Protestantizam i umetnosti ,,Protestantizmu- veti ukopitelju umetnosti; gorka negacijo pesme i igre i nevine radosti srcaunitio si nae telo

i ostavio nam samo uasnu duevnu nemo u toplom svetu.'' (R. . !omas, "##$.% &orka negacija ema ovog poglavlja je u celosti sloenija i dvosmislenija nego to se to ponekad da predpostaviti, i pokuaj da se ona ukratko izloi za!teva da se najpre odrede neke precizne distinkcije. R. . !omas-ovoj poetskoj al'i (vidi gore% ne moe se negirati ta(nost i ona je ostavila mnogo odjeka u literaturi. )asno je da je re*ormacija imala neposredne, sutinske i negativne implikacije za !rianske stavove prema umetnosti i to se odrazilo npr. u kriti(koj aoci !umanoste +razma jo "$,- (u njegovom o'janjenju razloga z'og kojeg je .ans .ol'ajn /ladji otiao iz 0azela u .olandiji% kada je rekao da se ,,umetnosti ovde zamrzavaju'' (1!ristensen, "##-234; /ic!alski "##52"#,). Popularno s!vatanje protestantizma, okarakterisano naj'olje u *rigidnom *ilistarstvu, kao ne(emu (emu nedostaje senzi'ilitet i interesovanje za lepotu, i kao najgoroj upornosti da se uvede red, ili da se (ak iskoreni umetni(ki napor i uivanje gde god je to mogue, nije 'ilo 'ez osnove. 6ovoljno je zadrati se na ispadima ikono'ornog ludila koje je pratilo irenje re*ormacije u +vropi. 7z to, ovakvo karikiranje vie proputa nego to uspeva da o'jasni. Pose'an polemi(ki kontekst re*ormacije istakao je i u(inio !itnim reavanje izvesni! estetski! pitanja. o je dovelo do 'rojni! estoki! !uliganski! akcija, koje su podravali i o!ra'rivali re*ormatori, a drugi iz'egavali i proklinjali. )er, dok se za opti stav re*ormacije prema umetnostima moe tvrditi da je 'io negativan u odnosu na umetni(ko neposredno 'ivstvovanje (8ell-'eing%, stavovi najvaniji! teologa re*ormacije 'ili su daleko od jednostranosti, a kamoli dosledno negativni. Re*ormacija se i nije 'avila umetnostima na neki sveo'u!vatan na(in. 9apravo, tre'alo 'i da zapazimo u ovom poglavlju da naa upotre'a kategorije 'umetnosti' re*lektuje moderan na(in razliljanja o umetnosti, i uprkos naslovu, tre'a da iz'egavamo ana!ronizam primenjivanja modernog s!vatanja umetnosti na period ":. veka (;olterstor**%. 0rige re*ormatora 'ile su usmerene na ono to su oni videli kao opasnost, na idolopoklonstvo, zloupotre'u umetni(ki! predmeta i dela u kasnom srednjevekovnom !rianstvu, koje je 'ilo nji!ova meta. 7 praksi je ovo podrazumevalo vizuelne i plasti(ne umetnosti (uglavnom slikarstvo i skulpturu% iskoriene u liturgiskom i drugim religijskim kontekstima (.ard< "###). =ao to emo videti, neki protestanti su dopustili ovu kriti(ku reakciju da umrlja nji!ov stav prema ljudskom stvaralatvu u irem smislu re(i, a drugi su jasno razlikovali svetovno i sekularno upotre'ljavanje predmeta u umetnosti i za umetnost, i s!vatali su ovo poslednje kao vredne (ovekove odgovore na 0oji dar uredjene i prelepe tvorevine. ako da sama umetnost kao kreativna imaginacija nije 'ila predmet re*ormacije, nego na(in na koji su odredjene teme 'ivale iskoriene u vizuelnoj umetnosti u kulturi katoli(ke crkve. 9a re*ormaciju se moe rei da je ponovo otkrila i uspostavila drevni teoloki interes (vrativi se vekovima unazad judejskom na(inu razmiljanja starozavetni! proroka% sa ograni(enjima ljudski! pokuaja da predstave 0oju misterioznu realnost u materijalnom o'liku. >pak, radilo se o odredjenim teolokim, socijalno-ekonomskim i kulturnim okolnostima koje su dale povoda pose'no energi(nim (povremeno patoloki zlim% reakcijama koje su usledile. ?ji!ov zna(aj i energi(nost neemo s!vatiti ukoliko ne s!vatimo da su oni, koji su rukovali otrim instrumentima, verovali da izvode spasonosnu operaciju od raka, a ne kapricioznu kastraciju. o nas vodi o(iglednom, ali vanom s!vatanju da re*ormatorski stavovi i delovanja koji su, sa potovanjem prema vizuelnoj umetnosti, 'ili proizvod odredjenog istorijskog momenta, ne predstavljaju celokupnost protestantskog odnosa prema umetnosti kao takvoj, niti prema z'iru njeni! mogunosti. /ogue da su du'oki i trajni o'rasci, neop!odne i nekorisne vrste, 'ili

ugravirani u duu protestantizma energijom kojom su ove 'itke 'ile vodjene, to je rezultiralo optim sumnji(enjem kreativne umetnosti (to je )o!n /c>ntre, "#:32 3, nazvao protestantskom ikono*o'ijom%, pose'no u odnosu umetnosti i !rianske vere. ako npr, u +ngleskoj ":. veka nalazimo )o!n 0un<an-ov uvod u klasi(no delo The Pilgrim's Progress sa apologijom upuenom puritanskim (itaocima, za koje 'oansko otkrivenje istine ne 'i tre'alo nikada da 'ude ukalaljano 'mra(nim *igurama' i alegorijama ljudske mate (vidi 0un<an, "#$42 "-3%. 6rugi u drugim vremenima su 'ez sumnje osetili sli(nu potre'u da na razli(ite na(ine 'rane nji!ov napor da zdruuju veru i umetnost na ovaj ili onaj na(in. @li, istorija protestantizma ipak pokazuje irok spektar razli(iti! stavova prema umetnosti kao i priliagodjavanje umetnosti ivotu, veri i teologiji. Pitanje koje moe pomoi u de*inisanju ovi! stavova jeste koliko je protestantizam, sa svojim pose'nim teolokim naglascima, imao mogunosti za pozitivno sagledavanje ljudskog stvaralatva, i u kojoj meri je mogao da se koristi umetnostima (ili da poseduje resurse za nji!ovo korienje%. 7 irem sagledavanju ipak ne sme 'it izgu'ljen kriti(ki uvid u stavove re*ormatora. )er, ma koliko precizno usmereni i prejako naglaeni 'ili, i koliko god da su 'ile pro'lemati(ne akcije koje su vodili, to je poteklo iz ireg i trajnijeg estetskog i teolokog s!vatanja. 