Uvod u Dada almanah

Richard Huelsenbeck

1920.

Sadraj
Hilzenbekov Almanah . . . .
Uvod u Dada almanah . . . .
I . . . . . . . . . . . . .
II . . . . . . . . . . . .
III . . . . . . . . . . . .
IV . . . . . . . . . . . .
Pregled sadraja . . . . . . .
Podaci o originalnom izdanju

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

3
5
5
5
6
7
8
9

Hilzenbekov Almanah
Ova knjiga je zbirka dokumenata o dadaistikom iskustvu
Pitanje ta je dada? je nedadaistiko i trebersko. Dada se ne moe shvatiti, dada se
mora iskusiti. Dada je neposredna i oigledna. Ako si iv, onda si dadaista.
R. Hilzenbek, 1920.
Godine 1920. berlinska dadaistika grupa dostie svoj vrhunac i nagli raspad. To je godina Prvog (i
jedinog) meunarodnog sajma dade (Erste Internationale Dada-Messe, 30. VI 25. VIII 1920) u svom
trenutku skromnog, ali po svojim posledicama, jednog od prelomnih dogaaja u kulturi XX veka
ali i godina u kojoj Hilzenbek prireuje dve publikacije koje spadaju u red najvanijih dokumenata
dade: Dada almanah (Dada Almanach), prvu antologiju dade kao meunarodnog pokreta, i En avant
dada, prvi istorijski pregled dade. Ali, posle tri godine furioznog delovanja, u okruenju i uslovima
koje nijedna druga dadaistika postava nije ni primirisala, berlinska grupa se razilazi, iako e njeni
lanovi nastaviti s vrlo ivom aktivnou, samostalno i u raznim drugim konstelacijama.
Prvo se pojavio Almanah. Iako su skoro sve dadaistike publikacije, od samog poetka, bilo vrlo
internacionalne i imale karakter zbirki, Dada almanah je bio prva prava antologija, koju su priredili
sami dadaisti i koja je po obimu prevazila sve to se u tom anru pojavilo u narednih nekoliko decenija
sve do prvih velikih antologija koje su poele da se pojavljuju posle Drugog svetskog rata.1
Izbor je bio nuno nepotpun, ali i tipino hilzenbekovski hirovit. Almanah poinje prilogom Tristana Care, njegovom Cirikom hronikom u celini, s njenim osobenim slogom to izgleda kao vrlo
galantan gest, ako imamo u vidu viedecenijsku bitku koju su Cara i Hilzenbek vodili oko nastanka
dade.2 Prilino velik prostor dobio je i Johanes Bader, prema kome je Hilzenbek pokazivao otvoreni
prezir, naroito zbog izdaje u Pragu, poetkom 1920, za vreme njihove prve dadaistike turneje
(videti En avant dada) i koga e malo dalje u Almanahu kritikovati, pod dovoljno providnim pseudonimom (Hans Baumann). Sevaju i druge aoke, tu su i neka imena koja istorija posle ne belei, kao i
1

