Pariz, prestonica XIX veka

Vodi kroz Projekat Pasai

Walter Benjamin
1935.

Sadraj
Prolog

Predgovor

Pariz, prestonica XIX veka

Uvod . . . . . . . . . . . . .
I. Furije ili pasai . . . . . . .
II. Dager ili panorame . . . .
III. Granvil ili Svetske izlobe
IV. Luj Filip ili enterijer . . .
V. Bodler ili ulice Pariza . . .
VI. Osman ili barikade . . . .
Zakljuak . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

5
5
7
9
11
13
15
17
20

Projekat Pasai: pregled sadraja

22

O autoru

24

Bibliografska napomena

25

Odlomci iz Pasaa i drugih izvora ukljueni u Ilustrovani vodi

27

Prolog
Model nije bila konceptualna analiza ve pre neto slino tumaenju snova. Devetnaesti
vek je bio kolektivni san, u koji mi, njegovi naslednici, moramo ponovo ui, sa to vie
strpljenja i panje za svaki detalj, da bismo pratili njegova grananja i konano se probudili
iz njega. Iz predgovora Howarda Eilanda i Kevina McLaughlina, prevodilaca amerikog
izdanja (Walter Benjamin, The Arcades Project, Harvard University Press, 1999, str. ix)
Kao to Prust poinje priu o svom ivotu buenjem, tako bi morala poinjati i svaka
istorijska prezentacija; u stvari, nju ne bi trebalo da zanima nita drugo. U skladu s tim,
ova istorijska prezentacija govori o buenju iz devetnaestog veka. Valter Benjamin,
Projekat Pasai, N4.3, O teoriji znanja. Teorija progresa., str. 464.
Re je o Valteru Benjaminu. Polok (Friedrich Pollock) kae da mu je Benjamin u Parizu
objasnio plan svog dela Pariz, prestonica XIX veka, koje sada zovemo projekat Pasai
i koje je bilo u sreditu mojih diskusija s Benjaminom u proteklih deset godina. Rekao
sam Poloku da taj rad smatram Benjaminovim chef doeuvre, neim za ta e se pokazati
da ima najvei mogui teoretski znaaj i ako je ta re meu nama umesna briljantno
osmiljenim. Teodor Adorno, iz pisma Maksu Horkhajmeru, od 8. juna 1935.
Metod ovog projekta: knjievna montaa. Ne moram da kaem bilo ta. Samo u pokazati.
Neu dodavati nikakve line ukrase, nikakve originalne formulacije. Ali, kada je re o tim
krhotinama, otpacima neu praviti njihov popis, ve ih pustiti da dou do izraaja, na
jedini mogui nain: tako to u ih staviti u upotrebu. Valter Benjamin, O teoriji znanja.
Teorija progresa., N1a.8, str. 460.
Kako je ovo delo napisano: korak po korak, koliko je to doputao sluaj, na uskoj stazi,
kao to se neko uspinje na opasne visove i ni za trenutak ne doputa sebi da se osvrne,
da ga ne bi uhvatila vrtoglavica ali i zato to eli da sauva za kraj svu snagu panorame
koja se pred njim otvara. Ibid., N2.4, str. 460.
Moglo bi se rei da je jedan od metodolokih ciljeva ovog dela demonstracija istorijskog
materijalizma koji ukida u sebi ideju progresa. Upravo ovde, istorijski materijalizam ima
sve razloge da pokae koliko se otro razlikuje od buroaskog naina miljenja. Njegov
temeljni pojam nije progres, ve ostvarenje. Ibid., N2.2, str. 460.

Predgovor
PROJEKAT PASAI je zbirka citata, ilustracija i komentara, koje je Valter Benjamin sakupljao i
beleio u periodu 19271940, s namerom da ih pretoi u veliku panoramu XIX veka, njegovih opsesija
i opsena (fantazmagorija, kako je govorio). Zbirka je ostala nedovrena.
U dva navrata, 1935. i 1939, na predlog Teodora Adorna, odnosno Maksa Horkhajmera, Benjamin je
saeto predstavio opti plan Pasaa, u tekstu pod naslovom Pariz, prestonica XIX veka. Prevod tog
teksta ovde je dopunjen uvodom i zakljukom iz verzije napisane 1939. Ta kasnija verzija je tematski
identina prvoj, neto dua, ali i malo suvoparnija. Opet, njeni uvod i zakljuak savreno zaokruuju
verziju iz 1935.
Glavna svrha pisanja tog saetka (ili ekspozea) bila je da se ideja Pasaa priblii prijateljima iz
frankfurtskog Instituta za socijalna istraivanja, koji su se jo 1933. prebacili iz Nemake u vajcarsku, a onda i u SAD, na Univerzitet Kolumbija, i tamo pripremali teren za Benjaminov dolazak. Ali,
on je ostao u Parizu, zagnjuren u svoje spise, sve do dolaska nacista, u junu 1940. Kada se konano
reio na put, ve je bilo kasno. Odmah po prelasku u Frankovu paniju (gde je stigao peke, preko
Pirineja, uz pomo legendarne Lise Fittko), pogranine vlasti su mu stavile do znanja da njegovo prisustvo ugroava bezbednost ostalih lanova grupe Heni (Henny) Gurland, fotografkinje i budue
supruge Eriha Froma, i njenog sina i da e po deportaciji u Francusku biti izruen Gestapou. Poto
je jo 1939. doiveo da ga francuske vlasti uhapse i tri meseca dre u logoru za emigrante, nakon
to je nacistika Nemaka zvanino obavestila Francusku da je oduzela dravljanstvo svim Jevrejima
(predratna, desniarska vlada Francuske je tokom 1939. sprovodila i vrlo rigoroznu antikomunistiku
politiku) verovatno je dobro procenio ta ga eka. U noi izmeu 25. i 26. septembra 1940, Benjamin se
ubio, tako to je uzeo veliku dozu morfijuma. Imao je 48 godina. Ve sutradan, Gurlandovoj i njenom
sinu su odobrene tranzitne vize. Posle nekoliko dana, njih dvoje su stigli u Lisabon, a onda i u Njujork.
Benjamin je sahranjen na lokalnom groblju, bez ikakvih obeleja. U oktobru 1940, na insistiranje
Maksa Horkhajmera, panske vlasti su potvrdile smrt nemakog gospodina i otkrile jo neke pojedinosti, ali ne i gde je tano sahranjen. Mnogo godina kasnije, tek 1979, njegov grob je bio jasno
obeleen, a 1994, malo izvan groblja, na istom vidikovcu, otkriven je i spomenik Pasai, iji je autor
izraelski umetnik Dani Karavan. (Portbou, Katalonija)
Sveske ili convolutes Pasaa, Benjamin je pre polaska na put poverio oru Bataju (Georges
Bataille), koji je tada radio u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. On ih je sauvao i 1947. poslao Adornu
u Njujork. Tako su, vremenom, sveske stigle i do nas.
Aleksa Golijanin, avgust 2011.

Pariz, prestonica XIX veka

Vode su plave, a cvee ruiasto;
vee je tako lepo. Vreme je za etnju.
Velike dame izlaze na ulicu.
Iza njih, idu one male.
Nguyen Trong Hiep, Pariz, prestonica Francuske (Hanoj, 1897)

Uvod
Istorija je kao Janus. Bez obzira da li gleda u prolost ili sadanjost, ona vidi uvek iste
stvari.
Maxime Du Camp, Paris, vol. 6, str. 315
Tema ove knjige je iluzija koju je openhauer izrazio sledeom formulom: da bi se shvatila sutina
istorije, dovoljno je uporediti Herodota i jutronje novine.1 Ovde je izraeno oseanje vrtoglavice koju izazivaju XIX vek i njegovo shvatanje istorije. Ono odgovara stanovitu prema kojem je kretanje
sveta beskrajni niz injenica stvrdnutih u obliku stvari. Karakteristian talog tog shvatanja je ono to
se naziva istorijom civilizacije, koja pravi popis, stavku po stavku, svih oblika ivota i kreacija oveanstva. Bogatstvo koje se tako gomila u riznici civilizacije, zatim se predstavlja kao utvreno za
sva vremena Takvo shvatanje istorije zanemaruje injenicu da to bogatstvo svoje postojanje, ali i
prenoenje, duguje stalnom naporu drutva naporu koji, pored toga, na udan nain preobraava i
to bogatstvo. Nae istraivanje pokuava da pokae kako, kao posledica te postvarene predstave o civilizaciji, novi oblici ponaanja i nove ekonomski i tehnoloki zasnovane kreacije, koje dugujemo XIX
veku, stupaju u univerzum fantazmagorije (opsene). Te kreacije prolaze kroz iluminaciju ne samo
na teoretskom planu, na osnovu neke ideoloke transpozicije, ve i na osnovu sopstvenog, opipljivog
prisustva. One se ispoljavaju kao fantazmagorije. Tako nastaju pasai prvi korak u oblasti gvozdene konstrukcije; tako se pojavljuju i Svetske izlobe (sajmovi), ija spona sa industrijom zabave ima
veliki znaaj. U taj skup fenomena spada i iskustvo flneura,2 koji se odrie sebe i preputa opsenama
trita. Tim trinim fantazmagorijama, u kojima se ljudska bia pojavljuju samo kao tipovi, odgovaraju fantazmagorije enterijera, koje izviru iz ovekove neodoljive potrebe da u prostorijama u kojima
boravi ostavi otisak svoje privatne, individualne egzistencije. Kada je re o fantazmagoriji sme civilizacije, ona svog ampiona pronalazi u baronu Osmanu (Georges Haussmann), a svoj oigledan
izraz u transformacijama Pariza. Uprkos tome, pompeznost i velelepnost kojima se drutvo posveeno proizvodnji robe okruuje, kao i njegovo iluzorno oseanje sigurnosti, nisu imuni na opasnosti; na
to nas podseaju kolaps Drugog Carstva i Pariska Komuna. U istom periodu, najstraniji neprijatelj
1
Nije sigurno da formula potie od openhauera, ali tako je navedeno i u izvoru koji koristi Benjamin: Remy de
Gourmont, Le IIme Livre des masques (Paris, 1924), str. 259.
2
Flneur: fran., dokoni gradski eta; u nekim ranijim prevodima samo dokoliar; izgovara se kao flaner; Benjamin uvek koristi francuski izraz. Prvi tekst posveen flneuru Benjamin je napisao jo 1929: Die Wiederkehr des Flaneurs
(Povratak flneura, eng. blindflaneur.com).

