1

15.10.2010.
Stigli ste da bacite pogled na ovu sliku koju sam sticajem okolnosti spremajui ovaj kurs
video...? jeste to je svakako jedna oseajna slika, ali ovo nee biti pria o oseanjima. Ovo to
vidite je samo kraj, mi gledamo poetak kraja ili vrh jednog brega, a poeci su mnogo manje
dopadljivi nego to to moe izgledati, i vizuelno i u svakom smislu. Da bi mogli da ponemo da
priamo o ovoj temi moraemo da se zagledamo ne u lice jednog ovako zamiljenog gospodina
na slici nego u mrano lice glavnog junaka ove prie, a to je melanholija.
= Famozna Direrova gravira, moe ovde dovoljno da se vidi ako se usredsredite na lice, facius
nigra- crno lice, ili u poeziji engleskoj esto pominjan dark face, ili u italijanskom viso scuro-
same melanholije.
= Ovde moda taj karakter, iako se radi o pojednostavljenoj ilustraciji, prosta grafika ilustracija,
iz Ikonologije ezara Ripe.
Istinu govorei jedna od njenih, mislim na melanholiju, esto u ovim uvodnim
reenicama, meajui personifikaciju ili pojam, koncept. Istinu govorei jedna od njenih
osnovnih karakteristika je upravo ta podvojenost, jedna ambivalentnost, antagonizam oseanja,
naroito izmeu prijatnih i neprijatnih ekstrema, privlanosti i odbojnosti, istih stvari gde se ta
tenzija osea jo vie nego kad se radi o privlanosti i odbojnosti razliitih stvari, i naravno sa
tim povezana muka oveka.., nemogunost da se zauzme i zadri jedna definisana pozicija.
....kompleks ideja, vie od 3,4,5 ideja koje funkcioniu...? Osuenost na izbor i nemogunost
izbora (Herkules na raskru, doktorska disertacija Ervina Panovskog), slika Anibalova u galeriji
Farneze; tema simbolike i znaenja slova koje se naziva Y pitagoryca. Direrova ova kolosalna
predstava je tek jedan vrh ledenog brega (metafora koja se koristi zna se tano od kada), pravi
poeci su jo opskurniji, zagonetniji, ako smem da kaem gotovo zlokobni, moraemo da se
sputamo u ovom naem nazovimo ga spiritualnom descenzusu jo dublje.
= Vidite kako se ta tema dodiruje..
= Salvator Rosa, jedan od naih junaka, nita manje od Direra
= Ko je ovo? Pa sveti Jeronim, ko bi drugi mogao da bude? Tamo pie homo bulla (est)- ovek je
mehur od sapunice.
Moraemo da se sputamo dublje u najtamnije slojeve ovekove due, zapravo
najelementarnije aspekte civilizacije, ne samo renesansne filozofije, hermetike, astrologije nego
dublje u doba klasinih mudraca, ali i neoplatoniara, do pitagorejske mistike brojeva i do staro
hebrejske mistike brojeva i imena, i naravno i kabale, pa do arapskih praktinih prirunika za
astrologiju i proricanje, jedan poznati...PICATRIX.
= Ovo jesu kasno klasina vremena, helenizam, i ovde e za mnoge stvari helenistiko doba biti
izvor i uzor za mnogo to e se kasnije deavati. Vidite figure zodijaka na nain koji je vama
prepoznatljiv.