Poslednje ciriko izdanje asopisa Dada, dvobroj 45, od 15. maja 1919, bilo je najavljeno kao Antologija dade, ali
je po obimu daleko zaostajalo za Almanahom. Cara je onda 1921. najavio Dadaglobe (Dada globus), veliku antologiju dade,
ali koja se nije nikada pojavila ciriki Kunsthaus (Muzej moderne umetnosti) najavljuje njenu rekonstrukciju, u obliku
izlobe i monografije, za 2016. Opet, Hilzenbek je od 1919. radio i na antologiji Dadaco, najavljenoj u prvom broju asopisa
Der Dada (jun 1919), mnogo ambicioznijoj od Almanaha, ali od koje je do 1920. morao da odustane, zbog prevelikih trokova,
iako je sa izdavaem ve bio pripremio dobar deo materijala. (Sve napomene: AG.)
2
Prva kulminacija tog sukoba, koji je poeo i pre Almanaha, usledie posle Hilzenbekovih nemilosrdnih napada na
Caru u eseju En avant dada. Ali, treba imati u vidu da odnos Care i Hilzenbeka nije bio prost sluaj neprijateljstva; u stvari,
makar u prvih nekoliko godina tog rata, ostali su, ako ne najbolji drugari, onda u nekoj vrsti uzajamnog uvaavanja ili
ak dosluha: svesno su izazivali varnienje, na javnoj sceni, o emu svedoi i njihova prepiska iz tog vremena. Evo kako je
to izgledalo, negde tokom 19201921: Dragi Tristane Cara, Arp mi je rekao da si veoma ljut na mene, zbog mojih napada
na tebe, u knjizi En avant dada. Bio sam ubeen da e imati dovoljno duhovne irine da ostane moj prijatelj, uprkos
tim napadima Uveravam te da nisu bili ni zlonamerni, niti neprijateljski. U njima ne bi trebalo da vidi nita drugo osim
razigranog uivanja u kokanju. Najzad, ja sam poslednji koji bi sporio znaaj tvoje uloge u dadaizmu. Ti si bez sumnja prva
osoba van Nemake koja je svetu objasnila ta dada zaista znai i ta dada hoe U to ime, od srca te pozdravljam. Tvoj
stari, Hilzenbek. (Herbert Kapfer und Lisbeth Exner, Weltdada Huelsenbeck: Eine Biografie in Briefen und Bildern, Innsbruck,
Haymon, 1996, str. 87) Taj odnos se kasnije zaotravao i ublaavao, uz neke tee ispade, kao to je bio onaj iz 1951, koji je
zamalo blokirao objavljivanje antologije Roberta Madervela, The Dada Painters and Poets. Opet, koju godinu kasnije, 1957,
zajedno sa Arpom, Hilzenbek i Cara e saraivati na dve zbirke tekstova, od kojih je jedna bila posveena poeziji osnivaa
(der Grnder) dade, a druga njihovim osvrtima (Dada. Gedichte der Grnder. Hans Arp. Richard Huelsenbeck. Tristan Tzara,
Arche Verlag, Zrich, 1957; Als Dada begann. Bildchronik und Erinnerungen der Grnder. In Zusammenarbeit mit Hans Arp,
Richard Huelsenbeck, Tristan Tzara, Sanssouci Verlag, Zrich, 1957).

neka koja bi, da se nisu pojavila u Almanahu, bila nepravedno zanemarena. Ali, upadljivo je i izostavljanje politikog aspekta berlinske dade, upravo onog koji je sam Hilzenbek isticao u En avant dada
i kasnijim osvrtima, i koji se mogao dobro ilustrovati prilozima iz asopisa i letaka koje je berlinska
grupa distribuirala jo od 1918. U tom delu, stradao je i Raul Hausman, kljuna figura berlinske grupe
i autor politiki najeksplicitnijih tekstova to samo po sebi ne mora biti nikakav kvalitet, ali to je
u njegovom sluaju bilo proeto zaista retkom lucidnou ije se uee u Almanahu svodi na dve
fotografije i jedan satirini prilog (istina, urnebesan). Posle svih zabrana i hapenja, kroz koje je grupa
prola i koja e tek uslediti, zbog nekih eksponata sa Sajma dade (tokom leta 1920), to se ne bi moglo
objasniti nedostatkom hrabrosti i do daljeg ostaje nejasno osim ako Hilzenbek nije prosto radio ta
je hteo, to se meu pristojnim svetom esto ne prihvata kao dovoljno objanjenje. (Moda je to samo
na problem).3
Ali, Almanah je opet neodoljiv. Posle silovitog uvoda, jednog od onih trenutaka u kojima dada lino,
a ne ova ili ona linost, objanjava samu sebe, sledi izbor iz materijala nastalog do 1920, uz razumljivu
prevagu priloga iz Nemake i s kojim prosto nije moglo biti drugaije. Svaki izbor bio bi samo izbor, dakle, neto nepotpuno i proizvoljno. Ali, svrha ovakvih izdanja jeste da prue podsticaj za dalje
istraivanje i, jo bolje, za sline pokuaje ne u nekom oivljavanju dade, ve u prevazilaenju zastoja ili regresije u naim ivotima i odnosima, zbog ega se dada i u ono vreme pojavila meu ljudima.
U Almanahu je takvih podsticaja bilo na pretek, a mnogi od njih deluju i danas. Slede Hilzenbekov
uvod i pregled sadraja Almanaha, u kojem sam naznaio tekstove koji su do sada prevedeni. S time
emo sigurno nastaviti.
AG, 23. februar 2016.

