Kao što je ranije pomenuto, Bergson je daleko neodređeniji u odnosu na đene funkcije i koji zato što je nesposoban da aktivira

đene funkcije i koji zato što je nesposoban da aktivira memoriju, ima samo površnu

A n r i B ERG S O N

figure u pokretu
način na koji bi umetnost trebalo da saopštava dinamizam: on nam daje svega ne- percepciju sveta. Suprotno tome, zdrave individue povlače neprekinute linije, koje
koliko preglednih odeljaka, a i oni su “rasuti” u različitim tekstovima. U početku, odražavaju normalni tok memorije, izražavajući tako impuls trajanja (dureé) u proce-
Bergson se usredsređuje na ekspresivnu prirodu umetnosti, identifikujući forme koje su koji se odvija.
projektuju ili ograničavaju aktivnost. On izričito odbacuje fragmentovane forme zbog U ovoj tvrdnji Bergson je zainteresovan da ilustruje memoriju u njenom
prekidanja kontinuiteta koji je u dinamizmu implicitan: funkcionisanju, a ne da ilustruje neko pitanje vezano za umetnost; on međutim u
62 Iskidanim pokretima nedostaje ljupkost jer je svaki od njih dovo- ovom procesu zaista ukazuje na veoma različitu koncepciju umetnosti – na onu koja 63
ljan sam sebi i ne najavljuje one koji će uslediti.35 daje prednost iskustvenom umetničkom procesu. Pojam umetnosti kao procesa po-
Prateći istu liniju mišljenja, on kritikuje i geometrijski jezik, tvrdeći da nje- stao je središnji za modernu umetnost, koja često ističe aktivnost koja je spoljašnja u
gov strogi poredak stvara zastoj. Ovo očigledno ima značaja za futurizam i kubizam: odnosu na umetnički rad, ukazujući ili na umetnikov kreativni proces (koji prevazilazi
i futurizam i kubizam koriste geometrijske forme, pokret je isprekidan, a ipak se životni vek rada implicirajući prethodni život rada) ili uključivanjem gledaoca u vrstu
predstavljaju kao da odražavaju bergsonovsko trajanje:36 zanimljivo je da Bergson performansa (koji identifikuje naknadni život rada u nastavljenom iskustvu gledao-
nije video srodnost između svojih ideja i estetike ovih pravaca.37 On ceni sasvim dru- ca). Ova ideja performansa naknadno potvrđuje Bergsonovu tezu da se dinamizam
gu formu u umetnosti: prirode može shvatiti jedino kroz aktuelno iskustvo.
Ljupkost više voli krive od izlomljenih linija pošto krivulja menja Bergson ovu poslednju mogućnost ne razmatra dublje; on je dao svega
pravac u svakom trenutku a svaki novi pravac je naznačen u ono- nekoliko naznaka da razmišlja ovom linijom. U knjizi Le Rire Bergson u jednom tra-
me koji mu je prethodio.38 nutku ističe umetnost kao dinamičko iskustvo.40
Za Bergsona, jednostavna, kontinuirana kriva linija, bez zastoja ili prekida, Isto tako, kada raspravlja o značaju krive linije, Bergson sugeriše da nije
otelovljuje osobinu realnog vremena. samo forma ta koja pruža zadovoljstvo, već da ga u većoj meri daje fizičko iskustvo
Bergson takođe razmatra mogućnost da se dinamizam saopšti putem re- odvijanja vremena koju ona nagoveštava; Bergson objašnjava:
alnog dinamičkog iskustva i u ovom scenariju umetnost ne deluje kao mnogo više od Opažaj lakoće kretanja ovde se dakle utapa u zadovoljstvo time
podstreka, pošto je prvenstvo dato narednoj aktivnosti. U knjizi Materija i memori- da se na neki način zaustavi hod vremena i budućnost održi u
ja (Matière et mémoire) Bergson prvi put nagoveštava pojam dinamičkog iskustva, sadašnjosti.41
usredsređujući se na aktivnost crtanja: Sagledane u celini, Bergsonove tvrdnje o umetnosti postavljaju opšti pro-
Možemo zapaziti dva načina crtanja. U prvom načinu crtanja po- gram za “bergsonovsku” umetnost, iako konkretno može da se pokaže samo njegovo
stavlja se na papir određeni broj tačaka, te se onda povezuju. Pri shvatanje originalnosti. Bergsonova estetika sigurno ne nudi ready-made teoriju za
tome se stalno proverava sličnost između crteža i objekta. Ovo umetnike i sigurno je da su umetnici i teoretičari njegovog vremena uglavnom kon-
je, kao što je poznato, crtanje “tačka po tačka”. Naš uobičajen struisali sopstvene estetike zasnovane na Bergsonovim opštim tezama, što očigled-
način crtanja je sasvim drugačiji. Crtamo kontinualnom linijom, no ostavlja mnogo mesta interpretaciji. Pri svemu tome, Bergsonov stav definiše
posle gledanja u model ili mišljenja o modelu.39 središnja pitanja za “bergsonovsku” umetnost: dinamizam i originalnost. On isto
Prema tome, Bergson identifikuje ova dva metoda sa svoje dve realnosti: tako zamišlja dva posebna načina komunikacije: prvi se oslanja na ekspresivnost
k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma

“crtanje tačka po tačka” tvrdi on, metod je afazičnog pacijenta kome nedostaju odre-
35  Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978, str. 11.
36  Videti, na primer, Mark Antliff, Inventing Bergson: Cultural Politics and the Parisian Avant-
Garde, Princeton, Chichester, 1993.
37  Kada je Bergson pročitao Mecingerov (Jean Metzinger, 1883–1956) tekst Kubizam i tradici-
ja iz 1911. godine, nije video srodnost između tog teksta i svoje filozofije. Kritikovao je, u stvari,
njegov analitički pristup, rekavši: “[Esej] je veoma zanimljiv, zar ne, kao teorija? [...] [a ipak, u
ketrin livr
k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma
umetnosti i odražava ideje bića sugestivnim simbolima kao što je kriva linija, dok
drugi koristi umetnost da bi pokrenuo realno iskustvo.
Ove dve vrste ekspresije zapravo odražavaju relativni značaj koji umet-
nost ima u Bergsonovoj tezi. U prvoj opciji, u kojoj umetnost deluje kao izražajni
jezik, umetnost igra odlučujuću ulogu u otkrivanju Bergsonove realnosti, pošto njena
otkrivajuća moć leži u posebnoj strukturi njenog jezika. U drugoj opciji, međutim,
umetnost deluje kao katalizator, ohrabrujući gledaoca da intuitivno odgovori i nepo-

njemu] teorija prethodi stvaranju”. Uporedi: Mark Antliff, The Relevance of Bergson: Creative
sredno iskusi prirodu realnosti. Kako Bergson uvodi intuiciju kao osnovu umetnosti,
Intuition, Fauvism and Cubism, PhD thesis, Yale University, 1990, str. 1.
38  Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978,
str. 11–12. 40  Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, F. Alcan, Paris, 1900, str.
39  Henri Bergson, Matière et mémoire, Presses Universitaires de France, Paris, peto izdanje, 160–161.
1997, (1896), str. 106. 41  Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978, str. 11.