7 do'u u kojem je za mnoge estetsko iskustvo 'ilo zamenjeno verom kao spoznajnim 'prozorom' du!ovne realnosti (vidi Pattison, "###, gl. "%, moemo videti da pogled re*ormacije ima zanimljivu sveinu, podseajui nas na neke teoloke pristupe umetnosti (pa i one u protestantskoj tradiciji% koji kao da su za'oravljeni ili su izdani. 7 sledeem delu teksta, koncentriui se uglavnom na istorijski kontekst iz kojeg su distinktivni protestantski stavovi o umetnosti nastali, nalazim da je protestantizam 'io prijem(iv za razvoj pozitivnog teolokog iskaza o umetnostima i umetni(kog angamana, pose'no u a*irmaciji umetnosti, kroz uspostavljanje ograni(enog i krit(kog odnosa ljudske i 0oje kreativnosti. Po )o!n de &ruc!<-jevim re(ima pokazuje se da je protestantizam 'io 'ikono(an' i 'aikoni(an' istovremeno, kao izazov da se tenzija izmedju verskog i kreativnog odri (&ruc!<, ,AA"2,3%. 'Bepe znamenitosti'2 o ve(eri ikono'orstva 0riga oko adekvatne upotre'e slika u 'never'alnom posredovanju religijskog uverenja' (.ard<, "###2 -% nije se slu(ajno pojavila s punim pravom u ranom "-. veku. ?jena istorija je stara koliko i samo !rianstvo, i oni re*ormatori koji su iza'rali da se njome 'ave mogli su da se oslone na dugu tradiciju teoloke misli vezane za ovu temu. Csnovna teoloka de'ata, kao to je ve re(eno, 'ila je u vezi sa mogunou tvorevine (jo preciznije tvari% da predstavlja i posreduje 'oansku realnost. >li moda 0oje prijem(ivosti da 'ude spoznat kroz stvoreno. 9a !riane je ova tema jo zna(ajnija z'og osnovne (injenice da se 0og, potpuno onostran stvorenom svetu, prilagodio tvarnom o'liku, najpre u Cvaploenju, a istovremeno kroz *izi(ku pojavnost krtenja i ev!aristije, i ire gledano, direktnim uklju(ivanjem u ivot i istoriju stvorenog sveta. C'lici 0ojeg prisustva i aktivnosti su svaki put druga(iji, ali u svakom od nji! uklju(en je odnos 0oga i tvorevine. ?ita od ovog nije 'ilo izostavljeno kod oni! koji su 'ranili ikone u vizantijskoj de'ati, koja je tutnjala izmedju 3. i #. veka. ?pr, )ovan 6amaskin (--$-34#% tvrdio je, na osnovu Cvaploenja, da se potovanje .ristovi! ikona ne moe smatrati idolatrijom, zato to je 0og sam se'e o'javio u ljudskom o'li(ju. Cdavanje potovanja 0ojem samooslikavanju u telu ne moe 'iti krenje druge zapovesti. Protivnici ikona smatrali su da je ova od'rana varljiva i dokazivali su idolopokloni(ku prirodu o'oavanja ove vrste. Cni to je 'ilo oslikano na ikonama 'ila je upravo !umanitas (ljudskost%, elo .ristovo, a ne njegovo 0oanstvo (koje po de*iniciji ne moe 'iti oslikano%. 9ato potovaoci ikona nisu o'oavali 0oga ve samo stvorenu *izi(ku realnost iza koje je ostajala skrivena misti(na 0oja realnost. C'e strane su se slagale u tome da ove slike ne tre'a da 'udu zamena za 0oga. Razlikovali su se u s!vatanju moi ikona da upute na 0oga i na adekvatno o'oavanje 0oga. Cni koji su 'ranili upotre'u ikona razvili su so*isticiranu teologiju transparentnosti ikona, insistirajui na tome da u o'oavanju oko uma gleda kroz vizuelni sim'ol da 'i se zadralo na misti(noj realnosti koja je iza sim'ola. Razdvajanje ili nipodatavanje ovi! nivoa posmatranja, takvo da panja 'ude usmerena ka slici kao takvoj, 'io je pad u 'ukvalno s!vatanje

suprotno nji!ovoj nameni i smislu. Dli(ni argumenti mogu se nai kod zapadni! pisaca kasnog srednjevekovnog perioda koji su se 'avili crkvenom umetnou. Cni tvrde da su ikone, 'udui da nisu poistoveene s 0ogom, adekvatne da predstavlje 0oga tako to in*ormiu razum i upuuju na slavljenje 0oga. ;illiam 6urandus (u njegovoj Rationale Divinorum Officiorum iz ",:-.% citira sti!ove napisane na dverima oltara u 0ergenu, koji podseaju vernike na osnovnu razliku izmedju onoga to vide svojim o(ima *izi(ki (corporaliter% i onoga to nji!ova srca i umovi tre'a da raspoznaju (spiritualiter% (1amille, "#:#2,A5%. o je transcendentna re*erenca koja je pravi predmet o'oavanja, a ne materijalna slika po se'i. >sta precizna tvrdnja postoji kod ome @kvinskog (",,4-34%, koji kao i o'i(no citira @ristotela da 'i podrao svoj stav2 ,,=ao to Eilozo* kae (De Memor. et Remin% postoji dvostruki pokret uma u odnosu na sliku2 jedan prema samoj slici kao odredjenoj stvari, drugi prema slici kao da je ona neto drugo...9'og toga moramo rei da potovanje nije ukazano ikoni .ristovoj kao rez'arenom i oslikanom drvetu...>z toga sledi da 'i potovanje ukazano ikoni 'ilo u onoj meri u kojoj je to slika.'' (Summa Theologica 5, F ,$, @rt. 5, citirano kod 1amille, "#:#2,A3% >zri(ui o'azrivo svoje s!vatanje, 0onaventura (","3-34% identi*ikuje 5 vitalne *unkcije ikone2 o'razuje nepismeni! masa po pitanju osnovni! doktrinalni! i narativni! na(ela vere (misli na ikone kao 'otvoreno Dv. Pismo'%, razvijanje i utvrdjivanje posveenosti i o'oavanja jer su 'nae emocije pro'udjenje onim to se vidi vie nego onim to se (uje', i utiskivanje odredjene ivotne istine u nae seanje (Liber III Sentimentarium, >G, a ". H. "", citirano kod )o!n-a, "#332 :4%. 