Na ukupan izbor je moda uticala i injenica da su ostale dadaistike publikacije, pre svega asopis Der Dada, kao i
neki pamfleti i leci Kluba Dada, u to vreme jo bili dostupni i iroko distribuirani. Poto je cela berlinska grupa u njima bila
obilato zastupljena, moda je to uticalo da se u Almanahu naglasak donekle pomeri ka drugim autorima i sadrajima.

Uvod u Dada almanah

I
Treba biti dovoljno dadaista da bi se zauzeo dadaistiki stav prema sopstvenom dadaizmu. Postoje
planine i mora, kue, vodovod i eleznike pruge. U pampasima, kauboji zabacuju svoja velika lasa, a
u Napuljskom zalivu, na milion puta naslikanoj pozadini, slavljenoj u pesmama i na stereoskopskim
fotografijama, ljuljuka se romantina barka i odnosi nemake mladence u njihov teak san. Dada
zna sve o tome. Dada je iscrpela sve mogunosti fizikog kretanja outrance (do krajnosti). Negde to
vodi ka pogledu na svet i klupskim statutima, a negde slui kao postolje za stolpnike neke ustajale
kulture, ozarene njihovim nadmenim grimasama: da-da. Mohamedanci, cvinglijanci, kantovci jok,
jok, jok. Dada puta da joj pogledi na svet cure kroz prste, dada je duh koji plee iznad sveta i njegovih
moralnih sistema. Dada je velika paralela relativistikim filozofijama naeg doba; dada nije aksiom;
dada je stanje duha, nezavisno od svih kola i teorija, koje se obraa samoj individualnosti, a da je
pri tom ne oteuje. Dada se ne moe svesti na principe. Pitanje ta je dada? je nedadaistiko i
trebersko, kao to bi bilo i pred bilo kojim umetnikim delom ili ivotnom pojavom. Dada se ne moe
shvatiti, dada se mora iskusiti. Dada je neposredna i oigledna. Ako si iv, onda si dadaista. Dada je
nulta taka izmeu sadraja i forme, mukog i enskog, materije i duha, kao vrh tog maginog trougla
koji se uzdie iznad linearne polarnosti ljudskih stvari i koncepata. Dada je ameriki aspekt budizma;
ona puca od besa, jer zna kako da ostane tiha, ona dela, zato to je smirena. Zato dada nije ni politika,
ni umetniki pravac; ona se ne zalae ni za ljudski rod, niti za varvarstvo ona dri rat i mir pod
svojom togom, ali bira eri-brendi.4 Ali, dada ima i svoj empirijski karakter, kao i svaka druga pojava.
Dada je najdirektniji i najivlji izraz svog vremena, ona se okree protiv svega to joj izgleda zastarelo,
mumificirano, kruto. Ona polae pravo na odreeni radikalizam, ona bubnja, zavija, jaue i udara, ona
se kristalizuje u jednu taku, a opet iri kroz beskrajan prostor; podsea na vodeni cvet, a ipak ima
brata meu kolosima iz doline Nila. Svako ko ivi za dan, ivi veno. To znai: svako ko je na najbolji
nain proiveo svoje vreme, iveo je za sva vremena.5 Uzmi i daj. ivi i umri.