tog drutva, Blanki (Auguste Blanqui), u svom poslednjem spisu, otkriva drutvu zastraujue crte te
fantazmagorije. oveanstvo je osueno na propast. Za sve emu bi se moglo nadati, pokazuje se da
je stvarnost koja je oduvek bila sadanjost; i svi ti noviteti ne mogu joj doneti mogunost osloboenja,
isto kao to ni neka nova moda ne moe podmladiti drutvo. Blankijeva kosmika spekulacija prenosi
sledeu lekciju: da e oveanstvo ostati plen mitske strepnje sve dok za fantazmagoriju u njemu ima
mesta.

I. Furije ili pasai

Izmeu arobnih stubova tih palata,
Svaki amater je u prilici da sazna,
Preko predmeta iz njihovih pasaa,
Da je umetnost u industriji dobila rivala.
Nouveaux Tableaux de Paris (Paris, 1828), vol. 1, str. 27
Veina pariskih pasaa potie iz perioda od deceniju i po posle 1822. Prvi uslov za njihovu pojavu
bila je ekspanzija trgovine tekstilom. Pojavljuju se Magasins de nouveauts (Prodavnice galanterije),
prve prodavnice koje su drala velike koliine robe u posebnim odeljenjima.3 One su pretee robnih
kua. Bio je to period o kojem je Balzak pisao: Velika poema izloga pevui svoje arene strofe, od
Crkve Madlen, sve do Kapije Sen-Deni.4 Pasai su sredite trgovine luksuznom robom. Da bi se opremili, umetnost stupa u slubu trgovaca. Savremenici ne prestaju da im se dive, a dugo vremena su
bili i atrakcija za strance. U jednom Ilustrovanom vodiu kroz Pariz pie: Ovi pasai, nedavni izum
industrijskog luksuza, staklom su pokriveni, mermerom poploani koridori, koji se proteu kroz cele
blokove zgrada, iji su se vlasnici udruili u tom poslovnom poduhvatu. Sa obe strane tih koridora, u
koje svetlost stie odozgo, nalaze se najelegantnije prodavnice, tako da je passage zapravo grad, svet
u malom. Pasai su i scena prvog gasnog osvetljenja.
Drugi uslov za pojavu pasaa je poetak gradnje pomou gvozdenih konstrukcija. Carstvo je u toj
tehnologiji videlo doprinos povratku arhitekture u klasinom grkom smislu. Teoretiar arhitekture
Betiher (Carl Boetticher) izraava opte vienje kada kae da s obzirom na umetnike forme novog
sistema, formalna naela helenistikog metoda moraju odneti prevagu.5 Carstvo je stil revolucionarnog terorizma, iji je cilj drava kao takva. Kao to Napoleon nije shvatio funkcionalnu prirodu drave,
kao instrumenta dominacije buroaske klase, tako ni arhitekte njegovog vremena nisu shvatale funkcionalnu prirodu gvoa, s kojim graevinska naela zapoinju svoju dominaciju nad arhitekturom.
Nosei stubovi u tim arhitektonskim nacrtima podseaju na stubove iz Pompeje, dok fabrike imitiraju stambene zgrade, kao to su kasnije prve eleznike stanice bile oblikovane po uzoru na chalets
(alpske kolibe). Konstrukcija igra ulogu podsvesnog.6 Ipak, shvatanje uloge inenjera, koje datira
iz vremena revolucionarnih ratova, poinje da osvaja teren, a javlja se i rivalstvo izmeu graditelja i
dekoratera, izmeu Politehnike kole i kole lepih umetnosti.
Po prvi put u istoriji arhitekture pojavljuje se vetaki graevinski materijal: gvoe. On proima
evoluciju iji e se tempo tokom veka ubrzati. Taj razvoj ulazi u odluujuu, novu fazu, kada postaje jasno da uz lokomotivu s kojom se eksperimentisalo od kraja dvadesetih godina XIX veka
idu samo gvozdene ine. ina je bila prva montana gvozdena komponenta, pretea gvozdene grede.
Gvoe se izbegavalo u izgradnji stambenih kua, ali se koristilo za pasae, sajamske hale, eleznike
stanice za zdanja u funkciji prometa. U isto vreme, proiruje se ceo spektar arhitektonskih aplikacija od stakla, iako e se drutveni preduslovi za njegovu iru primenu pojaviti tek sto godina kasnije.
U erbartovoj Glasarchitektur (Scheerbart, Staklena arhitektura, 1914), ono se jo uvek spominje u
kontekstu utopije.7
3

Prva takva prodavnica, Pygmalion, otvorena je u Parizu 1793. Izraz nouveaut znai novina ili novitet; zbirna imenica, galantarerija, u poetku se odnosila na svu luksuznu robu.
4
Honor de Balzac, Histoire et physiolgie des boulevards de Paris, u George Sand, Honor de Balzac, Eugne Sue, et
al., Le Diable Paris, vol, 2 (Paris, 1846), str. 91.
5
Karl Boetticher, Das Prinzip der Hellenischen und Germanischen Bauweise hinsichdich der bertragung in die Bauweise unserer Tage (govor od 13. marta 1846), u Zum hundertjhrigen Geburtstag Karl Bttichers (Berlin, 1906), str. 46.
6
Siffried Giedion, Bauen in Frankreisch (Leipzig, 1928), str. 3.
7
Paul Scheerbart, Glasarchitektur (Berlin, 1914).

Svaka epoha sanja onu koja sledi.

Mile, Budunost! Budunost!8
Ono to je odgovaralo formi novih sredstava za proizvodnju, kojima je u poetku jo uvek vladala
forma onih starih (Marx), jesu slike iz kolektivnog nesvesnog, u kojima se novo preplitalo sa starim.
To su slike elje; s njima kolektiv pokuava da prevazie i preobrazi nezrelost drutvenog proizvoda
i nedostatke drutvene organizacije proizvodnje. U isto vreme, ono to se pojavljuje s tim slikama
jeste odluan napor da se ostane na odstojanju od svega antikvarnog to, meutim, ukljuuje i
nedavnu prolost. Te tendencije odbijaju matu (kojoj podsticaj daje novo) nazad ka praiskonskoj
prolosti (Urgeschichte) to jest, ka elementima besklasnog drutva. A iskustvo o takvom drutvu
pohranjeno u kolektivnom nesvesnom proizvodi, kroz proimanje s novim, utopiju koja je ostavila
traga u hiljadama konfiguracija ivota, od trajnih zdanja, do prolaznih moda.
Ti odnosi se mogu uoiti u utopiji koju je osmislio Furije. Njen tajni klju je napredovanje maine.
Ali, ta injenica nije direktno izraena u furijeovskoj literaturi, koja za svoje polazite uzima amoralnost poslovnog sveta i lani moral onih koji stupaju u njegovu slubu. Falansterija (Furijeva zajednica)
trebalo je da pripremi ljudska bia za odnose u kojima e moralnost biti suvina. Izuzetno sloena organizacija falansterije izgleda kao mainerija. Kombinacije strasti, zamrena saradnja izmeu passion
mchanistes (mehanike strasti) i passion cabaliste (strast ka spletkarenju), jeste primitivni izum napravljen po analogiji s mainom od psiholokog materijala. Taj mehanizam, koji su stvorili ljudi,
proizvodi zemlju u kojoj teku med i mleko, iskonski simbol elje, kojem je Furijeova utopija udahnula
novi ivot.
Furije je u pasaima video arhitektonski kanon falansterije. Oni kod njega prolaze kroz reakcionarnu metamorfozu posebne vrste: dok su prvobitno imali komercijalnu namenu, oni sada postaju mesta
za stanovanje. Falansterija postaje grad pasaa. U svetu ozbiljnih formi Carstva, Furije uspostavlja
arenu idilu bidermajera. Njen sjaj istrajava, ma koliko izbledeo, sve do Zole, koje preuzima Furijeove
ideje u svojoj knjizi Rad (Travail, 1901), kao to se oprata od pasaa u romanu Tereza Rakin (Therese
Raquin, 1867). Marks je stao u odbranu Furijea u svojoj kritici Karla Grina (Carl Grn), naglaavajui
njegovo kolosalno shvatanje oveka.9 Skrenuo je panju i na Furijeov smisao za humor. Tanije, an
Pol (Jean Paul) u svojoj Levani nalikuje Furijeu kao pedagog, kao to mu i erbart u svojoj Staklenoj
arhitekturi nalikuje kao utopista.10

