Филозофски факултет

Универзитет у Нишу

Србистика

Семинарски рад из предмета Наставно проучавање романа

Методички приступ роману Чича Горио Оноре де Балзака
Тема: Однос чича Горија и његових кћери

Ментор: Проф. др Снежана Божић Студент: Габријела Јовановић, 2477

Ниш, 2019
 Садржај

1. Увод........................................................................................................................................3
2. Балзаков живот и стваралаштво .........................................................................................4
3. О роману Чича Горио ..........................................................................................................5
4. Методички приступ роману Чича Горио............................................................................6
4. 1. Могућности наставног проучавања ......... ..........................................................6
4. 1. 1. Циљеви и задаци наставе .................................................................. ..6
4. 1. 2. Рад на одломку ......................................................................................7
4. 1. 3. Модел часа у настави............................................................................8
4. 1. 4. Мотивација ученика..............................................................................8
4. 1. 5. Локализација текста..............................................................................9
4. 1. 6. Приступи интерпретацији у главном делу обраде на часу................9
4. 1. 6. 1. Читање одломака...................................................................9
4. 1. 6. 2. Разговор о доживљају и утисцима.....................................10
4. 1. 6. 3. Тема......................................................................................10
4. 1. 6. 4. Анализа (мотива, ликова, стила и језика).........................11
4. 1. 6. 5. Синтеза.................. ..............................................................12
4. 1. 6. 6. Проблемски приступ обради..............................................12
4. 1. 7. Завршни део обраде на часу.................................................................13
4. 1. 8. Други час обраде романа......................................................................13
6. Закључак................................................................................................14
7. Литература.............................................................................................15

2
 1. Увод

Иако је касно доживео своју пуну зрелост и популарност, српски роман је врло
стара појава са дугом и занимљивом историјом. Као такав, присутан је у свим епохама
српске књижевности. Сматра се да је српски роман годинама уназад остајао стално у
сенци и чекао свој прави тренутак да покаже све своје предности. Настао на самом
почетку 19. века српски роман је изазвао критичку буру. И самим тим, може се рећи да
је од свих врста европске књижевности роман имао најдинамичнији и најбогатији
развитак. Упркос заостајању, следио је развојну линију романа у другим европским
књижевностима. Данас, са сигурношћу, може се рећи да је роман једна од
најпопуларнијих и најчитанијих књижевних врста, како у васпитно-образовној настави,
тако и ван ње. Немачки песник Новалис је још почетком 19. века закључио: Роман је
људски живот у облику књиге, што је и до дана данашњег остало тако. То нам управо,
показује колико је роман, као књижевна врста, оргиналан. Међутим, и поред своје
популарности и оргиналности, роман као једна обимна и захтевна творевина, некима
представља ужитак, а некима баш и не. Данас се све чешће сусрећемо са проблемом,
који никако није за „гурање испод тепиха“, већ насупрот томе, вредан је решавања. То
је проблем познатији као криза читања, који се, нажалост, код омладине, из дана у дан
све чешће јавља. Разлози због којих се долази до кризе читања су донекле видљиви,
недовољна мотивисаност за читањем, интернет, друштвене мреже, филмови, серије...
Међутим, ништа од наведеног не може да замени читање књиге и доживљај након тога.
Поставља се питање, колико је важно рекреативно читање? Оно је и те како од велике
важности, посебно у оном узрасту који је предвиђен за развој читалачких навика.
Заправо, деца се од малих ногу треба учити читању, и то не било каквом, већ
доживљајном, а касније и истраживачком. Поред рекреативног читања ту је и наставно
читање романа који су обухваћени школским каноном. И управо се ту долази до
проблема, јер не желе сви да читају романе предвиђене наставним програмом. Како не
би дошло до тога, потребно је довољно мотивисати ученике за читање одређених
романа и уз добре наставне методе, као и наставних система, превазићи тај проблем.
Али онда се намеће питање које се тиче избора романа. Како изабрати добар роман?
Како приступити читању том роману? Да ли се све завршава читањем? Наравно, свако
је склон неким својим интересовањима, и управо због тога, о укусима не треба
расправљати. Међутим, и поред тога, романе, који се воде као обавезни у школским
програмима, треба прочитати и обрадити, јер су на основу њих постављени
одговарајући циљеви, који се приликом обраде тих романа треба реализовати. Треба се
више позабавити питањем како превазићи поменуту кризу читања. Павле Илић се
бавио овим питањем, те ћемо се сложити са његовим разлозима захваљујући којима је
избегнута криза читања. Обрађивање и читање дела на наставном часу, групни рад
ученика, кратки текстови и организација наставног рада по принципу дечје игре, са
којом упознавање и читање и обимнијих књижевних дела представља за ученика избор
задовољства и нових сазнања. (Илић и др. 2008: 133).
Водећи се наведеним разлозима, у овом раду ће, управо, бити приказано
наставно проучавање романа као обимног и захтевног, али и прихватљивог од стране
ученика.

