или тако нешто.

Отишао сам у четвртак код доктора и чак сам у петак имао температуру
37.1 Б. ме убеђује да имам корону. Ја осећам мирисе, али осећам неки мирис преко свих
мириса, кад ушмркнем, када уринирам... дал је лук или квасац... то ме брине. Осећам се ко
да пишем о свему и о ничему. Ништа није довољно проучено, све што пишем су ствари које
знам или сам читао из пар књига...

15 август. Морам да склопим нешто и пошаљем ментору. Мачак је и даље жив и

завршио антибиотике. Жгољав је. Ја пијем антибиотике већ пар дана ал сам супротно од
жгољав. Лоше спавам и лоше сањам.

11 пктобар. Данас сам коначно имао дан да цео дан пишем успешно. Јако сам
зхадовољан како напредујем и то само због једног дана, после месец дана потпуног очаја.
Сада ме је опет ихватила паника да не стижем. Лори Андерсон управо уживо изводи свој
рад „дуети на леду“ посвећен њеној покојној Баки. Када нам умре бака тад уметник сме да
почне да заиста ствара.

Јутрос сам написао хаику:

Ставио сам

Празну џезву на ринглу,

Укључио рерну

25 октобар. Један ујутро опет. Сређујем данима докторат и још увек не осећам
да сам написао суштину. Дуго нисам писао дневник. Док не напишем суштину не смем
да пошаљем ментору. Страх ме да ћу добити критику да и даље не знам шта радим.
Ирационалан страх јер никада нисам добио ту критику. Остало је још 20 дана да предам
рад.

30 октобар. Не знам како ћу све урадити. Неке кључне делове нисам написао а неке
сам дотерао потпуно.

138