НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018.

МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ

мисионар.спц.срб цена 90 динара
misionar.spc.rs

Тема броја:

Света Тајна Свештенства

 НОВЕМБАР / ДЕЦ
ЕМБАР 2018.

МИСИОНАРСК
О ГЛАСИЛО СРПС
мисионар.спц.с КЕ ПРАВОСЛА
ВНЕ ЦРКВЕ ЗА
misionar.spc.rs рб МЛАДЕ
цена 90 динара

СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018.

Реч уредника стране

Огањ свештенослужења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
Мате­рик
Света Тајна Свеш
Тема броја:

тенства
Све­та Ана – мати про­ро­ка Саму­и­ла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Више­дет­не хри­шћан­ске поро­ди­це
Исто­ри­ја хри­шћан­ства
Поро­ди­ца Хаџи-Пурић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Живот хри­шћа­на после
Ваз­не­се­ња Госпо­да Ису­са Хри­ста . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Хри­шћан­ска ети­ка

Tеологија и медицина
Како смо пре­ве­ли Све­тог Вла­ди­ку Нико­ла­ја
Тео­ло­ги­ја боле­сти: Савре­ме­но чита­ње на јапан­ски . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
иси­ха­зма и хри­шћан­ског аске­ти­зма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Мило­ср­ђе

Хри­шћан­ска ети­ка Вер­ско добро­твор­но ста­ра­тељ­ство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Ко (не)задр­жа­ва? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Хри­шћан­ска ети­ка
У дија­ло­гу са ате­и­змом
Интер­вју са про­то­пре­зви­те­ром Нико­лом Пејо­ви­ћем
Тео­ло­шки поглед на Либе­то­ве екс­пе­ри­мен­те . . . . . . . . . 15
Хри­шћан­ска антро­по­ло­ги­ја у Две деце­ни­је Ради­ја Све­ти­го­ра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
дија­ло­гу са неу­ро­фи­зи­о­ло­ги­јом (I) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Хри­шћан­ска ети­ка

ТЕМА БРОЈА Раз­го­вор са архи­ман­дри­том Пар­те­ни­јем Махериoтисом

Микро­ко­смос . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Поштуј­те сво­је прет­ке! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Све­ште­ник – биће зајед­ни­це . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Хри­шћан­ска књи­жев­ност
Епи­скоп – ико­на Хри­сто­ва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Први бео­град­ски штам­пар:
Одго­вор­ност и жртва
све­ште­но­слу­жи­те­ља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Mонах Мар­да­ри­је из Мрк­ши­не цркве . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Од доброг коре­на, Путо­пи­си

добар и плод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Спо­ме­ник који опо­ми­ње на грех забо­ра­ва . . . . . . . . . . . . . . 59

Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на
насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Архиепископ Јеромонах Дамаскин Аксиос! Православна црква
Сендајски Г. Серафим (Драгојевић) (1929-2005), Благовештења
(Јапанска Православна Црква) игуман манастира Грабовац фото: ђакон Драган С. Танасијевић у Сендају (Јапан)
фото: Архиепископија Сендаја фото: Старчева духовна чада фото: Архиепископија Сендаја

новембар / децембар 2018 1

 Посто­је два нај­ве­ћа дара која је Бог по Сво­јој

РЕЧ УРЕДНИКА
љуба­ви даро­вао сви­ше чове­ку: све­штен­ство и
цар­ско досто­јан­ство.
Цар Јусти­ни­јан, VI нове­ла
УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:

С
Председник
Његово Преосвештенство ве­та тај­на Све­штен­ства је неиз­мер­но вели­ки
Епископ бачки Г. Иринеј дар Божи­ји. То је слу­жба већа и од цар­ске јер,
како при­ме­ти мудри цар Јусти­ни­јан, све­штен­ство
Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) слу­жи божан­ском, док цар­ска слу­жба усме­ра­ва и
Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) упра­вља људ­ска дела. У устрој­ству Цркве су, од
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) самог почет­ка, уста­но­вље­на три чина све­штен­ства,
сва­ки са сво­јим осо­бе­но­сти­ма и одно­сом са оста­ле
Главни и одговорни уредник
презвитер др Оливер Суботић две слу­жбе и са вер­ним наро­дом. То су слу­жба ђако­
на, пре­зви­те­ра (све­ште­ни­ка) и епи­ско­па. Почев­ши
Оперативни уредник (в.д.) од једин­стве­ног ску­па Апо­столâ, посве­ће­них у слу­
Небојиша Мишевић
жбу директ­но од Госпо­да, чита­ва два миле­ни­ју­ма
Технички уредник тра­је непре­ки­ну­ти низ пола­га­ња руку на оне који се
Марко Р. Марковић посве­ћу­ју у неки од три чина све­штен­ства да би слу­
жи­ли све­ти­њи Олта­ра.
Секретар, лектор и коректор
Снежана Крупниковић
Како је стра­шно ово место! Овде је дои­ста кућа
Божи­ја, и ово су вра­та небе­ска, рече пра­о­тац Јаков у
Уређивачки одбор Мисионара: тре­пе­ту, пошто је на путу ка Хара­ну, на јед­ном месту,
презвитер Александар Јевтић уснио лестви­це небе­ске и чуо глас Божи­јег обе­ћа­ња
Александар Милојков
Владимир Пекић
(в. 1 Мој 28, 11-17). Суштин­ски иден­ти­чан осе­ћај има
Радмила Грујић сва­ки све­ште­но­слу­жи­тељ који са стра­хом Божи­
Виктор Вицановић јим сто­ји испред Часне Трпе­зе док слу­жи нај­све­ти­
Небојша Ћосовић ју слу­жбу: Све­ту Литур­ги­ју. Због таквог тре­пет­ног
Бранислав Илић
осе­ћа­ја, све­ти­тељ нашег вре­ме­на који је носио име
Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу поме­ну­тог пра­о­ца, Ста­рац Јаков Цали­кис, је током
земљу је 500 динара. Појединачни примерак 90 слу­же­ња Све­те Литур­ги­је нај­ве­ћим делом слу­жбе
динара. Претплата за нашу земљу може се ста­јао на пола метра од Све­те Трпе­зе. Но прем­да
уплатити на благајни Српске патријаршије,
Краља Петра 5 или на текући рачун. нико није досто­јан да при­ђе, или да се при­бли­жи или
Уплате не слати поштанском упутницом. да слу­жи литур­ги­ју Цару сла­ве, бла­го­да­ћу Божи­јом
смо удо­сто­је­ни да се упра­во кроз људе, посве­ће­не у
Рукописи и фотографије се не враћају. све­ште­ни чин, савр­ша­ва пре­тва­ра­ње Даро­ва (хле­ба
Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора. и вина) у Тело и Крв Господ­њу. Има ли веће тај­не од
ове? Има ли већег чуда? А тим даром смо, бла­го­да­ћу
Информативна служба: Божи­јом, даро­ва­ни путем Све­те тај­не Све­штен­ства.
Текући рачун динарски број: Слу­жбе епи­ско­па и све­ште­ни­ка директ­но су пове­
145-4721-71 Марфин банка
Далматинска 22 Београд за­не и са пастир­ским делом исце­љи­ва­ња духов­них
рана вер­ног наро­да. Ода­тле про­из­и­ла­зи огром­на
Текући рачун девизни број: одго­вор­ност коју оне носе са собом. Због тога се
lntermediary Deutsche Bank GmbH,
Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF)
Account with inst: 935-9522-10 Годишња претплата за иностранство:
Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG)
Beneficiary: RS35145007080000135615 Обична пошиљка:
Informativno Izdavacкa Ustanova 20 EUR
Srpske Pravoslavne Crkve, Авионска:
Kralja Petra 5, Beograd
25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе
Charges: For the account of ordering customer

2 6/ 2018
Огањ свештенослужења
чак и Све­ти Јован Зла­то­у­сти нера­до при­хва­тио
пози­ва да поста­не све­ште­но­слу­жи­тељ, буду­ћи
да је бре­ме одго­вор­но­сти лече­ња људ­ских душа
огром­но и да се за њега даје одго­вор на Стра­
шном суду. Нажа­лост, у наше вре­ме је при­мет­но
да је овај исце­ли­тељ­ски аспект све­ште­но­слу­жи­
тељ­ске слу­жбе запо­ста­вљен. У прак­си цркве­ног
живо­та данас су пре­на­гла­ше­ни спо­ља­шњи
ква­ли­те­ти пасти­ра, попут уче­но­с ти, ело­квент­
но­с ти, гла­сов­них могућ­но­с ти, орга­ни­за­ци­о­но-
гра­ђе­вин­ских спо­соб­но­сти... Несум­њи­во је да су
и то даро­ви Божи­ји, вео­ма кори­сни за изгра­ђи­ва­
ње Тела Хри­сто­вог, и да их је потреб­но раз­ви­ја­ти
и умно­жа­ва­ти (ср. Мт 25, 15-29). Но при­мар­ни ква­
ли­те­ти све­ште­но­слу­жи­те­ља, на који­ма се надо­гра­
ђу­ју сви оста­ли, јесу дубо­ка и исправ­на вера, умна
моли­тве­ност и љубав пре­ма бого­слу­же­њу, чисто-
та живо­та и рев­ност за про­по­вед Јеван­ђе­ља. Ти
ква­ли­те­ти су уну­тра­шњег карак­те­ра и доступ­ни
су сви­ма који их искре­но тра­же. Ако њих нема или
се, пак, од Бога не тра­же (ср. Мт 7, 7; Лк 11,1; 17, 5),
онда сви спо­ља­шњи ква­ли­те­ти пасти­ра пре или
касни­је поста­ју сено и сла­ма (уп. 1 Кор 3, 12-13) у
духов­ном сми­слу.
Важно је иста­ћи и то да сва­ки све­ште­но­слу­жи­
тељ није исто­вре­ме­но и духов­ник (због тога у Грч­
кој Цркви, при­ме­ра ради, епи­скоп одре­ђу­је који
све­ште­ник може да испо­ве­да). Са дру­ге стра­не,
сва­ки све­ште­но­слу­жи­тељ има бла­го­дат да савр­ша­
ва бого­слу­жбе­на чино­деј­ства, у скла­ду са сво­јим
чином. Веков­но иску­ство Цркве гово­ри да Бог деј­
ству­је чак и кроз недо­стој­не све­ште­но­слу­жи­те­ље,
савр­ша­ва­ју­ћи тајин­ство – у том сми­слу, раз­ли­ка
изме­ђу достој­ног и недо­стој­ног све­ште­но­слу­жи­те­
ља је у томе што досто­јан сво­јим све­ште­но­слу­же­
њем осве­ћу­је не само народ, него и себе. Слич­но
је и у погле­ду при­ма­ња све­ште­ног чина. Тако Све­
ти Јован Зла­то­у­сти напо­ми­ње да Бог не руко­по­ла­же
сва­когсве­ште­ни­ка, али кроз сва­когделу­је.
Штампа:
Штампарија Српске Православне Цркве
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
271.222(497.11)
ISSN 0555–0122
новембар / децембар 2018
У наше вре­ме је све више кри­ти­ка упу­ће­них
све­штен­ству. Но то је исто­вре­ме­но и кри­ти­ка упу­
ће­на вер­ном наро­ду из ког они поти­чу. Због тога
је чуве­ни румун­ски Ста­рац Арсе­ни­је Бока, на при­
го­во­ре вер­ног наро­да упу­ће­не све­штен­ству, одго­
во­рио пита­њем: Да ли сте затра­жи­ли од Госпо­да
макар јед­но дете да гапосве­ти­те слу­жби Госпо­ду?
Отац Арсе­ни­је је под­се­тио неза­до­вољ­не људе да
су све­ште­ни­ци њихо­ва деца, да су их такве роди­
ли и вас­пи­та­ли. И на кра­ју пору­чио: Тре­ба­ју вам
бољи све­ште­ни­ци?Роди­те их!
Све­ште­но­слу­жи­те­љи огње­не рев­но­сти су нам
сваг­да потреб­ни. Сâмо све­ште­но­слу­же­ње је огањ
који гори, а не саго­ре­ва (уп. 2 Мој 3, 2) и сва­ки све­
ште­но­слу­жи­тељ је дужан да у себи раз­го­ре­ва бла­
го­дат­ни дар који је добио на руко­по­ло­же­њу (ср. 2
Тим 1, 6). Такав труд Господ не оста­вља пра­зним
јер Он и јесте дошао да баци огањ и да га раз­го­ри
у нама (ср. Лк 12, 49). Шта се дога­ђа када све­ште­
но­слу­жи­тељ пре­пу­сти бла­го­да­ти Божи­јој да га
пот­пу­но пре­у­зме, гово­ри при­мер Све­тог Јова­на
Крон­штат­ског. Тај наш савре­ме­ник беше се пот­пу­
но пре­дао све­ште­ној слу­жби, прет­ход­но учи­нив­
ши све што до њега сто­ји да се за њу при­пре­ми.
Пошто се на тај начин отво­рио за уса­вр­шу­ју­ће деј­
ство бла­го­да­ти Божи­је и пошто је био одлу­чан да
до кра­ја испу­ња­ва вољу Божи­ју, од огња нество­ре­
не бла­го­да­ти који је при­мио и сâм је постао огањ.
Поја­ва само јед­ног таквог огње­ног слу­ге све­ти­ње
Олта­ра је довољ­на да покре­не ком­пле­тан цркве­
ни живот када се он уљуљ­ка у спо­ља­шње актив­
но­сти, биро­кра­ти­зо­ва­не одно­се и про­то­ко­лар­не
фор­ме. Сто­га се сваг­да тре­ба моли­ти Госпо­да­ру
жетве да поша­ље рев­но­сне после­ни­ке (ср. Мт 9,
37–38), који ће огњем сво­је рев­но­сти загре­ја­ти
све нас који смо духов­но охлад­не­ли и тро­ми. 
С љуба­вљу у Хри­сту Госпо­ду
пре­зви­тер Оли­вер Субо­тић
Контакт:
Редакција: +381 11 30-25-116
Маркетинг: +381 11 30-25-113
Претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113,
e-mail: misionar@spc.rs – редакција
pretplata@spc.rs – претплата
мисионар.спц.срб | misionar.spc.rs
3
 МАТЕ­РИК

