114.
14) Из­во­ди из Ка­ти­хе­за Те­о­до­ра Моп­су­е­стиј­ског, у: исто, 115–117.
15) Увод и 1. икос Кон­да­ка О Пет Хле­бо­ва све­тог Ро­ма­на Ме­ло­да, у: исто, фу­сно­та број
1, 118.
16) Из­бор из делâ све­тог Ки­ри­ла Алек­сан­дриј­ског, у: исто, 118–131.
17) Од­лом­ци из Бе­се­де о Пас­хи и Све­тој Ев­ха­ри­сти­ји све­то­га Ев­ти­хи­ја Ца­ри­град­ског,
у: исто, 132–134.
18) Одељ­ци из делâ све­тог Ана­ста­си­ја Си­на­и­та, у: исто, 135–144.
19) Из­во­ди из спи­са О Цр­кве­ној Је­рар­хи­ји све­тог Ди­о­ни­си­ја Аре­о­па­ги­та, у: исто, 145–
174.
20) Одељ­ци из де­ла О Цр­кве­ној Ми­ста­го­ги­ји пре­по­доб­ног Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка, у:
исто, 175–192.
21) Исто­ри­ја Цр­кве­на и ми­стич­но со­зер­ца­ње све­тог Гер­ма­на Па­три­јар­ха Ца­ри­град­
ског, са увод­ним на­по­ме­на­ма и крат­ком ре­кон­струк­ци­јом по­рет­ка Све­те Ли­тур­ги­је на
осно­ву до­тич­ног спи­са, у: исто, 193–215.
22) 90. по­гла­вље под на­сло­вом О Све­тим и Пре­чи­стим Го­спод­њим Тај­на­ма из де­ла
све­тог Јо­ва­на Да­ма­ски­на Тач­но из­ло­же­ње Пра­во­слав­не ве­ре, са упо­ред­ним ста­ро­срп­
ским пре­во­дом, као и од­ло­мак из спи­са У од­бра­ну Св. Ико­на, у: исто, 216–228.
23) 5. гла­ва Сту­де­нич­ког Ти­пи­ка све­то­га Са­ве Не­ма­њи­ћа под на­зи­вом О Све­тој Ли­тур­
ги­ји, са упо­ред­ним ста­ро­срп­ским тек­стом, у: исто, 229–231.
24) Све­ти ка­но­ни о Св. Ли­тур­ги­ји=При­че­шћу=Оп­ште­њу, у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­
жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 2, нав. де­ло, 151–189.
25) Ју­сти­ни­ја­но­ва 137. Но­ве­ла о гла­сном чи­та­њу Мо­ли­та­ва у Ли­тур­ги­ји, у: нав. де­ло,
190–191.
 Литургијско-богословска синтеза 65

26) Из­во­ди из Лу­га ду­хов­ног све­тог Јо­ва­на Мос­ха са по­ја­шње­њи­ма епи­ско­па Ата­на­си­
ја, у: исто, 191–192.
У на­став­ку сле­де пре­во­ди са­же­тих све­до­чан­ста­ва о Ев­ха­ри­сти­ји сле­де­ћих све­тих ота­ца и
учи­те­ља Цр­кве:
27) све­тог Ди­о­ни­си­ја Алек­сан­дриј­ског, у: исто, 193; 28) све­тог Је­фре­ма Си­ри­на, у: исто,
193–194;
29) све­тог Ата­на­си­ја Ве­ли­ког, у: исто, 194–195; 30) све­тог Гри­го­ри­ја Ни­ског, у: исто,
195–197;
31) све­тог Ам­вро­си­ја Ми­лан­ског, у: исто, 197–198; 32) све­тог Јо­ва­на Ка­си­ја­на, у: исто,
198–200;
33) све­тог Гри­го­ри­ја Дво­је­сло­ва, у: исто, 201–202;34) све­тог Јеф­ти­ми­ја Ве­ли­ког, у:
исто, 202–203. 35) Аве Пи­ме­на, у: исто, 204; 36) Аве Апо­ла, у: исто, 204; 37) све­те
Ме­ла­ни­је (мла­ђе), Ри­мљан­ке у: исто, 204; 38) све­тог Ма­ка­ри­ја Еги­пат­ског, у: исто,
204; 39) Аве Да­ни­ла, у: исто, 204–205; 40) Те­о­до­ри­та Кир­ског, у: исто, 205–206; 41)
све­тог Ни­ла Ан­кир­ског, у: исто, 206; 42) све­тог Вар­са­ну­фи­ја Ве­ли­ког и Јо­ва­на Про­
ро­ка, у: исто, 207–208; 43) све­тог Те­о­до­ра Сту­ди­та, у: исто, 208–209.
У на­ред­ним де­ло­ви­ма зборникâ из­ло­же­ни су пре­во­ди оп­шир­ни­јих све­до­чан­ста­ва о Ев­ха­ри­
сти­ји све­тих ота­ца и учи­те­ља Цр­кве, и то:
44) Из­во­ди из делâ све­тог Си­ме­о­на Но­вог Бо­го­сло­ва, у: нав. де­ло, 210–221.
45) Про­те­о­ри­ја о Сим­во­ли­ма и Тај­на­ма ко­је би­ва­ју у Ли­тур­ги­ји Ни­ко­ла­ја епи­ско­па Ан­
дид­ског, у: исто, 222–252.
46) Из­во­ди из делâ све­тог Нео­фи­та За­твор­ни­ка, у: исто, 253–258.
47) Од­лом­ци из две бе­се­де Про­тив расколникâ Арсенитâ све­тог Те­о­лип­та Фи­ла­дел­
фиј­ског, Ис­по­вед­ни­ка, у: исто, 259–267.
48) Из­во­ди из делâ све­тог Гри­го­ри­ја Па­ла­ме, у: исто, 268–276.
49) Од­ло­мак из Ис­по­ве­да­ња ве­ре све­тог Фи­ло­те­ја (Ко­ки­но­са) Па­три­јар­ха Ца­ри­град­
ског, у: исто, 277–279.
50) Спис о Ли­тур­ги­ји све­тог Мар­ка Ефе­ског, у: исто, 280–288.
51) 94. по­гла­вље тек­ста О Све­ште­ној Ли­тур­ги­ји све­то­га Си­ме­о­на, Ар­хи­е­пи­ско­па Со­
лун­ског, у: исто, 289–295.
52) Оде­љак из спи­са Ис­по­ве­да­ње Ис­точ­не Ка­то­ли­чан­ске и Апо­стол­ске Цр­кве, на­пи­са­
но украт­ко Ми­тро­фа­ном Кри­то­пу­ло­сом, је­ро­мо­на­хом и Па­три­јар­шиј­ским про­то­
син­ге­лом, у: исто, 296–301.
53) Ду­ше­ко­ри­сна књи­га о че­стом при­че­шћи­ва­њу Све­тим Хри­сто­вим Тај­на­ма Нео­фи­
та Кап­со­ка­ли­ви­та, све­тог Ма­ка­ри­ја Ко­ринт­ског и све­тог Ни­ко­ди­ма Све­то­гор­ца, у:
исто, 302–358.
54) По­сла­ни­ца о не­у­ме­сно­сти до­дат­ка Тро­па­ра Тре­ће­га ча­са у Ли­тур­ги­ји све­то­га Ата­
на­си­ја Па­ро­ског, у: исто, 360–373.
55) Из­во­ди из делâ све­тог Јо­ва­на Крон­штат­ског, у: исто, 374–408.
56) Све­до­чан­ство Све­тог Сед­мог Ва­се­љен­ског Са­бо­ра о Све­тој Ев­ха­ри­сти­ји, у: Хри­
стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 3, нав. де­ло, 302.
57) Скра­ће­на вер­зи­ја де­ла Ту­ма­че­ње Бо­жан­ске Ли­тур­ги­је све­тог Ни­ко­ле Ка­ва­си­ле, у:
исто, 393–441.
58) Пи­смо 63. Це­ци­ли­ју (о Све­тој Ев­ха­ри­сти­ји) и од­ло­мак о Хле­бу на­су­шном из Ту­ма­че­ња
Мо­ли­тве Го­спод­ње Ки­при­ја­на, Ар­хи­е­пи­ско­па Кар­та­ген­ског, у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­
жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 4, нав. де­ло, 9–20.
59) Ка­нон­ска По­сла­ни­ца Јер­ме­ни­ма о Кр­ште­њу и Ев­ха­ри­сти­ји све­тог Ма­ка­ри­ја I, Па­
три­јар­ха Је­ру­са­лим­ског, у: нав. де­ло, 21–30.
66 Србољуб Убипариповић

60) По­уч­на реч о Цр­кве­ним од­лу­ка­ма Ге­ла­си­ја Ки­зич­ког, у: исто, 31–35.

61) Оми­ли­ја о Тај­ној Ве­че­ри и о све­том Нип­ти­ру (= пра­њу но­гу) Те­о­фи­ла Ар­хи­е­пи­ско­
па Алек­сан­дриј­ског, у: исто, 36–43.
62) Одељ­ци о Све­том При­че­шћу из Жи­ти­ја све­тог Јо­ва­на Ми­ло­сти­вог, Па­три­јар­ха
Алек­сан­дриј­ског, у: исто, 47–51.
63) Ка­нон на Ју­тре­њу Ве­ли­ког Че­тврт­ка – пе­сма Ко­зме Ме­ло­да, у: исто, 47–51.
64) Од­лом­ци из де­ла О жи­во­ту у Хри­сту све­тог Ни­ко­ле Ка­ва­си­ле, у: исто, 52–54.
65) Из­во­ди из делâ све­тог Си­ме­о­на Со­лун­ског, у: исто, 55–67.
66) Од­лом­ци из делâ све­то­гор­ских но­во­фи­ло­ка­ли­ста све­тог Ата­на­си­ја Па­ро­ског и све­
тог Ни­ко­ди­ма Све­то­гор­ца, уз пре­во­де од­ре­ђе­них исто­риј­ских све­до­чан­ста­ва у ве­зи са
по­кре­том Ко­љи­ва­ра, у: исто, 73–93.
67) Ту­ма­че­ње Бо­жан­ске Ли­тур­ги­је Пре­ђе­о­све­ће­них, ко­је се при­пи­су­је све­том Те­о­до­ру
Сту­ди­ту (а ко­је по­ти­че из ка­сни­јег вре­ме­на – 14–15. век), у: исто, 510–511.
68) Од­го­во­ри 55–58. све­то­га Си­ме­о­на Со­лун­ског Га­ври­лу Пен­та­пољ­ском о Пре­ђе­о­све­
ће­ној Ли­тур­ги­ји, у: исто, 512–514.

2.2. Пре­во­ди тумачењâ Ев­ха­ри­сти­је и ре­ле­вант­них све­до­чан­ста­ва са­

вре­ме­них бо­го­сло­ва и учи­те­ља Цр­кве
У ову гру­пу тре­ба убро­ја­ти сле­де­ће пре­во­де:
1) Из­во­ди из ви­ше чла­на­ка о. Ге­ор­ги­ја Фло­ров­ског, у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на
Ли­тур­ги­ја 2, нав. де­ло, 433–464.
2) Текст о об­но­ви че­стог при­че­шћи­ва­ња на Све­тој Го­ри мо­на­ха Јо­си­фа Ди­о­ни­си­јат­ског, у:
исто, 480–487.
3) Јо­ван Зи­зи­у­лас, Ев­ха­ри­стиј­ско ви­ђе­ње све­та, у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­
тур­ги­ја 3, нав. де­ло, 503–513.
4) Ре­зи­ме о. Алек­сан­дра Шме­ма­на у ње­го­вој књи­зи Ев­ха­ри­сти­ја, у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-
Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 4, нав. де­ло, 101–117.
5) Ста­рац Је­фрем Фи­ло­теј­ски, Ве­ли­чан­стве­ност Бо­жан­ске Ли­тур­ги­је, у: исто, 124–127.
6) Од­ло­мак из књи­ге Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја је­ро­мо­на­ха Гри­го­ри­ја Све­то­гор­ца под на­сло­
вом Увек мо­же­мо слу­жи­ти Пас­ху и при­че­шћи­ва­ти се, у: исто, 128–133.
7) Са­же­так из књи­ге Цр­ква, Ев­ха­ри­сти­ја и Цар­ство Ста­вро­са Ја­га­зо­глуа, у: исто, 156–161.
8) Ди­о­ни­си­је Ми­тро­по­лит Сер­ви­је и Ко­за­не, Ту­ма­че­ње Бо­жан­стве­не Ли­тур­ги­је (у ви­ду 52
бе­се­де), у: исто, 176–329.

2.3. Пре­во­ди По­ре­да­ка Бо­жан­стве­них Литургијâ Јо­ва­на Зла­то­у­стог,

Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког и Пре­ђе­о­све­ће­них да­ро­ва, као и
Бо­жан­стве­них Ли­тур­ги­ја Апо­сто­ла Ја­ко­ва и Мар­ка
Ову гру­пу са­чи­ња­ва­ју сле­де­ћи пре­во­ди:
1) По­ре­дак Литургијâ Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког и Јо­ва­на Зла­то­у­стог из Бар­бе­ри­ни­је­вог ко­дек­са број
336 (8. век), у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 1, нав. де­ло, 234–251.
2) По­ре­дак Литургијâ Јо­ва­на Зла­то­у­стог и Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког из Ев­хо­ло­ги­о­на Гро­та­фе­
ра­те (10. век), у: нав. де­ло, 253–267.
3) По­ре­дак Бо­жан­ске Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог (12. век) и По­ре­дак Бо­жан­ске Ли­
тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог за­пи­сан од стра­не све­тог Фи­ло­те­ја Ца­ри­град­ског (14. век),
у: исто, 268–305.
4) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог из Пат­мо­ског Или­та­ри­ја (13. век) и Ес­фиг­
 Литургијско-богословска синтеза 67

мен­ског Или­та­ри­ја (1306), те По­ре­дак Бо­жан­ске Ли­тур­ги­је пре­ма Ти­пи­ку Ве­ли­ке Цр­
кве Ца­ри­град­ске (15. век), у: исто, 300. 302. 304.
5) По­ре­дак Па­три­ја­ра­шке Ли­тур­ги­је Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког по По­рет­ку Ве­ли­ке Цр­кве (10–
11. век) и По­ре­дак Ар­хи­је­реј­ске Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог по По­рет­ку Ве­ли­ке
Цр­кве (12. век), у: исто, 306–317.
6) По­ре­дак Па­три­ја­ра­шке Ли­тур­ги­је ка­ко би­ва у Ве­ли­кој Цр­кви (14. век) и По­ре­дак Па­
три­ја­ра­шке Ли­тур­ги­је ка­ко би­ва у Ве­ли­кој Цр­кви, где је и по­ре­дак Хиротонијâ, ка­да
и ка­ко сва­ка би­ва (1407), у: исто, 318–343.
7) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког из Ру­ског ру­ко­пи­сног слу­жеб­ни­ка Со­фиј­ског
со­бо­ра у Нов­го­ро­ду (13. век) и Ру­ског ру­ко­пи­сног слу­жеб­ни­ка 1017 Со­ло­вец­ко­го со­
бра­ния (13. век), те, па­ра­лел­но са њи­ма, По­ре­дак Ли­тур­ги­је Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког из два
Срп­ско­сло­вен­ска ру­ко­пи­сна слу­жеб­ни­ка из Хи­лан­дар­ских сви­та­ка (Хи­лан­дар бр. 16/
VI – 15. век и бр. 16/ IV – 13. век), у: исто, 348–397.
8) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог са Про­ско­ми­ди­јом из Ру­ског ру­ко­пи­сног слу­
жеб­ни­ка Со­фиј­ског со­бо­ра у Нов­го­ро­ду (13. век) и По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­
стог из Срп­ског ру­ко­пи­сног слу­жеб­ни­ка (13. век), у: исто, 398–438.
9) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог из Срп­ског ру­ко­пи­ног слу­жеб­ни­ка (пр­ва по­ло­
ви­на 14. ве­ка), у: исто, 439–449.
10) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог из Хи­лан­дар­ског ру­ко­пи­сног слу­жеб­ни­ка
(1330), у: исто, 451–471.
11) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог из Срп­ског ру­ко­пи­сног слу­жеб­ни­ка Ћо­ро­ви­ћа
(14. век), у: исто, 473–491.
12) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог из Штам­па­ног срп­ског слу­жеб­ни­ка Бо­жи­да­
ра Ву­ко­ви­ћа из Ве­не­ци­је (1554), у: исто, 493–516.
13) По­ре­дак Ли­тур­ги­ја Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког и Јо­ва­на Зла­то­у­стог из нај­ста­ри­јег са­чу­ва­ног
сло­вен­ског слу­жеб­ни­ка, по­зна­тог Ру­ско­сло­вен­ског слу­жеб­ни­ка Вар­ла­а­ма Ху­тин­ског
(крај 12. ве­ка), у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 2, нав. де­ло, 63–84.
14) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог из Слу­жеб­ни­ка све­тог Ки­при­ја­на Ки­јев­ског
(15. век), као и По­рет­ци Ли­тур­ги­ја Јо­ва­на Зла­то­у­стог и Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког из Слу­жеб­
ни­ка све­тог Јеф­ти­ми­ја Тр­нов­ског (1380–1385), у: нав. де­ло, 85–133.
15) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог из Срп­ског ру­ко­пи­сног слу­жеб­ни­ка ма­на­сти­
ра Ора­хо­ви­це у Сла­во­ни­ји (1635), у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја
3, нав. де­ло, 37–87.
16) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог из Хи­лан­дар­ског Ар­хи­је­реј­ског Чи­нов­ни­ка
(око 1658) и Хи­лан­дар­ског Ар­хи­је­реј­ског Чи­нов­ни­ка (1691), у: нав. де­ло, 88–126.
17) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог из Срп­ског Па­три­ја­ра­шког Ар­хи­је­реј­ског Чи­
нов­ни­ка број 134 (пр­ва по­ло­ви­на 17. ве­ка), ко­ји се чу­ва у Па­три­јар­шиј­ској Би­бли­о­те­
ци СПЦ у Бе­о­гра­ду, у: исто, 127–161.
18) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог из Срп­ског Ар­хи­је­реј­ског-Па­три­ја­ра­шког Чи­
нов­ни­ка – Ру­ко­пис Ра­чан­ски (1688), у: исто, 162–216.
19) По­ре­дак Ли­тур­ги­ја Јо­ва­на Зла­то­у­стог и Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког из Па­три­ја­ра­шког Ца­ри­
град­ско-Мо­сков­ског Ар­хи­је­реј­ског Чи­нов­ни­ка (1653/1657) и са­же­ти По­ре­дак Ар­хи­је­
реј­ског Све­ште­но­слу­же­ња на осно­ву два Чи­нов­ни­ка на цр­кве­но­сло­вен­ском је­зи­ку из
1677. и 1760, у: исто, 220–259.
20) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог из Грч­ког Ар­хи­је­реј­ског Чи­нов­ни­ка (1714), у:
исто, 262–272.
21) По­ре­дак Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог из ак­ту­ел­ног Грч­ког Ар­хи­је­реј­ског Чи­нов­ни­ка
(1999), уз ис­ти­ца­ње раз­ли­ка у од­но­су на прет­ход­но по­ме­ну­то из­да­ње Грч­ког Ар­хи­је­
реј­ског Чи­нов­ни­ка, у: исто, 273–300.
68 Србољуб Убипариповић

22) Ре­зи­ме По­рет­ка Ли­тур­ги­је Пре­ђе­о­све­ће­них да­ро­ва на осно­ву че­ти­ри срп­ско­сло­

вен­ска ру­ко­пи­са (Хи­лан­дар­ског Слу­жеб­ни­ка мо­на­ха Зо­си­ма број 322/312 из 14. ве­ка,
Пље­ваљ­ског ру­ко­пи­са број 86 из 14. ве­ка, Де­чан­ског ру­ко­пи­са број 123 из 14. ве­ка и
Хи­лан­дар­ског ру­ко­пи­са број 327/317 из 1624), у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­
на Ли­тур­ги­ја 4, нав. де­ло, 498–510.
На­по­слет­ку, овој гру­пи тре­ба при­до­да­ти и пре­вод Бо­жан­стве­не Ли­тур­ги­је
Све­то­га Апо­сто­ла Ја­ко­ва, Бра­та Бо­жи­јег по те­лу, са увод­ним на­по­ме­на­ма и пре­
во­ди­ма раз­ли­чи­тих За­ам­во­них мо­ли­та­ва по­ме­ну­те Ли­тур­ги­је, у: Хри­стос-Но­ва Пас­
ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 2, нав. де­ло, 7–62; као и пре­вод Бо­жан­стве­не Ли­тур­ги­је
Све­то­га Апо­сто­ла и Је­ван­ђе­ли­ста Мар­ка, уче­ни­ка Све­то­га Пе­тра, са увод­ним на­
по­ме­на­ма, у: Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 3, нав. де­ло, 9–35.

3. Исто­риј­ско-бо­го­слов­ска ана­ли­за епи­ско­па Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа у збор­

ни­ци­ма „Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 1–4“
Осим на­зна­че­них пре­во­да, пре­о­све­ште­ни епи­скоп Ата­на­си­је је у на­ве­де­ним „са­
бор­ни­ци­ма“ пред­ста­вио дра­го­це­не ре­зул­та­те ве­о­ма озбиљ­не исто­риј­ско-бо­го­слов­
ске ана­ли­зе, ко­ју је спро­вео у ве­зи са про­бле­ма­ти­ком Тро­па­ра Тре­ће­га Ча­са у Ли­
тур­ги­ји и исто­риј­ским раз­во­јем ли­тур­гиј­ског жи­во­та Цр­кве Бо­жи­је на под­руч­ју
Ви­зан­ти­је, Грч­ке, Ру­си­је и Ср­би­је. Шта­ви­ше, том при­ли­ком ни­је пре­не­брег­нут ни
очи­гле­дан ути­цај ла­тин­ских за­стра­ње­ња о Ев­ха­ри­сти­ји и све­тим тај­на­ма на ли­тур­
гиј­ски жи­вот Пра­во­слав­не Цр­кве.
По­сле ми­ну­ци­о­зних ис­тра­жи­ва­ња ве­за­но за по­ре­кло прак­се про­из­но­ше­ња
Тро­па­ра Тре­ће­га Ча­са у мо­ли­тви Ана­фо­ре, пре­ци­зни­је у Епи­кле­зи, са­мо­пре­гор­
ни епи­скоп на­ше Цр­кве кон­ста­то­вао је да се ра­ди о на­кнад­ном и не­у­ме­сном до­дат­
ку, ко­ји се ни­ка­да ни­је уста­лио у сми­са­о­ном кон­тек­сту Ана­фо­ре.20 Усред­сре­ђу­ју­ћи
се на твр­ђе­ње епи­ско­па Пор­фи­ри­ја Ус­пен­ског (1804–1885) – да је по­ме­ну­ти Тро­
пар у Ана­фо­ру унео Кон­стан­ти­но­пољ­ски Па­три­јарх Фи­ло­теј Ко­ки­нос (14. век) под
ути­ца­јем та­кве прак­се у Алек­сан­дри­ји21 – наш аутор ар­гу­мен­то­ва­но по­би­ја из­не­
се­но гле­ди­ште. Пре­ма про­у­ча­ва­њу епи­ско­па Ата­на­си­ја, на­ве­де­ни Тро­пар пр­ви пут
се по­ја­вљу­је у ру­ко­пи­су Пат­мо­ског Или­та­ри­ја (крај 14. ве­ка), и то не у Ана­фо­ри,
већ у мо­мен­ту при­че­шћи­ва­ња све­ште­но­слу­жи­те­ља, ка­да је био из­го­ва­ран за­јед­но
са дру­гим мо­ли­тва­ма као лич­на мо­ли­тва пред При­че­шће.22 Уз то, лич­ност ко­ја је
уне­ла Тро­пар у Ана­фо­ру био је, пре­ма от­кри­ћу ис­тра­жи­ва­ча, ђа­кон и про­то­но­та­
ри­је Ве­ли­ке Хри­сто­ве Цр­кве у Ца­ри­гра­ду Ди­ми­три­је Ге­ми­стос (ко­ји се упо­ко­јио
око 1397), о че­му све­до­че два ру­ко­пи­са (је­дан из 1389. ко­ји се чу­ва у ма­на­сти­ру Ва­
то­пе­ду, а дру­ги из 1407. ко­ји је по­хра­њен у Би­бли­о­те­ци Алек­сан­дриј­ске Па­три­јар­
ши­је).23 По­ред то­га, вред­но па­жње је и от­кри­ће епи­ско­па Ата­на­си­ја да се, по­чев од
16. ве­ка, овај Тро­пар ја­вља са­мо у не­ким сло­вен­ским ру­ко­пи­си­ма, док га срп­ско­
сло­вен­ски ру­ко­пи­си не са­др­же све до 18. ве­ка,24 што прак­тич­но по­твр­ђу­ју њи­хо­ви

20 Срав­ни: А. Јев­тић, Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 2, нав. де­ло, 142.

21 Срав­ни: исто, 136–137.
22 Срав­ни: исто, 142.
23 Срав­ни: исто, 142.
24 Срав­ни: исто, 142.
 Литургијско-богословска синтеза 69

сним­ци ко­ји су при­ло­же­ни уз сам текст.25 Тек са по­ја­вом грч­ких штам­па­них слу­
жеб­ни­ка из Ве­не­ци­је и ру­ско­сло­вен­ских штам­па­них у Виљ­ну­су, Ки­је­ву и Мо­скви
(дру­га по­ло­ви­на 16. ве­ка), ко­ји су са­др­жа­ли Тро­пар Тре­ће­га Ча­са у Ана­фо­ри, прак­
са ње­го­вог про­из­но­ше­ња у мо­ли­тви Епи­кле­зе по­чи­ње да се уста­љу­је на под­руч­ју
Кар­ло­вач­ке Ми­тро­по­ли­је и у ов­да­шњим кра­је­ви­ма.26
Ви­ше­слој­на те­ма­ти­ка исто­риј­ског раз­во­ја ли­тур­гиј­ског жи­во­та Цр­кве на под­
руч­ју Ви­зан­ти­је, Грч­ке, Ру­си­је и Ср­би­је, али и еви­ден­тан не­до­ста­так ли­те­ра­ту­ре у
ве­зи са тим, ути­ца­ли су на на­шег ауто­ра да то­ме по­све­ти зна­ча­јан про­стор у ње­
го­вом „че­тво­ро­том­ном или­та­ри­ју“. С тим у ве­зи, ар­хи­је­реј Цр­кве Хри­сто­ве ће, на
при­ме­ри­ма ис­ку­ста­ва све­тог Ири­не­ја Ли­он­ског (2. век) и све­тог Фо­ти­ја Ца­ри­град­
ског (9. век), ука­за­ти на мо­гућ­ност по­сто­ја­ња раз­ли­ке у ли­тур­гиј­ској прак­си По­
ме­сних пра­во­слав­них цр­ка­ва на­су­прот ис­кљу­чи­во­сти ста­ва о бо­го­слу­жбе­ној уни­
фи­ци­ра­но­сти.27 Шта­ви­ше, из­но­ше­ње од­ре­ђе­них исто­риј­ских чи­ње­ни­ца ко­је се ти­
чу – спо­ро­ва о Ев­ха­ри­сти­ји и ње­ном жр­тве­ном ка­рак­те­ру у Ви­зан­ти­ји,28 ли­тур­гич­
ких од­го­во­ра чу­ве­ног ка­но­ни­ча­ра Те­о­до­ра Вал­са­мо­на (1140–1195) на пи­та­ња Кир
Мар­ка Па­три­јар­ха Алек­сан­дриј­ског (1174–1200),29 бор­бе Пра­во­слав­них на Ис­то­
ку са ла­тин­ским ути­ца­ји­ма (17. век),30 То­мо­са Ца­ри­град­ског Са­бо­ра из 1672,31 про­
бле­ма­ти­ке Тро­па­ра Тре­ће­га Ча­са на при­ме­ру Ве­ли­ког Ев­хо­ло­ги­о­на је­ли­но­фон­ских
Цр­ка­ва,32 од­но­са Ва­се­љен­ске и Ру­ске Па­три­јар­ши­је (17–18. век) и По­кре­та Но­во­
фи­ло­ка­ли­ста на Све­тој Го­ри (дру­га по­ло­ви­на 18. ве­ка),33 као и Окру­жне По­сла­ни­
це Св. Си­но­да Грч­ке Цр­кве – О на­чи­ну чи­та­ња мо­ли­та­ва Бо­жан­стве­не Ли­тур­ги­је
(2004),34 – на­док­на­ђу­је очи­глед­но и ду­го­ве­ков­но не­по­зна­ва­ње на на­шим про­сто­ри­
ма ис­ку­ше­ња пред ко­ји­ма се на­ла­зи­ла из­вор­на ли­тур­гиј­ска прак­са Цр­кве Хри­сто­
ве. По­се­бан ку­ри­о­зи­тет исто­риј­ско-бо­го­слов­ске ана­ли­зе епи­ско­па Ата­на­си­ја огле­
да се у оп­шир­ном и ори­ги­нал­ном пре­гле­ду исто­риј­ског раз­во­ја ли­тур­гиј­ског жи­
во­та Ру­ске и Срп­ске Цр­кве,35 чи­ме се отва­ра­ју но­ве пер­спек­ти­ве у раз­у­ме­ва­њу на­
зна­че­не те­ме. За­вр­шни део исто­риј­ско-бо­го­слов­ске ана­ли­зе епи­ско­па-ли­тур­га Те­ла
Хри­сто­вог по­све­ћен је са­гле­да­ва­њу тек­сто­ва и ми­шље­ња око ко­љи­ва и че­стог при­
че­шћи­ва­ња на Све­тој Го­ри,36 али и ла­тин­ским за­стра­ње­њи­ма о Све­тој Ев­ха­ри­сти­ји
и све­тим тај­на­ма и ути­ца­ју истих на не­ке пра­во­слав­не,37 чи­ме ње­го­во бо­го­слов­ско-
на­уч­но ис­тра­жи­ва­ње до­дат­но до­би­ја на зна­ча­ју.

25 Срав­ни: исто, 143–148.

26 Срав­ни: исто, 142.
27 Срав­ни: А. Јев­тић, Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 3, нав. де­ло, 304–308.
28 Срав­ни: исто, 308–316.
29 Срав­ни: исто, 316–319.
30 Срав­ни: исто, 320–322.
31 Срав­ни: А. Јев­тић, Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 3, нав. де­ло, 322–323.
32 Срав­ни: исто, 323–328.
33 Срав­ни: исто, 328–330.
34 Срав­ни: исто, 330–333.
35 Срав­ни: исто, 335–389.
36 Срав­ни: А. Јев­тић, Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 4, нав. де­ло, 82–93.
37 Срав­ни: исто, 331–344.
70 Србољуб Убипариповић

4. Ли­тур­гиј­ско-бо­го­слов­ска син­те­за епи­ско­па Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа у збор­

ни­ци­ма „Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја 1–4“
Спро­во­ђе­ње у де­ло ли­тур­гиј­ско-бо­го­слов­ске син­те­зе ту­ма­ча ев­ха­ри­стиј­ске те­о­ри­
је и прак­се, ка­кав је пре­о­све­ште­ни епи­скоп Ата­на­си­је, био је ло­ги­чан епи­лог у јед­
ном ве­ли­чан­стве­ном че­тво­ро­том­ном де­лу као што је Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­
стве­на Ли­тур­ги­ја. По­ме­ну­та син­те­за на­ро­чи­то до­ла­зи до из­ра­жа­ја у ко­мен­та­ри­ма
(схо­ли­ја­ма) на­шег ауто­ра, ко­ји пра­те текст и по­ре­дак Бо­жан­стве­них Ли­тур­ги­ја Јо­
ва­на Зла­то­у­стог, Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког и Пре­ђе­о­све­ће­них да­ро­ва из Слу­жеб­ни­ка (из­да­
ња Све­тог Ар­хи­је­реј­ског Си­но­да СПЦ 1986, 1998², 2007²)38 и ње­го­вим ми­сли­ма и
по­да­ци­ма о Све­тој Ли­тур­ги­ји-Ев­ха­ри­сти­ји и При­че­шћу.39
По­ла­зе­ћи од нај­са­же­ти­јег опи­са Све­те Ли­тур­ги­је, да­тог од стра­не апо­сто­ла
Па­вла и све­тих ота­ца у ви­ду изразâ Бла­го­слов и Бла­го­да­ре­ње,40 пре­о­све­ште­ни
епи­скоп Ата­на­си­је ми­ста­го­шки оба­зри­во нај­пре во­ди чи­та­о­ца кроз текст и по­ре­дак
Бо­жан­стве­не Ли­тур­ги­је Јо­ва­на Зла­то­у­стог.41 Та­ко, на при­мер, при увод­ном ди­ја­ло­
гу пре­зви­те­ра и ђа­ко­на, не­по­сред­но пре про­из­но­ше­ња по­чет­ног во­згла­са Бла­го­сло­
ве­но Цар­ство, епи­скоп Ата­на­си­је ис­ти­че ве­о­ма би­тан мо­ме­нат Ли­тур­ги­је као „бо­
го­чо­ве­чан­ског јав­ног де­ла“ у ви­ду ре­чи ко­је ђа­кон упу­ћу­је пре­зви­те­ру: „Вре­ме је
Го­спо­ду деј­ство­ва­ти!“42 Ка­да је пак, реч о чи­та­њи­ма оде­ља­ка из Све­то­га Пи­сма,
ми­ста­тог на­ше Цр­кве при­ме­ћу­је да је пра­ви кон­текст и ат­мос­фе­ра – чи­та­ња, уче­ња
и до­жи­вља­ја Ре­чи Бо­жи­је – у Пра­во­слав­ној Цр­кви бо­го­слу­же­ње, и то пре све­га Ли­
тур­ги­ја.43 То, сва­ка­ко, не зна­чи да је за­бра­ње­но и лич­но чи­та­ње Све­то­га Пи­сма, али
оно што је пре­суд­но за Еван­ђе­ље је­сте да је оно, исто­вре­ме­но, уче­ње Са­мо­га Ло­го­
са Бо­жи­јег и је­рур­ги­ја тог истог Ло­го­са – Јаг­ње­та.44 По­ред то­га, ме­ђу мно­го­број­
ним и не­за­бо­рав­ним ауто­ро­вим схо­ли­ја­ма дру­гог де­ла Све­те Ли­тур­ги­је – Ли­тур­ги­
је Тај­не, на­ро­чи­то од­је­ку­ју ре­чи ко­је обра­зла­жу сми­сао Ев­ха­ри­сти­је као Гол­гот­ске
жр­тве, ко­ја се „не по­на­вља, не­го све­ште­но­деј­ству­је са­да и ов­де, оде­ло­тво­ру­је се,
опри­сут­њу­је и по­са­да­шњу­је као Ес­ха­то­ло­шки до­га­ђај Цар­ства, отво­ре­ног и да­ро­
ва­ног у Хри­сту, и као Хри­стос“.45
Ми­ста­го­шко ру­ко­во­ђе­ње ве­ру­ју­ћих хри­шћа­на од стра­не епи­ско­па-ли­тур­
га „Хра­ма Бо­жи­јег у Ду­ху“, на­ста­вља се кроз ње­го­ве схо­ли­је на текст и по­ре­дак
Бо­жан­стве­не Ли­тур­ги­је Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког.46 Бу­ду­ћи да је Ана­фо­ра ове Ли­тур­ги­
је по сво­јој бо­го­слов­ској са­др­жи­ни на­ро­чи­то ин­спи­ра­тив­на, у јед­ној од ауто­ро­
вих схо­ли­ја ис­ти­че се да она има „Тро­јич­ну те­о­ло­ги­ју у Бла­го­да­ре­њу, Хри­сто­ло­ги­
ју у Анам­не­зи, Пнев­ма­то­ло­ги­ју у Епи­кле­зи, Екли­си­о­ло­ги­ју у Хо­да­тај­стве­ној мо­ли­
тви“.47 Ти­ме се бо­го­слов­ски трип­тих Три­ја­до­ло­ги­ја-Хри­сто­ло­ги­ја-Пнев­ма­то­ло­ги­ја

38 Ви­ди: исто, 393–536.

