poslednjoj trećini devetnaestog veka.

Drugim rečima, produkcija i reprodukcija kultu- pošto se uobičajeno zasniva na uopšte­njima specifičnih i pojedinačnih aspekata po-

L u d v i g VITGE N ŠT A J N

figure u pokretu
re se ne odnose samo na kozme­tičke promene površine, već i na pozadinske osnove jedinih umetno­sti, pojedinih psiholoških, socijalnih ili tehničkih zamisli. U tom su
koje svako dato društvo pretpostavlja i prihvata za svoju realnost. Kritički pristup smislu sva određenja opšteg pojma umetnosti kvaziontološka. Izvođenjem opšteg
realnosti unutar analitičkog skepticizma je skicirao Nelzon Gudmen rečima: pojma umetnosti konstruišu se ili projektuju specifični bitni aspekti pojedinih umet-
Ostajem pri uverenju da ne postoji nešto poput realnog sveta, nosti i kulture kao opštevažeći aspekti svih umetničkih dela ili kulturalnih artefakata.
jedinstvene, unapred date, apsolut­ne realn­osti izdvojene i neza- Ovim projektovanim univerzalnim svojstima umetnosti pristupa se kao da su zaista
134 visne od svih verzija i vizija. Pre bi se moglo reći da postoji mnogo dati. Iz naznačenih kritičkih teza izvodi se antiesencijalistički stav da nema suštinskih 135
isprav­nih verzija sveta, neke od njih su nepomir­ljive sa drugima svojstava i izvodi se temeljna kritika estetičkog esencijalizma. Kritika esencijalizma je
i tako postoji mnogo svetova, ako uopšte postoji neki. Jednu rezultat radikalizacije kritike tradicionalne kontinentalne estetike, filozofije umetno-
verziju nije svet nači­nio prav­om, već je svet način­jen ispravnom sti i kritike, odnosno, pokušaj da se pokaže da su aspekti predmeta, koji se prihvataju
verzi­jom. Zato, ispravnost treba odrediti na drugi način, a ne pri- za umetnička dela, uslovljeni jezičkim okružjem u kome se taj predmet nudi za umet-
lagođavanjem neke verzije svetu. Moj relativ­izam, koji ipak razli- ničko delo, tj. kultur­alnim uslovima jezičke (diskurzivne, lingvističke, semiotičke) pri-
kuje ispravne i pogrešne verzije, ne zaustavlja se na pred­stavlja­ rode. Margaret Mekdonald (Margaret Macdonald) zato, konsta­tuje:
nju, viđe­nju, realizmu i sličnosti, već ide dalje do realno­sti.43 Delo je ono što ga interpretacija čini, mada se neke interpretacije
Kritička antiuniverzalistička rasprava uopštavanja aspekata pojedi­nih mogu odbaciti. Izgleda da nema umetničkog dela odvojenog od
umet­nosti na opšte bitne aspekte svih umetnosti među opsesivnim je temama ana- interpretacije.46
litičke estetike pedesetih godina. 44 Poka­zuje se da su opšte tradicionalne estetičke U spisu Vilijama Kenika Does Tradi­tional Aesthetics Rest on a Mistake na-
koncepcije posledice univerzalističke ambicije da se dođe do def­ini­tivnih i kanonski lazi se objašnjenje koje ukazuje na liniju pomaka u analizi od aspekata predmeta ka
predočivih znanja i sudova o umetnostima. Inicijalni zahvat za estetičku kritiku uni- konceptualnoj uslovljenosti umetničkog dela:
verzalizma je kritika uopštenja pojedinačnog aspekta specifične umetnosti, a izveo Mislim da ono što je pogrešno nije povezano sa prir­odom ili su-
ju je Moris Vajc u studiji The Role of Theory in Aesthet­ics. Vajc, na primer, pokazuje štinom umetnosti, tj., ništa mis­te­rio­zno ni komplikovano u umet-
da likovni teoretičari i kritičari Rodžer Fraj (Roger Fry, 1866–1934) i Klajv Bel (Clive ničkim delima ne čini teš­kim zadatak da se odgovori na pitanje
Bell, 1881–1964) zasnivaju formalis­tičku teoriju vizuelnih umetnosti izdvajajući ter- Šta je umetnost? Kao što sveti Avgustin poznaje vreme, tako i mi
min značajna forma koji se odnosi na određene kombinacije linija, boja, površina itd., dobro znamo šta je umetnost, ali kada nas neko pita ne znamo.
pri čemu se slika shvata kao piktoralna organizaci­ja. Oni zaklju­čuju da umetnost, op- Problem nije u umet­ničkim delima, već u konceptu umetnosti.
šti pojam umetnost­i, ima značajnu for­mu, a da sve ono što nema značajnu formu nije Reč umetnost nasuprot reči helijum ima složenu raznovrsnost
umetnost. Vajc pokazuje da emocionalisti nasuprot Fraju i Belu ukazuju da je univer- upotreba, što se danas naziva komplek­sna logika. Reč nije sko-
zalno i određujuće svojstvo umetnosti izražavanje emocija, odnosno, da nema umet- vana u labarat­oriji ili ateljeu da bi imenovala nešto što je do sada
nosti bez projekcije ili upisa emocija u komad kamena, drveta ili u zvuk. Navodeći i izmicalo pažnji, niti je to jednosta­van termin uobičajenog izra-
brojne druge primere iz različitih estetičkih škola on zaključuje da nije moguće defini- žavanja poput reži zvezda ili drvo koje imenuju nešto što nam je
sati opšti pojam umetnosti pošto se ne mogu identifikovati njena suš­tin­ska univer- blisko. Pro­fesor Krajstler (Kristeller) je pokazao da je u pitanju reč
k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma

k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma
zalna svoj­stva, već da se daju identifikovati samo izvesni kulturalni aspekti. Drugim sa dugom, zaple­tenom i inetresantnom istorijom, zaista kompli-
rečima, moguće su definicije umetnosti samo za specifičnu upotrebu. Stujart Hemp- kovan koncept, ali ne iz razloga koje estetičari pretpostavl­jaju.47
šir (Stuart Hampshire, 1914–2004) u takvom kontekstu razmišljanja pokazuje da je Iz skeptičkih antiesencijalističkih analiza izvedena je karakteristična rela-
estetička teor­ija pogrešno usmerana kada u raspravi ide od pojedinačnih umetnosti tivistička pozicija analitičke estetike. Kritika esencijalizma pružila je niz motivisanih
ka opštem pojmu umetnosti. 45 Pojam umetnost je teško prihva­titi kao opšti pojam, metoda za istraživanje i tumačenje produkata avangardne umetnosti pred kojima su
m i š ko š u va kov i ć

druge estetičke teorije, na primer, fenomenološka estetika, bile u interpretativnom

43  Nelson Goodman, Of Mind and Other Matters, Harvard University Press, Cambridge MA,
1984, str. 127.
44  Anitae Silvers “Letting the Sunshine In: Has Analysis Made Aesthetics Clear”, iz The Journal
of Aesthetics and Art Criticism. Analytic Aesthetics – Special Issue vol. 46, Madison Wis., 1987,
str. 139.
45  Stuart Hampshire “Logic and Appreciation”, iz William Elton (ed.), Aesthetics and Language,
Oxford University Press, London, 1954, str. 169.
46  Margaret Mcdonald, “Some Distinctive Features of Arguments Used in Criticism of Arts”,
iz William Elton (ed.), Aesthetics and Language, Oxford University Press, London, 1954, str. 126.
47  W. E. Kennick, “Does Traditional Aesthetics Rest on a Mistake” (1958), iz Francis J. Coleman
(ed.), Aesthetics – Contemporary Studies in Aestehtics, McGraw-Hill Book Company, New York,
1968, str. 414.