2. Балзаков живот и стваралаштво

3
 Оноре де Балзак је био француски романописац који се сматра кључним аутором
реализма. Рођен је 13. маја 1799. у граду Туру. Прешао је да живи у Паризу 1814.
године, када је и уписао Правни факултет. У дванаестој години се буде његове
књижевне способности. Овај ученик, познат као несташан и највише кажњаван у
разреду, постаје обожавалац књиге, читања и писања. Оноре де Балзак је одрастао и
почео писати у доба сталне и жестоке политичке борбе, доба у ком се једна једина
уздиже и намеће свој безочни закон: сила новца. Био је доста везан за Париз, своја
најбоља дела је написао у Паризу или о Паризу. Познат је и по своје оргиналности. Био
је штампар, издавач, власник листова. Поседовао је и сопствену штампарију, али је
врло брзо после њеног отварања она била и затворена. Пропао је у послу са
штампаријом и након тог „финансијског слома“ дугови су га пратили читав живот.
Мучно и тешко, али са несаломивом упорношћу Балзак се пробијао у свет
књижевности. Окушао се најпре у драмској поеми па кад је претрпео неуспех, окренуо
се авантуристичком роману. Међутим, ни тада није био примећен од стране критичара
и читалаца. Тек у својој тридесетој години живота објавио је своје прво дело Последњи
шаун, први његов реалистички роман и први, може се рећи, књижевни успех. У
наредних двадесетак година Балзак се потпуно предао писању, оставивши иза себе око
стотину романа и велики број приповедака. Писао је по четрнаест сати на дан, а против
сна се борио огромним количинама кафе. Никада Балзаков календар није био исти као
календар његовог времена; кад је за друге дан, за њега је ноћ, кад је за друге ноћ, за
њега је дан. Није његов прави живот у свакодневном, него у његовом свету који је сам
створио; правог Балзака није нико познавао, посматрао, слушао, осим четири зида
његовог радног затвора.Његову праву биографију није могао написати ниједан
савременик; за њега су то учинила његова дела, рекао је Стефан Цвајг у својој књизи
Балзак. (Цвајг 1983: 136).
Највећи део својих романа и приповедака Балзак је објединио под заједничким
насловом Људска комедија. Људска комедија својом целином делује као грандиозна
књижевна композиција, а унутар ње издвајају се више појединачних дела у којима се
Балзак показао као прави геније. Ту су најпре два романа по којима је овај чувени писац
највише познат, Чича Горио (1834) и Еугенија Гранде (1839), али, поред тога, и многи
други његови романи су истинска ремек-дела. Балзакова Људска комедија спада у
највеће књижевне творевине у светској литератури, критичари је називају
Сикстинском капелом књижевности.
С Балзаком почиње, могло би се заправо рећи и да такође престаје, да није
дошао Достојевски, идеја романа као енциклопедије унутрашњег света.
Водећи француски романтичар Виктор Иго рекао је поводом његове смрти да је
он један од првих међу великанима, један од највиших међу најбољима.