Jules Michelet, Avenir! Avenir, Europe, 19, no. 73 (15. januar 1929): 6.
Videti Karl Marx i Friedrich Engels, Die deutsche ideologie (Nemaka ideologija, 1846), deo II.
10
Videti, Jean Paul, Levana, oder Erziehungslehre (Levana ili doktrina o obrazovanju), 1807.
9

II. Dager ili panorame

Sunce, pripazi na sebe!
A. . Vjerc, Knjievna dela (Antoine-Joseph Wiertz, Ouvres littrraires, Paris 1870), str.
374.
Kao to s pojavom prvih gvozdenih konstrukcija arhitektura poinje da prerasta umetnost, to se, za
uzvrat, deava i sa slikarstvom, s pojavom prvih panorama (diorame). Vrhunac u irenju panorama
podudara se sa izgradnjom pasaa. Uz pomo raznih tehnikih sredstava, neumorno se teilo da se
od panoramskih scena napravi savrena imitacija prirode. Pokuavalo se i sa reprodukcijama promene prirodnog osvetljenja u pejzau, izlaska meseca, obruavanja vodopada. David (Jean-Louis David)
savetuje svoje uenike da crtaju na osnovu prirode, kao to je prikazano na panoramama. U svom nastojanju da proizvedu varljivo ivotne promene u predstavljenoj prirodi, panorame pripremaju teren
za pojavu fotografije, ali i nemog i zvunog filma.
Savremenik panorama je panoramska knjievnost. U nju spadaju dela kao to su Paris ou le Livre des
Cent-et-un (Pariz ili Knjiga stotinu i jednog), Les Franais peints par eux-mmes (Francuzi na slikama
Francuza), Le Diable Paris (avo u Parizu), La grande ville (Veliki grad). Te publikacije utiru put
beletristici, kojoj e irardin (mile de Girardin), tokom tridesetih godina, pronai dom u feljtonu.
One se sastoje od zasebnih skeeva, ija anegdotska forma odgovara plastino araniranom prvom
planu panorama, dok njihova informativna osnova odgovara oslikanoj pozadini. Ta knjievnost je
panoramska i u drutvenom pogledu. Po prvi put, radnik, izolovan od svoje klase, postaje deo idiline
postavke.
Poto su najavile prevrat u odnosu umetnosti prema tehnologiji, panorame su u isto vreme bile
i izraz novog stava prema ivotu. Stanovnik grada, ija je politika nadmo nad provincijom bila
dokazana mnogo puta tokom veka, pokuava da selo prenese u svoj grad. U panoramama, grad se
otvara, postaje pejza kao to e kasnije, na prefinjeniji nain, to biti i za flneura. Dager (Louis
Daguerre) je uenik panoramskog slikara Prevosta (Pierre Prvost), iji se atelje nalazi na Pasau
Panorama. (Opisati Prevostove i Dagerove panorame.) Godine 1839, Dagerova panorama nestaje u
poaru. Iste godine, on objavljuje otkrie dagerotipije.
Fransoa Arago (Franois Arago) predstavlja fotografiju u govoru pred Narodnom skuptinom
(1839). Dodeljuje joj mesto u istoriji tehnologije i prorokuje naunu primenu. Na drugoj strani, umetnici zapoinju debatu o njenoj umetnikoj vrednosti. Fotografija dovodi do izumiranja velike profesije
portretnog minijaturiste. Do toga ne dolazi samo iz ekonomskih razloga. Prve fotografije bile su umetniki superiorne u odnosu na minijaturne portrete. Tehnika osnova te prednosti je dugako vreme
ekspozicije, koje od subjekta zahteva najveu koncentraciju; drutvena osnova lei u injenici da su
prvi fotografi pripadali avangardi, odakle je dolazila i veina njihove klijentele. Nadarova (Flix Nadar) superiornost u odnosu na kolege vidi se u njegovom pokuaju da fotografie parisku kanalizaciju:
po prvi put, soiva se pokazuju sposobnim da naprave otkria. Njihov znaaj postaje sve vei, kako se
u novoj tehnolokoj i drutvenoj stvarnosti subjektivna crta u piktoralnoj i grafikoj informaciji sve
vie dovodi u pitanje.
Svetska izloba 1855. po prvi put sadri poseban paviljon nazvan Fotografija. Iste godine, Vjerc
objavljuje svoj poznati lanak o fotografiji, u kojem kao njen zadatak definie filozofsko prosvetljenje slikarstva.11 To prosvetljenje se, kao to pokazuju i njegove slike, shvata u politikom smislu.
Vjerc se moe smatrati prvim koji je zahtevao, ako ne i predvideo, upotrebu fotografske montae u
politikoj agitaciji. Sa irenjem opsega komunikacije i transporta, informativna vrednost slikarstva
11

A. J. Wiertz, La Photographie, Oeuvres littraires (Paris, 1870), str. 309 ff.

opada. U odgovoru na fotografiju, slikarstvo poinje da naglaava element boje. Do vremena kada je
impresionizam oznaio kretanje ka kubizmu, slikarstvo je za sebe izgradilo prostrani domen u kojem,
do daljeg, fotografija nije mogla da ga prati. Sa svoje strane, od polovine veka nadalje, fotografija je
u velikoj meri proirila sferu robne razmene, tako to je preplavila trite bezbrojnim slikama figura, predela i dogaaja, koji se do tada nisu mogli videti ili su bili nepoznati ili su se mogli videti
samo na slikama namenjenim posebnim kupcima. Da bi poveala obrt, fotografija je osveila svoje teme pomodnim varijacijama u tehnici kamere inovacijama koje e presudno uticati na dalju istoriju
fotografije.

10

III. Granvil ili Svetske izlobe

Kada se ceo svet, od Pariza do Kine,
O, boanski Sen-Simone, lati tvoje doktrine,
Zlatno doba zablistae opet u punom sjaju
I u potocima doneti nam aj i okoladu.
Po livadama ovce trae peene,
A dinstane tuke iskakati iz Sene.
Spana emo obaren vaditi iz zemlje,
S prezlama posvud glavice zelene.
Kuvane jabuke u kronjama e rasti,
A pamuk i ito ko pakete emo njati.
Pljutae kia od pilia i od vina vejavica,
A s neba patke, s prilogom od rotkvica.
F. Langle i Emil Vander-Burk: Luj Bronzani i sensimonovac (Parodija na Luja XI,
1832)12
Svetske izlobe su mesta hodoaa fetia robe. Evropa se sjatila da gleda robu, pisao je Renan
(Ernest Renan) 1855.13 Svetskim izlobama su prethodili nacionalni sajmovi industrije, a prvi je odran
1798. na Marsovom polju (Pariz). Sajam nastaje iz elje za zabavom radnike klase i za nju postaje
festival osloboenja.14 Radnici zauzimaju prvi plan, kao muterije. Opti okvir industrije zabave jo
nije poprimio oblik; okvir su ovde obezbedile narodne svetkovine. Sajam iz 1798. otvara aptalov (JeanAntoine Chaptal) govor o industriji. Sensimonovci, koji sanjaju o industrijalizaciji planete, dolaze
na ideju o svetskim izlobama. evalje (Michel Chevalier), prvi autoritet u novoj oblasti, uenik je
Enfantina (Barthlemy Prosper Enfantin) i urednik sensimonovskog asopisa Le Globe. Sensimonovci
su nagovestili razvoj globalne ekonomije, ali ne i klasne borbe. Njihovo aktivno uee u industrijskim
i trgovakim poduhvatima iz sredine XIX veka u stopu prati njihova bespomonost u svim pitanjima
u vezi s proletarijatom.
Svetske izlobe slave razmensku vrednost robe. One stvaraju okvir u kojem se upotrebna vrednost povlai u drugi plan. One otvaraju fantazmagoriju u koju osoba stupa upravo zato da bi joj se
skrenula panja. Industrija zabave to olakava tako to osobu uzdie na nivo robe. Ona se preputa
manipulacijama robe i uiva u svom otuenju od sebe i drugih. Uzdizanje robe na presto, s njenim blistavim atrakcijama, skrivena je tema Granvilove umetnosti (J. J. Grandville, 18031847). To se uklapa
u rascep izmeu utopijskog i cininog elementa u njegovom delu. Njegova dovitljivost u prikazivanju
nepokretnih predmeta odgovara onome to Marks naziva teolokim finesama robe.15 One jasno dolaze do izraaja u spcialit kategoriji dobara koja se u to vreme pojavljuje u industriji luksuzne robe.
Pod Granvilovom olovkom, cela priroda se pretvara u specijalitete. Granvil ih predstavlja na isti nain na koji reklame izraz rclame takoe se pojavljuje u tom trenutku poinju da predstavljaju
svoje artikle. On zavrava u ludilu.
Moda: Gospoo Smrti! Gospoo Smrti!
Leopardi, Dijalog izmeu Mode i Smrti.16
12