Све­та Ана –
мати про­ро­ка Саму­и­ла
Све­та Ана целом сво­јом душом моља­ше Госпо­да да је раз­ре­ши неплод­но­сти
и да зач­не. Непре­кид­но и неу­мор­но има­ше на уму запо­ве­сти Божи­је одре­ђе­не
Мој­си­је­вим зако­ном

Пре­вод с јелин­ског:
Миха­е­ла Јагер

С ве­та и бла­го­сло­ве­на про­ро­чи­ца Ана

беше поре­клом из Ари­ма­те­је, из горе
Јефре­мо­ве. Муж њен био је човек из пле­
ме­на Леви­ји­на, по име­ну Елка­на. Међу­тим,
пошто беше неплод­на нису могли има­ти
деце. Из тог раз­ло­га муж њен узе себи још
јед­ну жену, по име­ну Фена­на, која поста
њена супар­ни­ца, са којом доби потом­ство
и радо­ва­ше се. И Ана би одба­че­на од свог
мужа, супар­ни­це и свих бли­жњих и при­ја­
те­ља, као да није била довољ­но вели­ка туга
коју је осе­ћа­ла од сво­је без­дет­но­сти. И Све­
та Ана, сто­га, целом сво­јом душом моља­ше
Госпо­да да је раз­ре­ши неплод­но­сти и да зач­
не. И поред свих сво­јих моље­ња није пости­
гла ништа, прем­да непре­кид­но и неу­мор­но
има­ше на уму запо­ве­сти Божи­је одре­ђе­не
Мој­си­је­вим зако­ном. Несум­њи­во тако бива
са све­ти­ма: њихо­ве мол­бе испу­ња­ва Господ
пола­ко и након дугог иску­ше­ња.
Тако, јед­но­га дана дође Ана са сво­јим
мужем у град Силом, у ком се нала­зио Све­та про­ро­чи­ца Ана (Извор: pinimg.com)
шатор од састан­ка, да при­не­се жртве рука­
ма све­ште­ни­ка Или­ја. Само што извр­ши­ше њем, и у суза­ма пав­ши на коле­на, помо­ли
при­нос, Ана доби само један део, јер није се Богу овим речи­ма: „Госпо­де над вој­ска­
има­ла нити сина нити кће­ри, а оста­ли доби­ ма! Ако погле­даш на муку слу­шки­ње сво­је,
ше по два дела. Због ово­га се сил­но ража­ и опо­ме­неш ме се, и не забо­ра­виш слу­шки­
ло­сти та бла­же­на жена, али није се обес­хра­ ње сво­је, него даш слу­шки­њи сво­јој мушко
бри­ла и није се раср­ди­ло лице њено. Него чедо, ја ћу га дати Госпо­ду докле је год жив,
шта је учи­ни­ла? Пусти­ла је мужа да се вра­ти и бри­тва неће при­је­ћи пре­ко гла­ве њего­ве“
дому, док је она оста­ла сама у дому Господ­ (1 Сам 1, 11).

4 6/ 2018
 Шта је, дакле, учи­нио Господ? Пре­чуо је
њену моли­тву? Сва­ка­ко не. Али шта? Пошто
виде да Ана не напу­шта шатор од састан­ка,
него оста тамо у моли­тви пре­кли­њу­ћи Га, не
само да јој обе­ћа да ће јој дати плод утро­бе,
него јој и пред­ска­за и име сина којег ће роди­
ти. Пошто је при­ми­ла саоп­ште­ње о испу­ње­
њу њене мол­бе, оти­шла је дому поска­ку­ју­ћи
од вели­ке радо­сти.
Након тога, дакле, бла­же­на Ана се сје­ди­ни
са сво­јим мужем и, зачев­ши, роди сина Саму­
и­ла. Када је подо­ји­ла дете, узе га и одве­де у
Силом. Тамо, у шато­ру од састан­ка, покло­ни­
ла се Госпо­ду изра­зив­ши му сво­је захвал­ни­
це. Све­ште­ник Или­је је бла­го­сло­ви рекав­ши:
„Господ да ти да поро­да, наме­сто Саму­и­ла
сина тво­га“.
Затим узе сина свог, јер беше још увек вео­
ма мали, одој­че, и вра­ти се свом дому. Када
је мало порас­тао, узе га за руку и одве­де у
дом све­др­жи­те­ља Госпо­да, извр­шив­ши тако
дат завет. Тамо га пре­да­де у руке све­ште­ни­
ку Или­ју, пошто му саши ефод и мали плашт.
Саслу­жи­ва­ше и слу­жа­ше Госпо­ду Саму­ил
пред све­ште­ни­ком Или­јем, док се њего­ва
мај­ка Ана, гле­да­ју­ћи га, радо­ва­ше вео­ма.
Ана роди још три сина и три кће­ри. Одла­зи­
ла је у све­ти­ли­ште, кла­ња­ла се Госпо­ду изра­
жа­ва­ју­ћи сво­ју захвал­ност. Затим би уста­ла
и рекла сле­де­ћу песму: „Раз­ве­се­ли се срце
моје у Госпо­ду; поди­же се рог мој у Госпо­
ду; отво­ри­ше се уста моја на непри­ја­те­ље
моје, јер сам радо­сна ради спа­се­ња тво­је­га“
(1 Сам 2, 1). Испе­ва­ла је, дакле, и целу пре­о­
ста­лу песму као про­ро­чи­ца и мај­ка про­ро­ка.
Зато рече „и нерот­ки­ња роди сед­мо­ро, а која
има­ше дје­це, изне­мо­же“ (1 Сам 2, 5). И она,
Ана, тре­пе­ри­ла је од радо­сти због сед­мо­ро
деце, док њена супар­ни­ца, Фена­на, која има­
ше пето­ро деце или мање, оста неплод­на и
више не мога­ше рађа­ти.
Бла­же­на Ана, пошто пожи­ве довољ­но
годи­на хва­ле­ћи непре­ста­но Госпо­да и про­
ри­ца­ју­ћи, пре­се­ли се у веч­не мана­сти­ре. 
Геор­ги­је Д. Папа­ди­ми­тро­пу­лос,
тео­лог и фило­лог
Извор: www.pemp­to­u­sia.gr
новембар / децембар 2018
ПРИ­ЧЕ ИЗ ЧАСО­ПИ­СА
„ДУХОВНЫЙ ВЕСТ­НИК“, БР. 3 (249),
MАРТ 2018, ГРАД БРЕСТ, БЕЛО­РУ­СИ­ЈА
Мла­ди монах рече ста­р­цу:
„Како је тешко, оче, љуби­ти бли­жње­га!“
„Заи­ста! Доби­ли смо запо­вест да љуби­мо
бли­жње­га сво­га као себе само­га, а бли­жњи
чини све, како ми то не бисмо послу­ша­ли.“
**
Један мла­ди монах је дошао да раз­го­ва­
ра са авом Лон­ги­ном. Ова­ко је почео сво­ју
при­чу:
„Оче, моје иску­ство...“
Ста­рац га је пре­ки­нуо:
„Сасвим слу­чај­но, иску­ство је – сино­ним
наших гре­ша­ка...“
**
Један човек је при­шао Сокра­ту и питао:
„А знаш ли, шта ми је о теби гово­рио твој
при­ја­тељ?“
„Саче­кај“, зау­ста­вио га је Сократ, „Прво
про­сеј то, што се спре­маш да испри­чаш, кроз
три сита.“
„Три сита?“
„Пре него што нешто кажеш, мораш то
три­пут да про­се­јеш. Прво, кроз сито исти­не.
Јеси ли уве­рен, да је то, што си хтео да кажеш,
исти­на?
„Не. Про­сто сам тако чуо...“
„Врло добро. Зна­чи, ти не знаш да ли је то
исти­на или не. Онда про­сеј кроз дру­го сито –
сито добро­те. Хоћеш ли да кажеш о мом при­
ја­те­љу нешто добро?“
„Не! Напро­тив!“
„Зна­чи“, про­ду­жи Сократ, „ти се спре­маш
да кажеш о њему нешто лоше, а ни сам ниси
уве­рен да је то исти­на. Иско­ри­сти­ће­мо тре­ће
сито – сито кори­сти. Да ли ми је нео­п­ход­но
да чујем то, што си хтео да ми испри­чаш?“
„Не, то није нео­п­ход­но.“
„И тако“, закљу­чио је Сократ, „у томе, што
хоћеш да ми испри­чаш, нема ни добро­те,
ни кори­сти, ни нео­п­ход­но­сти. Зашто онда то
гово­ри­ти?“
 Превод: Дајана Лазаревић
5
 ИСТО­РИ­ЈА ХРИ­ШЋАН­СТВА
Живот хри­шћа­на после
Ваз­не­се­ња Госпо­да Ису­са Хри­ста
Хри­шћан­ска вера је од почет­ка била раз­ли­чи­та у одно­су на наци­он­ ал­не
рели­ги­је поро­бље­них наро­да Рим­ске импе­ри­је. Чвр­ста и непо­ко­ле­бљи­ва вера
Све­тих апо­сто­ла у Госпо­да Ису­са Хри­ста учи­ни­ла је да се хри­шћан­ство посте­пе­но,
током I века про­ши­ри ван гра­ни­ца Јуде­је
Раде
С. Була­јић
Д ва­на­е­сто­ри­ца Све­тих апо­сто­ла запо­
че­ла су нај­пре у Јеру­са­ли­му и око­ли­ни
да про­по­ве­да­ју уче­ње које су при­ми­ли од
Госпо­да Ису­са Хри­ста и ту су осно­ва­ли прву
хри­шћан­ску зајед­ни­цу. Два­на­е­сто­ри­ци апо­
сто­ла Господ је пода­рио исте даро­ве и дао
им је силу са виси­не за про­по­вед Јеван­ђе­ља.
При­том, Апо­сто­лу Петру је дат при­мат ауто­
ри­те­та, а не при­мат вла­сти.1 С тога се он сма­
тра вођом апо­сто­ла. Дру­ги по зна­ча­ју сво­је
делат­но­сти био је Апо­стол Павле.2 Чвр­ста
1
Пре­ма пре­да­њу које су запи­са­ли римо­ка­то­лич­ки бого­
сло­ви у пери­о­ду после IV века Све­ти Апо­стол Петар био
је први епи­скоп у Риму 25 годи­на, до сво­је муче­нич­ке
смр­ти 67. годи­не. Међу­тим, савре­ме­на истра­жи­ва­ња
поу­зда­но су утвр­ди­ла да је Апо­стол Петар доспео у
Рим неко­ли­ко годи­на пре стра­да­ња. Апо­стол Петар је
био родом из Вит­са­и­де на Гени­са­рет­ском језе­ру, која
се обич­но нази­ва град Андре­ја и Петра (Јн 1, 44). Са сво­
јим бра­том Андре­јом био је нај­пре уче­ник Све­тог Јова­
на Крсти­те­ља (Јн 1, 40-42). Андреј га је при­вео Госпо­ду
Хри­сту. Спа­дао је у гру­пу тро­ји­це апо­сто­ла који су стал­
но били са Хри­стом и уче­сник је свих дога­ђа­ја Њего­вог
земаљ­ског живо­та. Он у име свих апо­сто­ла испо­ве­да
Божан­ство Хри­сто­во, и Хри­стос обе­ћа­ва да ће на таквој
вери осно­ва­ти Цркву сво­ју (Мт 16, 15–21; Мк 8, 29; Лк 9,
20). Муче­нич­ки је постра­дао у вре­ме Неро­но­вог гоње­ња
(64–67). Види: Јован, митро­по­лит загре­бач­ко-љубљан­
ски, Рим­ске папе- кра­так исто­риј­ски пре­глед, Загреб
2008, 9–13.
2
Лати­ни­зо­ва­ни облик овог јевреј­ског име­на је Pau­lus,
срп­ски Павле. Савле је био Јевре­јин родом из гра­да Тар­
са Кили­киј­ског (Дап. 22, 3), Јевре­јин од Јевре­ја (Фил. 3, 5).
6 6/ 2018
и непо­ко­ле­бљи­ва вера Све­тих апо­сто­ла у
Госпо­да Ису­са Хри­ста учи­ни­ла је да се хри­
шћан­ство посте­пе­но, током I века про­ши­ри
ван гра­ни­ца Јуде­је.3 Нај­пре се про­ши­ри­ло у
источ­ним, а затим и у запад­ним про­вин­ци­ја­
ма Рим­ског цар­ства.
Поред хри­шћан­ске тра­ди­ци­је, архе­о­ло­
шки и исто­риј­ски изво­ри потвр­ђу­ју да, иако
је сре­ди­ште нове рели­ги­је у почет­ку било у
Јеру­са­ли­му, непо­сред­но по ваз­не­се­њу Хри­
сто­вом осно­ва­не су хри­шћан­ске зајед­ни­це у
Анти­о­хи­ји, Алек­сан­дри­ји и дру­гим важни­јим
цен­три­ма јевреј­ске дија­спо­ре. Јевреј­ске вер­
ске ста­ре­ши­не су тврд­њу о Ису­со­вом меси­
јан­ству сма­тра­ле бого­хул­ном и про­гла­ша­ва­ли
су Ису­со­ве след­бе­ни­ке за јере­ти­ке, искљу­чи­
ва­ли их из вер­ске зајед­ни­це, а нерет­ко и при­
При­па­дао је фари­се­ји­ма. У мла­до­сти је био про­вин­циј­
ски саку­пљач поре­за и један од про­го­ни­те­ља хри­шћа­на.
На путу за Дамаск, Исус Хри­стос се јавио Савлу и питао га
зашто Га гони. Том при­ли­ком Савле је осле­пео и Господ
га је упу­тио у Дамаск код Ана­ни­је, уче­ни­ка Хри­сто­вог,
који га је крстио и поу­чио нау­ци Хри­сто­вој. Од тада је
Савле постао ватре­ни при­ста­ли­ца Хри­стов и ненад­ма­
шни про­по­вед­ник Јеван­ђе­ља Хри­сто­вог. Апо­стол Павле
је муче­нич­ки постра­дао у Риму изме­ђу 67. и 68. годи­не
после Хри­ста у вре­ме Неро­но­вог гоње­ња. Јован Пурић,
Апо­сто­ли Хри­сто­ви, Цети­ње 2016, стр. 197–198, 209.
3
Јуде­ја озна­ча­ва гео­граф­ску област на Леван­ту.
Појам је нај­ра­ши­ре­ни­ји у сми­слу рим­ска про­вин­
ци­ја Јуде­ја. Ову тери­то­ри­ју зау­зео је Гнеј Пом­пеј
63. г. пре Хри­ста, а од 6. г. после Хри­ста Јуде­ја је
поста­ла рим­ска про­вин­ци­ја.