3. О роману Чича Горио

4
 Читање романа, а уз то и писање, је како каже Росандић, естетско уживање,
стваралаштво и рад. Доказ да је то заиста тако јесте песник Оноре де Балзак и његова
чувена Људска комедија. Сатима неизмерни и беспрекидни рад је Балзака довео до
својих остварења. Како он каже: Прва замисао Људске комедије била је испрва у мени
као какав сан, као какав неостварљив план којим се заносимо. Људска комедија
заједнички је назив за његове романе, међусобно повезане, у којима је настојао да
прикаже друштвене односе, социјално-психолошки мотивисане карактере, типове
људи, или другим речима, да пружи слику о свом времену. Описивао је представнике
људског друштва, њихове нарави, а нарочито приказивао драме њиховог унутрашњег
живота. Нема сумње, реч је о тако великом делу да је изузетно тешко обухватити га и
разговарати о њему у целини, те свако у њему бира оно мало што му одговара.
Роман Чича Горио је саставни део тог великог и оргиналног дела. Избор за овај
роман, као и тему којом је насловљен овај рад, крију се у даљим речима рада. Балзак је
свог Чича Гориоа написао у једном даху. То је роман чврсте структуре, мајсторски
компонован. Уживљавао се у свет својих ликова до те мере да је о њима говорио као о
неким старим знанцима. У предговору Људске комедије, Балзак пише: Али, запамтите
добро: ова драма није ни измишљотина ни роман, она је толико истинита да свако
може уочити њене битне састојке, можда чак и у свом срцу. Дакле, у роману је све
истинито, па чак и искрена и неизмерна љубав оца Горија према својим ћеркама, које га
искоришћавају не марећи за њега и његов живот. После суочавања са једном оваком
суровошћу, свако од нас би се запитао да ли то заиста постоји.
Критичари су Балзаков роман дочекали прилично хладно, замерајући аутору да
претерује и да је, у приказивању бројних ситуација, неморалан. Поред тога, један од
критичара је био склон тврдњи да у роману нема истине, али је Балзак захваљујући
свом личном искуству одлично познавао високо париско друштво, тако да је тај
критичар демантован, како од стране самог Балзака, тако и од бројних и врло
озбиљних економста тога времена.

4. Методички приступ роману Чича Горио

5
 Да је роман врло оргиналан и вредан рада показује и чињеница да се обрађује у
другој години средњих школа. Време које је предвиђено у наставном плану за обраду
овог романа су два часа. Будући да је роман Чича Горио, сам по себи, обиман и
захтеван, потребно је доста времена како би се у потпуности обрадио. Из тог разлога,
наставним програмом је предвиђено да се овај роман не ради у целини, већ само
одломак. Поред тога, сваки роман захтева доста времена, а програми су пренатрпани
романима који се не могу обрадити тако брзо, лако и једноставно. За добре романе
никад доста времена. При изради наставног програма треба водити рачуна о обиму
градива, потребног времена, и наравно, треба имати у виду и узраст ученика, њихове
интелектуалне способности, као и интересовања у том периоду одрастања. Као што је
поменуто, роман Чича Горио се обрађује у другом разреду средње школе. Сматрам да је
роман прилагођен узрасту ученика и да они у тим годинама живота са лакоћом могу
приступити обради овог романа, наравно, уз добро наставниково организовање и
усмеравање наставе.

4.1. Могућности наставног проучавања романа Чича Горио

4.1.1. Циљеви и задаци наставе

Такође, оно што издваја овај роман јесу и циљеви или ти задаци наставе који се
обрадом овог романа могу постићи и реализовати у потпуности. Заправо, сам роман у
себи има и васпитни карактер, другим речима, може васпитно да делије на ученике.
Пре свега, наводе се образовни задаци и то: упознавање ученика са животом и
стваралаштвом Оноре де Балзака, затим упознавање ученика са једним од највећих дела
светског реализма, увођење ученика у време када је роман настао, упићивање ученика
на одлике романа, уочавање спољашње структуре романа, сагледавање поступака
главних јунака у кључним ситуацијама, схватање важности родитеља и деце и њихове
узајамне љубави. Што се тиче васпитних задатака то су: развијање љубави према
књижевности, развијање свести код ученика о значају читања, утицање на формирање
позитивних, духовних и моралних вредности кроз поступке јунака романа, развијање
критичког мишљења, истицање значаја (родитељске) љубави у животу, развијање
ваљаних моралних схватања, неговање језичке и опште културе. И на самом крају ту су
и практични или функционални циљеви: оспособљавање ученика за самостално
изражавање мисли, оспособљавање ученика за логичко, доживљајно и истаживачко
читање, уочавање негативних особина код јунака, уочавање позитивних особина код
јунака, понашање у складу са моралним начелима, оспособљавање ученика за
самостално тумачење романа.