Ferdinand Langl i Emile Vander-Burch, Louis-Brome et le Saint-Simonien: Parodie de Louis XI (Thtre du Palais-Royal,
27. februar 1832), navedeno u Thodore Muret, LHistoire par le thtre, 17891851 (Paris, 1865), vol. 3, str. 191.
13
Navedeno u Paul Morand, 1900 (Paris, 1931), str. 71.
14
Sigmund Englnder, Geschichte der franzsischen Arbeiter-Associationen (Hamburg, 1864), vol. 4, str. 52.
15
Marx, Das Kapital, vol. 1, 1867.
16
Giacomo Leopardi, Dialogo della moda e della morte, 1827. (leopardi.scarian.net)

11

Svetske izlobe promoviu univerzum robe. Granvilove fantazije prenose na univerzum karakter
robe. One ga modernizuju. Saturnov prsten postaje balkon od livenog gvoa, na koji stanovnici Saturna izlaze da se nadiu nonog vazduha. Knjievni pandan te grafike utopije se moe pronai u
knjigama furijeovskog naturaliste Tusnela (Alphonse Toussenel). Moda propisuje obrede po kojima
treba oboavati feti robe. Granvil proiruje vlast mode na predmete za svakodnevnu upotrebu, kao i
na kosmos. Time to je dovodi do krajnosti, on otkriva njenu prirodu. Moda je suprotnost organskom.
Ona sparuje ivo telo s neorganskim svetom. U odnosu na ive, ona brani prava lea. Fetiizam koji
podlee seksualnoj privlanosti neorganskog njen je vitalni nerv. Kult robe prisiljava takav fetiizam
da mu se stavi na raspolaganje.
Povodom Svetske izlobe u Parizu 1867, Viktor Igo (Victor Hugo) objavljuje manifest: Narodima
Evrope. Pre toga, mnogo nedvosmislenije, njihove interese su zastupale delegacije francuskih radnika,
od kojih je prva poslata u London, na Svetsku izlobu 1851, a druga, od 750 delegata, na onu 1862. Ta
druga delegacija je imala indirektan znaaj za Marksa, prilikom osnivanja Meunarodnog radnikog
udruenja. Fantazmagorija kapitalistike kulture, u svom najsjajnijem izdanju, dolazi do izraaja na
Svetskoj izlobi 1867. Drugo Carstvo je na vrhuncu moi. Pariz je priznat kao prestonica luksuza i
mode. Ofenbah (Jacques Offenbach) zadaje ritam pariskog ivota. Opereta je ironina utopija duge
vladavine kapitala.

12

IV. Luj Filip ili enterijer

Glava
Na nonom stoiu, kao ljuti,
Poiva.
Bodler, Muenik 17
Pod Lujem Filipom (Louis Philippe), privatna individua stupa na istorijsku pozornicu. Ekspanzija
demokratskog aparata, preko novog izbornog zakona, podudara se s parlamentarnom korupcijom u
reiji Gizoa (Franois Guizot). U njenoj senci, vladajua klasa stvara istoriju; drugim reima, zavrava
svoje poslove. Ona nastavlja sa izgradnjom eleznice, da bi poveala vrednost svojih akcija na berzi.
Ona promovie vladavinu Luja Filipa, kao primer privatnog pojedinca koji upravlja svojim poslovima.
U Julskoj revoluciji (1830), buroazija ostvaruje svoje ciljeve iz 1789 (Marx).
Po prvi put, mesto stanovanja privatnog pojedinca ne poklapa s njegovim radnim mestom. Ono
prvo poinje da se konstituie kao enterijer. Njegova dopuna je kancelarija. Privatnom pojedincu,
koji u kancelariji mora da se bavi stvarnou, potrebna je domaa unutranjost, da bi ga zadrala
u njegovim iluzijama. Ta nuda je utoliko vea utoliko to on nema nameru da dopusti da njegove
trgovake preokupacije ugroze one drutvene. U stvaranju njegovog privatnog okruenja, obe te sfere
se dre na odstojanju. Odatle izvire fantazmagorija enterijera, koji za privatnog pojedinca predstavlja
univerzum. U enterijeru, on povezuje daleko i davno. Njegova dnevna soba je loa u pozoritu sveta.
Digresija o jugendstilu. Razbijanje enterijera, do kojeg dolazi s jugendstilom, deava se na smeni
vekova. Naravno, u skladu sa sopstvenom ideologijom, jugendstil bi trebalo da dovede enterijer do
savrenstva. Njegov cilj je preobraaj usamljene due. Individualizam je njegova teorija. Sa Van de
Veldeom (Henry Van de Velde), kua postaje izraz linosti. Za takvu kuu, ornamentacija je isto to
i potpis za sliku. Ali, ta ideologija ne izraava pravo znaenje jugendstila. On predstavlja poslednji
kontranapad umetnosti, koju je u njenoj kuli od slonovae opkolila tehnologija. Taj pokuaj mobilie
sve unutranje rezerve. On pronalazi svoj izraz u medijumskom jeziku linije, u cvetu kao simbolu
gole, biljne prirode suoene s tehnoloki naoruanim svetom. Novi elementi gvozdene konstrukcije
nosei stubovi zaokupljaju jugendstil. U ornamentima, on pokuava da te forme vrati umetnosti.
Beton mu nudi nove mogunosti za plastinu kreaciju u arhitekturi. Otprilike u to vreme, stvarni
centar gravitacije ivotnog prostora pomera se u kancelariju. Nestvarni centar pronalazi sebi mesto
u kui. Posledice jugendstila opisane su u Ibzenovom Majstoru graditelju (Henrik Ibsen, Bygmester
Solness, 1892): pokuaj pojedinca da se, na osnovu svoje unutranje snage, nadmee s tehnologijom,
vodi ga u propast.
Verujem u svoju duu: Stvar.
Leon Deubel, Oeuvres (Paris, 1929), str. 193
Enterijer je azil za umetnost. Kolekcionar je pravi stanar enterijera. On se posveuje tome da preobraava stvari. Na njega pada sizifovski zadatak oslobaanja stvari od karaktera robe, tako to dolazi
u njihov posed. Ali, on im dodeljuje samo vrednost znalca, pre nego upotrebnu vrednost. Kolekcionar
sanja kako stie ne samo u neki udaljeni ili davni svet, ve i bolji u kojem ljudska bia sigurno nisu
bolje opskrbljena svakodnevnim potreptinama, ali u kojem su stvari osloboene mukotrpne obaveze
korisnosti.
17

Charles Baudelaire, Une martyre, Les Fleurs du mal, drugo, proireno izdanje, iz 1861 (prvo izdanje je objavljeno 1857).

13

Enterijer nije samo univerzum ve i tui (ukrasna kutijica) privatne individue. Stanovati znai ostavljati tragove. U enterijeru je to naglaeno. Pokrivai i miljei, kutije i koveii, prisutni su u izobilju;
u njih su utisnuti tragovi najobinijih upotrebnih predmeta. Na potpuno isti nain, tragovi stanari su
utisnuti u enterijer. Pojavljuje se i detektivska pria, koja sledi tragove. U Filozofiji nametaja (The
Philosophy of Furniture, 1840, esej o unutranjoj dekoraciji), kao i u svojoj detektivskoj fikciji, Po (Edgar Allan Poe) se predstavlja kao prvi fiziognomist kunog enterijera. Kriminalci iz prvih detektivskih
pria nisu ni dentlmeni, niti drumski razbojnici, ve privatni graani iz srednje klase.

