Umetnost prve polovine XX veka

Izraziti se: Fovizam, nemački ekspresionizam,

bespredmetna umetnost
Analiza forme: Kubizam, neoplasticizam, suprematizam
Imaginarno : Dada, fantastična umetnost, magični
realizam, nadrealizam
Tri tendencije u umetnosti početka XX veka
Prva polovina XX veka obeležena je brzom pojavom i simultanim
postojanjem mnogih pravaca. Da bismo se snašli u tim novim « -
izmima », grupisaćemo ih u tri kategorije, prema osnovnim idejama
koje ih uobličavaju. Videćemo da su to ideje koje smo pominjali već u
postimpresionizmu...

• ekspresionizam, koji stavlja akcenat na izraz osećanja umetnika;

• Apstraktna umetnost koja se bavi formalnom strukturom
stvarnosti i umetničkog dela;
• Umetnost imaginacije ili fantastična umetnost, koja istražuje svet
mašte, spontane misli, iracionalnog, bavi se unutrašnjim svetom
umetnika...
 Umetnost prve polovine XX veka

Izraziti se: Fovizam, nemački ekspresionizam,

bespredmetna umetnost
Analiza forme: Kubizam, neoplasticizam, suprematizam
Imaginarno : Dada, fantastična umetnost, magični
realizam, nadrealizam
 Izražajna snaga čiste boje: fovizam

• Tokom ovog perioda, u Parizu se organizuje više izložbi dela Van

Goga, Gogena i Sezana (preminulih 1890, 1903 i 1906). Njihove
intenzivne boje i namerna iskrivljenja inspirišu mlade umetnike.
• Među njima se izdvaja Anri Matis (Henri Matisse, 1869-1954.
Njemu će se pridružiti Andre Deren (André Dérain, 1880-1954) i
drugi umetnici…
• Na Jesenjem salonu 1905, prvom javnom nastupu grupe, ovi
umetnici izlažu slike kojima dominira intenzivna, čista boja, i
jednobojne površine bez tonskog modelovanja.
• Dela izazivaju skandal, a kritičar Luj Vosel upoređuje salu u kojoj su
izložena sa « zverinjakom ». Taj naziv sami umetnici odmah
prihvataju, i nadalje sebe nazivaju fovistima (od fr. «les fauves »,
divlje zveri).
 Fovizam
• Osnovna karakteristika fovizma je intenzitet boje. Čista boja koju
koriste nije stvarna boja opaženog: ovi umetnici zastupaju
umetnost koja se oslanja na instinkt, osećaj umetnika pri izboru
boja. Boja se tako odvaja od opažene, i služi izrazu umetnika.
• Fovisti međutim ne dovode u pitanje predstavljački karakter slike:
prizor je jasno prepoznatljiv.

Derain, Čamci u luci, 1905 Matisse, Pogled na Koliur, 1905

Fovizam, Andre Deren (André Derain, 1880-1954)

Čamci u luci, 1905 André Derain, Krivina u Estaku, 1905

U Derenovom delu je vidan uticaj postimpresionizma, u ovim delima

konkretno Sinjakovog poentilizma, i Gogenove «ne sasvim realne »
boje, koja kod fovista stiče punu autonomiju.
Pol Sinjak, Papska palata u Avinjonu, 1900 Andre Deren: Čamci u luci, 1905

Pol Gogen, Plavo drveće, 1888 Andre Deren, Krivina u Estaku, 1905
 Anri Matis (Henri Matisse, 1869-1954)

• Najstariji u ovoj grupi slikara, i najznačajniji među njima, Anri Matis, u

21 godini napušta studije prava da bi se posvetio slikarstvu, otkrivši
koliko mu zadovovoljstvo donosi tokom jednog oporavka od bolesti.
• Na početku kopira starije slikare, i usvaja uticaje impresionista i post-
impresionista: Sinjakov poentilizam, Sezanove distorzije, naglašen
intenzitet Gogenove boje…
…da bi potom otišao još dalje sa oslobađanjem boje od realističnog
prikaza, kao što se može videti i u ova dva portreta njegove žene
(Gospođa Matis sa zelenom prugom)…