39 Ви­ди: исто, 537–580.
40 исто, 393.
41
Ви­ди: исто, 393–463.
42 Ви­ди: исто, фу­сно­та број 20, 403.
43 Срав­ни: исто, фу­сно­та број 40, 415.
44 Срав­ни: исто, фу­сно­та број 40, 415.
45 исто, фу­сно­та број 58, 423.
46 Ви­ди: исто, 465–492.
47 исто, фу­сно­та број 24, 481.
 Литургијско-богословска синтеза 71

сво­ди на „по Бла­го­во­ље­њу Оца – За­јед­ни­цу Св. Ду­ха – Је­дин­ство Цр­кве у Хри­сту
Спа­си­те­љу – Је­ди­но­род­ном Си­ну Оче­вом и Пр­во­ро­ђе­ном из мр­твих: ‚да би Он
Сâм био све и сва, пр­вен­ству­ју­ћи у све­му’ (Рим 8, 29; Кол 1, 18)“.48
Опре­де­љу­ју­ћи се на са­мом по­чет­ку ту­ма­че­ња Ли­тур­ги­је Пре­ђе­о­све­ће­них да­
ро­ва за став да се ра­ди о ве­чер­њем бо­го­слу­же­њу „са све­ча­ним При­че­шћем вер­но­га
на­ро­да у да­не Пас­хал­но­га По­ста“,49 пре­о­све­ште­ни епи­скоп Ата­на­си­је са узор­ном па­
стир­ском од­го­вор­но­шћу из­ла­же схо­ли­је на по­ме­ну­ту Ли­тур­ги­ју.50 О њи­хо­вој вред­но­
сти мо­жда нај­бо­ље го­во­ри она ко­ја се ти­че За­ам­во­не мо­ли­тве Ли­тур­ги­је Пре­ђе­о­све­
ће­них да­ро­ва. Тим по­во­дом, аутор на­гла­ша­ва да по­ме­ну­та мо­ли­тва „ре­зи­ми­ра сав са­
др­жај и сми­сао Пре­ђе­о­све­ће­не Слу­жбе Бо­жан­ске, као ве­ли­ко­по­сног пу­то­ва­ња – под­
ви­га, у ко­јем тре­ба да по­бе­ди­мо грех и до­стиг­не­мо до­стој­но по­кло­ње­ње Вас­кр­се­њу
Хри­сто­вом и на­шем“.51 След­стве­но то­ме, на­ве­де­на Ли­тур­ги­ја је, пре­ма ре­чи­ма про­
ниц­љи­вог ми­ста­то­га, „на­ста­вак и про­ду­же­ње Бо­жан­ске Ев­ха­ри­сти­је, ко­ја нам је и на
овај на­чин пру­жи­ла сво­је пло­до­ве, и њи­ма нас др­жи са­бра­не и хра­ње­не у Ма­те­ри­ци
Цр­кве – у са­бор­ном Те­лу Хри­сто­вом, До­му Оче­вом, Оби­та­ли­шту Ду­ха“.52
Ли­тур­гиј­ско-бо­го­слов­ска син­те­за епи­ско­па Ата­на­си­ја при­сут­на је и у ње­го­
вим ми­сли­ма и по­да­ци­ма о Све­тој Ли­тур­ги­ји-Ев­ха­ри­сти­ји и При­че­шћу, ко­ји­ма се
при­во­ди кра­ју ми­ста­го­шко пу­то­ва­ње ве­ру­ју­ћих за­јед­ни­ча­ра Хри­сто­вих кроз „че­
тво­ро­том­ни или­та­риј“. Раз­ми­шља­ју­ћи о ли­тур­гиј­ској об­но­ви, епи­скоп на­ше Цр­кве
са­жи­ма све што је из­не­то на ту те­му про­роч­ки ис­ти­чу­ћи: „По­вра­так на бу­дућ­ност
– то је пра­ви пут Ли­тур­гиј­ске об­но­ве, јер ти­ме се про­ја­вљу­је на­ша ес­ха­то­ло­шка
усме­ре­ност ка До­ла­зе­ћем Цар­ству у сла­ви“.53 На­по­слет­ку, за­о­ку­пље­ност пре­о­све­
ште­ног епи­ско­па Ата­на­си­ја те­ма­ти­ком ли­тур­гиј­ског вре­ме­на би­ће до­вољ­на да он,
на ја­сан и уз­ви­шен на­чин, об­је­ди­ни све оно што је ре­че­но о ли­тур­гиј­ском жи­во­ту
ве­ру­ју­ћих удо­ва Те­ла Хри­сто­вог на сле­де­ћи на­чин:
„Сва­ки пра­зник у Пра­во­слав­ном би­ћу, жи­во­ту и ис­ку­ству Цр­кве са­би­ра вре­ме у је­дан мо­
ме­нат, у Ли­тур­гиј­ски час, у све­вре­ме­но и ес­ха­то­ло­шко да­нас, и као исто­риј­ско пам­ће­ње и
спо­ми­ња­ње, и као кон­крет­но оп­ште­ње и за­јед­ни­цу љу­ди са Бо­гом у Хри­сту, у Те­лу Ње­го­
вом – Цр­кви. Та­ко се вре­ме пре­о­бра­жа­ва, и днев­ни, сед­мич­ни и го­ди­шњи круг пра­зно­ва­
ња – све­ште­но­слу­же­ња би­ва је­дан стал­ни Пра­зник, јер на­ста­вља, об­на­вља, не­по­но­вљи­во
по­на­вља До­мо­строј спа­се­ња, и кон­крет­но Хри­стов жи­вот и де­ло, и ти­ме нас при­оп­шта­ва
Ње­му, Ње­го­вом жи­во­ту и Ње­го­вом Цар­ству“.54

За­кљу­чак
Об­ја­вљи­ва­ње че­тво­ро­том­не срп­ске ли­тур­гиј­ске стро­ма­те под на­зи­вом Хри­стос-Но­ва
Пас­ха-Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја пре­о­све­ште­ног епи­ско­па др Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа пред­

48
исто, фу­сно­та број 24, 481.
49 исто, 493.
50 Ви­ди: исто, 515–536.
51 исто, фу­сно­та број 30, 535.
52 исто, фу­сно­та број 30, 535.
53 исто, 551.
54 исто, 564.
72 Србољуб Убипариповић

ста­вља ван­ред­ни до­га­ђај у ли­тур­гиј­ско-бо­го­слов­ском жи­во­ту не са­мо на­ше По­ме­сне

цр­кве, не­го и це­ло­куп­не Пра­во­слав­не Цр­кве. С об­зи­ром да су обри­си ње­ног на­стан­
ка ви­дљи­ви још ше­зде­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, не­сум­њи­во је да ње­на по­ја­ва ни­је плод
ни­ка­кве слу­чај­но­сти. На­про­тив. Она је ве­ро­до­стој­но оства­ре­ње бо­го­на­дах­ну­те све­
то­пи­сам­ске ми­сли да све би­ва мо­гу­ће чо­ве­ку у Хри­сту ко­ји му да­је моћ (Фил 4, 13).
Пи­сац ње­них ре­до­ва је­сте, исто­вре­ме­но, епи­скоп-ли­тург Цр­кве Бо­жи­је, про­
фе­сор Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду и ре­пре­зен­та­тив­ни бо­го­слов­ски пред­
став­ник ев­ха­ри­стиј­ске екли­си­о­ло­ги­је. Прет­ход­но умно­жа­ва­ју­ћи број­не да­ро­ве и
сти­чу­ћи ши­ро­ко ли­тур­гиј­ско-бо­го­слов­ско обра­зо­ва­ње, ха­ри­зма­тич­ни ми­ста­тог За­
руч­ни­це Хри­сто­ве ства­ра на раз­ме­ђу два ве­ка че­тво­ро­том­но де­ло ко­је мо­же би­ти
пре­по­зна­то као „те­о­риј­ско-прак­тич­на Su­ma Euc­ha­ri­sti­ca Ис­то­ка“ или „Ев­ха­ри­стиј­
ска Син­таг­ма sui ge­ne­ris“. Ма­да се на За­па­ду у 20. ве­ку по­ја­ви­ло не­ко­ли­ко де­ла, ко­
ја су има­ла за циљ те­мељ­но са­гле­да­ва­ње па­три­стич­ко-бо­го­слов­ског по­и­ма­ња Ев­
ха­ри­сти­је,55 ова­кво епо­хал­но де­ло оста­је без прем­ца у по­ре­ђе­њу са њи­ма. Раз­лог је
вр­ло јед­но­ста­ван. „Ли­тур­гиј­ски са­бор­ни­ци“ епи­ско­па Ата­на­си­ја, на­су­прот дру­гим
из­да­њи­ма, об­у­хва­та­ју исто­риј­ске, те­ле­тур­гич­ке и ли­тур­гиј­ско-бо­го­слов­ске аспек­
те Бо­жан­стве­не Ли­тур­ги­је = Све­те Ев­ха­ри­сти­је. С тим у ве­зи, наш при­ступ у ра­ду
био је усме­рен у прав­цу ауто­ро­ве пре­во­ди­лач­ке де­лат­но­сти, као и ње­го­ве исто­риј­
ско-бо­го­слов­ске ана­ли­зе и ли­тур­гиј­ско-бо­го­слов­ске син­те­зе.
Пло­до­ви пре­во­ди­лач­ког уме­ћа не­у­мор­ног све­ште­но­слу­жи­те­ља Те­ла Хри­сто­
вог от­кри­ва­ју пре­бо­га­ту ри­зни­цу ли­тур­гиј­ско-бо­го­слов­ске те­о­ри­је и прак­се, ко­ја је
до са­да у ве­ли­кој ме­ри би­ла не­по­зна­та ве­ру­ју­ћим хри­шћа­ни­ма у на­шој Цр­кви. Пи­
та­ње је да ли би не­ко дру­ги уме­сто на­ше­га ауто­ра ус­пео да та­ко ду­бо­ко про­ник­не у
сми­сао и до­пре до ко­ре­на зна­че­ња по­је­ди­них ре­чи и тер­ми­на.
Ре­зул­та­ти исто­риј­ско-бо­го­слов­ске ана­ли­зе до ко­јих је до­шао из­у­зет­ни бо­го­
слов Цр­кве Бо­жи­је, из­не­ли су на све­тло да­на од­ре­ђе­не чи­ње­ни­це на осно­ву ко­јих
је мо­гу­ће ква­ли­та­тив­ни­је по­и­ма­ти исто­риј­ски раз­вој ли­тур­гиј­ског жи­во­та Цр­кве
Хри­сто­ве. Па­ра­лел­но са тим, оне до­при­но­се и пре­ци­зни­јем иден­ти­фи­ко­ва­њу иза­
зо­ва пред ко­ји­ма се на­ла­зио бо­го­слу­жбе­ни жи­вот „Хра­ма Бо­жи­јег у Ду­ху“.
Ли­тур­гиј­ско-бо­го­слов­ска син­те­за рев­но­сног и вер­ног ту­ма­ча Ев­ха­ри­сти­је на­
шла је свој из­раз ка­ко у схо­ли­ја­ма Бо­жан­стве­них Ли­тур­ги­ја Јо­ва­на Зла­то­у­стог, Ва­
си­ли­ја Ве­ли­ког и Пре­ђе­о­све­ће­них да­ро­ва, та­ко и у ње­го­вим ми­сли­ма. На­ве­де­не
схо­ли­је кре­ћу се ста­за­ма ко­је су про­кр­чи­ли древ­ни ли­тур­гиј­ски ер­ми­нев­ти­ча­ри и
оста­ју не­из­бри­сив траг ев­ха­ри­стиј­ског пу­та ко­ји во­ди ка не­бе­ском Је­ру­са­ли­му. Са
дру­ге стра­не, ауто­ро­ва крат­ка про­ми­шља­ња о Све­тој Ли­тур­ги­ји под­сти­чу сва­ко­га
хри­шћа­ни­на на ев­ха­ри­сти­о­цен­трич­но по­сма­тра­ње жи­во­та у Цр­кви, што ја­ча ду­
хов­ну буд­ност и ути­че на по­сто­ја­но из­гра­ђи­ва­ње под­ви­жнич­ко-ли­тур­гиј­ског ето­са.
Ко­нач­но, ми­шље­ња смо да че­тво­ро­том­ни „ли­тур­гиј­ски са­бор­ни­ци“ пре­о­све­
ште­ног епи­ско­па Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа под на­сло­вом Хри­стос-Но­ва Пас­ха-Бо­жан­
стве­на Ли­тур­ги­ја, мо­гу би­ти пре­по­зна­ти не са­мо као са­зре­ли пло­до­ви срп­ске бо­
го­слов­ске ми­сли 20. ве­ка, већ и као нај­ве­ћи дар сми­ре­ног све­ште­но­слу­жи­те­ља До­
ма Бо­жи­јег ко­ји је при­нет на пре­стол бла­го­да­ти (Јев 4, 16).

55 На при­мер: Je­sus So­la­no, Tex­tos Euc­ha­ri­sti­cos pri­mi­ti­vos I-II, Ma­drid 1952–1954, 1978–1979²,

1996³; Ed­ward Kil­mar­tin, Euc­ha­rist in the West – Hi­story and The­o­logy, Col­le­ge­vil­le, Min­ne­so­ta 1998.
 Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати
књ. 7 (2010) 73-78

доцент др Зоран Ранковић

Православни богословски факултет
Катедра за филологију
Београд

Предавачи Црквенословенског језика на

Богословском факултету до Другог светског рата

Са­же­так. У ра­ду се на осно­ву ар­хив­ске гра­ђе из Ар­хи­ва Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­

кул­те­та (АПБФ) и до­ступ­них из­во­ра у крат­ким цр­та­ма ана­ли­зи­ра жи­вот­ни и на­уч­ни пут
пре­да­ва­ча цр­кве­но­сло­вен­ско­га је­зи­ка на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту, од осни­
ва­ња па до Дру­гог свет­ског ра­та.*
Ор­га­ни­зо­ва­но и ин­сти­ту­ци­о­нал­но из­у­ча­ва­ње цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка у срп­ским
шко­ла­ма от­по­чи­ње у тре­ћој де­це­ни­ји 18. ве­ка, нај­пре у Сла­вен­ској шко­ли Мак­си­ма
Су­во­ро­ва (1726–1731) а по­том и у Сла­вен­ско-ла­тин­ској шко­ли Ема­ну­ил­ а Ко­за­чин­
ског (1733–1737) у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, ко­је су отво­ре­не на ини­ци­ја­ти­ву срп­
ске цр­кве­не је­рар­хи­је.1 У основ­ним шко­ла­ма цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик из­у­ча­ва се од
1811. го­ди­не, а 1884. го­ди­не пр­ви пут је из­дво­јен сло­вен­ски је­зик као за­се­бан пред­
мет. Пр­во све­до­чан­ство о уче­њу цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка у сред­њим шко­ла­ма на­
ла­зи се у на­став­ном про­гра­му за гим­на­зи­је из 1838. го­ди­не, по ко­ме се пред­мет сло­
вен­ска гра­ма­ти­ка учио на­по­ре­до са срп­ском гра­ма­ти­ком и син­так­сом.
Нај­и­зра­зи­ти­ју за­сту­пље­ност, и по вре­мен­ским ди­мен­зи­ја­ма и по ин­тен­зи­те­ту
и екс­тен­зи­те­ту на­став­них са­др­жа­ја, цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик имао је у бо­го­слов­ским
шко­ла­ма, што у пот­пу­но­сти про­ис­ти­че из основ­не функ­ци­је ово­га је­зи­ка – бо­го­слу­
жбе­не.2 Цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик као зва­нич­ни бо­го­слу­жбе­ни је­зик Срп­ске пра­во­
слав­не цр­кве из­у­ча­ва се у бо­го­сло­ви­ја­ма од њи­хо­вог осни­ва­ња то­ком це­ло­куп­ног
шко­ло­ва­ња.3 Осни­ва­њем Ли­це­ја 1838. го­ди­не, ко­ме је 1841. при­до­дат пра­во­слав­ни
фа­кул­тет, за­по­чет је раз­вој ви­со­ког школ­ства у Ср­би­ји. Ли­цеј је 1863. пре­ра­стао у
Ве­ли­ку шко­лу, а Ве­ли­ка шко­ла 1905. го­ди­не пре­ра­ста у Уни­вер­зи­тет, у чи­јем окри­
љу је осно­ван и Пра­во­слав­ни бо­го­слов­ски фа­кул­тет, ко­ји је, ме­ђу­тим, тек 1920. го­

* Из­ла­га­ње на на­уч­ном ску­пу „Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку: ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­

зул­та­ти“ одр­жа­ном на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду 25. де­цем­бра 2009. у скло­пу
про­јек­та бр. 149037А („Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку“ ), ко­ји фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство на­у­ке и
жи­вот­не сре­ди­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
1 Оп­шир­ни­је в.: Р. Гру­јић, Срп­ске шко­л е у Бе­о­град­ско-кар­ло­вач­кој ми­тро­по­ли­ји, Бе­о­град 1908.
2 К. Кон­ча­ре­вић, П. Ми­о­драг, О из­у­ча­ва­њу ру­ског и цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка у ду­хов­ним шко­ла­ма

Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве (о 150-го­ди­шњи­ци уво­ђе­ња на­ста­ве ру­ског је­зи­ка у Ср­би­ји).– Бо­го­сло­вље,
Бе­о­град 1999, св. 1–2, 119–128.
3 Н. Ву­ло­вић-Р. Ба­јић, На­ста­ва цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка у срп­ским шко­ла­ма у XIX и XX ве­ку. У:

Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку: ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти / При­ре­дио Б. Ши­ја­ко­вић,

књ. 2, Бе­о­град 2007, 255–257.
74 Зоран Ранковић

ди­не за­по­чео свој рад.4 Од свих ви­со­ко­школ­ских уста­но­ва, цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик

као за­се­бан пред­мет по­сто­ји са­мо на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту.5
У овом ра­ду на­сто­ја­ћу да пред­ста­вим жи­вот и де­лат­ност пре­да­ва­ча цр­кве­но­
сло­вен­ског је­зи­ка на нај­ви­шој про­свет­ној уста­но­ви Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у
пе­ри­о­ду од по­че­та­ка ра­да Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та па до те­шких да­
на Дру­гог свет­ског ра­та.
У свим сту­диј­ским про­гра­ми­ма ко­ји су се сме­њи­ва­ли на Пра­во­слав­ном бо­го­
слов­ском фа­кул­те­ту, цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик био је за­сту­пљен. За из­у­ча­ва­ње ово­га
је­зи­ка на јед­ном од нај­у­глед­ни­јих ви­со­ко­школ­ских уста­но­ва Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­
гра­ду, ве­ли­ку уло­гу има­ли су пре­да­ва­чи цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка. Пре­да­ва­че ово­
га је­зи­ка би­рао је Са­вет фа­кул­те­та а по­твр­ђи­ва­ла Уни­вер­зи­тет­ска упра­ва.
Та­ко, већ на по­чет­ку ра­да Фа­кул­те­та, Са­вет фа­кул­те­та пред­ла­же да се иза­бе­
ре др Алек­сан­дар Бе­лић, про­фе­сор Фи­ло­соф­ског фа­кул­те­та,6 за хо­но­рар­ног на­став­
ни­ка цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка.7 Ме­ђу­тим, ка­ко пред­ло­же­ни кан­ди­дат из­ја­вљу­је да
„не мо­же при­ми­ти пре­да­ва­ња Ста­рог сло­вен­ског је­зи­ка“,8 то фа­кул­тет­ски Са­вет
пред­ла­же да се за хо­но­рар­ног на­став­ни­ка Сло­вен­ског је­зи­ка с па­ле­о­гра­фи­јом иза­
бе­ре ака­де­мик Љу­бо­мир Сто­ја­но­вић.9 Љу­бо­мир Сто­ја­но­вић, ве­ли­ко име сла­ви­сти­
ке, уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор и ду­го­го­ди­шњи се­кре­тар САН, ви­ше пу­та ми­ни­стар,
пред­сед­ник вла­де 1905., аутор ста­ро­сло­вен­ске гра­ма­ти­ке и број­них ра­до­ва о је­зи­
ку,10 по све­му су­де­ћи, при­хва­тио је ово ме­сто, јер за јун­ски ис­пит­ни рок 1921. го­
ди­не Са­вет од­ре­ђу­је да ис­пи­ту из Цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка у свој­ству чла­но­ва ис­
пит­не ко­ми­си­је, по­ред пред­мет­ног на­став­ни­ка, аси­сти­ра­ју Алек­сан­дар До­бро­клон­
ски и Дра­гу­тин Ана­ста­си­је­вић.11
Љу­бо­мир Сто­ја­но­вић је на ме­сту пре­да­ва­ча цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка на
Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту остао, ве­ро­ват­но, до кра­ја лет­њег се­ме­стра
школ­ске 1922 / 23. го­ди­не. Већ за зим­ски се­ме­стар на­ред­не школ­ске го­ди­не, 1923 /
24., фа­кул­тет­ски Са­вет је пре­да­ва­ње цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка, до по­пу­ња­ва­ња ове
ка­те­дре стал­ним на­став­ни­ком, у свој­ству хо­но­рар­ног на­став­ни­ка по­ве­рио др Ла­
за­ру Мир­ко­ви­ћу,12 ван­ред­ном про­фе­со­ру Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та.13

4 Љ. По­по­вић, Бо­го­слов­ски фа­кул­тет – од иде­је до ре­а­ли­за­ци­је.- Бо­го­сло­вље, LXIV, Бе­о­град 2006,

св. 1, 91–109.
5 Н. Ву­ло­вић-Р. Ба­јић, На­ста­ва цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка у срп­ским шко­ла­ма, 257.
6 По­ста­вио је те­ме­ље мо­дер­ној уни­вер­зи­тет­ској на­ста­ви и са­вре­ме­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма у је­зи­ку у

Ср­би­ји. О А. Бе­ли­ћу в. : Срп­ски би­о­граф­ски реч­ник, 1, Но­ви Сад 2004, стр. 473–476.
7 АПБФ, За­пи­сник сед­ни­це фа­кул­те­та, одр­жа­не 30. ок­то­бра 1920., књ. I, стр. 6.
8 У за­пи­сни­ци­ма са сед­ни­ца Са­ве­та сре­ће се ва­ри­ра­ње у упо­тре­би на­зи­ва цр­кве­но­сло­вен­ско­га је­зи­

ка. Ви­ди: З. Ран­ко­вић, На­ста­ва цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту.

У: Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку: ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти / При­ре­дио Б. Ши­ја­ко­вић,
књ. 5, Бе­о­град 2010, стр. 183–187.
9 АПБФ, За­пи­сник сед­ни­це фа­кул­тет­ског са­ве­та одр­жа­не 30. но­вем­бра 1920., књ. I, стр. 9.
10 О ње­му в. нпр.: En­ci­klo­pe­di­ja Yugo­sla­vi­je, 8, Za­greb 1971, str. 156–157.
11 АПБФ, За­пи­сник сед­ни­це фа­кул­тет­ског са­ве­та др­жа­не 24. ју­на 1921., књ. I, стр. 21.
12 Ви­ди но­ви­је ра­до­ве са ста­ри­јом ли­те­ра­ту­ром: Н. Ми­ло­ше­вић, Про­то­је­реј Ла­зар Мир­ко­вић као

ли­тур­ги­чар. У: Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку: ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти / При­ре­дио Б.

Ши­ја­ко­вић, књ. 1, Бе­о­град 2007. стр. 29–31; Ј. Ра­до­ва­но­вић, Још не­што о проф. Ла­за­ру Мир­ко­ви­ћу као
ли­тур­ги­ча­ру. У : Ра­до­ви из ико­но­гра­фи­је, Бе­о­град: Ака­де­ми­ја Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве за умет­ност
и кон­сер­ва­ци­ју 2008, стр. 221–231.
13 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та од 19. ок­то­бра 1923., књ. I, стр. 127.
 Предавачи Црквенословенског језика на Богословском факултету... 75

Кра­јем лет­њег се­ме­стра школ­ске 1923 / 24. го­ди­не Са­вет ре­ша­ва да се за хо­
но­рар­ног про­фе­со­ра цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка иза­бе­ре Стје­пан Куљ­ба­кин, ре­дов­ни
про­фе­сор Фи­ло­соф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду.14 У го­ди­шњем из­ве­шта­ју Пра­во­слав­
ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та Рек­то­ра­ту Уни­вер­зи­те­та за школ­ску 1924 / 25. го­ди­ну
на­во­ди се да је за Цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик ан­га­жо­ван хо­но­рар­ни на­став­ник др Сје­
пан Куљ­ба­кин, ре­дов­ни про­фе­сор Фи­ло­соф­ског фа­кул­те­та.15 На том ме­сту Куљ­ба­
кин, на­уч­ник ши­ро­ке фи­ло­ло­шко-сла­ви­стич­ке ор­јен­та­ци­је, члан Ру­ске Ака­де­ми­је
на­у­ка и Срп­ске Кра­љев­ске Ака­де­ми­је,16 оста­је 2 школ­ске го­ди­не (1924 / 25. и 1925
/ 26. ). На­и­ме, у го­ди­шњем из­ве­шта­ју Рек­то­ра­ту Уни­вер­зи­те­та, ко­ји тре­ба да са­др­
жи по­дат­ке о про­ме­на­ма на­став­ни­ка, не на­во­ди се име ни­јед­ног но­вог на­став­ни­ка.17
На сед­ни­ци одр­жа­ној по­чет­ком зим­ског се­ме­стра школ­ске 1926 / 27. го­ди­не
Де­кан са­оп­шта­ва да је у до­го­во­ру са на­став­ни­ци­ма пред­ло­жио за хо­но­рар­ног на­
став­ни­ка за цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик Ми­ли­во­ја Ба­ши­ћа, про­фе­со­ра у пен­зи­ји, по­
што је до­та­да­шњи про­фе­сор за тај пред­мет, др Стје­пан Куљ­ба­кин, дао остав­ку.18
Ми­ли­во­је Ба­шић је у Бе­о­гра­ду за­вр­шио Исто­риј­ско-фи­ло­ло­шки од­сек Ве­ли­ке шко­
ле, био је про­фе­сор, ба­вио се про­у­ча­ва­њем ста­ре срп­ске књи­жев­но­сти, пре­во­дио је
са срп­ско­сло­вен­ског сред­њо­ве­ков­не срп­ске би­о­гра­фи­је, био је члан лек­си­ко­граф­
ског од­се­ка Срп­ске Кра­љев­ске Ака­де­ми­је.19
Ми­ли­во­је Ба­шић је на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту пре­да­вао цр­
кве­но­сло­вен­ски је­зик јед­ну школ­ску го­ди­не. На­и­ме, упо­ко­јио се 27. ма­ја 1927. го­
ди­не.20 На Сед­ни­ци одр­жа­ној по­чет­ком зим­ског се­ме­стра школ­ске 1927 / 28. го­ди­
не Де­кан са­оп­шта­ва да је упра­жње­но ме­сто хо­но­рар­ног на­став­ни­ка за цр­кве­но­сло­
вен­ски је­зик и да би тре­ба­ло по­ста­ви­ти на ово ме­сто но­вог хо­но­рар­ног на­став­ни­
ка. Са­вет ре­ша­ва да се за хо­но­рар­ног на­став­ни­ка за цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик иза­бе­
ре Га­вра Јо­ва­но­вић, про­фе­сор III бе­о­град­ске му­шке гим­на­зи­је,21 на че­му се пред­
ло­же­ни кан­ди­дат за­хва­љу­је.22 Ме­ђу­тим, Уни­вер­зи­тет­ска упра­ва ни­је по­твр­ди­ла из­
бор Га­вре Јо­ва­но­ви­ћа за хо­но­рар­ног на­став­ни­ка цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка на Пра­
во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту с при­мед­бом да би тре­ба­ло на ово ме­сто иза­
бра­ти мла­ђег на­став­ни­ка. Сто­га Са­вет овла­шћу­је Де­ка­на да на­ђе по­год­ну лич­ност
за пре­да­ва­ча цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка.23

14 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та од 30. ју­на 1924., књ. I, стр. 191.
15 П. Пу­зо­вић, Го­ди­шњи из­ве­шта­ји Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та Рек­то­ра­ту Уни­вер­зи­
те­та од 1920. до 1940. У: Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку: ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти,
/ При­ре­дио Б. Ши­ја­ко­вић, књ. 2, Бе­о­град 2007, стр. 79. У ово­ме ра­ду аутор је, ома­шком, на­пи­сао др
Сре­тен Куљ­ба­кин.
16 О ње­му ви­ди но­ви­је ра­до­ве, нпр. : Р. Јо­ви­ће­вић, До­при­нос Стје­па­на Куљ­ба­ки­на срп­ској па­л е­о­
сла­ви­сти­ци. У: Ру­ска еми­гра­ци­ја у срп­ској кул­ту­ри XX ве­ка /при­ре­ди­ли М. Си­би­но­вић, М. Ме­жин­
ски, А. Ар­се­њев, Бе­о­град: Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет 1994, књ. 1, стр. 220–225; К. Кон­ча­ре­вић, Пред де­лом
Сте­па­на Ми­ха­и­ло­ви­ча Куљ­ба­ки­на. У: Д. Да­мља­но­вић, К. Кон­ча­ре­вић, На­ста­ва и ме­то­ди­ка на­ста­ве
ру­ског је­зи­ка у Ср­би­ји у XIX и XX век : при­ло­зи за исто­ри­ју, Бе­о­град 2010, стр. 106–114.
17 П. Пу­зо­вић, Го­ди­шњи из­ве­шта­ји Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та Рек­то­ра­ту Уни­вер­зи­

те­та од 1920. до 1940, стр. 80.

18 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског са­ве­та од 4. но­вем­бра 1926., књ. I, стр. 265.
19 Крат­ку би­о­гра­фи­ју и ли­те­ра­ту­рау о ње­му в. : Срп­ски би­о­граф­ски реч­ник, 1, Но­ви Сад 2004, стр. 454.
20 Срп­ски би­о­граф­ски реч­ник, 1, Но­ви Сад 2004, стр. 454.
21 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та од 8. ок­то­бра 1927., књ. I, стр. 283.
22 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та од 17. ок­то­бра 1927., књ. I, стр. 286.
23 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та од 24. ок­то­бра 1927., књ. I.
76 Зоран Ранковић

Ка­ко је у то вре­ме Ра­до­ван Ко­шу­тић, хо­но­рар­ни на­став­ник за ру­ски је­зик, дао

остав­ку, Де­кан пред­ла­же да Са­вет иза­бе­ре но­вог на­став­ни­ка за ру­ски је­зик, а та­ко
исто и за цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик. Про­фе­сор Ди­ми­три­је Ди­ми­три­је­вић пред­ла­же
Са­ве­ту да се за хо­но­рар­ног на­став­ни­ка ка­ко ру­ског, та­ко и цр­кве­но­сло­вен­ског је­
зи­ка, иза­бе­ре др Ди­ми­три­је Ђу­ро­вић, бив­ши до­цент Пе­тро­град­ског уни­вер­зи­те­та,
лек­тор Скоп­ског уни­вер­зи­те­та а тре­нут­но про­фе­сор Др­жав­не тр­го­вач­ке ака­де­ми­
је у Бе­о­гра­ду. Са­вет усва­ја пред­лог и би­ра др Ди­ми­три­ја Ђу­ро­ви­ћа24 за хо­но­рар­ног
на­став­ни­ка ру­ског и цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка.25 Већ сле­де­ће го­ди­не (ју­на 1928. )
Д. Ђу­ро­вић се обра­ћа са­ве­ту са мол­бом да бу­де по­ста­вљен за кон­трак­ту­ал­ног хо­
но­рар­ног на­став­ни­ка са ме­сеч­ном пла­том, а он би дао остав­ку на ме­сто про­фе­со­ра
у Др­жав­ној тр­го­вач­кој ака­де­ми­ји, да би се мо­гао по­све­ти­ти на­уч­ном ра­ду са­мо на
Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту.26 Очи­глед­но је да је на Д. Ђу­ро­вић на Пра­во­слав­ном бо­
го­слов­ском фа­кул­те­ту за та­ко крат­ко вре­ме оста­вио до­бар ути­сак, па је Са­вет ре­
шио да усво­ји ње­го­ву мол­бу и да се од Уни­вер­зи­тет­ске упра­ве тра­жи ово одо­бре­
ње. Ме­ђу­тим, Уни­вер­зи­тет­ска упра­ва ни­је при­хва­ти­ла из­бор др Ди­ми­три­ја Ђу­ро­
ви­ћа за кон­трак­ту­ал­ног про­фе­со­ра.27 Ди­ми­три­је Ђу­ро­вић је као пре­да­вач на Пра­во­
слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту остао до кра­ја школ­ске 1932 / 33. го­ди­не. На­и­ме,
у го­ди­шњем из­ве­шта­ју Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та Рек­то­ра­ту за школ­
ску 1933 / 34. го­ди­ну сто­ји да је Ди­ми­три­је Ђу­ро­вић под­нео остав­ку.28
Сле­де­ћи пре­да­вач цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском
фа­кул­те­ту је­сте Пе­тар Ђор­ђић.29 По­сле остав­ке Д. Ђу­ро­ви­ћа и са­зна­ња да је Уни­
вер­зи­тет­ска упра­ва ре­зер­ви­са­ла за Бо­го­слов­ски фа­кул­тет јед­но до­цент­ско ме­сто, а
има из­гле­да да се још јед­но до­цент­ско ме­сто на Фа­кул­те­ту упра­зни, Са­вет ре­ша­ва
да се рас­пи­ше сте­чај за ка­те­дру упо­ред­ног бо­го­сло­вља и за ка­те­дру по­моћ­не на­у­ке
Св. пи­сма а за пред­ме­те цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик са ру­ским је­зи­ком.30 За ре­фе­рен­
те за до­цен­ту­ру за цр­кве­но­сло­вен­ски и ру­ски је­зик Са­вет би­ра Ст. Куљ­ба­ки­на и А.
Бе­ли­ћа.31 По­сле чи­та­ња њи­хо­во­га ре­фе­ра­та на сед­ни­ци Са­ве­та одр­жа­ној 29. но­вем­
бра 1933.го­ди­не, за до­цен­та на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту при ка­те­дри Је­зи­ци и оста­
ле по­моћ­не на­у­ке Све­тог пи­сма а за пред­ме­те цр­кве­но­сло­вен­ски и ру­ски је­зик иза­
бран је Пе­тар Ђор­ђић, су­плент гим­на­зи­је и аси­стент сло­вен­ског се­ми­на­ра на Фи­
ло­соф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Ука­зом кра­ља Ју­го­сла­ви­је Алек­сан­дра I од 14. ја­
ну­а­ра 1934. го­ди­не Пе­тар Ђор­ђић је по­ста­вљен за до­цен­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та
Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду.

24 Ви­ди нај­но­ви­ји рад о Д. Ђу­ро­ви­ћу, са ста­ри­јом би­бли­о­гра­фи­јом: К. Кон­ча­ре­вић, За­бо­ра­вље­ни

пре­га­лац ме­ђу­рат­не сла­ви­сти­ке др Ди­ми­три­је Ђу­ро­вић (1882–1945 ). У: Д. Да­мља­но­вић, К. Кон­ча­ре­

вић, На­ста­ва и ме­то­ди­ка на­ста­ве ру­ског је­зи­ка у Ср­би­ји, стр. 115–135.
25 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та од 1. но­вем­бра 1927., књ. I.
26 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та од 30. ју­на 1928., књ. I, стр. 308.
27 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та од 16. ок­то­бра 1928., књ. I
28 П. Пу­зо­вић, Го­ди­шњи из­ве­шта­ји Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та Рек­то­ра­ту Уни­вер­зи­

те­та од 1920. до 1940, стр. 87.

29 Но­ви­ји рад о П. Ђор­ђи­ћу, са ста­ри­јом би­бли­о­гра­фи­јом: З. Ран­ко­вић, Пе­тар Ђор­ђић и ње­гов по­

глед на са­вре­ме­ни бо­го­слу­жбе­ни је­зик у Ср­ба. У: Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку: ис­тра­жи­вач­ки
про­бле­ми и ре­зул­та­ти / При­ре­дио Б. Ши­ја­ко­вић, књ. 3, Бе­о­град 2008, стр. 190–194.
30 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та од 4. ма­ја 1933., књ. II, стр. 149.
31 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та од 1. ју­на 1933., књ. II, стр. 153.
 Предавачи Црквенословенског језика на Богословском факултету... 77

Мла­дог до­цен­та Све­ти ар­хи­је­реј­ски си­нод име­ну­је за управ­ни­ка ин­тер­на­та

сту­де­на­та Те­о­ло­шког фа­кул­те­та, и он на ту ду­жност сту­па 1. фе­бру­а­ра 1935. го­ди­
не.32 На пред­лог про­фе­со­ра Д. Ана­ста­си­је­ви­ћа, по­чет­ком 1939. го­ди­не об­но­вљен
је из­бор, због ис­те­ка 5 го­ди­на од из­бо­ра, до­цен­ту П. Ђор­ђи­ћу. Већ на­ред­не го­ди­
не, на осно­ву рас­пи­са­ног сте­ча­ја, П. Ђор­ђић при­ја­вио се за ван­ред­ног про­фе­со­
ра на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту при ка­те­дри Је­зи­ци и оста­ле по­моћ­не на­у­ке Све­тог
пи­сма а за пред­ме­те цр­кве­но­сло­вен­ски и ру­ски је­зик. И ово­га пу­та, као и при­ли­
ком из­бо­ра за до­цен­та, ре­фе­рат је пи­сао А. Бе­лић. По­што је ана­ли­зи­рао 49 би­бли­
о­граф­ских је­ди­ни­ца, од ко­јих је 34 на­ста­ло из­ме­ђу два из­бо­ра, А. Бе­лић кон­ста­ту­
је да је „г-дин др П. Ђор­ђић озби­љан и те­ме­љан ис­тра­жи­вач...са по­гле­ди­ма ко­ји у
пот­пу­но­сти од­го­ва­ра­ју зна­ча­ју и до­ма­ша­ју пред­ме­та о ко­ји­ма го­во­ри“, до­да­ју­ћи да
је Ђор­ђић по­ни­као „у по­зна­тој на­уч­ној шко­ли Кра­ков­ских сла­ви­ста Ро­зва­дов­ског,
Њи­ча, Ло­са и Л. Спла­вин­ског“. О то­ме пак ка­ко и ко­ли­ко се уса­вр­ша­вао на­во­ди
сам Ђор­ђић: „По­сле за­вр­ше­них Уни­вер­зи­тет­ских сту­ди­ја го­то­во сва­ки лет­њи рас­
пуст про­вео сам у ино­стран­ству, уса­вр­ша­ва­ју­ћи се у је­зи­ци­ма и ра­де­ћи у би­бли­о­
те­ка­ма. Та­ко сам био у Пра­гу, Бра­ти­сла­ви, Пот­кар­пат­ској Ру­си­ји, Вар­ша­ви, Ла­во­
ву, Со­фи­ји, Ати­ни, Све­тој Го­ри, Бу­ку­ре­шту и Ца­ри­гра­ду“.33 Ње­го­во уса­вр­ша­ва­ње
у је­зи­ци­ма, уз­гред бу­ди ре­че­но, до­ве­ло је до то­га да, ка­ко сто­ји у Слу­жбе­нич­ком
ли­сту, зна пот­пу­но: пољ­ски, ма­ло­ру­ски (укра­јин­ски), сло­вач­ки, бу­гар­ски а слу­жи
се свим оста­лим сло­вен­ским је­зи­ци­ма, по­ред не­мач­ког, фран­цу­ског и ита­ли­јан­
ског.34 На осно­ву ре­фе­ра­та о на­уч­ним ра­до­ви­ма Пе­тра Ђор­ђи­ћа ко­ји су под­не­ли А.
Бе­лић и Д. Ана­ста­си­је­вић, Са­вет би­ра Пе­тра Ђор­ђи­ћа за ван­ред­ног про­фе­со­ра за
цр­кве­но­сло­вен­ски и ру­ски је­зик,35 а Уни­вер­зи­тет га, од­лу­ком од 1. ав­гу­ста 1940. го­
ди­не, по­ста­вља за ван­ред­ног про­фе­со­ра.36 Рат­не го­ди­не про­жи­вео је у Бе­о­гра­ду. У
Слу­жбе­нич­ком ли­сту сто­ји да је ју­на 1942. го­ди­не до­де­љен на рад у На­род­ној би­
бли­о­те­ци.37 Већ 6. ју­ла исте го­ди­не Пе­тар Ђор­ђић ја­вља се на рас­пи­са­ни сте­чај за
ре­дов­не и ван­ред­не про­фе­со­ре Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та на ка­те­дри По­моћ­не на­у­ке
Све­тог пи­сма.38 На осно­ву пи­сме­них ре­фе­ра­та Л. Мир­ко­ви­ћа и Р. Гру­ји­ћа, за ван­
ред­ног про­фе­со­ра за пред­ме­те цр­кве­но­сло­вен­ски и ру­ски је­зик иза­бран је Пе­тар
Ђор­ђић.39 На ме­сту пре­да­ва­ча цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка Пе­тар Ђор­ђић оста­је до
кра­ја Дру­гог свет­ског ра­та, с ма­лим пре­ки­ди­ма због бо­ле­сти. Том при­ли­ком, док је
био на бо­ло­ва­њу, у свој­ству пре­да­ва­ча ме­ња га Ла­зар Мир­ко­вић,40 а у свој­ству ис­
пи­ти­ва­ча Ла­зар Мир­ко­вић41 или ис­пит­на ко­ми­си­ја, јед­ном у са­ста­ву Л. Мир­ко­вић

32 Ч. Дра­шко­вић, Че­тр­де­сет го­ди­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду.- Бо­го­сло­вље, V (XX),

Бе­о­град 1961,1–2, 18.

33 АПБФ, Про­фе­сор­ски до­си­је П. Ђор­ђи­ћа, Опис жи­во­та (уз при­ја­ву на кон­курс), 15. ју­ни 1940.
34 АПБФ, Про­фе­сор­ски до­си­је П. Ђор­ђи­ћа, Слу­жбе­нич­ки лист.
35 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та одр­жа­не 27. ју­на 1940., књ. III, бр. 76.
36 АПБФ, Про­фе­сор­ски до­си­је П. Ђор­ђи­ћа, Слу­жбе­нич­ки лист.
37 АПБФ, Про­фе­сор­ски до­си­је П. Ђор­ђи­ћа, Слу­жбе­нич­ки лист.
38 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це Ма­ти­це пра­во­слав­ног Те­о­ло­шког фа­кул­те­та одр­жа­не 11. ју­ла 1942.,

књ. III, бр. 40.

39 АПБФ, За­пи­сник сед­ни­це Ма­ти­це пра­во­слав­ног Те­о­ло­шког фа­кул­те­та одр­жа­не 23. ју­ла 1942.,

књ. III, бр. 76.

40 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та од 5. но­вем­бра 1936., књ. II.
41 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та од 1. ок­то­бра 1936., књ. II.
78 Зоран Ранковић

и Ра­до­слав Гру­јић,42 дру­гом при­ли­ком у са­ста­ву Мир­ко­вић и Гра­нић,43 или, ка­сни­

је, у са­ста­ву Л. Мир­ко­вић – М. Ер­де­љан.44
Са­вет Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, уви­ђа­ју­ћи зна­чај цр­кве­но­сло­
вен­ског је­зи­ка за бо­го­сло­вље и све­у­ку­пан жи­вот ла­о­са у цр­кве­ној за­јед­ни­ци, из­
а­би­рао је за пре­да­ва­че цр­кве­но­сло­вен­ско­га је­зи­ка нај­е­ми­нент­ни­је фи­ло­ло­ге да­тог
вре­ме­на. Јер, ка­ко од по­зна­ва­ња ма­те­ри­је ко­ја се пре­да­је и из­у­ча­ва, та­ко и од лич­
но­сти са­мог пре­да­ва­ча, ње­го­ве пре­да­но­сти и спо­соб­но­сти, за­ви­си за­ин­те­ре­со­ва­
ност за из­у­ча­ва­ње, али и усва­ја­ње цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка. Име­на пре­да­ва­ча то­
га је­зи­ка на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту, ко­ја су ов­де на­ве­де­на, све­до­че
да је ква­ли­тет пре­да­ва­ња био на за­вид­ном ни­воу.

42 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це Ма­ти­це пра­во­слав­ног Те­о­ло­шког фа­кул­те­та одр­жа­не 5. ок­то­бра

1942., књ. III, бр. 97.

43 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це Ма­ти­це пра­во­слав­ног Те­о­ло­шког фа­кул­те­та одр­жа­не 20. ок­то­бра

1942., књ. III, бр. 103.