14

V. Bodler ili ulice Pariza

Sve mi postaje alegorija.
Bodler, Labud 18
Bodlerov genije, koji se hranio melanholijom, jeste alegorijski genije. S Bodlerom, Pariz po prvi put
postaje tema lirske poezije. Ta poezija nije himna domovini; to je pre pogled alegoriste, koji se sputa
na grad, pogled otuene osobe. To je pogled flneura, iji nain ivota, iza svog ublaenog oreola,
jo uvek uspeva da sakrije predstojeu ispraznost itelja velikog grada. Flneur se jo uvek nalazi na
pragu kako metropole, tako i srednje klase. Ni jedna, niti druga, jo uvek nemaju vlast nad njim.
U bilo kojoj od njih on nije na svome. On trai utoite u gomili. Rani doprinosi fiziognomici gomile
mogu se pronai kod Engelsa i Poa. Gomila je veo kroz koji se poznati grad flneuru ukazuje kao
fantazmagorija as kao pejza, as kao soba. Oboje postaju elementi robne kue, koje i sme koriste
flanerizam da bi prodale robu. Robne kue su flneurova poslednja promenada.
U liku flneura, inteligencija zakorauje na trite naizgled, samo zato da bi malo razgledala okolo,
ali u stvari zato da bi pronala kupca. U toj prelaznoj fazi, u kojoj inteligencija jo uvek ima pokrovitelje, iako ve poinje da se upoznaje s tritem, ona poprima lik boema. Njenom nesigurnom
ekonomskom poloaju odgovara neizvesnost njene politike uloge. Ova druga najjasnije dolazi do izraaja kod profesionalnih zaverenika, koji bez izuzetka dolaze iz redova boemije. Njihova prva oblast
delovanja je vojska; kasnije to postaje malograantina, povremeno i proletarijat. Ipak, u pravim voama proletarijata ta grupa vidi protivnike. Komunistiki manifest oznaava kraj njihove politike
egzistencije. Svoju snagu Bodlerova poezija crpe iz buntovnikog patosa te klase. On staje na stranu
asocijalnog. Svoj jedini seksualni odnos ostvaruje s prostitutkom.
Do podzemlja se lako stie.
Vergilije, Eneida19
Jedinstvena crta Bodlerove poezije je to to se slika ene i slika smrti prepliu u treoj: u slici Pariza.
Pariz iz njegove poezije je potonuli grad: vie podvodni, nego podzemni. Htonski elementi grada
njegovi topografske formacije, staro, naputeno korito Sene oigledno su mu posluili kao model.
Ipak, u Bodlerovoj smru ispunjenoj (gradskoj) idili, odluujuu ulogu ima odreeni drutveni, moderni supstrat. Moderno je glavni naglasak u njegovoj poeziji. Kao splin, on razbija ideal (Spleen et
idal; Splin i ideal, prvi deo zbirke Cvee zla, Les Fleurs de mal, 1857). Ali, upravo se modernitet, la
modernit, stalno poziva na drevnu istoriju. Ovde se to deava na osnovu dvosmislenosti svojstvene
drutvenim odnosima i proizvodima te epohe. Ta dvosmislenost dolazi do izraaja u predstavi o zastoju dijalektike, o zakazivanju njenih zakona. Taj zastoj je utopija, a takva slika o dijalektici, prema
tome, slika sna. Tu sliku stvara roba kao takva: to je feti. Njen izraz su pasai, koji su kua, nita
manje nego ulica. To je i slika prostitutke prodavaice koja prodaje samu sebe.
Putovao sam da bih upoznao sopstvenu geografiju.
Beleka jednog ludaka, u Marcel Rja, LArt chez les fous (Umetnost ludih, Paris 1907),
str. 131
Poslednja pesma iz Cvea zla: Putovanje (Le Voyage). Smrti, kapetane stari, sidro gore! Poslednje flneurovo putovanje: smrt. Njegovo odredite: novo. Na dno Nepoznatog, da naemo novo!20
18

Charles Baudelaire, Le Cygne, ibid.

Vergilije (Publius Vergilius Maro, 7021. pre n. e.), Eneida, knjiga esta, stih 126. (varijacija)
20
Charles Baudelaire, LeVoyage, Les Fleurs du mal, prvo izadnje, 1857. Prevod: I. V. Lali.

19

15

Novo je kvalitet koji ne zavisi od upotrebne vrednosti robe. Njegov izvor je iluzorna pojavnost koja
nepogreivo pripada slikama kolektivnog nesvesnog. Novo je sma sutina one lae svesti iji je moda
neumorni agent. Ta prividnost novog se odraava, kao u ponovljenim odrazima ogledala, u prividnosti onoga to se veito ponavlja. Proizvod tog odraza je fantazmagorija istorije civilizacije, u kojoj se
buroazija potpuno preputa uivanju u svojoj lanoj svesti. Umetnost koja poinje da sumnja u svoju misiju i koja vie nije neodvojiva od korisnosti21 (Baudelaire) mora od noviteta napraviti svoju
najveu vrednost. Arbiter novarum rerum22 (sudija onoga to je novo) takve umetnosti postaje snob.
On je za umetnost isto to i kico za modu. Ako je u XVII alegorija postala kanon za dijalektike slike,
to u XIX veku postaje nouveaut (novitet). Dnevna tampa ide u korak sa magasins de nouveauts.
tampa organizuje trite duhovnih vrednosti, koje odmah belei nagli rast. Nekonformisti se bune
protiv vezivanja umetnosti za trite. Protestuju pod parolom lart pour lart. (umetnost radi umetnosti). Iz te parole nastaje pojam totalnog umetnikog dela Gesamtkunstwerk koji e izolovati
umetnost od razvoja tehnologije. Sveani obred kojim se slavi takva ideja o umetnikom delu, samo
je jo jedan ukrasni element zabave koja preobraava robu. Oba shvatanja nastoje da se apstrahuju
(izdvoje) iz drutvene egzistencije ljudskih bia. Bodler podlee vagnerovskoj obmani.

21
22

Charles Baudelaire, Oeuvres compltes, d. Claude Pichois (Paris, 1976), vol. 2, str. 27.
Aluzija na encikliku Pape Lava XIII, Rerum Novarum, o Pravima i dunostima kapitala i rada, iz 1891.

16

VI. Osman ili barikade

Slavim lepotu, Boga i sve stvari velike;
Predivna priroda, na kojoj sva velika umetnost poiva,
kako samo uho i oko oarava!
Volim prolee u cvatu: ene i rue.
Baron Osman, Ispovest ostarelog lava23
Iza cvetnog carstva dekoracije,
Drai predela, arhitekture,
I svih efekata scenografije,
Stoji samo zakon perspektive.
Franz Bhle, Theater-Catechismus, Mnich 1840, str. 74
Osmanov ideal u gradskom planiranju je iroka perspektiva koja se prua niz dugake, prave ulice.
Taj ideal odgovara tenji uobiajenoj za XIX vek da se tehnoloke nunosti oplemene umetnikim
ciljevima. Institucije buroaske svetovne i duhovne dominacije pronale su svoju apoteozu u bulevarima. Dok su radovi na njima jo bili u toku, bulevari su bili zastrti platnima, da bi se onda otkrivali
kao spomenici. Osmanova aktivnost je povezana s napoleonskim imperijalizmom. Luj Napoleon promovie investicioni kapital, a Pariz prolazi kroz spekulantsku groznicu. Trgovina akcijama zamenjuje
razne oblike kockanja, nasleene od feudalnog drutva. Fantazmagoriji prostora, kojoj se posveuje
flneur, odgovara fantazmagorija vremena, iji je zavisnik kockar. Kockanje pretvara vreme u drogu.
Pol Lafarg (Paul Lafargue) objanjava kockanje kao minijaturnu imitaciju misterija ekonomske fluktuacije.24 Eksproprijacija koja se sprovodi za vreme Osmana, podstie talas prevarantskih spekulacija.
Presude Kasacinog Suda, koje inspiraciju pronalaze u stavovima buroaske i orleanistike opozicije,
poveavaju rizike osmanizacije.
Osman pokuava da ojaa svoju diktaturu tako to u Parizu uvodi vanredno stanje. Godine 1864, u
govoru pred Narodnom Skuptinom, dao je oduka svojoj mrnji prema urbanoj populaciji beskunika, koja je samo nastavila da raste, kao posledica njegovih projekata. Sve skuplje stanarine potiskuju
proletarijat u predgraa. Pariske quartiers (etvrti) tako gube svoju posebnu fizionomiju. Formira se
crveni pojas. Osman je sebi dodelio titulu umetnika ruitelja, artiste dmolisseur. Svoj posao je video kao poziv i to naglaavao u svojim memoarima. U meuvremenu, nastavlja da otuuje Pariane
od sopstvenog grada. Oni se u njemu vie ne oseaju kao kod kue i tako postaju svesni neljudskog karaktera metropole. Monumentalno delo Maksima di Kampa (Maxime Du Camp), Pariz, svoj nastanak
duguje toj svesti.25 U Jrmiades dun Haussmannis (alopojke osmanizovanog oveka) ona poprima
formu biblijskog lamenta.26
Pravi cilj Osmanovih projekata bilo je obezbeivanje grada od graanskog rata. Hteo je da jednom za
svagda sprei podizanje barikada. Sa istim ciljem na umu, Luj Filip je ve uveo drvenu kaldrmu. Uprkos
tome, barikade su imale vanu ulogu u Februarskoj revoluciji (1848). Engels je prouavao taktiku
23

Georges Haussmann, Confession dun lion devenu vieux (Paris, 1888), str. 4. Baron Osman je ovaj tekst prvi put objavio
anonimno, bez navedene godine i mesta izdanja.
24
Paul Lafargue, Die Ursachen des Gottesglaubens, Die neue Zeit, 24, no. 1 (Stuttgart, 1906), str. 512.
25
Maxime Du Camp, Paris, ses organes, ses fonctions, sa vie dans la seconde moiti du XIX sicle, 16, vol. 6 (Paris, 1869
1875).
26
Anonymous, Paris dsert: Lamentations dun Jrmie haussmannis (Naputeni Pariz: alopojke osmanizovanog oveka), Paris, 1868.