ја­вљи­ва­ле рим­ским вла­сти­ма. По јевреј­ском
схва­та­њу Исус није могао бити Меси­ја, јер је
стра­дао на крсту не успев­ши да успо­ста­ви
Божи­је цар­ство на земљи. Још јед­на раз­ли­ка
изме­ђу јуда­и­ста и хри­шћа­на било је веро­ва­ње
да само потом­ци Авра­а­мо­ви, дакле, Јевре­ји,
могу бити вер­ни­ци, што се потвр­ђу­је обре­
дом обре­зи­ва­ња, који је пре­ма Мој­си­је­вом
зако­ну био оба­ве­зан. Хри­шћан­ску зајед­ни­цу
су у самом почет­ку чини­ли искљу­чи­во Јевре­ји
који су наста­ви­ли да пошту­ју јевреј­ске вер­ске
оби­ча­је. Зато се нај­ра­ни­ји хри­шћа­ни нази­ва­ју
и јуде­о­хри­шћа­ни због њихо­ве везе са јуда­и­
змом. Међу­тим, хри­шћан­ство од почет­ка учи
да сви људи могу бити след­бе­ни­ци Хри­сто­ви,
те је још један корак у одва­ја­њу хри­шћан­ства
од јуда­и­зма било уки­да­ње оба­ве­зно­сти обре­
зи­ва­ња. Сма­тра се да је дого­вор око обре­зи­
ва­ња постиг­нут на Јеру­са­лим­ском сабо­ру апо­
сто­ла око 50. годи­не, на коме је доне­та одлу­ка
да за хри­шћа­не обре­зи­ва­ње није нео­п­ход­но,
већ само крште­ње у име Оца, Сина и Све­то­га
Духа.4 Прва гоње­ња хри­шћа­на орга­ни­зо­ва­на
су од стра­не јевреј­ских вођа. Глав­ни мотив им
је био несла­га­ње са уче­њем хри­шћа­на. Пад
Јеру­са­ли­ма је довео до пре­стан­ка тог гоње­ња,
но наи­ла­зи­ла су још већа иску­ше­ња: гоње­ња
од стра­не незна­бо­жа­ца, одно­сно рим­ске вла­
сти. Овај муче­нич­ки пери­од исто­ри­је Цркве,
зајед­но са пери­о­ди­ма при­мир­ја, тра­ја­ће још
око два и по века, до вре­ме­на цара Кон­стан­
ти­на. Милан­ским едик­том из 313. годи­не хри­
шћан­ски вер­ни­ци (fide­les) поста­ли су зашти­
ће­на вер­ска гру­па која се у рим­ском дру­штву
може несме­та­но моли­ти свом Богу.5
У самом почет­ку рим­ска власт није пра­ви­
ла бит­ну раз­ли­ку изме­ђу јудеј­ске рели­ги­је и
хри­шћан­ства. Хри­шћан­ство је сма­тра­но нека­
квом гру­па­ци­јом, фрак­ци­јом, одно­сно сек­том
у окви­ру јудеј­ства. Црква се у првим деце­ни­
ја­ма шири­ла Рим­ском импе­ри­јом упра­во „под
окри­љем“ јудеј­ства, захва­љу­ју­ћи посто­ја­њу
јудеј­ских сина­го­га широм те импе­ри­је. Врло
4
Алек­сан­дра Смир­нов-Бркић, In hoc sig­no vin­ces, Бео­
град 2011, стр. 17–19.
5
Чарлс Мет­сон Одал, Кон­стан­тин и хри­шћан­ско
цар­ство, Бео­град 2013, стр. 164.
новембар / децембар 2018
ИСТО­РИ­ЈА ХРИ­ШЋАН­СТВА
брзо незна­бо­шци су уви­де­ли да хри­шћа­ни
пред­ста­вља­ју посеб­но дру­штво и зајед­ни­цу у
одно­су на Јевре­је.
Рим­ска држа­ва је сво­јим пода­ни­ци­ма, при­
пад­ни­ци­ма раз­ли­чи­тих наро­да, допу­шта­ла
да на свој начин пошту­ју сво­је бого­ве. То је
омо­гу­ћа­ва­ло мир у импе­ри­ји. Једи­на ствар
коју су разни наро­ди под рим­ским импе­
ра­то­ром мора­ли да чине, јесте ука­зи­ва­ње
вер­но­сти Риму, и то на кон­кре­тан начин.
Ство­рен је култ рим­ског цара, који је под­ра­
зу­ме­вао чин њего­вог при­зна­ва­ња за божан­
ску лич­ност. Вер­ност рим­ској држа­ви огле­
да­ла се у испу­ња­ва­њу тог држав­ног кул­та.
Њего­ва сушти­на била је у томе да гра­ђа­нин
саго­ри мало тамја­на пред царе­вим кипом и
на тај начин, божан­ским пошто­ва­њем цара,
при­зна апсо­лут­ну власт држа­ве. Ко то није
пошто­вао, сма­трао се поли­тич­ким про­тив­
ни­ком цара и рим­ске држа­ве. Сва­ки Римља­
нин је фор­мал­но држао про­пи­се ово­га кул­та
као оба­ве­зу пре­ма држа­ви, тач­ни­је као дру­
штве­но-поли­тич­ку оба­ве­зу. Тешко је раз­лу­
чи­ти да ли је жртво­ва­ње чиње­но чисто као
израз поли­тич­ке лојал­но­сти пре­ма цару
или је била при­сут­на и одре­ђе­на рели­гиј­ска
иде­ја. Зва­нич­ни Рим је овде зани­ма­ла само
прак­тич­на стра­на и исправ­ност обре­да, а не
веро­ва­ња људи уче­сни­ка у обре­ду.6 С дру­
ге стра­не, рим­ски гра­ђа­нин је сми­сао свог
живо­та, пита­ње исти­не и вере у Бога или
бого­ве, могао да упра­жња­ва у ма којој дру­
гој вери, уче­њу, кул­ту. Божан­ско покло­ње­
ње импе­ра­то­ру је било све­тов­на, дру­штве­
но-поли­тич­ка ствар.7 Међу­тим, хри­шћан­ска
вера је од почет­ка била раз­ли­чи­та у одно­су
на наци­о­нал­не рели­ги­је поро­бље­них наро­
да Рим­ске импе­ри­је. Хри­шћан­ство је себе
дожи­вља­ва­ло као уни­вер­зал­ну веру – Бла­го­
вест о Госпо­ду Хри­сту, Цару који собом доно­
си Цар­ство небе­ско и спа­се­ње од смр­ти. Та
вера била је наме­ње­на свим наро­ди­ма. 
6
Мир­ко Сај­ло­вић, Милан­ски едикт у кон­тек­сту
рефор­ми III и IV века, Бео­град 2011, стр. 80.
7
Бобан Стој­ко­вић, Исто­ри­ја Хри­шћан­ске Цркве, Бео­
град 2012, стр. 52–53.
7
 ТЕОЛОГИЈА И МЕДИЦИНА
Тео­ло­ги­ја боле­сти:
Савре­ме­но чита­ње иси­ха­зма
и хри­шћан­ског аске­ти­зма
Досло­ван пре­вод речи „иси­хи­ја“ је „мир“, „миро­ва­ње“, „тиши­на“,
али за пра­во­слав­не под­ви­жни­ке ова реч од дав­ни­на пред­ста­вља нешто више
од тога: тра­же­ње тог и таквог уну­тра­шњег мира у чове­ку, а пре­ко њега сје­ди­ње­ње
са Богом као једи­ним изво­ром истин­ског мира
Јана
Крстић
Ч овек два­де­сет и првог века гото­во ни
по чему не личи на чове­к а два­де­се­тог
века, а дале­ко је од чове­к а прет­ход­них
веко­ва. Њего­ва сва­ко­днев­ни­ца је дру­га­
чи­ја, а нави­ке и пре­ћут­ни оби­ча­ји дру­штва
сада су у пот­пу­но­с ти усло­вље­ни новим
науч­ним и тех­но­ло­шким напрет­ком. Ово
је доба диги­та­ли­за­ци­је све­га што се може
диги­та­ли­зо­ва­ти, а поне­к ад и оних ства­ри
које не тре­ба под­вр­га­ва­ти овим про­це­си­
ма, али се ипак под­вр­га­ва­ју пози­ва­ју­ћи се
на прак­тич­ност. Можда то делом и јесте
про­блем – савре­ме­ни човек је пре­ви­ше
оку­пи­ран прак­тич­но­шћу и у ста­њу је да
зане­ма­ри, па чак и жртву­је, ква­ли­тет нече­
га зарад те прак­тич­но­с ти. Меди­ци­на, као и
све дру­ге сфе­ре живо­та, у сто­пу пра­ти ове
оби­ча­је савре­ме­ног чове­к а и њима се под­
вр­га­ва. Зато данас сва­к а теле­сна или пси­
хич­к а смет­ња има сво­ју шифру која нам
уно­ше­њем у систем омо­г у­ћу­је бес­плат­но
или пар­ци­јал­но бес­плат­но наба­вља­ње
меди­к а­ме­на­та за трет­ман те смет­ње. Зву­
чи прак­тич­но и кон­зи­с тент­но, али само
онда када се одно­си на систем. Али, има ли
ичег прак­тич­ног у томе да људи јед­ни дру­
ге посма­тра­ју кроз ове шифре и само кроз
систем?
8 6/ 2018
ДЕХУ­МА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА МЕДИ­ЦИ­НЕ
О деху­ма­ни­за­ци­ји меди­ци­не писао је
Фуко (Mic­hel Fou­ca­ult) у сво­јој књи­зи „Рађа­
ње кли­ни­ке“ (The Birth of Cli­nic). Фуко твр­ди
да се нису про­ме­ни­ла само име­на боле­сти
и њихо­ва кла­си­фи­ка­ци­ја, већ и сам при­
ступ паци­јен­ти­ма и начин тре­ти­ра­ња истих.
Меди­цин­ско осо­бље паци­јен­та гле­да „меди­
цин­ским погле­дом“ (medi­cal gaze) који их
деху­ма­ни­зу­је и озна­ча­ва их као гру­пу орга­
на, а не као осо­бу. Ова­кав при­ступ лека­ра
кри­ти­ку­је и Жан-Клод Лар­ше (Jean-Cla­u­de
Lar­chet), али њего­ва кри­ти­ка не пога­ђа само
меди­цин­ске рад­ни­ке. Про­блем је, како каже
Лар­ше, то што људи на неки начин пре­у­зи­
ма­ју ову пер­цеп­ци­ју од лека­ра. Ево шта он
пише о боле­сти­ма: „Посма­тра­ју­ћи их, наи­ме,
као ауто­ном­не реал­но­сти чисто физи­о­ло­шке
при­ро­де и као такве под­ло­жне искљу­чи­
во тех­нич­ком трет­ма­ну и само на теле­сном
пла­ну, савре­ме­на меди­ци­на рет­ко пома­же
боле­сни­ку да их при­хва­ти већ га, напро­тив,
наво­ди да сма­тра да су њего­во ста­ње и суд­
би­на пот­пу­но у рука­ма лека­ра, да се њего­ве
тешко­ће могу откло­ни­ти само меди­цин­ским
трет­ма­ном, да сво­ју болест и сво­је пат­ње
може да живи једи­но тако што ће од меди­
ци­не пасив­но чека­ти изле­че­ње и олак­ша­ње.“

