Pošto je dato da je status umetnosti uopšte pozitivan, pitanje “loše” Kad se uzmu u obzir ove veze, možemo videti

Kad se uzmu u obzir ove veze, možemo videti kako za Kolingvuda umet-

figure u pokretu
R o b i n Dž o r d ž KO L I N GVUD
umetnosti je problematično – da li su loša umetnička dela uopšte umetnička dela? nost može biti Dobra Stvar; i kako se za njenu vrednost može smatrati da postoji
Kolingvud nudi dve vrste odgovora: sama za sebe – kao što je vrednost prijateljstva vrednost za ljude, koji ga ne vrednuju
Loše umetničko delo je neuspeli pokušaj da se postane svestan iz nekog drugog (na drugi način odredivog) razloga. Zaista, Kolingvud je video umet-
date emocije,32 nost kao bedem protiv pretnje civilizaciji (u to vreme, i kasnije).
– tako da delo ovde ne uspeva da bude umetničko (ukoliko je postojao
92 istinski, iako neuspešan, pokušaj izražavanja emocije) jer 93
[...] izraziti je loše nije jedan od načina da se ona izrazi [...] to je Neka opšta pitanja i teme
neuspeh da se ona izrazi.33
Isto tako, umetnost može biti loša kada izražava Jedan od mnogih propusta u Kolingvudovoj Autobiografiji, koju Pasmor
[...] stvari koje je u datom društvu neprilično javno iskazivati.34 (John Arthur Passmore, 1914–) naziva “[...] pre idealnom mogućnošću nego istorij-
Na primer, poema T. S. Eliota (Thomas Stearns Eliot, 1888–1965) Pusta skim narativom”40 je nedostatak rasprave o Kročeu (Benedetto Croce, 1866–1952);
zemlja je veliko umetničko delo upravo zato što iznosi pred čitaoce (“izlažući se opa- posebno o Kročeovom uticaju na Kolingvuda. Ovaj propust može biti značajan na
snosti njihovog nezadovoljstva”35) njihovo sopstveno emocionalno stanje: mestu kao što je knjiga Principi umetnosti. Iako je Kolingvud bio Kročeov prijatelj i
[...] svet u kome je dobra voda čuvstava [...] presušila [...] zlo u preveo dva njegova dela, on ga ne pominje ni u knjizi Principi umetnosti, niti u raz-
kome se niko i ništa ne okrivljuje [...].36 matranju iznetom u Autobiografiji. A ipak, tradicionalna kritika Kolingvudovo i Kro-
čeovo shvatanje posmatra kao isto: kao Idealnu Teoriju, ili “Kročeovo-Kolingvudovo
Nasuprot tome, dobra umetnost je umetnost sama, uz (dodati) emocio-
gledište”. 41
nalni izraz koji je istinit za tu emociju. Ovo dovodi do jedne od Kolingvudovih najpo-
Međutim, među tumačima [njihovih dela] postoje neslaganja: čini se da
znatijih izjava:
Ričard Stefani (Richard Stephany) (1976) misli da Principi umetnosti nisu zaista kro-
umetnost je društveni lek za najgoru bolest uma, iskvarenost
čeovski; otud, implicitno, nema ničeg da se kaže. Suprotno tome, Alen Donagan
svesti.37
(Alan Donagan, 1925-1991) izričito objašnjava prelaz od Skice filozofije umetnosti
Izgleda da postoji napetost (kojoj ćemo se vratiti) između dodeljivanja ta-
(1925), za koju smatra da se oslanja na metafiziku Kolingvudovog Speculum Mentis,
kve uloge umetnosti i odbacivanja instrumentalizma s jedne strane, i jezika “tehnič- prema estetici Principa umetnosti (1938) kao korak:
ke” teorije umetnosti u kome se govori o sredstvu i cilju, s druge strane. [...] približavanja Kročeu, čiji je članak “Estetika” (“Aesthe-
Kolingvud ovde daje dve srodne poente, stvarajući zajednicu umetnika i tic”) [Kolingvud] preveo za izdanje Enciklopedije Britanike 1929.
publike: prvo, godine.42
[...] čovek postaje svestan sebe kao osobe samo onoliko koli- Donagan objašnjava da je u ovom koraku
ko se nalazi u odnosu prema drugima, kojih istovremeno postaje [...] Kolingvud odbacio svoje ranije stanovište i prihvatio Kročeo-
svestan kao osoba.38 vu doktrinu da su uobrazilja i izražavanje jedno te isto.43
Drugo, ta zajednica povezuje umetnost, jezik i život: Ali je u najmanju ruku sporno da je Kroče imao drugačije shvatanje ek-
Sopstvo se izražava u svetu, a svet se sastoji od jezika čije je spresije i razumevanja. 44 Štaviše, Sklafani (Richard Sclafani) ne misli da se Principi
k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma

k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma
značenje onaj emotivni doživljaj koji ustanovljava sopstvo, i sop- umetnosti zasnivaju na bilo kakvoj idealističkoj metafizici, 45 dok Ridli (Aaron Ridley)
stva koje se sastoji od emocija koje se prepoznaju samo kada su u raspravi o ovoj knjizi zaključuje: “Kolingvud je bio idealista.”46
izražene u jeziku koji je svet.39
40  John Passmore, A Hundred Years of Philosophy, Penguin, Harmondsworth, 1968, str.
305.
41  Richard Wollheim, Art and Its Objects, Cambridge University Press, Cambridge, 1980, str.
32  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 282. 22.
grejem mekfi

33  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 282. 42  Alan Donagan, The Late Philosophy of R. G. Collingwood, Clarendon Press, Oxford, 1962,
34  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 284. str. 142.
35  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 336. 43  Alan Donagan, The Late Philosophy of R. G. Collingwood, str. 143.
36  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 335. 44  Videti: Colin Lyal, Aesthetics, UCL Press, London, 1997, str. 67–79.
37  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 336. 45  Richard Sclafani, “Wollheim on Collingwood”, Philosophy vol. 51, no. 197, Cambridge, 1976,
38  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 317. str. 353–359.
39  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 292. 46  Aron Ridley, R. G. Collingwood: A Philosophy of Art, Phoenix, London, 1998, str. 21.