17

borbe na barikadama.27 Osman je pokuao da tu taktiku neutralizuje na dva fronta. Proirivanje ulica
je trebalo da onemogui podizanje barikada, dok su nove ulice trebalo da obezbede najkrai put od
kasarni do radnikih etvrti. Savremenici su tu operaciju krstili kao strateko ulepavanje.
Pokai pokvarenima,
O, Republiko,
Dok spletke njihove otkriva,
Svoje veliko lice Meduze,
Okrueno crvenim munjama.
Radnika pesma, oko 1850.28
Barikade su oivele u Komuni. Jae su i utvrenije nego ikada. Pruaju se preko irokih bulevara,
esto u visini dvospratnica, kao tit za rovove iza njih. Kao to Komunistiki manifest objavljuje kraj
profesionalnih zaverenika, tako Komuna oznaava kraj fantazmagorije koja je vladala sveu ranog
proletarijata. Ona razbija iluziju da je zadatak proleterske revolucije zavravanje posla iz 1789, ruku
pod ruku s buroazijom. Ta iluzija je dominirala u periodu 18311871, od Lionskih ustanaka do Komune. Buroazija nije nikada upadala u tu greku. Njena bitka protiv drutvenih prava proletarijata
potie jo iz Velike Revolucije i sustie se s filantropskim pokretom, koji joj slui kao paravan i svoj
vrhunac dostie pod Napoleonom III. Za vreme njegove vladavine, pojavljuje se monumentalno delo tog pokreta: La Plajova knjiga Evropski radnici (Frdric Le Play, Ourivers europens, 1855).29 Iza
javne filantropske maske, buroazija je uvek ostajala na pozicijama klasnog rata. Jo 1831, u Journal
des dbats, ona priznaje kako svaki industrijalac ivi u svojoj fabrici kao vlasnik plantae meu svojim robovima. Ako je nesrea starih radnikih pobuna bila u tome to nijedna revolucionarna teorija
nije usmeravala njihov tok, onda je, s druge strane, upravo odsustvo teorije obezbeivalo njihovu
spontanu energiju i entuzijazam, s kojima su pokuavale da uspostave novo drutvo. Taj entuzijazam,
koji svoj vrhunac dostie u Komuni, povremeno uspeva da na svoju stranu privue najbolje elemente buroazije, ali na kraju podlee onim najgorim. Rembo i Kurbe izraavaju svoju podrku Komuni.
Spaljivanje Pariza stie kao pravi zakljuak Osmanove rutiljske misije.
Moj dobri otac je bio u Parizu.
Karl Gutzkow, Briefe aus Paris (Leipzig, 1842), vol. 1, str. 58
Balzak je prvi progovorio na ruevinama buroazije.30 Ali, nadrealizam je bio prvi koji nam je otvorio oi za njih. Razvoj proizvodnih snaga je uzdrmao simbole elje iz prethodnog (XIX) veka, ak i pre
nego to su se spomenici koji su ih predstavljali uruili. U XIX veku, taj razvoj je radio na oslobaanju
oblika gradnje od umetnosti, kao to se u XVI veku nauka oslobodila od filozofije. Poetak obeleava
arhitektura kao inenjerska konstrukcija. Zatim dolazi fotografska reprodukcija stvarnosti. Kreacije
mate pripremaju se da postanu praktine kao i komercijalna umetnost. Knjievnost se preputa montai u obliku feljtona. Svi ti proizvodi nalaze se na pragu trita, kao robe. Ali, one jo stoje na pragu.
Iz te epohe potiu pasai i intrieurs, sajamske hale i panorame. To su ostaci sveta sna. Ostvarivanje
elemenata snova, tokom buenja, paradigma je dijalektike misli. Shodno tome, dijalektika misao je
organ istorijskog buenja. Svaka epoha ne samo da sanja onu koja sledi ve zapravo, u svojim snovima,
27

Friedrich Engels, uvod za Karl Marx, Die Klassenkmpfe in Frankreich, 18481850 (Berlin, 1895), str. 13, 14.
Zabeleio Adolf Stahr, Zwei Monate in Paris (Oldenburg, 1851), vol. 2, str. 199.
29
Frdric Le Play, Les Ouvriers europens: Etudes sur les travaux, la vie domestique et la condition morale des populations
ouvrires de lEurope, prcdes dun expos de la mthode dobservation (Paris, 1855).
30
Honor de Balzac, Ce qui disparat de Paris, u Le Diable Paris (Paris, 1845), vol. 2, str. 18.
28

18

hita u susret svom buenju. Ona u sebi nosi svoj kraj i razvija ga kako je to Hegel ve primetio pomou lukavstva. U potresima koji pogaaju trinu ekonomiju, u spomenicima buroazije poinjemo
da prepoznajemo ruevine i pre njihovog konanog pada.

19

Zakljuak
Ljudi devetnaestog veka, vek naih prikaza utvren je jednom za svagda i one e nam se
stalno vraati, uvek jedne te iste.
Ogist Blanki, Venost preko zvezda (Pariz, 1872), str. 7475
Za vreme Komune, Blanki je bio zatoen u tvravi Toro. Tamo je napisao Lternit par les astres
(Venost preko zvezda). Ta knjiga dovrava konstelaciju fantazmagorija XIX veka onom konanom,
kosmikom, koja posredno saima najotriju kritiku svih ostalih. Naivna razmiljanja samouke osobe, koja ine najvei deo tog dela, utiru put nemilosrdnim spekulacijama koje otkrivaju pravo stanje
autorovog revolucionarnog elana. Shvatanje univerzuma, koje Blanki razvija u toj knjizi, na osnovu
nekoliko glavnih premisa preuzetih od mehanikih nauka, zapravo je vizija pakla. Pored toga, ona
odgovara drutvu pred kojim je Blanki, pred kraj ivota, morao da prizna poraz. Ironija te zamisli
ironija koja je oigledno promakla smom autoru sastoji se u tome to strana presuda koju Blanki izrie drutvu poprima oblik bezuslovnog potinjavanja njegovim posledicama. Blankijeva knjiga
predstavlja ideju o venom vraanju istog, deset godina pre Zaratustre, na nain nita manje dirljiv
od Nieovog i sa izuzetnom halucinatornom snagom.
Ta snaga je sve samo ne trijumfalistika; naprotiv, ona odie oseanjem potlaenosti. Blanki tu
pokuava da iscrta sliku progresa praiskonske drevnosti koja paradira kao poslednji novitet koja
se otkriva kao fantazmagorija sme istorije. Evo kljunog odlomka:
Ceo univerzum se sastoji od astralnih sistema. Da bi ih stvorila, priroda ima na raspolaganju svega
stotinu prostih tela. Uprkos velikoj dobiti koju uspeva da izvue iz tih resursa i bezbrojnim kombinacijama koje ti resursi doputaju njenoj plodnosti, ishod je nuno neki ogranien broj, kao to je i broj
smih elemenata; i da bi ispunila svoje prostranstvo, priroda mora da ponavlja, do u beskraj, svaku
od tih prvobitnih kombinacija ili tipova. Na taj nain, svako nebesko telo, ta god bilo, postoji u ogranienom broju, u vremenu i prostoru, ne samo u jednom od svojih aspekata ve takvo kakvo jeste, u
svakoj sekundi svog postojanja, od roenja do smrti Zemlja je jedno od tih nebeskih tela. Ovo to
piem, ovog asa, u eliji tvrave Toro, pisao sam i pisau tokom cele venosti za ovim stolom, sa
ovom olovkom, obuen kao to sam sada, u istim ovim okolnostima. I tako je sa svakim Broj naih
dvojnika u vremenu i prostoru je ogranien. ista savest ne bi mogla traiti vie. Ti dvojnici su od
krvi i mesa tavie, s pantalonama i sakoima, s krinolinama i punama. To nikako nisu neki fantomi;
oni su veita sadanjost. Ipak, tu lei veliki uzmak: nema progresa Ono to nazivamo progresom,
ogranieno je na svaki zasebni svet i nestaje s njim. Uvek i svuda u zemljaskoj areni, ista drama, isti
raspored, na istoj, uskoj pozornici larma oveanstva zaluenog sopstvenom veliinom, koje za sebe
misli da je univerzum i ivi u svom zatvoru kao da je neko beskrajno prostranstvo, samo zato da bi
odmah potonulo negde unazad, zajedno sa svojom planetom, na koju je s najdubljim prezirom prenelo
breme svoje oholosti. Ista monotonija, ista nepokretnost, na ostalim nebeskim telima. Univerzum se
ponavlja do u beskraj i tapka u mestu. U beskonanosti, venost mirno izvodi iste predstave.31
Rezignacija bez nade, poslednja je re velikog revolucionara. Devetnaesti vek nije bio u stanju da
na nove tehnoloke mogunosti odgovori novim drutvenim poretkom. To je razlog zato poslednju
re imaju zabludeli posrednici izmeu starog i novog, koji se nalaze u samom srcu tih fantazmagorija.
Svet u vlasti sopstvenih opsena da upotrebimo Bodlerov izraz jeste modernitet. U Blankijevoj
viziji, ceo univerzum stupa u modernitet, iji su glasnici Bodlerovih sedam staraca (Les sept vieillards,
1859). Na kraju, Blanki u novitetu vidi atribut svega to je osueno na prokletstvo. Slino onome to
se deava u Ciel et enfer (Raj i pakao), vodviljskom komadu koji prethodi knjizi: paklene muke su
31

Louis-Auguste Blanqui, Lternit par les astres: Hypothse astronomique (Paris, 1872), str. 7475, Benjamin se sa ovim
tekstom upoznao krajem 1937.