44 АПБФ, За­пи­сник Сед­ни­це фа­кул­тет­ског Са­ве­та одр­жа­не 11. но­вем­бра 1943., књ. III, бр. 147.
 Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати
књ. 7 (2010) 79-92

Др Драгомир Бонџић, истраживач-сарадник

Институт за савремену историју
Београд

Православни богословски факултет

Српске православне цркве 1952–1960

Сажетак: У члан­ку се пра­ти рад Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду по­сле

из­два­ја­ња из окви­ра Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та 1952. На осно­ву ар­хив­ске гра­ђе фа­кул­те­та
и ли­те­ра­ту­ре да­је се пре­глед основ­них про­бле­ма и про­ме­на у ор­га­ни­за­ци­ји уста­но­ве, из­во­
ђе­њу на­ста­ве и жи­во­ту и ра­ду на­став­ног осо­бља и сту­де­на­та до кра­ја 50-их го­ди­на. Пе­ри­од
по­сле из­два­ја­ња са Уни­вер­зи­те­та, по­себ­но пр­ва де­це­ни­ја, пред­ста­вља зна­ча­јан и те­жак пе­
ри­од у ра­ду фа­кул­те­та у ко­јем су рад и са­мо по­сто­ја­ње фа­кул­те­та би­ли угро­же­ни и од­ре­ђе­ни
од­но­си­ма са Цр­квом, др­жа­вом, Пар­ти­јом и Бе­о­град­ским уни­вер­зи­те­том, ко­је су ка­рак­те­ри­
са­ла број­на не­ре­ше­на пи­та­ња, ма­те­ри­јал­на за­ви­сност, не­рав­но­пра­ван по­ло­жај, иде­о­ло­шко-
по­ли­тич­ки при­ти­сци, али и ви­ше­го­ди­шња на­став­на и на­уч­на тра­ди­ци­ја.
Кључ­не ре­чи: Бо­го­слов­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду, Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква, Све­ти ар­хи­је­
реј­ски си­нод, фа­кул­тет­ски са­вет, на­ста­ва, на­став­ни­ци, сту­ден­ти, ма­те­ри­јал­на по­моћ
Бо­го­слов­ски* фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду је 30. ју­на 1952. го­ди­не из­дво­јен из са­ста­ва Бе­о­
град­ског уни­вер­зи­те­та и пре­стао да бу­де др­жав­на уста­но­ва, а су­тра­дан, 1. ју­ла пре­
шао је у над­ле­жност Цр­кве под на­зи­вом Пра­во­слав­ни бо­го­слов­ски фа­кул­тет СПЦ.1
Иако су то­ком про­це­са ли­кви­да­ци­је фа­кул­те­та ко­ји се од­ви­јао од фе­бру­а­ра 1952.
фа­кул­тет­ски и цр­кве­ни ор­га­ни (Са­вет фа­кул­те­та, Све­ти ар­хи­је­реј­ски си­нод, Све­
ти ар­хи­је­реј­ски са­бор) чи­ни­ли на­по­ре да фа­кул­тет на­ста­ви рад са што ма­ње ште­те,
про­бле­ми су би­ли не­из­бе­жни. Већ при­ли­ком по­чет­ка но­ве школ­ске 1952/53. го­ди­
не, пр­ве ван окви­ра Уни­вер­зи­те­та, фа­кул­тет се су­о­чио са ма­те­ри­јал­ним про­бле­ми­
ма, пи­та­њем на­став­нич­ких при­на­дле­жно­сти, оси­па­њем сту­де­на­та, уки­да­њем деч­
јег до­дат­ка, ма­те­ри­јал­них по­вла­сти­ца и здрав­стве­не за­шти­те, про­бле­ми­ма од­ла­га­

* Рад је на­пи­сан у окви­ру про­јек­та (Не)успе­шна ин­те­гра­ци­ја – (не)до­вр­ше­на мо­дер­ни­за­ци­ја: ме­

ђу­на­род­ни по­ло­жај и уну­тра­шњи раз­вој Ср­би­је и Ју­го­сла­ви­је 1921–1991 (147039), ко­ји фи­нан­си­ра
Ми­ни­стар­ство на­у­ке и за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Бе­о­град.
1 О по­сле­рат­ном ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та и из­два­ја­њу из окви­ра Уни­вер­зи­те­та пи­са­но је у ви­

ше на­вра­та: Рад­ми­ла Ра­дић, Из­два­ја­ње Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та из окви­ра Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та,

Иде­је и по­кре­ти на Бе­о­град­ском уни­вер­зи­те­ту од осни­ва­ња до да­нас, II, Збор­ник ра­до­ва, Бе­о­град 1989,
255-262; Иста, Др­жа­ва и вер­ске за­јед­ни­це 1945–1970, књ. I, 1945–1953, Бе­о­град 2002, 223–226; Пре­
драг Пу­зо­вић, Из­два­ја­ње (уки­да­ње), Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та из са­ста­ва Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та,
Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква – при­ло­зи за исто­ри­ју 2, Бе­о­град 2000, 277–295; Исти, Пра­во­слав­ни Бо­го­
слов­ски фа­кул­тет 1945–1952: од др­жав­не до цр­кве­не ин­сти­ту­ци­је, Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том
ве­ку – ис­тра­жи­вач­ки про­бле­ми и ре­зул­та­ти, Збор­ник ра­до­ва, књ. 1, Бе­о­град 2007, 145–169; Dra­go­mir
Bon­džić, Be­o­grad­ski uni­ver­zi­tet 1944–1952, Be­o­grad 2004, 128–132; Исти, „Но­ва власт“ и Бо­го­слов­ски
фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду 1944–1952, Срп­ска те­о­ло­ги­ја..., књ. 1, 126–144. Ви­ди и: АПБФ, За­пи­сни­ци Са­ве­
та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, ја­ну­ар-јул 1952.
80 Драгомир Бонџић

ња вој­ног ро­ка, иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ког при­ти­ска на сту­ден­те, итд. У тим усло­ви­ма,

са фа­кул­те­та се у је­сен 1952. ис­пи­са­ло 63 сту­ден­та. Сту­ден­ти су по­зи­ва­ни на од­слу­
же­ње вој­ног ро­ка, а у вој­ним од­се­ци­ма им је са­оп­шта­ва­но да се рок мо­же од­ло­жи­
ти уко­ли­ко се упи­шу на не­ки дру­ги фа­кул­тет или је на дру­ге на­чи­не на њих вр­шен
при­ти­сак да на­пу­сте Бо­го­слов­ски фа­кул­тет. Ка­сни­је се на фа­кул­тет вра­ти­ло све­га
19 ис­пи­са­них сту­де­на­та.2
Из­два­ја­ње из окви­ра Уни­вер­зи­те­та је до­не­ло Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту ма­те­
ри­јал­не про­бле­ме, али и про­блем ста­ту­са. Пре­ла­зе­ћи под окри­ље Срп­ске пра­во­
слав­не цр­кве, фа­кул­тет ни­је мо­гао да за­др­жи ауто­но­ми­ју, ни­ти да за­др­жи ста­тус
ка­кав би фа­кул­те­ти тре­ба­ло да има­ју у од­но­су на уни­вер­зи­тет и над­ле­жне др­жав­не
ор­га­не. Фа­кул­тет је у пот­пу­но­сти пот­пао под цр­кве­ну упра­ву. По­сле ду­же при­пре­
ме и ви­ше из­ме­на 1. ју­на 1955. до­не­та је Основ­на уред­ба о Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту
по ко­јој је Фа­кул­тет из­др­жа­ва­ла СПЦ из сво­јих сред­ста­ва, сви ње­го­ви слу­жбе­ни­ци
су би­ли слу­жбе­ни­ци СПЦ, план и про­грам је одо­бра­вао Са­бор СПЦ, а о свим од­лу­
ка­ма фа­кул­тет­ског са­ве­та мо­рао је да бу­де оба­ве­штен Си­нод. По­сто­ја­ла је и од­ред­
ба по ко­јој су сви стал­ни на­став­ни­ци фа­кул­те­та ко­ји су има­ли бо­го­слов­ску спре­
му и ка­нон­ске усло­ве мо­ра­ли да бу­ду у све­ште­нич­ком или мо­на­шком чи­ну. Фа­кул­
тет­ски са­вет је то­ком про­ле­ћа 1955. без­у­спе­шно по­ку­ша­вао да пу­тем пред­став­ки и
при­мед­би ко­ри­гу­је уред­бу и од­нос цр­кве­них вла­сти пре­ма фа­кул­те­ту, да ука­же на
тра­ди­ци­ју, зна­чај и по­тре­бу по­сто­ја­ња ауто­но­ми­је фа­кул­те­та, на по­је­ди­не став­ке
као што је пра­во упи­са и ис­пи­си­ва­ња сту­де­на­та, са­мо­стал­но ру­ко­ва­ње фон­до­ви­ма
и за­ве­шта­њи­ма, уну­тра­шња ор­га­ни­за­ци­ја, пот­чи­ње­ност де­ка­на Са­ве­ту, итд.3 Осим
на­пе­то­сти то­ком до­но­ше­ња уред­бе и оштрих ис­па­да про­фе­со­ра Ду­ша­на Глум­ца ра­
зним по­во­ди­ма, од­но­си из­ме­ђу фа­кул­те­та и Си­но­да су би­ли углав­ном ко­рект­ни и
по­ред зва­нич­не ко­ре­спо­ден­ци­је од­ви­ја­ли су се и пре­ко по­се­та по­је­ди­них епи­ско­
па и па­три­јар­ха фа­кул­те­ту при­ли­ком по­је­ди­них све­ча­но­сти и зва­нич­них са­ста­на­ка
пред­став­ни­ка Ар­хи­је­реј­ског си­но­да и Са­ве­та фа­кул­те­та.4
Ме­ђу­тим, фа­кул­тет се ни­је осло­бо­дио ни над­зо­ра и при­ти­ска од стра­не др­
жав­них ор­га­на и Пар­ти­је. И по­ред одва­ја­ња од Уни­вер­зи­те­та и др­жа­ве, у усло­ви­
ма јед­но­пар­тиј­ског со­ци­ја­ли­стич­ког си­сте­ма, у рад фа­кул­те­та се и да­ље ме­ша­ла
и др­жа­ва, пре све­га пре­ко Са­ве­зне ко­ми­си­је за вер­ске по­сло­ве (али и дру­гих, па
и по­ли­циј­ских ор­га­на) пру­жа­ју­ћи ма­те­ри­јал­ну по­моћ, да­ју­ћи по­др­шку по­је­ди­ним

2 Ар­хив Пра­во­слав­ног Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду (АПБФ), Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на

Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦза школ­ску 1952/53; АПБФ, Спи­сак ис­пи­са­них сту­де­на­та са Бо­го­слов­
ског фа­кул­те­та СПЦ 30. јун 1952. – 1. април 1953. и спи­сак сту­де­на­та ко­ји су се ис­пи­са­ли а на­кнад­но
по­но­во упи­са­ли на Бо­го­слов­ски фа­кул­тет; АПБФ, за­пи­сник сед­ни­це Са­ве­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та,
12. сеп­тем­бар 1952; Исто, 18. ок­то­бар 1952; Р. Ра­дић, Др­жа­ва и вер­ске за­јед­ни­це 1945–1970, књ. II,
1954–1970, 141.
3 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1953/54. и 1954/55.

го­ди­ну; АПБФ, за­пи­сник сед­ни­це Са­ве­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, 9. мај 1955; Исто, 23. мај 1955;
Исто, 27. мај 1955; Исто, 1. јун 1955; Р. Ра­дић, Др­жа­ва и вер­ске за­јед­ни­це 1945–1970, књ. II, 1954–1970,
143. Си­нод је ма­ја 1955. до­нео и Пра­ви­ла о упи­су, си­сте­му сту­ди­ја и по­ла­га­њу ис­пи­та на бо­го­слов­ском
фа­кул­те­ту СПЦ и Пра­ви­ла о сти­ца­њу на­уч­ног сте­пе­на док­то­ра те­о­ло­ги­је и по­ла­га­њу док­тор­ског ис­
пи­та на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту и до­ста­вио их Са­ве­ту фа­кул­те­та. (АПБФ, за­пи­сник сед­ни­це Са­ве­та
Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, 30. сеп­тем­бар 1955).
4 Ви­ди за­пи­сни­ке Са­ве­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та 1952–1955.
 Православни богословски факултет Српске православне цркве 1952–1960 81

на­став­ни­ци­ма, над­зи­ру­ћи рад, до­го­ва­ра­ју­ћи се и су­ко­бља­ва­ју­ћи са цр­кве­ним и фа­

кул­тет­ским ор­га­ни­ма.5
Из­два­ја­ње од Уни­вер­зи­те­та 1952. је ути­ца­ло на рад управ­них ор­га­на фа­кул­те­
та, пре све­га на њи­хов од­нос пре­ма Све­том ар­хи­је­реј­ском Си­но­ду СПЦ. Од школ­
ске 1952/53. де­кан фа­кул­те­та је до­ста­вљао го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду фа­кул­те­та Си­
но­ду СПЦ, као што су ра­ни­је до­ста­вља­ни из­ве­шта­ји рек­то­ру и са­ве­ту Бе­о­град­ског
уни­вер­зи­те­та и Ми­ни­стар­ству про­све­те НР Ср­би­је, иако Основ­на уред­ба о Бо­го­
слов­ском фа­кул­те­ту СПЦ то ни­је пред­ви­ђа­ла.6 Са­вет је ре­дов­но одр­жа­вао сед­ни­це
и рас­пра­вљао о те­ку­ћим по­сло­ви­ма, али пре­ма из­ве­шта­ју за 1952/53. „сед­ни­це су
би­ле вр­ло бур­ног ка­рак­те­ра, што је за жа­ље­ње“. На сед­ни­ца­ма су па­да­ле и круп­ни­
је ре­чи (усме­не и пи­сме­не из­ја­ве и кри­ти­ке од­лу­ка и ра­да Са­бо­ра, Си­но­да и Де­ка­
на, лич­на вре­ђа­ња итд.). Већ та­да је уста­ље­на прак­са да се за­пи­сни­ци сед­ни­ца во­
де де­таљ­но и до­ста­вља­ју Си­но­ду.7 Пот­чи­ње­ност фа­кул­те­та и ње­го­вих ор­га­на упра­
ви Цр­кве је по­твр­ђе­на уред­бом из ју­на 1955. Ор­га­ни фа­кул­те­та су би­ли фа­кул­тет­
ски са­вет, де­кан, про­де­ка­ни и фа­кул­тет­ски су­до­ви. Фа­кул­тет­ски са­вет је фор­мал­но
био нај­ви­ши ор­ган са­чи­ња­ва­ли су га ре­дов­ни, ван­ред­ни про­фе­со­ри, до­цен­ти и хо­
но­рар­ни про­фе­со­ри. Де­кан је ру­ко­во­дио ра­дом фа­кул­те­та, би­рао га је фа­кул­тет­ски
са­вет, а био је од­го­во­ран са­ве­ту и Све­том ар­хи­је­реј­ском си­но­ду. Пр­ва оба­ве­за де­ка­
на би­ла је да из­вр­ша­ва све од­лу­ке Са­бо­ра, Си­но­да и фа­кул­тет­ског са­ве­та.8
Са­вет Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та је го­ди­шње одр­жа­вао по не­ко­ли­ко сед­ни­ца на
ко­ји­ма је раз­ма­трао по сто­ти­нак ра­зи­чи­тих пред­ме­та из сво­је над­ле­жно­сти, ко­ји су
се ти­ца­ли ор­га­ни­за­ци­је и ра­да фа­кул­те­та, на­ста­ве, на­у­ке, на­став­ног осо­бља и сту­
де­на­та, жи­во­та фа­кул­те­та као це­ли­не и јав­них ма­ни­фе­ста­ци­ја тог жи­во­та. Стал­на
те­ма сед­ни­ца фа­кул­тет­ског Са­ве­та то­ком 50-их го­ди­на би­ла је оску­ди­ца у ад­ми­ни­
стра­тив­ном и по­моћ­ном осо­бљу. У де­ка­на­ту је ад­ми­ни­стра­тив­не по­сло­ве оба­вља­
ло углав­ном са­мо јед­но ли­це, као по­моћ­но осо­бље је ра­ди­ло дво­је за­по­сле­них, а у
би­бли­о­те­ци са­мо је­дан или два би­бли­о­те­ка­ра (ра­ди­ли су Ле­он­ти­је Па­вло­вић, Алек­
сан­дар Ћи­рић, Јо­ван Дај­ко­вић) и не­до­вољ­но слу­жбе­ни­ка за рад и сре­ђи­ва­ње би­
бли­о­те­ке по са­вре­ме­ним прин­ци­пи­ма. Ина­че, би­бли­о­те­ка је по­сле одва­ја­ња фа­кул­
те­та са уни­вер­зи­те­та пре­ба­че­на из згра­де Па­три­јар­ши­је у згра­ду фа­кул­те­та и ту је
по­том де­ло­ва­ла у оску­ди­ци про­сто­ра, струч­ног ка­дра и сред­ста­ва за на­бав­ку но­вих
књи­га и ча­со­пи­са. Упр­кос то­ме, вре­ме­ном је по­ве­ћа­ван би­бли­о­теч­ки фонд и би­бли­
о­те­ка је 1960. има­ла 17.750 ин­вен­тар­ских бро­је­ва књи­га и пре­ко сто­ти­ну ра­зних ча­
со­пи­са, не ра­чу­на­ју­ћи по­је­ди­на за­ве­шта­ња ко­ја су чи­ни­ла по­себ­не би­бли­о­те­ке. То­
ком 50-их го­ди­на, осим пре­ко Еку­мен­ског са­ве­та цр­ка­ва, би­бли­о­те­ка је обо­га­ћи­ва­
на на­бав­ком из скром­них сред­ста­ва и по­кло­ни­ма број­них да­ро­да­ва­ца из зе­мље и
ино­стран­ства. Школ­ске 1955/56. је до­би­ја­но 52 ча­со­пи­са из ино­стран­ства, од че­га
су са­мо два ку­по­ва­на.9

5 Р. Ра­дић, Др­жа­ва и вер­ске за­јед­ни­це 1945–1970, књ. II, 1954–1970, 143.

6 АПБФ, Бо­го­слов­ски фа­кул­тет СПЦ – Све­том ар­хи­је­реј­ском си­но­ду СПЦ, бр. 1708, 10. јул 1953.
7 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1952/53. го­ди­ну.
8 АПБФ, за­пи­сник сед­ни­це Са­ве­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, 1. јун 1955. Де­кан фа­кул­те­та је 1952/53.
био др Ра­ди­во­је Јо­сић, 1953/54. и 1954/55. др Ди­ми­три­је Ди­ми­три­је­вић, 1955/56. др Ми­лош Ер­де­љан,
1956/57. и 1957/58. др Ди­ми­три­је Ди­ми­три­је­вић, 1958/59. др Че­до­мир Дра­шко­вић, 1959/60. др Бла­го­та
Гар­да­ше­вић. Ви­ди: АПБФ, Из­ве­шта­ји де­ка­на 1952/53–1959/60.
9 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1952/53. го­ди­ну;
82 Драгомир Бонџић

Фа­кул­тет је од­мах по­сле Дру­гог свет­ског ра­та имао про­бле­ме са про­сто­ром,

ко­ји су се уве­ћа­ли по­сле одва­ја­ња са Уни­вер­зи­те­та и по­сто­ја­ли до кра­ја по­сма­тра­
ног пе­ри­о­да. По­чет­ком ше­сте де­це­ни­је пла­ћа­но је 30.000 ди­на­ра ме­сеч­но ГНО-у
Бе­о­гра­да за ко­ри­шће­ње згра­де фа­кул­те­та у та­да­шњој ули­ци „7. ју­ла“, бр. 2, а на­
спрам то­га, ни­је при­ма­на ни­ка­ква на­кна­да за про­сто­ри­је ко­је су по­сле ра­та уз до­
зво­лу на­род­них вла­сти ко­ри­сти­ли при­ват­ни ста­на­ри и дру­ге уни­вер­зи­тет­ске уста­
но­ве, па ни за но­ву згра­ду ко­ја је би­ла из­гра­ђе­на на Ка­ра­бур­ми. Са те­шко­ћа­ма су
по­сле одва­ја­ња по­вра­ће­не про­сто­ри­је ко­је су за­у­зи­ма­ле му­зеј­ска збир­ка са ма­те­ри­
ја­лом из Вин­че про­фе­со­ра Ми­ло­ја Ва­си­ћа и ет­но­ло­шки од­сек Фи­ло­зоф­ског фа­кул­
те­та и зби­ја­њем и спа­ја­њем се­ми­на­ра обез­бе­ђе­не про­то­ри­је за слу­ша­о­ни­це, чи­та­
о­ни­цу и би­бли­о­те­ку. С дру­ге стра­не, до кра­ја по­сма­тра­ног пе­ри­о­да је без­у­спе­шно
по­ку­ша­ва­но да се до­би­је део фа­кул­тет­ских про­сто­ри­ја ко­је је ко­ри­сти­ла Ака­де­ми­
ја при­ме­ње­них умет­но­сти (али је бар по­стиг­ну­то да Ака­де­ми­ја пла­ћа ки­ри­ју Па­
три­јар­шиј­ском управ­ном од­бо­ру по ра­чу­ну ко­ји је до­ста­вљао фа­кул­тет), као и да се
згра­да у ко­јој се фа­кул­тет на­ла­зио већ 25 го­ди­на и ко­ју је и то­ком 50-их го­ди­на ре­
дов­но одр­жа­вао, сре­ђи­вао и опре­мао, усту­пи Цр­кви чи­ме би се фа­кул­тет осло­бо­
дио пла­ћа­ња ки­ри­је.10
Од из­два­ја­ња из Уни­вер­зи­те­та фа­кул­тет је фи­нан­сиј­ски из­др­жа­ва­ла Срп­ска
пра­во­слав­на цр­ква. Сред­ства у бу­џе­ту су би­ла не­до­вољ­на, и по­ку­ша­ва­но је да се
на све мо­гу­ће на­чи­не но­вац уште­ди и на­ђу дру­ги из­во­ри фи­нан­си­ра­ња. Ма­те­ри­јал­
на не­си­гур­ност и за­бри­ну­тост на­став­ни­ка за оп­ста­нак фа­кул­те­та на­гна­ли су фа­
кул­тет­ски Са­вет да то­ком 1954. за­тра­жи од Ар­хи­је­реј­ског си­но­да да ин­тер­ве­ни­ше
код Вла­де НР Ср­би­је и за­тра­жи кре­дит за из­др­жа­ва­ње Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та. За­
бри­ну­тост је до­се­гла кул­ми­на­ци­ју ка­да је по­чет­ком 1955. от­пу­ше­но пет на­став­ни­ка
због штед­ње те је Са­вет опет за­тра­жио по­моћ од др­жав­них вла­сти и по­слао 7. фе­
бру­ар­ а 1955. тро­чла­ну де­ле­га­ци­ју у Са­ве­зну ко­ми­си­ју за вер­ске по­сло­ве да пред­
ста­ви по­тре­бе фа­кул­те­та и за­тра­жи нов­ча­на сред­ства. Си­нод се ина­че, про­ти­вио
ова­квим по­ступ­ци­ма фа­кул­те­та, али Са­вет је сма­трао да се то не ко­си са од­ред­ба­ма
уред­бе и да фа­кул­тет и Си­нод тре­ба за­јед­нич­ким сна­га­ма и на све мо­гу­ће на­чи­не
да обез­бе­де из­др­жа­ва­ње. Пред­сед­ник Ко­ми­си­је До­бри­во­је Ра­до­са­вље­вић је у раз­
го­во­ру са де­ле­га­ци­јом ре­као да су „на­род­не вла­сти за­ин­те­ре­со­ва­не за Бо­го­слов­ски
фа­кул­тет и же­ле да Фа­кул­тет по­сто­ји и са­чу­ва онај ка­рак­тер ко­ји је имао од свог
осни­ва­ња, да се про­ме­на­ма не уни­жа­ва ње­гов ранг и да оста­не на на­уч­ној ви­си­ни, а

АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1953/54. и 1954/55. го­
ди­ну; АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја 1959. до
30. апри­ла 1960; Че­до­мир Дра­шко­вић, Че­тр­де­сет го­ди­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, Бо­го­
сло­вље, год. V, св. 1–2, 1961, 15. О би­бли­о­те­ци Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та ви­ди ви­ше у: Са­ша Пај­ко­вић,
Би­бли­о­те­ка Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку – ис­тра­жи­
ва­ња, про­бле­ми и ре­зул­та­ти, 1, Бе­о­град 2007, 201–206; Пре­драг Пу­зо­вић, Би­бли­о­те­ка Бо­го­слов­ског
фа­кул­те­та из­ме­ђу два свет­ска ра­та, Срп­ска те­о­ло­ги­ја у два­де­се­том ве­ку – ис­тра­жи­ва­ња, про­бле­ми
и ре­зул­та­ти, 4, Бе­о­град 2009, 117–128.
10 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1952/53. го­ди­ну;

АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1953/54. и 1954/55. го­
ди­ну; АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја 1958. до
30. апри­ла 1959; АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја
1959. до 30. апри­ла 1960; Р. Ра­дић, Др­жа­ва и вер­ске за­јед­ни­це 1945–1970, књ. II, 1954–1970, 144.
 Православни богословски факултет Српске православне цркве 1952–1960 83

да ма­те­ри­јал­на стра­на не тре­ба да бу­де раз­лог за ње­го­во за­тва­ра­ње јер ће се по­треб­

на сред­ства за ње­го­во из­др­жа­ва­ње да­ти“. Са­вет фа­кул­те­та је тра­жио де­вет ми­ли­о­на
ди­на­ра, за по­кри­ва­ње рас­хо­да, а до­био је два ми­ли­о­на у то­ку го­ди­не. Од­лу­че­но је
да се од 1. мар­та 1955. на­став­ни­ци­ма да­је по­моћ ко­јом су у по­гле­ду пла­та из­јед­на­
ча­ва­ни са на­став­ним осо­бљем Уни­вер­зи­те­та и да се ис­пла­ћу­је хо­но­рар они­ма ко­ји
су др­жа­ли на­ста­ву без на­кна­де. На­став­ни­ци­ма су та­ко пла­те до­ти­ра­не до 1958. ка­
да је та ис­пла­та ушла у оп­шти цр­кве­ни бу­џет.11
То­ком 1953. го­ди­не за фа­кул­тет је утро­ше­но око се­дам ми­ли­о­на ди­на­ра, а бу­
џе­том је би­ло пред­ви­ђе­но 8.362.600 и то на пер­со­нал­не рас­хо­де, пла­те и сти­пен­
ди­је 6.117.600, а ма­те­ри­јал­не рас­хо­де 2.245.000 ди­на­ра.12 Бу­џе­том за 1956. го­ди­ну
би­ло је пред­ви­ђе­но 4.348.000 ди­на­ра за лич­не из­дат­ке, 745.000 за ма­те­ри­јал­не и
1.000.000 за сти­пен­ди­је сту­де­на­та, при че­му су у од­но­су на прет­ход­ну го­ди­ну лич­
ни и ма­те­ри­јал­ни из­да­ци би­ли по­ве­ћа­ни.13 У бу­џе­ту за 1959. го­ди­ну би­ло је пред­ви­
ђе­но 9.480.000 за лич­не тро­шко­ве, 2.185.000 за ма­те­ри­јал­не из­дат­ке и 2.000 за сту­
дент­ске сти­пен­ди­је. Сле­де­ће го­ди­не су лич­ни из­да­ци сма­ње­ни, ма­те­ри­јал­ни по­ве­
ћа­ни, а из­нос за сти­пен­ди­је остао исти. По­ред ре­дов­ног кре­ди­та за на­бав­ку опре­ме
и одр­жа­ва­ње ин­вен­та­ра фа­кул­тет је до­био и ван­ред­ни кре­дит од 150.000 ко­ји је био
углав­ном на­ме­њен за на­бав­ку ин­вен­та­ра за ин­тер­нат.14
Одва­ја­ње од Уни­вер­зи­те­та и ток до­га­ђа­ја 50-их го­ди­на је по­себ­но ве­ли­ке
по­сле­ди­це оста­вио на на­став­но осо­бље Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та. У тре­нут­ку ли­
кви­да­ци­је као др­жав­не уста­но­ве Фа­кул­тет је имао че­ти­ри ре­дов­на, јед­ног ван­ред­
ног про­фе­со­ра, пет до­це­на­та, три хо­но­рар­на на­став­ни­ка и шест аси­сте­на­та. По­сле
одва­ја­ња ве­ћи­на стал­них на­став­ни­ка је пре­у­зе­та у ра­ни­јем зва­њу, али са сма­ње­
ним пла­та­ма, три ре­дов­на про­фе­со­ра су пре­у­зе­ти као хо­но­рар­ни, ра­ни­ји хо­но­рар­
ни на­став­ни­ци ни­су пре­у­зе­ти. Аси­стен­ти су пре­у­зе­ти као ад­ми­ни­стра­тив­но осо­
бље, што је оте­жа­ва­ло њи­хов рад, као и функ­ци­о­ни­са­ње ад­ми­ни­стра­ци­је, по­што су
од пе­то­ри­це аси­сте­на­та са­мо Ла­зар Ми­лин и Ле­он­ти­је Па­вло­вић оста­ли на фа­кул­
те­ту, а оста­ли су би­ли или на бо­ло­ва­њу и од­су­ству (Алек­сан­дар Ћи­рић) или у ино­
стран­ству на уса­вр­ша­ва­њу (Еми­ли­јан Чар­нић и Вла­дан По­по­вић). Аси­стент Жи­
во­та Ми­ха­и­ло­вић је от­ка­зао цр­кве­ну слу­жбу и пре­шао у др­жав­ну. По­чет­ком 1953.
при­мљен је и хо­но­рар­ни ад­ми­ни­стра­тив­ни чи­нов­ник Бо­го­љуб Ра­кић. Да би се оси­
гу­ра­ла на­ста­ва на не­ко­ли­ко упра­жње­них пред­ме­та до по­пу­ње­ња но­вим на­став­ни­
ци­ма, не­ко­ли­ко стал­них на­став­ни­ка се оба­ве­за­ло да др­же пре­да­ва­ња и ис­пи­те (др
Ла­зар Мир­ко­вић за Цр­кве­ну умет­ност, др Ра­ди­во­је Јо­сић за Дог­ма­ти­ку, др Ви­кен­
ти­је Фра­дин­ски за Ру­ски је­зик и Па­тро­ло­ги­ју, др Ди­ми­три­је Ди­ми­три­је­вић за Упо­
ред­но бо­го­сло­вље, др Че­до­мир Дра­шко­вић за Пе­да­го­ги­ку и Ме­то­ди­ку ре­ли­гиј­ске
на­ста­ве. По­што је рас­пи­сан кон­курс за на­ве­де­не пред­ме­те но­вем­бра 1952. иза­бра­
ни су др Рад­ми­ло Ву­чић за до­цен­та Пе­да­го­ги­ке и ме­то­ди­ке ре­ли­гиј­ске на­ста­ве, др

11 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1953/54. и 1954/55.

го­ди­ну; АПБФ, за­пи­сник сед­ни­це Са­ве­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, 21. март 1955; Р. Ра­дић, Др­жа­ва и
вер­ске за­јед­ни­це 1945–1970, књ. II, 1954–1970, 144.
12 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1952/53. го­ди­ну.
13 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1955/56. го­ди­ну.
14 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја 1959. до

30. апри­ла 1960.

84 Драгомир Бонџић

Пе­тар Ђор­ђић, за хо­но­рар­ног на­став­ни­ка Ру­ског и Цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка, Сто­

јан Го­ше­вић за Грч­ки је­зик, Сто­јан Ла­за­ре­вић за Цр­кве­но по­ја­ње са пра­ви­лом, др
Ан­дреј Фру­шић за до­цен­та за Па­тро­ло­ги­ју, Гри­го­ри­је Кон­стан­ти­но­вић за хо­но­рар­
ног на­став­ни­ка за Дог­ма­ти­ку и Упо­ред­но бо­го­сло­вље. Цр­кве­ну умет­ност је и да­ље
хо­но­рар­но пре­да­вао Ла­зар Мир­ко­вић и та­ко је до кра­ја го­ди­не на­ста­ва на Бо­го­слов­
ском фа­кул­те­ту углав­ном ком­пле­ти­ра­на.15
Сле­де­ће, 1953/54. го­ди­не, на фа­кул­те­ту је би­ло 13 стал­них на­став­ни­ка, пет
хо­но­рар­них и осам ад­ми­ни­стра­тив­них. Те го­ди­не су от­каз због од­би­ја­ња да при­
ме све­ште­нич­ки чин до­би­ли на­став­ни­ци др Ви­кен­ти­је Фра­дин­ски, др Љу­бо­мир
Дур­ко­вић Јак­шић, др Ми­лош Ер­де­љан и др Че­до­мир Дра­шко­вић, ма­да су по­след­
ња дво­ји­ца оста­ла на фа­кул­те­ту. То­ком 1955. от­каз је због су­ко­ба са Си­но­дом око
об­ја­вљи­ва­ња тек­ста „По­во­дом ре­ше­ња о пре­но­су мо­шти­ју кне­за Ла­за­ра“ у ли­сту
Ве­сник и не­сла­га­ња са ути­ца­јем епи­ско­па­та на фа­кул­тет до­био и про­фе­сор Ду­шан
Глу­мац и пе­то­ри­ца хо­но­рар­них на­став­ни­ка (Ла­зар Мир­ко­вић, Бо­ри­слав Ло­ренц,
Ра­ди­во­је Јо­сић, Сто­јан Ла­за­ре­вић, Гри­го­ри­је Кон­стан­ти­но­вић).16 Кра­јем 1957. по­
сао је из­гу­био по­што је ухап­шен и оп­ту­жен за за­ве­ру про­тив др­жав­ног уре­ђе­ња (са
гру­пом со­ци­ја­ли­ста) бив­ши ван­ред­ни про­фе­сор Фи­ло­зо­ског фа­кул­те­та, исто­ри­чар
Дра­го­слав Стра­ња­ко­вић, ко­ји је био иза­бран но­вем­бра 1955. за ре­дов­ног про­фе­со­
ра Исто­ри­је срп­ске цр­кве.17 Но­вем­бра 1955. је иза­бран и ди­пло­ми­ра­ни сту­дент Фи­
ло­зоф­ског фа­кул­те­та Сло­бо­дан Ра­до­ше­вић за лек­то­ра за Ен­гле­ски и Не­мач­ки је­зик,
ја­ну­а­ра 1956. му­зи­ко­лог Бо­шко Кир­ћан­ски за Цр­кве­но по­ја­ње са пра­ви­лом и но­
вем­бра 1959. рек­тор Бо­го­сло­ви­је у Бе­о­гра­ду др Ду­шан Ка­шић за Исто­ри­ју срп­ске
цр­кве. Не­до­ста­так на­став­ни­ка и ма­те­ри­јал­них сред­ста­ва фа­кул­тет је ре­ша­вао осим
рас­пи­си­ва­њем кон­кур­са и из­бо­ром на­став­ни­ка, и хо­но­рар­ним ан­га­жо­ва­њем про­фе­
со­ра и ан­га­жо­ва­њем стал­них на­став­ни­ка да пре­да­ју ви­ше пред­ме­та.18
То­ком школ­ске 1959/60. го­ди­не на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду на­
ста­ву је оба­вља­ло 14 на­став­ни­ка: де­вет стал­них (два ре­дов­на про­фе­со­ра, пет ван­
ред­них про­фе­со­ра, је­дан до­цент и је­дан лек­тор) и пет хо­но­рар­них на­став­ни­ка. Као
стал­ни на­став­ни­ци су ра­ди­ли су др Че­до­мир Дра­шко­вић, ре­дов­ни про­фе­сор за Па­
стир­ско бо­го­сло­вље са Оми­ли­ти­ком; др Ди­ми­три­је Ди­ми­три­је­вић, ре­дов­ни про­
фе­сор Хри­шћан­ске ети­ке; др Ми­лош Ер­де­љан ван­ред­ни про­фе­сор за Све­то пи­смо

15 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1952/53. го­ди­ну;

АПБФ, за­пи­сник сед­ни­це Са­ве­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, 6. сеп­тем­бар 1952; Исто, 25. сеп­тем­бар
1952; Исто, 10. но­вем­бар 1952; Ч. Дра­шко­вић, н.д., 13.
16 АПБФ, за­пи­сник сед­ни­це Са­ве­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, 18. фе­бру­ар 1955; АПБФ, Го­ди­шњи

из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1953/54. и 1954/55. го­ди­ну; Р. Ра­дић, Др­жа­
ва и вер­ске за­јед­ни­це 1945–1970, књ. II, 1954–1970, 141–142.
17 Ч. Дра­шко­вић, н.д., 13. О про­це­ду­ри при­је­ма Стра­ња­ко­ви­ћа на пред­мет Исто­ри­ја СПЦ на ме­сто

од­стра­ње­ног про­фе­со­ра др Љу­бо­ми­ра Дур­ко­ви­ћа-Јак­ши­ћа ви­ди: Р. Ра­дић, Др­жа­ва и вер­ске за­јед­ни­це

1945–1970, књ. II, 1954–1970, 143–144; Ар­хив Ју­го­сла­ви­је, Са­ве­зна ко­ми­си­ја за вер­ске по­сло­ве, 144-
14-220; АПБФ, Из­ве­штај де­ка­на­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за пе­ри­од од 1. ма­ја 1957. до 1. ма­ја
1958. О хап­ше­њу и су­ђе­њу Стра­ња­ко­ви­ћу ви­ди: АЈ, ЦК СКЈ, Ме­ђу­на­род­на ко­ми­си­ја, 507, IX S/c-453,
Ма­те­ри­јал са су­ђе­ња Кре­ки­ћу, По­по­ви­ћу, Стра­ња­ко­ви­ћу и Жу­јо­ви­ћу, 20. март 1958; По­ли­ти­ка, бр.
16065, 1. фе­бру­ар 1958, 6; Исто, бр. 16066, 2. фе­бру­ар 1958, 12; Исто, бр. 16068, 4. фе­бру­ар 1958, 7;
Исто, бр. 16069, 5. фе­бру­ар 1958, 6; Sr­đan Cvet­ko­vić, Ob­ra­čun sa so­ci­ja­li­sti­ma 1958, Isto­ri­ja 20. ve­ka,
br. 1, 2008, 85–90.
18 Ч. Дра­шко­вић, н.д., 13.
 Православни богословски факултет Српске православне цркве 1952–1960 85

Ста­рог за­ве­та са Би­блиј­ском исто­ри­јом и ар­хе­о­ло­ги­јом и је­вреј­ски је­зик; др Бла­го­

та Гар­да­ше­вић, ван­ред­ни про­фе­сор за Цр­кве­но пра­во; др Рад­ми­ло Ву­чић ван­ред­ни
про­фе­сор за Ме­то­ди­ку ре­ли­гиј­ске на­ста­ве са Пе­да­го­ги­ком; др Ла­зар Ми­лин ван­
ред­ни про­фе­сор за Апо­ло­ге­ти­ку са Исто­ри­јом ре­ли­ги­је; др Еми­ли­јан Чар­нић, ван­
ред­ни про­фе­сор за Све­то пи­смо Но­вог за­ве­та и Грч­ки је­зик; др Сто­јан Го­ше­вић до­
цент за Дог­ма­ти­ку са упо­ред­ним бо­го­сло­вљем; Сло­бо­дан Ра­до­ше­вић лек­тор за Ен­
гле­ски и Не­мач­ки је­зик. Хо­но­рар­ни на­став­ни­ци су би­ли: др Ла­зар Мир­ко­вић за Ли­
тур­ги­ку са Хри­шћан­ском ар­хе­о­ло­ги­јом и Цр­кве­ном умет­но­шћу; др Ви­кен­ти­је Фра­
дин­ски за Оп­шту исто­ри­ју цр­кве са Па­тро­ло­ги­јом; др Ду­шан Ка­шић за Исто­ри­ју
срп­ске цр­кве; Бо­го­љуб Ћир­ко­вић за Цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик; Бо­шко Кир­ћан­ски за
Цр­кве­но пе­ва­ње са пра­ви­лом. То­ком го­ди­не су по­ста­вље­ни В. Фра­дин­ски и Д. Ка­
шић. Фа­кул­тет ни­је имао на­став­ни­ке за Фи­ло­зо­фи­ју (Увод у фи­ло­зо­фи­ју, Пси­хо­ло­
ги­ју и Исто­ри­ју фи­ло­зо­фи­је с на­ро­чи­том об­ра­дом ре­ли­гиј­ских фи­ло­зо­фа), ко­ју је
при­вре­ме­но пре­да­вао Рад­ми­ло Ву­чић, и Ру­ски је­зик, ко­ји је при­вре­ме­но пре­да­вао
Бо­го­љуб Ћир­ко­вић. Ме­ђу­тим, нај­ве­ћи про­блем Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та би­ла је не­
мо­гућ­ност по­ста­вља­ња аси­сте­на­та, и сто­га не­мо­гућ­ност обез­бе­ђи­ва­ња мла­дог на­
став­ног ка­дра из соп­стве­них ре­до­ва. У из­ве­шта­ју за школ­ску 1959/60. је за­кљу­чи­
ва­но да се из ре­до­ва аси­сте­на­та нај­по­у­зда­ни­је и нај­лак­ше ре­гру­ту­је на­став­но осо­
бље, а да је то пи­та­ње већ го­ди­на­ма би­ло отво­ре­но на фа­кул­те­ту и да док се не бу­
де ре­ши­ло пи­та­ње по­ста­вља­ња бар ми­ни­мал­ног бро­ја аси­сте­на­та, не­ће би­ти мо­гу­
ће ни да се ре­ши пи­та­ње на­став­ног ка­дра на фа­кул­те­ту. 19
За­хва­љу­ју­ћи сна­ла­же­њу и за­ла­га­њу по­је­ди­них на­став­ни­ка, на­ста­ва се и по­
ред број­них по­тре­са ко­ји­ма је фа­кул­тет био из­ло­жен ре­дов­но од­ви­ја­ла, а на­став­
ни­ци су упр­кос те­шко­ћа­ма да­ва­ли и из­ве­стан до­при­нос у на­уч­ном ра­ду. Већ у ван­
ред­ним окол­но­сти­ма по­чет­ком де­це­ни­је на­став­ни­ци су об­ја­вљи­ва­ли сво­је ра­до­ве
у „Гла­сни­ку СПЦ“ и из­да­њи­ма Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка, а већ 1954. го­ди­не об­ја­
вље­на је тре­ћа књи­га „Збор­ни­ка ра­до­ва Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та“ са ра­до­ви­ма ско­
ро свих на­став­ни­ка.20 По­што збор­ни­ци као по­вре­ме­на из­да­ња ни­су мо­гли да од­го­
во­ре по­ја­ча­ној по­тре­би за об­ја­вљи­ва­њем на­уч­них ра­до­ва од 1957. је об­но­вљен фа­
кул­тет­ски ча­со­пис „Бо­го­сло­вље“ у ко­јем су на­став­ни­ци об­ја­вљи­ва­ли сво­је при­ло­
ге. Пла­ни­ра­но је да ча­со­пис из­ла­зи два пу­та го­ди­шње у све­ска­ма од 4-6 та­ба­ка са
ре­зи­ме­им
­ а на не­мач­ком и ру­ском је­зи­ку. По­нов­но из­ла­же­ње ча­со­пи­са по­мо­гли су
Све­ти ар­хи­је­реј­ски си­нод СПЦ и Еку­мен­ски са­вет цр­ка­ва из Же­не­ве. Због ма­те­ри­
јал­них про­бле­ма ча­со­пис је кра­јем де­це­ни­је из­ла­зио са те­шко­ћа­ма, а по­ку­ша­ва­но
је да се обез­бе­ди ре­дов­ност из­ла­же­ња до­би­ја­њем кре­ди­та од Све­тог ар­хи­је­реј­ског
си­но­да СПЦ и по­ве­ћа­ва­њем бро­ја прет­плат­ни­ка, пре све­га цр­кве­них оп­шти­на. Фа­
кул­тет је ча­со­пи­су при­да­вао ве­ли­ки зна­чај јер је ин­те­ре­со­ва­ње за ње­га би­ло све ве­
ће у зе­мљи и све­ту и „јер је­ди­но пре­ко ње­га и Срп­ска цр­ква да­је свој удео у оп­шту
ри­зни­цу те­о­ло­шке на­у­ке“. 21

19 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја 1959. до

30. апри­ла 1960; Ч. Дра­шко­вић, н.д., 13–14. Би­о­гра­фи­је и би­бли­о­гра­фи­је на­став­ни­ка ви­ди у: Ду­шан
Ка­шић, Бо­го­слов­ски фа­кул­тет 1920–1980, Бо­го­сло­вље, год. XXIV, св. 1–2, 1980, 9–192.
20 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1952/53. го­ди­ну.
21 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја 1959. до 30.