Gospođa Matis sa šeširom, 1905 Gospođa Matis sa zelenom prugom, 1905

 Pol Sezan, Kupačice, 1875

Matis, Slast i mir i raskoš, 1904-05

U slici Slast i mir i raskoš, očigledan je poentilistički uticaj, dok je tema

citat Sezanovih Kupačica. Matis međutim bez ustezanja koristi čistu i
intenzivnu boju, koja jedva da ima naznake realističnog…
Matis slika Radost života 1905, sliku koja se može smatrati manifestom
fovizma: intenzivna, čista boja, plošno je naneta bez modelovanja,
forme su uprošćene i jasno oivičene talasastom linijom.

Matis, Radost
života, 1905
Pejzaž i položaj žene u prvom planu podsećaju na Ticijanove Bahanalije,
i ukazuje nam da se radi o stilskoj vežbi: Matis se ovde pre svega bavi
rasporedom boja i linija na ravnoj površini platna. Boje su intenzivne,
plošno nanete, forma oivičena talasastom linijom. Zapazite da tela
ostaju anatomski korektna.

Ticijan, Bahanalije, 1518 Matis,Radost života, 1905

« Ono za čim pre svega tragam je izraz, ekspresija, ali... ekspresija nije
strast koja se ogleda na ljudskom licu… U mom delu, cela je kompozicija
ekspresivna. Raspored figura i predmeta, prazan prostor oko njih,
proporcije, sve igra svoju ulogu.»

Matis, Igra, 1910

U svojim mrtvim prirodama, Matis će isprobati Sezanove distorzije
prostora, ali će se pre svega baviti daljim integrisanjem ornamenta u
svojim slikama.

Cézanne, 1890-94, Nature morte Henri Matisse, 1909, Nature

à la bouteille de menthe morte à la nappe bleu
U Harmoniji u crvenom, 1908-1909, vidimo da ornament organizuje celu
kompoziciju, dok je boja osnovni element slike.

Desert (Harmonija u
crvenom), Matisse,
1908-1909
Boja je najznačajniji element i ove slike, u kojoj je dubina prostora jedva
naznačena narandžastom linijom na crvenoj pozadini, kao i konture
prikazanih predmeta…

Matisse, Atelier rouge, 1911

Matis će isprobati Sezanove distorzije, ovde na telu Plavog akta (Sećanje
na Biskru, 1906), ali će se, uplašen nepovoljnim kritikama, vratiti na
uprošćen, ali anatomski korektan prikaz tela, koji će kasnije evoluirati do
monohromnih kolaža…

Nu bleu
(Souvenir de
Biskra), 1906

Nu rose, 1935

Nu Bleu IV, 1952

Dok će prostor, od prostora
dekoracije postati dekoracija…
« Ono za čim pre svega tragam je izraz, ekspresija, ali... ekspresija nije
strast koja se ogleda na ljudskom licu… U mom delu je cela kompozicija
ekspresivna. Raspored figura i predmeta, prazan prostor oko njih,
proporcije, sve ima svoju ulogu.»