Jean-Claude Larchet (Извор: orthodoxwiki.org)
Човек дана­шњи­це се у пот­пу­но­сти осла­ња
на ова­кав меди­цин­ски трет­ман, те је забо­ра­
вио посто­ја­ње било какве алтер­на­ти­ве овом
трет­ма­ну. Може се при­ме­ти­ти да они који
се данас окре­ћу алтер­на­тив­ним начи­ни­ма
лече­ња и раз­ли­чи­тим видо­ви­ма алтер­на­тив­
не меди­ци­не, то ско­ро увек раде онда, када
меди­ци­на прак­ти­ко­ва­на у зва­нич­ним инсти­
ту­ци­ја­ма нема реше­ње за њихов про­блем.
Ипак, неки наши савре­ме­ни­ци сма­тра­ју да
ова­кав при­ступ није добар. Већ смо наве­ли
Фукоа и Лар­шеа, а стро­гу кри­ти­ку ова­квом
при­сту­пу лече­ња изно­си и руски тео­лог и
пси­хо­лог (прак­ти­че­ский пси­хо­лог) Сер­геј
Лаза­рев (Сер­гей Нико­ла­е­вич Лаза­рев). Лар­
ше и Лаза­рев овом про­бле­му не при­сту­па­ју
само тео­риј­ски (пого­то­во Лаза­рев), већ нуде
начи­не за спро­во­ђе­ње јед­ног вида алтер­на­
тив­не меди­ци­не: лече­ње хри­шћан­ством.
новембар / децембар 2018
ТЕОЛОГИЈА И МЕДИЦИНА
ЛЕЧЕ­ЊЕ ХРИ­ШЋАН­СТВОМ
Иако смо овај вид лече­ња овде назва­ли
„алтер­на­тив­ним“, тешко је рећи да он то ствар­
но јесте, с обзи­ром на то да је дале­ко ста­ри­је
од савре­ме­ног начи­на. Коре­не овог начи­на
лече­ња про­на­ла­зи­мо још код сред­њо­ве­ков­
них фило­зо­фа, а нај­ја­сни­је се ова­кви ста­во­ви
фор­ми­ра­ју кроз иси­ха­зам. Досло­ван пре­вод
речи „иси­хи­ја“ је „мир“, „миро­ва­ње“, „тиши­
на“, али за пра­во­слав­не под­ви­жни­ке ова реч
од дав­ни­на пред­ста­вља нешто више од тога.
Оно што карак­те­ри­ше чове­ка и свет који га
окру­жу­је је немир, па човек стал­но тежи спо­
кој­ству. Митро­по­лит Амфи­ло­хи­је (Радо­вић) у
лоци­ра­њу овог мира пра­ви одлич­ну ана­ло­
ги­ју: „И као што нам иску­ство свје­до­чи да се
мир­но море не нала­зи на мор­ској повр­ши­
ни него у дуби­ни мора, тако, по опи­ту све­
тих под­ви­жни­ка, и уну­тра­шњи мир тва­ри и
човје­ка тре­ба тра­жи­ти у дуби­на­ма човје­ка
и тва­ри, и ‘с оне стра­не „тих дуби­на.“’ Иси­хиа
пред­ста­вља баш то: тра­же­ње тог и таквог уну­
тра­шњег мира у чове­ку, а пре­ко њега сје­ди­
ње­ње са Богом као једи­ним изво­ром истин­
ског мира. Нај­бо­љи пре­вод за овај појам је
онај који нуди Јустин Попо­вић: моли­тве­но
тихо­ва­ње. У овом тек­сту истра­жи­ће­мо начи­
не лече­ња које нуде Све­ти Гри­го­ри­је Пала­ма
и Јован Лествич­ник, као и њихо­во укла­па­ње
у живот савре­ме­ног чове­ка. На самом кра­ју,
даће­мо суд о потреб­но­сти овог начи­на лече­
ња савре­ме­ног чове­ка.
МОЛИ­ТВЕ­НИМ ТИХО­ВА­ЊЕМ ДО
СВЕ­ТЛО­СТИ
Уче­ње Све­тог Гри­го­ри­ја Пала­ме може се
посма­тра­ти кроз тео­ло­шки спор са Вар­ла­мом
Кала­бриј­ским. Њего­во дело Три­ја­де исто­вре­
ме­но пред­ста­вља и поле­ми­ку изме­ђу ове
дво­ји­це, и глав­но све­до­чан­ство садр­жа­ја и
сми­сла Пала­ми­не мисли. Три­ја­де се састо­је од
три дела. Прва Три­ја­да гово­ри о мно­го­бо­жач­
кој фило­зо­фи­ји и њеним опа­сно­сти­ма, мето­
да­ма иси­ха­стич­ке моли­тве и о пита­њи­ма спо­
зна­ва­ња Бога. У дру­гој Три­ја­ди, Пала­ма јав­но
поби­ја Вар­ла­мо­ве ста­во­ве, а наро­чи­то тезу да
спо­зна­ва­ње фило­зо­фи­је чове­ку може доне­
ти спа­се­ње. Тре­ћа Три­ја­да се тако­ђе одно­си
9
ТЕОЛОГИЈА И МЕДИЦИНА

на Вар­ла­ма, пред­ста­вља одго­вор на њего­ве сушти­не (ουσία) и енер­ги­је (ενέργεια). Бог је у

анти­и­си­ха­стич­ке трак­та­те и ту Пала­ма систе­ сво­јој сушти­ни неспо­зна­тљив, али јесте спо­
мат­ски изла­же сво­је уче­ње о обо­же­њу и о зна­тљив кроз Сво­је енер­ги­је које су чове­
Тавор­ској све­тло­сти као нество­ре­ној Божи­јој ку доступ­не пре­ко моли­тве­ног тихо­ва­ња.
енер­ги­ји. Тре­ћа Три­ја­да тако­ђе садр­жи уче­ Моли­тве­ним тихо­ва­њем човек је спо­со­бан не
ња о раз­ли­ка­ма изме­ђу божан­ских енер­ги­ само да спо­зна, него и да види Бога који му
ја и божан­ске сушти­не. Прва фаза поле­ми­ке Се откри­ва као Све­тлост. „То је све­тлост која
изме­ђу Пала­ме и Вар­ла­ма је веза­на за раз­ се јавља кроз тајан­стве­но про­све­тље­ње, а
ли­ку изме­ђу фило­зо­фи­је и тео­ло­ги­је, као и позна­ју је само они који је се удо­сто­је. Она је
за пита­ње бого­по­зна­ња. По Вар­ла­му, грч­ки уипо­ста­зи­ра­на, не зато што има сво­ју ипо­стас,
фило­зо­фи су били уздиг­ну­ти на исти ниво већ зато што је дух шаље у дру­гу ипо­стас, где
спо­зна­је као Мој­си­је и про­ро­ци. Он не пра­ се запра­во созер­ца­ва. Тада се исправ­но нази­
ви раз­ли­ку изме­ђу фило­зо­фи­је и тео­ло­ги­је у ва уипо­ста­зи­ра­но, јер се не созер­ца­ва сама у
сми­слу бого­по­зна­ња, јер и јед­на и дру­га, по себи, нити у сушти­ни, већ у ипо­ста­си.“
њего­вом мишље­њу, има­ју за циљ спо­зна­ва­
ње Бога и обе то под­јед­на­ко омо­гу­ћу­ју. Пала­ О ВРЛИ­НА­МА И ПОРО­ЦИ­МА
ма одба­цу­је Вар­ла­мо­ву пред­ста­ву о једин­ству Све­ти Јован Лествич­ник сво­је уче­ње о
зна­ња и повла­чи оштру раз­ли­ку изме­ђу фило­ хри­шћан­ском аске­ти­зму нај­ек­спли­цит­ни­
зо­фи­је и тео­ло­ги­је. Посто­је две врсте зна­ња, је изно­си у делу Лестви­ца. Иде­ју за назив за
или мудро­сти, а то су свет­ска и божан­ ово дело, Лествич­ник је узео из
ска мудрост. Фило­зо­фи­ја почи­ње ста­ро­за­вет­не при­че о Јако­ву
чул­ним опа­жа­њем, а завр­ који је у сну видео лестви­цу
ша­ва се спо­зна­јом ство­ре­ по којој се пењу и сила­
них реал­но­сти. Изнад тога зе анђе­ли, а чије је под­
почи­ње Божија мудрост и нож­је ста­ја­ло на земљи
она пред­ста­вља мистич­ко и врх доди­ри­вао небо.
и неиз­ре­ци­во созер­ца­ње Овде лестви­ца тако­ђе
веч­не Све­тло­сти. Фило­ пред­ста­вља и ступ­ње­
зо­фи не могу да обја­сне вит пут који почи­ње
оно што је неви­дљи­во и одри­ца­њем од све­га
непро­ла­зно јер нема­ју ово све­тов­ног, а завр­ша­ва се
иску­ство про­све­тље­ња. Оно пости­за­њем душев­ног спо­
што нај­ви­ше карак­те­ри­ше кој­ства. Лестви­ца је поде­
уче­ње Све­тог Гри­го­ри­ја ље­на на три­де­сет гла­ва
Пала­ме и иси­ха­ста, јесте које садр­же поу­ке где
уче­ње о овом дру­гом сва­ка гла­ва одго­ва­ра
начи­ну спо­зна­је. Бог одре­ђе­ној врли­ни
је савр­ше­но неиз­ре­ или поро­ку. У сре­ди­
цив, неспо­зна­тљив шту уче­ња Све­тог
и недо­сту­пан по Јова­на Лествич­ни­
сушти­ни, али Он ка је човек који
поста­је досту­пан је изло­жен опа­
и спо­зна­тљив сним деј­стви­ма
чове­ку пре­ко стра­сти. Страст
сво­јих енер­
Свети Григорије
ги­ја. Ту је и Палама,
раз­ли­ка изме­ архиепископ
ђу божан­ске солунски