апри­ла 1960; Ч. Дра­шко­вић, н.д., 16.

86 Драгомир Бонџић

Ва­жан део од­ви­ја­ња на­уч­ног ра­да на фа­кул­те­ту би­ла је и од­бра­на док­тор­ских

ди­сер­та­ци­ја. На Фа­кул­те­ту је укуп­но од­бра­ње­но 14 док­тор­ских ди­сер­та­ци­ја до
1961. го­ди­не, од то­га де­сет по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, а то­ком 50-их го­ди­на су док­
то­ри­ра­ли: Ла­зар Ј. Ми­лин „Дог­ма о вас­кр­се­њу мр­твих (дог­мат­ско-апо­ло­гет­ска сту­
ди­ја)“, 2. де­цем­бра 1952; Ду­шан Љ. Ка­шић, „Ле­па­вин­ско-се­ве­рин­ска епар­хи­ја“, 15.
но­вем­бра 1954; Јо­ван С. Дај­ко­вић „Окс­форд­ски по­крет (трак­та­ри­јан­ство) у Ен­гле­
ској цр­кви“, 28. де­цем­бра 1956; Ти­хо­мир М. Пан­тић „Ка­ри­та­тив­на де­лат­ност у хри­
шћан­ској цр­кви пр­ва три ве­ка“, 30. ма­ја 1959. (све­ча­но про­мо­ви­сан 28. ју­на 1959);
Са­ва В. Ву­ко­вић „Ти­пик ар­хи­е­пи­ско­па Ни­ко­ди­ма“, 15. ма­ја 1961. То­ком школ­ске
1959/60. Са­вет фа­кул­те­та је по­твр­дио још три при­ја­вље­не те­зе: Ду­шан Да­чић „Ру­
ски ре­ли­ги­о­зни ми­сли­о­ци о вас­пи­та­њу“; Бо­жи­дар Ми­јач „Ре­ли­гиј­ска пе­да­го­ги­ка
До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа у све­тло­сти пра­во­слав­не хри­шћан­ске пе­да­го­ги­ке“; До­бри­во­је
Уште­вић, „Ци­ље­ви и ме­то­де са­мо­ва­спи­та­ња са хри­шћан­ског ста­но­ви­шта“). До по­
чет­ка 60-их го­ди­на су до­де­ље­не и три по­ча­сне док­тор­ске ти­ту­ле, од че­га две по­сле
ра­та: Ар­хи­е­пи­ско­пу атин­ском и це­ле Је­ла­де До­ро­те­о­су 1. сеп­тем­бра 1956. и Па­три­
јар­ху мо­сков­ском и це­ле Ру­си­је Алек­си­ју 27. сеп­тем­бра 1957.22 Фа­кул­тет је уз по­моћ
Си­но­да и Еку­мен­ског са­ве­та цр­ка­ва по­кла­њао пу­ну па­жњу на­уч­ном уса­вр­ша­ва­њу
на­став­ни­ка у ино­стран­ству, упу­ћу­ју­ћи сва­ке го­ди­не по не­ко­ли­ко на­став­ни­ка на пар
ме­се­ци у стра­не цен­тре где су мо­гли да ко­ри­сте ве­ли­ке би­бли­о­те­ке и струч­на ис­ку­
ства стра­них уни­вер­зи­те­та (Берн, Рим, Ен­гле­ска, Па­ле­сти­на, итд.).23
Упр­кос по­тре­су ко­ји је на­стао одва­ја­њем са Уни­вер­зи­те­та 1952. на­по­ри­ма
цр­кве­них и фа­кул­тет­ских ор­га­на спре­че­но је пот­пу­но оси­па­ње сту­де­на­та и оме­та­
ње на­ста­ве. По­чет­ком школ­ске 1952/53. го­ди­не би­ло је 243 сту­ден­та, а кра­јем лет­
њег се­ме­стра 208 сту­де­на­та и то 158 му­шких и 50 жен­ских, шест у мо­на­шком и 39
у све­ште­нич­ком чи­ну, а 69 бив­ших уче­ни­ка бо­го­сло­ви­ја. По ре­пу­бли­ка­ма их је би­
ло 193 из НР Ср­би­је, по шест из НР БиХ и НР Хр­ват­ске, два из НР Ма­ке­до­ни­је и
је­дан из НР Цр­не Го­ре. На сту­ди­ја­ма је би­ло и шест еван­ге­ли­ста, је­дан бап­ти­ста,
је­дан ри­мо­ка­то­лик и је­дан сту­дент из мо­сков­ске епар­хи­је. У пр­ву го­ди­ну је у зим­
ском се­ме­стру упи­са­но 130 сту­де­на­та, а кра­јем лет­њег се­ме­стра их је би­ло 99 (68
му­шких и 31 жен­ских, од то­га 24 са сред­њом бо­го­слов­ском шко­лом, је­дан у мо­на­
шком и осам у све­ште­нич­ком чи­ну). Пра­во упи­са су има­ли свр­ше­ни уче­ни­ци бо­го­
сло­ви­ја, гим­на­зи­ја и учи­тељ­ских шко­ла са ви­шим те­чај­ним ис­пи­том, а уче­ни­ци­ма
дру­гих сред­њих шко­ла са ви­шим те­чај­ним ис­пи­том упис је одо­бра­вао Са­вет фа­кул­
те­та за сва­ки слу­чај по­је­ди­нач­но.24
Број сту­де­на­та је то­ком де­це­ни­је опа­дао, због те­шког ма­те­ри­јал­ног ста­ња фа­
кул­те­та и сту­де­на­та и од­но­са др­жа­ве пре­ма ре­ли­ги­ји, цр­кви и ре­ли­гиј­ским шко­ла­
ма уоп­ште. Ви­ше од по­ло­ви­не сту­де­на­та су би­ли ван­ред­ни, од­но­сно све­ште­ни­ци

22 Ч. Дра­шко­вић, н.д., 24–25; АПБФ, Из­ве­штај де­ка­на­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за пе­ри­од од

1. ма­ја 1956. до 1. ма­ја 1957. го­ди­не; АПБФ, Из­ве­штај де­ка­на­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за пе­ри­
од од 1. ма­ја 1957. до 1. ма­ја 1958. го­ди­не; АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та
СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја 1959. до 30. апри­ла 1960; Бо­го­сло­вље, год, I, св. 1, 1957, 2–11; Исто, год. I,
св. 2, 1957, 1–11.
23 Ви­ди из­ве­шта­је де­ка­на­та 1952–1960.
24 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1952/53. го­ди­ну.
 Православни богословски факултет Српске православне цркве 1952–1960 87

ко­ји су исто­вре­ме­но и сту­ди­ра­ли, док је при­лив де­це из слу­жбе­нич­ких и за­на­тлиј­

ских по­ро­ди­ца био ма­ли. Го­ди­шње се упи­си­ва­ло по 20-30 сту­де­на­та, а др­жав­ни ор­
га­ни, тј. слу­жбе­ни­ци Са­ве­зне ко­ми­си­је за вер­ске по­сло­ве су их по­сма­тра­ли као „де­
цу ре­ак­ци­о­нар­них еле­ме­на­та“ и „си­но­ве и кћер­ке бив­ше бур­жо­а­зи­је“. Кон­ста­то­ва­
но је и да су 30% сту­дент­ки­ње ко­је ни­су има­ле „ни­ка­квих пер­спек­ти­ва за за­по­сле­
ње по­сле сту­ди­ја“.25
Ста­ти­стич­ки по­да­ци фа­кул­те­та да­ју сле­де­ћу сли­ку о кре­та­њу бро­ја и струк­ту­
ри сту­де­на­та то­ком 50-их го­ди­на. Школ­ске 1953/54. у зим­ски се­ме­стар је би­ло упи­
са­но 237 сту­де­на­та, 183 му­шка и 54 жен­ске, а у лет­њи 193 сту­ден­та, 153 му­шка и 40
жен­ска; 1954/55. упи­са­но је у зим­ски се­ме­стар 184 сту­ден­та, 148 му­шка и 36 жен­
ска, а у лет­њи 160 сту­де­на­та, 129 му­шка и 31 жен­ски; 1955/56. у зим­ски се­ме­стар је
упи­са­но 140 сту­де­на­та, 108 му­шка и 32 жен­ска, а у лет­њи 117, 94 му­шка и 23 жен­
ска; 1956/57. у зим­ски се­ме­стар је упи­са­но 109 сту­де­на­та, 95 му­шка и 14 жен­ских,
а у лет­њи 107, 92 му­шка и 15 жен­ских; у зим­ски се­ме­стар 1957/58. упи­са­но је 94
сту­ден­та, 89 му­шких и пет жен­ских, а у лет­њи 75 сту­де­на­та, 72 му­шка и три жен­
ска; у зим­ски се­ме­стар школ­ске 1958/59. го­ди­не упи­са­но је 114 сту­де­на­та, 107 му­
шка и се­дам жен­ских, а у лет­њи 87, и то 81 му­шки и шест жен­ских; у зим­ски се­
ме­стар 1959/60. би­ло је упи­са­но 116 сту­де­на­та, 106 му­шких и 10 жен­ских, а у лет­
њи 78 сту­де­на­та, 73 му­шка и пет жен­ских.26 Сту­ден­ти су раз­вр­ста­ва­ни по епар­хи­ја­
ма. Школ­ске 1959/60. нај­ви­ше је би­ло из Жич­ке епар­хи­је, 13 сту­де­на­та, по шест из
Бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке, Срем­ске, Ша­бач­ко-ва­љев­ске и Шу­ма­диј­ске, по пет из Сла­
вон­ске, Ра­шко-при­зрен­ске и Дал­ма­тин­ске, по че­ти­ри из Бра­ни­чев­ске, Да­бро­бо­сан­
ске и Цр­но­гор­ско-при­мор­ске, по три из Ба­нат­ске и Ба­ња­луч­ке, по два из Те­тов­ско-
стру­мич­ке и Ни­шке и по је­дан из За­гре­бач­ке, Гор­њо­кар­ло­вач­ке, Звор­нич­ко-ту­злан­
ске, Охрид­ско-би­тољ­ске, Скоп­ске и Ти­моч­ке епар­хи­је. Ни­јед­ног сту­ден­та ни­је би­ло
из Бу­дим­ске, За­хум­ско-хер­це­го­вач­ке, Бач­ке (је­дан у зим­ском се­ме­стру) и Мо­сков­ске
епар­хи­је (та­ко­ђе је­дан у зим­ском се­ме­стру). Две сту­дент­ки­ње су би­ле из Бе­о­град­
ско-кар­ло­вач­ке, а по јед­на из Бра­ни­чев­ске, Жич­ке и Ша­бач­ко-ва­љев­ске епар­хи­је.27
Ма­те­ри­јал­но ста­ње сту­де­на­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та је би­ло из­у­зет­но те­
шко по­сле 1952: одва­ја­њем од Уни­вер­зи­те­та из­гу­би­ли су пра­во на сту­дент­ске сти­
пен­ди­је, по­вла­сти­це, деч­је до­дат­ке, бес­пла­тан пре­воз и ле­че­ње, итд. У из­ве­шта­ју
фа­кул­те­та 1952/53. је ста­ја­ло да су сту­ден­ти због ма­те­ри­јал­них и дру­гих про­бле­ма
„по­ти­ште­ни, па услед то­га мно­ги на­пу­шта­ју сту­ди­је“. Уки­ну­то им је би­ло и пра­во
на здрав­стве­ну за­шти­ту, ма­да су при­ли­ком упи­са упла­ћи­ва­ли сред­ства у ту свр­ху.
По­што су им би­ли уки­ну­ти де­чи­ји до­да­ци, сту­ден­ти Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та су чак
мо­ра­ли и да вра­ћа­ју већ при­мље­не из­но­се, та­ко да су се у све ве­ћем бро­ју обра­ћа­ли
фа­кул­те­ту за ма­те­ри­јал­ну пот­по­ру. По­што ни­су има­ли пра­во на сту­дент­ске сти­пен­
ди­је и по­вла­сти­це, Све­ти ар­хи­је­реј­ски си­нод је 1952. да­вао 66 сти­пен­ди­ја за си­ро­
ма­шне сту­ден­те од по 2.000, а од 1953. 3.000 ди­на­ра.28

25 Р. Ра­дић, Др­жа­ва и вер­ске за­јед­ни­це 1945–1970, књ. II, 1954–1970, 141, 144.
26 Ви­ди ста­ти­стич­ке пре­гле­де о бро­ју упи­са­них сту­де­на­та уз го­ди­шње из­ве­шта­је де­ка­на­та 1953/54–

1959/60.
27 АПБФ, Ста­ти­стич­ки пре­глед упи­са­них сту­де­на­та уз Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду Бо­го­слов­ског фа­

кул­те­та СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја 1959. до 30. апри­ла 1960.

28 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1952/53. го­ди­ну.
88 Драгомир Бонџић

Ме­ђу­тим, по­сто­јао је из­ве­стан број си­ро­ма­шних сту­де­на­та ко­ји ни­су мо­гли

да до­би­ју си­нод­ску сти­пен­ди­ју, а жи­вот сту­де­на­та Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та то­ком
де­це­ни­је је био вр­ло те­жак, чак и за сти­пен­ди­сте ко­ји су сти­пен­ди­јом по­кри­ва­ли
са­мо 50% тро­шко­ва жи­во­та у Бе­о­гра­ду. За­то је фа­кул­тет то­ком де­це­ни­је из до­на­ци­
ја ис­пла­ћи­вао си­ро­ма­шним сту­ден­ти­ма и јед­но­крат­не ме­сеч­не нов­ча­не по­мо­ћи, по
сте­пе­ну си­ро­ма­штва. Да­ва­не су и нов­ча­не на­гра­де свр­ше­ним сту­ден­ти­ма са нај­бо­
љим успе­хом, за­тим за све­то­сав­ске те­ма­те и рев­но­сно по­ха­ђа­ње на­ста­ве. Сти­пен­
ди­је су мо­гли да да­ју и епар­хиј­ски од­бо­ри и цр­кве­не оп­шти­не, али фа­кул­тет ни­
је имао еви­ден­ци­ју те по­мо­ћи. Из­ве­сну ма­те­ри­јал­ну по­моћ сту­ден­ти­ма је пру­жао
и Еку­мен­ски са­вет цр­ка­ва у Же­не­ви и то пре­ко Па­три­јар­ши­је и Цр­ве­ног кр­ста, у
ро­би – тек­сти­лу, зеј­ти­ну, ше­ће­ру, ма­сти, мле­ку и ја­ји­ма у пра­ху. Кра­јем де­це­ни­је,
1959/60. број сти­пен­ди­ја Све­тог ар­хи­је­реј­ског си­но­да је био 41 у ра­спо­ну 3–6.000
за де­вет рад­них ме­се­ци, што је био про­цен­ту­ал­ни по­раст у од­но­су на уку­пан број
сту­де­на­та, али ма­те­ри­јал­ни про­бле­ми сту­де­на­та су и да­ље би­ли не­ре­ше­ни и ве­ли­
ки што је ути­ца­ло и на одр­жа­ва­ње ма­лог бро­ја упи­са­них сту­де­на­та. Сма­тра­но је да
се ма­те­ри­јал­на пи­та­ња бар де­ли­мич­но мо­гу ре­ши­ти по­ве­ћа­ва­њем из­но­са нов­ча­не
по­мо­ћи, осни­ва­њем ин­тер­на­та, об­на­вља­њем струч­ног Удру­же­ња сту­де­на­та Бо­го­
слов­ског фа­кул­те­та, итд. Осим обра­ћа­ња др­жав­ним ор­га­ни­ма за фи­нан­сиј­ску по­
моћ, фа­кул­тет­ски са­вет и Си­нод СПЦ су то­ком 50-их го­ди­на без­у­спе­шно тра­жи­
ли и по­моћ у при­зна­ва­њу пра­ва ко­ја су има­ли оста­ли фа­кул­те­ти и из­јед­на­ча­ва­ња
сту­де­на­та Бо­го­слов­ског са сту­ден­ти­ма Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та. И са­ми сту­ден­
ти су у ви­ше на­вра­та без­у­спе­шно по­ку­ша­ва­ли да до­би­ју пра­во на по­вла­шће­ну во­
жњу, ле­че­ње су сту­дент­ској по­ли­кли­ни­ци, од­ла­га­ње и скра­ће­ње вој­ног ро­ка, пра­во
на де­чи­ји до­да­так, укљу­чи­ва­ње у сту­дент­ске фе­ри­јал­не ор­га­ни­за­ци­је и пла­ни­нар­
ска удру­же­ња, итд.29
Знат­но по­бољ­ша­ње сту­дент­ског по­ло­жа­ја до­не­ло је отва­ра­ње ин­тер­на­та кра­
јем 50-их го­ди­на. Ста­ри ин­тер­нат на Ко­сан­чи­ће­вом вен­цу је из­го­рео још 1941. а
сту­ден­ти су се од та­да са­ми сна­ла­зи­ли за стан и хра­ну и та­ко, по ми­шље­њу де­ка­
на­та, „тр­пе­ли раз­не штет­не ути­ца­је по њи­хо­во ре­ли­ги­о­зно вас­пи­та­ње и би­ли из­ло­
же­ни ра­зним не­при­јат­но­сти­ма и рђа­вим при­ме­ри­ма“. У но­ви ин­тер­нат ко­ји је био
са­зи­дан пред рат, то­ком ра­та су се усе­ли­ли Нем­ци, по­том је би­ла деч­ја бол­ни­ца, а
по­том се сме­сти­ла Бо­го­сло­ви­ја Св. Са­ве. Тек по­чет­ком школ­ске 1959/60. Са­вет фа­
кул­те­та уз бла­го­слов и ма­те­ри­јал­ну по­моћ Све­тог ар­хи­је­реј­ског си­но­да при­сту­пио
је сме­шта­ју сту­де­на­та, спо­јио не­ко­ли­ко се­ми­на­ра у згра­ди фа­кул­те­та и та­ко осло­
бо­дио три ве­ће про­сто­ри­је и у њи­ма сме­стио 31 кре­вет за спа­ва­ње. То је био са­мо
је­дан ко­рак ко­ји је од­мах дао по­зи­тив­не по­сле­ди­це у по­ха­ђа­њу пре­да­ва­ња, ју­тар­
њих бо­го­слу­же­ња и бде­ни­ја уочи пра­зни­ка и не­де­ље. По­том је уз по­моћ Си­но­да,
и ма­те­ри­јал­ну по­моћ у нов­цу и на­мир­ни­ца­ма од стра­не при­ја­те­ља, бив­ших и са­да­
шњих сту­де­на­та, 25. фе­бру­а­ра 1960. све­ча­но отво­ре­на и тр­пе­за за сту­ден­те у. при­
су­ству Па­три­јар­ха и не­ко­ли­ко епи­ско­па. По­кло­на у на­мир­ни­ца­ма је би­ло то­ли­ко да
је мен­за би­ла на­ми­ре­на за це­лу школ­ску го­ди­ну, а у не­ким ар­ти­кли­ма и за на­ред­ну.

29 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја 1959. до 30.

апри­ла 1960; Р. Ра­дић, Др­жа­ва и вер­ске за­јед­ни­це 1945–1970, књ. II, 1954–1970, 141, 145. Ви­ди го­ди­
шње из­ве­шта­је де­ка­на­та то­ком 50-их го­ди­на.
 Православни богословски факултет Српске православне цркве 1952–1960 89

Сту­ден­ти су у мен­зи до­би­ја­ли три обро­ка за 100 ди­на­ра, а не­ки и бес­плат­но. Та­ко
је отва­ра­њем ин­тер­на­та, мен­зе и ис­пла­том 41 сти­пен­ди­је ма­те­ри­јал­ни по­ло­жај сту­
де­на­та 1960. го­ди­не био уве­ли­ко по­бољ­шан, што се од­ра­зи­ло на рад и успех у на­
ста­ви, а у на­ред­ном пе­ри­о­ду је оче­ки­ва­но да­ље по­бољ­ша­ње ма­те­ри­јал­них усло­ва и
ши­ре­ње про­сто­ри­ја фа­кул­те­та и ин­тер­на­та.30
Због ма­те­ри­јал­них про­бле­ма сту­де­на­та ко­ји су би­ли упу­ће­ни да се са­ми бри­
ну о сво­јој ег­зи­стен­ци­ји то­ком 50-их го­ди­на се на­ста­ва од­ви­ја­ла уз ве­ли­ке те­шко­ће,
не­ре­дов­но и углав­ном у по­по­днев­ним ча­со­ви­ма. Мно­ги сту­ден­ти су да би се из­др­
жа­ва­ли исто­вре­ме­но ра­ди­ли као па­ро­хиј­ски све­ште­ни­ци или слу­жбе­ни­ци у др­жав­
ним уста­но­ва­ма, та­ко да су ни­ка­ко или сла­бо по­се­ћи­ва­ли пре­да­ва­ња и за­о­ста­ја­ли
са ис­пи­ти­ма. Са­мо око 50% сту­де­на­та, углав­ном сти­пен­ди­ста, је ре­дов­но по­ха­ђа­ло
на­ста­ву, ма­да је би­ло и око 10% сту­де­на­та ко­ји су се са­ми из­др­жа­ва­ли, а ипак по­
сти­за­ли до­бар успех. По­ред то­га, уче­ње је оме­тао и не­до­ста­так уџ­бе­ни­ка. И уџ­бе­
ни­ци ко­је је фа­кул­тет уз по­моћ Еку­мен­ског са­ве­та цр­ка­ва пре­штам­па­вао на ге­штет­
не­ру су би­ли пре­ску­пи за сту­ден­те (већ пр­ве школ­ске го­ди­не из­да­ти су уџ­бе­ни­ци за
Дог­ма­ти­ку, Упо­ред­но бо­го­сло­вље, Ста­ро­за­вет­ну ар­хе­о­ло­ги­ју, Фи­ло­со­фи­ју, Пе­да­го­
ги­ку и Ме­то­ди­ку ре­ли­гиј­ске на­ста­ве), па је мар­та 1953. све­ти ар­хи­је­реј­ски Си­нод
за­тра­жио од на­став­ни­ка лек­ци­је по ко­ји­ма др­же пре­да­ва­ња ка­ко би их умно­жио и
ста­вио на рас­по­ло­же­ње сту­ден­ти­ма.31
Кра­јем де­це­ни­је, по­бољ­ша­ва­њем ма­те­ри­јал­них усло­ва и отва­ра­њем ин­тер­на­
та до­шло је до рав­но­мер­ни­јег рас­по­ре­ђи­ва­ња на­ста­ве пре и по­сле под­не. Од сту­де­
на­та сти­пен­ди­ста и оних ко­ји жи­ве у ин­тер­на­ту тра­же­но је нај­ре­дов­ни­је по­ха­ђа­ње
на­ста­ве и по­ла­га­ње ис­пи­та, о че­му је во­ђе­на стро­га кон­тро­ла. За­то је и успех на ис­
пи­ти­ма по­ве­ћан, и по­ред по­ви­ше­ног кри­те­ри­ју­ма. Од при­ја­вље­них 327 ис­пи­та то­
ком го­ди­не, по­ло­же­но је 223 (68,2%), од­ло­же­но 69 (21,1%), а 35 (10,7%) сту­де­на­та
је па­ло на ис­пи­ту. По­ве­ћан је и ин­те­рес сту­де­на­та за те­о­ло­шке про­бле­ме и прак­ти­
чан рад у цр­кви, уче­шће у ди­ску­си­ја­ма, се­ми­на­ри­ма и из­ра­ди све­то­сав­ских те­ма­та.32
Све­то­сав­ски те­ма­ти су из­ра­ђи­ва­ни и на­гра­ђи­ва­ни по­во­дом Све­тог Са­ве, ко­
ји је на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту сва­ке го­ди­не про­сла­вљан и у по­сле­рат­ном пе­ри­
о­ду, док су но­во­у­спо­ста­вље­ни пра­зни­ци но­ве др­жа­ве за­по­ста­вља­ни. Пр­ве го­ди­не
по­сле одва­ја­ња од Уни­вер­зи­те­та, по­ред па­три­јар­ха Ви­кен­ти­ја и не­ко­ли­ко епи­ско­па
про­сла­ви Све­тог Са­ве на фа­кул­те­ту је при­су­ство­вао и рек­тор Бе­о­град­ског уни­вер­
зи­те­та Ву­кић Ми­ћо­вић. По­де­ље­не су на­гра­де за све­то­сав­ске те­ма­те, ма­да не у пу­
ном из­но­су ко­ји је сти­гао од при­ло­га због тр­за­ви­ца и не­бла­го­вре­ме­ног рас­пи­си­ва­
ња кон­кур­са, не­сре­ђе­но­сти би­бли­о­те­ке и ни­ског ни­воа при­спе­лих ра­до­ва. Сма­тра­
но је да је спу­штен ни­во ра­до­ва и у кван­ти­та­тив­ном и ква­ли­та­тив­ном по­гле­ду у од­
но­су на пред­рат­ни пе­ри­од. Та­да је на­гра­ђе­но се­дам ра­до­ва су­ма­ма од 2.000 до 5.000
ди­на­ра. По­сле слав­ског об­ре­да, по­здрав­не ре­чи де­ка­на, све­то­слав­ског пре­да­ва­ња
про­фе­со­ра Љу­бо­ми­ра Дур­ко­ви­ћа Јак­ши­ћа и из­ве­шта­ја о при­ло­зи­ма фа­кул­те­ту про­

30 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја 1959. до

30. апри­ла 1960.

31 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1952/53. го­ди­ну.
32 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја 1959. до 30.

апри­ла 1960. и ста­ти­стич­ки пре­глед по­ла­га­них ис­пи­та уз из­ве­штај.

90 Драгомир Бонџић

де­ка­на Ми­ло­ша Ер­де­ља­на, одр­жа­на је при­ред­ба у ко­јој је ме­шо­ви­ти хор сту­де­на­та

Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та пе­вао цр­кве­не об­ред­не и ре­ли­ги­оз­ но на­ци­о­нал­не пе­сме.33
Фа­кул­тет је и на­ред­них го­ди­на ре­дов­но одр­жа­вао све­то­сав­ску при­ред­бу са
пре­да­ва­њи­ма, на­сту­пом сту­дент­ског хо­ра, чла­но­ва бе­о­град­ске опе­ре, ре­ци­то­ва­њем
при­год­них пе­са­ма и по­слу­же­њем и до­де­лом на­гра­да за нај­бо­ље сту­ден­те и све­то­
сав­ске те­ма­те. По­ред то­га, сту­ден­ти су сва­ке го­ди­не до­че­ки­ва­ли Но­ву го­ди­ну на фа­
кул­те­ту, а ма­ја сва­ке го­ди­не у ма­на­сти­ру Ра­ко­ви­ци је слу­жен по­мен бла­же­но­по­чив­
шем па­три­јар­ху Ди­ми­три­ју и дру­гим до­бро­тво­ри­ма фа­кул­те­та.34 Вре­ме­ном је број
и из­нос све­то­сав­ских на­гра­да по­ве­ћа­ван, а про­грам обо­га­ћи­ван. За Све­тог Са­ву
1960. го­ди­не одр­жа­на је све­ча­на ака­де­ми­ја у при­су­ству Па­три­јар­ха Гер­ма­на, пред­
став­ни­ка Цр­кве и вла­сти, ве­ли­ког бро­ја де­ка­на и про­де­ка­на раз­ли­чи­тих фа­кул­те­
та, про­фе­со­ра уни­вер­зи­те­та, чла­но­ва ака­де­ми­ја на­у­ка, све­штен­ства и на­ро­да. На­
гра­ђе­но је 17 сту­дент­ских ра­до­ва и то је­дан рад пр­вом на­гра­дом Ње­го­ве Све­то­сти
па­три­јар­ха Гер­ма­на су­мом од 15.000 ди­на­ра, де­вет сту­де­на­та дру­гом на­гра­дом од
по 10.000 ди­на­ра и се­дам ра­до­ва тре­ћом на­гра­дом од по 5.000 ди­на­ра. На ака­де­ми­
ји је го­во­рио др М. Ер­де­љан о дру­гом пу­то­ва­њу св. Са­ве на Све­та ме­ста, про­чи­тан
је из­ве­штај о за­ве­шта­њи­ма, при­ло­зи­ма и све­то­сав­ским на­гра­да­ма и из­ве­ден умет­
нич­ки про­грам од не­ко­ли­ко цр­кве­них и све­тов­них пе­са­ма, ди­ја­ло­га и ре­ци­та­ци­ја.
У про­гра­му су уче­ство­ва­ли хор сту­де­на­та бо­го­слов­ског фа­кул­те­та и не­ко­ли­ко чла­
но­ва бе­о­град­ске опе­ре.35
Сту­дент­ски хор ко­ји је по­чет­ком 50-их го­ди­на во­дио хо­но­рар­ни на­став­ник и
аси­стент Му­зи­ко­ло­шког ин­сти­ту­та САН Сто­јан Ла­за­ре­вић, осим на све­то­сав­ској
про­сла­ви пе­вао је то­ком 1952/53. и на бде­ни­ја­ма и ли­тур­ги­ја­ма на из­ле­ту о Спа­сов­
да­ну у Чу­руг, сла­ви Па­три­јар­шиј­ске ка­пе­ле Св. Си­ме­о­ну, сла­ви сту­дент­ског удру­
же­ња Св. Јо­ва­ну Бо­го­сло­ву, и ан­ред­них го­ди­на у раз­ли­чи­тим при­ли­ка­ма. Осим по­
ме­ну­тог из­ле­та у Чу­руг, пр­ве школ­ске го­ди­не по­сле одва­ја­ња од Уни­вер­зи­те­та 40-
ак сту­де­на­та је уз прат­њу про­фе­со­ра ишло на пе­то­днев­ну на­уч­ну екс­кур­зи­ју у ма­
на­сти­ре Жи­чу и Сту­де­ни­цу.36 Ор­га­ни­за­ци­ји из­ле­та и екс­кур­зи­ја је и ка­сни­је при­да­
ван ве­ли­ки зна­чај, ка­ко због ре­ли­ги­о­зног вас­пи­та­ња и обра­зо­ва­ња сту­де­на­та, та­ко и
због „ожи­вља­ва­ња и ја­ча­ња ре­ли­ги­о­зног жи­во­та пра­во­слав­ног жи­вља сву­да она­мо
где се ре­ли­ги­о­зна пе­сма сту­де­на­та чу­је“. Све­ти си­нод СПЦ је 1954. обез­бе­дио су­му
од 100.000 ди­на­ра за екс­кур­зи­ју хо­до­ча­шће сту­де­на­та и на­став­ни­ка у ма­на­стир Хи­
лан­дар и оби­ла­зак хра­мо­ва и ма­на­сти­ра на Све­тој Го­ри и Со­лу­ну.37 У ле­то 1955. ор­
га­ни­зо­ва­на је екс­кур­зи­ја то­ком ко­је су по­се­ће­не све­ти­ње и кул­тур­ни спо­ме­ни­ци у
Ско­пљу, Би­то­љу и Охри­ду (ма­на­стир Св. Сте­фан, Св. На­ум, Ка­ли­ште, итд.). Сред­
ства је обез­бе­дио Ар­хи­је­реј­ски си­нод СПЦ, а део тро­шко­ва су сно­си­ли са­ми сту­ден­
ти.38 То­ком ју­на и ју­ла 1957. го­ди­не из­ве­де­на је екс­кур­зи­ја на­став­ни­ка и сту­де­на­та

33 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1952/53. го­ди­ну.
34 Ви­ди го­ди­шње из­ве­шта­је де­ка­на­та до кра­ја 50-их го­ди­на.
35 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја 1959. до

30. апри­ла 1960.

36 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1952/53. го­ди­ну.
37 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1953/54. и 1954/55.

го­ди­ну.
38 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај де­ка­на Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ за школ­ску 1955/56. го­ди­ну.
 Православни богословски факултет Српске православне цркве 1952–1960 91

у ма­на­стир Хи­лан­дар. Сред­ства су обез­бе­ди­ли Си­нод СПЦ (150.000 ди­на­ра) и Са­

вез удру­же­ња пра­во­слав­ног све­штен­ства (50.000), а се­кре­тар за фи­нан­си­је СИВ-а
је одо­брио ку­по­ви­ну ва­лу­те. На екс­кур­зи­ји је би­ло пет на­став­ни­ка и 21 сту­дент.39
Да­кле, упр­кос ма­те­ри­јал­ним те­шко­ћа­ма и дру­гим про­бле­ми­ма по­сле из­два­ја­
ња са Бе­ог­ рад­ског уни­вер­зи­те­та, на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту су се то­ком 50-их го­
ди­на успе­шно од­ви­ја­ле на­став­не и ра­зно­вр­сне ван­на­став­не ак­тив­но­сти. Сту­ден­ти
су по­ла­га­ли ис­пи­те и сти­ца­ли ди­пло­му, ма­да у ма­лом бро­ју због сма­њи­ва­ња укуп­
ног бро­ја сту­де­на­та. То­ком школ­ске 1953/54. ди­пло­ми­ра­ло је 14 сту­де­на­та, то­ком
1954/55. де­сет; 1955/56. 18 сту­де­на­та, и то три ре­дов­на и 15 ап­сол­ве­на­та; од 30.
апри­ла 1956. до 30. апри­ла 1957. ди­пло­ми­ра­ло је 23 сту­ден­та, и то 11 ап­сол­ве­на­та
и 12 ре­дов­них, од че­га му­шких 19 и жен­ских 4, де­вет у све­ште­нич­ком чи­ну, је­дан
мо­нах и де­вет без чи­на; у истом пе­ри­о­ду 1957–58. го­ди­не ди­пло­ми­ра­ло је 11 сту­
де­на­та, 4 ап­сол­вен­та и се­дам ре­дов­них, сви му­шки, у све­ште­нич­ком чи­ну че­ти­ри,
без чи­на пет и два мо­на­ха; 1958/59. је ди­пло­ми­ра­ло 16 сту­де­на­та, 14 ап­сол­ве­на­та
и два ре­дов­на, 14 му­шких и два жен­ска, у све­ше­нич­ком чи­ну пет и без чи­на де­вет;
то­ком 1959/60. на фа­кул­те­ту је ди­пло­ми­ра­ло се­дам сту­де­на­та и то че­ти­ри ап­сол­вен­
та и три ре­дов­на сту­ден­та; сви су би­ли му­шкар­ци, дво­ји­ца у све­ште­нич­ком чи­ну, а
би­ли су из Бе­о­град­ско кар­ло­вач­ке, Ра­шко-при­зрен­ске, Бра­ни­чев­ске, Шу­ма­диј­ске,
Жич­ке, Ни­шке и Ша­бач­ко-ва­љев­ске епар­хи­је. Кра­јем де­це­ни­је фа­кул­тет­ски ор­га­ни
су оче­ки­ва­ли да­љи по­раст бро­ја и ква­ли­те­та ди­пло­ми­ра­них сту­де­на­та, за­хва­љу­ју­ћи
по­ве­ћа­ној бри­зи и ре­ша­ва­њу по­је­ди­них ма­те­ри­јал­них пи­та­ња (ин­тер­нат). Ме­ђу­
тим, би­ли су све­сни да и да­ље по­сто­је ве­ли­ки ма­те­ри­јал­ни про­бле­ми и да сту­ден­
ти Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та и да­ље ни­су има­ли пра­ва и по­вла­сти­це ко­је су ужи­ва­ли
сту­ден­ти дру­гих фа­кул­те­та (од­ла­га­ње вој­не оба­ве­зе, здрав­стве­на за­шти­та, по­вла­
сти­це у во­жњи, де­чи­ји до­да­так). По­моћ у ре­ша­ва­њу ових и дру­гих пи­та­ња оче­ки­
ва­на је од цр­кве­них и др­жав­них ор­га­на. 40
До 1952. го­ди­не на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту је ди­пло­ми­ра­ло 589, а од 1. ју­
ла 1952. до кра­ја 1960. 126 сту­де­на­та. Ме­ђу њи­ма су би­ли мно­ги ис­так­ну­ти пред­
став­ни­ци Цр­кве. Школ­ске 1955/56. на фа­кул­те­ту је ди­пло­ми­ра­ло и пет еван­ге­ли­ка
(Ан­дреј П. Бе­ре­ђи из Ер­де­ви­ка, Па­вел А. Ђе­мров­ски из Бач­ког Пе­тров­ца, Па­вел П.
Ма­љах из Бач­ког Пе­тров­ца, Са­му­ел Ј. Хни­ли­ца из Бач­ког Пе­тров­ца и Ми­ро­слав Т.
Хо­ван из Ши­да). Ме­ђу ди­пло­ми­ра­ни­ма је би­ла укуп­но 51 сту­дент­ки­ња.41
Пре­ма по­да­ци­ма из 1962. од укуп­но 724 сту­де­на­та ко­ји су до та­да за­вр­ши­ли
фа­кул­тет, 135 је то учи­ни­ло по­сле 1952: од то­га је 87 оста­ло у цр­кве­ној слу­жби, а
ме­ђу оста­ли­ма је би­ло 14 же­на, шест не­пра­во­слав­них, итд. Та­да­шњи де­кан Че­до­
мир Дра­шко­вић је ма­ли број ди­пло­ми­ра­них обра­зла­гао ма­лим укуп­ним бро­јем сту­
де­на­та, ука­зи­вао на про­бле­ме са бро­јем и ста­ту­сом на­став­ног осо­бља и на оста­ле
не­ре­ше­не ма­те­ри­јал­не и дру­ге про­бле­ме фа­кул­те­та и сту­де­на­та. И да­ље се де­ша­ва­
ло да сту­ден­ти ко­ји су по­ред Бо­го­слов­ског сту­ди­ра­ли још не­ки фа­кул­тет бу­ду из­

39 АПБФ, Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја 1957. до 1.

ма­ја 1958.
40 Ви­ди ста­ти­стич­ке пре­гле­де о бро­ју ди­пло­ми­ра­них сту­де­на­та уз го­ди­шње из­ве­шта­је де­ка­на­та

1953/54–1959/60; АПБФ, Ста­ти­стич­ки пре­глед ди­пло­ми­ра­них сту­де­на­та уз Го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду

Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у вре­ме­ну од 1. ма­ја 1959. до 30. апри­ла 1960.
41 Ч. Дра­шко­вић, н.д., 20, 23.
92 Драгомир Бонџић

ба­че­ни са дру­гог фа­кул­те­та, под из­го­во­ром да не­ма­ју пра­во на упис, и да пред­ста­

вља­ју „ре­ак­ци­о­нар­не еле­мен­те“ и „др­же се не­при­ја­тељ­ски и не­га­тив­но“. И дру­ги
по­да­ци из тог пе­ри­о­да су ука­зи­ва­ли на по­сто­ја­ње истих про­бле­ма као на по­чет­ку
де­це­ни­је, на не­по­сто­ја­ње усло­ва за нор­ма­лан и не­сме­тан рад фа­кул­те­та, на при­ти­
ске ка­ко од стра­не др­жа­ве, али и од стра­не Цр­кве и на опа­сност и тен­ден­ци­је да се
фа­кул­тет уки­не од­но­сно да се пре­тво­ри у не­ку вр­сту Ду­хов­не ака­де­ми­је. Ор­га­ни
фа­кул­те­та су то по­ку­ша­ва­ли да спре­че, тра­же­ћи по­моћ и од др­жав­них ор­га­на. Та­ко
се де­кан фа­кул­те­та но­вем­бра 1960. жа­лио се­кре­та­ру Са­ве­зне вер­ске ко­ми­си­је да су
усло­ви ра­да на фа­кул­те­ту „не­нор­мал­ни“ и из­ра­зио ми­шље­ње да се ства­ра­ју усло­ви
за „ко­нач­ну ли­кви­да­ци­ју уста­но­ве“.42
Све то у су­шти­ни по­ка­зу­је да се Бо­го­слов­ски фа­кул­тет на по­чет­ку 60-их го­ди­
на, де­це­ни­ју по­сле одва­ја­ња од Уни­вер­зи­те­та на­ла­зио у ни­шта ма­ње те­шкој си­ту­а­ци­
ји не­го по­сле са­мог одва­ја­ња и не­го у пр­вим по­сле­рат­ним го­ди­на­ма ка­да је у окви­
ру Уни­вер­зи­те­та био из­ло­жен отво­ре­ним при­ти­сци­ма но­ве ко­му­ни­стич­ке вла­сти. 43

42 Р. Ра­дић, Др­жа­ва и вер­ске за­јед­ни­це 1945–1970, књ. II, 1954–1970, 141, 145, 146.
43 О ра­ду Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та по­сле Дру­гог свет­ског ра­та ви­ди: Д. Бон­џић, „Но­ва власт“ и
Бо­го­слов­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду 1944–1952, 126–144.
 Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати
књ. 7 (2010) 93-115

Др Милан Кољанин
Институт за савремени историју
Београд

Однос српске Цркве према Јеврејима

и ‘јеврејском питању’ (1918–1941)

Ап­стракт: У ра­ду је при­ка­зан став Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве пре­ма Је­вре­ји­ма од ства­ра­ња
ју­го­сло­вен­ске др­жа­ве до 1941.го­ди­не. Па­жња је усме­ре­на на од­нос све­ште­ни­ка и ве­ли­ко­
до­стој­ни­ка СПЦ пре­ма по­ли­тич­ком ан­ти­се­ми­ти­зму, про­го­ни­ма Је­вре­ја, то­та­ли­тар­ним иде­
о­ло­ги­ја­ма и ра­ту. При­ка­зан је и од­нос је­вреј­ске за­јед­ни­це пре­ма не­ким ва­жним вер­ско-по­
ли­тич­ким пи­та­њи­ма, као и ње­на ре­а­го­ва­ња на ста­во­ве пред­став­ни­ка СПЦ. Рад је за­сно­ван
на ис­тра­жи­ва­њу пе­ри­о­ди­ке, об­ја­вље­них и нео­бја­вље­них из­во­ра уз кон­сул­то­ва­ње од­го­ва­ра­
ју­ће исто­ри­о­граф­ске ли­те­ра­ту­ре.