7 svakom od ovi! s!vatanja ikone su s!vaene kao e*ikasnije od napisani! ili izgovoreni! re(i i data im je vea vanost. Prakti(no veli(anje ikone u svetu srednjovekovne po'onosti podsea nas da ikono'orstvo nikad ne moe da mimoidje ikonu po se'i poto ova re( ima mogunost da evocira ili kreira mentalne slike ove ili one vrste i ovo nigde nije tako o(igledno kao u !rianskim spisima. &ovoriti ili misliti o 0ogu kao &ospodu ili kao Ccu ili pastiru, ili steni, zna(i trans*ormisati to u slike u istoj meri kao i slikati ili vajati 0oga. @li, 0onaventurino razmiljanje o superiornoj e*ikasnosti *izi(ke slike za odredjene po'one ciljeve skree panju ka vanoj razlici izmedju *izi(ki! i umni! slika, koje mogu imati odredjen zna(aj u liturgiskom i molitvenom kontekstu. =ao to je znatno kasnije =ant zapazio, sudovi o lepoti su uvek sudovi o njenoj pojedina(noj mani*estaciji, i pitanje ta se pod tim podrazumeva je irelevantno u ovom slu(aju. Predmet moe 'iti slika nekog G-a, ali kad sudimo o njenoj lepoti, mi ne uzimamo u o'zir takve podatke, doputajui slici da nas ona sama impresionira u svojoj pose'nosti. Bepota je, moe se rei, po prirodi nerazumljiva. 7 slu(aju mentalne slike, ipak je o'rnuto. =ao to su *ilozo*i *enomenologije u ,A. veku primetili, ako od'acimo predmet koji slika predstavlja, onda ne ostaje nita u ta emo gledati, i s!vatamo da mentalna slika nema postojanje u se'i i po se'i; o(igledno je da ona postaje prenosilac koji nas upuuje na neto drugo, ona je u stvari 'na(in da mislimo o ne(em'. /oe se rei da ona ima odredjeno zna(enje i snagu samo u odnosu sa ne(im drugim. Cvo nas navodi na pitanje da li mentalna slika (evocirana ili naslikana re(ima u oku naeg uma% moe 'iti prirodno pogodna za razlikovanje izmedju slike i prototipa, to religijski kontekst za!teva. 6rugim re(ima, *izi(ka slika sa svim svojim senzualnim e*ektima adekvatnija je za ruenje razlike izmedju ova dva nivoa to rezultira idolopokloni(kim rezultatima. Re*ormacija je 'ila vie reakcija na najire slojeve narodne religije kasnog srednjovekovnog perioda nego na uzviene misli teologa. /ase nisu (itale zapise @kvinskog i, kao to /ic!ael 1amille pie ("#:#2,A3%, potre'a za konstantnim ponavljanjem so*isticiranog 'vizuelnog koda' u toku ovog perioda ukazuje na, u najmanju ruku, stalnu opasnost od pogrenog razumevanja slike u narodu. 7 praksi, kao to je 1amille pokazao, ova opasnost 'ila je realizovana na razne na(ine. Cd kasnog "5. veka pa na dalje moe se pratiti ruenje svake svesti u narodu da tre'a gledati kroz slike a ne u slike. 7mesto toga, postojala je rastua panja i posveenost ikoni kao takvoj i istraivanje njeni! moi i poloaja kao estetskog predmeta koji ima svoju realnost u se'i. >skrena sujeverna preokupacija opipljivim crkvenim rekvizitima zaro'ila je javnu matu i u dogledno vreme iznedrila (itavu privredu kao istinitu 'eksploziju slika' (1amille, "#:#2 ,"#%. =ao to je ;illiam )ones

primetio, 'popularna po'onost ispunila je evropske crkve raznovrsnou sakralne umetnosti2 ikonostasima, zidne slikama, mozaicima na prozorima, raspeima, statuama, relikvijarima i predmetima o'oavanja' ()ones, "#332 :5%. Potpomagati proizvodnju takvi! molitveni! predmeta ('ilo da su za crkvenu ili domau upotre'u% postalo je s!vaeno kao delo po'onosti i evropska umetni(ka zajednica naglo se prilagodila ovom rastuem marketu ()ones, "#332 :--3; 1amille "#:#2 ,"4%. 6u!ovne, ekonomske i ire politi(ke preokupacije 'ile su pomeane u ovom razvoju i tako je ikono'orstvo, kada je nastalo, spustilo sekiru u koren (itavog postojeeg drutvenog stanja u koje je (itavo stanovnitvo 'ilo investirano. ?jena glavna meta 'ila je ipak du!ovna i teoloka. Dtatue i ikone (ne samo >susa .rista, ve i 0oga kao Cca i na(ee 0ogorodice i svetaca% postale su glani predmet srednjeklasni! kulturni! esna*a osnovani! da se izdravali proizvodei i!, i 'ile su dopunjene sa (udesnim moima i povezane sa du'okim (i (esto 'izarnim% vizionarskim iskustvima. Cvakvi o'jekti, mnogo vie plasti(ni nego apstraktni po svom izgledu (1amille, "#:#2 ,"5-"4; .ard<, "###23%, korieni su u liturgiskoj drami i prazni(nim procesijama i, kao to je u jednoj studiji zapaeno, lako su stekli 'auru neo'i(ne svetosti kao 'oanski! li(nosti ili 'oanskog prisustva' (Eors<t! "#3,24#, citirano kod 1amille, "#:#2 ,,5%. Cva narodna *ascinacija kultnim predmetima 'ila je i dalje stimulisana i naizgled zajem(ena, kao to je 1amille primetio, od crkveni! velikodostojnika, kada je ","$. Ietvrti lateranski sa'or o'javio ev!aristijsku doktrinu transsupstancijacije (prema kojoj tvarne pojavnosti !le'a i vina ne *iguru nego postaju elo .ristovo i =rv .ristova%. Razvoj je dalje stimulisan slavljenjem ela .ristovog (Eeast 1orpus 1!risti% ",-4. (1amille, "#:#2 ,"$%. ?iko nije *ormalno predlagao da crkvenim ikonama 'ude dat isti tretman, ali narodna mata 'ila je o!ra'rena da identi*ikuje pre nego da razdvoji ozna(itelja od ozna(enog. 6a rezultat toga nije vodio idolopoklonstvu, teko 'i 'ilo rei (emu 'i onda vodio. '?eprikladne predstave' 2 reakcija Re*ormacije Cva centralna uloga kulta slike na polju kasne srednjovekovne religije pomae nam da razumemo na izgled neo'i(nu panju koja je 'ila usmerena na estetske preokupacije u do'a re*ormacije. 7 jednoj skorijoj studiji predloeno je da ,re*ormacija (ak moe 'iti pri!vaena kao 'or'a u vezi zna(enjem i kontrolom ikona, nji!ovom moi da spasavaju i proklinju, i legitimnog autoriteta ili tiranije koju one predstavljaju' (6e &ruc!<, ,AA"25:%. =ao moderne studije u sociologiji znanja, re*ormatori su na svoj na(in prepoznali mo koju mediji zasnovani na slici imaju nad du!om (oveka, i nji!ove mogunosti da o'likuju i kontroliu crkveni, politi(ki i moralni identitet u do'rom ili loem smislu (Ereed'erg, "#:#.