10 6/ 2018

је болест душе која је после­ди­ца деј­ства
демон­ске силе и гре­ха. Страст у свом раз­во­ју
про­ла­зи кроз чети­ри фазе. Прва фаза је про­
ста поми­сао у којој не уче­ству­је воља и у којој
још нема гре­ха. Дру­га фаза је спа­ја­ње са овим
поми­сли­ма и ту је при­су­тан вољ­ни моме­нат.
Тре­ћа фаза огле­да се у при­стан­ку на оно што
се поја­ви­ло, тј. у сје­ди­ње­њу вољ­ног момен­
та са ужи­ва­њем. Четвр­та и послед­ња фаза
јесте поро­бља­ва­ње душе и трај­но при­су­ство
њој сабла­жњи­ве мисли. Лествич­ник пра­ви и
кла­си­фи­ка­ци­ју стра­сти где је на првом месту
сто­ма­ко­у­га­ђа­ње, а на послед­њем месту је
гор­дост и сује­та. Сто­ма­ко­у­га­ђа­ње је капи­ја
стра­сти и са њиме све почи­ње, док се гор­
дост мани­фе­сту­је као наме­та­ње себе сва­ком
дру­гом бићу, па чак и Богу. Сер­геј Лаза­рев се
сла­же са Лествич­ни­ком по пита­њу озбиљ­
но­сти гре­ха гор­до­сти. Аргу­мент који наво­ди
јесте само пра­по­че­ло зла: један од анђе­ла се
супрот­ста­вио Богу баш због осе­ћа­ња веће
важно­сти у одно­су на дру­ге и у одно­су на
чове­ка. Гор­дост је окре­ну­ла Сата­на­и­ла про­
тив Бога, и зато заслу­жу­је посеб­но место међу
људ­ским гре­си­ма и тре­ба је се нај­ви­ше пази­ти.
Као супрот­ност гор­до­сти, на врху лестви­це,
Лествич­ник је поста­вио љубав као покре­тач­
ку силу. Љубав је живот анђе­ла, извор чуде­са,
вечи­то напре­до­ва­ње и љубав не мисли о злу.
Кроз сво­је дело Лествич­ник при­да­је посеб­ну
пажњу сећа­њу на смрт као јед­ном од глав­них
аскет­ских дела­ња. Овај аспект хри­шћан­ског
аске­ти­зма овде нам је посеб­но важан јер је у
мно­го­ме везан за тео­ло­ги­ју боле­сти.
О УЗРО­ЦИ­МА БОЛЕ­СТИ
Сво­ју књи­гу Тео­ло­ги­ја боле­сти Лар­ше запо­
чи­ње потра­гом за узро­ци­ма боле­сти. По хри­
шћан­ском пре­да­њу, узрок људ­ске боле­сти је
јед­нак узро­ку људ­ске гре­шно­сти и смрт­но­сти
– Ада­мов и Евин грех. Због овог гре­ха први
људи су про­го­ње­ни из Еден­ског врта, због
њега поста­ју смрт­ни, а чове­ко­ва смрт­ност је
извор њего­ве пат­ње и њего­вих боле­сти. О
прво­бит­ном поре­клу боле­сти Лар­ше цити­ра
Пала­му: „Ода­кле дола­зе сла­бо­сти, боле­сти и
оста­ла зла због којих насту­па смрт? Ода­кле
поти­че сама смрт? Од нашег непо­ко­ра­ва­ња
новембар / децембар 2018
ТЕОЛОГИЈА И МЕДИЦИНА
божан­ској запо­ве­сти, крше­ња пра­ви­ла које
нам је одре­дио Бог, нашег прво­бит­ног гре­ха
у Божи­јем рају. Тако боле­сти и немо­ћи сва­
ке врсте про­ис­ти­чу из гре­ха...“. Ову мисао
не тре­ба погре­шно схва­та­ти. Узрок људ­ске
боле­шљи­во­сти јесте прво­бит­ни грех пра­ро­
ди­те­ља, али ово не зна­чи и да је узрок боле­
сти сва­ког поје­дин­ца његов лич­ни грех. Ако
се, реци­мо, ја раз­бо­лим, један од узро­ка моје
боле­сти сва­ка­ко јесте потен­ци­ја и скло­ност
људ­ског бића ка боле­сти­ма, која је ту због
Ада­мо­вог и Еви­ног гре­ха. Ипак, један од узро­
ка моје боле­сти сва­ка­ко не мора бити неки од
мојих гре­хо­ва одно­сно крше­ње неке од Бож­
ијих запо­ве­сти. Као аргу­мент Лар­ше наво­ди
боле­шљи­вост неких мона­ха чији живот може­
мо сма­тра­ти гото­во без­гре­шним, док посто­је
мно­го­број­ни гре­шни­ци чије је тело у изван­
ред­ном здрав­стве­ном ста­њу. Ипак, из ово­га
закљу­чу­је­мо да је смрт пове­за­на са боле­шћу,
не само због тога што болест често завр­ша­ва
смр­ћу, већ и зато што је на један дру­ги начин
смрт, тј. смрт­ност, узрок боле­сти. Како нам у
ово­ме пома­же сећа­ње на смрт које поми­ње
Јован Лествич­ник?
СЕЋА­ЊА НА СМРТ
Страх од смр­ти је, како каже Лествич­
ник, свој­ство при­ро­де. Ипак, од њега не
тре­ба бежа­ти и смрт не тре­ба забо­ра­вља­
ти, већ је потреб­но при­се­ћа­ти је се што је
чешће могу­ће. „Као што је хлеб потреб­ни­ји
од сва­ке дру­ге хра­не, тако је и сећа­ње на
смрт потреб­ни­је од сва­ко­га дру­гог под­ви­га.
Сећа­ње на смрт под­сти­че мона­хе који живе
у зајед­ни­ци на труд и дубо­ко раз­ми­шља­
ње, па шта­ви­ше и на радо­сно под­но­ше­ње
увре­да. А код оних који живе у без­мол­ви­
ју, оно дово­ди до пре­стан­ка бри­ге о било
чему земаљ­ском, до непре­кид­не моли­тве и
чува­ња ума. Те врли­не су и мати и кћи сећа­
ња на смрт.“ Касни­је Лествич­ник каже: „Онај
који хоће стал­но да у себи држи поми­сао на
смрт и на Суд Божи­ји, а пре­да­је се бри­га­ма
и посло­ви­ма земаљ­ским, личи на чове­ка
који би хтео да пли­ва, а да не покре­ће руке“.
Може­мо при­ме­ти­ти два фак­то­ра сећа­ња на
смрт који чине ову делат­ност исце­љу­ју­ћом.
11
ТЕОЛОГИЈА И МЕДИЦИНА
Први фак­тор је изве­жба­ва­ње стр­пље­ња у
боле­сти. Све­до­чан­ства о зна­ча­ју стр­пље­
ња су мно­го­број­на – појам трпље­ња у хри­
шћан­ству не пред­ста­вља врли­ну само због
окре­пље­ња које пру­жа духу, већ и зато што
под­се­ћа на Хри­ста. Стр­пље­ње тако­ђе ука­зу­
је и на помир­љи­вост чове­ка са ситу­а­ци­јом
у којој се нала­зи, а то сва­ка­ко јесте један
од важних аспе­ка­та сећа­ња на смрт. Дру­ги
фак­тор сећа­ња на смрт је одва­ја­ње овог од
веч­ног живо­та. Смрт је само теле­сна, и што
смо све­сни­ји тога, то ћемо мир­ни­ји бити и у
боле­сти и у смр­ти. Мир и спо­кој­ност у боле­
сти се пока­за­ла дело­твор­ном и у теле­сним,
а пого­то­во у пси­хич­ким смет­ња­ма. Реци­мо,
ско­ро сва­ка неу­ро­за у пси­хо­ло­ги­ји пред­ста­
вља одсу­ство мира у чове­ко­вом духу. Овај
дру­ги фак­тор сећа­ња на смрт, фак­тор одва­
ја­ња овог од веч­ног живо­та, јасни­је је изло­
жен кроз уче­ње Гри­го­ри­ја Пала­ме.
Онај који хоће стално да у себи држи помисао на смрт и на
Суд Божији, а предаје се бригама и пословима земаљским,
личи на човека који би хтео да плива, а да не покреће руке
ЈАЗ ИЗМЕ­ЂУ ДУШЕ И ТЕЛА
Као што смо већ поми­ња­ли рани­је, када
смо раз­ма­тра­ли уче­ње Све­тог Гри­го­ри­ја
Пала­ме, два су начи­на спо­зна­је, а само један
од та два води до Бога. Први, фило­зоф­ски
при­ступ, везан је за чул­ни свет и ван њега
не може да тран­сцен­ди­ра. Дру­ги, тео­ло­шки
при­ступ, спо­зна­је Бога кроз њего­ве енер­ги­
је, а пут спо­зна­је везан је за моли­тве­но тихо­
ва­ње. Како ово спо­зна­ва­ње Бога може бити
дело­твор­но за људе који се суко­бља­ва­ју са
раз­ли­чи­тим теле­сним боле­сти­ма?Моли­тве­но
тихо­ва­ње као такво нас само наго­ни на дис­
тан­ци­ра­ност од теле­сних осе­ћа­ја, при­јат­них
или непри­јат­них. То се деша­ва услед фоку­
си­ра­ња чита­вог бића на нешто ван­све­тов­но
– на божан­ске енер­ги­је. Спо­зна­ва­њем истих,
наша душа је бли­жа над­чул­ном све­ту, а даља
је од чул­ног све­та. Самим тим, теле­сне непо­
12 6/ 2018
го­де које су нас сна­шле поста­ју мање важне,
јер бива­мо усме­ре­ни на сво­ју душу и поста­је­
мо све­сни про­ла­зно­сти теле­сних пат­њи због
њихо­вог оби­та­ва­ња у ово­све­тов­ној реал­но­
сти. Ово је важно за пре­жи­вља­ва­ње раз­ли­чи­
тих боле­сти, јер што се мање пои­сто­ве­ћу­је­мо
са соп­стве­ним телом, то ћемо мање осе­ћа­ти
пат­ње којим је оно под­врг­ну­то. Сво­ја­та­ње
тела и пои­сто­ве­ћи­ва­ње са њим наво­ди нас
на при­вр­же­ност теле­сним осе­ћа­ји­ма, како
при­јат­ним, тако и непри­јат­ним. Моли­тве­ним
тихо­ва­њем може­мо сво­ју душу дове­сти у ста­
ње дели­мич­ног или пот­пу­ног зане­ма­ри­ва­ња
теле­сног бола у корист фоку­си­ра­но­сти на
мно­го важни­је ства­ри – на спо­зна­ју Бога и нас
самих кроз божан­ске енер­ги­је.
Као што смо на самом почет­ку поме­ну­ли,
савре­ме­ни човек се гото­во у пот­пу­но­сти уда­
љио од ових начи­на лече­ња. Ипак, ови начи­
ни лече­ња, а и пре­вен­ци­је боле­сти, потреб­
не су савре­ме­ном чове­ку. При­мет­но је, да
је због тога, у послед­њих неко­ли­ко деце­ни­
ја ори­јен­тал­на кул­ту­ра прак­ти­ко­ва­ња јоге,
пила­те­са и оста­лих меди­та­тив­них делат­но­
сти, јако попу­лар­на у запад­ном све­ту. Хте­ли
то данас да при­зна­мо или не, науч­но-тех­
но­ло­шки раз­вој, тежња ка прак­тич­но­сти
и објек­ти­ви­за­ци­ја мно­гих аспе­ка­та нашег
живо­та наго­ни нас на зане­ма­ри­ва­ње душе
и духов­них осе­ћа­ја мира, спо­кој­ства и рав­
но­те­же. Јаз изме­ђу душе и тела ника­да није
био већи, с обзи­ром на то да смо тело под­вр­
гли раз­ли­чи­тим видо­ви­ма меха­ни­зо­ва­ња, а
душу одгур­ну­ли у неки пре­ви­ше апстракт­ни
и дале­ки свет, као да она није у нама. Чита­
ње древ­них пра­во­слав­них тео­ло­га-аске­та, са
макар оквир­ним освр­том на поза­ди­ну њихо­
ве мисли, може нам помо­ћи у пре­ва­зи­ла­же­
њу овог јаза. 
ХРИ­ШЋАН­СКА ЕТИ­КА
Ко (не)задр­жа­ва?
Шта је то што спре­ча­ва, што задр­жа­ва – τὸ κατέχον – Анти­хри­ста да се јави сада,
или сутра, или прек­су­тра, или ма када сем ’у сво­је вре­ме’?... Црква Хри­сто­ва: бла-
го­дат­на делат­ност Цркве Хри­сто­ве у све­ту
Вик­тор
Вица­но­вић
Т ема послед­њих вре­ме­на у нашој цркве­
ној, али и широј јав­но­сти, иза­зи­ва опреч­
не реак­ци­је и комен­та­ре. У јед­ном бро­ју
елек­трон­ских и штам­па­них меди­ја, као и у
раз­го­во­ри­ма неких вер­ни­ка, пре­о­вла­ђу­ју
дра­ма­тич­ни и апо­ка­лип­тич­ни тоно­ви који
иза­зи­ва­ју зеб­њу, страх и забри­ну­тост за себе
и сво­је нај­бли­же. У тим кру­го­ви­ма се непре­
ста­но гово­ри о вла­да­ви­ни Анти­хри­ста и
вре­ме­ну нај­ве­ће тира­ни­је у исто­ри­ји чове­
чан­ства, поти­ра­њу свих хри­шћан­ских вред­
но­сти и, конач­но, про­го­ну хри­шћа­на. Са дру­
ге стра­не, ака­дем­ско бого­сло­вље отво­ре­но
зао­би­ла­зи ову тему, веро­ват­но због њеног
про­роч­ког садр­жа­ја и дале­ког, нео­д­ре­ђе­ног
вре­ме­на када тре­ба да се оди­гра­ју ови дра­
ма­тич­ни дога­ђа­ји.
Оба при­сту­па потен­ци­јал­но могу води­ти
у крај­ност. Апо­ка­лип­тич­ност и дра­ма­тич­
ност гово­ра о овој теми може код јед­ног
бро­ја вер­ни­ка да иза­зо­ве смут­њу која ће на
кра­ју дове­сти до опсе­сив­ног стра­ха и губит­
ка вере. Пре­о­вла­да­ће нега­тив­не емо­ци­је и
дожи­вља­ји, што се може одра­зи­ти на сна­гу
и ква­ли­тет вере, као и на укуп­но пси­хич­
ко ста­ње неких вер­ни­ка. Игно­ри­са­ње ове
теме, насу­прот томе, води ка нера­зу­ме­ва­
њу вре­ме­на у коме живи­мо, паси­ви­за­ци­ји и
неспрем­но­сти да се уоче зна­ци „тај­не беза­
ко­ња.“ Ово беза­ко­ње, иако је тај­но, не зна­чи
да није при­сут­но. Напро­тив.
Позна­ти стих из Дру­ге посла­ни­це Солу­
ња­ни­ма Све­тог Апо­сто­ла Павла који каже
да „тај­на беза­ко­ња већ деј­ству­је, само док
новембар / децембар 2018
се не укло­ни онај који сад задр­жа­ва“ (2 Сол.
2, 7), Све­ти Јустин Ћелиј­ски тума­чи на сле­
де­ћи начин: „Шта је то што спре­ча­ва, што
задр­жа­ва – τὸ κατέχον – Анти­хри­ста да се
јави сада, или сутра, или прек­су­тра, или ма
када сем ’у сво­је вре­ме’? ... Црква Хри­сто­ва:
бла­го­дат­на делат­ност Цркве Хри­сто­ве у све­
ту, бла­го­дат­на сила и власт њена: власт над
нечи­стим дуси­ма (Мт 10, 1); власт да изго­ни
ђаво­ле из људи, из све­та (Мк 3, 15); власт и
сила да сузби­ја сва­ко зло и раз­ра­ста сва­ко
добро; власт да спа­са­ва људе од гре­ха, смр­
ти и ђаво­ла; власт над паклом“ (ср. Мт 16, 18).
Све­ти­тељ дода­је: „Вера људи у Хри­ста тако­ђе
је сила која задр­жа­ва и спре­ча­ва да се јави
Анти­христ. Али, када се у роду људ­ском буде
нагло поче­ла гаси­ти вера у Госпо­да Хри­ста;
када се већи­на људи у сво­јој сло­бо­ди буду
дра­го­вољ­но опре­де­љи­ва­ли за зло, и чини­ли
зло, и воле­ли зло; и када их Бог, по жеља­ма
срца њихо­вог буде пустио да пото­ну у нечи­
сто­ту, у срам­не сла­сти, у поква­рен ум, и они
буду чини­ли сва­ку неправ­ду, сва­ки грех, са
све­сним бого­бор­ством и зло­љу­бљем (ср.
Рим 1, 24–31); и када кроз сва та добро­вољ­на
људ­ска зла ђаво­ли овла­да­ју већи­ном људи
који су се одре­кли вере у једи­ног Спа­си­те­ља
све­та Госпо­да Хри­ста; – тада ће Господ допу­
сти­ти да се јави и њихов врхов­ни вођ хри­
сто­бор­ства Анти­христ, коме они хрле и јуре
кроз, сво­ја добро­вољ­на зла.“
Са тим у вези тре­ба има­ти у виду и про­
роч­ко тума­че­ње Све­тог Тео­фа­на Затвор­ни­ка
у коме он исти­че и уло­гу вла­сти: „Пошто ће
13
ХРИ­ШЋАН­СКА ЕТИ­КА
Црква Христова и њени непријатељи (Извор: хризма.рф)
глав­но дело Анти­хри­ста бити да све одвра­ти
од Хри­ста, то се он неће ни јави­ти док буде