4.1.2. Рад на одломку

6
 Будући да се роман не ради у целини, у читанци за другу годину средњих школа
је дат одломак, који је по мишљењу стручњака најбољи за разумевање романа. Дакле, у
читанци је конкретно дат одломак у којем се говори о Ежен де РаСтињаку, многи кажу
главном јунаку овог романа. Међутим, главни јунак романа је чича Горио, а централна
радња јесте трагедија напуштеног оца, која представља темељ романа, те је свакако
разумљиво што је Балзак баш његово име узео за наслов свог романа. С обзиром на то
да је пажња усмерена ка неизмерној и бескрајној љубави оца према ћеркама, сматрам да
одломак, који је дат у читанци, није довољно адекватан за разумевање романа. Разлози
су јасни, читајући одломак у читанци ученици се само упознавају са ликом Ежен де
Растињака и његовом судбином, док се чича Горио, носилац наслова овог романа и
целе трагедије, његова судбина и љубав према ћеркама, као и однос оца према ћеркама
запоставља и баца у сенку. Такође, сматрам да би однос „вечитог оца“ и његових ћерки
био занимљивији ученицима, и да би их исто тако мотивисао и подстакао на рад, а уз то
и подстакао на развијање критичког мишљења. Из тог разлога, изабрала сам нови
одломак на коме ће ученици радити. Заправо, одабрала сам два одломка, која својим
међусобним упоређивањем дају целокупну слику неизмерне очеве љубави и ћеркине
незахвалности. Први одломак говори о доласку ћерки код оца онда само када им је он
потребан, тачније када им је потребан његов новац. У том одломку можемо одмах
уочити искрену очинску љубав. Чича Горио сву своју љубав даје ћеркама, Анастазији и
Дафини. Задовољава сваку њихову жељу, и тако мажене, пажене и васпитане, оне
постају себичне, неосетљиве и незахвалне. Жртвовао би себе ради среће својих
кћери,јер је он њихов отац који је волео и зло које му долази од његове деце. Због њих
би себе ставио изнад закона, крао би, убијао би. Он за себе говори да је прави отац.
Позива своје ћерке да се изјадају на његовом срцу, говорећи да је оно велико и да може
све да прими, то исто срце које су оне својом незахвалношћу сломиле. Поред тога, у
првом одломку се, на кратко, сусрећемо и са Растињаком, где приликом тог сусрета
можемо уочити његов однос са чича Горијом. О, дијете моје, ја ћу теби бити нешто
више него отац, бит ћу ти породица. Хтио бих да будем бог и да ти свемир бацим
пред ноге... Ово није човјек, ово је анђео, прави анђео. Речи попут ових нам отварају
неке нове видике, нове теме разговора. Дакле, након читања првог одломка ученици би
увидели однос чича Горија и његових кћерки, затим и однос чича Горија и Растињака,
могли би да окаректеришу лик чича Горија.
Други одломак је сам крај романа. Он говори о смрти чича Горија, која је веома
детаљно описана и која је, такође, важна за разумевање романа. Пред саму смрт чича
Горија његове кћерке не долазе, он своје речи које би упутио ћеркама изговара
студентима који су тада крај њега. Оно што представља врхунац романа, врхунац
Горијеве трагедије јесте то што Анастазија и Дафина не долазе на сахрану свога оца већ
шаљу своје слуге. Такође, оне нису имале новац за сахрану свога оца, иако је он
читавог свог живота имао за њих, те њега сахрањује Ежен де Растињак. Након читања
другог одломка ученици могу да говоре о суровошћу и незахвалношћу Анастазије и
Дафине, могу да окаректеришу лик и једне и друге. А онда када упореде први одломак
са другим могу да уоче чињеницу да је отац Горија увек био ту за своје ћерке, а да оне
то нису цениле ни поштовале, и да се сва њихова суровост управо види из тога што не
долазе на сахрану свога оца.
Сматрам да би ученици након читања ова два одломка били мотивисани да
прочитају роман у целости и да поред ове приче испрате и причу студента Еженде
Растињака, који је имао важну улогу у животу чича Горија.
4.1.3. Модел часа