%. =ako god, dok su vodei re*ormatori 'ili sloni u suprotstavljanju idolopoklonstvu koje su videli u katoli(koj crkvi, razlikovali su se u s!vatanju prakti(ni! implikacija potiskivanja ili ispravljanja idolatrije. /edju najranijim i najradikalnijim reakcijama 'ila je @ndreas 0odenstein =arstadt-ova ("4:--"$4"% (vidi2 9orzin, ,AA,%. =ada je /artin Buter po'egao radi sigurnosti u ;art'urg, u osvit njegove osude od strane 6iet o* ;orms-a ("$,"%, =arltadt je primenio rigoroznu re*ormu 'ogosluenja u ;itten'ergu, uklju(ujui od'acivanje crkveni! odedi i izmetanja crkava i unitenja crkveni! ikona. 7 radovima poput njegovog traktata 'C uklanjanju ikona' iz "$,,, on je 'ranio upotre'u mozaika u nioj, gradjanskoj s*eri crkve, negodujui na kolsko u(enje o interpretaciji Pisma i vrednosti umetnosti i !umanisti(ki! nauka za !riane. > insistirao je na tome da svi !riani tre'a da slede neposredne zapovesti Dvetog 6u!a (vidi 6illen'erger, "##A2 #A; Dider, "#3:%. Reakcija na takve stavove =arltadta i drugi! 'ila je takva da su mnogi davali se'i za pravo da, vodjeni 6u!om, ispune 'ez odlaganja jasan i 'itan nalog druge zapovesti (>zlazak ,A24-$a%, 'ez o'zira na zvani(ni crkveni ili gradjanski sud, i 'ujica !aoti(ni! i ilegalni! plja(kanja crkava je usledila. &radjanski autoriteti 'ili su pod velikim pritiskom, i neki su e*ektivno primoravani da naknadno odo're dela nasilnog ikono'orstva z'og stra!a od nemira i od toga da e destrukcija 'iti potpuno van kontrole. 6rugi su uspeli da sprovedu organizovanost i postepenost u tome, merei mogue politi(ke i ekonomske posledice nji!ovi! akcija (1!ristensen, "#3#2"A3-4:%. ?e moe se mnogo sumnjati u to da je postojala javna podrka koja je vodila irenju nezvani(nog i zvani(nog

ikono'orstva. =ao i o'i(no, demokratija se pokazala kao nepouzdan spisak istina, a spontani razvoj politi(kog miljenja 'io je teoloki neso*isticiran i (esto je zavisio od u(enog ekstremizma. 7mereniji od =arltadta, ali ipak neumoljiv u svom insistiranju da vizuelne i plasti(ne umetnosti tre'a prognati iz liturgijskog i 'ogoslu'enog konteksta, 'io je 7rlic! 98ingli ("4:4"$5"% (iji je uticaj u narodu i kod gradjanski! vlasti u 1iri!u "$,4. rezultirao 'uredjenom, ali i temeljnom destrukcijom prakti(ni! materijalni! pomagala u 'ogosluenju' (1!ristensen, "#3#2 "A3%. 1vingli nije imao vremena za ilegalno ikono'orstvo (vidi npr. Potter, "#3-2"5A-"%, niti je 'io protivnik umetnosti kao takve. C'razovan kao !umanista, on je zadrao potovanje kulturni! tvorevina antike, i vrednovao je najvia dostignua ljudskog du!a u svim s*erama (vidi =laau'er, ,AAA% ukoliko nisu podsticala stavove i dela opozitna !rianskom 'ogosluenju i nadi pravilno usmerenoj kroz veru (Potter, "#3-2 ""4-"$%. Pogreni stavovi, po njemu, 'ili su idolopoklonstvo i 'ez'onost. Iak je umetni(ka vetina, koja ima crkvenu temu, 'ila pri!vatljivija sve dok nije davala povoda da se u 'ogoslu'enom kontekstu razviju neadekvatna oseanja ili potovanja. Cno to je 0onaventura slavio kao pozitivan u(inak ikone (njenu mogunost da pro'udi i usmeri emocije u 'ogosluenju% 1vingli je iz'egavao kao njenu krajnju sla'ost zato to su pala ljudska 'ia prirodno sklona pogrenom o'oavanju i, uprkos paljivim razlikama koje su napravili s!olasti(ari, ikone su u crkvi ili drugim 'ogoslu'enim situacijama postale prilika za idolopoklonstvo i ro'ovanje samom o'oavanju. .ristove ikone su 'ile pose'no neodgovarajue i opasne (iako (isto istorijske predstave .rista u opisima evandjelski! scena jesu pri!vatljive izvan crkava i za ne'ogoslu'enu upotre'u%, jer *unkcioniu samo na nivou (ulnog i ne mogu da predstave .ristovu istinu (Dtep!ens, "#:-2"34%, to je (ist e!o drevnog ikono'orstva koje je tvrdilo da ikone ne prikazuju snagu 'oanstva ve samo 'telo' Dpasitelja. 9a 1vinglija religijska slika je 'ila du!ovno neprozirna, i vie je predstavljala ljudsku grenost nego svoju sopstvenu nemogunost ili neto od 0oji! svojstava i prirode. ?jegovo insistiranje na tome da umetni(ki crkveni predmeti moraju 'iti (esto 'istori(ni' ipak pokazuje otpor prema 'ilo kakvom slikarskom opisu 0oga, (ak i za ne'ogoslu'ene sv!re. Dtoga je on smatrao da je druga zapovest o'avezujua za !riane kao recept protiv razvoja vizuelne umetnosti u 'ogosluenju, kao 'oanska strategija za iz'egavanje ina(e neiz'enog idolopoklonstva. /artin Buterov ("4:5-"$,-% stav 'io je dvosmisleniji. 9a njega je re*ormacija 'ila na prvom mestu i najvie vezana za druge teoloke teme, kao to je u(enje o opravdanju verom a ne delima. 7poredo s tim, on je smatrao slikanje i skulpture u crkvama adiap!ora- stvarima relativne vanosti. 7 stvari, on je tvrdio da raz'ijanje i spaljivanje ne moe dovesti do oslo'odjenja od idolopoklonstva, jer je ono 'ilo ukorenjeno du'oko u (ovekovom grenom srcu (vre od svakog spoljnog pokuaja da se odstrani; poto kada se srce oslo'odi verom od zamke dela pravednosti, ritualna zloupotre'a drveta i kamena u pokuaju *avorizacije 0oga 'i prestala, jer ne 'i imala vie razloga za postojanje. Buterovo protivljenje ikoni 'ilo je primarno usmereno na njeno odredjenje i u(vrivanje pogrenog stava da je ikona identi(na 0ogu. Cn je protestvovao protiv investiranja u proizvodnju i potovanje ikona ogromne koli(ine novca koji je tre'alo da 'ude potroen za umanjenje siromatva i ljudske nematine. Buter nikada nije pri'egao gru'om ('jer 0ilija tako kae'% punomoju ikono'orstva (nasilnim mani*estacijama koje su vie 'ile, po njegovom miljenju, trijum* djavola nego .rista%. 