сил­на цар­ска власт. Она му неће дати да се
шири, спре­чи­ће га да дела у свом духу. То
јесте оно што задр­жа­ва... Када сву­да буду
заве­де­ни такви поре­ци који пого­ду­ју рас­
кри­ве­њу анти­хри­сто­вих стре­мље­ња тада
ће се поја­ви­ти и Анти­христ. До тога доба ће
саче­ка­ти, биће задр­жан.“
Дакле, Црква и Господ као гла­ва Цркве,
задр­жа­ва­ју дола­зак Анти­хри­ста, али не без­
у­слов­но, већ у оној мери којом људи веру­ју
у Бога и живе бого­у­год­ним, хри­шћан­ским
живо­том. Власт или дру­штве­ни поре­дак, из
хри­шћан­ског угла гле­да­но, има оба­ве­зу да
сво­јим зако­ни­ма обез­бе­ди очу­ва­ње хри­
шћан­ских вред­но­сти и ства­ра­ње таквог дру­
штве­ног амби­јен­та који ће омо­гу­ћи­ти вер­ни­
ци­ма и чести­тим људи­ма да живе у скла­ду са
Зако­ном Божи­јим. Ради се запра­во о небо­
зем­ној вер­ти­ка­ли: Закон Божи­ји => морал­ни
закон => прав­да => дру­штве­ни (држав­ни)
закон. Ако власт себе види и пре­по­зна­је у
овој духов­ној вер­ти­ка­ли, онда ће она задр­
жа­ва­ти про­дор „анти­хри­сто­вих стре­мље­
ња“(Св. Тео­фан Затвор­ник).
Данас, нажа­лост, закон­ски и пра­во­суд­ни
систе­ми ско­ро свих запад­них држа­ва (који­
14 6/ 2018
ма Срби­ја жели да се при­кљу­чи), не само
да себе не виде у наве­де­ној вер­ти­ка­ли, већ
неза­у­ста­вљи­во иду у прав­цу „инклу­зи­је гре­
ха“, лега­ли­зу­ју­ћи неке вели­ке гре­хо­ве као
дру­штве­но при­хва­тљи­ву нор­му пона­ша­ња и
живо­та. Лега­ли­зу­ју се хомо­сек­су­ал­ни бра­ко­
ви са могућ­но­шћу усва­ја­ње деце, лега­ли­зу­је
се еута­на­зи­ја, упо­тре­ба мари­ху­а­не (Кана­да),
гово­ри се о лега­ли­за­ци­ји про­сти­ту­ци­је, у
школ­ске систе­ме уво­ди се сек­су­ал­но обра­
зо­ва­ње са уче­њем о раз­вра­ту као састав­ним
делом људ­ске сек­су­ал­но­сти, а о абор­ту­су и
неким аспек­ти­ма ван­те­ле­сне оплод­ње (пре­
са­ђу­је се само јед­на од више опло­ђе­них јај­
них ћели­ја), не тре­ба посеб­но гово­ри­ти. На
тај начин ета­бли­ра се грех као инклу­зив­
ни садр­жај систе­ма вред­но­сти, што се није
деша­ва­ло од вре­ме­на паган­ских држа­ва и
уре­ђе­ња. Чак ни тота­ли­тар­ни (у сушти­ни без­
бо­жнич­ки), систе­ми 20. века нису ишли толи­
ко дале­ко.
За хри­шћа­не нема диле­ме у погле­ду рела­
ти­ви­за­ци­је гре­ха: Сва­ки који чини грех и беза-
ко­ње чини, а грех јесте беза­ко­ње (1 Јн 3, 4).
Дру­гим речи­ма, гре­хом се крши Закон Божи­
ји, уда­ља­ва се од Бога и отва­ра се пут Анти­
хри­сто­вим стре­мље­њи­ма. Онај ко је сау­че­
сник у томе, не задр­жа­ва његов дола­зак.  
У ДИЈА­ЛО­ГУ СА АТЕ­И­ЗМОМ
Тео­ло­шки поглед на Либе­то­ве екс­пе­ри­мен­те
Хри­шћан­ска антро­по­ло­ги­ја у
дија­ло­гу са неу­ро­фи­зи­о­ло­ги­јом (I)
Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним...
А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени
 (Рим 7, 15; 20)
Алек­сан­дар
Милој­ков
Б ибли­ја није писа­на да би нам пру­жи­
ла науч­не исти­не. Не само због тога што
Библи­ја обу­хва­та дру­га­чи­ју сфе­ру пита­ња од
оних науч­них, те нема пре­кла­па­ња јед­них
и дру­гих, већ и зато што би било каква тек­
сту­ал­на кано­ни­за­ци­ја науч­них исти­на била
немо­гу­ћа. Запра­во, син­таг­ма „науч­на исти­на“
пред­ста­вља окси­мо­рон. Јер, исти­на пред­
ста­вља нешто стал­но и непро­мен­љи­во, док
је свој­ство науч­ног пои­ма­ња и иска­за покрет
и про­мен­љи­вост. Нау­ка зато пре пред­ста­
вља ход, поме­ра­ње ка некој прет­по­ста­вље­
но посто­је­ћој исти­ни, него ли исти­ну саму.
Исти­на је по себи неу­пит­на, дог­ма­тич­на,
несум­њи­ва, док су, са дру­ге стра­не свој­ства
нау­ке упи­та­ност, недог­ма­тич­ност и сум­ња.
Нау­ка је сфе­ра људ­ског духа где човек себе
про­ја­вљу­је као homo logi­cus и homo rati­o­na-
lis (логич­но и разум­но биће), али и као homo
ludens (биће које се игра). Тра­га­ју­ћи да ли и
у којој мери оно како би могло бити (науч­
на хипо­те­за) коре­спон­ди­ра са ствар­но­шћу
(науч­ни екс­пе­ри­мент), иде­ја са емпи­ри­јом,
науч­ник је неко ко кре­а­тив­но гра­ди (науч­
ну тео­ри­ју ствар­но­сти), има­ју­ћи увек нео­до­
љи­ву жељу и спрем­ност да све што сагра­ди
пору­ши, како би зидао ново. Нау­ку на тај кре­
а­тив­ни покрет покре­ће сум­ња. Али, не сум­ња
у исти­ну већ сум­ња у зна­ње. Сум­ња у зна­ње
као сум­ња да је исти­на досег­ну­та.
новембар / децембар 2018
Оту­да, ника­кав конач­ни текст, чија је непро­
мен­љи­вост поста­ла канон, не може садр­жа­ти
науч­не исти­не. Бива­ју­ћи покрет­не и про­мен­
љи­ве, науч­не тврд­ње не могу поста­ти текст са
канон­ском непро­мен­љи­во­шћу. Зато, Библи­ју
не тре­ба чита­ти као уџбе­ник нау­ке, нити је
Библи­ја ту да на било који начин буде пан­дан
нау­ци. Али, са дру­ге стра­не, ни нау­ка не може
да буде пан­дан Библи­ји и уоп­ште тео­ло­ги­ји.
Ову пози­ци­ју одно­са тео­ло­ги­је (вере) и нау­
ке, лепо илу­стру­је Али­стер Мек­грат, наво­де­
ћи анег­до­ту са стро­гом учи­те­љи­цом твор­ца
NOMA (Non-over­lap­ping megi­ste­ria) кон­цеп­та
одно­са вере и нау­ке, Сте­фа­на Џ. Гул­да. Гул­
до­ва учи­те­љи­ца, госпо­ђа Меки­не­ри је има­ла
оби­чај да децу уда­ра по зглав­ци­ма уко­ли­ко
кажу или ура­де нешто лоше и погре­шно. Мек­
грат потом цити­ра Гул­да: „Рећи ћу свим мојим
коле­га­ма по ко зна који пут (од наших рас­пра­
ва на коле­џу до писа­ња науч­них трак­та­та):
нау­ка јед­но­став­но не може (сво­јим леги­
тим­ним мето­да­ма) дати суд о могућ­но­сти
Божи­јег упра­вља­ња при­ро­дом. Ми то
не потвр­ђу­је­мо, али и не пори­че­мо; јед­
но­став­но, ми као науч­ни­ци не може­мо
комен­та­ри­са­ти такву ствар. Ако су неки
међу нама нетач­но твр­ди­ли да дар­ви­
ни­зам оспо­ра­ва Бога, онда ћу про­на­ћи
госпо­ђу Меки­нер­ни и замо­ли­ти је да их
изу­да­ра по зглав­ци­ма (али, само ако јед­
15
У ДИЈА­ЛО­ГУ СА АТЕ­И­ЗМОМ
на­ко казни и оне међу нама који твр­де
да дар­ви­ни­зам опи­су­је мето­де Божи­јег
дело­ва­ња).“
Библи­ја и уоп­ште тео­ло­ги­ја, дакле, не
могу дола­зи­ти у такав дија­лог са нау­ком
где би се тежи­ло неком кон­кор­ди­зму
Библи­је и нау­ке, или пак где би ове две
сфе­ре при­сту­па ствар­но­сти биле пан­дан
јед­на дру­гој и међу­соб­но се искљу­чи­ва­
ле. Међу­тим, Библи­ја и тео­ло­ги­ја не само
да могу, већ би и мора­ле да уђу у један
дру­ги вид диску­си­је са нау­ком. Тео­ло­ги­ја
би у тој диску­си­ји тре­ба­ло да буде мета­
фи­зич­ко окри­ље оном појав­ном, физич­
„Рећи ћу свим мојим колегама по ко зна који пут:
наука једноставно не може дати суд о могућности
Божијег управљања природом...“
ком, које нау­ка види и опи­су­је. Када каже­
мо мета­фи­зич­ко, ту не мисли­мо само на
Бога који је иза појав­ног физич­ког све­та,
већ и на сва она пита­ња поре­кла и сми­
сла самих физич­ких поја­ва, чији се одго­
во­ри нала­зе са оне стра­не физич­ког, а
самим тим и са оне стра­не науч­но појм­
љи­вог и дескрип­тив­ног. Тео­ло­ги­ја, дакле,
тре­ба да пру­жи одго­во­ре о поре­клу и
сми­слу физич­ке ствар­но­сти коју нау­ка
16 6/ 2018
испи­ту­је и опи­су­је. Науч­на истра­жи­ва­ња
и екс­пе­ри­мен­ти могу бити вео­ма важни
за сфе­ру тео­ло­ги­је. Оно у нау­ци физич­ко
може бити изве­сна мани­фе­ста­ци­ја оно­га
што је у тео­ло­ги­ји живо као мета­фи­зич­ка
тео­ри­ја. Дру­гим речи­ма, тео­ло­ги­ја може
дати тума­че­ње појав­ног физич­ког све­та
тј. може да пону­ди ону сми­сле­ну дескрип-
ци­ју која мето­до­ло­шки изми­че нау­ци.
На ова­кав један начин, поку­ша­ће­мо да
уђе­мо у дија­лог са нау­ком, кон­крет­но овде
са неу­ро­фи­зи­о­ло­ги­јом, у редо­ви­ма који сле­
де. Дове­шће­мо у дија­лог библиј­ску, хри­
шћан­ску антро­по­ло­ги­ју, појам сло­бо­де
и прво­род­ног гре­ха са неу­ро­фи­зи­о­ло­
шким испи­ти­ва­њи­ма која су позна­та као
Либе­то­ви екс­пе­ри­мен­ти.
Бен­џа­мин Либет (1916–2007), био је
неу­ро­лог, који је осам­де­се­тих годи­на XX
века спро­вео неу­ро­фи­зи­о­ло­шко испи­
ти­ва­ње одно­са елек­трич­них сиг­на­ла у
мозгу и садр­жа­ја све­сти. Испи­ти­ва­ње
је извр­ше­но на добро­вољ­ци­ма који­ма
је дат зада­так да поме­ре зглоб руке или
прст када то желе, те да јед­ном посеб­ном
мето­дом озна­че тач­но вре­ме доно­ше­ња
сво­је одлу­ке. Циљ је био да се то вре­ме
доно­ше­ња одлу­ке (када је човек све­стан
да је одлу­чио), упо­ре­ди са про­ме­на­ма у
елек­трич­ним актив­но­сти­ма мозга које су
са све­сним одлу­чи­ва­њем у вези. Резул­та­
ти који су доби­је­ни у екс­пе­ри­мен­ту пока­
зу­ју да елек­трич­на актив­ност у мозгу
вре­мен­ски прет­хо­ди све­сној одлу­ци
да се начи­ни зада­ти покрет. Гра­фич­ки
резул­та­ти изгле­да­ју као на сли­ци:
На хори­зон­тал­ној ска­ли дија­гра­ма нала­зи
се вре­ме акти­ви­ра­ња поје­ди­них сег­ме­на­та
одлу­ке о покре­ту, као и вре­ме самог покре­
та. На вер­ти­кал­ној ска­ли нала­зе се вред­но­сти
мере­ња елек­трич­них про­ме­на у мозгу или
како су је Либет и њего­ви сарад­ни­ци назва­ли,
потен­ци­јал спрем­но­сти (RP: Rea­di­ness poten-
tial). На вре­мен­ској ска­ли видљи­ва су три
кључ­на момен­та у екс­пе­ри­мен­ту: 1.) акти­ва­ци­
ја потен­ци­ја­ла спрем­но­сти (On set of RP); све­
сна одлу­ка о покре­ту 2.) (W: Time of awa­re­ness
of urge to move) и 3.) покрет (Move­ment onset).
Дија­грам, дакле пока­зу­је да покре­ту нај­пре
прет­хо­ди елек­трич­на актив­ност у мозгу, тзв.
потен­ци­јал спрем­но­сти (RP), који се у мозгу
реги­стру­је 0,5 sec пре покре­та. Након потен-
ци­ја­ла спрем­но­сти сле­ди све­сност субјек­
та да се покрет вољ­но учи­ни (W). Та све­сна
одлу­ка насту­па 0.25 sec након што је запо­че­ла
елек­трич­на актив­ност у мозгу (RP). Закљу­чак
је да елек­трич­на актив­ност мозга (оно несве­
сно) прет­хо­ди све­сно­сти одлу­ке.
Резул­та­ти Либе­то­вог екс­пе­ри­мен­та, ако се
узме у обзир да је још шезде­се­тих годи­на XX
века откри­ве­но да сва­ком све­сном покре­ту
прет­хо­ди пораст елек­трич­ног потен­ци­ја­ла
у мозгу, дове­ли су до пита­ња о онто­ло­шком
ста­ту­су сло­бо­де чове­ко­ве одлу­ке и пита­ња
о посто­ја­њу детер­ми­ни­зма. Овде се поно­во
отва­ра егзе­гет­ско поље у којем копља поно­
во укр­шта­ју не само при­ста­ли­це посто­ја­ња и
непо­сто­ја­ња људ­ске сло­бо­де, већ и теи­стич­
ки и ате­и­стич­ки поглед на чове­ка као биће.
Аутор је пре­да­вач вер­ске наста­ве
у Земун­ској гим­на­зи­ји
новембар / децембар 2018
АНЕГ­ДО­ТЕ НАШИХ ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉА
ИЗ СВА­КО­ДНЕВ­НОГ ЖИВО­ТА
Јед­ном, док сам учи­ла у четвр­том раз­
ре­ду, путо­ва­ла сам мини­бу­сом на тре­нинг.
Пру­жам новац воза­чу, а он уме­сто да узме,
пита: „Какав си ђак?“ Прво сам се зачу­ди­
ла, затим сам одго­во­ри­ла да сам одлич­на
(и то је била исти­на). Возач је рекао: „Онда
оста­ви новац себи.“ Зау­век сам запам­ти­ла
тог воза­ча.
**
Ово се деси­ло у Санкт-Петер­бур­гу. Пре­
ла­зи­ла сам ули­цу и слу­ша­ла дија­лог маме
и малог дете­та. Дете није хте­ло да ухва­ти
маму за руку. И ту му је она рекла, да ОН
(дечак) тре­ба да је пре­ве­де пре­ко ули­це,
да јој се нешто лоше не би деси­ло. Било
је то вео­ма кори­стан сусрет, зато што ћу
уско­ро и ја поста­ти мај­ка.
**
Када сам пита­ла баку, ко је био нај­зна­чај­
ни­ји човек у њеном живо­ту, нада­ла сам се,
да ће рећи: деда или неко од деце, али она
је испри­ча­ла, да је тај човек био немач­ки
вој­ник, који ју је нашао саму, шесто­го­ди­
шњу у руше­ви­на­ма; није је издао, поне­кад
је дола­зио и доно­сио јој шеће­ра и хле­ба.
Он је био стра­шан, бубу­љи­чав, мршав и
без обр­ва. Није га раз­у­ме­ла и упла­ши­ла се,
када ју је изне­на­да неку­да пове­зао, али он
ју је, јед­но­став­но, пре­дао у селу добрим
људи­ма. Да није било њега, не би било ни
наше поро­ди­це.
**
Било ми је 10 годи­на, када сам успе­ла
да зара­дим свој први новац. Боц­ка­ла сам
иглом сал­ве­те и пра­ви­ла рупи­це. Потом
сам их дава­ла у дом руко­тво­ри­на. А када
су их они про­да­ли, мени су дали мој ситан
новац. Без­ум­но сам била поно­сна! И тек са
30 и више годи­на сам сазна­ла, да је то моја
бака одла­зи­ла, купо­ва­ла све моје „руко­
тво­ри­не“ и чува­ла их код себе.
Са руског превела Даја­на Лаза­ре­вић
17
ТЕМА БРОЈА: СВЕТА ТАЈНА СВЕШТЕНСТВА