7
 Приликом обраде овог романа у настави може се користити проблемско-
стваралачки систем, који је још познат под именом проблемска настава. Овај систем се
може користити при крају првог часа обраде романа Чича Горио. Проблемска настава
има своје предности које је чине једном од најбољих система у настави. Она је
карактеристична по томе јер је ученик центар наставе, а наставник организатор и
реализатор. То је настава у којој се ученик поставља пред књижевни проблем и
подстиче се на самостално истраживање. Проблмска настава развија критичко и
стваралачко мишљење, што је јако важно приликом обраде романа Чича Горио. Поред
тога, биле би заступљене наставне методе: дијалошка, монолошка, истраживачка, и
фронтални и индивидуални облици наставног рада.

4.1.4. Мотивација ученика

Настава књижевности се темељи на читању, јер само прочитано дело може бити
предмет доживљавања и проучавања. Тек онда када су ученици прочитали књижевно
дело настава може да се бави њиме. Поставља се питање како мотивисати ученике да
најпре прочитају роман, у овом случају одломке, код куће, а онда их мотивисати да
након тога на часу разговарају о њему/њима. Познато је да ученици који су претходно
мотивисани за читање неког књижевног дела дубље улазе у његов свет, поистовећују се
са ликовима и подобније могу да говоре о њему. С тога, јако је важно мотивисати
ученике за рад како би након тога уследила квалитетна настава. Није добро читање
уметничког текста свести на обичну ђачку обавезу, те никако не треба рећи ученицима
да обавезно прочитају књижевно дело за следећи час, већ је пожељно рећи им нешто
укратко о делу што ће их подстакнути или ти мотивисати да га прочитају. Што се тиче
мотивације на самом часу, јако је важно отпочети разговор са ученицима који ће их
навести на размишљање и на активно учешће у настави.
Дакле, на самом почетку часа је потребно мотивисати ученике за рад, што
представља један од најважнијих корака у настави.
Што се тиче уводне мотивације за овај роман, на почетку бих цитирала
Балзакове речи из предговора: Али, запамтите добро: ова драма није ни измишљотина
ни роман, она је толико истинита да свако може уочити њене битне састојке,
можда чак и у свом срцу.Ученике би мотивисало на рад то што је роман писан по
истинитом догађају и што је то једна реална слика живота, слика која се може десити
свакоме од нас, можда се са неким ситуацијама могу поистоветити и говорити о њима.
Након тога, будући да је тема ових одломака очева искрена љубав, можемо отпочети
час разговором на ту тему Љубав родитеља према деци, где ће ученици говорити на тој
теми. Након мотивације следи укратко биографија писца, упознавање са његовим
животом и стваралаштвом.

4.1.5. Локализација текста

8
 Сама издвојеност одломка из целокупне структуре књижевног дела умањује
информисаност ученика и самим тим им отежава схватање. Пошто је одлимак само део
неког сложенијег уметничког света, потребно је да ученици сазнају шта том одломку
претходи и следи. Будући да се роман Чича Горио не ради у целости већ само одломак,
потребно је, пре него што се приступи раду на одломку, дати уводно локализовање
одломка.
Ово би била локализација романа Чича Горио:
У Балзаковом романсијерском опусу Људска комедија роман Чича Горио
заузима значајно место. У роману је дата друштвена слика Париза у који је доспео
млади Ежен де Растињак с намером да у њему постигне успех и који се постепено
ослобађа младалачких романтичарских илузија о животу и започиње пут истакнуте
личности у високом париском друштву. Поред тога, приказан је човек који је оличење
очинства и пожртвоване љубави, и који, због својих себичних ћерки све ниже пада и
страда. Роман се састоји од неколико паралелних и у суштини самосталних прича од
којих свака има у основи једну људску судбину.

4.1. 6. Приступи интерпретацији у главном делу обраде на часу

4. 1. 6. 1. Читање одломака

Након мотивације ученика и локализације текста следи читање одломака и

његово доживљавање, то су две ствари које су незаменљиве и неизаставне у току часа.
Свако књижевно дело се ствара писањем, али се оно остварује читањем. Тек када
читалац прочита њижевно дело оно добија духовну вредност. Будући да је реч о два
одломка који су прихватљиве дужине, ученици „тихо“, у себи, читају одломке до 10
минута, након тога следи разговор о доживљају прочитаног.