7 stvari, on je interpretirao drugu zapovest kao o'janjenje prve, kao za'ranu upotre'e plasti(ni! ''ogova' kao takvi!, a ne kao za'ranu reprezentacije umetnosti u irem smislu, (ak i u crkvi. Buter je od'io ideju da je judejsko ceremonijalno pravo o'avezujue za !riane, jer je ono ukinuto ?ovim zavetom. Posedovanje ikona 'ilo je za njega stvar !rianske slo'ode, iako je sujeverno potovanje 'ilo sasvim greno i za za'ranu. Buterovo miljenje uklju(ivalo je kriti(ku i opreznu toleranciju u prepoznavanju vrednosti ikona kao izuma koji o'likuju religijski identitet na pozitivan pre nego na negativan na(in. Cn je tvrdio da ljudi ne mogu da ukinu uticaj slika na nji!ovu panju i razmiljanje. 1rkvena ikona je produetak umne slike. @ko 'nije gre! nego do'ro da imam sliku .ristovu u svom srcu, zato 'i', pita se Buter, ''io gre! da je imam pred svojim o(imaJ' &ore smo naveli jedan mogui odgovor na ovo pitanje, ali Buter sledi 0onaventuru u od'rani pozitivni! strana crkvene umetnosti. 9a njega se ove prednosti nalaze u pedagogiji, 'za do'ro pamenje i 'olje

razumevanje medju vernima'. o to je prioritet dat Re(i nije isklju(ilo sliku, jer je Re( mogla 'iti verno oslikana i gravirana kao to je postala telo. Cvaj ustupak je doneo novi impuls za uspostavljanje postojei! umetni(ki! *ormi i razvoj potpuno novi! *ormi i medija. >kono'orstvo je 'ilo pri!vaeno kao zvani(na politika u Kenevi "$5$. (/ic!alski, "##52$#%. =ada je )o!n =alvin ("$A4--4% doao u Kenevu, godinu dana kasnije, nije morao da se uklju(uje u polemike koje su o'likovale praksu, i njegove pu'likovane re*leksije na temu crkvene umetnnosti nisu 'ila dostignua sistemati(ne misli uzvienija od podsticaja i retori(kog preterivanja. =alvin je (esto u'rojan sa =arltadtom, 1vinglijem i drugima u spisak ikono*o'a u srcu (/ic!alski, "##5, pogl. ,%, i teoloka tradicija je z'og njega, povremeno, nazivana vetim ukopiteljom umetnosti. >zdanje ,,>nstituta !rianske religije'' "$$#. otkriva kompleksnije i suptilnije razumevanje od o(ekivanog. =alvin, za razliku od Butera, svakako je nedvosmisleno od'ijao ikone u liturgijskom i 'ogoslu'enom kontekstu. ?jegov kriticizam je direktno usmeren ka vizuelnom predstavljanju 0oga kao takvog (pre nego protiv portreta .rista ili svetaca% i re*lektuje smisao njegovog u(enja o 0ogu. 6ok se on ali na trajnu upotre'u mozaika, temelj kalvinskog od'acivanja umetnosti je u njegovom tvrdjenju da je 0og toliko transcendentan svemu stvorenom da svaki pokuaj vizuelnog oslikavanja vodi umanjenju njegove slave i veli(anstva (vidi >nst. >. Li%. '?eprikladne predstave' su ne samo neadekvatne da prenesu ono transcendentno nego su i kontradiktorne 0ojem 'iu i o'esveuju ?jegovo ime. Poto je krajnji cilj ljudskog postojanja saznanje istine 0oje i odavanje potovanja 0ogu (>nst. >. >ii.5%, sledi da sva o'likovanja 'oanstva moraju 'iti apsolutno za'ranjena u crkvi i drugde. =alvin takodje za'ranjuje sve slike drugi! vrsta u svetilitu, od'ijajui nji!ov navodni pedagoki zna(aj, na osnovu toga da ljudska priroda naginje idolatriji kad god joj se za to ukae prilika (>nst. >. Li. #%, tako da mnogi likovi (0ogorodice, mu(enika i dr.% koji su pronadjeni u srednjovekovnim crkvama jesu moralno sumnjivi, 'primeri najvie za'ranjene udnje i skarednosti' (>nst. >. Li. 3% i 'ilo 'i daleko manje 'neo'razovani!' !riana kada 'i crkva oz'iljno s!vatila svoju dunost da propoveda evandjelje i u da u(i osnovama ove doktrine (>'id.%. >nteresantno je da ovo neograni(eno ikono'orstvo u sakralnoj o'lasti nije sprovedeno njoj u ekvivalentnoj o'lasti2 prepoznavanjem da je kontekst u kom je slika prikazana sasvim povezan sa njenim zna(enjem, =alvin 'io zadovoljan ako vernici (uvaju vizuelne opise 'i'lijski! pri(a (/ic!alski, "##523A%. Cva razlika izmedju sakralne i sekularne ivotne s*ere vaan je deo renesansne osnove =alvninovog razmiljanja, i javlja se u njegovom stavu prema pojedina(nim umetnostima (Ramsa<, "#5:2",-"3%. 7prkos tome to je priznavao svoje stavove da je vizuelna umetnost drska i opasna za crkvu, pogreno je misliti da je =alvin 'imao negativan stav prema ljudskoj kreativnosti i imaginaciji u irem smislu'. 6ok je neiz'eno insistirao na tome da istinska kreativnost pripada samo 0ogu, =alvin slavi drugorazredne moi imaginacije i invencije ( 'majke 'rojni! (udesni! izuma' % kojima je 0og o'ogatio ljudsku duu (vidi >nst. >. v. $, >. Lv. -% i de*inie umetni(ku viziju i vetinu kao neto to Dv. 6u! 'daje kome !oe na do'ro'it ljudske vrste' (>nst. >>, ii."-%. Cvi darovi, primeuje =alvin, dati su ''ez razlike po'onima i nepo'onima' (>nst. >>. ii."4%, 'udui da su deo opte 'lagodati, koja je ipak priznata i o'oavana samo od vernika (i u velikim delima *ilozo*a i nau(nika%, da ne 'ismo 'omalovaavanjem darova 6u!a prezreli i oalostili samog 6u!a' (>nst. >>, ii. "$%. Cd'ijanje ili omalovaavanje umetnosti je uvreda 0oga, isto kao i nji!ova zloupotre'a, u sakralnoj o'lasti. 0og je o'ez'edio za svoja stvorenja, insistirao je =alvin u delu koje pokazuje koliko on nije 'io estetski neosetljiv, stvari 'koje slue us!ienju vie nego neop!odnosti' (>nst. >>>, L. "% i mi tre'a da uivamo u njima kao to je i 'ila 0oja namera. Iisto utilitaristi(ka *ilozo*ija negira 0oje milosrdje, 'otima (oveka od svi! njegovi! oseanja i dergadira ga u kamen' (>nst. >>> L. 5%. ?aravno, =alvin je paljivo krmanio ovim 'rodom, daleko od svakog opratanja razuzdanoj (ulnoj neumerenosti. =lju(ni princip je da u stvarima tre'a uivati u skladu sa nji!ovom 'oanskom svr!om. 9ato u slikanju i skulpturi tre'a uivati kao u darovima 0ojim, 'koji su nam dodeljeni z'og ?jegove slave i naeg do'ra'. 7 rukama pali! 'ia one mogu 'iti i 'ile su zloupotre'ljene (ne samo u sakralnom kontekstu%, ali postoji nji!ova '(ista i legitimna upotre'a' u kojoj se moe uivati (>nst. >. Li. ",%. 7metnik, po =alvinovom miljenju, tre'a da slika samo ono 'to o(i mogu da vide',