Кључ­не ре­чи: Срп­ска Цр­ква, Је­вре­ји, ју­го­сло­вен­ска др­жа­ва, мо­дер­ни ан­ти­се­ми­ти­зам, по­ли­
тич­ки од­но­си.
Срп­ска Цр­ква је пре­ма Је­вре­ји­ма има­ла став бла­го­на­кло­не то­ле­рант­но­сти, ко­ји је,
ге­не­рал­но гле­да­ју­ћи, остао и по­сле ства­ра­ња ју­го­сло­вен­ске др­жа­ве 1918.* И по­ред
до­не­кле успо­ре­ног про­це­са дру­штве­не еман­ци­па­ци­је Је­вре­ја у од­но­су на раз­ви­је­
на европ­ска дру­штва, на та­кав став пре­суд­но је ути­ца­ла тра­ди­ци­о­нал­на вер­ска тр­
пе­љи­вост из вре­ме­на Кне­же­ви­не, од­но­сно Кра­ље­ви­не Ср­би­је. До­бри од­но­си са је­
вреј­ском за­јед­ни­цом су по­твр­ђе­ни то­ком осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва ка­да су Је­вре­ји
де­ли­ли зло и до­бро са срп­ским на­ро­дом и ње­го­вом Цр­квом.
Срп­ски на­род и ње­го­ве пра­во­слав­не цр­кве­не је­рар­хи­је, до та­да по­де­ље­ни др­
жав­ним гра­ни­ца­ма, све­срд­но су по­др­жа­ли ства­ра­ње ју­го­сло­вен­ске др­жа­ве у ко­јој
су се (го­то­во) сви Ср­би на­шли у ис­тој др­жа­ви. Убр­зо по­сле ује­ди­ње­ња, 1920. го­ди­
не, ство­ре­на је је­дин­стве­на цр­кве­на ор­га­ни­за­ци­ја под име­ном Срп­ска пра­во­слав­
на цр­ква (да­ље: СПЦ), ко­ја је има­ла до­след­но др­жа­во­твор­ни и ју­го­сло­вен­ски став.1
Ро­до­љу­бље срп­ских Је­вре­ја и њи­хов до­при­нос осло­бо­ђе­њу и ства­ра­њу ју­го­сло­вен­
ске др­жа­ве, као и на­гла­ше­но па­три­от­ски став пре­ма њој учвр­шћи­ва­ли су тра­ди­ци­
о­на­лан од­нос СПЦ пре­ма је­вреј­ској за­јед­ни­ци.2 Ипак, бур­ни по­ли­тич­ки до­га­ђа­ји
и иде­о­ло­шке по­де­ле, као и мо­дер­ни ан­ти­се­ми­ти­зам, ути­ца­ли су на ста­во­ве ње­ног
све­штен­ства, па и не­ких ње­них нај­и­стак­ну­ти­јих пред­став­ни­ка.

* Рад је део про­јек­та (Не)успе­шна ин­те­гра­ци­ја-(не)до­вр­ше­на мо­дер­ни­за­ци­ја: Ме­ђу­на­род­ни по­ло­

жај и уну­тра­шњи раз­вој Ср­би­је и Ју­го­сла­ви­је 1921–1991 (број про­јек­та: 147 039), ко­ји фи­нан­си­ра
Ми­ни­стар­ство на­у­ке Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
1 У по­сла­ни­ци Све­тог ар­хи­је­реј­ског са­бо­ра СПЦ по­чет­ком 1941.на­во­ди се и сле­де­ће: „Ва­ше ду­

жно­сти пре­ма др­жа­ви и на­ро­ду су да­нас ве­ће не­го ика­да; пре­дај­те им се истин­ски и на­род­ски, хри­
шћан­ски и ју­го­сло­вен­ски“, Гла­сник Срп­ске пра­во­слав­не па­три­јар­ши­је, бр.1, Бе­о­град 1941.
2 Ми­лан Ко­ља­нин, Је­вре­ји и ан­ти­се­ми­ти­зам у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји, Бе­о­град 2008, 328–329.
94 Милан Кољанин

Нај­ви­ши пред­став­ни­ци СПЦ су у сво­јим јав­ним ис­ту­пи­ма по­ред па­три­о­ти­

зма ис­ти­ца­ли и то­ле­ран­ци­ју као јед­ну од глав­них ду­жно­сти сво­јих вер­ни­ка. При­
ли­ком сво­га усто­ли­че­ња у Пе­ћи 28. ав­гу­ста 1924. па­три­јарх Ди­ми­три­је је на кра­ју
го­во­ра ис­та­као и сле­де­ће: „Брат­ску за­јед­ни­цу у на­шој сло­бод­ној до­мо­ви­ни ду­жни
смо да чу­ва­мо као сво­је нај­ве­ће бла­го.“ За­тим је обе­ћао да ће не­у­мор­но про­по­ве­да­
ти љу­бав „сви­ма си­но­ви­ма на­ше Цр­кве, да је има­ју не са­мо ме­ђу со­бом не­го и пре­
ма сво­јој бра­ћи дру­гих ве­ра“.3 Ис­ти­ца­ње на­че­ла вер­ске то­ле­ран­ци­је на­ста­ви­ли су и
на­след­ни­ци па­три­јар­ха Ди­ми­три­ја.
Је­вреј­ска за­јед­ни­ца ви­со­ко је це­ни­ла уло­гу СПЦ у из­град­њи срп­ског дру­штва
као отво­ре­ног и то­ле­рант­ног у ко­јем су Је­вре­ји има­ли јед­на­ка пра­ва и јед­на­ке ду­жно­
сти. Ме­ђу­соб­но по­што­ва­ње из­ме­ђу ор­га­на СПЦ и ње­них све­ште­ни­ка и Је­вре­ја ути­
ца­ло је на то да је у Ср­би­ји би­ло ма­ње ан­ти­се­ми­ти­зма не­го у дру­гим зе­мља­ма.4 Из­
ра­зи по­др­шке пред­став­ни­ка СПЦ Је­вре­ји­ма би­ли су по­себ­но зна­чај­ни у те­шким вре­
ме­ни­ма ко­ја су сти­за­ла од дру­ге по­ло­ви­не три­де­се­тих го­ди­на. Је­вреј­ска штам­па је
бе­ле­жи­ла исту­па­ња пред­став­ни­ка СПЦ ко­ја су се ти­ца­ла Је­вре­ја, као што је, уоста­
лом, пре­но­си­ла и ис­ту­пе пред­став­ни­ка дру­гих вер­ских за­јед­ни­ца, уко­ли­ко их је би­ло.
У СПЦ ни­је по­сто­ја­ла ја­ча кле­ри­кал­на тра­ди­ци­ја и про­зе­ли­ти­зам и она је
тра­ди­ци­о­нал­но на­сто­ја­ла да на од­но­се у дру­штву де­лу­је са­мо сво­јим мо­рал­ним
ауто­ри­те­том. Ипак, два­де­се­тих го­ди­на би­ло је оп­ту­жби да се срп­ска цр­ква при­бли­
жа­ва кле­ри­ка­ли­зму ка­кав по­сто­ји код ка­то­ли­ка. Про­фе­сор Че­до­мир Мар­ја­но­вић
је оштро кри­ти­ко­вао ста­ње у СПЦ и кон­ста­то­вао сле­де­ће: „Пре­ма све­му ово­ме ми
Ср­би ни­смо та­ко­ђе без кле­ри­ка­ли­зма, он ни­је она­ко раз­ви­јен у пот­пу­но­сти као на
За­па­ду, он ни­је она­ко мр­тав као у Ру­си­ји; ни она­ко аги­лан као код ри­мо­ка­то­ли­ка,
али је глав­но да је под­ло­га ту, да је те­жња ту и да се он раз­ви­ја.“5 Кри­ти­ке СПЦ за
ма­ни­фе­ста­ци­је кле­ри­ка­ли­зма до­ла­зи­ле су и од ли­бе­рал­не ју­го­сло­вен­ске јав­но­сти,
ко­ју је сре­ди­ном три­де­се­тих го­ди­на пред­ста­вљао лист Јав­ност/Jav­nost под уред­
ни­штвом Ни­ке Бар­ту­ло­ви­ћа.6
Сре­ди­ном три­де­се­тих го­ди­на у ли­сто­ви­ма СПЦ oбновљена је рас­пра­ва о од­
но­су цр­кве, од­но­сно све­ште­ни­ка и по­ли­ти­ке. У скоп­ском Хри­шћан­ском де­лу је де­ло­

3 Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква 1920–1970.Спо­ме­ни­ца о 50-го­ди­шњи­ци вас­по­ста­вља­ња Срп­ске па­

три­јар­ши­је, Бе­о­град 19712, 25.

4 Mo­ša A. Me­vo­rah, „Ne­što ma­lo o ži­vo­tu Je­vre­ja u Be­o­gra­du. Iz pro­šlo­sti“, Zbor­nik 6, Je­vrej­ski isto­rij­

ski mu­zej, Be­o­grad 1992, 436–437.

5 Др Че­до­мир Мар­ја­но­вић, Кле­ри­ка­ли­зам и шко­ла, Бе­о­град 1924, Би­бли­о­те­ка са­вре­ме­них ре­ли­ги­

о­зно-мо­рал­них пи­са­ца, 62–63. Глав­ни про­свет­ни са­вет је 30.ма­ја 1925.од­био по­ну­ду Ч. Мар­ја­но­ви­ћа
да се ова ње­го­ва књи­га пре­по­ру­чи за по­кла­ња­ње уче­ни­ци­ма учи­тељ­ских шко­ла при­ли­ком ис­пи­та са
обра­зло­же­њем да књи­га ни­је по­де­сна за по­кла­ња­ње уче­ни­ци­ма „јер је по­ли­тич­ког ка­рак­те­ра“; Ар­хив
Ју­го­сла­ви­је, фонд Ми­ни­стар­ство про­све­те (озна­ка фон­да: 66), 484–764, За­пи­сник 1.449 ре­дов­ног са­
стан­ка Глав­ног про­свет­ног са­ве­та од 30.ма­ја 1925.
6 Ни­ко Бар­ту­ло­вић, „Наш од­нос пре­ма кле­ри­ка­ли­зму“, Jav­nost, Ne­delj­ni ča­so­pis za kul­tur­na, so­ci­

jal­na, pri­vred­na i po­li­tič­ka pi­ta­nja, br.6, Be­o­grad, 8.fe­bru­a­ra 1936, 133–135. Уз на­че­лан став и кри­ти­ку
кле­ри­ка­ли­зма код све три глав­не ве­ре у Ју­го­сла­ви­ји, Бар­ту­ло­вић је кри­ти­ко­вао и по­ли­ти­ку „се­ни­ор­ске
гру­пе, ко­јој су на че­лу они ко­ји су, као сво­је ге­сло, узе­ли: ‘Ни­сам до­шао да до­но­сим мир, не­го рат!’ и
ко­ји ти­ме ви­ше шко­де ве­ри, не­го што јој ко­ри­сте.“ Ово је би­ла алу­зи­ја на исту­па­ње за­гре­бач­ког над­
би­ску­па-ко­а­дју­то­ра Алој­зи­ја Сте­пин­ца фе­бру­ар­ а 1935. при­ли­ком пр­вог јав­ног на­сту­па на про­сла­ви
Па­пи­ног да­на у ве­ли­кој дво­ра­ни За­гре­бач­ког збо­ра (сај­ма) пред ви­ше хи­ља­да љу­ди, ко­ји су бур­но одо­
бра­ва­ли те ре­чи; Vik­tor No­vak, Mag­num cri­men. Po­la vi­je­ka kle­ri­ka­li­zma u Hr­vat­skoj, Za­greb 1948 (re­print
Be­o­grad 1986), 420–422.
 Однос српске Цркве према Јеврејима и ‘јеврејском питању’ (1918–1941) 95

ва­ње ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве ис­ти­ца­но као узор јер је она за­бра­ни­ла сво­ме све­штен­
ству да се кан­ди­ду­је за на­род­ну скуп­шти­ну, али ње­ни све­ште­ни­ци ипак уче­ству­
ју у по­ли­тич­ком жи­во­ту. „Са­мо што они то ра­де на на­чин ко­ји им оси­гу­ра­ва ути­цај
на це­ло­куп­ну па­ству без раз­ли­ке ко­јој пар­ти­ји она при­па­да. Пре­ма то­ме мо­гло би
и на­ше пра­во­слав­но све­штен­ство да на­у­чи од њих по­не­што и у по­гле­ду сво­га др­
жа­ња пре­ма по­ли­тич­ком и пар­тиј­ском жи­во­ту...“7 Ста­во­ви из­ра­же­ни у овом и дру­
гим члан­ци­ма Хри­шћан­ског де­ла оштро су кри­ти­ко­ва­ни у ли­бе­рал­ној Јав­но­сти као
кле­ри­кал­ни и у пот­пу­ној су­прот­но­сти са све­то­сав­ском пра­во­слав­ном тра­ди­ци­јом.8
Јав­но по­ли­тич­ко ан­га­жо­ва­ње СПЦ из­ра­зи­ти­је се осе­ћа­ло са­мо при­ли­ком не­
ких из­у­зет­но ва­жних до­га­ђа­ја ка­кви су би­ли Кон­кор­дат­ска кри­за 1937. или др­жав­
ни удар од 27. мар­та 1941. Екс­трем­но де­сне по­ли­тич­ке сна­ге и ан­ти­се­ми­ти пре­ко­
ре­ва­ле су СПЦ због та­квог ста­ва и пре­ба­ци­ва­ли су јој због то­ле­ран­ци­је пре­ма Је­
вре­ји­ма. Сре­ди­ном два­де­се­тих го­ди­на у бе­о­град­ском не­дељ­ни­ку По­ли­тич­ки гла­
сник ини­ци­ра­на је ан­ти­се­мит­ска кам­па­ња и упу­ћен је пре­кор СПЦ због то­га што у
њој не по­сто­ји вер­ска не­тр­пе­љи­вост пре­ма Је­вре­ји­ма. Пре­ма тврд­њи у ли­сту, срп­
ска цр­ква је „од­мах по­сле Уста­на­ка, а на­ро­чи­то по­сле по­бе­де де­мо­кра­ти­је, уто­ну­
ла у пот­пу­но мр­тви­ло“.9
Екс­трем­но де­сне сна­ге су и на­ред­них го­ди­на тра­жи­ле мно­го ве­ће по­ли­тич­ко
ан­га­жо­ва­ње СПЦ. У то­ме је нај­ди­рект­ни­ји био во­ђа Ју­го­сло­вен­ског на­род­ног по­
кре­та Збор Ди­ми­три­је Љо­тић. Не­што пре агре­си­је осо­вин­ских си­ла и оку­па­ци­је зе­
мље, по­лу­зва­нич­ни гла­сник жич­ке епар­хи­је Жич­ки бла­го­ве­сник спро­вео је ан­ке­ту
о од­но­су пра­во­слав­ног све­штен­ства у на­шој зе­мљи пре­ма по­ли­ти­ци. Тим по­во­дом
Ди­ми­три­је Љо­тић је по­ле­ми­сао са ста­вом оца Ју­сти­на да све­ште­ни­ци тре­ба да жи­
ве све­то и да им ни­је ме­сто у по­ли­тич­ким пар­ти­ја­ма. Љо­тић се сло­жио да им ни­је
ме­сто у пар­ти­ја­ма, али је ис­та­као да све­ште­ни­ци мо­ра­ју да се по­ли­тич­ки ан­га­жу­ју
и по­мог­ну по­ли­тич­ке ор­га­ни­за­ци­је ко­је се бо­ре за ре­ша­ва­ње суд­бин­ских на­род­них
пи­та­ња, тим пре што Цр­ква као це­ли­на оста­вља ва­жна на­род­на пи­та­ња без ути­ца­
ја. При то­ме је, без сум­ње, имао у ви­ду свој по­крет. Ис­та­као је да Пра­во­слав­на цр­
ква не­ма ве­ли­ког ути­ца­ја на по­ли­тич­ки жи­вот на­ро­да што је „и ште­та и не­про­це­
њи­ви грех ве­ли­ки“.10
Круп­не про­ме­не на по­ли­тич­кој и иде­о­ло­шкој кар­ти Евро­пе при кра­ју и не­по­
сред­но по за­вр­шет­ку Пр­вог свет­ског ра­та да­ле су по­ли­тич­ком ан­ти­се­ми­ти­зму из­у­
зет­но сна­жан под­сти­цај. По­сле по­бе­де ре­во­лу­ци­је у Ру­си­ји 1917. го­ди­не „бољ­ше­
вич­ка опа­сност“ је по­ста­ла по­ли­тич­ка чи­ње­ни­ца пр­вог ре­да ко­ја је у мно­го­ме ути­
ца­ла и на од­лу­ке ми­ров­не кон­фе­рен­ци­је. У Евро­пи, али и ван ње, из­у­зет­но се ра­
ши­ри­ло ми­шље­ње да су бољ­ше­ви­зам ство­ри­ли Је­вре­ји. Ти­ме је осна­жен је­дан од
глав­них ан­ти­се­мит­ских сте­ре­о­ти­па по ко­ме Је­вре­ји сто­је иза ор­га­ни­зо­ва­ног рад­
нич­ког по­кре­та, од­но­сно њи­хо­вих по­ли­тич­ких пар­ти­ја, со­ци­ја­ли­ста и ко­му­ни­ста.

7 Др. Драг. Аран­ђе­ло­вић, „Све­ште­ник и по­ли­ти­ка“, Хри­шћан­ско де­ло, Ча­со­пис за хри­шћан­ску кул­

ту­ру и цр­кве­ни жи­вот, све­ска 2, Ско­пље 1935, 116–118.

8 Пра­во­сла­вац, „Ма­ло пра­во­слав­ног кле­ри­ка­ли­зма“, Јав­ност, бр.18, 2.мај 1936, 412–413.
9 „Је­вреј­ска опа­сност. Не­ви­дљи­ва ин­тер­на­ци­о­на­ла и на­ша др­жа­ва“, По­ли­тич­ки гла­сник, бр.21–22,

23.ав­густ 1925.
10 „Све­то­сав­ско све­штен­ство и по­ли­тич­ке пар­ти­је“, Жич­ки бла­го­ве­сник, бр. 2, Кра­ље­во, фе­бру­ар

1941, 16–21; Ди­ми­три­је В. Љо­тић, Са­бра­на де­ла, књи­га 8, Бе­о­град 2003, 12–17.
96 Милан Кољанин

Про­го­ни при­пад­ни­ка ко­му­ни­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја би­ли су је­дан од при­о­ри­

те­та по­ли­ти­ке вла­да број­них др­жа­ва, не са­мо ауто­ри­тар­них, не­го и де­мо­крат­ских,
док је ан­ти­ко­му­ни­зам по­стао из­у­зет­но сна­жан из­вор ан­ти­се­ми­ти­зма не са­мо у Не­
мач­кој, не­го и у САД, Фран­цу­ској, Ита­ли­ји, Ја­па­ну.11
„Ра­ци­о­нал­но је­згро“ овог сте­ре­о­ти­па би­ло је ве­о­ма ис­так­ну­то ме­сто Је­вре­ја
у бољ­ше­вич­кој ре­во­лу­ци­ји и у вођ­стви­ма крат­ко­трај­них со­вјет­ских ре­пу­бли­ка од
Ба­вар­ске до Ма­ђар­ске.12 Ту ар­гу­мен­та­ци­ју осна­жи­ва­ло је де­ло­ва­ње но­во­ство­ре­не
ме­ђу­на­род­не ко­му­ни­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, Тре­ће, Ко­му­ни­стич­ке ин­тер­на­ци­о­на­ле
(скра­ће­но: Ко­мин­тер­не) осно­ва­не 1919. у Мо­скви и њој под­ре­ђе­них на­ци­о­нал­них
ко­му­ни­стич­ких пар­ти­ја. Њи­хо­во де­ло­ва­ње би­ло је не­сум­њи­во део пла­ни­ра­не свет­
ске ко­му­ни­стич­ке ре­во­лу­ци­је ко­ја је под вођ­ством „пр­ве зе­мље ко­му­ни­зма“ тре­ба­
ло да из­вр­ши те­мељ­ну про­ме­ну дру­штве­них од­но­са и пре­о­бра­жај ци­ви­ли­за­ци­је на
но­вим на­че­ли­ма. Став ко­му­ни­ста пре­ма вер­ским за­јед­ни­ца­ма са­жет је у па­ро­лу да
је ве­ра „опи­јум за на­род“ и да тре­ба уни­шти­ти цр­кве­ну ор­га­ни­за­ци­ју. Ка­ко је то из­
гле­да­ло у прак­си ви­де­ло се у Со­вјет­ском Са­ве­зу у кам­па­њи уни­шта­ва­ња цр­ка­ва и
ма­на­сти­ра или њи­хо­вом пре­тва­ра­њу у „дру­штве­но ко­ри­сне“ уста­но­ве, као и у ма­
сов­ном ин­тер­ни­ра­њу све­штен­ства и мо­на­штва у ло­го­ре.
Као и ју­го­сло­вен­ска др­жа­ва и Двор, СПЦ и ње­ни ве­ли­ко­до­стој­ни­ци су ис­ка­
зи­ва­ли по­др­шку Ру­ској пра­во­слав­ној цр­кви (за­гра­нич­ној) и ње­ном све­штен­ству.
Они су, за­јед­но са пре­ко 40.000 ру­ских из­бе­гли­ца, ужи­ва­ли го­сто­прим­ство ју­го­
сло­вен­ске др­жа­ве. Са сво­је стра­не, ру­ске из­бе­гли­це су да­ва­ле ве­ли­ки до­при­нос зе­
мљи до­ма­ћи­ну, пре све­га у обла­сти кул­ту­ре, на­у­ке и умет­но­сти.13 Ве­ли­ка стра­да­ња
ру­ског на­ро­да и све­штен­ства то­ком бољ­ше­вич­ке ре­во­лу­ци­је и у со­вјет­ској др­жа­
ви као да су по­твр­ђи­ва­ли ста­ре сло­ве­но­фил­ске иде­је о не­по­мир­љи­вом су­ко­бу два
све­та оли­че­на у „сло­вен­ском Ис­то­ку“ и „европ­ском За­па­ду“.14 За­пад­ни пан­дан ова­
квим схва­та­њи­ма мо­же се на­ћи у це­лом ни­зу пред­ра­су­да пре­ма пра­во­слав­ном Ис­
то­ку и ру­ској др­жа­ви ко­је су­бли­ми­ше по­јам ру­со­фо­би­ја.15
Бољ­ше­вич­ка ре­во­лу­ци­ја је очи­глед­но би­ла про­из­вод марк­си­зма, од­но­сно јед­
не еми­нент­но за­пад­не иде­о­ло­ги­је за ко­ју се сто­га твр­ди­ло да је пот­пу­но стра­на ду­
ху ру­ског и дру­гих сло­вен­ских на­ро­да. Ок­то­бар­ска ре­во­лу­ци­ја је та­ко још ви­ше оја­
ча­ла по­сто­је­ћи ан­ти­за­пад­ни дис­курс у пра­во­слав­ном све­ту. У дру­гој по­ло­ви­ни де­
ве­те­на­е­стог ве­ка на сло­ве­но­фил­ско су­прот­ста­вља­ње За­па­ду ути­цао је и мо­дер­ни
ан­ти­се­ми­ти­зам, ко­ји је бољ­ше­вич­ка ре­во­лу­ци­ја из­у­зет­но осна­жи­ла. По­твр­да за то
на­ла­зи­ла се у ве­ли­кој уло­зи Је­вре­ја у ре­во­лу­ци­ји и са­ста­ву нај­ви­шег бољ­ше­вич­ког

11 Нор­ман Кон, По­зив на ге­но­цид. Мит о свет­ској за­ве­ри Је­вре­ја и Про­то­ко­ли си­он­ских му­дра­ца,

Но­ви Сад 1996, 246–249, 256–258. Ан­ти­ко­му­ни­зам је био осно­ва ши­ре­ња ан­ти­се­ми­ти­зма и у не­ким зе­
мља­ма без Је­вре­ја, на при­мер у Ја­па­ну, ко­ји је та­ко­ђе про­кла­мо­вао бор­бу про­тив „ју­део-ма­сон­ско-бољ­
ше­вич­ких кан­џи“; Н. Кон, н. д, 264. О ши­ре­њу ан­ти­се­ми­ти­зма у САД по­сле 1918.ви­ди: John Hig­ham,
Send The­se to Me. Im­mi­grants in Ur­ban Ame­ri­ca, re­vi­sed edi­tion, Bal­ti­mor-Lon­don 1984, 166–167.
12 Yuri Slez­ki­ne, The Je­wish Cen­tury, Prin­ce­ton-Ox­ford 2004, 170–188; Мар­ко Ауре­лио Ри­ве­ли, ‘Бог

је с на­ма!’ Цр­ква Пи­ја XII, са­у­че­сни­ка на­ци­фа­ши­зма, Бе­о­град 2003, 36–48.

13 Ми­ро­слав Јо­ва­но­вић, Ру­ска еми­гра­ци­ја на Бал­ка­ну (1920–1940), књ.1–2, Бе­о­град 2006, pas­sim.
14 La­tin­ka Pe­ro­vić, „Ru­si­ja i Evro­pa’ N. J.Da­ni­lev­skog i nje­ni od­je­ci u Evro­pi“, Re­pu­bli­ka, Be­o­grad, ja­

nu­ar 1994; ista, „Slo­ve­no­fi­li i slo­ve­no­fil­stvo“, Re­pu­bli­ka, maj 1992.

15 Ми­ло­рад Ек­ме­чић, Ср­бо­фо­би­ја и ан­ти­се­ми­ти­зам, Ша­бац 2000, 5–7, 30–32; Ми­лош Ко­вић, Ди­

зра­е­ли и Ис­точ­но пи­та­ње, Бе­о­град 2007, 343, 345–348.

 Однос српске Цркве према Јеврејима и ‘јеврејском питању’ (1918–1941) 97

ру­ко­вод­ства. Ан­ти­се­мит­ски сте­ре­о­тип о Је­вре­ји­ма као по­кре­та­чи­ма и во­ђа­ма бољ­

ше­вич­ке ре­во­лу­ци­је, ко­ја је сру­ши­ла цар­ску Ру­си­ју, за­штит­ни­цу Ср­ба и пра­во­сла­
вља, и те­жи да за­вла­да све­том био је од пре­суд­ног зна­ча­ја за ши­ре­ње ан­ти­се­ми­ти­
зма ме­ђу све­штен­ством СПЦ.
Ис­по­ља­ва­ња ан­ти­се­ми­ти­зма све­ште­ни­ка СПЦ би­ла су ре­ла­тив­но ма­ло­број­на
и углав­ном су огра­ни­че­на на на­пи­се у цр­кве­ној штам­пи. Она сва­ка­ко ни­су ре­пре­
зен­то­ва­ла став СПЦ пре­ма Је­вре­ји­ма, али њи­хо­ва те­жи­на ни­је би­ла ма­ла об­зи­ром
да су ова­кви на­пи­си мо­гли да се про­чи­та­ју и у не­ким од ње­них нај­ва­жни­јих гла­
си­ла. Осно­ва ових чла­на­ка је углав­ном би­ла ан­ти­бољ­ше­вич­ка, од­но­сно ан­ти­ко­му­
ни­стич­ка, али је до­би­ја­ла и дру­ге еле­мен­те мо­дер­ног ан­ти­се­ми­ти­зма. При то­ме су
би­ли на­гла­ше­ни и еле­мен­ти ан­ти­ју­да­и­зма, од­но­сно дог­мат­ског оспо­ра­ва­ња је­вреј­
ске ве­ре. Ме­ђу они­ма ко­ји су се ис­ти­ца­ли сво­јим ан­ти­се­ми­ти­змом на­пи­си­ма у срп­
ској вер­ској штам­пи би­ло је и не­ко­ли­ко ру­ских све­ште­ни­ка-еми­гра­на­та. Иако ма­
ло­број­ни, ови на­пи­си си­гур­но су ути­ца­ли на ши­ре­ње ан­ти­се­ми­ти­зма ме­ђу вер­ни­
ци­ма СПЦ, на шта је де­ло­ва­ла и чи­ње­ни­ца да се ве­ћи­на све­ште­ни­ка и ка­лу­ђе­ра ан­
ти­се­мит­ске ор­јен­та­ци­је по­ли­тич­ки ан­га­жо­ва­ла у по­кре­ту Збор.
На­су­прот то­ме, ста­ја­ла су стал­на за­ла­га­ња цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка СПЦ
за хри­шћан­ска на­че­ла јед­на­ко­сти и за срп­ску тра­ди­ци­ју то­ле­ран­ци­је, при че­му су
че­сто јав­но из­ра­жа­ва­не сим­па­ти­је за је­вреј­ски на­род. То је ре­дов­но пре­но­ше­но у
је­вреј­ској штам­пи, пре све­га у глав­ном ли­сту ју­го­сло­вен­ско­их Је­вре­ја за­гре­бач­ком
Ži­do­vu. Два­де­се­тих и по­чет­ком три­де­се­тих го­ди­на у из­ра­зи­ма сим­па­ти­ја за је­вреј­
ски на­род су се по­себ­но ис­ти­ца­ли ис­ту­пи вла­ди­ке ти­моч­ког, ка­сни­је бач­ког др Ири­
не­ја (Ћи­ри­ћа)16. За­гре­бач­ки ми­тро­по­лит др До­си­теј че­сти­тао је сеп­тем­бра 1933. Је­
вре­ји­ма Но­ву го­ди­ну, а за­тим је истим по­во­дом по­се­тио над­ра­би­на др Га­вру Швар­
ца. У је­вреј­ској штам­пи је тим по­во­дом ис­так­ну­то да се ми­тро­по­лит че­сто за­ла­гао
за при­ја­тељ­ске од­но­се и мир ме­ђу след­бе­ни­ци­ма ра­зних ве­ро­и­спо­ве­сти, као и да је
овај при­ја­тељ­ски гест про­из­вео ду­бок ути­сак на је­вреј­ско ста­нов­ни­штво.17 Из­ра­зи
сим­па­ти­ја и по­што­ва­ња срп­ској Цр­кви и ње­ним ве­ли­ко­до­стој­ни­ци­ма сти­за­ли су и
са стра­не нај­ис­ так­ну­тих пред­став­ни­ка је­вреј­ске за­јед­ни­це. По­во­дом смр­ти па­три­
јар­ха Ди­ми­три­ја по­чет­ком апри­ла 1930, вр­хов­ни ра­бин Ал­ка­лај је упу­тио Си­но­ду
СПЦ из­ра­зе са­у­че­шћа ис­та­кав­ши да су ју­го­сло­вен­ски Је­вре­ји у ње­му има­ли ве­ли­
ког при­ја­те­ља ко­ји је са по­штом и ло­јал­но­шћу гле­дао на је­вреј­ску вер­ску за­јед­ни­цу.
На кра­ју је на­гла­сио:„Је­вре­ји у на­шој Кра­ље­ви­ни срећ­ни су што има­ју по­ред се­бе
Срп­ску пра­во­слав­ну цр­кву.“18
По­сле из­не­над­не смр­ти па­три­јар­ха Вар­на­ве у је­ку кри­зе око кон­кор­да­та Ју­
го­сла­ви­је и Ва­ти­ка­на ју­ла 1937, у сво­јој из­ја­ви са­у­че­шћа, вр­хов­ни ра­бин др Исак
Ал­ка­лај је ис­та­као и сле­де­ће: „Ову жа­лост на­ших пра­во­слав­них су­гра­ђа­на ју­го­

16 „Срп­ски вла­ди­ка је­вреј­ском ра­би­не­ру“, Је­вреј­ски гла­сник, бр. 8, 23.фе­бру­ар 1921, 3–4; „Пре­да­ва­

ње Њег. Пре­о­све­штен­ства епи­ско­па ти­моч­ког г. Ири­не­ја о Пе­сми над пе­сма­ма“, исто, бр. 9, 28. фе­бру­ар
1921, 7; „Г. др Ћи­рић и Је­вре­ји“,Са­мо­у­пра­ва, бр. 10, 11. март 1921; „Ve­li­ka pri­red­ba u No­vom Sa­du“,
Ži­dov, br. 5, 30.ja­nu­ar 1931, 8. Ви­ди и: Во­ји­слав Сто­ја, „Вла­ди­ка Ири­неј ме­ђу ве­ли­ка­ни­ма“, Све­ске за
исто­ри­ју Но­вог Са­да, год. 3, бр. 5, Но­ви Сад, фе­бру­ар 1994, 20–25.
17 „Pret­stav­nik Pra­vo­slav­ne cr­kve g. Me­tro­po­li­ta za­gre­bač­ki dr Do­si­tej če­sti­tao Je­vre­ji­ma No­vu go­di­nu“,

Ži­dov, br. 39, 29. sep­tem­bar 1933, 4.

18 „Nj. Sv. Pa­tri­jarh Di­mi­tri­je“, Ži­dov, br. 15, 11. april 1930, 7.
98 Милан Кољанин

сло­вен­ски Је­вре­ји уто­ли­ко ви­ше осе­ћа­ју, јер су они по­ред бла­го­род­не и за­слу­жне
Пра­во­слав­не Цр­кве сваг­да ужи­ва­ли све бла­го­де­ти свог ма­те­ри­јал­ног и ду­хов­ног
жи­во­та.“19
Па­три­јарх Вар­на­ва (Ро­сић) је био ве­ли­ки про­тив­ник ко­му­ни­зма и по­бор­ник
срп­ско-ру­ског збли­жа­ва­ња.20 Пре­ма оце­ни бри­тан­ског по­сла­ни­ка у Бе­о­гра­ду сер
Не­ви­ла Хен­дер­со­на из 1930.го­ди­не, он се „пре­ви­ше ме­ша у по­ли­ти­ку и склон је ре­
ак­ци­о­нар­ним схва­та­њи­ма.“21 На па­три­јар­ха су ве­ли­ки ути­цај има­ли ста­во­ви из­бе­
глог ру­ског све­штен­ства и стра­да­ња Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве у Со­вјет­ском Са­ве­зу.
На тој осно­ви па­три­јарх је при­хва­тио и јав­но за­сту­пао не­ке од основ­них по­став­ки
по­ли­тич­ког ан­ти­се­ми­ти­зма. Су­де­ћи по ње­го­вим из­ја­ва­ма пр­вих ме­се­ци 1937, па­
три­јарх Вар­на­ва је де­лио илу­зи­је зна­чај­ног де­ла ру­ске еми­гра­ци­је да се уз по­моћ
на­ци­стич­ке Не­мач­ке мо­же сру­ши­ти бољ­ше­вич­ки ре­жим и ус­по­ста­ви­ти ста­ри по­ре­
дак у Ру­си­ји, при че­му Не­мач­ка не­ма ни­ка­кве им­пе­ри­ја­ли­стич­ке на­ме­ре.
У окру­жни­ци про­тив ко­му­ни­стич­ког де­ло­ва­ња ко­ју је па­три­јарх Вар­на­ва из­
дао на Бо­жић 1936. ни­је би­ло ан­ти­се­мит­ских ста­во­ва.22 Го­вор пар­ти­јар­ха Вар­на­
ве на Спа­сов­дан, сла­ву Оп­шти­не гра­да Бе­о­гра­да 1936, из не­ких раз­ло­га пот­пу­но
је пре­ћу­тан у штам­пи.23 Ме­ђу­тим, пар­ти­јар­хов иступ на са­хра­ни ру­ског ми­тро­по­
ли­та Ан­то­ни­ја, по­гла­ва­ра Ру­ска пра­во­слав­не цр­кве (за­гра­нич­не) ав­гу­ста 1936. био
је не­дво­сми­сле­но ин­спи­ри­сан ан­ти­се­мит­ским сте­ре­о­ти­пом ко­јим су бољ­ше­ви­ци
и со­вјет­ска др­жа­ва иден­ти­фи­ко­ва­ни са Је­вре­ји­ма. То је не­га­тив­но од­јек­ну­ло у је­
вреј­ској јав­но­сти.24 Раз­го­вор па­три­јар­ха Вар­на­ве са до­пи­сни­ком не­мач­ке слу­жбе­не
аген­ци­је ДНБ (De­utsches Nac­hric­hten Bu­er­ o) по­чет­ком ја­ну­а­ра 1937, ко­ји је пре­нео
и цен­трал­ни лист на­ци­стич­ке Не­мач­ке Vo­el­kischer Be­o­bac­hter, je по­ка­зао да па­три­
јарх ве­ли­ке на­де по­ла­же у бор­бу не­мач­ког во­ђе Адол­фа Хи­тле­ра про­тив ко­му­ни­
зма, од­но­сно бољ­ше­вич­ке свет­ске опа­сно­сти, и да та бор­ба „слу­жи на ко­рист це­
лом чо­ве­чан­ству“. Па­три­јарх је на кра­ју оце­нио да та бор­ба не­ма ни­ка­кве ве­зе са
им­пе­ри­ја­ли­стич­ким ци­ље­ви­ма и да „оправ­да­на бор­ба не­мач­ког на­ро­да за рав­но­
прав­ност за­слу­жу­је по­што­ва­ње свих на­ро­да.“25
Оце­не па­три­јар­ха Вар­на­ве си­гур­но су има­ле ве­ли­ку по­ли­тич­ку те­жи­ну и
би­ле су је­дан од зна­ко­ва про­ме­не ју­го­сло­вен­ске по­ли­ти­ке у вре­ме вла­де Ми­ла­
на Сто­ја­ди­но­ви­ћа. Ли­бе­рал­на ју­го­сло­вен­ска јав­ност оштро је осу­ди­ла па­три­јар­
хо­во по­ли­тич­ко ан­га­жо­ва­ње у ко­рист на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­стич­ке Не­мач­ке. С раз­ло­
гом је при то­ме ис­ти­ца­но да „сва­ко ве­зи­ва­ње на­ше бор­бе про­тив бољ­ше­ви­зма за

19 Гла­сник, Слу­жбе­ни лист Срп­ске Пра­во­слав­не цр­кве, бр.15, Срем­ски Кар­лов­ци 6 (19) јул 1937, 496.
20 Kla­us Buc­he­nau, Just as real-li­fe brot­hers. Ser­bian-rus­sian con­tacts in the Ec­cle­si­a­sti­cal aca­demy in

Ki­ev (1850–1914) and in or­to­dox scho­ols of in­ter­war Yugo­sla­via (1920–1940), To­ko­vi isto­ri­je, br. 3–4, Be­
o­grad 2005, 63.
21 Živ­ko Avra­mov­ski, Bri­tan­ci o Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji. Go­di­šnji iz­ve­šta­ji Bri­tan­skog po­slan­stva u Be­o­
gra­du 1921–1938, knj. I (1921–1930), Be­o­grad-Za­greb 1986, 672.
22 Па­три­јарх Вар­на­ва про­тив ко­му­ни­зма, Бе­о­град 1943; ши­ре у: Рад­ми­ла Ра­дић, Жи­вот у вре­ме­

ни­ма: Га­ври­ло До­жић 1881–1950, Бе­о­град 2006, 153–154.

23 „Око го­во­ра Па­три­јар­ха Вар­на­ве“, Јав­ност, бр.23, Бе­о­град 6. ју­на 1936, 516.
24 Ži­dov, br. 34, 21. av­gust 1936, 6.
25 „Па­три­јарх Вар­на­ва за бор­бу про­тив ко­му­ни­зма“, Гла­сник, бр.1–2, Срем­ски Кар­лов­ци, 2 (15)

фе­бру­а­ра 1937, 33–34.