2

= Horoskop iz 15 veka, ovako su izgledali, ovako izgleda Luterov horoskop
= I jo jednu sliku koja je dovoljno interesantna sama po sebi, svaki moj komentar je suvian..da
se spustimo do slojeva ljudske svesti, prelogino stanje svesti, primitivna kultura kako je definie
dananja nauka, to znate da kao i mnoge stvari nema veze sa primitivizmom, u svet praistorijske
magije, animistika magija- animizam, verovanje da neive stvari imaju duu, pripisivanje ivih
osobina i karakteristika neivim stvarima, da izmeu ivih i neivih stvari postoji organska veza-
kontaktualna magija. Pa do ovih stvari koje se u etnologiji i antropologiji nazivaju amuleti ili
talismani, vodi do verovanja u mo i snagu likovne prestave. Bilo bi neprirodno da se niste
zapitali da ovo ne bude suvie, teak teret za naa slabaka plea, kad kaem slabaka mislim na
moja ali izvinite i vaa. Ali neemo na taj put ii sami. Uz pomo jednog gospodina, koji se sada
ne vidi..
= Jedan gospodin, jedan buruj, gotovo po svemu uglaen, graanski doteran Nemac iz
Hamburga, rodom iz jedne ugledne porodice, jedan od mnogo sinova porodice u kojoj su
generacijama bili bankari- Abi Varburg. Po spoljanosti jedan obian ovek, ali je bio neobian.
= Ovde pie, ali isto sumnjam da ne znate da bi ste mogli da poveete da je ovo ista osoba. Ove
dve fotografije deli dvadesetak godina, skoro etvrt veka, 1896 u New Meksiku, prilikom
putovanja Varburga koje je naizgled bilo motivisano nekim sasvim..iao sa idejom da se bavi
istraivanjima.., sluajno stupio u kontakt sa Pueblo Indijancima, pre toga se bavi
renesansom..Mi emo se donekle baviti njegovom biografijom, i to moe izgledati neobino,
priaemo ne o linosti umetnika, nego o linosti istoriara umetnosti.. pokuaemo da unesemo
u njega jednu crtu autorefleksivnosti, razmiljamo o istoriaru umetnosti, ja o svojoj struci vi o
vaoj; Kao rezultat ove posete Meksiku poslednje decenije 19 veka nastala je njegova studija
Ritual zmije. Ovo je jedna, prva epizoda iz njegovog ivota. Bavio se time...klasian naunik,
meutim onda su neke druge stvari jo uticale na to to e se deavati sa njim, nije sporno bilo i
to to je on u Nemakoj..iz prezimena- bio Jevrejin, neto e se sa njim dogoditi, i jedan znaajan
period svog ivota nije bio nazovimo tako radno sposoban, meutim onda se prenuo ili povratio,
to se pogodilo, potrefilo sa odravanjem jednog od najznaajnijih kongresa istorije umetnosti 20
veka u Rimu, na kome je on odrao jedno od predavanja i u tom post rekovalescentnom periodu
je nastala jedna studija iji je naslov Italijanska umetnost i ..... na freskama Palazzo Schifanoia
u Ferari, publikovana 1912 (svakako e objavljivanje ove studije biti obeleeno u svetu i u
nauci). Varburgova poseta Meksiku i njegov boravak u Meksiku imali su nesagledive posledice
za njega ali ne samo za njega. Njegova linost je po mnogo emu jedinstvena da bi smo to
shvatili moramo da se vratimo na poetak 20 veka, u dve, tri rei da bi vam pokazao ta je
istorija umetnosti bila poetkom 20 veka, jedan istoriar umetnosti (?) je situaciju u toj naoj
oblasti definisao kao oajniko stremljenje ka egzaktnosti, napor za istorijskim dignitetom, da se
izjednai sa ostalim respektabilnim humanistikim disciplinama, da ne bude samo lepa pria o
lepim slikama...uobiajeno za drugu polovinu 19 veka (?), naao se u jednoj umi pojava, nazvao
sam taj skup, tu brojnost, to enormno polje proizvoda ljudskog duha umom, a moda bi bolje
bilo nazvati je lavirintom, naao se u situaciji...ljudi od kojih pokuavamo sada zajedno da
uimo..