'ilo 'istoriju ili dogadjaje', ili 'slike i o'like tela' (>'id.%. Cve re(i ne tre'a s!vatiti kao (injenicu, ve kao principijelno s!vatanje, kao doputanje izvesnog stepena imaginativne invencije i slo'ode. @li, jasno je da se =alvin, sledei svoj apsolutno od'ojan stav prema vizuelnim o'likovanjima 0oga, nije mirio sa *igurativnim predstavljanjem u irem smislu. 7 ovom pogledu on emituje negativne signale o imaginaciji (koja *unkcionie na nivou praenja i konstruisanja analogija i meta*ora% i ne ceni nita osim podraavala(ki! moi umetnosti u vezi sa (udima 0ojeg stvaranja. =ao to je )o!n de &urc!< (,AA"24"% primetio, teta je to =alvin nije dopustio svoju privrenost !alkidonskoj !ristologiji da ga in*ormie vie u ovom pogledu. Cdnos izmedju dve prirode 0ojeg Dina mora 'iti adekvatan za predstavljanje ako je ljudskost tu da nas istinski in*ormie da razumemo 0oga, kao to je =alvin tvrdio da jeste (npr. >nst. >>. Liv. 5%. 7 stvari, logi(ka struktura Cvaploenja, kao to je !alkidonski sa'or o'jasnio, pri'liava se meta*ori(nom o'janjenju, po kome jedinstvo i razlika moraju 'iti ostvareni 'ez gu'itka, iza (ega uvek (ujemo re(i ''to e i ni e to'' (/c EaHue, "#:,2"5%, gde se uvek jedna realnost u davanju prilagodjava drugoj, sasvim druga(ijoj realnosti, koja tre'a da 'ude spoznata. Prilagodjavanje u Cvaploenju moglo je dati =alvinu primer za adekvatnije s!vatanje poetske vizije, i moda, razlog za miljenje da 'i 0og mogao koristiti ljudsko umetni(ko stvaralatvo da osvetli svoj na(in delovanja u svetu i istoriji. Ponovno *okusiranje o(iju vere >znevi razli(itost i kompleksnost re*ormatorski! reakcija na pitanja estetike, tre'alo 'i da o(ekujemo da ono ono to iza toga sledi 'ude izmeano i istorija nije izneverila o(ekivanja. =ao to je Paul illic! (protestantski teolog za koga je pozitivno s!vatanje umetnosti 'ilo sutinski vano za teoloku misao% rekao, irok o'razac re*lektuje preokupiranost re*ormacije Re(ju i otkriva relativni 'nedostatak umetnosti o(iju' u ivotu protestanata ( illic!, "#-42,"4%. Cne *orme umetnosti gde je u!o privilegovano M muzika i knjievnost (poslednja e*ektivno pri'rojana ovoj kategoriji z'og vrline svoji! usmeni! korena i prakse glasnog (itanja Pisma% razvile su se dok su druge *orme (uklju(ujui i dramu (iji je zna(ajni usmeni aspekt 'a(en u zasenak z'og njene vizuelne i konkretne prirode% 'ile nerazvijene. Cvo ili! zove teolokom nesreom jer je i 'priroda du!a protivna isklju(ivanju oka iz prisustva' (>'id.%. Nideli smo da postoje !ristoloki razlozi za podrku ovog stava, iako 'rige oko idolopoklonstva kojima su se 'avili re*ormatori ne tre'a da 'udu lako od'a(ene u ur'i da se otkrije uloga 'o(iju vere'. =oreni re*ormacije u renesansi titili su umetnosti od svake sveukupne destrukcije ili poricanja. > umesto toga osigurali su reorjentaciju senzi'iliteta i preraspodelu energije unutar protestantskog stvaralatva. 0ilo 'i iznenadjujue da protestantizam, kao svetska religija, nije doprineo literarnim umetnostima. eoloki istaknuto prilagodjavanje poruke Pisma pojedina(nom verniku vodilo je proizvodnji i prodaji velikog 'roja mali! *ormata 0i'lija, molitvenika i z'irki 'eseda napisani! na govornom jeziku i, iako je teko preciznije evidentirati (nije svaki kupac knjiga 'io i (italac% skorije studije zaklju(uju da je re*ormacija 'ila makar jedan jak podsticaj osvedo(enom poveanju pismenosti u +vropi "-. veka (/aag, ,AAA2$45%. Primeeno je da je =alvin, koji je 'io do'ro o'razovan u !umanisti(kim naukama, dao sutinski doprinos prilagodjavanju *rancuskog govornog jezika *ilozo*skom i teolokom diskursu (u prolosti su ove 'uzviene teme' (uvane samo za latinski jezik% u vremenu kada je upotre'a *rancuskog medju umetnicima poput Ra'lea 'ila u nesta'linom za(etku (Ramsa<, "#5:2"$%. Oire govorei, protestantizam je o!ra'rio razvoj i razumevanje knjievnosti u narodu. Potvrdjeno je da je ovaj 'knjiki' podsticaj, sa sve du'ljim razumevanjem li(ne perspektive i svakodnevne preokupacije 'o'i(nog' vernika, vodio direktno u pojavu romana kao literarne *orme u ":. veku (vidi npr. ;att, "#:3234-3$%. ?ajo(iglednija 'umetnost u!a' je muzika i, iako neke protestanatske tradicije jesu imale opreza u pogledu mogunosti muzike da o'likuje oseanja i tako umanji intelektualnu i du!ovnu (istotu Re(i na 'ogosluenju (vidi ;ilson-6ickson, "##,2-4 i dalje%, veina nji! je muzi(ki izraavala svoju veru kao i (itanjem ili govorenjem o njij. 9a /artina Butera, koji je i sam 'io

darovit muzi(ar, muzika je 'ila prva posle teologije po svojoj vanosti za veru; za!valjui njenoj ulozi prirodnog pokreta(a za o'javu Re(i, i njenom svojstvu da u sazvu(ju sa poetskim o'razovanjem glasova oraspoloi srce i du!, na odgovarajui na(in u odnosu prema 0ogu (vidi Dte8art, "#"42$3%. =ao i u komponovanju !imni, de(ji! pesama i tome sli(nog, Buter je 'io entuzijasta u plagijatorstvu svetovni! narodni! pesama i zameni svetovni! sti!ova crkvenim. Politika 'otkupljivanja' melodija iz narodne kulture nastavljena je kasnije, uklju(ujui slavne pisce !imni iz ":. veka >saac ;atts-a i )o!n i 1!arles ;esle<-ja% (vidi ;esterme<er, "##:2,A5 i dalje% uspela je u omoguavanju zajednicama da u(estvuju potpuno u muzi(kim aspektima 'ogosluenja. >ako to nije stvorilo visoku kulturu, nesumnjivo je 'ilo e*ektivno u *ormiranju osnovne muzi(ke