 Однос српске Цркве према Јеврејима и ‘јеврејском питању’ (1918–1941) 99

би­ло ка­кав фа­ши­зам, а на­ро­чи­то стра­ни, прет­ста­вља са­мо во­ду на млин бољ­ше­
ви­зма, ко­ји на тај на­чин до­би­ја из­го­вор да узме ма­ску по­бор­ни­ка про­тив фа­ши­
зма и ре­ак­ци­је“.26
Ја­ну­а­ра 1937. је­дан дру­ги не­мач­ки лист пре­нео је исту­па­ње па­три­јар­ха Вар­
на­ве на кон­гре­су ру­ских епи­ско­па у ко­јем је он још ви­ше ис­та­као зна­чај не­мач­ког
во­ђе у бор­би про­тив ко­му­ни­зма. Том при­ли­ком па­три­јарх је ис­та­као да је ра­ни­је „с
те­шком му­ком мо­гао уста­ја­ти у од­бра­ну Ру­си­је про­тив ко­му­ни­зма и ин­тер­на­ци­о­
нал­них је­вре­ја и до­ка­зи­ва­ти, да ни­је мо­гућ мир и ти­ши­на у Евро­пи, док год се на­
ци­о­нал­на Ру­си­ја не ус­по­ста­ви. Био сам упу­ћен сам на се­бе. Али Бог је по­слао Не­
мач­ком на­ро­ду јед­ног да­ле­ко­ви­дог Фи­ре­ра, ко­ји за­сту­па исто ми­шље­ње ко­је сам
и ја мно­го ра­ни­је ство­рио у се­би, на­и­ме да бољ­ше­ви­зам ни­је не­сре­ћа и опа­сност
са­мо за Ру­си­ју, не­го за це­ли хри­шћан­ски свет и за кул­ту­ру Евро­пе.“27 И у дру­гим
сво­јим јав­ним ис­ту­пи­ма па­три­јарх Вар­на­ва оштро је осу­ђи­вао „ин­тер­на­ци­о­нал­но
жи­дов­ство“ због уни­ште­ња на­ци­о­нал­не Ру­си­је и ко­ри­шће­ња бо­гат­ста­ва Ру­си­је за
свет­ску ре­во­лу­ци­ју, „што нам до­ка­зу­је и да­на­шња Шпа­ни­ја“.28
Иако без ан­ти­се­мит­ских по­ру­ка, не­га­ти­ван од­јек у је­вреј­ској јав­но­сти је имао
ин­тер­вју па­три­јар­ха Вар­на­ве јед­ном бер­лин­ском ли­сту сре­ди­ном ма­ја 1937. у је­ку
бор­бе око Кон­кор­да­та.29 Па­три­јарх се за­ла­гао за са­вез зе­ма­ља про­тив бољ­ше­вич­ке
опа­сно­сти из­ра­жа­ва­ју­ћи сим­па­ти­је за пр­вен­ство Не­мач­ке и ње­ног во­ђе у тој бор­би.
По­хва­лио је Хи­тле­ро­ву по­ли­ти­ку пре­ма Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви же­сто­ко на­па­да­ју­
ћи по­ку­шај скла­па­ња кон­кор­да­та Ју­го­сла­ви­је са Ва­ти­ка­ном.30 Ова из­ја­ва мо­же да се
схва­ти и као сво­је­вр­сно упо­зо­ре­ње др­жав­ном вр­ху да по­ка­же од­луч­ност пре­ма на­
ме­ра­ма Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве оли­че­ним у кон­кор­да­ту, при че­му је Хи­тлер тре­ба­ло
да по­слу­жи као при­мер за ис­по­ља­ва­ње та­кве од­луч­но­сти.
Став је­вреј­ске за­јед­ни­це пре­ма де­ло­ва­њу па­три­јар­ха Вар­на­ве био је, ипак,
по­зи­ти­ван што се по­ка­за­ло по­во­дом ње­го­ве из­не­над­не смр­ти ју­ла 1937.го­ди­не у
вре­ме нај­ве­ће кри­зе око Кон­кор­да­та. С об­зи­ром на све окол­но­сти, то је и ра­зу­мљи­
во. Нај­ви­ши пред­став­ни­ци је­вреј­ске за­јед­ни­це су у име свих ју­го­сло­вен­ских Је­вре­
ја из­ра­зи­ли искре­но са­у­че­шће због смр­ти па­три­јар­ха Вар­на­ве ко­ји је „сво­јим ста­
вом пре­ма сви­ма вје­ро­ис­ по­ве­сти­ма знао да при­ба­ви по­што­ва­ње свих гра­ђа­на без
раз­ли­ке“. У сво­јој из­ја­ви вр­хов­ни ра­бин др Исак Ал­ка­лај је ис­та­као да је жа­лост ју­
го­сло­вен­ских Је­вре­ја тим ве­ћа „јер су они по­ред бла­го­род­не и за­слу­жне пра­во­слав­
не цр­кве ва­зда ужи­ва­ли све бла­го­де­ти сво­га ма­те­ри­јал­ног и ду­хов­ног жи­во­та.“31
Осим из­ја­ве вр­хов­ног ра­би­на Ал­ка­ла­ја, у Гла­сни­ку, ор­га­ну Срп­ске пра­во­слав­не па­
три­јар­ши­је су по­во­дом па­три­јар­хо­ве смр­ти пре­не­ти и из­ра­зи са­у­че­шћа Је­вреј­ске
оп­шти­не у Бе­о­гра­ду, Је­вреј­ске се­фард­ске ве­ро­и­спо­вед­не оп­шти­не, Са­ве­за је­вреј­
ских ве­ро­и­спо­вед­них оп­шти­на Ју­го­сла­ви­је.32

26 Пра­во­сла­вац, „За наш ан­ти­бољ­ше­ви­зам!“, Jav­nost, br. 3, Be­o­grad 16.ja­nu­a­ra 1937.

27 „Глас Срп­ске Цр­кве про­тив ко­му­ни­зма“, Гла­сник, бр.1–2, Срем­ски Кар­лов­ци, 2 (15) фе­бру­а­ра 1937, 34.
28 Гла­сник, бр. 3–4, 2(15) мар­та 1937, 87–88.
29 „Je­dan in­ter­vju Nje­go­ve sve­to­sti Pa­tri­jar­ha Var­na­ve ‘Ču­vaj­te Adol­fa Hi­tle­ra’“, Ži­dov, br. 21, 21. maj 1937, 3.
30 Гла­сник, бр.1–2, 1937, 33–34.
31 „Од вр­хов­ног ра­би­на г. др Иска Ал­ка­ла­ја“, Гла­сник, бр. 15, 6 (19) ју­ла 1937, 496, „Smrt Pa­tri­jar­ha
Srp­skog Var­na­ve“, Ži­dov, br. 31, 30. jul 1937, 9.
32 Гла­сник, бр. 15, 6 (19) ју­ла 1937, 502, 512–513.
100 Милан Кољанин

Де­ло­ва­ње Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве сре­ди­ном три­де­се­тих го­ди­на у зна­чај­

ној ме­ри је би­ло обе­ле­же­но не­спо­ра­зу­ми­ма, за­тим и озбиљ­ним су­ко­бом са вла­дом
др Ми­ла­на Сто­ја­ди­но­ви­ћа по­во­дом за­кљу­че­ња кон­кор­да­та Ју­го­сла­ви­је са Ва­ти­ка­
ном. То је био део на­сто­ја­ња вла­де да ре­гу­ли­ше од­но­се са Му­сли­ни­је­вом вла­дом у
скло­пу оп­ште пре­ор­јен­та­ци­је др­жав­не по­ли­ти­ке.
Пре­ма про­јек­ту кон­кор­да­та Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква у Ју­го­сла­ви­ји до­би­ла би из­
ве­сна пра­ва ко­ја ни­је до­би­ја­ла ни у јед­ном кон­кор­да­ту ко­ји је за­кљу­чи­ва­ла са дру­
гим зе­мља­ма. То се пре све­га од­но­си­ло на пр­ви члан про­јек­та кон­кор­да­та ко­јим је
Ка­то­лич­кој цр­кви при­зна­то „пу­но пра­во да сло­бод­но и јав­но вр­ши сво­ју ми­си­ју у
Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји“.33 Струч­на јав­ност је ука­зи­ва­ла на чи­ње­ни­цу да пре­ма ка­
то­лич­ком цр­кве­ном пра­ву „ми­си­ја цр­кве“ озна­ча­ва ње­ну ду­жност да по­кр­шта­ва не­
хри­шћа­не (Је­вре­је, му­сли­ма­не, па­га­не). Ти­ме се Ју­го­сла­ви­ја пре­тва­ра у обје­кат ка­
то­лич­ке ми­си­је, чи­ме се отва­ра­ју вра­та про­зе­ли­ти­зму и на­ру­ша­ва вер­ски мир у др­
жа­ви. Ука­зи­ва­но је и на низ дру­гих од­ред­би кон­кор­да­та не­по­вољ­них по ју­го­сло­вен­
ску др­жа­ву и ње­не ин­те­ре­се.34
Кон­кор­дат је био по­вод за ве­ли­ке по­ли­тич­ке су­ко­бе ко­ји су кул­ми­ни­ра­ли ју­ла
1937. „кр­ва­вом ли­ти­јом“ у Бе­о­гра­ду. По­сле то­га је, на ве­ли­ко не­за­до­вољ­ство Ва­ти­
ка­на и за­гре­бач­ког Кап­то­ла, вла­да по­ву­кла пред­лог кон­кор­да­та из про­це­ду­ре усва­
ја­ња. Је­дан од цен­та­ра опо­зи­ци­је би­ла је Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква, ко­ја је ве­о­ма
оштро ис­ту­пи­ла про­тив кон­кор­да­та с пра­вом ис­ти­чу­ћи да је би њи­ме Ро­мо­ка­то­лич­
ка цр­ква у Ју­го­сла­ви­ји до­би­ла по­вла­шћен по­ло­жај. С дру­ге стра­не, до­га­ђа­ји око
кон­кор­да­та по­ка­за­ли су да је до­шло до по­ја­ча­ног по­ли­тич­ког де­ло­ва­ња СПЦ, ко­је
ће се ис­по­љи­ти и у не­ким дру­гим кључ­ним до­га­ђа­ји­ма.
Ру­ко­вод­ство кров­не је­вреј­ске ор­га­ни­за­ци­је у зе­мљи, Са­ве­за је­вреј­ских ве­ро­
и­спо­вед­них оп­шти­на Ју­го­сла­ви­је (СЈВОЈ), за­у­зе­ло је не­га­ти­ван став пре­ма кон­кор­
да­ту сма­тра­ју­ћи да ште­ти ин­те­ре­си­ма је­вреј­ске за­јед­ни­це. Као и нај­ве­ћи део јав­но­
сти, Са­вез је сма­трао да се кон­кор­да­том олак­ша­ва и ина­че ја­ко про­зе­лит­ско де­ло­
ва­ње Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве. О то­ме су све­до­чи­ли и све број­ни­ји пре­ла­сци Је­вре­ја
на ри­мо­ка­то­лич­ку ве­ру, на­ро­чи­то у Хр­ват­ској. Још то­ком два­де­се­тих го­ди­на је­вреј­
ска јав­ност је по­здра­вља­ла вла­ди­не ме­ре ко­ји­ма је за­бра­њи­ван про­зе­ли­ти­зам,35 без
сум­ње ри­мо­ка­то­лич­ки.
По­во­дом об­ја­вљи­ва­ња про­јек­та кон­кор­да­та, Из­вр­шни од­бор СЈВОЈ на сед­
ни­ци од 1.фе­бру­а­ра 1937.оце­нио је да је то „ја­ко од­сту­па­ње од пра­ва ко­ја су да­на­
шњим за­ко­ни­ма за­га­ран­то­ва­на по­је­ди­ним вер­ским за­јед­ни­ца­ма у Ју­го­сла­ви­ји“. Ге­
не­рал­ни се­кре­тар Са­ве­за Ши­ме Шпи­цер је у свом пи­сме­ном ре­фе­ра­ту на­вео да би
од­ред­бе кон­кор­да­та у да­том об­ли­ку „осет­но оште­ти­ле ин­те­рес на­ше је­вреј­ске за­
јед­ни­це“. Из­вр­шни од­бор је за­кљу­чио да о овом пред­ме­ту сво­је ми­шље­ње да­ју Ра­
бин­ски си­нод и Прав­на сек­ци­ја са­ве­за.36 По­вла­че­ње кон­кор­да­та из про­це­ду­ре усва­

33 Кон­кор­дат из­ме­ђу Све­те Сто­ли­ц е и Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, Про­је­кат ју­го­сло­вен­ског кон­кор­да­

та и ва­же­ћи кон­кор­да­ти, при­лог: Текст про­јек­та ју­го­сло­вен­ског кон­кор­да­та, б. м, 1937, 55. Ви­ди и:
To­dor Stoj­kov, Vla­da Mi­la­na Sto­ja­di­no­vi­ća (1935–1937), Be­o­grad 1985, 209–211.
34 Кон­кор­дат из­ме­ђу Све­те Сто­ли­ц е и Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, 8, 53–54.
35 „Ju­go­slo­ven­ska vla­da za­bra­nju­je pro­ze­lit­stvo“, Ži­dov, br. 7, 18.fe­bru­ar 1927, 2.
36 Је­вреј­ски исто­риј­ски му­зеј, Бе­о­град (ЈИМ), рег. бр. 5857, За­пи­сник 11.сед­ни­це Из­вр­шног од­бо­ра

Са­ве­за је­вреј­ских ве­ро­ис­ по­вед­них оп­шти­на ју­го­сла­ви­је, 1. фе­бру­ар 1937.

 Однос српске Цркве према Јеврејима и ‘јеврејском питању’ (1918–1941) 101

ја­ња учи­ни­ло је бес­пред­мет­ном да­љу рас­пра­ву о овом пи­та­њу, при че­му о ста­ву
ру­ко­вод­ства Са­ве­за јав­ност ни­је оба­ве­шта­ва­на. У је­ку кон­кор­дат­ске кри­зе, умро је
па­три­јарх Вар­на­ва. У име свих ју­го­сло­вен­ских Је­вре­ја, нај­ви­ши пред­став­ни­ци је­
вреј­ске за­јед­ни­це су из­ра­зи­ли искре­но са­у­че­шће.37
То­ком дру­ге по­ло­ви­не три­де­стих го­ди­на у јав­но­сти су мо­гле да се уоче све
че­шћа ис­по­ља­ва­ња ан­ти­се­ми­ти­зма. Ши­ре­ње ан­ти­се­мит­ске про­па­ган­де тре­ба по­ве­
за­ти са по­сте­пе­ном спољ­но­по­ли­тич­ком пре­ор­јен­та­ци­јом зе­мље и на­ме­ром др­жав­
ног вр­ха да на­ђе mo­dus vi­ven­di са то­та­ли­тар­ним ре­ви­зи­о­ни­стич­ким зе­мља­ма, пре
све­га са на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­стич­ком Не­мач­ком. Ши­ре­ње ан­ти­се­мит­ске про­па­ган­де,
од­но­сно ње­но то­ле­ри­са­ње, има­ло је ја­сну сим­бо­лич­ну по­ру­ку с об­зи­ром на зна­чај
ко­ји је „је­вреј­ско пи­та­ње“ има­ло у по­ли­ти­ци Не­мач­ке.
Је­вреј­ска за­јед­ни­ца је ис­ка­зи­ва­ла сво­ју за­бри­ну­тост и на­сто­ја­ла је да ин­тер­
вен­ци­ја­ма код вла­сти обез­бе­ди по­што­ва­ње за­ко­на чи­ме би се спре­чи­ле та­кве по­ја­ве.
Пре­ма оце­ни Са­ве­зног од­бо­ра Са­ве­за ци­о­ни­ста Ју­го­сла­ви­је по­чет­ком ја­ну­а­ра 1935,
јед­но од нај­ва­жни­јих пи­та­ња би­ла је „по­ја­ва све ја­чег, отво­ре­ног и бру­тал­ног ан­ти­
се­ми­ти­зма у на­шој сре­ди­ни“. На за­се­да­њу Са­ве­зног ве­ћа Са­ве­за ци­о­ни­ста Ју­го­сла­
ви­је 12.и 13.ма­ја исте го­ди­не у Но­вом Са­ду ме­ђу дру­гим ре­зо­лу­ци­ја­ма, усво­је­на је
и ре­зо­лу­ци­ја о ан­ти­се­ми­ти­зму. И пре­ма оце­ни Глав­ног од­бо­ра СЈВО не­ко­ли­ко да­на
ка­сни­је, у зе­мљи је за­па­же­на но­ва по­ја­ва, ја­ча­ње ан­ти­се­мит­ске про­па­ган­де.38
По­сле сту­па­ња на по­ли­тич­ку сце­ну вла­де др Ми­ла­на Сто­ја­ди­но­ви­ћа ју­на
1935.ан­ти­се­мит­ска про­па­ган­да је по­ја­ча­на, а ин­тер­вен­ци­је код вла­сти до­но­си­ле
су са­мо при­вре­ме­не ре­зул­та­те. Пад Сто­ја­ди­но­ви­ће­ве вла­де фе­бру­а­ра 1939.до­нео
је пре­кид ан­ти­се­мит­ске кам­па­ње, ба­рем у ли­сто­ви­ма ко­ји су би­ли под ди­рект­ном
вла­ди­ном кон­тро­лом. У из­ме­ње­ним по­ли­тич­ким при­ли­ка­ма у вре­ме раз­бук­та­ва­ња
Дру­гог свет­ског ра­та и вел­ких по­бе­да Не­мач­ке на за­па­ду Евро­пе по­че­ла је об­но­
вље­на је ан­ти­се­мит­ска кам­па­ња ко­ја је у је­сен исте го­ди­не до­сти­гла вр­ху­нац у вре­
ме до­но­ше­ња две ан­ти­је­вреј­ске уред­бе.39
Да би се сте­кла по­у­зда­ни­ја сли­ка о од­но­су СПЦ пре­ма „је­вреј­ском пи­та­њу“
у об­ли­ку у ко­јем га је фор­му­ли­сао мо­дер­ни ан­ти­се­ми­ти­зам, као и пре­ма ак­ту­ел­ним
иде­о­ло­шким док­три­на­ма и по­ли­тич­кој прак­си за­сно­ва­ној на њи­ма, по­треб­но је ис­
пи­та­ти ста­во­ве и де­ло­ва­ње ње­них ви­со­ких пред­став­ни­ка, по­себ­но нај­у­ти­цај­ни­јих.
Је­дан од њих је си­гур­но био епи­скоп охрид­ски, за­тим жич­ки Ни­ко­лај (Ве­ли­ми­ро­
вић). Сте­кав­ши нај­ви­ше обра­зо­ва­ње, он се већ у мла­дим го­ди­на­ма афир­ми­сао као
фи­ло­зоф­ско-ре­ли­ги­о­зни пи­сац, ван­ре­дан го­вор­ник и на­ци­о­нал­ни рад­ник. То­ком
Пр­вог свет­ског ра­та по на­ло­гу вла­де у за­пад­ним зе­мља­ма је де­ло­вао на афир­ми­
са­њу срп­ских и ју­го­сло­вен­ских рат­них ци­ље­ва.40 Ми­сао во­ди­ља вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја

37 „Од вр­хов­ног ра­би­на г. др Иска Ал­ка­ла­ја“, Гла­сник, бр. 15, 6(19) ју­ла 1937, 496, „Smrt Pa­tri­jar­ha

Srp­skog Var­na­ve“, Ži­dov, br. 31, 30. jul 1937, 9; Гла­сник, бр. 15, 6 (19) ју­ла 1937, 502, 512–513.
38 Ži­dov, br. 2, 11. ja­nu­ar 1935, 5–8; isto, br. 20, 17.maj 1935, 1–7; isto, br. 21, 24. maj 1935, 8.
39 Ми­лан Ко­ља­нин, Је­вре­ји и ан­ти­се­ми­ти­зам у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји 1918–1941, Бе­о­град 2008,

242–249, 254, 395–454.

40 Ми­ло­рад Ек­ме­чић, Рат­ни ци­ље­ви Ср­би­је 1914, Бе­о­град 1973, 114–118, 194, 308, 315. Пре­ма се­ћа­

њи­ма Ива­на Ме­штро­ви­ћа, отац Ни­ко­лај је био бли­жи кон­цеп­ци­ја­ма Ју­го­сло­вен­ског од­бо­ра не­го оста­ли
Ср­би. „И док они го­во­ре са­мо о Ср­би­ји и срп­ству, те о не­ка­квој Ве­ли­кој Ср­би­ји, до­тле ка­лу­ђер го­во­ри
о Ср­би­ји и о срп­ском на­ро­ду и /о/ Ју­го­сла­ве­ни­ма и о бу­ду­ћој Ју­го­сла­ви­ји“; Ivan Me­štro­vić, Uspo­me­ne
102 Милан Кољанин

би­ла је хри­шћан­ска об­но­ва срп­ског на­ро­да, као и оп­ште­хри­шћан­ска об­но­ва. Је­дан

од пу­те­ва за њу био је еку­мен­ски по­крет ко­ји је по­др­жа­ла СПЦ и у ко­ме се ан­га­жо­
вао и сам вла­ди­ка Ни­ко­лај. Одр­жа­вао је бли­ске ве­зе са ви­со­ким пред­став­ни­ци­ма
Ан­гли­кан­ске цр­кве, са ко­јом је ус­по­ста­вио до­ди­ре већ то­ком Пр­вог свет­ског ра­та.
На­ро­чи­то бли­зак је био од­нос вла­ди­ке са чи­че­стер­ским би­ску­пом Џор­џом Бе­лом.41
Пр­ви свет­ски рат, као и бољ­ше­вич­ка ре­во­лу­ци­ја оста­ви­ли су ду­бо­ког тра­га
на схва­та­ња и де­ло­ва­ње вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја. Он је 1919.иза­бран за вла­ди­ку жич­ког, а
на­ред­не го­ди­не за вла­ди­ку охрид­ског. То­ком де­ло­ва­ња у Охри­ду вла­ди­ка је до­жи­
вео ду­бо­ку ду­хов­ну тран­сфор­ма­ци­ју што се ту­ма­чи ути­цал­јем мо­на­штва из Све­те
Го­ре и Бо­го­мо­љач­ког по­кре­та.42 Од та­да по­чи­ње вла­ди­ки­на оштра кри­ти­ка са­вре­
ме­не Евро­пе за ко­ју је твр­дио да се за­сни­ва на од­ри­ца­њу од Бо­га и кла­ња­њу идо­
ли­ма: ма­те­ри­ји, егу, на­ци­ји, им­пе­ри­ји и кул­ту­ри.43 Ус­твр­дио је да је због тих гре­хо­
ва Евро­па ка­жње­на Свет­ским ра­том и да ће без­бо­жни­штво и от­пад­ни­штво од Бо­
га би­ти узрок и бу­ду­ћег ра­та. Из­но­се­ћи ове ста­во­ве у свом пре­да­ва­њу 1927, ко­је је
штам­па­но у књи­зи под на­сло­вом Рат и Би­бли­ја, вла­ди­ка Ни­ко­лај је про­роч­ки пред­
ви­ђао да ће „ци­ви­ли­зо­ва­ни свет ста­ви­ти у слу­жбу пред­сто­је­ћем ра­ту сав свој мо­
зак, сву сво­ју енер­ги­ју и сав свој име­так“. Ужа­си ра­за­ра­ња ће „пре­ва­зи­ћи све ужа­
се рат­не из про­шлих вре­ме­на“, а тај рат ће се „од­ли­ко­ва­ти од­су­ством иде­ја и од­су­
ством ми­ло­сти и ју­на­штва“.44
Вла­ди­ка Ни­ко­лај је био бли­зак Бо­го­мо­љач­ком по­кре­ту, да би ка­сни­је по­стао
и ње­гов во­ђа.45 За­јед­но са је­ро­мо­на­хом Ди­о­ни­си­јем Ми­ли­во­је­ви­ћем ру­ко­во­дио је
бо­го­мо­љач­ким гла­си­лом Пра­во­слав­на хри­шћан­ска за­јед­ни­ца. Од 1926. го­ди­не ту
је об­ја­вљи­ван низ ан­ти­се­мит­ских чла­на­ка, ко­ји су се за­сни­ва­ли и на не­ким од нај­
о­зло­гла­ше­ни­јих ан­ти­се­мит­ских спи­са. Мар­та 1926.у члан­ку под на­зи­вом Кр­ва­ве
осно­ве или Про­то­ко­ли си­он­ских му­дра­ца пре­нет је увод из­да­њу овог пам­фле­та из
фра­ње­вач­ког ча­со­пи­са No­va Re­vi­ja46 из Ма­кар­ске, ко­ји га је у из­во­ди­ма об­ја­вљи­вао

na po­li­tič­ke lju­de i do­ga­đa­je, Za­greb 1969, 58. О хи­ма­ни­тар­ном ан­га­жо­ва­њу оца Ни­ко­ла­ја у САД 1915.
го­ди­не ви­ди и: Је­ле­на Ло­за­нић-Фро­тинг­хам, До­бро­твор­на ми­си­ја за Ср­би­ју у I свет­ском ра­ту. Пи­сма
из Аме­ри­ке и Ка­на­де 1915–1920. го­ди­не, при­ре­ди­ла Ан­ка Го­ђе­вац-Су­бо­тић, Бе­о­град 1970, 24, 48, 156.
41 Мју­ри­јел Хе­пел, Џорџ Бел и Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић. При­ча о јед­ном при­ја­тељ­ству, Це­ти­ње 2003.

Ви­ди и: Ни­ко­ла Жу­тић, „Срп­ска и Ан­гли­кан­ска цр­ква у пр­вој по­ло­ви­ни 20.ви­је­ка,“ Исто­ри­ја 20. ве­ка,
бр. 2, 2003, 99–113.
42 Ра­до­ван Би­го­вић, Од Све­чо­ве­ка до Бо­го­чо­ве­ка. Хри­шћан­ска фи­ло­со­фи­ја вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја Ве­ли­

ми­ро­ви­ћа, Бе­о­град 1998, 39–40, pas­sim.

43 Вла­ди­ка Ни­ко­лај, Рат и Би­бли­ја, Зре­ња­нин 2002, 91–93 (пр­во из­да­ње: 1931). Ова књи­га об­ја­

вље­на је 1940. и на ру­ском је­зи­ку; Јо­ван Ка­ча­ки, Ру­ске из­бе­гли­це у Кра­ље­ви­ни СХС/ Ју­го­сла­ви­ји. Би­бли­
о­гра­фи­ја ра­до­ва 1920–1944. По­ку­шај ре­кон­струк­ци­је, Бе­о­град 2003, дру­го из­да­ње, 173.
44 Вла­ди­ка Ни­ко­лај, Рат и Би­бли­ја, 24.
45 Дра­ган Су­бо­тић, Епи­скоп Ни­ко­лај и Пра­во­слав­ни бо­го­мо­љач­ки по­крет. Пра­во­слав­на на­род­на хри­

шћан­ска за­јед­ни­ца у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји 1920–1941, Бе­о­град 1996, 21–95; Вељ­ко Ђу­рић, Гол­го­та
Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве 1941–1945, Бе­о­град 1997, 47–49. Ви­ди и: Ђо­ко Сли­јеп­че­вић, Исто­ри­ја Срп­ске
пра­во­слав­не цр­кве, књи­га дру­га, Од по­чет­ка XIX ве­ка до кра­ја Дру­гог свет­ског ра­та, Бе­о­град 1991, 575.
46 „Кр­ва­ве осно­ве или Про­то­ко­ли си­он­ских му­дра­ца“, Пра­во­слав­на хри­шћан­ска за­јед­ни­ца, бр. 2–3,

фе­бру­ар-март 1926, 6–9. Пре­штам­па­но из „Но­ве Ре­ви­је“ број 1, са на­шим до­да­ци­ма. Пр­ва са­зна­ња о
Про­то­ко­ли­ма, до­ду­ше на ру­ском је­зи­ку, мо­гла су да се до­би­ју из књи­ге ру­ског ан­ти­се­ми­те Гри­го­ри­ја
Бо­сту­ни­ча Прав­да о Си­он­ских Про­то­ко­лах. С при­ло­же­ни­ем но­ва­го Про­то­ко­ла и 4-ох ри­сун­ков в тек­
сте, Срем­ска Ми­тро­ви­ца 1921. Пр­во це­ло­ви­то хр­ват­ско и ју­го­сло­вен­ско из­да­ње Про­то­ко­ла по­ја­ви­ло
се 1929 у из­да­њу Књи­жни­це Но­ве Ре­ви­је (J. But­mi, M. To­mić, Kr­va­ve osno­ve ili pro­to­ko­li si­on­skih mu­
dra­ca, Split-Ši­be­nik 1929). Пр­во це­ло­ви­то срп­ско из­да­ње по­ја­ви­ло се 1934.у Бе­о­гра­ду (Ко пот­ко­па­ва
 Однос српске Цркве према Јеврејима и ‘јеврејском питању’ (1918–1941) 103

од ма­ја 1925. Истог ме­се­ца де­ло­ве овог пам­фле­та из фра­ње­вач­ког ча­со­пи­са је пре­
у­зео бе­о­град­ски лист По­ли­тич­ки гла­сник. У Пра­во­слав­ној Хри­шћан­ској За­јед­ни­ци
су за­тим об­ја­вљи­ва­ни и не­ки дру­ги ан­ти­се­мит­ски спи­си, ме­ђу њи­ма де­ло­ви пам­
фле­та Ва­се Пе­ла­ги­ћа Вје­ро­за­кон­ско уче­ње Тал­му­да или огле­да­ло чи­вут­ског по­ште­
ња (Но­ви Сад 1879). Ана­те­ми­са­ни Пе­ла­гић је био по­знат као је­дан од нај­ве­ћих про­
тив­ни­ка цр­кве­не је­рар­хи­је и хри­шћан­ске дог­ме та­ко да су уред­ни­ци мо­ра­ли има­
ти јак раз­лог за об­ја­вљи­ва­ње. Мо­жда се раз­лог крио у то­ме што су ис­кри­вље­ни и
кри­во ту­ма­че­ни ци­та­ти из Тал­му­да би­ли ме­ђу глав­ним ар­гу­ме­на­ти­ма ан­ти­се­мит­ске
про­па­ган­де још од се­дам­де­се­тих го­ди­на 19. ве­ка. У Хри­шћан­ској за­јед­ни­ци је об­ја­
вље­но још не­ко­ли­ко чла­на­ка са ослон­цем на по­је­ди­не де­ло­ве Про­то­ко­ла, а њи­хов
аутор се по­зи­вао и на јед­ног од нај­у­ти­цај­ни­јих ан­ти­се­ми­та, ауто­мо­бил­ског маг­на­
та Хен­ри­ја Фор­да.47 На­ред­них го­ди­на об­ја­вљен је низ оштрих ан­ти­се­мит­ских чла­
на­ка ме­ђу ко­ји­ма су сва­ка­ко нај­ек­стрем­ни­ји би­ли они ру­ског еми­гран­та О. Ми­кло­
шев­ског.48
Два ме­се­ца по­сле об­ја­вљи­ва­ња у Пра­во­слав­ној Хри­шћан­ској за­јед­ни­ци, из­во­
ди из Про­то­ко­ла су пре­штам­па­ни у по­лу­зва­нич­ном гла­си­лу Епар­хи­је жич­ке Пре­
глед цр­кве Епар­хи­је жич­ке.49 У овом ме­сеч­ни­ку, ко­ји је из­ла­зио од 1919. до 1938. об­
ја­вљи­ва­ни су и не­ки дру­ги ан­ти­се­мит­ски тек­сто­ви, ме­ђу њи­ма и ру­ског све­ште­
ни­ка Ми­ха­и­ла С. Пе­ле­ха. Ипак, та­кви на­пи­си су два­де­се­тих го­ди­на би­ли рет­ки, а
глав­на те­ма ли­ста би­ли су осу­да ко­му­ни­зма и стра­да­ња пра­во­слав­ног на­ро­да у Со­
вјет­ском Са­ве­зу. При то­ме Је­вре­ји ни­су оп­ту­жи­ва­ни као крив­ци.50
Нео­спор­но је да су стра­да­ње ру­ског на­ро­да и све­штен­ства у ре­во­лу­ци­ји, с
тим у ве­зи и прин­ци­пи мо­дер­ног ан­ти­се­ми­ти­зма, ути­ца­ли на ста­во­ве срп­ског све­
штен­ства, ме­ђу њи­ма и на став вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја пре­ма Је­вре­ји­ма. У то­ме су зна­
чај­ну уло­гу има­ли ан­ти­се­мит­ски пам­фле­ти, као што су би­ли Про­то­ко­ли. Ипак, за
вла­ди­ку Ни­ко­ла­ја је би­блиј­ска тра­ди­ци­ја би­ла осно­ва за ту­ма­че­ње исто­ри­је и у том
дог­мат­ском окви­ру тре­ба по­сма­тра­ти ње­гов од­нос пре­ма је­вреј­ском на­ро­ду. По­ред
то­га, код ње­га се мо­же за­па­зи­ти ево­лу­ци­ја од дог­мат­ске кри­ти­ке је­вреј­ске ве­ре, ан­

чо­ве­чан­ство. Про­то­ко­ли ску­по­ва Си­он­ских му­дра­ца, Па­кле­ни план осво­је­ња све­та ко­ји из­во­де ју­део-
ма­со­ни, Из­дао: Pa­tri­o­ti­cus, Бе­о­град 1934).
47 „Вје­ро­за­кон­ско уче­ње Тал­му­да или Огле­да­ло Чи­вут­ског по­ште­ња“, исто, бр.4, април 1926, 8–11;

Је­ро­мо­нах Ди­о­ни­си­је Ми­ли­во­је­вић, „Про­грес и мо­да“ (Кр­ва­ве осно­ве-про­то­ко­ли Си­он­ских му­дра­ца),

исто, бр.10, ок­то­бар 1926, 9–15; Је­ро­мо­нах Ди­о­ни­си­је, „Не­при­ја­те­љи Хри­шћан­ства по Хен­ри-у Фор­
ду“, исто, бр.1–2, ја­ну­ар 1927, 4–9.
48 О. Ми­кло­шев­ски, „Иде­о­ло­ги­ја са­вре­ме­ног Је­вреј­ства“, Пра­во­слав­на Хри­шћан­ска За­јед­ни­ца,

бр.1, Кра­гу­је­вац, ја­ну­ар 1928, 7–11; исти, „По­ре­кло и ци­ље­ви Со­ци­ја­ли­зма“, исто, бр.3–4, март-април
1928, 4–8. У књи­зи Д. Су­бо­ти­ћа Епи­скоп Ни­ко­лај и Пра­во­слав­ни бо­го­мо­љач­ки по­крет, (62–65), пре­
при­ча­ни је са­др­жај на­ве­де­них и не­ких дру­гих ан­ти­се­мит­ских чла­на­ка у ли­сту За­јед­ни­це. Све њих је
аутор на­звао „те­о­ло­шком рас­пра­ва­ма“ оце­њу­ју­ћи да су „има­ле знат­ног од­је­ка у на­ро­ду“; исто, 65. Ови
члан­ци су да­ле­ко од те­о­ло­шких рас­пра­ва, по­го­то­во члан­ци О. Ми­кло­шев­ског ко­ји је по­зи­вао чла­но­ве
Хри­шћан­ске за­јед­ни­це да, ка­да оја­ча­ју, на пр­вом ме­сту ис­ко­ре­не Је­вре­је. Скр­на­ве­ћи срп­ску тра­ди­ци­ју,
он је по­звао при­пад­ни­ке За­јед­ни­це у „све­ти рат-за крст ча­сни, за сло­бо­ду злат­ну-про­ти­ву слу­гу со­то­
ни­них!“; „Је­вре­ји и Тал­муд“, Пра­во­слав­на Хри­шћан­ска За­јед­ни­ца, бр. 9, Кра­гу­је­вац, сеп­тем­бар 1928, 8.
49 „Је­вреј­ство“, Пре­глед цр­кве Епар­хи­је жич­ке, бр. 5, Ча­чак 1926, 114–121. У истом тек­сту пре­не­ти

су ста­во­ви ан­ти­се­ми­те Хен­ри­ја Фор­да.

50 Ми­лош Ти­мо­ти­је­вић, „Ду­ну­ли су ви­хор­ни ве­тро­ви“: Ста­во­ви епи­ско­па Ни­ко­ла­ја Ве­ли­ми­ро­ви­ћа

о Је­вре­ји­ма, ли­бе­ра­ли­зму, ко­му­ни­зму и на­ци­зму у штам­пи Жич­ке епар­хи­је пред Дру­ги свет­ски рат“,
На­ша про­шлост, бр. 8, Кра­ље­во 2007, 98–102.
104 Милан Кољанин

ти­ју­да­и­зма ка мо­дер­ном ан­ти­се­ми­ти­зма ко­ја је укло­пље­на у кри­ти­ку ли­бе­ра­ли­зма,

ма­те­ри­ја­ли­зма и са­вре­ме­не Евро­пе.51 Већ од 1926.вла­ди­ка Ни­ко­лај је при­да­вао ве­
ли­ки ути­цај тај­ном де­ло­ва­њу Је­вре­ја. Ис­ти­цао је да на пра­во­сла­вље јав­ни при­ти­сак
вр­ше му­сли­ма­ни у Тур­ској и без­бо­жни­ци у Ру­си­ји, „а та­јан сву­да и на све стра­не од
тај­но ор­га­ни­зо­ва­ног је­вреј­ства и ма­сон­ства, и од све­тов­ног спо­ља­шњег ду­ха/.../“52
Је­ди­но јав­но су­че­ља­ва­ње вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја са не­ким пред­став­ни­ком је­вреј­
ске за­јед­ни­це се до­го­ди­ло по­чет­ком 1928. По­во­дом је био об­ја­вљи­ва­ње вла­ди­ки­ног
пре­да­ва­ња При­ча о ву­ку и јаг­ње­ту у бо­жић­ном бро­ју ли­ста Вре­ме.53 То је био од­ло­
мак из ње­го­вих пре­да­ва­ња ко­је је прет­ход­не је­се­ни одр­жао у Сје­ди­ње­ним Аме­рич­
ким Др­жа­ва­ма у Прин­сто­ну и на King’s Kol­le­ge у Лон­до­ну. У овом на­пи­су, за­сно­ва­
ном на при­чи из охрид­ског кра­ја о ву­ку и јаг­ње­ту, Исус Хри­стос је оли­чен у јаг­ње­
ту бож­јем, а ње­го­ви про­го­ни­те­љи и уби­це су пред­ста­вље­ни као ву­ко­ви. При то­ме
је Ирод пер­со­ни­фи­ко­вао его­из­ ам, Ка­ја­фа и Је­вре­ји шо­ви­ни­зам, а Пи­лат им­пе­ри­ја­
ли­зам. Иако је ис­та­као да је јаг­ње ја­че од ву­ка, вла­ди­ка је пре­да­ва­ње за­вр­шио упо­
зо­ре­њем ко­јим је ја­сно ис­та­као да је ко­нач­на од­лу­ка, ипак, у ру­ка­ма чо­ве­ка: „Чо­
ве­чан­ство има да иза­бе­ре или дух ву­ко­ва, ко­ји су го­ни­ли Јаг­ње Бож­је, или дух то­
га са­мо­га Јаг­ње­та. Иза­бе­ре ли чо­ве­чан­ство вуч­ји дух Иро­да, Ка­ја­фе и Пи­ла­та, иза­
бра­ло је ве­чи­ти рат; иза­бе­ре ли пак дух Јаг­ње­та Бож­јег, иза­бра­ло је ве­чи­ти мир.“
По­ка­за­ло се да ова при­ча, по­го­то­во ње­на глав­на по­ру­ка, мо­же да се ту­ма­чи
као на­пад на Је­вре­је. По­сле не­де­љу да­на у истом ли­сту об­ја­вље­но је пи­смо (на два
ступ­ца са фо­то­сом) вр­хов­ног ра­би­на др Иса­ка Ал­ка­ла­ја са кри­ти­ком ста­во­ва вла­
ди­ке Ни­ко­ла­ја.54 Пр­ви, ве­ћи део пи­сма ба­вио се кри­ти­ком дог­мат­ске стра­не вла­ди­
ки­ног пре­да­ва­ња. Вр­хов­ни ра­бин је ис­та­као да му ни­је на­ме­ра да во­ди дис­пу­те „са
уче­ним Епи­ско­пом, ко­га, уоста­лом, то­ли­ко по­шту­јем“. Ипак је ис­та­као да је јаг­ње
бож­је сим­бол про­ро­ка за је­вреј­ски на­род ко­ји је пре­у­зе­ло хри­шћан­ство. По­зи­ва­ју­ћи
се на но­ви­ја те­о­ло­шка де­ла, вр­хов­ни ра­бин је на­вео да су Ка­ја­фа и вер­ске ста­ре­ши­не
у Је­ру­са­ли­му би­ли по све­му до­стој­ни след­бе­ни­ци про­ро­ка, та­ко да се ни­ка­ко не мо­
гу на­зи­ва­ти ву­ци­ма ни ста­вља­ти у исти ред са Иро­дом и Пи­ла­том. Оце­нио је да је по
овим пи­та­њи­ма вла­ди­ка „при­лич­но на­за­дан“, а да га је на обра­ћа­ње јав­но­сти под­
ста­кла ин­тен­ци­ја епи­ско­по­вог члан­ка „ко­ја би мо­гла има­ти не­ма­лих по­сле­ди­ца по
ве­ро­и­спо­вест ко­ју ја за­сту­пам“. Ал­тер­на­ти­ва ко­ју је епи­скоп по­ста­вио, или иза­бра­
ти дух Јаг­ње­та бож­јег, ко­ји је мир, или дух Иро­да, Ка­ја­фе и Пи­ла­та ко­ји је рат, на­
ве­ла је вр­хов­ног ра­би­на на сле­де­ћи за­кљу­чак: „Сви, да­кле, ко­ји не иза­бе­ру дух Јаг­
ње­та, т. ј. не ис­по­ве­да­ју Хри­шћан­ство, ме­ђу ко­је до­ла­зе и Ка­ја­фе-Је­вре­ји, сви се ти
има­ју сма­тра­ти као ру­ши­о­ци ми­ра, као ву­ци, као љу­ди ко­ји про­по­ве­да­ју рат“. То је
упо­ре­дио са сред­њо­ве­ков­ним кле­ве­та­ма про­тив Је­вре­ја и слич­ним ин­си­ну­а­ци­ја­ма у
да­на­шњим др­жа­ва­ма „где се Је­вре­ји не тре­ти­ра­ју као бож­ји ство­ро­ви и ло­јал­ни гра­

51 За рас­пра­ву о ан­ти­ју­да­из ­ му и ан­ти­се­ми­ти­зму вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја ви­ди и: Jo­van Byford, Po­ti­ski­va­

nje i po­ri­ca­nje an­ti­se­mi­ti­zma. Se­ća­nje na vla­di­ku Ni­ko­la­ja Ve­li­mi­ro­vi­ća u sa­vre­me­noj srp­skoj pra­vo­slav­noj
kul­tu­ri, Be­o­grad 2005, 148–179.
52 Епи­скоп Ни­ко­лај, „Да др­жи­мо Ве­ру Ота­ца“, Пра­во­слав­на Хри­шћан­ска За­јед­ни­ца, бр. 5, мај 1926, 1–2.
53 Ни­ко­лај Епи­скоп Охрид­ски, „При­ча о ву­ку и јаг­ње­ту“, Вре­ме, бр. 2137, Бе­о­град, 7, 8, 9. ја­ну­ар

1928, 17. Истог ме­се­ца текст је об­ја­вљен у ли­сту Брат­ство (бр. 1, Са­ра­је­во, ја­ну­ар 1928), а за­тим и у
ли­сту Пре­глед цр­кве Епар­хи­је жич­ке.
54 Др И. Ал­ка­лај, врх. ра­бин, „При­ча о ву­ку и јаг­ње­ту (Пи­смо Вр­хов­ног Ра­би­на)“, Вре­ме, бр. 2178,

15. ја­ну­ар 1928, 3.