II
Ca y est, ma femme me fait mettre tout nu, tout nu tout comme le petit Jesus (Eto, moja
ena skinula me golog, skroz golog kao malog Isusa).
Popularna pariska pesma
Dada je i poziv, i to najizloeniji i najzahtevniji poziv koji se moe zamisliti. Dada je za svoju oblast
delovanja izabrala kulturu, kao to bi, podjednako uspeno, mogla da bude i prekomorski trgovac,
broker ili direktor lanca bioskopa. Oblast kulture nije izabrala iz sentimentalnih razloga, koji duhovne vrednosti rangiraju kao vrhunac tradicionalnih vrednosti. Veina dadaista je upuena u kulturu,
kroz profesiju pisaca, novinara, umetnika. Dadaista je prikupio ogromno iskustvo o nastanku duha;
on dobro poznaje alosne uslove u kojima rade proizvoai duhovnog; godinama je sedeo za istim
stolom s visokotiranim meetarima duha i Manoleskuima6 meu piskaralima; bio je upuen u najdublje tajne i poroajne muke kultura i moralnih sistema. Dada se uputa u neku vrstu antikulturne
4

Stih iz Hilzenbekove pesme Kraj sveta (Ende der Welt, 1916).

Aluzija, skoro doslovna, na ilera, iz Prologa za Valentajnov tabor (Friedrich Schiller, Prolog zu Wallensteins Lager,
1798). Hilzenbek: Denn wer den Besten seiner Zeit gelebt, der hat gelebt fr alle Zeiten. iler: Wer den Besten seiner Zeit
genug getan, der hat gelebt fr alle Zeiten.
6
or Manolesku, slavni hotelski lopov, iji su memoari bili veoma popularni. Georges Manolescu (18711908), Ein Frst
der Diebe (Princ lopova), 1905.
5

propagande, iz potenja, iz gnuanja, iz najdubljeg gaenja prema uzvienoj pozi intelektualno priznatog buruja. Poto je dada kretanje, iskustvo i naivnost, koja pridaje veliku vanost svom bon sens
(zdravom razumu) nazivajui sto stolom, a ljivu ljivom i poto dada nije vezana ni za ta i tako
moe da se povee sa svim stvarima, ona se suprotstavlja svakoj ideologiji, to jest, svakom borbenom
gardu, svakoj inhibiciji, barijeri. Kao suta elastinost, dada ne moe da pojmi vezanost za bilo ta,
bio to novac ili ideja, i tako pokazuje uzornu slobodu karaktera, potpuno lienu patetike. Dadaista je
najslobodniji ovek na svetu. Ideoloka je svaka osoba koja naseda na trik vlastitog intelekta, kada
neku ideju, simbol trenutno opaene stvarnosti, uzima za apsolutnu stvarnost. Konceptima se moe
baratati kao i kompletom domina. Ideolog je i svako ko od slobode ili relativnosti, ukljuujui i
uvid da obrisi svega ludo variraju, da nema nieg postojanog, pravi vrsto ubeenje; to vai i za nihiliste, koji su skoro uvek najneverovatniji i najogranieniji dogmatici. Dada je daleko od svega toga.
Ona se, na primer, bori protiv ideologije Kulture, koju smatra za jednu od najveih i najstranijih lai
iz istog uivanja u pokretu, iz okrutnosti, ako hoete, moda iz koketerije. Buruja, tog debelog
arana i trgovca stokom, koji vikendom pazari umetnost budzato, da bi preko nedelje nastavio da
zgre profit u svojoj kriminalnoj trgovini krznom, treba ubiti dadom, smaknuti, uiniti bezopasnim,
jednom za svagda.