20

tu prikazane kao poslednji noviteti, kao iste vene i uvek nove patnje.32 Ljudi XIX veka, kojima se
Blanki obraa kao prikazama, stanovnici su te oblasti.
Valter Benjamin, 1935-1939.

32

Thtre des Funambules. Le Ciel et lenfer, drame-vaudeville fantastique en 11 tableaux, de M. Daniel, Paris, 1846. Blanki
u svom tekstu kae: To je novo koje je uvek staro i staro koje je uvek novo.

21

Projekat Pasai: pregled sadraja

Prema izdanju The Belknap Press of Harvard University Press, 2002.
OPTI SADRAJ
Spisak ilustracija vi
Predgovor prevodilaca ix
EXPOSS 1
Pariz, prestonica XIX veka (1935) 3
Pariz, prestonica XIX veka (1939) 14
SVESKE (glavni deo knjige, u nastavku s detaljnim pregledom) 27
Pregled 29825
PRVE SKICE 827
PRVI NACRTI
Pasai 871
Pariski pasai 873
Saturnov prsten 885
DODATAK
Expos iz 1935, rana verzija 893
Materijal za Expos iz 1935. 899
Materijal za Pasae 919
Rolf Tiedemann: Dijalektika u zastoju 929
Lisa Fitko: Pria o starom Benjaminu 946
Prevodilake napomene 955
Vodi kroz imena i pojmove 1016
Indeks 1055
SADRAJ SVESKI 29825

22

A: Pasai. Magasines de nouveauts. Trgovaki slubenici. 31

B: Moda 62
C: Stari Pariz. Katakombe. Ruenje. Opadanje Pariza. 82
D: Dosada. Veito vraanje istog. 101
E: Osmanizacija. Barikade. Borbe. 120
F: Gvozdena konstrukcija 150
G: Sajmovi. Reklamiranje. Granvil. 171
H: Kolekcionar 203
I: Enterijer. Trag. 212
J: Bodler 228
K: Grad snova i Kua snova. Snovi o budunosti. Antropoloki nihilizam. Jung. 388
L: Kua snova. Muzej. Banja. 405
M: Flneur 416
N: O teoriji znanja. Teorija Progresa. 456
O: Prostitucija. Kockanje. 489
P: Pariske ulice 516
Q: Panorama 527
R: Ogledala 537
S: Slikarstvo. Jugendstil. Novitet. 543
T: Naini osvetljenja 562
U: Sen-Simon. eleznica. 571
V: Zavere, Compagnonnage (druine) 603
W: Furije 620
X: Marks 651
Y: Fotografija 671
Z: Lutka. Automaton. 693
OSTALE BELEKE
a: Drutveni pokret 698
b: Domijer 740
c: (znai da pod tim slovom nema beleki)
d: Istorija knjievnosti. Igo. 744
e:
f:
g: Berza. Istorija ekonomije. 779
h:
i: Reproduktivna tehnologija. Litografija. 786
k: Komuna 788
l: Sena. Najstariji deo Pariza. 796
m: Dokolica 800
n:
o:
p: Antropoloki materijalizam. Istorija sekti. 807
q:
r: Politehnika kola 818
sw:

23

O autoru
Walter Benjamin: Berlin, 15. VII 1892. Portbou, Katalonija, 26. IX 1940.

ujem da si digao ruku na sebe,

Ne bi li preduhitrio krvnika.
Posle osam godina izgnanstva, u kojima si
gledao uspon neprijatelja,
Na kraju doveden do neprohodne granice,
Preao si onu koja se, kau, moe prei.
Carstva se rue. Voe bandi
paradiraju kao dravnici. Narodi se
vie ne vide od oruja.
I tako, budunost je u tami, a snage dobra su
Slabe. Sve si to video,
Kada si telo podlono muenju unitio.
Bertolt Breht, Povodom samoubistva izgnanika V. B. (B. Brecht, Zum Freitod des Flchtlings W. B., 1941). Na osnovu originala i prevoda Slobodana Glumca, Bertolt Breht, Izabrane
pesme, Nolit, Beograd 1979, str. 215216.

Moram da spomenem dostojanstvo i, sve dok u pitanje ne bi doao goli opstanak, strpljivu staloenost s kojima je Benjamin podnosio svoje izgnanstvo, iako je prvih godina
iveo u najbednijim materijalnim uslovima, pri emu nikada nije gajio iluzije o bezbednosti svog boravka u Francuskoj. Zbog svog magnum opus, Projekta Pasai, prihvatio
je opasnost. U to vreme, s takvim stavom, njegova potpuna nezainteresovanost za line
stvari samo mu je ila na ruku: poto je sebe video kao instrument sopstvene misli i odbijao da svoj ivot postavi kao cilj za sebe uprkos ili moda ba zbog neizmernog obilja
supstance i iskustva koje je ugradio u sebe nikada se nije alio na svoju sudbinu kao na
neku linu nesreu. Uvid u objektivne uslove te sudbine dao mu je snagu da se postavi
iznad nje; istu onu snagu koja mu je omoguila da 1940, oigledno zaokupljen mislima o
smrti, formulie svoje Istorijsko-filozofske teze.
Samo time to je rtvovao ivot, Benjamin je mogao postati duh koji je iveo u skladu s
jednom idejom: da mora postojati ljudsko stanje koje ne zahteva nikakvo rtvovanje.
Theodor W. Adorno, iz predgovora za Benjaminovu Korespondenciju, Benjamin, pisac
pisama (Benjamin, der Briefschreiber), 1966. (Walter Benjamin, Briefe I, ed. Gershom Scholem i Theodor W. Adorno, Frankfurt am Main, Suhrkamp, 1966, 1978, str. 1421; takoe,
T. W. Adorno, Noten zur Literatur IV, 1974, str. 583590).
24

Bibliografska napomena
Kod nas je objavljeno nekoliko Benjaminovih zbirki i pojedinanih eseja. Delimian pregled se moe
nai u katalogu Narodne biblioteke Srbije. Najbolji izbor tekstova objavio je beogradski Nolit, 1974:
Walter Benjamin, Eseji, Nolit, edicija Sazvea 41, Beograd, 1974. Prevod: Milan Tabakovi.
Redakcija prevoda: Branimir ivojinovi.
Eseji koji se najvie oslanjaju na materijal iz Pasaima su Nadrealizam (iz 1928, objavljen 1929),
O nekim motivima kod Bodlera (iz 1939, objavljen posthumno) i Istorijsko-filozofske teze, iz 1940
(naalost, nije re o integralnoj verziji Teza, koja sadri neke napomene i veoma vanu paralipomenu
ili dodatak).
Glavna Benjaminova inspiracija za Projekat Pasai bile su knjige Luja Aragona, Seljak iz Pariza
(1926) i Andrea Bretona, Naa (1928):
Luj Aragon, Seljak iz Pariza, Prosveta, Beograd, 1964. Prevod: Nikola Bertolino. Louis
Aragon, Le Paysan de Paris, Editions Gallimard, Paris, 1926. Najvei deo knjige je objavljen
u nastavcima, u La Revue europenne, od juna do septembra 1924. i od marta do juna 1925.
Kompletno delo se pojavilo 20. jula 1926.
Andre Breton, Naa, Nolit, Beograd, 1999. Prevod i predgovor: Jelena Novakovi. Andr
Breton, Nadja, La Nouvelle Revue Franaise (NRF), Paris, 1928. Prvi delovi knjige pojavili
su jo 1926, u asopisu Littrature, koji su, posle raskida s dadom (1919), pokrenuli Breton,
Aragon i Filip Supo (Philippe Soupault).
Ostali prevodi
Walter Benjamin, Estetiki ogledi, kolska knjiga, Zagreb, 1986. Prevod: Snjeka Kneevi.
(Posebno esej, Pariz Drugog Carstva u Bodlera, 19371938.)
Moskovski dnevnik, Veselin Maslea, Sarajevo 1986. Prevod: Mira orevi.
Jednosmerna ulica, Svetovi, Novi Sad 1989, Prevod: Jovica Ain. (Ovu knjiicu nikako ne
treba propustiti.)
Jednosmerna ulica/ Berlinsko detinjstvo, Rad, Re i misao, Beograd 1997, Prevod: Jovica
Ain.
Kulturni centar Beograda je 2007. objavio zbirku u kojoj su sakupljeni Benjaminovi fragmenti i eseji na temu fotografije i umetnosti. Tu se nalazi i prevod fragmenta Dager ili
panorame, iz 1935. Valter Benjamin, O fotografiji i umetnosti, KCB, Beograd, 2007. Prevod:
Jovica Ain. U najavi knjige i predgovoru dr Milanke Todi, Benjamin se, po ko zna koji
put, predstavlja samo kao esteta, besmrtni uivalac slika ili umetniki svetac-zatitnik
i smeta u kontekst postmodernizma. To je postalo tipino za percepciju Benjaminovog
dela u sektoru umetnike produkcije i teorije, ne samo kod nas; njegove prave kritike
namere, kao i njihov puni opseg, ili se falsifikuju ili prosto ignoriu. U takvim pristupima, glavni oslonac je njegov esej Umetniko delo u veku svoje tehnike reprodukcije
25