 Однос српске Цркве према Јеврејима и ‘јеврејском питању’ (1918–1941) 105

ђа­ни“. На кра­ју је ис­та­као да вер­ски па­сти­ри мо­ра­ју да ши­ре љу­бав, а не мр­жњу. „И

ка­да та­ко чи­не сви пред­став­ни­ци ши­ро­ко­гру­де Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве, са Њ. С.
Па­три­јар­хом на че­лу,-с пра­вом се то исто оче­ку­је и од јед­но­га од нај­про­све­ће­ни­јих
ње­них пред­став­ни­ка, од Њ. П.Епи­ско­па Охрид­ског Го­спо­ди­на Ни­ко­ла­ја“.
У свом оп­шир­ном од­го­во­ру вр­хов­ном ра­би­ну Ал­ка­ла­ју кра­јем ја­ну­а­ра 1928,
вла­ди­ка Ни­ко­лај је ис­та­као да је ово пре­да­ва­ње одр­жао пред ве­ли­ким бро­јем љу­ди
у САД и Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, али да „ни­ко од Је­вре­ја ни­је дао та­ко крив и жуч­ни ко­
мен­тар на мо­је ре­чи“. Од­луч­но је од­био ве­ли­ча­ње Ка­ја­фе „и ње­го­ве кр­ва­ве кли­ке“.
Бра­нио је пра­во на кри­ти­ку и од­ба­цу­ју­ћи по­гре­шно схва­ће­ње вер­ске то­ле­ран­ци­је
вр­хов­ног ра­би­на ко­ји не до­зво­ља­ва кри­тич­ке ре­чи про­тив Ка­ја­фе. „Да су сви Је­вре­
ји Ка­ја­фе, то ја ни­сам ни ре­као ни на­пи­сао. Ко је од Ср­ба ика­да то ре­као или на­пи­
сао? Та реч, под­мет­ну­та ме­ни, у ства­ри пр­ви пут се чу­ла у овој зе­мљи из уста са­мог
Вр­хов­ног Ра­би­на“. Од­био је и ту­ма­че­ње вр­хов­ног ра­би­на по ко­јем се „сви Је­вре­ји
има­ју сма­тра­ти ру­ши­о­ци­ма ми­ра, као ву­ци, као љу­ди ко­ји про­по­ве­да­ју рат./.../ Ко
је мо­гао слу­ти­ти, да ће ма ко од Је­вре­ја у све­ту иден­ти­фи­ко­ва­ти Је­вреј­ство са Ка­ја­
фом и ње­го­вим исто­ми­шље­ни­ци­ма?“55 На овом од­го­во­ру по­ле­ми­ка је и за­вр­ше­на.
Вла­ди­ка Ни­ко­лај је 1934.по­но­во по­ста­вљен на трон жич­ке епар­хи­је. Из­ме­ђу
два ра­та ова епар­хи­ја је има­ла раз­гра­на­ту про­па­ганд­ну де­лат­ност ко­ју је по­кре­нуо
упра­во епи­скоп Ни­ко­лај.56 Ње­го­ви јав­ни ис­ту­пи би­ли су и да­ље упе­ре­ни про­тив са­
вре­ме­ног без­бо­жни­штва и по­губ­них иде­о­ло­ги­ја, ко­је сто­је иза њих. Као епи­скоп на
сто­ли­ци пр­вог срп­ског ар­хи­е­пи­ско­па, ис­ти­цао је вред­но­сти све­то­са­вља, по­себ­но
чи­ње­ни­цу да је то на­ци­о­нал­на цр­ква ко­ја тво­ри осно­ву на­ци­о­на­ли­зму Ср­ба.
У пре­да­ва­њу На­ци­о­на­ли­зам Све­то­га Са­ве одр­жа­ном 1935. на Ко­лар­че­вом
на­род­ном уни­вер­зи­те­ту на про­сла­ви „Не­де­ље пра­во­сла­вља“ за­тим штам­па­ном као
по­себ­но из­да­ње, вла­ди­ка се по­хвал­но из­ра­зио о во­ђи не­мач­ког на­ро­да. Не по­ми­
њу­ћи Хи­тле­ро­во име, из­ра­зио је по­што­ва­ње пре­ма ње­му јер је у 20.ве­ку до­шао на
иде­ју Све­то­га Са­ве да спо­ји на­ци­о­на­ли­зам и ве­ру и ство­ри на­ци­о­нал­ну цр­кву. Ти­ме
је пред­у­зео „у свом на­ро­ду онај нај­ва­жни­ји по­сао, ко­ји при­ли­чи је­ди­но све­ти­те­љу,
ге­ни­ју и хе­ро­ју“. Иако ово по­ре­ђе­ње мо­же да игле­да пре­те­ра­но, тре­ба га схва­ти­ти
као по­хва­лу сви­ма они­ма ко­ји су во­ди­ли и во­де бор­бу за ства­ра­ње на­ци­о­нал­не хри­
шћан­ске цр­кве јер је она „основ пра­вог, је­ван­ђељ­ског и ор­ган­ског на­ци­о­на­ли­зма“.
Осим афир­ма­ци­је де­ла Све­тог Са­ве, у пре­да­ва­њу су упу­ће­не оштре кри­ти­ке им­пе­
ри­ја­ли­зму, шо­ви­ни­зму и ис­кљу­чи­во­сти пре­ма дру­гим на­ро­ди­ма. Вла­ди­ка Ни­ко­лај
је све­то­сав­ски, ор­ган­ски на­ци­о­на­ли­зам су­прот­ста­вио европ­ском на­ци­о­на­ли­зму, ко­
ји „стал­но у тр­за­ји­ма на­ги­ње час им­пе­ри­ја­ли­зму, час ин­тер­на­ци­о­на­ли­зму. А јак те­
мељ пра­вом на­ци­о­на­ли­зму је­сте на­ци­о­нал­на цр­ква. Ми има­мо и тај ја­ки те­мељ, и
це­лу гра­ђе­ви­ну ја­ку.“ Спис се за­вр­ша­ва твр­ђе­њем да Све­ти Са­ва мо­же да бу­де учи­
тељ не са­мо срп­ском на­ро­ду, не­го и да­на­шњој Евро­пи „у здра­вом на­ци­о­на­ли­зму, је­
ван­ђељ­ском и ор­ган­ском. У то­ме је Све­ти Са­ва пот­пу­но са­вре­мен, и још ви­ше не­го
са­вре­мен-он је чо­век бу­дућ­но­сти. И у то­ме је он био и остао до ово­га да­на Евро­пе­
јац, и то је­дин­ствен ме­ђу Евро­пеј­ци­ма.“57

55 „Од­го­вор Епи­ско­па Ни­ко­ла­ја Вр­хов­ном Ра­би­ну“, Вре­ме, бр. 2194, 30. ја­ну­ар 1928, 4.
56 М. Ти­мо­ти­је­вић, „Ду­ну­ли су ви­хор­ни ве­тро­ви“, 97.
57 Епи­скоп Ни­ко­лај, На­ци­о­на­ли­зам Све­то­га Са­ве, Бе­о­град 1935. Исте го­ди­не вла­ди­ка је до­био

од­ли­ко­ва­ње, не­мач­ки крст за гра­ђан­ске за­слу­ге, ко­јим га је Хи­тлер од­ли­ко­вао за об­на­вља­ње не­мач­ког
106 Милан Кољанин

Три го­ди­не ка­сни­је, у вре­ме по­ја­ча­не де­хри­сти­ја­ни­за­ци­је Не­мач­ке и уз­ди­за­

ња но­вих кул­то­ва, вла­ди­ка је кри­ти­ко­вао вер­ску по­ли­ти­ку не­мач­ких во­ђа. То је би­
ло у фор­ми по­ле­ми­ке са оп­ту­жбом ри­мо­ка­то­лич­ке про­па­ган­де да пра­во­слав­ни же­
ле не са­мо на­ци­о­нал­ну цр­кву, не­го и на­ци­о­нал­ну ве­ру. При то­ме је је­дан ри­мо­ка­
то­лич­ки лист у Ју­го­сла­ви­ји на­вео да то хо­ће и Хи­тлер. Вла­ди­ка је на то од­го­во­рио
да он не зна шта же­ли Хи­тлер, али ако он же­ли не­мач­ку на­ци­о­нал­ну цр­кву, у то­ме
не гре­ши. „Ако ли пак хо­ће не­мач­ку на­ци­о­нал­ну ве­ру-ка­ко се је­дан од ње­го­вих ми­
ни­ста­ра г. Ро­зен­берг из­ра­жа­ва-он­да он не­сум­њи­во гре­ши. Јер не­мач­ка на­ци­о­нал­на
ве­ра не би мо­гла дру­го зна­чи­ти не­го јед­ну на­ро­чи­ту ве­ру раз­ли­чи­ту од свих дру­гих
ве­ра у све­ту, да­кле раз­ли­чи­те и од са­ме Хри­сто­ве ве­ре. То би би­ла за­блу­да и од­сту­
па­ње од бо­жан­ске исти­не./.../ На­ци­о­нал­на је цр­ква, т. ј.спро­вод­ни­ца јед­не исте жи­
во­твор­не ве­ре у ра­зним на­ро­ди­ма. У ве­ри да­кле не­ма ни­ка­кве раз­ли­ке ме­ђу пра­во­
слав­ним на­ро­ди­ма. /.../ Пре­ма то­ме, тре­ба пра­ви­ти раз­ли­ку из­ме­ђу на­ци­о­нал­не цр­
кве и на­ци­о­нал­не ве­ре. Ту раз­ли­ку не ће да пра­ве ва­ти­кан­ски ин­тер­на­ци­о­на­ли­сти
за­то што им то не иде у ра­чун.“58
То­ком у дру­ге по­ло­ви­не три­де­се­тих го­ди­на вла­ди­ки­на кри­ти­ка то­та­ли­тар­
них иде­о­ло­ги­ја и њи­хо­вих но­си­ла­ца је би­ла све из­ра­же­ни­ја. Упо­ре­до са ко­му­ни­
змом кри­ти­ко­вао је и фа­ши­зам, као и по­ли­ти­ку ко­ја се за­сни­ва­ла на тим иде­о­ло­ги­
ја­ма. При­ли­ком осве­ће­ња ико­но­ста­са у цр­кви у се­лу Грив­цу по­чет­ком ју­на 1936.
епи­скоп Ни­ко­лај је по­ру­чио сле­де­ће: „Ваш пут у жи­во­ту не­ка бу­де пут сре­ди­не.
Не иди­те ни ле­во ни де­сно /.../ Не бу­ди­те ни крај­њи ле­ви­ча­ри ни крај­њи де­сни­ча­
ри. Крај­ња ле­ви­ца је ко­му­ни­зам, а крај­ња де­сни­ца фа­ши­зам. Ва­ше по­ли­тич­ко убе­
ђе­ње не­ка бу­де пра­во­слав­на ве­ра, а ва­ша за­јед­нич­ка ку­ћа не­ка бу­де Ју­го­сла­ви­ја“.59
Оштри­ца кри­ти­ке вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја све ви­ше се усме­ра­ва­ла и на Је­вре­је, ко­
ји ће, у скла­ду са мо­дер­ним ан­ти­се­ми­ти­змом, у ње­го­вој кри­ти­ци по­сте­пе­но до­би­
ти ме­сто глав­ног не­при­ја­те­ља хри­шћан­ског све­та. Пр­ви вла­ди­кин иступ про­тив де­
струк­тив­ног ра­да Је­вре­ја био је у го­во­ру на Скуп­шти­ни све­штен­ства епар­хи­је жич­
ке 16.ју­ла 1936.у Жи­чи ко­јој је при­су­ство­вао и пред­сед­ник вла­де Ми­лан Сто­ја­ди­
но­вић. То је би­ло вре­ме све ве­ћих су­ко­ба око кон­кор­да­та Ју­го­сла­ви­је и Ва­ти­ка­на,
ко­ји ће кул­ми­ни­ра­ти на­ред­не го­ди­не. На­бра­ја­ју­ћи три ве­ли­ка зла ко­ја угро­жа­ва­
ју спољ­ни и уну­тра­шњи раз­вој зе­мље, вла­ди­ка је као пр­во по­ме­нуо кле­ри­ка­ли­зам,
нај­ве­ће европ­ско зло. „Дру­го зло је­сте про­кле­ти је­вреј­ски ју­да­и­зам, јер Је­вре­ји лу­
ка­во и му­дро као зми­ја ра­де на уни­ште­њу ве­ре,-ве­ре у пра­во­га Бо­га“. Тре­ће зло је
по­ган­ство, ко­је је ве­ко­ви­ма ра­ди­ло на уни­ште­њу св. цр­кве, за шта је као при­мер на­
вео бољ­ше­вич­ку Ру­си­ју.60
По­сле од­ре­ђе­них ор­га­ни­за­ци­о­них про­ме­на, ја­ну­а­ра 1937. гла­си­ло бо­го­мо­љач­
ког по­кре­та Пра­во­слав­на хри­шћан­ска за­јед­ни­ца, ор­ган На­род­не хри­шћан­ске за­јед­
ни­це пре­и­ме­но­ва­но је у Ми­си­о­нар, ор­ган Са­ве­за пра­во­слав­них брат­ста­ва На­род­не

вој­нич­ког гро­бља у Би­то­љу. Пре­да­ва­ње На­ци­о­на­ли­зам Све­то­га Са­ве је об­ја­вље­но у Ми­си­о­на­ру тек
ја­ну­а­ра 1938. (2–10).
58 „На­ци­о­нал­на цр­ква, али не на­ци­о­нал­на ве­ра“, Ми­си­о­нар, бр. 11, но­вем­бар 193, 289–290.
59 По­ли­ти­ка, 4.јун 1936; Рад­ми­ла Ра­дић, Жи­вот у вре­ме­ни­ма: Га­ври­ло До­жић 1881–1950, Бе­о­град

2006, 155.
60 „За­пи­сник XVII ре­дов­не скуп­шти­не све­штен­ства епар­хи­је жич­ке одр­жа­не на дан 16/3. ју­ла у ма­

на­сти­ру Жи­чи“, Пре­глед цр­кве Епар­хи­је жич­ке, бр. 11, Кра­ље­во, но­вем­бар 1936, 23; М. Ти­мо­ти­је­вић,
„Ду­ну­ли су ви­хор­ни ве­тро­ви“, 102–104.
 Однос српске Цркве према Јеврејима и ‘јеврејском питању’ (1918–1941) 107

хри­шћан­ске за­јед­ни­це. Пре­ма твр­ђе­њу уред­ни­штва кра­јем 1937, Ми­си­о­нар је по­стао

нај­ра­ши­ре­ни­ји и нај­чи­та­ни­ји наш вер­ски лист.61 У ли­сту је на­ста­вље­но об­ја­вљи­ва­
ње ан­ти­се­мит­ских чла­на­ка и оп­ту­жи­ва­ње Је­вре­ја за нај­го­ре ду­штве­не по­ша­сти. Јед­
на од но­ви­јих оп­ту­жби Је­вре­ја би­ла је да су они из­ми­сли­ли сек­те, пре све­га адвен­
ти­сте и на­за­ре­не, за ко­је се твр­ди­ло да су пре­пла­ви­ли мно­га ме­ста у др­жа­ви на­ро­
чи­то у Вој­во­ди­ни. Пре­ко ових сек­ти Је­вре­ји ру­ше цр­кву и др­жа­ву оства­ру­ју­ћи план
бољ­ше­ви­ка чи­ме се при­бли­жа­ва­ју „сво­јој вла­да­ви­ни са­тан­ској и ан­ти­хри­сто­вој“.62
Ипак, лист ни­је био до­след­но ан­ти­се­мит­ски и за бољ­ше­вич­ку ре­во­лу­ци­ју ни­су увек
окри­вљи­ва­ни Је­вре­ји, а упо­ре­до са бољ­ше­ви­змом је осу­ђи­ван и фа­ши­зам, Кри­ти­
ко­ва­не су и де­сне и ле­ве то­та­ли­тар­не иде­о­ло­ги­је и ре­жи­ми, ко­ји­ма су на­су­прот ста­
вља­не де­мо­крат­ске зе­мље као, ипак, бо­ље. У члан­ку пре­у­зе­том из Аме­ри­кан­ског Ср­
бо­бра­на дат је сле­де­ћи за­кљу­чак: „То што је у Не­мач­кој исто је и у Ита­ли­ји, исто је
и у Со­вјет­ској Ру­си­ји. Де­мо­крат­ске зе­мље, ка­кве су да су, ипак је бо­ље.“63
Од сре­ди­не три­де­се­тих го­ди­на у не­ким но­во­по­кре­ну­тим срп­ским вер­ским
ли­сто­ви­ма по­вре­ме­но су об­ја­вљи­ва­ни члан­ци у ко­ји­ма је ан­ти­се­ми­ти­зам био осно­
ва за ту­ма­че­ње са­вре­ме­них дру­штве­них и по­ли­тич­ких по­ја­ва. Је­дан од та­квих је
био бе­о­град­ски ме­сеч­ник Хри­шћан­ска ми­сао ко­ји је из­ла­зио од 1935. до 1941. под
уред­ни­штвом Ђо­ке М. Сли­јеп­че­ви­ћа, ина­че бли­ског по­кре­ту Збор Ди­ми­три­ја Љо­
ти­ћа. То се по­себ­но осе­ти­ло у пра­ће­њу ак­ту­ел­них по­ли­тич­ких до­га­ђа­ја, ме­ђу њи­
ма и на Уни­вер­зи­те­ту у Бе­о­гра­ду.64 Иако је био очи­гле­дан на­пор уред­ни­ка и са­рад­
ни­ка ли­ста да сво­ју кри­ти­ку „ју­де­о­марк­си­зма“ диг­ну на ви­ши, „те­о­рет­ски“ ни­во,
у не­ким члан­ци­ма мо­гао се за­па­зи­ти при­ми­ти­ван ан­ти­се­мит­ски на­бој при че­му
су глав­ни ар­гу­мен­ти би­ле фи­зич­ке од­ли­ке осо­ба о ко­ји­ма је би­ла реч: „ис­ко­ла­че­
не очи, гр­гу­ра­ве ке­сте­ња­сте и ри­ђе ко­се, ду­ги кри­ви но­се­ви“.65 На ис­тој, ра­си­стич­
кој осно­ви, до­ду­ше са бо­га­ти­јом ар­гу­мен­та­ци­јом, об­ја­шња­ва­на је Марк­со­ва иде­о­
ло­ги­ја. „Кар­ло Маркс је ра­би­нов син, он је ро­ђе­њем де­тер­ми­ни­ран сво­јом на­род­
ном сти­хи­јом./.../ Марк­си­зам ни­је ни­шта дру­го не­го је­дан пут да се на­ро­ди уве­ду
у свет бо­го­от­пад­ни­штва, на­си­ља и кр­во­про­ли­ћа, у ко­ји­ма би по­то­ну­ло из­бра­ње и
бо­го­син­ство не­срећ­ног чо­ве­чан­ства ко­је тре­ба да слу­жи Је­вре­ји­ма као ле­стви­ца у
њи­хо­вом по­врат­ку Бо­гу“.66
Ста­во­ви епи­ско­па Ни­ко­ла­ја су под­ста­кли не­ке све­ште­ни­ке ње­го­ве епар­хи­
је да на стра­ни­ца­ма епар­хиј­ског гла­си­ла из­не­су пот­пу­но за­о­кру­жен ан­ти­се­мит­ски
по­глед на дру­штво пре­ма ко­јем иза сва­ког де­струк­тив­ног ра­да сто­ји Је­вре­јин у све

61 Је­ро­мо­нах Јо­ван (Ра­па­јић, уред­ник ли­ста), „Од­го­вор на јед­ну ту­жбу“, Ми­си­о­нар, де­цем­бар 1937, 342.
62 Ми­ли­сав Ди­ми­три­је­вић, „Ми­си­о­нар­ски штит ве­ре или из­об­ли­че­ње ла­жног уче­ња сек­та­ша“,

Ми­си­о­нар, Кра­гу­је­вац, ја­ну­ар 1937, 14–17. Уз по­хва­лу пи­сцу члан­ка, део тек­ста је пре­нет у Гла­сни­ку
(„Про­тив сек­та­штва“, Гла­сник, бр. 5–6, 30. март (12. април) 1937, 248. Ви­ди и: Др Ва­си­ли­је Ко­стић,
„Под окри­љем Пра­во­сла­вља“, Ми­си­о­нар, април 1937, 106–109; Је­ро­мо­нах Јо­ван (Ра­па­јић, уред­ник ли­
ста), „Од­го­вор на јед­ну ту­жбу“, Ми­си­о­нар, де­цем­бар 1937, 336–343.
63 „Два­де­сет го­ди­на бољ­ше­вич­ког те­ро­ра“, Ми­си­о­нар, но­вем­бар 1937, 299–303. Ви­ди и: Про­фе­сор

И. И. Ољин, „Че­му нас учи Ру­ска ре­во­лу­ци­ја?“, Ми­си­о­нар, бр. 5, мај 1939, 13–15.
64 Ј. Ми­ло­са­вље­вић, „Про­во­ка­ци­је сту­де­на­та-марк­си­ста“, Хри­шћан­ска ми­сао, бр. 10, Бе­о­град, де­

цем­бар 1935, 3–4.

65 Ми­лу­тин П. Де­вр­ња, „Ак­ту­а­ли­је. Књи­жев­но-умет­нич­ко ве­че у Зе­му­ну“, Хри­шћан­ска ми­сао, бр.

2, фе­бру­ар 1936, 17–19.

66 Алек­сан­дар Гер­ма­но­вић, „Ре­ли­ги­о­зно-ра­сне прет­по­став­ке Марк­со­вог жи­вот­ног де­ла“, Хри­

шћан­ска ми­сао, бр. 7–8, ју­ли-ав­густ 1936, 11–112.

108 Милан Кољанин

три сво­је глав­не ема­на­ци­је. „Ка­ко ра­ди Је­вре­јин ма­сон, та­ко Је­вре­јин ка­пи­та­ли­ста
и Је­вре­јин бољ­ше­вик“. Као при­мер успе­шне бор­бе про­тив јед­ног од ових за­ла, ма­
сон­ства, по­не­кад је ис­ти­ца­на Хи­тле­ро­ва Не­мач­ка.67
Гла­си­ло Епар­хи­је жич­ке би­ло је отво­ре­но и за из­но­ше­ње су­прот­них ста­во­
ва јер су исто­вре­ме­но об­ја­вљи­ва­ни члан­ци у ко­ји­ма је од­ба­ци­ван ан­ти­се­ми­ти­зам,
а осу­ђи­ва­не су и ко­му­ни­стич­ка и фа­ши­стич­ка дик­та­ту­ра. Ипак, на­ста­вље­но је об­
ја­вљи­ва­ње и отво­ре­но ан­ти­се­мит­ских чла­на­ка. Иста уре­ђи­вач­ка по­ли­ти­ка во­ђе­на
је и у но­вом епар­хиј­ском гла­си­лу Жич­ки бла­го­ве­сник (1939–1941). Ан­ти­се­мит­ске
члан­ке углав­ном су об­ја­вљи­ва­ли све­ште­ни­ци бли­ски по­кре­ту Збор Ди­ми­три­ја Љо­
ти­ћа, ме­ђу њи­ма је­дан од уред­ни­ка Жич­ког бла­го­ве­сни­ка Алек­са То­до­ро­вић, за­тим
Ми­тро­фан Ма­тић, Ди­ми­три­је Нај­да­но­вић и не­ки дру­ги.68
Вла­ди­ка Ни­ко­лај је у дру­гој по­ло­ви­ни три­де­се­тих го­ди­на по­стао бли­зак са
Ди­ми­три­јем Љо­ти­ћем та­ко да је ан­ти­се­ми­ти­зам во­ђе Збо­ра ве­ро­ват­но имао из­ве­
стан ути­цај на вла­ди­ки­не по­гле­де. И по­ред то­га, ме­ђу њи­ма су по­сто­ја­ле зна­чај­не
раз­ли­ке ка­ко у иде­о­ло­шким по­гле­ди­ма и оце­ни са­вре­ме­них до­га­ђа­ја, та­ко и у по­
ли­тич­ком ан­га­жма­ну. Као и ра­ни­је, вла­ди­ка Ни­ко­лај је сво­је ан­ти­се­мит­ске ста­во­ве
ис­ка­зи­вао углав­ном у окви­ру кри­ти­ке биљ­ше­ви­зма, марк­си­стич­ке иде­о­ло­ги­је и ње­
ног твор­ца Кар­ла Марк­са.69 За раз­ли­ку од ње­га, Љо­тић је до­след­но при­хва­тио кон­
цеп­ци­је мо­дер­ног ан­ти­се­ми­ти­зма и ње­го­ве по­ли­тич­ке им­пли­ка­ци­је не­дво­сми­сле­но
се ор­јен­ти­шу­ћи ка на­ци­стич­кој Не­мач­кој. Док се кри­ти­ка вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја оба­ра­
ла и на ле­ви и на де­сни то­та­ли­та­ри­зам, као и на са­мог Хи­тле­ра, Љо­тић је у не­мач­
ког во­ђу по­ла­гао на­де да ће сру­ши­ти ко­му­ни­зам и об­но­ви­ти пра­во­слав­ну Ру­си­ју.
Он ни­је ни ма­ло сум­њао у до­бро­на­мер­ност те по­ли­ти­ке пре­ма ру­ском на­ро­ду и по­
ред из­ра­зи­тог ан­ти­сло­вен­ства у на­ци­стич­ком иде­о­ло­ги­ји.
У нај­пот­пу­ни­јем об­ли­ку ан­ти­се­мит­ски ста­во­ви вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја из­ло­же­ни
су у (не­пот­пи­са­ном) члан­ку „Про­тив без­бо­жног ко­му­ни­зма“ об­ја­вље­ном у Жич­ком
бла­го­ве­сни­ку мар­та 1940. У окви­ру оштре кри­ти­ке ко­му­ни­зма, Карл Маркс је пред­
ста­вљен као но­ви је­вреј­ски Мој­си­је. „По­мо­ћу Марк­са уне­ли су за­бу­ну и ра­строј­
ство у сав хри­шћан­ски свет. По­мо­ћу ње­га раз­ру­ши­ли су глав­ну твр­ђа­ву Хри­сто­ву
на зе­мљи-све­ту Ру­си­ју./.../ Кад се Маркс ја­вио, пр­во као Је­вре­јин, а дру­го као без­
бо­жник, он­да су Је­вре­ји це­лог све­та ње­га при­хва­ти­ли као сво­га ме­си­ју ко­ји ће до­
ве­сти њих до вла­сти над све­том. Али су се грд­но пре­ва­ри­ли. /.../ Ни­шта Маркс ни­је
мо­гао пред­ви­де­ти ни про­ре­ћи о бу­дућ­но­сти, јер је био слеп ду­хом за­то што је био
без Бо­га. А Хри­стос је пред­ви­део Марк­са. За ким да­кле да по­ђе­мо: за оним ко­ји ви­

67 Мил. К.Пе­шић, „S. O.S.“, Пре­глед цр­кве Епар­хи­је жич­ке, бр. 11, Кра­ље­во, но­вем­бар 1936, 3–6;

М. Ти­мо­ти­је­вић, „Ду­ну­ли су ви­хор­ни ве­тро­ви“, 103–104. М. К.Пе­шић је у Пре­гле­ду цр­кве Епар­хи­је

жич­ке и на­ред­не го­ди­не об­ја­вио сли­чан ан­ти­се­мит­ски чла­нак о три ве­ли­ка зла (хи­дре) ко­ја ства­ра­ју
ха­ос и анар­хи­ју. При то­ме се по­зи­вао на ре­чи вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја на скуп­шти­ни све­штен­ства Жич­ке
епар­хи­је. Пр­ва гла­ва хи­дре је ма­со­не­ри­ја, дру­га ка­пи­та­ли­зам, а тре­ћа ко­му­ни­зам, ко­ји је гла­ва хи­дре,
а иза свих њих сто­је Је­вре­ји. Овај чла­нак пре­нет је у слу­жбе­ном ор­га­ну Срп­ске пра­во­слав­не па­три­јар­
ши­је („Три аве­ти“, Гла­сник, бр. 5–6, 30. март/ 12. април 1937, 197).
68 М. Ти­мо­ти­је­вић, „Ду­ну­ли су ви­хор­ни ве­тро­ви“, 118.
69 Епи­скоп Ни­ко­лај, „Три аве­ти европ­ске ци­ви­ли­за­ци­је“, Жич­ки бла­го­ве­сник, бр. 1, Кра­ље­во, ја­ну­ар

1940, 19–25; исти, „По­сла­ни­ца хри­шћан­ској омла­дин­ској кон­фе­рен­ци­ји у Ам­стер­да­му, Кра­ље­во, Ју­го­
сла­ви­ја, 1939“, Хри­шћан­ска ми­сао, ав­густ-сеп­тем­бар 1939, 99–101.
 Однос српске Цркве према Јеврејима и ‘јеврејском питању’ (1918–1941) 109

ди или за оним ко­ји не ви­ди? За ви­до­ви­тим или за сле­пим?“70 Ипак, вла­ди­ка Ни­ко­
лај ни­је био ис­кљу­чив у оп­ту­жба­ма Је­вре­ја. У јед­ном члан­ку об­ја­вље­ном три ме­се­
ца ка­сни­је је ис­та­као да би би­ло „сме­шно оп­ту­жи­ва­ти Је­вре­је као глав­не крив­це и
про­у­зро­ко­ва­че мо­дер­ног от­па­да од Бо­га и за­пад­ног нео­па­га­ни­зма“.71
Оштри­ца дру­штве­не кри­ти­ке вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја пре све­га је би­ла усме­ре­на
про­тив са­вре­ме­ног без­бо­жни­штва (ате­и­зма) и то­та­ли­тар­них иде­о­ло­ги­ја. Ме­ђу­тим,
од кра­ја три­де­се­тих го­ди­на ње­го­ва кри­ти­ка се све ви­ше усме­ра­ва­ла на на­ци­зам и
агре­сив­не на­ме­ре си­ла Осо­ви­не. У април­ском бро­ју Жич­ког бо­го­ве­сни­ка 1939, вла­
ди­ка је осу­дио же­љу за­па­да за ве­ли­ким цар­ством. Ис­та­као је да су пр­ва два цар­ства,
под вођ­ством На­по­ле­о­на, а за­тим Пру­ске и Аустри­је про­па­ла. „Са­да се осни­ва Тре­
ћи Рајх под вођ­ством Не­мач­ке, Ита­ли­је и Ја­па­на. И он ће иза­зва­ти свет­ски рат. Али
ка­ква ће би­ти суд­би­на ово­га Тре­ћег Рај­ха, по­ка­зу­је суд­би­на пр­ва два.“72
Не­ки ис­ту­пи вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја од кра­ја три­де­се­тих го­ди­на ин­спи­ри­са­ни су
са­о­се­ћа­њем за је­вреј­ски на­род ко­ји се по­сле от­по­чи­ња­ња Дру­гог свет­ског ра­та на­
шао у из­у­зет­но те­шком по­ло­жа­ју. Јав­но за­ла­га­ње за је­вреј­ски на­род по­го­ђен про­
го­ни­ма на­ци­стич­ког ре­жи­ма у Не­мач­кој би­ло је рет­ко, а ни­су се мо­гло чу­ти ни од
пред­став­ни­ка дру­гих вер­ских за­јед­ни­ца. По­след­њих ме­се­ци 1939.нај­ви­ши пред­
став­ни­ци СПЦ, па­три­јарх Га­ври­ло и вла­ди­ка жич­ки Ни­ко­лај сво­јим јав­ним ис­ту­
пи­ма и ре­чи­ма ис­ка­за­ли су зна­чај­ну по­др­шку је­вреј­ској за­јед­ни­ци ко­јој је у тра­гич­
ним окол­но­сти­ма за ве­ли­ке де­ло­ве је­вреј­ског на­ро­да у Евро­пи сва­ки глас со­ли­дар­
но­сти мно­го зна­чио.
Вла­ди­ка Ни­ко­лај се до­след­но за­ла­гао за мир и осу­ђи­вао је рат. Од­мах по­сле
по­чет­ка но­вог свет­ског ра­та сеп­тем­бра 1939.он је у сво­јој епар­хи­ји за­вео ре­дов­но
уз­но­ше­ње на­ро­чи­те мо­ли­тве Бо­гу за мир ме­ђу на­ро­ди­ма. Мо­ли­тва је чи­та­на сва­ког
пра­зни­ка на кра­ју слу­жбе по свом цр­ква­ма Жич­ке епар­хи­је. У сво­јој По­сла­ни­ци за
Бо­жић­ни пост пра­во­слав­ном на­ро­ду Епар­хи­је жич­ке но­вем­бра 1939, вла­ди­ка је по­
звао на­род да по је­дан дан по­сти за срп­ски пра­во­слав­ни на­род „и за све на­ро­де ко­
ји жи­ве у Ју­го­сла­ви­ји“, а за­тим и за дру­ге на­ро­де, ме­ђу њи­ма и Је­вре­је.73 Та­кав по­
зив је имао по­се­бан зна­чај не са­мо због зна­ча­ја по­ста за пра­во­слав­ни на­род, не­го и
због вре­ме­на у ко­јем су те ре­чи из­го­во­ре­не. Та­ко је схва­ћен и у је­вреј­ској јав­но­сти.
За­гре­бач­ки Ži­dov, цен­трал­но је­вреј­ско гла­си­ло у Ју­го­сла­ви­ји, је 22. де­цем­бра
1939.је об­ја­вио вест о пред­бо­жић­ној по­сла­ни­ци вла­ди­ке жич­ког Ни­ко­ла­ја. Ту је на­
гла­ше­но да је вла­ди­ка, „је­дан од нај­и­стак­ну­ти­јих пред­став­ни­ка и ваљ­да нај­ве­ћи го­
вор­ник и про­по­вјед­ник пра­во­слав­не цр­кве у нас“, по­ру­чио сво­јој па­стви да је­дан

70 (Епи­скоп Ни­ко­лај), „Про­тив без­бо­жног ко­му­ни­зма“, Жич­ки бла­го­ве­сник, бр. 3, Кра­ље­во, март

1940, 5–6.
71 Епи­скоп Ни­ко­лај, „Опо­зи­ци­ја Бо­гу“, Жич­ки бла­го­ве­сник, бр. 6, Кра­ље­во, јун 1940, 1–6.
72 Епи­скоп Ни­ко­лај, „Ум за мо­рем-смрт за вра­том“, Жич­ки бла­го­ве­сник, бр. 4, Кра­ље­во, април 1939,

уну­тра­шња стра­на ко­ри­ца.

73 Епи­скоп Жич­ки Ни­ко­лај, „По­сла­ни­ца за Бо­жић­ни пост пра­во­слав­ном на­ро­ду Епар­хи­је жич­ке“,

Ми­си­о­нар, бр. 10–11, ок­то­бар-но­вем­бар 1939, 1–4. На­бра­ја­ју­ћи на­ро­де за ко­је је тре­ба­ло по­сти­ти по је­
дан дан, вла­ди­ка је по­сле срп­ског и оста­лих на­ро­да Ју­го­сла­ви­је на­вео сле­де­ће: ру­ски, грч­ки, бу­гар­ски,
ру­мун­ски и сви пра­во­слав­ни на­ро­ди ре­дом. За­тим да по­сте по је­дан дан за Ен­гле­зе, Нем­це, Фран­цу­зе,
Ин­ди­јан­це (Ин­диј­це), Ки­не­зе Ја­пан­це и све на­ро­де у ра­ту, за њи­хо­ве ра­ње­ни­ке, мај­ке и де­цу. За­тим
да по­сте по је­дан дан за Ита­ли­ја­не, Шпа­њол­це, Пор­ту­гал­це, Че­хе, По­ља­ке, Ма­ђа­ре, Је­вре­је, Скан­ди­
нав­це, Хо­лан­ђа­не, Бел­ги­јан­це, Швај­цар­це, Фин­це, за све на­ро­де Аме­ри­ке, се­вер­не и ју­жне, за на­ро­де
Афри­ке, Аустра­ли­је и по­лар­них пре­де­ла и за све оста­ле на­ро­де зе­маљ­ске.
110 Милан Кољанин

дан по­сте и за Је­вре­је. „Ко зна ду­бо­ку ре­ли­ги­о­зност ове ве­ли­ке фи­гу­ре срп­ско-пра­
во­слав­не цр­кве и ње­го­ву не­ком­про­ми­сну искре­ност, тај ће умје­ти да ци­је­ни, да ово
спо­ми­ња­ње Жи­до­ва, по­ред дру­гих на­род­но­сти, ни­је тек ли­је­па гест, не­го истин­ско
са­о­сје­ћа­ње јед­не пле­ме­ни­те чо­вје­чан­ске ду­ше са тра­гич­ним уде­сом жи­дов­ства“.74
По­чет­ком ок­то­бра 1940, уочи до­но­ше­ња две ан­ти­је­вреј­ске уред­бе ју­го­сло­
вен­ске вла­де, ми­ни­стар Ми­ха­и­ло Кон­стан­ти­но­вић је по­се­тио вла­ди­ку Ни­ко­ла­ја у
ма­на­сти­ру Жи­чи. То је би­ла при­ли­ка да вла­ди­ка по­но­во оштро ис­ту­пи про­тив Хи­
тле­ра, „беч­ког мо­ле­ра“ и вла­да­ви­не си­ле ко­ју он спро­во­ди. Од­луч­но је био про­
тив „им­пе­ра­то­ра“ Хи­тле­ра, при че­му тре­ба има­ти на уму да је вла­ди­ка сма­трао да
је „им­пе­ри­ја“ је­дан од са­вре­ме­них идо­ла ко­ји­ма се кла­ња без­бо­жнич­ки За­пад. И
том при­ли­ком је од­луч­но ис­ту­пио про­тив оне ма­те­ри­јал­не кул­ту­ре ко­јој не­до­ста­
је ду­хов­на. При кра­ју раз­го­во­ра вла­ди­ка Ни­ко­лај је по­но­во оштро ис­ту­пио про­тив
хи­тле­ри­зма.75 Ова­кво исту­па­ње вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја пред ми­ни­стром у вла­ди Дра­ги­
ше Цвет­ко­ви­ћа си­гур­но тре­ба схва­ти­ти и као кри­ти­ку ње­ног све ве­ћег по­пу­шта­њу
пред при­ти­сци­ма Бер­ли­на, што је би­ло и сво­је­вр­сно упо­зо­ре­ње и ин­ди­ка­тор рас­по­
ло­же­ња у Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви. Ни ис­ту­пи дру­гих цр­кве­них вел­ко­до­стој­ни­
ка, из­над све­га па­три­јар­ха Га­ври­ла, ни­су оста­вља­ли ни­ка­кве сум­ње у том по­гле­ду.
Би­ла је оп­ште­по­зна­та бли­скост вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја са Ан­гли­кан­ском цр­квом.
Она је ус­по­ста­вље­на у вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та ка­да је ен­гле­ска на­ци­о­нал­на цр­
ква не­се­бич­но по­ма­га­ла срп­ском на­ро­ду и ње­го­вој цр­кви.76 Та по­моћ се осла­ња­ла
на тра­ди­ци­о­нал­ну бли­скост Ан­гли­кан­ске цр­кве, од­но­сно јед­ног ње­ног кри­ла, са
Пра­во­слав­ном цр­квом, ко­ја је до­шла до из­ра­жа­ја још то­ком Ве­ли­ке ис­точ­не кри­
зе 1876.77 Ве­зе Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве са Ан­гли­кан­ском цр­квом на­ста­вље­не су
и оја­ча­не то­ком ме­ђу­рат­ног пе­ри­о­да, а ин­тен­зи­ви­ра­не су уочи и по­сле от­по­чи­ња­
ња Дру­гог свет­ског ра­та. Ви­со­ки пред­став­ни­ци Ан­гли­кан­ске цр­кве су по­се­ти­ли Ју­
го­сла­ви­ју и па­три­јар­ха Га­ври­ла 1939. и 1940. Тих пр­вих ме­се­ци ра­та ове по­се­те су
има­ле по­се­бан по­ли­тич­ки зна­чај и би­ле су део по­ја­ча­ног бри­тан­ског ан­га­жо­ва­ња
на европ­ском Ју­го­и­сто­ку.78 Ја­ча­ње тих ве­за и уло­га вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја би­ли су је­
дан од раз­ло­га због ко­јих у ан­ти­се­мит­ским про­не­мач­ким кру­го­ви­ма, чи­је ста­во­ве
је из­ра­жа­вао лист Но­ви Бал­кан, ни­је би­ло сим­па­ти­ја ни за ње­га ни за ње­го­ве иде­
је о уре­ђе­њу дру­штва.79Вла­ди­ка Ни­ко­лај је у је­вреј­ској за­јед­ни­ци до­жи­вља­ван пре

74„Post za Ži­do­ve“, Ži­dov, br. 52, 22.de­cem­bar 1939, 6.