Силазак Духа Светога на Апостоле (Извор: sunhome.ru)

18 6 / 2018
ТЕМА БРОЈА

Микро­ко­смос
Слу­жба кли­ра (епи­ско­па, све­ште­ни­ка и ђако­на) као и лаич­ка тј. слу­жба наро-
да Божи­јег, има за циљ да пока­же струк­ту­ру Цар­ства која је опи­са­на у Новом
Заве­ту, а сво­је коре­не има још у Ста­ром Заве­ту Ове слу­жбе, поје­ди­нач­но узе-
те, нема­ју ника­кав зна­чај. Све оне јесу даро­ви Бож­ији који кроз посеб­ност
слу­же­ња тре­ба да иска­жу разно­ли­кост и једин­ство Цркве као бого­чо­ве­чан-
ског орга­ни­зма који је Тело Хри­сто­во. У тврд­њи да је човек све­ште­ник тво-
ре­ви­не, нала­зи се мисао да у себи саби­ра све оно што сачи­ња­ва видљи­ви и
неви­дљи­ви космос – мали космос (микро­ко­смос) у вели­ком

Вла­ди­мир
Пекић

К арак­те­ри­стич­но је да савре­ме­ни човек

у Срби­ји Цркву дожи­вља­ва (из којих год
раз­ло­га), као инсти­ту­ци­ју са којом он нема
мно­го везе. Цркву чине све­ште­ни­ци, и још на
све то неки се међу њима нази­ва­ју вла­ди­ка­
ма, мада тешко да је то разу­мљи­во. Ако неко
и жели да раз­у­ме и поја­сни себи ту струк­ту­
ру Цркве, врло често се зау­ста­вља на ана­
ло­ги­ји са вој­ском. И у њој посто­је изве­сни
чино­ви који, осим завр­ше­не вој­не ака­де­ми­
је, мно­го не зави­се од живо­та поје­дин­ца који
их носи. Поред тога, увре­же­но је мишље­ње
да све­штен­ство мора да испу­ња­ва, макар
и фор­мал­но, неке усло­ве живо­та који нису
оба­ве­зу­ју­ћи за вер­ни­ка – пост, добро­та, бла­
гост, скром­ност итд. Нерет­ко је наив­ност на
добр­ом гла­су. Али, исто тако је мало Срба
који нису сре­ли „попа како једе сла­ни­ну
на Вели­ки Петак“. Јед­но од пита­ња које се
поста­вља јесте и шта нам тре­ба све­ште­ник?
Што не може­мо директ­но да кому­ни­ци­ра­мо
са Богом, а не пре­ко неког посред­ни­ка који
често има за нас непри­хва­тљи­ве мане. Или
бар мисли­мо да их има. Но, ства­ри не сто­је
тако. Црква нити је све­ште­нич­ки посед, нити
су они једи­на одго­вор­на лица у њој. Ништа
мање нисмо ни ми као лаи­ци. Бити све­ште­
ник, зна­чи вољ­но се при­хва­ти­ти нај­пре при­
зи­ва Бож­ијег на то слу­же­ње. Оно под­ра­зу­ме­
ва јед­ну посеб­ну врсту посве­ће­ња – не само
у бого­слу­жбе­ном сми­слу – које га још више
погру­жа­ва у тај­ну Крста Хри­сто­вог, тј. жртве­
не љуба­ви пре­ма бли­жњи­ма.
У Ста­ром Заве­ту, након изла­ска из Егип­
та, Мој­си­је и Изра­иљ­ци дола­зе у под­нож­је
Сина­ја. У неко­ли­ко навра­та када Мој­си­је тре­
ба да при­сту­пи Богу на пла­ни­ни (гори) Синај,
Бог упо­зо­ра­ва Мој­си­ја да народ оста­не у
око­лу, тј. у лого­ру у под­нож­ју пла­ни­не и да не
пре­ђе гра­ни­це које су му поста­вље­не, јер ће
их Господ погу­би­ти (2 Мој 19, 10–13; 24, 1–2).
Иако Господ каже да ће му Изра­иљ, народ
који је изба­вио из роп­ства у Егип­ту, бити
народ иза­бра­ни и свет, цар­ско све­штен­ство,
нису сви позва­ни да сту­пе на гору бого­ви­ђе­
ња и да гово­ре са Богом. Мој­си­је је посред­
ник. То посред­ни­штво Мој­си­је рас­по­де­љу­је
на ста­ре­ши­не пле­ме­на Изра­и­ље­вих, али што
је још важни­је, и на свог бра­та Аро­на и њего­
ве сино­ве које по запо­ве­сти Бо­жијој посве­ћу­
је за све­ште­ни­ке. Јасно је да је у Ста­ром Заве­
ту, поред Изра­и­ља­ца који су род иза­бра­ни и
цар­ско све­штен­ство, Леви­је­во пле­ме доби­ло
посеб­ну дужност да оба­вља бого­слу­же­ња
при Ски­ни­ји, а потом при Хра­му који је сази­
дао цар Соло­мон. Дакле, све­ште­ни­ци су били
ти који су испред наро­да при­но­си­ли жртве и
бого­слу­жи­ли. Да би то чини­ли посто­ја­ло је

новембар / децембар 2018 19

ТЕМА БРОЈА
Света Архијерејска Литургија у храму Светог великомученика Димитрија на Новом Београду
(Фото: ђакон Драган С. Танасијевић)
посеб­но посве­ће­ње и било је резер­ви­са­но
за Аро­на и њего­ве потом­ке (в. 2 Мој 28–29).
За оста­ле Изра­иљ­це при­сту­па­ње било којем
од дело­ва Ски­ни­је који је само за посве­ће­не
и оне које је Бог ода­брао да слу­же пред њим,
зна­чи­ло је смрт. Било да је Бог био тај који
је уби­јао или је било запо­ве­ђе­но да се такви
погу­бе. Самим тим све­штен­ство се озна­чи­ло
као посе­бан ста­леж мимо оста­лих. Коли­ко је
у томе лежа­ла при­ви­ле­ги­ја, толи­ко је била и
дужност да култ­не, бого­слу­жбе­не потре­бе
Изра­и­ља­ца они испу­ња­ва­ју. А бого­слу­же­ње
је у Ста­ром Заве­ту озна­ча­ва­ло видљи­ву и
лич­ну при­вр­же­ност сва­ког Изра­иљ­ца заве­ту
који је са Богом скло­пљен на Сина­ју. Због те
слу­жбе, како нам вели Ста­ри Завет, Леви­је­во
пле­ме и Аро­но­ви сино­ви и њихо­ви потом­
ци нису доби­ли земљу у насле­ђе, већ су сви
били дужни да их издр­жа­ва­ју.
У хри­шћан­ству, све ово је типо­ло­шки тума­
че­но. Све­ште­ник је био тајан­стве­на сли­ка
Хри­ста као посред­ник изме­ђу Бога и чове­ка.
Жртве које се при­но­се наја­ва су и пра­сли­
ка Хри­сто­ве крсне жртве и стра­да­ња. Када
20 6 / 2018
је дошао Хри­стос, ово се уки­да. Једи­ни и
истин­ски Све­ште­ник чита­вог људ­ског рода
је нико дру­ги до ова­пло­ће­ни Син Божи­ји,
који сво­је све­ште­но­слу­же­ње извр­ша­ва кроз
стра­да­ње на крсту (в. Јевр 6, 6–10; 7,17–8,6).
Од самих поче­та­ка хри­шћан­ске вере, како
нам и Нови Завет гово­ри, у Црква­ма које апо­
сто­ли уста­но­вљу­ју кроз сво­ју миси­ју издва­ја­
ју се слу­жбе епи­ско­па, пре­зви­те­ра и ђако­на.
Раз­ли­ка изме­ђу пре­зви­те­ра и епи­ско­па није
толи­ко јасна у почет­ку. Међу­тим, са шире­
њем Цркве, епи­скоп се издва­ја као онај који
је први и који над­гле­да чита­ву зајед­ни­цу
Цркве. Оту­да назив епи­скоп – који над­гле­да,
над­зи­ра­тељ. Пре­зви­те­ри и ђако­ни на Евха­
ри­сти­ји окру­жу­ју епи­ско­па. Због све­га тога,
хри­шћан­ство пре­у­зи­ма струк­ту­ру ста­ро­за­
вет­ног порет­ка на све­ште­ни­ке и народ. Тако
епи­скоп бива ико­на Хри­ста (у Ста­ром Заве­ту
Мој­си­ја), пре­зви­те­ри (све­ште­ни­ци) су ико­не
апо­сто­ла који су, опет, по узо­ру на 70 ста­ре­
ши­на пле­ме­на Изра­и­ље­вих. Оту­да и сим­бо­
ли­ка бро­ја 12, одно­сно 70, за број апо­сто­ла.
Ђако­ни су упо­ре­ђи­ва­ни са леви­ти­ма. Сва

