Ulm ističe Bergsonovu ideju da se umetnost može smatrati za “pokušaj apstraktna, nagoveštavajući autonomnu oblast izvan realnog sveta.

apstraktna, nagoveštavajući autonomnu oblast izvan realnog sveta. Grinberg, na pri-

A n r i B ERG S O N

figure u pokretu
[...] da se emocije izdignu iz bezličnog” i ponovo uhvati originalnost iskustva.23 Me- mer, uznosi muziku zbog njene
đutim, kao što je spomenuto, Ulm zamenjuje središnje bergsonovske pojmove. On apsolutne prirode, njene udaljenosti od imitacije, njene potpune
pogrešno tvrdi da estetsko iskustvo prema Bergsonovom mišljenju operiše pojača- uronjenosti u sam fizički kvalitet svog medija. 29
vanjem ili uvećavanjem normalnog doživljaja: Za Bergsona je, sa druge strane, forma suštinski smislena, ona je jedin-
U običnom životu, dati objekat primećujem, recimo, sa intenzi- stveni poredak koji prenosi “dečiji i primitivni karakter”30 iskustva. Stoga, u Bergso-
60 tetom dva. Umetnik ovo shvata kao intenzitet četiri i tim nagla- novoj šemi, forma otkriva realnost. 61
šavanjem čini da ga shvatim sa istim intenzitetom [...]. U tom Zaista, Bergson izričito daje prednost umetnosti u odnosu na uobičajenu
smislu se može reći da umetnost prenosi život.24 percepciju:
On razvija ovu misao tvrdnjom da umetnost nastupa Možda je teškoća koju pričinjava njegovo definisanje pre svega u
[...] dodavanjem izvesne vrste prisnih potankosti.25 tome što se smatra da lepote prirode prethode lepotama umet-
Međutim, da ponovimo, za Bergsona se lično nikada ne dodaje opštem; nosti: umetnički postupci su, onda, samo sredstva pomoću kojih
ono odražava određeno stanje bića (naših doživljavajućih sopstava). Štaviše, pred- umetnik izražava lepo, a srž lepog ostaje zagonetna.31
nost umetnosti je, prema Bergsonu, u tome što je ona poseban način komunikacije, On dalje razvija ovu misao:
a ne ulepšavanje našeg običnog jezika zasnovanog na konceptima. Šta je objekt umetnosti? Može li stvarnost doći u direktni kon-
U knjizi Le Rire Bergson istražuje na koji je način jedinstvenost implicitni takt sa čulima i svešću, možemo li doći u neposredno jedinstvo
deo strukture umetničkog dela. On ističe tip formalizma, gde umetnikovo shvatanje sa stvarima i sa nama samima? Verovatno bi tada umetnost
forme (ili kako on kaže “Boja za boju, oblik za oblik, kao što se primaju jedni za bila beskorisna, odnosno, pre bi trebalo da smo mi svi umetnici,
druge, a ne za njega [...].”26) rezultira osobitim poretkom koji odražava jedinstvenu da bi naša duša kontinualno vibrirala u savršenom saglasju sa
prirodu iskustva. Bergson takođe razmatra na koji se način jedinstvenost određuje prirodom.32
angažovanjem umetnika, gde će svaka ekspresija neizostavno preneti jedinstven tre- Bergson govori o ushićenju33 otkrovenja. Ovaj osećaj ekstaze implicira ek-
nutak u umetnikovom emocionalnom biću: spresiju unutrašnjeg bića, koju Bergson isto tako vidi kao radostan čin, koji nas miri
[...] videćemo da osećanja i misli koje nam umetnik sugeriše sa našom suštinskom naravi. Ovakva pozitivna značenja protivreče postojećoj ka-
izražavaju i sažimaju jedan više ili manje znatan deo njegove rakterizaciji ekspresionističke umetnosti (umetnosti za koju se smatra da ističe naš
istorije.27 emotivni život), koja se postojano opisuje kao ekstremna i jeziva.34
Bergson propušta da vidi suštinski kvalitet umetnosti koji osigurava odra-
žavanje jedinstvenosti, a to je neposrednost umetničkog dela. Ovo znači da je jedin-
stveni trenutak umetnikovog života reprezentovan u fizičkom mediju koji je odvojen 29  Clement Greenberg, “Towards a Newer Laocoon”, Partisan Review vol. 7, no. 4, New York,
od daljeg odvijanja njegovog životnog iskustva, što ovaj trenutak njegovog života čini 1940, str. 296–310.
besmrtnim. 30  Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978,
str. 99.
Bergsonovo uzdizanje forme: “Boja za boju, forma za formu”28 nagovešta- 31  Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, str. 12.
k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma

va paralele sa formalističkom tradicijom Klementa Grinberga (Clement Greenberg,
1909–1994). Zaista, Grinberg raspoznaje ista svojstva u slikarstvu: boju i formu.
Ali, kao što je poznato, za formalističku tradiciju formalna umetnost je suštinski
23  T. E. Hulme, “Bergson Theory of Art”, iz Speculations: Essays on Humanism and Philosophy
of Art, Routledge and Kegan, London, 1987, (1924), str. 165
24  T. E. Hulme, “Bergson Theory of Art”, str. 168.
ketrin livr
k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma
32  Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, F. Alcan, Paris, 1900, str.
154.
33  Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, str. 161.
34  Pošto se o ekspresionizmu najviše raspravlja u odnosu na nemački ekspresionizam (koji
je ekstreman i prilično nasilan po svojoj prirodi), istoričari su bili skloni da ovaj pokret opišu
strogo njegovim izrazima. Na primer, Šulamit Ber (Shulamith Behr) tvrdi: “Ekspresionistička
umetnost se odmah prepoznaje. Nerealne boje, izobličenost i često tehnike koje na slikama
Kirhnera (Kirchner), Šmita-Rotlufa (Schmidt-Rottluff) i Pehštajna (Pechstein) izgledaju pri-

25  T. E. Hulme, “Bergson Theory of Art”, str. 165. mitivne; bizarni uglovi kamere, preteći chiaroscuro i groteskna izobličenja, deformisani prizori
26  Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, F. Alcan, Paris, 1900, str. 155. u filmovima kao što je Vineov (Wiene) Kabinet doktora Kaligarija; ekstremne dramatične situ-
27  Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978, acije i izmučena mentalna stanja protagonista Šenbergovog (Schoenberg) Iščekivanja i Bergo-
str. 14. vog (Berg) Voceka – poseduju sirov emocionalni intenzitet koji ova dela odmah identifikuje kao
28  Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, F. Alcan, Paris, 1900, ekspresionistička.”, iz Shulamith Behr, David Fanning and Douglas Jarma (eds.), Expressionism
str. 155. Re-Assessed, Manchester University Press, Manchester, 1993, str. 1.