III
Meutim, duh naroito istorijski duh iz tog oajanja takoe izvlai korist: stalno se novi deo praistorije ili neke strane zemlje isprobava, ogre, odlae, umotava i, pre
svega, prouava: mi smo prvo doba koje istinski prouava kostime, hou da kaem
morale, verske dogme, ukuse u umetnostima i religije; doba koje je, kao nijedno dosad,
pripremljeno za karneval velikog stila, podsmeh i obest najduhovnijeg pirovanja, za transcendentalnu uzvienost krajnje gluposti i aristofansko podrugivanje svetu. Moda emo
upravo tu otkriti carstvo svoje inventivnosti, carstvo u kojem i mi moemo jo biti originalni, recimo, kao parodisti svetske istorije i boji lakrdijai moda e, ak i ako danas
nita drugo nema perspektivu, upravo na smeh jo imati budunost!
Nie, S one strane dobra i zla7
Dobro, ujem oveka udobno zavaljenog u fotelju nekog pogleda na svet, dada je, prema tome,
isto destruktivna. Neka vrsta boljevizma. emu sve to, u trenutku kada su nam mir i poredak najpotrebniji? Ili, Ima li kod dade neeg pozitivnog gde su njena dostignua? Ili, Da li je dada protiv
duha? To je tako lako rei, kada se nema duha. Ali, za ta se dada uopte zalae? Svako ko se to
pita, udaljeniji je od dade nego bilo koja ivotinja od epistemolokih principa. U miru i poretku dada
je odavno prepoznala osnovnu crtu ljudi koji ele da svoje iskustvo podrede moralu. Dada se ne moe
opravdati nijednim sistemom koji se ljudima obraa u zapovestima. Dada se oslanja na sebe i postupa
u skladu sa sobom, kao to to radi i Sunce kada se penje na nebo ili drvo kada raste. Stablo ne raste
tako to eli da raste. Dada ne optereuje svoje postupke nijednim motivom usmerenim na neki cilj.
Dada ne gaji u sebi nikakve apstrakcije, u obliku rei, formula i sistema, koje bi trebalo primeniti na
ljudsko drutvo. Nisu joj potrebni nikakvi dokazi i opravdanja, ni pomou formula, niti pomou sistema. Dada je suta kreativna akcija. Dada je porodila tromost i tempo ovog vremena pravo iz svoje
glave dada je izrazito civilizujua, ali je u stanju da ogranienja svoje pojavnosti u vremenu sagleda
7

Friedrich Nietzsche, Jenseits von Gut und Bse. Vorspiel einer Philosophie der Zukunft, 1886. Fridrih Nie, S one strane
dobra i zla. Uvod u jednu filozofiju budunosti, Grafos, Beograd, 1980, aforizam 223, str. 147. Na osnovu prevoda Boidara
Zeca (s nekim varijacijama).

istorijski; ona stavlja sebe u svoje vreme. Dada je efemerna; njena smrt je in slobodne volje. Dada je
otkrila oblast inventivnosti, o kojoj govori Nie u navedenim redovima; ona se pretvorila u parodistu
svetske istorije i bojeg lakrdijaa ali, nee propasti sama od sebe. Dada nee umreti od dade. Njen
smeh ima budunost.

IV
Ova knjiga je zbirka dokumenata o dadaistikom iskustvu; ona ne predstavlja nikakvu teoriju. Ona
govori o dadaistikim osobama, ali ne namee nijedan tip; ona prikazuje; ne ispituje. Shvatanja dade
meu samim dadaistima, veoma se razlikuju: to je ono to e ova knjiga pokazati. Na primer, u vajcarskoj se zalau za apstraktnu umetnost, u Berlinu su protiv nje. Urednik, koji se nada da je radio
nepristrasno, s objektivnog stanovita, ne zazire od napada u detaljima, zato to je otpor na svim frontovima neminovnost i radost dadaistike egzistencije. On se unapred raduje kritiarima koji e rei
kako je sve to ve vieno ili koji e otkriti ekspresionizam, futurizam i kubizam, tamo gde se predstavlja dadaizam. Dadaista je slobodan da pozajmi bilo koju masku, on moe da predstavlja bilo koji
umetniki pravac, zato to ne pripada nijednom. Urednik se nada da e ova knjiga pokazati da sve
ovo nema nikakve veze sa sumanutou. U poslednje vreme, mnogi izdavai i pesnici, prigrabili su
dadaizam, iz komercijalnih razloga, odnosno ambicije, da bi skrenuli panju publike na svoje nemute
gluposti. Te osobe prave od dade religiju vlastite histerije; nitavilo iz svojih upljih glava pretvaraju
u apsolut. Dada je za posveene: quod licet jovi, non licet bovi (lat., to je doputeno Jupiteru, nije
doputeno volu). Dada sutinski i kategorino odbacuje dela kao to je famozna Ana Blum g. Kurta
vitersa (Kurt Schwitters, Anna Blume, 1919).8 Ovu knjigu nudim publici u vreme ija su izopaenost
i zadrtost poprimili skoro herojsku pozu. Vremena su zrela za dadu. Ona e uzdii kroz dadu i propasti
zajedno s njom.
arlotenburg (Berlin), maj 1920.
Rihard Hilzenbek