3

2 18 157 (Nastavi niz, ha, ha); ako se sada usredsredimo na ovo ima samo jedna logian
303 4 19 put za ove brojeve, nije sada ekstremno pitanje za test inteligencije, na kvadrat,
16 489 1 govorim o klasinoj matematici u kojoj su 2+2=4, neto sam sada rekao, to
7 11 256 znai da postoji i druga matematika..
On je dakle (Varburg) iz dvostrukih pobuda, prvo oseajui nedostatak struke, to se
istorija umetnosti doivljava kao jedno polje proizvoljnih..podlono senzibilitetu ili oseaju,
neto to mu se nije dopadalo. Drugo je to je on sam u tim slikama video mnogo vie. Onog
trenutka kada je dakle poverovao u to da je sa takvom matematikom sigurnou ili izvesnou
mogue kretati se kroz svet ili skup pojava u kulturi otvorio je dva puta: jedan sebi u ludnicu,
mentalni azil gde je bio vie od 10 godina, a drugi put istoriji umetnosti 20 veka; sve to je
istorija umetnosti u 20 veku bila je zahvaljujui Abiju Varburgu, a najmanje je bila istorija
umetnosti, opet zahvaljujui njemu. Dakle ta pokuavam na ovom asu? Da definiem neto to
se zove pravilo igre, ako ne znate nauiete, da je igra neto vrlo ozbiljno, da vas podsetim na
veliko delo holandskog istroiara Johana Hajzingera, Svet igara, on je...obrazac svih duhovnih
radnji ovekovih, od jutarnjeg rituala prilikom spremanja za posao, sporta, do bogosluenja,
rtve, sve bitne civilizacijske tekovine mogu na neki nain da se konstruiu po principu igre; ima
dva bitna preduslova: da se zna ko su uesnici, i mesto igre. Neto to je sveto i sakralno je sveto
i sakralno za odreene osobe i ne odreenom mestu. A zato sad ja govorim o pravilima igre? ta
hoemo ovim kursom da uradimo, ono to je dostino, to je u sferi imaginarnog..Pria o
prijatnim i neprijatnim aspektima neega to se zove melanholija. Jedna od najeih referenci
mojih, poema Bartona, On the pains and pleasures of Melancholy, naalost dakle prvo dolazi
bol. ta se dogodilo Varburgu u Meksiku? Da je video da neto to je on radei u evropskoj
tradiciji, kulturi, i kao veina Evropljana tada doivljava da je prolost prolost (veina i danas
misli istorija umetnosti da se bavimo starim slikamalo motiv ako ste zbog toga upisali..),
video na delu, opisujui taj jedan ritual, ...iz Varburgovog tumaenja rituala Pueblo Indijanaca su
nikle prve njegove studija ikonolokog tipa i ceo metod koji danas zovemo Ikonoloki. Shvatio
je da te slike, predstave, on ih je zvao likovne formule, engram- njegov termin, na svoje veliko
zaprepaenje kada sam pokuao da proitam negde drugde ne kod njega, u oksfordovom
reniku- engram je jedna vrsta mentalnog otiska koji svaka vizuelna predstava ostavlja u svesti
ovekovoj, bilo nemogue potvrditi ...., za konsekvencu imalo zakljuak da verovanja vezana za
sliku ljudi u prolosti nisu zauvek nestala sa nestankom te prolosti, on je u kontaktu sa ljudima
video da su iva na jedan drugaiji nain na koji mi vidimo...(po nekim je civilizacija sama po
sebi bolest, vii stepen ovekove emancipacije, osloboenja od prirode); generacije doivljavaju
prolost kao neto to neumitno prolazi, pravolinijsko, judeo hrianska, vidimo vreme kao
linearnu progresiju, logino da ono to je prolo je prolo. Onda se vratio u Evropu, i godinama
se bavio jednim ciklusom fresaka, ..mnogim ljudima nije moglo da se definie ta predstavljaju,
to su bile figure zodijaka, ono to je moglo da se identifikuje, nije moglo da se prodre u njihovo
znaenje. Onda je u to ula pria u kojoj meri su ljudi renesanse bili praznoverni! To je bio svet
kojim su vladale magija, alhemija, mistika brojeva, oni nisu bili,.. prosvetiteljstvo...nikada
jednom za uvek ne otklanjaju te slojeve iz ljudske svesti. On je predloio da se to gleda kao
jedna vrsta slojeva, stratusa, da se kultura obrazuje u smislu sloj na sloj, ne negira sloj ispod sebe

4

nego inkorporira..svi nai preci ive u nama, praktinim tehnikama mogu da se aktiviraju i onda
kada je to shvatio onda mu je postalo teko.
Verovatno je bilo stvari koje vam veeras nisu bile jasne, izvesno e biti i nesporazuma,
obrazovanje se razvija i napreduje kroz nesporazume, neke od temeljnih pretpostavki cele ove
nae prie kao to je hronoloko datovanje odreene linosti, fenomena, su u prolosti bila
izvrena pogreno, ljudi su mislili o nekim ljudima sa grekom od 5,6 vekova, u nauci esto
greke imaju povoljno..? Jedna od prvih zabluda je datiranje korpusa hermetikuma- krajem 16
veka je datovanje, verovanje u pogrenu pretpostavku..; donatio Constantini, Konstantinova
darovnica, Lorenco Bala u 15, 16 veku (?) latinista, na osnovu jezike analize zakljuio da je to
falsifikat, da delo tim jezikom nije moglo biti napisano pre 8 veka; -ukratko prepriano to je
teorija na kojoj se temelji uenje o papskom primatu, car Konstantin kada je preneo carstvo u
Konstantinopolj da se svetovna i sakralna vlast prepusti papi, da bi imao autentinost morala da
mu se pripie starina, bilo je uvek u centru papske..nije smetalo to to je Bala u 15 veku znao da
je falsifikat, branilo se isto miljenje. Kako mogu neke istorijske zablude da budu viestruko
produktivne i da imaju nesagledive posledice u vremenima koja dolaze posle..
Ovde bih stao za veeras...