Matis, Igra, 1910

Za to vreme u Nemačkoj:
nemački ekspresionizam

Ta ekspresija će imati sasvim

druge domete u Nemačkoj, gde
se formiraju umetničke grupe Die
Brücke (« Most », u periodu
između 1905 i 1913 u Drezdenu i
Berlinu, umetnici Ernst Ludwig
Kirchner, Karl Schmidt-Rottluff,
Emil Nolde...) i Der Blaue Reiter
(Plavi jahač, osnovan u Minhenu
1906) u kome je najznačajniji
predstavnik Vasilije Kandinski,
Rus koji živi u Nemačkoj)…
 Die Brücke (« Most »)
(1905 - 1913, Drezden i Berlin)
• Naziv grupe potiče iz Ničeovog Zaratustre, koji govori o mostu
između revolucionarnog i strastvenog. I ovi umetnici odbacuju
stare umetničke tradicije i tragaju za novom umetnošću koja bi
neposredno izražavala umetnikova osećanja: crtež je brz, boje
intenzivne, čiste ili malo mešane.
• Stil je prepoznatljiv po jakim bojama u komplementarnim
kontrastima, i rudimentarnom formom naznačenom izlomljenom
linijom i oštrim uglovima, i vidnom uticaju primitivne umetnosti
(afričke maske). Omiljene teme su akt, simbol prvobitnog Raja, ali i
urbani prizori, a slikaju i pejzaže, mrtve prirode i portrete.
• Grupa se međutim ne bavi isključivo formalnim aspektima dela: za
njih je sadržaj bitniji od forme, te njihova dela imaju dimenziju
društvene kritike. To je najbitnija razlika između nemačkog
ekspresionizma i fovizma u Francuskoj.
 Nemački ekspresionizam: Die Brücke, grupa Most,
Kirhner (Ernst Ludwig Kirchner, 1880-1938)

• Kirhner se smatra najtipičnijim predstavnikom grupe. Veoma osetljiv

po prirodi, beleži prizore sa ulica Berlina. Brz crtež, izlomljena linija, i
intenzivna, skoro fluorescentna boja izražavaju njegovu nelagodu.

Kirchner, Rue à Dresde, 1908 Kirchner, Scène de rue à Berlin 1913

U Kirhnerovim slikama je vidan uticaj Van Goga, Gogena i Matisa, ali pre
svega neposredni uticaj Edvarda Munka, koji u to vreme živi u Berlinu.

Munk, Veče na Aveniji Karl Johan, 1892 Kirhner, Ulica u Drezdenu, 1908
 Nemački ekspresionizam, grupa Most:
Emil Nolde (1867-1956)

Drugi tipični predstavnik nemačkog ekspresionizma, iako se

pridružuje grupi kasnije, i ubrzo je napušta, je Emil Nolde. Pod
uticajem belgijanca Ensora (James Ensor) i Van Goga, privučen
primitivnom umetnosti Afrike i mitom o dobrom divljaku, Nolde slika
instiktivno i psihološki pronicljivo...
Posle teške bolesti, od 1909 slika religiozne teme mistične inspiracije,
kao u ovoj Tajnoj večeri.

Nolde, Tajna večera, 1909

Der Blaue Reiter, (Plavi jahač), Minhen, 1906-13

• U grupi « Plavi jahač » dominira ličnost Rusa Vasilija Kandinskog, koji

će učiniti naredni korak u emancipaciji umetnosti, oslobađajući je od
dominacije predstavljačkog.
• Drugi predstavnici grupe su Franc Mark, August Make i Pol Kle.
Vasilij Kandinski, Skica za Kompoziciju VII, 1913
Vasilij Kandinski (1866-1944), nepredstavljačka,
bespredmetna umetnost
• Oslanjajući se na boje i dinamičnu liniju pariskih fovista, Kandinski počevši od
1910 stvara novi, potpuno nepredstavljački stil u slikarstvu, eliminišući svaku
naznaku predstavljanja realnog sveta. Ostaci figurativnog, prepoznatljivog u slici,
ukoliko postoje, su samo slučaj.
• Kandinski objašnjava da to čini u odgovoru na « neodložni nalog svoje duše» ,
izražavajući u svojim slikama svoju « unutrašnju neophodnost », umesto da
predstavlja slučajne spoljne nadražaje kao što su izgled nekog tela ili pejzaža…
Ovakav diskurs bi se mogao nazvati romantičnim...

