profesora” na Univerzitetu u Marburgu na Labi, gde je predavao od 1923. do 1928.
M a r t i n H A J DEGER
figure u pokretu
100
Martin
HAJDEGER1
: Miško Šuvaković
Život i filozofske platforme
Martin Hajdeger 2 (Martin Heidegger, 1889–1976) nemački je filozof feno-
menološke, hermeneutičke i egzistencijalističke orijentacije. Rođen je u siromašnoj
zanatlijskoj kataličkoj porodici u Meskirhu u Badenu. Studirao je teologiju, filozofiju,
matematiku, prirodne nauke i istoriju na Univerzitetu u Frajburgu (Albert-Ludwig
Universität Freiburg) od 1909. godine. Doktorirao je sa tezom Doktrina o suđenju u
psihologizmu kod neosholastičkog teologa i filozofa Artura Karla Avgusta Šnajdera
(Arthur Carl August Schneider, 1876-1945) i neokantovca dr Hajnriha Rikerta (He-
k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma
inrich Rickert, 1863–1936). Habilitaciju o Duns Skotusovoj (John Duns Scotus, oko
1266–1308) doktrini o kategorijama i značenjima je odbranio 1916. godine. Njego-
va religiozna uverenja su bila radikalno katolički orijentisana. Bio je privatni docent
u Frajburgu od 1916. do 1923. godine. Bio je asistent Edmundu Huserlu (Edmund
Husserl, 1859–1938) u Frajburgu od 1919. godine. Oženio se Elfriedom Petri (Elfri-
m i š ko š u va kov i ć
eda Petri) 1917. Imali su dva sina, Jorka (Jörk) i Hermana (Hermann). Na preporuku
Nikolaja Hartmana (Nicolai Hartmann, 1882–1950) dobio je mesto “vanrednog
1  Ova studija je realizovana u okviru projekta Svetski hronotopi srpske muzike (ev. br. 147045)
Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu koji je podržan od strane
Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
2  Vanja Sutlić, “Počeci i obzorno ishodište životno-misaonog puta Martina Heideggera”, iz
Kako čitati Heideggera, August Cesarec, Zagreb, 1989, str. 23–62.
Svoje temeljno filozofsko delo Bitak i vreme (Sein und Zeit) objavio je 1927. godine.
U Marburgu su kod Hajdegera studirali Hans-Georg Gadamer (1900–2002), Hana
Arent (Hannah Arendt, 1906–1975), Karl Lout (Karl Löwith, 1897–1973), Gerhard
Kriger (Gerhard Krüger, 1902–1972), Leo Štraus (Leo Strauss, 1899–1973), Ginter
Štern Anders (Günther Stern Andres, 1902–1992), Hans Jonas (1903–1993) i dr.
Objavio je studiju Kant i problem metafizike (1929). Došao je u polemički sukob sa 101
filozofom Ernstom Kasirerom (Ernst Cassirer, 1874–1945) tokom predavanja koja
je držao u Davosu marta 1929. godine. Polemika u Davosu je, na sasvim izvestan
način, obeležila okret u nemačkom društvu kada su se direktno konfrontirale pozicije
liberalnog “jasnog” mišljenja (Kasirer) i konzervativne “netransparentne” ontolo-
gije (Hajdeger). Jedan veoma filozofski konflikt oko mogućnosti mišljenja o Kantu
(Immanuel Kant, 1724–1804) je u sebi reflektovao potencijalnu “tragičnu preori-
jentaciju” nemačkog društva, mada akteri, tada, još o tome nisu mogli da misle na
sasvim politički način.3 Kada je dobio poziv da nasledi Edmunda Huserla vratio se u
Frajburg. Održao je predavanje povodom šezdesetog rođendana Edmunda Huserla, a
kao pristupno predavanje na Univerzitetu u Frajburgu je izložio besedu “Šta je meta-
fizika” 24. jula 1929. godine. Među frajburškim studentima su bili Herbert Markuze
(Herbert Marcuse, 1898–1979), Ernst Nolte (1923–), Emanuel Levinas (Emmanuel
Levinas, 1906–1995) i dr.
Hajdegerov filozofski preokret u odnosu na zamisli postavljene u knjizi
Bitak i vreme se odigrao sa predavanjem “O suštini istine” (Bremen, Marburg, Fraj-
burg, Drezden, 1930–1932). Za rektora je izabran na Albert-Ludvig univerzitetu u
Frajburgu. U to vreme je postao član Nacionalsocijalističke partije Nemačke. Odr-
žao je nacistički orijentisan govor povodom preuzimanja rektorske dužnosti, poznat
pod nazivom “Samopotvrđivanje nemačkog univerziteta” 27. maja 1933. godine. Sa
rektorske funkcije se povukao aprila 1934. godine. Postoje kontroverzni podaci o
njegovom odnosu sa profesorom Edmundom Huserlom u doba nacizma. Radio je na
predavanjima o Ničeu (Friedrich Wilhelm Nietzsche, 1944–1900), Helderlinu (Joha-
nn Christian Friedrich Hölderlin, 1770–1843). Predavanje “Izvor umetničkog dela”
je pisano tokom 1935. i 1936. godine. Martinu Hajdegeru je oduzeto pravo da izvodi
k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma
univerzitetsku nastavu nakon sloma nacističke Nemačke 1945. godine. Držao je pri-
vatna predavanja od 1949. godine. Vratio se na Univerzitet 1950, a dobio je počasno
zvanje emeritusa 1951. godine. Redovno je držao nastavu do 1958, a po pozivu do
1967. godine.
Hajdegerov filozofski razvoj se odigravao pod brojnim uticajima od antičke
filozofije predsokratovaca, Platona (Πλάτων, 428/427–348/347 p. n. e.) i Aristotela
(Αριστοτέλης, 384–322 p. n. e.) preko nemačke filozofije osamnaestog i devetnae-
stog veka (Kant, Hegel /Georg Wilhelm Friedrich Hegel, 1770–1831/, Fridrih Niče)
3  “Dodatak: Martin Heidegger: Davosko saopštenje i davoska diskusija”, iz Martin Heidegger,
Kant i problem metafizike sa davoskim saopštenjem i diskusijom između M. Heideggera i E.
Cassirera, Mladost, Beograd, 1979, str. 159–175.