75Mi­ha­i­lo Kon­stan­ti­no­vić, Po­li­ti­ka spra­zu­ma. Dnev­nič­ke be­le­ške 1939–1941. Lon­don­ske be­le­ške 1944–
1945, No­vi Sad 1998, 195–200.
76 М. Хе­пел, Џорџ Бел и Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић, 27–42.
77 Ми­лош Ко­вић, Ди­зра­е­ли и Ис­точ­но пи­та­ње, Бе­о­град 2007, 204–205.
78 Том при­ли­ком одр­жа­на је и Пра­во­слав­но-ан­гли­кан­ска бо­го­слов­ска кон­фе­рен­ци­ја у Бе­о­гра­ду;

„По­се­та прет­став­ни­ка Ан­гли­кан­ске Цр­кве Срп­ској Па­три­јар­ши­ји“, Гла­сник, Слу­жбе­ни лист Срп­ске
пра­во­слав­не цр­кве, бр.11, Бе­о­град 1 ју­на/ 19 ма­ја 1940, 415–422. Ви­ди и: „Срп­ски пот­пор­ни фонд-Сер­
би­ан ре­лиф фонд 1914–1940”, Срп­ски глас, Бе­о­град, бр.28, 22.мај 1940,4. Ви­ди и: Rad­mi­la Ra­dić, Ve­rom
pro­tiv ve­re. Dr­ža­va i ver­ske za­jed­ni­ce u Sr­bi­ji 1945–1953, Be­o­grad 1995, 35; иста, Жи­вот у вре­ме­ни­ма,
205–207; В. Ђу­рић, Гол­го­та, 32; М. Хе­пел, н. д, 94–98; Ме­ђу ис­так­ну­тим ан­гло­фи­ли­ма био је епи­скоп
дал­ма­тин­ски Ири­неј (Ђор­ђе­вић), пред­сед­ник Удру­же­ња при­ја­те­ља Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и Аме­ри­ке у Бе­
о­гра­ду, са ко­јим су бри­тан­ске оба­ве­штај­не слу­жбе има­ле раз­ви­је­не ве­зе. Ши­ре у: Ran­ka Ga­šić, Be­o­grad
u ho­du ka Evro­pi. Kul­tur­ni uti­ca­ji Bri­ta­ni­je i Ne­maи­ke na be­o­grad­sku eli­tu 1918–1941, Be­o­grad 2005, 28,
35–39, 52–53, 59. Ви­ди и: Н. Жу­тић, „Срп­ска и Ан­гли­кан­ска цр­ква у пр­вој по­ло­ви­ни 20. ви­је­ка“, Исто­
ри­ја 20. ве­ка, бр.2, 2003, 99–113.
79 „Др Ни­ко­лај пред­ла­же др­жав­но уре­ђе­ње у ду­ху цр­кве­ном“, Но­ви Бал­кан, бр. 47, 16.март 1941, 2.
 Однос српске Цркве према Јеврејима и ‘јеврејском питању’ (1918–1941) 111

све­га као ис­так­ну­та и ути­цај­на јав­на лич­ност и па­три­о­та. Ако из­у­зме­мо по­ле­ми­ку
са вр­хов­ним ра­би­ном Ал­ка­ла­јем 1928, пред­став­ни­ци је­вреј­ске за­јед­ни­це код ње­
га ни­су ни уоча­ва­ли ни јав­но осу­ђи­ва­ли не­ки об­лик ан­ти­се­ми­ти­зма. У по­ме­ну­том
члан­ку у Ži­dovи де­цем­бра 1939. на­гла­ше­не су број­не вла­ди­ки­не вр­ли­не, а слич­но
по­вољ­но ми­шље­ње о ње­му су има­ли и не­ки дру­ги ис­так­ну­ти Је­вре­ји. За Па­у­ли­ну
Лебл-Ал­ба­ла вла­ди­ка Ни­ко­лај је био је­дан од не­ко­ли­ко на­ших нај­ве­ћих го­вор­ни­
ка. У вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та она је за­бе­ле­жи­ла да је пред рат вла­ди­ка успе­вао
да „по­кре­не, оја­ча и кри­ста­ли­ше осе­ћа­ња“. Је­дан од на­ис­так­ну­ти­јих је­вреј­ских јав­
них де­лат­ни­ка др Да­вид Ал­ба­ла је уочи мар­тов­ских до­га­ђа­ја 1941. о вла­ди­ки Ни­
ко­ла­ју оста­вио за­пис да је он је­дан од ва­тре­них го­вор­ни­ка ко­ји је рас­па­љи­вао ма­су
на „ви­те­шка де­ла“.80
Па­три­јарх Га­ври­ло се ис­ти­цао као до­сле­дан бо­рац про­тив то­та­ли­тар­них иде­о­
ло­ги­ја и по­ли­ти­ка ко­је се на њи­ма за­сни­ва­ју. За раз­ли­ку од сво­га прет­ход­ни­ка, па­три­
јар­ха Вар­не­ве, па­три­јарх Га­ври­ло ни­ка­да ни­је оп­ту­жи­вао Је­вре­је за бољ­ше­вич­ку ре­
во­лу­ци­ју. У ње­го­вим јав­ним на­сту­пи­ма ни­је мо­гао да се уочи ни тра­ди­ци­о­нал­ни ни
мо­дер­ни ан­ти­се­ми­ти­зам. Од са­мог усто­ли­че­ња на па­три­јар­шиј­ском пре­сто­лу 22. фе­
бру­а­ра 1938, он је одр­жа­вао ср­дач­не од­но­се са је­вреј­ском за­јед­ни­цом. По­во­дом из­
бо­ра и усто­ли­че­ња за Па­три­јар­ха срп­ског Са­вез је­вреј­ских оп­шти­на му је упу­тио по­
здрав на ко­ји је Га­ври­ло од­го­во­рио сво­је­руч­но пот­пи­са­ним пи­смом.81 Кра­јем 1938.
го­ди­не вр­хов­ни ра­бин Исак Ал­ка­лај је по­се­тио па­три­јар­ха ко­ји је том при­ли­ком „по­
ка­зао ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње за при­ли­ке у је­вреј­ској вер­ској за­јед­ни­ци на­ше зе­мље“.82
По­сле смр­ти пар­ти­јар­ха Вар­на­ве и усто­ли­че­ња Га­ври­ла (До­жи­ћа) на пар­ти­
јар­шиј­ском тро­ну, у Гла­сни­ку су би­ли све ре­ђи на­пи­си у ко­ји­ма су ко­ри­шће­ни ан­ти­
се­мит­ски, пре све­га ан­ти­ко­му­ни­стич­ки, сте­ре­о­ти­пи. По­не­кад су пре­но­ше­ни и ан­
ти­се­мит­ски на­пи­си из до­ма­ће ри­мо­ка­то­лич­ке штам­пе.83 У ли­сту су на­ред­них го­ди­
на мо­гли да се про­чи­та­ју до­бри ин­фор­ма­тив­ни при­ка­зи при­ли­ка у Па­ле­сти­ни. Об­
ја­вљи­ва­не су и ве­сти из ко­јих се мо­гло за­кљу­чи­ти да се у не­ким зе­мља­ма про­го­
не Је­вре­ји, као и да је ра­ди за­шти­те Је­вре­ја Ан­гли­кан­ска цр­ква ор­га­ни­зо­ва­ла са­вез
про­тив ан­ти­се­ми­ти­зма.84 О Тал­му­ду се рас­пра­вља­ло као о ве­ро­до­стој­ном из­во­ру за
исто­ри­ју хри­шћан­ства.85
Свој став пре­ма при­ли­ка­ма у све­ту па­три­јах Га­ври­ло је ја­сно из­ра­зио при­
ли­ком по­се­те Шу­ма­ди­ји сре­ди­ном ју­на 1939. По­но­вив­ши тра­ди­ци­о­нал­ну оп­ту­жбу

80 Је­вреј­ски исто­риј­ски му­зеј (ЈИМ), За­о ­став­шти­на др Да­ви­да Ал­ба­ле (ЗДА), Па­у­ли­на Ал­ба­ла, Би­

о­гра­фи­ја др Да­ви­да Ал­ба­ле (на­пи­са­на 1942/1943.у САД); исто, Да­вид Ал­ба­ла, Мој днев­ник, св. 5, стр.
39, Уто­рак, 11.март (1941).
81 ЈИМ, рег. бр. 5857, За­пи­сник 25.сед­ни­це Из­вр­шног од­бо­ра СЈВО, 21. март 1938.
82 „Po­se­ta Vr­hov­nog ra­bi­na Nj. Sv. Pa­tri­jar­hu Ga­vri­lu“, Ži­dov, br. 1, 6.ja­nu­ar 1939, 8. При­ли­ком ове, или

не­ке дру­ге по­се­те о ко­јој не­ма­мо по­да­та­ка, вр­хов­ни ра­бин Ал­ка­лај је за­мо­лио па­три­јар­ха Га­ври­ла да и
Цр­ква са сво­је стра­не не­што учи­ни „ра­ди за­шти­ћи­ва­ња је­вреј­ских еми­гра­на­та из дру­гих зе­ма­ља ко­ји
се на­ла­зе у на­шој др­жа­ви“; Ži­dov, br. 50, 8.de­cem­bar 1939, 8.
83 „Ве­сти са свих стра­на. Из Не­мач­ке“, Гла­сник, бр. 25–26, 22. де­цем­бар1937/4. ја­ну­ар 1938, 784;

„Из цр­кве­не штам­пе. По­крет­не си­ле“, бр. 3, 5 (18) фе­бру­ар 1939, 67.
84 „Из све­те зе­мље. Је­дан од узро­ка мр­жње Ара­па пре­ма Је­вре­ји­ма“, Гла­сник, бр. 3, 5 (18) фе­бру­ар

1939, 66; „Из Ен­гле­ске. Мо­ли­тва за Је­вре­је“, исто; „Из Ен­гле­ске. За­шти­та Је­вре­ја“, Гла­сник, бр. 8, 9
(22) април 1939, 208.
85 „Тал­муд о Го­спо­ду Ису­су Хри­сту“, Гла­сник, бр. 6, 15 (2) мар­та 1940, 6. Ов­де је пре­нет део члан­ка

др Д. Ма­ри­ћа „Го­спод Исус Хри­стос као исто­риј­ска лич­ност“ об­ја­вљен у Хри­шћан­ском Де­лу.
112 Милан Кољанин

Изра­и­ља­ца да су „осу­ди­ли и рас­пе­ли Бо­го­чо­ве­ка о Спа­си­те­ља на Гол­го­ти“ и ти­

ме „жа­ло­сно за­пе­ча­ти­ли сво­ју не­ка­да слав­ну исто­ри­ју“, па­три­јарх је ис­та­као да се
исто­ри­ја по­на­вља. „На по­вр­ши­ну да­на­шњи­це из­би­ја­ју ра­зни фан­та­сте и за­не­се­ња­
ци, па­ме­та­ри и иде­о­ло­зи, у уло­зи но­вих апо­сто­ла чо­ве­чан­ства, ко­ји са сво­јим но­
вим те­о­ри­ја­ма и ре­ли­ги­ја­ма те­же да сру­ше два­де­се­тве­ков­ну згра­ду хри­шћан­ске
све­тло­сти и ду­хов­не си­ле./.../ У по­ја­ви ова­квих док­три­на и иде­о­ло­ги­ја на­ла­зи се
из­вор и узрок оних дру­штве­них те­ре­та и ду­хов­ног ра­су­ла под ко­јим да­на­шњи свет
па­ти и стре­пи са стра­хом од су­тра­шњи­це.“86
За је­вреј­ску за­јед­ни­цу ве­ли­ку мо­рал­ну по­др­шку зна­чи­ла је по­се­та па­три­јар­ха
Га­ври­ла си­на­го­ги у Ву­ко­ва­ру 19. но­вем­бра 1939, не­ду­го по­сле не­мач­ке ин­ва­зи­је на
Пољ­ску. По­сле осве­ће­ња зво­на за пра­во­слав­ну цр­кву и по­се­те фра­ње­вач­ком ма­на­
сти­ру, па­три­јарх је по­се­тио си­на­го­гу где су га до­че­ка­ли сви Је­вре­ји на че­лу са ра­
би­ном и пред­сед­ни­ком Је­вреј­ске оп­шти­не. Вин­ко­вач­ки ра­бин др Шер је за­хва­лио
па­три­јар­ху на по­се­ти. За­тим је из­нео пат­ње Је­вре­ја због вер­но­сти ве­ри ота­ца и за­
хва­лив­ши Бо­гу „што жи­ви­мо у овој пле­ме­ни­тој зе­мљи у ко­јој мо­же ве­ра у веч­но­га
да сло­бод­но ши­ри сво­ју на­у­ку“. У свом од­го­во­ру, па­три­јарх је на­гла­сио да га „ја­ко
ти­шти што у из­ве­сним зе­мља­ма“ Је­вре­ји па­те и про­го­ње­ни су због вер­но­сти и ода­
но­сти сво­јој ве­ри. Ис­та­као је то­ле­рант­ност СПЦ ко­јој су си­ла и вер­ска про­га­ња­ња
оста­ли стра­ни, као и да за Ср­бе ни­ка­да ни­је по­сто­ја­ла раз­ли­ка у од­но­су на њи­хо­ве
Је­вре­је. То је илу­стро­вао и соп­стве­ним ис­ку­ством из ин­тер­на­ци­је у аустро­у­гар­ском
ло­го­ру то­ком Пр­вог свет­ског ра­та. По­но­во је ис­та­као прин­цип јед­на­ко­сти свих ко­ји
вр­ше ду­жност пре­ма сво­јој отаџ­би­ни. На кра­ју, па­три­јарх је на­гла­сио да се про­га­
ња­ју не са­мо Је­вре­ји, не­го и дру­ги на­ро­ди „и не пре­о­ста­је ни­шта дру­го, но да упу­
ти­мо сво­ју мо­ли­тву све­ви­шњем да се сми­лу­је овом не­срет­ном све­ту“.87
Пре­ма из­ве­шта­ју у По­ли­ти­ци, па­три­јарх се за­хва­лио на до­бро­до­шли­ци и за­
тим об­и­шао си­на­го­гу. Ме­ђу­тим, ши­ро­ка јав­ност ни­је упо­зна­та са ње­го­вим ре­чи­ма
по­др­шке Је­вре­ји­ма. У зва­нич­ном из­ве­шта­ју, ко­ји је пре­не­ла По­ли­ти­ка, ци­ти­ра­не су
ре­чи ву­ко­вар­ског ра­би­на др Ше­ра, али не и од­го­вор Па­три­јар­ха на по­здрав прет­сед­
ни­ка Је­вреј­ске оп­шти­не Хин­ка Штај­не­ра. Овај цен­зу­ри­са­ни из­ве­штај о па­три­јар­хо­
вој по­се­ти Ву­ко­ва­ру об­ја­вио је и зва­нич­ни ор­ган Па­три­јар­ши­је Гла­сник, а на ње­га
се у свом пр­вом из­ве­шта­ју о овој по­се­ти по­зи­вао и за­гре­бач­ки Ži­dov. Ме­ђу­тим, ре­
дак­ци­ја Ве­сни­ка Је­вреј­ске се­фард­ске ве­ро­и­спо­вед­не оп­шти­не из Бе­о­гра­да је ус­пе­
ла да при­ба­ви и об­ја­ви пот­пун из­ве­штај о по­се­ти, ко­ји је за­тим об­ја­вљен и у Ži­do­
vu. Об­зи­ром да су то би­ла је­вреј­ска гла­си­ла ко­ја су ма­ло чи­та­на ме­ђу не­је­вре­ји­ма,
од­јек па­три­јар­хо­вих ре­чи упу­ће­них Је­вре­ји­ма био ма­њи не­го што је мо­гао да бу­де.88
При­ли­ком сво­је по­се­те Са­ра­је­ву сеп­тем­бра 1940, па­три­јарх Га­ври­ла је при­
мио де­ле­га­ци­је обе са­ра­јев­ске је­вреј­ске оп­шти­не, се­фард­ске и ашке­на­ске. Тим по­

86 Гла­сник, бр. 12–13, 4 (17) јун 1939, 310–313.

87 „Iz štam­pe“, Ži­dov, br. 48, 24.no­vem­bar 1939, 6. Ов­де је пре­нет из­вод члан­ка из По­ли­ти­ке од 20.но­

вем­бра 1939 „Све­ча­но до­че­кан у Ву­ко­ва­ру Њ. Св. Па­три­јарх је осве­тио но­ва зво­на пра­во­слав­не цр­кве,
а за­тим је по­се­тио фра­ње­вач­ки ма­на­стир и је­вреј­ску си­на­го­гу“.
88 Гла­сник Срп­ске пра­во­слав­не па­три­јар­ши­је, бр. 26–27, 1.де­цем­бар/ 20.не­вем­бар 1939, 631–642;

„Њ. Св. Па­три­јарх Га­ври­ло по­се­тио си­на­го­гу у Ву­ко­ва­ру“, Ве­сник Је­вреј­ске се­фард­ске ве­ро­и­спо­вед­не
оп­шти­не, бр. 12, 1. де­цем­бар 1939; „Još o po­sje­ti Nj. Sv. Pa­tri­jar­ha Ga­vri­la si­na­go­gi u Vu­ko­va­ru“, Ži­dov,
br. 50, 8.de­cem­bar 1939, 8.
 Однос српске Цркве према Јеврејима и ‘јеврејском питању’ (1918–1941) 113

во­дом, је­вреј­ска штам­па у Са­ра­је­ву и Бе­о­гра­ду је пре­не­ла па­три­јар­хо­ву из­ја­ву „да

срп­ско-пра­во­слав­на цр­ква, сле­де­ћи кон­се­квент­но прин­ци­пе пра­во­слав­не ве­ре, не
по­зна­је раз­ли­ке ме­ђу љу­ди­ма, јер су сви љу­ди пред Бо­гом јед­на­ки“. Па­три­јарх је
та­да на­гла­сио и да му је „дра­го што и са­ра­јев­ски Је­вре­ји уче­ству­ју у цр­кве­ној све­
ча­но­сти осве­ће­ња пра­во­слав­ног хра­ма у Но­вом Са­ра­је­ву“.89 По­се­та Са­ра­је­ву је би­
ла при­ли­ка да па­три­јарх осу­ди рат­на ра­за­ра­ња и оне ко­ји су до њих до­ве­ли. Ис­та­
као је да узрок да­на­шњег стра­хо­ви­тог ста­ња „у ко­ме се нај­сви­ре­пи­јим зло­чи­ни­ма
гу­ши и ру­ши жи­вот љу­ди и чи­та­вих на­ро­да“ ле­жи у „вас­кр­су ра­зо­р­них иде­о­ло­ги­
ја и мрач­них док­три­на, ко­је се ка­ле­ме и ко­пи­ра­ју из ста­рог не­зна­бо­жач­ког све­та
под фир­мом те­ко­ви­на не­ка­квог но­вог по­рет­ка у жи­во­ту људ­ском на зе­мљи“. По­
сле ових ре­чи ко­је су би­ле им­пли­цит­на осу­да на­ци­зма и „но­вог по­рет­ка“, сле­ди­ла
је екс­пли­цит­на осу­да са­вре­ме­ног ко­му­ни­зма. За­вр­ша­ва­ју­ћи сво­је исту­па­ње, па­три­
јарх је на­гла­сио да срп­ски на­род има „ве­ли­ку хри­шћан­ску ду­шу и пле­ме­ни­то брат­
ско ср­це, из ко­га сваг­да из­ви­ре то­пла љу­бав и искре­на то­ле­ран­ци­ја пре­ма сви­ма,
без раз­ли­ке, су­гра­ђа­ни­ма ове на­ше за­је­нич­ке зе­мље.“90
На осве­ће­њу спо­мен цр­кве Кра­ља Пе­тра по­све­ће­не Кне­зу Ла­за­ру у При­бо­ју на
Ли­му 15. сеп­тем­бра 1940. па­три­јарх Га­ври­ло је у сво­јој бе­се­ди оштро осу­дио „гро­
ба­ре хри­шћан­ске Евро­пе“. „Хо­ће да и наш на­род де­ле на ста­ле­же, да ста­вља­ју кла­се
и про­фе­си­је јед­не из­над дру­гих, што у су­шти­ни зна­чи, јед­не про­тив дру­гих!“ Од­ба­
цио је „ко­пи­ра­ње ту­ђег ду­ха и ту­ђих тра­ди­ци­ја у ду­хов­ном жи­во­ту Срп­ско­га на­ро­
да“.91 Ову осу­ду екс­трем­них иде­о­ло­ги­ја је пре­нео и за­гре­бач­ки Ži­dov. Истом при­ли­
ком про­чи­та­на је и по­сла­ни­ца вла­ди­ке жич­ког Ни­ко­ла­ја чи­ји де­ло­ви су та­ко­ђе пре­
не­ти у Ži­do­vu. У ко­мен­та­ру овог ли­ста се ис­ти­ца­ло да су на­дах­ну­тим ре­чи­ма па­три­
јар­ха Га­ври­ла и епи­ско­па Ни­ко­ла­ја осу­ђи­ва­не екс­трем­не иде­о­ло­ги­је и афир­ми­са­но
хри­шћан­ско на­че­ло, ко­је Ср­би га­је, да се сви, уз оста­ле и Је­вре­ји, на­зо­ву бра­ћом.92
Уочи до­но­ше­ња ан­ти­је­вреј­ских уред­би у је­вреј­ској јав­но­сти су ис­ти­ца­ни
при­ме­ри исту­па­ња нај­ви­ших цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка као вид по­др­шке Је­вре­ји­
ма. У Ži­do­vu су кра­јем сеп­тем­бра 1940. по­ме­ну­та исту­па­ња над­би­ску­па Сте­пин­ца,
па­три­јар­ха Га­ври­ла и епи­ско­па Ни­ко­ла­ја у ко­ји­ма су се они за­ла­га­ли за јед­на­кост и
сло­бо­ду свих љу­ди, за љу­бав, ме­ђу­соб­ну сло­гу и брат­ство.93 Ни­је при то­ме по­ме­ну­
то ни јед­но кон­крет­но исту­па­ње ова три ве­ли­ко­до­стој­ни­ка, али је у слу­ча­ју пе­три­
јар­ха Га­ври­ла и вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја би­ло ја­сно о ко­јим исту­па­њи­ма је реч. Ово је мо­
гло да де­лу­је и као упо­зо­ре­ње вла­сти­ма да би до­но­ше­ње ме­ра ко­ји­ма се на­ру­ша­ва
рав­но­прав­ност Је­вре­ја би­ло су­прот­но те­мељ­ним вред­но­сти­ма за ко­је се за­ла­жу две
нај­ве­ће вер­ске за­јед­ни­це у Ју­го­сла­ви­ји. То ни­је ути­ца­ло на став вла­де ко­ја је убр­зо
до­не­ла ан­ти­је­вреј­ске уред­бе, али се по­ка­за­ло да се ста­во­ви СПЦ и Ри­мо­ка­то­лич­ке

89 „Де­ле­га­ци­ја Се­фард­ске и Ашке­на­ске оп­шти­не код Њ. Св. Па­три­јар­ха по­во­дом осве­ће­ња пра­

во­слав­ног хра­ма у Но­вом Са­ра­је­ву“, Ве­сник Је­вреј­ске се­фард­ске ве­ро­и­спо­вед­не оп­шти­не, бр. 22, 1.
ок­то­бар 1940.
90 „Ње­го­ва све­тост Па­три­јарх Срп­ски Г. Га­ври­ло у по­се­ти Са­ра­је­ву“, Гла­сник, бр. 19–20, 15 (2)

ок­то­бар 1940, 703–733.

91 „Ње­го­ва Све­тост Па­три­јарх Срп­ски Го­спо­дин Га­ври­ло на осве­ће­њу но­во­по­диг­ну­те цр­кве у При­

бо­ју на Ли­му“, Гла­сник, бр. 22, 15 (2) но­вем­бра 1940, 795–805.

92 „Be­sje­de slu­gu Bož­jih“, Ži­dov, br. 38, 20. sep­tem­bar 1940, 7.
93 „Ne će­mo da bu­de­mo di­fa­mi­ra­ni“, Ži­dov, br. 39, 27.sep­tem­bar 1940, 3.
114 Милан Кољанин

цр­кве пре­ма њи­ма пот­пу­но раз­ли­чи­ти. По­хва­ле за­гре­бач­ког над­би­ску­па Сте­пин­ца

до­но­ше­њу уред­би с јед­не стра­не и јав­на исту­па­ња ве­ли­ко­до­стој­ни­ка СПЦ с дру­ге
стра­не, ни­су оста­вља­ли сум­ње о то­ме.94
То­ком ле­та и је­се­ни 1940. у ју­го­сло­вен­ској јав­но­сти ан­ти­се­мит­ска кам­па­ња
при­бли­жа­ва­ла се свом вр­хун­цу. Њен сми­сао је по­стао очи­гле­дан ка­да су 5. ок­то­бра
1940. до­не­те две вла­ди­не ан­ти­је­вреј­ске уред­бе са за­кон­ском сна­гом.95 Об­зи­ри­ом да
је по­сто­ја­ла стро­га кон­тро­ла и цен­зу­ра штам­пе, би­ло је ја­сно да се ра­ди о ди­ри­го­
ва­ној ме­диј­ској кам­па­њи. По­ме­ну­те ис­ту­пе па­три­јар­ха Га­ври­ла и вла­ди­ке Ни­ко­ла­
ја тре­ба сха­ва­ти­ти не са­мо као кри­ти­ку обе екс­трем­не иде­о­ло­ги­је, не­го и вла­ди­ног
при­бли­жа­ва­ња осо­вин­ским зе­мља­ма и при­хва­та­ња не­ких еле­ме­на­та њи­хо­ве иде­о­
ло­ги­је. Чи­ње­ни­ца да су ве­сти о то­ме пре­не­те у глав­ном је­вреј­ском гла­си­лу у зе­мљи
ука­зу­је да су ис­ту­пи и ре­чи нај­ви­ших ве­ли­ко­до­стој­ни­ка СПЦ та­ко и схва­та­не у је­
вреј­ској јав­но­сти.
Осим па­три­јар­ха Га­ври­ла и епи­ско­па Ни­ко­ла­ја, и дру­ги срп­ски цр­кве­ни ве­
ли­ко­до­стој­ни­ци су из­ра­жа­ва­ли по­др­шку је­вреј­ској за­јед­ни­ци у тим те­шким да­ни­ма
о че­му је је­вреј­ска штам­па ре­дов­но из­ве­шта­ва­ла. Епи­скоп бра­ни­чев­ски Ве­ни­ја­мин
је у сво­јој пас­хал­ној че­стит­ци мар­та 1939. по­же­лео вр­хов­ном ра­би­ну Ал­ка­ла­ју да
Све­ви­шњи и са­да по­ве­де ње­гов на­род „кроз пат­ње и те­шка ис­ку­ше­ња ко­ја про­жи­
вљу­је“.96 Је­вреј­ска штам­па за­бе­ле­жи­ла је и дир­љив го­вор про­те Све­то­за­ра Ра­до­ва­
но­ви­ћа на са­хра­ни Мар­ка Штај­не­ра, ко­ји је био не са­мо по­бо­жни Је­вре­јин, не­го и
ве­ли­ки до­бро­твор пра­во­слав­ног хра­ма Aлександра Нев­ског у Бе­о­гра­ду.97 Сво­ју со­
ли­дар­ност са Је­вре­ји­ма, из­ло­же­ним про­го­ни­ма „у по­је­ди­ним зе­мља­ма“, ис­та­као
је и епи­скоп Зле­тов­ско-стру­мич­ке епар­хи­је Ви­кен­ти­је при­ли­ком све­ча­ног усто­ли­
че­ња фе­бру­ар­ а 1940. у Шти­пу. Том при­ли­ком но­во­у­сто­ли­че­ни епи­скоп је ис­та­као
при­ја­тељ­ство са Је­вре­ји­ма и обе­ћао рад на те­ме­љу те­сне са­рад­ње и брат­ства из­ме­
ђу пра­во­слав­не и је­вреј­ске за­јед­ни­це.98
До­но­ше­ње вла­ди­них ан­ти­је­вреј­ских уред­би по­чет­ком ок­то­бра 1940.ни­
је иза­зва­ло јав­не ре­ак­ци­је вер­ских за­јед­ни­ца у Ју­го­сла­ви­ји. Ме­ђу­тим, ре­а­го­ва­ња
њи­хо­вих нај­ви­ших пред­став­ни­ка би­ла су са­свим раз­ли­чи­та. Уред­ба о за­бра­ни Је­
вре­ји­ма да се ба­ве тр­го­ви­ном хра­ном при­јат­но је из­не­на­ди­ла за­гре­бач­ког над­би­
ску­па Сте­пин­ца. Као ни стра­ни ди­пло­ма­ти у зе­мљи, ни он ни­је ве­зи­вао до­но­ше­
ње ове уред­бе за про­ме­ну вла­ди­не по­ли­ти­ке. Он је сма­трао да је до­не­та под при­
ти­ском Не­мач­ке и Ита­ли­је.99 С дру­ге стра­не, не­ки срп­ски ар­хи­је­ре­ји по­ку­ша­ли су
да убла­же деј­ство ових уред­би. Да би не­у­тра­ли­сао деј­ство уве­де­ног nu­me­rus cla­
u­su­sa, пи­скоп бач­ки Ири­неј је упу­тио мол­бу Ме­ди­цин­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду.
За­мо­лио је да се на пр­ву го­ди­ну сту­ди­ја упи­ше Ти­бор Киш, син глав­ног ра­би­на
Је­вреј­ске ве­ро­и­спо­вед­не оп­шти­не у Но­вом Са­ду др Хин­ка Ки­ша. На осно­ву ове

94
М. Ко­ља­нин, Је­вре­ји и ан­ти­се­ми­ти­зам у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји, 404–462.
95
Уред­бе су об­ја­вље­не и у Гла­сни­ку, Слу­жбе­ном ли­сту Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве (бр. 22, 15/2 но­
вем­бар 1940, 815) у ру­бри­ци Пре­глед др­жав­ног за­ко­но­дав­ства.
96 Ži­dov, br. 18, 5. maj 1939, 9.
97 „Smrt Mar­ka Ste­i­ne­ra“, Ži­dov, br. 52, 20.de­cem­bar 1940, 7. „У овој зе­мљи тра­жи се са­мо јед­но:

бу­ди чо­век“, Гла­сник Је­вреј­ске ашке­на­ске ве­ро­и­спо­вед­не оп­шти­не, бр. 1, Бе­о­град 15. ја­ну­ар 1941, 12.
98 „Štip“, Ži­dov, br. 9. 1. mart 1940, 8.
99 Dnev­nik Aloj­zi­ja Ste­pin­ca, 5. X 1940, Da­nas, Za­greb, 3. VII 1990, 64.
 Однос српске Цркве према Јеврејима и ‘јеврејском питању’ (1918–1941) 115

мол­бе и дру­гих до­ка­за да је ра­бин Киш за­слу­жан за Отаџ­би­ну, ње­гов син се упи­
сао на Ме­ди­цин­ски фа­кул­тет.100
Јав­но ан­га­жо­ва­ње Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве на че­лу са па­три­јар­хом Га­ври­лом,
за­тим епи­ско­па жич­ког Ни­ко­ла­ја и не­ких дру­гих срп­ских цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка
про­тив при­сту­па­ња Ју­го­сла­ви­је Трој­ном пак­ту мо­гло је са­мо да охра­бри је­вреј­ску за­
јед­ни­цу, и по­ред очи­глед­но без­из­ла­зног по­ло­жа­ја у ко­јем се Ју­го­сла­ви­ја на­шла.101 Та­
кав став ће се из­у­зет­но не­по­вољ­но од­ра­зи­ти на по­ло­жај срп­ске Цр­кве по­сле осо­вин­
ске агре­си­је и ко­ма­да­ња зе­мље апри­ла 1941, као и на од­нос оку­па­то­ра пре­ма ње­ном
све­штен­ству, ме­ђу оста­ли­ма и пре­ма па­три­јар­ху Га­ври­лу и епи­ско­пу Ни­ко­ла­ју.
Ре­зи­ме
Став срп­ске Цр­кве пре­ма Је­вре­јим у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји био је од­ре­ђен ње­ном тра­ди­
ци­јом вер­ске тр­пе­љи­во­сти ба­шти­ње­ном из Кне­же­ви­не, од­но­сно Кра­ље­ви­не Ср­би­је. Иако
де­ло­ва­ње СПЦ ни­је ка­рак­те­ри­сао кле­ри­ка­ли­зам, осе­ћа­ло се ја­ча­ње по­ли­тич­ког ан­га­жо­ва­ња
нај­ви­ших цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка и де­ла све­штен­ства. На њи­хо­ва схва­та­ња и де­ло­ва­ње
сна­жан ути­цај има­ли су бољ­ше­вич­ка ре­во­лу­ци­ја у Ру­си­ји и ве­ли­ко стра­да­ње ру­ске цр­кве и
на­ро­да. То је био глав­ни узрок ја­ча­ња ан­ти­се­ми­ти­зма код по­је­ди­них све­ште­ни­ка и ве­ли­ко­
до­стој­ни­ка СПЦ, што је мо­гло да се пра­ти у вер­ској штам­пи. При­хва­ће­ни су сви глав­ни ста­
во­ви мо­дер­ног (по­ли­тич­ког) ан­ти­се­ми­ти­зма, при че­ми је на­ро­чи­то ис­ти­ца­на ра­зор­на уло­га
Је­вре­ја у ру­ше­њу пра­во­слав­не Ру­си­је и у ор­га­ни­зо­ва­њу свет­ске ре­во­лу­ци­је. У не­што ма­њој
ме­ри ко­ри­шће­ни су и дру­ги ан­ти­се­мит­ски сте­ре­о­ти­пи по ко­ји­ма Је­вре­ји сто­је и иза ра­зор­
ног ути­ца­ја за­пад­ног ли­бе­ра­ли­зма и ма­те­ри­ја­ли­зма. По­себ­ну те­жи­ну има­ла су исту­па­ња па­
три­јар­ха Вар­на­ве, ко­ја су иза­зва­ла не­га­тив­не ре­ак­ци­је је­вреј­ске јав­но­сти.
Сре­ди­ном три­де­се­тих го­ди­на де­ло­ва­ње СПЦ је би­ло обе­ле­же­но су­ко­бом са вла­дом др Ми­
ла­на Сто­ја­ди­но­ви­ћа по­во­дом за­кљу­че­ња кон­кор­да­та Ју­го­сла­ви­је са Ва­ти­ка­ном. Ру­ко­вод­ство
је­вреј­ске за­јед­ни­це је де­ли­ло не­га­ти­ван став пре­ма кон­кор­да­ту. Сма­тра­ло је да се њи­ме олак­
ша­ва ина­че ја­ко про­зе­лит­ско де­ло­ва­ње Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве што угро­жа­ва и је­вреј­ску за­јед­
ни­цу. У дру­гој по­ло­ви­ни три­де­стих го­ди­на би­ла су све че­шћа ис­по­ља­ва­ња ан­ти­се­ми­ти­зма
што је има­ло ја­сну сим­бо­лич­ну по­ру­ку с об­зи­ром на зна­чај ко­ји је „је­вреј­ско пи­та­ње“ има­ло
у по­ли­ти­ци Не­мач­ке. Је­вреј­ска за­јед­ни­ца је на­сто­ја­ла да ин­тер­вен­ци­ја­ма код вла­сти обез­бе­
ди по­што­ва­ње за­ко­на чи­ме би се спре­чи­ле та­кве по­ја­ве, али без трај­ни­јег успе­ха. Бољ­ше­вич­
ка ре­во­лу­ци­ја у Ру­си­ји и ње­не тра­гич­не по­сле­ди­це би­ли су глав­ни узрок ја­ча­ња ан­ти­се­ми­ти­
зма код по­је­ди­них све­ште­ни­ка и ве­ли­ко­до­стој­ни­ка СПЦ. То је мо­гло да се уочи и код вла­ди­
ке Ни­ко­ла­ја (Ве­ли­ми­ро­ви­ћа) и у гла­си­ли­ма жич­ке епар­хи­је. Он је уз ин­тер­на­ци­о­на­ли­зам кри­
ти­ко­вао и им­пе­ри­ја­ли­зам, шо­ви­ни­зам и ис­кљу­чи­вост пре­ма дру­гим на­ро­ди­ма, а за­тим све ја­
че упо­ре­до ко­му­ни­зам и фа­ши­зам и по­ли­ти­ку за­сно­ва­ну на њи­ма. У вре­ме све ја­чих про­го­на
Је­вре­ја јав­но се за­у­зи­мао за њих што је зна­ча­јан од­јек у је­вреј­ској за­јед­ни­ци. Ње­ни ис­так­ну­
ти пред­став­ни­ци су има­ли ви­со­ко ми­шље­ње о јав­ном де­ло­ва­њу вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја. Па­три­јарх
Га­ври­ло се ис­ти­цао као до­сле­дан бо­рац про­тив то­та­ли­тар­них иде­о­ло­ги­ја и по­ли­ти­ка ко­је се
на њи­ма за­сни­ва­ју. Ње­го­ва јав­на ис­ти­ца­ња сим­па­ти­ја за про­го­ње­ни је­вреј­ски на­род су та­ко­же
ома­ла ве­ли­ки од­јек у је­вреј­ској јав­но­сти. Ан­га­жо­ва­ње СПЦ на че­лу са па­три­јар­хом Га­ври­лом,
епи­ско­па жич­ког Ни­ко­ла­ја и дру­гих срп­ских цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка про­тив при­сту­па­
ња Ју­го­сла­ви­је Трој­ном пак­ту мо­гло је да де­лу­је охра­бру­ју­ће на је­вреј­ску за­јед­ни­цу уочи све
из­ве­сни­је ка­та­стро­фе. Та­кав став ће се из­у­зет­но не­по­вољ­но од­ра­зи­ти на по­ло­жај срп­ске Цр­
кве по­сле осо­вин­ске агре­си­је и ко­ма­да­ња зе­мље апри­ла 1941, као и на од­нос оку­па­то­ра пре­
ма ње­ном све­штен­ству, пре све­га пре­ма па­три­јар­ху Га­ври­лу, али и пре­ма епи­ско­пу Ни­ко­ла­ју.

100 Ар­хив Ср­би­је, фонд Ми­ни­стар­ство про­све­те и ве­ра (озна­ка фон­да: Г–3), Глав­ни про­свет­ни

са­вет, ф-2, 19/1941, Спи­сак ли­ца је­вреј­ског по­ре­кла, ко­ја мо­ле упис на Уни­вер­зи­зет у Бе­о­гра­ду; а) Ме­
ди­цин­ски фа­кул­тет.
101 R. Ra­dić, Ve­rom pro­tiv ve­re, 37–40.
Српска теологија у двадесетом веку
пројекат под евиденционим бројем 149037А
књига 7

Зборник радова научног скупа „Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки

проблеми и резултати“ (Православни богословски факултет, 25. децембар 2009.)

приредио
Богољуб Шијаковић

издавач
Православни богословски факултет
Београд 2010.

штампа
Службени гласник, Београд

тираж
500

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

2(497.11)”19”

Српска теологија у двадесетом веку : истраживачки

проблеми и резултати : зборник радова научног скупа /
приредио Богољуб Шијаковић. - 2007, књ. 1- .-
Београд : Православни богословски факултет, 2007-.
(Београд : Службени гласник). - 24 cm

ISSN 1452-7804 = Српска теологија у двадесетом веку

COBISS.SR-ID 137632780

У трошковима припреме и штампе овога Зборника учествовало је

Министарство за науку Републике Србије.