1913, Bordure blanche (Saint Georges

terrassant le dragon) Esquisse pour la Composition VII, 1913
Naslovi njegovih dela dolaze iz sveta muzike, kao « Kompozicija »,
« Fuga », « Improvizacija » itd…

Kandinsky, Improvisation, 1914

Kandinsky, Fugue 1914
 Boja, izraz: fovizam, ekspresionizam i bespredmetna
(nepredstavljačka) umetnost
• Već duže vreme pominjemo slikare koji govore o izražajnoj, ekspresivnoj snazi
boje, koja prenosi emocije…
• Van Gog kroz komplementarne kontraste crvene i zelene boje izražava « strašne
ljudske strasti» … Ali njegova boja, iako intenzivna, čuva svoju referencijalnost.
Već kod Gogena, počinje osamostaljivanje, emancipacija boje, koja nije sasvim
realna.
• Fovisti će učiniti sledeći korak, odvajajući boju na slici od boje motiva (ali čuvajući
prepoznatljiv oblik!). Matis govori o ekspresivnosti ali precizira de «ekspresija nije
odraz strasti na ljudskom licu… Kompozicija mojih dela je u celosti ekspresivna.»
• Kandinski će učiniti sledeći korak, oslobađajući sliku « narativnog » sadržaja.
Govorimo o nepredstavljačkoj ili bespredmetnoj umetnosti.
• Nasuprot tome, nemački ekspresionisti iz grupe Most smatraju da je sadržaj bitniji
od forme, što njihovim delima daje i dimenziju društvene kritike. Kirhner svojim
jakim, neprirodnim bojama naglašava svoju nelagodu u urbanom okruženju
njegovog doba.
Boja: intenzivirana, ne
sasvim prirodna,
autonomna boja,
izražajna (ekspresivna)
snaga boje,
bespredmetno
/nepredstavljačko
slikarstvo
Vasilij Kandinski, Skica za Kompoziciju VII, 1913
 Apstraktna vs. Nefigurativna (Bespredmetna,
nepredstavljačka) umetnost

• Kada govorimo o apstraktnoj umetnosti, mislimo da je umetnik

analizirao i uprostio u stvarnosti opažene (kao Sezan kada govori
da se prirodne forme zasnivaju na kupi, lopti i cilindru). Govorimo
o apstrakciji kada govorimo o Sezanovom postupku, i taj termin
ćemo koristiti kada budemo govorili o kubizmu i drugim sličnim
pravcima koji zadržavaju predstavljački karakter.
• Nefigurativna ili nepredstavljačka umetnost daje autonomiju
likovnim elementima koje koristi (boja, oblik itd...), eliminišući
svaku naznaku predstavljanja realnog sveta, gde su ostaci
figurativnog, prepoznatljivog, ukoliko postoje, samo slučajnost.
Matisov fovizam, u Francuskoj: boja je osnovni element slike, ornament
organizuje kompoziciju. «  U mom delu cela je kompozicija ekspresivna.
Raspored figura i predmeta, prazan prostor oko njih, proporcije, sve igra
svoju ulogu.»

Desert (Harmonija u
crvenom), Matisse,
1908-1909
« Ono za čim pre svega tragam je izraz, ekspresija, ali... ekspresija nije
strast koja se ogleda na ljudskom licu… U mom delu je cela kompozicija
ekspresivna. Raspored figura i predmeta, prazan prostor oko njih,
proporcije, sve ima svoju ulogu.»

Matis, Igra, 1910

Nemački ekspresionizam: Die Brücke (« Most », 1905-1913, Drezden i
Berlin), Kirhner: izrazitio svoju ličnu nelagodu može poprimiti
dimenzije društvene kritike…

Kirchner, Rue à Dresde, 1908 Kirchner, Scène de rue à Berlin 1913

Nefigurativno slikarstvo: Vasilij Kandinski, Skica za Kompoziciju VII, 1913