(1936), iji kritiki optimizam u pogledu nekih novih tehnologija i masovne kulture demantuje ve sam Benjamin, u svojim Istorijsko-filozofskim tezama (1940), pored svega
ostalog to nam je taj razvoj doneo u meuvremenu, sve do najsavremenijih digitalnih
aplikacija. Jedan od ishoda je upravo ta korisnika perspektiva, koja preovlauje i meu
umetnicima: zaokupljenost tehnikim sredstvima, u okviru ove ili one specijalizacije, uz
komotno ignorisanje njihovih drutvenih (prema Benjaminu, varvarskih) pretpostavki
bezimenog kuluka njihovih savremenika (Teza VII) kao i ukupnih posledica cele
te dinamike. Ta najava, kao i sadraj zbirke, mogu se pogledati na sledeoj adresi:
http://www.delfi.rs/ka1un10380/delfi_knjige_o_fotografiji_i_umetnosti.html (poslednji
put poseena 29. avgusta 2011)
Beogradski Slubeni Glasnik je 2011. objavio prvi tom Benjaminovih izabranih dela, koja
se, za sada, sastoje od ranije objavljivanih prevoda: Valter Benjamin, Izabrana dela 1: Jednosmerna ulica; Berlinsko detinjstvo; O fotografiji i umetnosti; Slubeni glasnik, Beograd,
2011, 382 str., 20 cm. Prevod: Jovica Ain.
Za pregled eseja objavljenih po raznim publikacijama, videti katalog Narodne biblioteke
Srbije (traiti i kao Walter i Valter Benjamin):
http://www.nb.rs
Benjamin na engleskom
Prevedeno je praktino sve, a dobar deo toga je dostupan preko Interneta (to vai i za kompletne Pasae; pogledajte urnal za listu blok-45 ili samo potraite). Ipak, najvaniji izdavaki poduhvat,
Benjaminovi izabrani eseji, u etiri toma, jo nisu osvanuli na tom kanalu:
Walter Benjamin: Selected Writings, Volumes 1-4 (19131940), The Belknapp Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts (USA), prvo izdanje 1999; izdanje u mekom povezu se pojavilo 20042006.
Harvard University Press http://www.hup.harvard.edu
http://www.sacredchaos.com/readings/reviews/walter_benjamin_selected_writings.html
Do pojave tog izdanja, Benjaminovi eseji su na engleskom govornom podruju cirkulisali uglavnom
u dve zbirke:
Illuminations: Essays and Reflections (1968) i
One-Way Street and and Other Writings (1978).
Obe zbirke su dostupne preko Interneta.

26

Odlomci iz Pasaa i drugih izvora ukljueni u

Ilustrovani vodi
http://picasaweb.google.com/aleksa.golijanin, album: The Arcades Project
Sve je poelo sa Aragonom sa Seljakom iz Pariza. Nou, dok bih leao u krevetu, nisam
mogao da odjednom proitam vie od dve ili stranice, a da srce ne pone da mi lupa tako
snano, da sam morao da ostavim knjigu. Kakav znak! I kakav podsetnik na sve te godine
koje sam morao da naniem izmeu sebe i takve vrste itanja. A opet, prve skice Pasaa
potiu ba iz tog vremena. Valter Benjamin, iz pisma Teodoru Adornu, od 31. maja
1935. (Benjaminov prikaz glavnih razlika izmeu njegovog i Aragonovog pristupa moe
se videti u N1.9, str. 458)
U tim loe osvetljenim oblastima ljudske delatnosti, kao u tamnom repu neke komete,
utapa se i ovekoveuje sva fauna matarija, sva njihova podmorska vegetacija Ljudska
slabost otvara vrata tajne i vodi nas u kraljevstvo mraka. Neki pogrean korak, neki loe
izgovoren slog, otkrivaju misao oveka. Tako i u meteu tih mesta ima brava koje loe
zatvaraju beskraj. Luj Aragon, Seljak iz Pariza (1926), Pasa Opere, str. 18 (Prevod:
Nikola Bertolino)
Tom su svetlou udnovate obasjane one da ih tako nazovemo pokrivene galerije,
koje su brojne u Parizu, u okolini velikih bulevara, i koje zbunjuju svojim nazivom pasai,
kao da nikome nije dozvoljeno da se makar i za trenutak zadri u tim hodnicima skrivenim
od sunca. Njihova priguena svetlost, zelenkasta kao u dubinama, podsea na iznenadni
blesak noge koja se pokae ispod zadignute suknje Proetajmo se onda tim pasaom
Opere, o kojem govorim, osmotrimo ga Ibid., str. 1920.
Prve robne kue bile su oblikovane po uzoru na orijentalne bazare (A7.5, str. 48)
Godine 1852, ukupna vrednost prodaje u robnoj kui Bon Mare iznosila je svega 450000
franaka; do 1869, taj iznos je dostigao 21 milion. (A6.2, str. 46)
Glavne inovacije, od 1852: prodaja po diskontnim cenama (veliki obrt, mali profit), mogunost zamene kupljene robe, vezivanje nadnica za ostvarenu prodaju i fiksne cene,
bez mogunosti pogaanja. (Na osnovu A12.1, str. 5860)
Dobitak u vremenu, koji je maloprodaja ostvarila ukidanjem pogaanja, verovatno je
uticao na poetne kalkulacije robnih kua. (A12.2, str. 60)
Trgovina i promet su dve komponente ulice. Sada, u pasaima, ova druga praktino odumire: promet je sveden na osnove. Pasa je ulica namenjena trgovini lascivnostima; potpuno je prilagoen podsticanju elje. Poto krvotok ulice u njemu tei zastoju, roba prodire
du margina i stupa u fantastine kombinacije, slino tkivu kod tumora. (A3a.7, str. 42)
Flneur sabotira promet. Tanije, on nije kupac. On je roba. (A3a.7, str. 42 ; poslednji deo
prethodnog fragmenta, odvojen sa . )

27

U toj prelomnoj istorijskoj taki, pariski trgovci dolaze do dva otkria, koja e revolucionisati svet la nouveaut: to su izlog s robom i muki prodavac. Izlog, koji e ih navesti da
svoje radnje napune od poda do plafona i rtvuju trista metara materijala da bi svoje fasade okitili kao admiralske brodove; i muki prodavac, koji zamenjuje zavoenje mukarca
od strane ene neto do ega su doli prodavci iz ancien rgime zavoenjem ene od
strane mukarca, koji je psiholoki pronicljiviji. (H. Clouzot i R. H. Valensi, A8.3, str. 52)
Furije, o ulicama-galerijama: Provesti zimski dan u Falansteriji, posetiti sve njene delove
bez izlaganja elementima, ii u pozorite ili operu u lakoj odei i lakiranim cipelama,
bez brige zbog blata i hladnoe, dra je tako nova da sama po sebi moe posramiti sve
nae gradove i dvorce. Ako se Falansterija stavi u civilizovanu upotrebu, puka pogodnost
njenih pokrivenih, zagrejanih i provetravanih pasaa uinila bi je izuzetno dragocenom.
Njena trina vrednost bila bi dvostruko vea od vrednosti zdanja iste veliine. (A4a.4,
str. 44)
Prudonova ispovest, pred kraj ivota (iz knjige De la justice; uporediti s Furijeovim vienjem falansterije): Morao sam biti civilizovan, nije moglo biti drugaije. Ali, treba li da
objanjavam? I od to malo civilizovanja koje sam primio obuzima me gaenje Mrzim
kue koje imaju vie od jednog nivoa, kue u kojima se, potpuno suprotno drutvenoj
hijerarhiji, oni pokorni diu u visine, a oni moni smetaju blie zemlji. (A11a.2, str. 58)
Ova godina je izgubljena za propagandu, izjavljuje jedan socijalistiki govornik na kongresu 1900. (Godina odravanja Svetske izlobe u Parizu; G4.5, str. 180)
Osmanizacija Pariza i provincija jedna je od najveih poasti Drugog Carstva. Nikada neemo saznati koliko je hiljada nesrenika izgubilo ivote zbog bede u koju ih gurnula ta
sumanuta izgradnja. Unitavanje miliona ljudi, jedan je od glavnih uzroka sadanjih nemira Ogist Blanki Kapital i rad (Auguste Blanqui, Capital et Travail), 1869. (E11a.1,
str. 145146)
Pred blankistiki pu 14. avgusta 1870 (sedam meseci pre Komune), bilo je podeljeno 300
revolvera i 400 velikih bodea. Za uline borbe tog vremena bilo je karakteristino da su
radnici radije koristili bodee, nego revolvere. (E10a.5, str. 143)

28

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Walter Benjamin
Pariz, prestonica XIX veka
Vodi kroz Projekat Pasai
1935.
Walter Benjamin, Paris, die Hauptstadt des XIX Jahrhunderts, Gesammelte Schriften: Band V: Das
Passagen-Werk. Paris, Capital of the 19th Century, The Arcades Project, translated by Howard
Eiland and Kevin McLaughlin. Harvard University Press, 1999.
Preveo Aleksa Golijanin, 2011. http://anarhija-blok45.net1zen.com
anarhisticka-biblioteka.net