8
Hilzenbek nastavlja s napadima na Kurta vitersa, koga su jo neki berlinski dadaisti odbacivali (Gros, braa Hercfeld),
ali koji e najtenje saraivati s Raulom Hausmanom, Hanom Heh, Arpom, Teom van Dusburgom i drugima. viters se
nije mnogo bavio time, ali neki njegovi osvrti na taj Hilzenbekov odnos bili su urnebesni, kao u tekstu Merc (Merz), iz
1920, u kojem je inae opirno objasnio svoj pristup i namere (izmeu ostalog, na jednom mestu pravi podelu na kernel i
hilzen-dadaiste; to jest, na kotunjave i mahunaste dadaiste nem. huelse(n), hlse(n): mahuna, ljuska, aura).

Pregled sadraja
Richard Huelsenbeck: Uvod, str. 39 (prevedeno)
Slika: Richard Huelsenbeck i Raoul Hausmann (Raul Hausman) snimljeni u Pragu, na njihovoj prvoj velikoj meunarodnoj turneji (od januara do aprila 1920), str. 8
Tristan Tzara (Cara): Cirika hronika 19151919, str. 1028 (prevedeno)
Hans Baumann (Bauman; pseudonim R. Huelsenbecka, kao i jo neki dalje u sadraju):
Privatna dadaistika stvar, str. 2935
Slika: Johannes Baader (Johanes Bader), str. 32
ta je hteo ekspresionizam?, str. 3536 (uvod u Dadaistiki manifest).
Richard Huelsenbeck: Dadaistiki manifest (prvi manifest dade na nemakom jeziku; napisao Richard Huelsenbeck, predstavljen na velikom dada-soareu u Berlinu, aprila 1918),
str. 3441. (prevedeno)
Slika: George Grosz i John Heartfield (Georg ili Dord Gros i Don Hartfild), str. 40
Kritike iz svetske tampe, str. 4144
Walter Mehring (Mering): Simultani Berlin. Prvi originalni dada kuplet, str. 4547.
Francis Picabia (Fransis Pikabija): Manifest dada kanibala (u prevodu Alexisa, to jest, R.
Huelsenbecka), str. 4749 (prevedeno)
Georges Ribemont-Dessaignes (or Ribmon-Desenj): , str. 49
Maria dArezzo (Marija DAreco): Let, str. 50
Toto-Vaka (Maorska pesma), str. 5152
Adon Lacroix (Adon Lakroa, takoe, Donna Lecoeur Dona Leker belgijska pesnikinja,
prva ena Mana Reja): Etimoni (u originalu Etyomons, prilog iz Njujorka), str. 52
Hugo Ball (Bal): Karavan, str. 53 (videti izbor Balovih tekstova)
Daimonides (Carl Dhmann, Karl Dehman, Demonid): Prilog teoriji dadaizma, str. 5462
Walter Mehring: Otkria. Istorijski fini i pacifistiki totalizator (sic), str. 6281
Slika: Walter Mehring, str. 64
Program Velike veeri pariskih dadaista, str. 8283
Alexander Partens (kolektivni pseudonim, Arp, Tzara, Walter Serner Valter Zerner):
Dadaistika umetnost, str. 8490
Johannes Baader: Uspon i pad Nemake ili fantastina ivotna pria Oberdade, str. 9195
Nekoliko predsednika i predsednica dadaistikog pokreta (T. Tzara), str. 9596
Georges Ribemont Dessaignes: Dadaland, str. 9698
Georges Ribemont Dessaignes: Obraanje publici, str. 9899 (prevedeno)
Francis Picabia: Ja sam Javanac. U prevodu Waltera Mehringa, str. 99101.
Philippe Soupault (Filip Supo): Petoro brae, str. 101102
Philippe Soupault: Cvetovi paradajza, str. 101102
Citroen-Dada (Paul Citroen, Pol Sitroen): Glas iz Holandije, str. 102104
8