4. 1. 6. 2. Разговор о доживљају и утисцима

9
 Разговор о доживљају и утисцима представља главни део часа у коме наставник
поставља питања на која ће ученици самостално давати одговоре. Јако је битно водити
рачуна приликом постављања питања. Треба водити рачуна да питања прате битне
делове из одломка, како би се разграничиле кључне ствари од оних мање важних.
Такође, питања треба постављати тако да она буду јасна и прецизна како би ученици
тачно знали шта ми, као професори, очекујемо од њих да одговоре. Што се тиче
конкретно ових одломака питања би гласила овако:
Уопштена питања:
Како вам се допао први, а како други одломак?
Који вам се одломак више допао?
Каква су ваша осећања док сте читали први, а каква док сте читали други одломак?
Питања з први одломак:
Шта из првог одломка сазнајемо о ћеркама чича Горија?
Зашто су Дафина и Анастазија дошле код оца?
Анализирајте (окарактеришите) лик чича Горија на основу првог одломка.
Пронађите и подвуците реченице у одломку које показују искрену очинску љубав
према својим ћеркама.
Зашто су Дафина и Анастазија у сукобу?
Зашто чича Горио криви себе? Образложите.
Пронађите у тексту место где се појављује лик Ежена де Растињака, шта можете о њему
рећи на основу одломка?
Како тумачите речи које чича Горио изговара Ежену де Растињаку? Па то је мој син,
наше дијете, твој брат, твој спасилац... О, дијете моје, ја ћу теби бити нешто више
него отац, бит ћу ти породица. Хтио бих да будем бог и да ти свемир бацим пред
ноге... Ово није човек, ово је анђео, прави анђео.
Повежите ове његове речи са самим крајем романа. (Ко остаје на гробу чича Горија? Ко
заправо представља његову породицу?)
Питања за други одломак:
Шта представља медаљон за чича Горија?
Како чича Горио умире? Опишите ту ситуацију.
Ко се поред њега налази у тренутку умирања?
Зашто ћерке не долазе онда када су највише потребне свом оцу?
Како тумачите речи које Анастазија изговара након смрти свога оца?
Како су љиди из пансиона реаговали на смрт чича Горија?
Где видимо њихову суровост?
Ко плаћа сахрану чича Горија?
Пронађите иронију у другом одломку.
Како је изгледала сахрана чича Горија?
Ко долази на сахрану чича Горија уместо његових ћерки?

4. 1. 6. 3. Тема

Након разговора о доживљају и утисцима следи одређивање теме романа, у овом

случају, одломка. Одређивање теме романа је, такође, јако битно. Од велике је
важности да ученици сами одреде тему романа.
Конкретно тема ових одломака би била:
Искрена љубав оца Горија према својим ћеркама које га искоришћавају, не
марећи за њега и његов живот.

4. 1. 6. 4. Анализа (мотива, ликова, стила и језика)