svesti i s!vatanja u okviru zajednice verni!. ?e tre'a potceniti muzi(ku vrednost mnogi! narodni! !imni kroz vekove, i od Buterove ?ema(ke mise (&erman /ass% na dalje proste *orme su (esto 'ile dodate estetski ugladjenim delovima 'ogosluenja. re'a imati na umu da je pre dolaska te!nologije snimanja crkva 'ila jedno od retki! mesta gde je postojala mogunost da se slua muzika i da se u(estvuje u njoj. 7 razvoju zapadne muzi(ke tradicije protestantizam je igrao 'ar dve klju(ne uloge2 prvo, u dovodjenju neo'razovani! ljudi u pozitivan odnos prema muzici kroz pevanje u zajednici, i drugo, kao pokrovitelj muzi(ara i kompozitora kojima je, u okviru nji!ovi! regularni! liturgijski! o'aveza i pored nji!, 'ilo omogueno da u potpunosti razviju svoj talenat. )o!an D. 0a! ("-:$-"3$A%, koji je komponovao vie od 5AA kantata za liturgijsku namenu (od koji! su mnoge 'ile samo za jednos izvodjenje%, takodje je koristio klavijaturu kao solo instrument u do tada nepoznatim visinama i tako ostavio svoj trajni pe(at u istoriji muzike. >ako je ili! korektno rekao da su 'umetnosti oka' 'ile nekako zanemarene u s*erama protestantskog uticaja, ne tre'a da previdimo da je to 'ilo relativno. > po tom pitanju pri(a nije jednostrana. 7 nastanku re*ormacije mnogi slikari, skulptori i drvoresci sigurno su se nali oplja(kani od trita i ekonomskoj krizi koja je nastupila ovim pridodato je prekidanje ivi! tradicija koje je tre'alo predati narednim generacijama u pogledu glavnog dela vetina i tuma(enja (1!ristensen, "#3#2"-4-:A%. amo gde je jedna grana umetni(ke mogunosti 'ila podrezana druge su 'rzo izrastale. Nisoko dekorisani oltari i raspea nisu vie traeni, ali adekvatno ukraene propovedaonice i oltarske pregrade 'ile su traene. e!nologija drvoreza, (iji je razvoj zapo(eo u manastirima i 'io veoma sekularizovan u renesansi, vraena je sada u crkveno okrilje z'og pedagoki! i propagandni! razloga. >lustrovane 0i'lije i molitvenici su umnoavani kao to su i jednostrani papiri, na kojima su 'ili napadnuti (lanovi katoli(ke crkvene !ijerar!ije, 'ili masovno proizvodjeni i ireni (vidi Pettegree, ,AAA24-:; 1!ristensen, "#3#2"3A%. Prepoznavanje politi(kog uticaja koji slika ima (oso'ito one koja je masovno proizvodjena% takodje je navodilo neke re*ormatore da dozvole da nji!ovi portreti 'udu slikani ili skicirani. Bucas 1ranac! t!e +lder (rodjen "43,.%, slavni majstor drvoreza, koji je radio gra*ike /artina Butera, nije to (inio z'og sujete ili dodvoravanja, ve z'og svoje slo'odne politi(ke tenje da oslika re*ormatora 'kao 0ojeg (oveka i, kasnije utemeljitelja crkve, kao protivteu propagandi njegovi! neprijatelja' (Pettegree, ,AAA243,%. Nek kasnije u solidno re*ormisanoj .olandiji, kao to je Dimon D!ama zapazio, (ak i ''esprekorni kalvinisti nisu 'ili protivni tome da poziraju za svoje portrete' (D!ama, "###2,""% i (ak da radije razmotre i druge vrste. Portretisanje je 'io o(igledan izvor pokroviteljstva za slikara, i portret je kao predmet umetni(kog interesovanja je nesumnjivo podran svetovnim re*ormatorskim podsticajem, njenim teolokim isticanjem zna(aja individue, i njenom a*irmacijom !umanosti s o'zirom da je individua slika 0oja, koja ipak nikad nije istovetna svom vorcu. akodje, rani razvoj 'ogate tradicije pejzaa i 'stilova ivota', koji su slikani, moe 'iti velikim delom praen kroz oslo'odjenje medijuma od pot(injenosti crkvi i njenim preokupacijama, i rastuem interesu (npr. u kalvinizmu% za 'ono to se okom moe videti', naime, stvorenom svetu u njegovoj kompleksnoj veli(anstvenosti (=u<per, ,AAA2"43; Ramsa<, "#5:2:$ i dalje%. ?a 'rojnim primerima u vizuelnim i u drugim umetnostima vidima da ono (emu je protestantska kultura vodila nije mra(no i zatvoreno ne'o na kojem se slu(ajno mogu pronai umetni(ki meteori, nego je reorjentisano i druga(ije usmereno umetni(ko posmatranje, koje uklju(uje i sekularizaciju i !umanisti(ki podsticaj (/c/illan, "##A2:%. > ovo nije protivno teologiji

re*ormacije ve je odraz njeni! u'edjenja o tome kako 0oga adekvatno tre'a da 'ude s!vaen u odnosu na svet koji je stvorio. >ako je slikarstvo otkrilo mnogo novi! svetovni! su'jekata, crkveni o'jekti su ipak ostali vani. 6irerova dela ("43"-"$,:%, dela =ran!a Dtarijeg i .ol'ajna /ladjeg (rodjen "4#:% otkrivaju treperavo protestantsko (ugl. luteransko% slikarstvo ranog "-. veka. >pak, to je period u kome se mogu zapaziti du'oke promene teoloki! i prakti(ni! akcenata, koji su se udalajvali od 'ogoslu'eni! potre'a ka pedagogiji. eoloke teme (npr. Buterov polaritet zakona i +vandjelja% i realisti(ne scene iz 'i'lijski! narativa dominirale su u ovoj novonastaloj tradiciji crkvene umetnosti, u pokuaju da se istrai prednost vizuelnog, onog 'to pokazuje' Re(, 'ez povratka u poznate nedostatke srednjovekovne po'onosti (vidi 1!ristensen, "##-23--3%. Nek kasnije u .olandiji ultra-protestantizam je zadrao politiku i kulturu (vrsto pod svojim uticajem. /ladi Rem'rant Nan Rijn ("-#---#% rodjen je i odrastao je u Bajdenu, mestu rastueg crkvenog kon*likta izmedju tva ta'ora koji je mogao unititi zemlju svojim potresima. 