Slika: Paul Citroen, str. 104

Richard Huelsenbeck: Prvo obraanje dade u Nemakoj, str. 104108 (prevedeno)
Telegram dade Gabrijelu DAnunciju (Gabrielle DAnnunzio), str. 108109
Francis Picabia: Pismo madam Raild (Rachilde), str. 109
Kritike iz svetske tampe, str. 110114
Hans Arp: Muda od labuda (doslovno, Lastavija jaja ili Muda od laste, Die Schwalbenhode), str. 114116. (Prevedena je originalna verzija, Kaspar je mrtav; videti izbor Arpovih
tekstova, Dadaland.)
Tristan Tzara: Manifest dade 1918, str. 116131 (prevedeno)
Slika: Otvaranje velike izlobe DADE (Dada-Messe), str. 128
Alexander Sesqui (Seski; R. Huelsenbeck): Buka i bes, str. 131132
Saoptenje Kluba Dada, str. 132133 (prevedeno)
Centralno dadaistiko vee (Johannes Baader): HADO (Handbuch des Oberdadaismus;
Oberdadaistiki prirunik), str. 134135
Alexis (R. Huelsenbeck): Jedna poseta Klubu Dada, str. 135141
Slika: Tiha srea (John Heartfield, sa enom i detetom), str. 136
Tristan Tzara: Crnake pesme, str. 141143
Paul Derme (Pol Derme): 12. oktobar, str. 143145
Hans Arp: Muda od labuda 45, str. 145146
Slika: Raoul Hausmann, str. 145
Raoul Hausmann: Povratak objektivnosti u umetnost, str. 147151 (prevedeno)
Vicente Huidobro (Visente Uidobro): Oluja, str. 151152
Walter Goth (Got): Imati ostrvo, str. 153
Walter Goth: I donositi pravdu, str. 153
Walter Mehring: Vi to jedete banane i vi ljudi iz naroda Kajak!, str. 154.
Vincente Huidobro: Pejza, str. 156
Dadaistiko reklamno preduzee, str. 157
Dadaistike misli, str. 158

Podaci o originalnom izdanju

DADA ALMANACH
Im Auftrag des Zentralamts der deutschen Dada-Bewegung
herausgegeben von
Richard Huelsenbeck
Mit Bildern
Erich Reiss Verlag, Berlin W62, 1920.
160 str.
9

DADA ALMANAH
U ime Centralnog saveta nemakog dadaistikog pokreta
priredio
Rihard Hilzenbek
Ilustrovano
(izdava, itd.)
Tekstovi na nemakom, francuskom i italijanskom jeziku. Neki francuski prilozi su prevedeni na nemaki, a neki objavljeni u originalu (kao i jedan prilog na italijanskom).
Digitalizovano originalno izdanje: International Dada Archive, http://sdrc.lib.uiowa.edu/
dada/da/index.htm
Dada almanah je preveden na skoro sve vee evropske jezike; izdanja na engleskom i
ruskom, koja sam mogao da pratim, sadre vrlo korisne napomene i dodatne tekstove
(komentare ili jo neke krae dadaistike tekstove, u celini, kao u izdanju Atlas Press): Richard Huelsenbeck, Dada Almanac, Atlas Press, London, 1993 (1998); ,
, , , 2000. Dostupno preko interenta (PDF).

10

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Richard Huelsenbeck
Uvod u Dada almanah
1920.
Richard Huelsenbeck, Dada Almanach, Erich Reiss Verlag, Berlin, 1920.
Preveo i priredio: Aleksa Golijanin, 2016. http://anarhija-blok45.net1zen.com
anarhisticka-biblioteka.net