10
 Приликом анализе романа ученици се деле у пет група. Свака група добија
одређени задатак. На основу прочитаних одломака прва група добија задатак анализу
мотива, тачније да одреде главне мотиве у одломцима. Друга група добија задатак да
анализира лик чича Горија, трећа група лик ћерке, Анастазије и Дафине, и четврта
група лик Ежен де Растињака. Док пета група добија задатак анализу стила и језика
романа, тј. конкретно датих одломака.
Може се рећи да роман Чича Горио има сложену мотивску структуру. Тако да
су мотиви од велике важности приликом обрађивања овог романа. Из низа мотива
издвајају се као главни љубав, новац, племенитост, страст, раскош. Новац такође игра
главну улогу у овом роману, што можемо видети приликом тумачења сваког од ликова,
а понајвише Чича Горија, који сам каже: Новац је живот, новац је све! Моћ новца јача
је од свега. Новац има одлучујућу улогу, он је јачи од свега, па чак и од љубави, како
очеве, тако и мужевљеве, уколико се говори о Анастазији и Дафини. У друштву у коме
је новац врховна вредност, племенита осећања, као што су Горијева, пропадају, а људи
попут Анастазије и Дафине, постају нечовечни и отуђени. Остали мотиви, љубав,
племенитост, страст и раскош су већ довољно јасни.
Након читања одломака ученици треба да увиде да је главни лик романа чича
Горио. Он представља оличење љубави, племенитости и доброте. У многим
ситуацијама неки се диве Гориовој очинској љубави и пожртвовању, али дивљење
после извесног времена прераста у дубоко сажаљење у коме је присутно и ужасавање,
јер за чича Горија осим љубави према ћеркама ништа не постоји. И тако он пада све
ниже и ниже, ношен родитељском љубављу која се код њега развила до безумља.
Ту си и ћерке чича Горија, Анастазија и Дафина, које се, врло разумљиво,
карактеришу као незахвалне, охоле, неваспитане, користољубиве. Оне показују своју
нежност према оцу само у оној мери у којој имају користи од њега. Њима све зависи од
новца, па чак и љубав према оцу и мужевима. Заслепљене су новцем, па тако и не виде
како им отац пропада пред њиховим очима. Врхунац њихове незахвалности и
непоштовања се види у томе када не одлазе на сахрану свога оца, који је читав свој
живот посветио њима.
Роман је писан стилом какав је могао да поседује само писац као што је Балзак.
Само на основу овог романа може се рећи да је неизмерни и беспрекидни Балзаков рад
заиста видљив и награђен тиме што се ово дело и дан данас чита и изучава у настави.

4. 1. 6. 5. Синтеза

11
 Пре завршног дела часа говори се о синтези. У том делу часа ученици излажу
своје поруке и идеје. Потребно је да ученици изложе што више порука и идеја, не само
једну. Јер свако квалитетно књижевно дело у себи садржи већи број порука и идеја.
Поруке могу бити и неке поучне реченице из самог романа.
Поруке: Новац је живот, новац је све! – чича Горио
Не заборавите на руке које су вас подигле када вам је било најтеже онда када их
друге замене.
Свет је личио на океан блата у које се човек заглиби до гуше ако само ногу замочи у
њега. (из романа Чича Горио)
Кривудави путеви не воде ничему великом. (из романа Чича Горио)

4. 1. 6. 6. Проблемски приступ обради

Будући да је на почетку рада било речи о проблемској настави, сада ћу само

представити проблемску ситуацију која се може применити приликом обраде романа
Чича Горио. На основу проблема који се ставља пред ученике, ученици могу да се
удубе у проблематику и да на тај начин допру до сржи романа.

Могућност проблемских ситуација у роману Чича Горио:

- Да ли је Горијева љубав према ћеркама претерана?
- Да ли је чича Горио крив за незахвално понашање својих кћери?
- У коликој мери је васпитање чича Горија утицало на понашање Анастазије и
Дафине?
- Владају ли у свету Балзаковог романа племенити закони или закони
безосећајности, себичности и користољубља?
- Да ли би ви желели да живите у таквом свету?

На основу ових проблемских ситуација можемо видети да је роман отворен за

низ проблемских ситуација које подстичу ученике на критичко размишљење. Овај вид
наставе може додатно да мотивише ученике да у целости прочитају дело.

4. 1. 7. Завршни део обраде на часу

Сама природа романа Чича Горио пружа пуно могућности за рад са ученицима и
у завршном делу часа. Наставник је тај који ће на основу интересовања и афинитета
12
ученика да пронађе адекватан приступ и у овом делу часа. Такође, наставник треба да
тежи да изабере што занимљивији приступ, како би ученицима овај роман остао што
дуже у сећању. И наравно, да након тог приступа роману, ученици на питање од стране
својих вршњака Који роман сада да прочитам?, без размишљања, могу да предложе
баш роман Чича Горио.
Сматрам да би за завршни део часа гледање инсерта из филма Чича Горио био
„пун погодак“. Након погледаног инсерта ученици ће моћи да разговарају о филму и
роману међусобним повезивањем. Такође, њихов задатак може бити да упореде инсерт
из филма са одломцима, као и да наведу сличности и разлике, и уз то да изнесу своје
мишљење о томе да ли им се више допао одломак или инсерт и због чега. Можемо их
питати и да ли је боље читати роман или гледати филм настао по угледу на роман.
Поред тога, можемо им поставити питање шта на њих оставља јачи утисак и доживљај,
да ли прочитани роман или одгледани филм.
Упоређивањем књижевног и филмског дела такође може да настане проблемска
ситуација. Заправо, упоређивањем књижевног дела и филма који је обликован по
роману поставиће се и питање преноса романа у нови уметнички (филмски) израз. С
тим у вези може се поставити проблемско питање:
Да ли је филмски стваралац изневерио идејно-естетски смисао књижевног дела?
Да ли је литерарној основи дао нова значења, обогатио је новим порукама?