7 Rezoluciji sinoda u 6ortu "-"#, kada je Rem'rant imao samo ", ili "5 godina, nametnuto je striktno kalvinisti(ko upravljanje u njegovoj domovini, koja je zastupala ikono'ora(ke stavove u spektru protestantski! naklonosti. Iak i u ovom vrlo religioznom gradu, '!ramu Re(i', kako ga D!ama opisuje (D!ama "###2,A#%, zali!e dela preminuli! umetnika otkrivaju da je postojalo zdravo trite ne samo svetovni! stvari, nego i slika !rianske i 'crkvene' istorije, narativni! scena iz o'a 'i'lijska zaveta, u cilju domae proizvodnje pre nego kultne upotre'e (D!ama, "###2"#--,"$%. Rem'rant je radio za o'a trita, mada se moe rei da se u njegovim rukama gu'i granica izmedju svetovnog i crkvenog, dok se njegova panja prema o'i(nim svakodnevnim scenama uklju(uje u 'teoloku' dimenziju, svi predmeti su okupani u svetlu oseanja 0oje pravednosti i milosti, kao to im &orringe ("##$% primeuje, dok njegove eksplicitno religijske slike vie usmeravaju panju ka ljudskim i ovosvetskim aspektima oslikane pri(e nego ka transcendentnim uplivima. Cn evocira teologiju, 'ez gu'itka oseaja za misti(no, on vidi misti(no kao neto prisutno u svakodnevnim (ovekovim okolnostima i preo'raava to svakodnevno. o nije teologija 'opte milosti', nego ona koja iz'egava razlike koje su u ovoj kategoriji pretpostavljene, i umesto toga vidi spasiteljsko prisustvo 0oga u .ristu, koji je 'uzeo elo' usred opte i o'i(ne svakidanjice. 7spostavljanje pravog odnosa =ao to je veliki kalvinisti(ki pisac @'ra!am =u<per (":53-"#5A% primetio u delu Stone lectures ":#:, klju(ni pro'lem 'io je opet paljivo razdvojiti religiju od njene tetne kon*lacije sa estetikom, i dok je interpretirao novi i zarazni model idolopoklonstva mislio je vie na protestantsku nego katoli(ku perspektivu. Kur'a romantini! glasova da ispune du!ovni vakum koji je ostao iza racionalizma na kraju ":. veka imao je du'ok uticaj na protestantske teologe, nigde tako kao u relaciji sa nji!ovim vidjenjima religijskog ili 'du!ovnog' zna(enja umetnosti. Radikalni imanentizam *ilozo*a Oelija ("33$-":$4%, za koga je umetnost 'ila ivotno zna(enje kojim je ljudski du! (i stoga 'oanski 6u! (ija je direktna mani*estacija ljudski du! % dolazi do samoizraavanja (0erlin, ,AAA2 #:%, 'lizak je Eojer'a!ovom (":A4-3,% razumevanju same religije kao sim'oli(ne projekcije sveukupnog neosveenog dela nae samosvesti. D!vatanje (itavog *izi(kog, 'iolokog, i istorijskog 'procesa' kao pokuaja samoosveivanja i samoizraavanja misterioznim snagama '6u!a' vodilo je prirodno ka povezivanju kulture sa religijskim, i pose'no umetnosti ili 'vie kulture' sa najostvarenijim *ormama ovog pokuaja. 9a mnoge mislioce, ne samo one koji su se udaljili od stari! teoloki! dogmi, e*etkivno 'dekonstruisanim' od racionalisti(ki! protivnika, (jer je umetnost s!vaena ovde precizno kao prilika za kontemplaciju% izgledalo je kao da estetski pogled sada o'ez'edjuje povlaen alternativni put za uspeno spoznanje ''oanskog'. ?ije umetnost opet regrutovana u crkvenu slu'u. Cvog puta je glavni pokuaj 'io u celosti suprotno usmeren2 'priroda', 'kultura', i 'umetnost' podnosile davale su mesto veri kao da je nji!ova, nalazei preimustva 'oanstvenosti ovog sveta. .riansko u(enje o Cvaploenju, po .egelu ("33A-":5"%, 'ilo je sim'oli(ni izraz ideje da 0og i (ove(nost jesu sutinski jedno. Cvaploenje je 'ilo kosmiki princip pre nego jedinstveni prekid istorijskog kontinuiteta 0ojim kenoti(kim 'postajanjem'.

7metnost, sa svojom panjom usmerenom na svet, 'ila je zato vidjena od mnogi! kao mesto 'religijske' ili du!ovne preokupacije. +stetski pogled 'io je ekvivalentan o'oavanju (vidi Pattison, "###2 ,,%. Cvde se vraamo na pitanja koja su morila re*ormatore, i koja su izazivala nji!ovu ljutnju, pa i dejstven gu'itak vitalne razlike izmedju stvorenog i nestvorenog, 0oga i sveta, i konsekventog pogrenog pravca za ljudski 'religijski' podsticaj. =ao i u "-, tako i u "#. i ranom ,A. veku nastajale su reakcije koje su se neiz'eno razvijale u smeru neposredne sumnje, ako ne i poricanja umetnosti i nji!ovog mesta. Cslanjanje na 'lisku !ristoloku analogiju 'io je zama! od mono*izitske ka nestorijanskoj tendenciji u s!vatanju dvojnog odnosa. ?a po(etku ,". veka, ipak, nalazimo se nazad u mono*izitizmu. >znenadni nalet suvog sekularizma da prigli neke o'like du!ovne realnosti, pomean sa u'edjenjem da nije privla(no 'iti uklju(en u vodeu religijsku tradiciju, proizveo je umetnost i stvaralatvo opet kao primarne kandidate alternativni! izvora du!ovne satis*akcije. =ao to je =u<per s!vatio u svoje vreme, najplodnija reakcija crkava 'ila 'i ona koja niti krtava umetnosti kao suvine dodate sakramente, niti ona koja i! od'ija, ili trai da i! smesti sporedno zanimanje ili onemogui nji!ov doprinos 'ogatom kompleksu ljudskog ivota; nego ona koja i! smeta sa nji!ovim distinktivnim integritetom u teoloki upuenu viziju (ove(nosti, i 0oje svrsis!odnosti sveta i odnosa prema svetu. ?jegov sopstveni pokuaj da ovo uradi naiao je na pro'leme, ali pokuaj sam po se'i 'io je do'ro zamiljen, i nastavljen od drugi! u neokalvinisti(koj tradiciji. o je pokuaj koji je, ma koji pojedina(ni teoloki pro'lemi da su nastali u njegovim razli(itim verzijama, uspeo da okon(a predrasudama kojima je zapo(eto ovo poglavlje. Protestantizam, daleko od toga da je nesposo'an da prilagodi umetnosti unutar svoje speci*i(ne vizije, i 'ez o'zira koliko puta je, po omasovim re(ima, 'unitio si nae telo' ipak je tradicija ili skup tradicija sa 'ogatim teolokim resursima za ponovno otkrivanje istinite vrednosti ljudskog stvaralatva i njenog zna(aja za nas kao 0oja stvorenja, snano otelovljena u *izi(kim procesima prirode, i isto tako (vrsto ugradjenja u mree kulturoloki! o'lika (uklju(ujui religijski%, koja tee ka transcendenciji puke telesnosti, i koja su 0ogom pozvana na pose'nu slu'u i svretak (;oletsto**, "##32 -3-#A%.