ANRI

BERGSON
Pojam savremene filozofije

Pod izrazom savremena filozofija podrazumeva se posthegelijanska Filozofija, ali treba

imati u vidu da izrazi “savremeno” I “istovremeno nisu identični. Savremena filozofija je
sadašnji period u istoriji Zapadne filozofije počevši od ranog 20.veka sa usponom antičke i
kontinetnalne filozofije. U okviru savremene filozofije izdvajaju se razni pravci
posmatranja filozifije: volunterizam i filozofije života, filozofija marksizma i kritička teorija
društva, pozitivizam, pragmatizim i neopozitivizam, fenomenologija i filozofije
ehzistencije, posmoderna filozofija.
U delima savremene filozofije umesto istine kao celine imamo trijufm fragmentarnosti,
marginalsnoti pa i bizarnosti, kao i suptilne analize pojedinih filozofskig problema.
ANRI
BERGSON
BIOGRAFIJA

Anri Bergson je bio francuski filozof, rođen je u Parizu 18. oktobra 1859. godine , a
preminuo je 4. januara 1941. godine takođe u Parizu. Bio je izvanredan matematičar ali se
vremenom okreće humanističkim naukama. Predaje na koledžu de France a zatim i u
Americi kao član francuske akademije. Dobio je Nobelu nagradu za književnost 1927.
godine. Čitava filozofija mu je spiritualistička alternativa pozitivizmu 20.veka, a njegova
najpoznatija dela su: Materija i pamćenje, Stvaralačka evolucija, Duhovna energija, O
smehu: esej o značenju komičnog i dr.
IZ DELA STVARALAČKA EVOLUCIJA

„Postojanje u koje smo najviše uvereni i koje najbolje poznajemo jeste neosporno naše. Jer o svima drugim predmetima mi
imamo pojmove koji mogu da se smatraju kao spoljni i površni, ali sebe same opaţamo iznutra, duboko. Šta konstatujemo
mi tada? Kakav je, u ovom privilegovanom slučaju, tačan smisao reči „postojati”?

...

Nema, uostalom, građe otpornije i supstancijalnije. Jer naše trajanje nije jedan trenutak koji zamenjuje drugi trenutak: tada
bi bila uvek samo sadašnjost; nikad produţenja prošlog u sadašnjem, nikad evolucije, nikad konkretnog trajanja.

...

Princip: „isto proizvodi isto”. U ovome se sastoji predviĎanje budućnosti zdravim razumom. Nauka diţe ovaj posao na
najviši mogući stepen tačnosti i preciznosti, ali ona tu ne menja bitni karakter. Kao i svakodnevno saznanje, nauka zadrţava
od stvari samo izgled ponavljanja. Ako je celina originalna, ona se zadovoljava da je analizira na elemente ili na izglede koji
su otprilike reprodukcija prošlog. Ona moţe da obraĎuje samo ono što smatra da se ponavlja, to jest ono što ne podleţe, po
pretpostavci, akciji trajanja.“
O BERGSONOVOM UČENJU

U periodu Bergsonovog života najviše su bile prisutne pozitivističke tendencije, to je bilo doba brzog
razvoja egzatnih nauka i primene moćne tehnike. „Naučne metode“ je jedan od osnonih pojmova
njegovog vremena i očekivale su se razne mogučnosti unapređenja života.

Bergsona su u početku okupirale metode i rezulati nauka lai j ebrzo uvideo nedostatke empirijskih
metoda i trašio je druge nove puteve saznanja istine. On smatra da je volja uslov određenja
predmetnosti i polazeći od ovog mišljenja počinje svoj originalni misaoni put.
Nasuprot vremenu u kome se veoma brzo razvijaju posebne nauke, Bergson jasno zahteva
metafiziku, koja je, po njegovom mišljenju, pravi način filozofiranja, zbog čega je postao
kritičar prirodno-naučnog pogleda na svet. On odbacuje vrednost naučnog istraživanja za
praktično svakodnevno delovanje i unapređenje ljudskog života. Do filozofskog pogleda se ne
dolazi jednostavno, postupnim upoznavanjem činjenica ili sumiranjem znanja, več je to
posebno i značajno otkriće.
„Sadašnjost ne sadrži ništa više osim
prošlosti, i ono što se nalazi u
posledici, već je postojalo u uzroku.“
-Anri Bergson
Razmišljajte kao čovek od akcije, delujte kao
čovek od misli.
- Anri Bergson
PREDMET FILOZOFIJE

Po Bergsonovom mišljenju predmet filozofije je biće i svojoj stvaralačkoj celovitosti. Biće je ono
što se otkriva „bljeskom evidencije“, odnosno intuicijom a ne analitičkim naučnim postupkom.
Intuicija je neposredni akt doživljaja i svesti kojim se sagledava suština subjekta i svega što postoji.
Takođe smatra da se stvarnost života ne može otkriti, da razum život shvata samo statički, da se u
prirodno-naučnoj slici sveta ne može uvideti dinamičnost života. Bergson čitavu stvarnost shvata
pomoću kategorije života, život je po svom značaju osnovni i jedini problem filozofije.
Hvala na pažnji