4. 1. 8. Други час обраде романа

Већ је поменуто да је за роман Чича Горио предвиђен двочас. Пошто смо

упознати са обимом и захтевом овог романа двочас може бити довољан при обради
романа, мада, пожељно је додати бар још један час обраде, будући да роман у себи
садржи две приче које се треба пратити и тумачити.

На другом часу, који ће бити у виду дебате, наставник ће пред ученике

поставити задатак, а онда ће они, подељени у две групе, износити своје ставове,
размишљања и судове. Једна група ће имати улогу тужилаца ћерки Анастазије и
Дафине, у име чича Горија, односно, наводиће своја мишљења о томе зашто
оправдавају понашање чича Горија и његову бескрајну љубав, и да ли га криве за
васпитање својих ћерки. А друга група ће имати улогу бранилаца Анастазије и Дафине,
наводиће све разлоге због којих оправдавају њихов недолазак на сахрану и охоло
понашање према оцу.

5. Закључак

Овим радом је показано како се роман Чича Горио, представљен као обиман и
захтеван, може обрадити на двочасу. Поред тога, дати су и циљеви и задаци наставе
13
који показују колико овај роман доприноси самој настави, као и колико може својом
тематиком да утиче на моралне вредности ученика, што је од веома велике важности.
Сматрам да је тематика овог романа прилагодљива узрасту ученика и да као таква може
изузетно добро и васпитно да делује на ученике. Можда двочас за обраду овог романа
није довољан, те би било пожељно да се дода бар још један школски час. Такође,
мислим да би било од велике користи да се овај роман у школској настави ради у
целини, како би ученици стекли што бољи увид у роман и дотакли се саме његове сржи.
Роман је занимљиве тематике, чита се у једном даху и никако не би требало да
представља проблем ученицима да га прочитају. Само је потребно да наставник на
добар начин мотивише ученике за читање и тиме је већ пола посла одрађено.
Чича Горио спада у ред оних ретких дела вечите лепоте која ће живети колико
и људски род. Многа су мишљења изречена о њему, али је најтачнији суд о овом ремек-
делу изрекао Стендел, кад је писао о Балзаку: Исти дух траје само две стотине
година; Волтер ће 1978. бити Волтер, али Чича Горио ће увек бити Чича Горио, рекао
је др Душан З. Милачић у свом раду Балзак, живот и рад за несумњиво
најпопуларнији и најквалитетнији роман Чича Горио.

6. Литература

1. Оноре де Балзак, Чича Горио, издавачко предузеће Рад, Београд 1963.

14
2. Драгутин Росандић, Методика књижевнога одгоја (Темељци
методичкокњижевне енциклопедије), Школска књига, Загреб, 2005.

3. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за

уџбенике и наставна средства, Београд, 2006.

4. Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси ,

методика наставе, Змај, Нови Сад, 2003.

Књижевно-критичка литература:

1. Радивоје Константиновић, Истраживање тишине и други огледи, Српска

књижевна задруга, Београд 1995: 62-82;

2. Др Душан З. Милачић, Балзак, живот и рад, Српска књижевна задруга,

Београд, 1949: 197-206;

3. Стефан Цвајг, Веселин Маслеша, Градитељи свијета, Сарајево, 1955: 11-37;

4. Стефан Цвајг, Балзак, издавачка радна организација Рад, Београд, 1983.

5. Јован Деретић, Историја књижевности (за други разред средње школе),

Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000: 109-113.

15