ова поде­ла наста­је у окви­ру евха­ри­стиј­ског
сабра­ња. То под­ра­зу­ме­ва и посеб­но посве­
ће­ње у ове слу­жбе (в. Дап 6, 1–6; 1 Тим 3,
1–13). Као што види­мо из при­ме­ра у Дели­ма
апо­стол­ским, посве­ће­ње се врши­ло пола­га­
њем руку на иза­бра­не. У почет­ку, и крште­ње
је потвр­ђи­ва­но пола­га­њем руку на ново­кр­
ште­ног (Дап 19, 1–6). Вре­ме­ном се напра­ви­
ла раз­ли­ка тако што је дар и слу­жба лаи­ка у
Цркви, као цар­ског све­штен­ства, поче­ла да
се оба­вља миро­по­ма­за­њем, док посве­ће­ње
у све­штен­ство оста­је кроз пола­га­ње руку тј.
Све­ту тај­ну Руко­по­ло­же­ња. На ову слу­жбу
су хри­шћа­ни посве­ћи­ва­ни и то на осно­ву
све­до­че­ња зајед­ни­це о њихо­вој вери, као и
насу­мич­ног избо­ра, тј. коц­ке (клир на грч­
ком) да би се пока­за­ло да је ипак Бог тај који
одре­ђу­је кога при­зи­ва на ту слу­жбу.
ТЕМА БРОЈА
вера и Бог као Тво­рац. Украт­ко, тек­сто­ви
овог ауто­ра има­ју за циљ да иска­жу поре­дак
који је Бог уста­но­вио и који се, по систе­му
чино­ва, пре­но­си од анђе­ла па све до људи.
Опи­су­ју­ћи небе­ску јерар­хи­ју, он њу кори­сти
потом као сли­ку и обра­зац цркве­не која од
ње пре­уз­ и­ма божан­ска деј­ства и про­све­
тље­ња. Тако цркве­не слу­жбе (које су у осно­
ви литур­гиј­ске и ван ње не би могле ни да
посто­је за овог писца), епи­ско­па, све­ште­ни­
ка, мона­ха и лаи­ка тре­ба да изра­жа­ва­ју при­
сут­ност божан­ских деј­ста­ва уну­тар сва­ког
чина који се пре­но­си на нижи. На тај начин
се поре­дак који тре­ба да осли­ка­ва једин­ство
тво­ре­ви­не и Бога очу­ва­ва и спа­са­ва свет, а
сва­ки од чино­ва кроз дија­ло­шки однос са
Богом опри­сут­њу­је и чини актив­ном божан­
ску енер­ги­ју. Тек­сто­ви Псе­уд­ о-Дио­ни­си­ја су

Вре­ме­ном се напра­ви­ла раз­ли­ка тако што је дар и слу­жба

лаи­ка у Цркви, као цар­ског све­штен­ства, поче­ла да се
оба­вља миро­по­ма­за­њем, док посве­ће­ње у све­штен­ство
оста­је кроз пола­га­ње руку тј. Све­ту тај­ну Руко­по­ло­же­ња
Како се хри­шћан­ство осло­бо­ди­ло око­ва оста­ви­ли дубок траг на тео­ло­шко и литур­гиј­
и про­го­на који су били при­сут­ни за вре­ме ско пре­да­ње како Исто­ка тако и Запа­да.
прва три века, сусре­ћу­ћи се са хеле­ни­змом, Ово дело је слу­жи­ло да се обја­сни литур­
разним теур­гиј­ским мисте­ри­ја­ма пага­на, гиј­ски поре­дак Цркве који тре­ба да одра­жа­
поја­вљу­је се потре­ба за јед­ним садр­жај­ни­ ва сли­ку (ико­ну) Цар­ства Божи­јег на земљи.
јим обја­шње­њем слу­жби у Цркви које су Наро­чи­то га је на Исто­ку тума­чио и обја­шња­
се већ јасно изди­фе­рен­ци­ра­ле. Хри­шћан­ вао пре­по­доб­ни Мак­сим Испо­вед­ник. Дакле,
ски тек­сто­ви који су то учи­ни­ли су Небе­ од ново­за­вет­них вре­ме­на је при­сут­на свест
ска и Цркве­на јерар­хи­ја Псе­у­до-Дио­ни­си­ да Црква собом уно­си у свет реал­ност конач­
ја Аеро­па­ги­та, писца из 6. века који је као ног једин­ства Бога и све­та. У њеној осно­ви
псе­у­до­ним узео име јед­ног од првих пре­о­ лежи иде­ја чове­ка као све­ште­ни­ка тво­ре­ви­
бра­ће­ни­ка у хри­шћан­ство у Ати­ни и који се не који све што је Бог ство­рио при­во­ди једин­
потом сма­трао уче­ни­ком Апо­сто­ла Павла ству са Њим. Израз тог космич­ког једин­ства
и атин­ским епи­ско­пом. На овог писца, који је Литур­ги­ја. Слу­жба кли­ра (епи­ско­па, све­
је веро­ват­но из Сири­је, вели­ки ути­цај имао ште­ни­ка и ђако­на) као и лаич­ка тј. слу­жба
је нео­пла­то­ни­чар­ски писац Јам­влих који је наро­да Божи­јег, има за циљ да пока­же струк­
опи­си­вао паган­ске јерур­ги­је (све­ште­но­деј­ ту­ру Цар­ства која је опи­са­на у Новом Заве­ту,
ства). Језик Псе­уд­ о-Дио­ни­си­ја је у пот­пу­но­ а сво­је коре­не има још у Ста­ром Заве­ту. Ове
сти нео­пла­то­ни­чар­ски, али је његов све­то­на­ слу­жбе, поје­ди­нач­но узе­те, нема­ју ника­кав
зор, његов корен и пола­зи­ште хри­шћан­ска зна­чај – шта­ви­ше, саме за себе су пот­пу­но

новембар / децембар 2018 21

ТЕМА БРОЈА
бесми­сле­не. Њихов сми­сао се испу­ња­ва тек
у њихо­вом једин­ству у Литур­ги­ји. Све оне, и
све­ште­нич­ке и лаич­ка слу­жба, јесу даро­ви
Божи­ји који кроз посеб­ност слу­же­ња тре­ба
да иска­жу разно­ли­кост и једин­ство Цркве
као бого­чо­ве­чан­ског орга­ни­зма који је Тело
Хри­сто­во. Међу­тим, ова пред­ста­ва Цар­ства
није само сим­бо­лич­ка при­сут­ност Бога и
њего­ве ствар­но­сти међу нама. Човек није
само пасив­ни при­ма­лац или инстру­мент у
Божи­јим рука­ма. Наи­ме, у тврд­њи да је човек
све­ште­ник тво­ре­ви­не, нала­зи се мисао да у
себи саби­ра све оно што сачи­ња­ва видљи­ви
и неви­дљи­ви космос – мали космос (микр­о­
ко­смос) у вели­ком. Из тог раз­ло­га, човек је и
посред­ник изме­ђу Бога и тво­ре­ви­не. Прво­
ство­ре­ни човек, Адам, одбио је ово назна­
че­ње услед обма­не коју му је пону­дио ђаво,
а он је при­хва­тио као реал­ност. Адам није
изгу­био лик Бож­ији који је уткан у њега, али
је могућ­ност слич­но­сти (подо­би­ја) са Богом
изо­кре­ну­та и помра­че­на. Сто­га и дола­зи Син
Божи­ји, који поста­је човек не би ли упра­во
чове­ка (читај сва­ког поје­ди­нач­но) вра­тио
у пози­ци­ју коју му је наме­нио – бого­ли­ког
бића које посре­ду­је изме­ђу Бога и све­та; који
све­ште­но­слу­жи тај­ну Божи­јег домо­стро­ја
спа­се­ња. Из овог раз­ло­га, литур­гиј­ске слу­
жбе нису даро­ви Божи­ји који изгра­ђу­ју свет
као сли­ку Цар­ства Божи­јег, а да смо ми као
људи само про­вод­ни­ци тога (попут каквих
„функ­ци­о­не­ра“). Сва­ки од ових даро­ва јесте
уства­ри и пуно­ћа Хри­сто­вог слу­же­ња, Хри­
ста као над­зи­ра­те­ља (епи­ско­па), или пасти­
ра (пре­зви­те­ра) или слу­ге (ђако­на). При­том,
упу­ће­ни јед­ни на дру­ге у уза­јам­ном про­жи­
ма­њу и пре­да­ва­њу. Уз то, човек као онај коме
је даро­ва­на све­ште­нич­ка слу­жба нео­п­ход­но
мора да буде досто­јан носи­лац тог дара. Сва­
ко од нас, било да је лаик, било да је све­ште­
ник, тре­ба да узвра­ти на овај дар. У пита­њу је
само­пре­да­ва­ње себе Богу у љуба­ви Којим ми
кроз врлин­ски живот и пре­о­бра­жај у под­ви­
гу отва­ра­мо себе за дар Бож­ији којег поста­је­
мо носи­о­ци и онда га у евха­ри­стиј­ском само­
при­но­ше­њу пре­да­је­мо дру­ги­ма.
Шта нам ово гово­ри? Нај­пре да поло­жај
који има­мо у Цркви, почев­ши од оног ко се
22 6 / 2018
крстио и миро­по­ма­зао па до епи­ско­па не
тре­ба да узи­ма­мо здра­во за гото­во. Скло­ни
смо, услед сла­бо­сти при­ро­де, да дар пои­сто­
ве­ти­мо са моћи и сма­тра­мо да оно што смо
доби­ли нам при­па­да без тру­да, те да власт
коју собом носи бес­по­го­вор­но јесте наша.
Поч­ни­мо од лаи­ка који исти­чу себе као вели­
ке вер­ни­ке, који сла­ве сла­ву, пале све­ће, о
вели­ким пра­зни­ци­ма иду у Цркву до све­ште­
ни­ка и епи­ско­па који себе на осно­ву слу­жбе
издва­ја­ју од обич­ног наро­да. Тра­ги­ка лежи у
томе што нас мисао наво­ди да наш цркве­ни
поло­жај покри­ва све сла­бо­сти које има­мо.
А није тако. Када тако чини­мо, онда чини­мо
исту ону гре­шку коју је начи­нио Адам узев­ши
плод зна­ња добра и зла. Но, пре­вас­ход­ни­је
су пози­тив­не после­ди­це ово­га. Даро­ви које
нам Бог дару­је у Цркви, а као један од нај­ва­
жни­јих дар све­ште­но­слу­же­ња (епи­скоп, пре­
зви­тер, ђакон), нису само нешто што нам Бог
даје да би Црква пред­ста­вља­ла, осли­ка­ва­ла
Тело Хри­сто­во. Они су нај­пре лич­ни. Бог нам
их дару­је да, врше­ћи све­ште­нич­ко слу­же­
ње уте­ме­љу­је­мо сво­ју лич­ну раз­ли­чи­тост и
посеб­ност као и љубав­но (ага­пиј­ско) при­хва­
та­ње раз­ли­чи­то­сти дру­гих. Сва­ка од све­ште­
нич­ких слу­жби – епи­скоп­ска, пре­зви­тер­ска и
ђакон­ска – има сми­сао и свр­ху онда када пома­
же да се дру­ги бла­го­дат­ни даро­ви оства­ре.
На кра­ју, уко­ли­ко жели­мо да сво­је хри­
шћан­ство прак­ти­ку­је­мо на пра­ви начин, да
бисмо њиме све­до­чи­ли и дру­ги­ма, тре­ба да
поч­не­мо од тога да је сва­ки хри­шћа­нин све­
ште­ник. Онај који осве­ћу­је свој космос, свој
свет. Дакле, оства­ру­је се у крсном слу­же­њу
све­ту и бли­жњи­ма са који­ма живи. Они међу
хри­шћа­ни­ма који су све­ште­но­слу­жи­те­љи
изгра­ђу­ју­ћи Цркву као литур­гиј­ску зајед­
ни­цу – зајед­ни­цу уза­јам­не љуба­ви и сусре­
та са Богом – отва­ра­ју могућ­ност да сви ми
овде и сада, у сили Духа Све­то­га, дожи­вља­
ва­мо једин­ство и радост живо­та цело­куп­не
тво­ре­ви­не као конач­ног сми­сла посто­ја­ња
у неис­ка­зи­вом про­жи­ма­њу са Богом који је
бес­крај­на и непојм­љи­ва љубав.  
Аутор је пре­да­вач вер­ске наста­ве
у Два­на­е­стој бео­град­ској гим­на­зи­ји
ТЕМА БРОЈА

Све­ште­ник – биће зајед­ни­це

Руко­по­ло­же­ње као уво­ђе­ње у слу­жбу пред­сто­ја­ња кроз литур­гиј­ски дога­ђај само
по себи је доказ да ван литур­гиј­ске зајед­ни­це нема пра­вил­ног раз­у­ме­ва­ња теме
све­штен­ства

Про­то­на­ме­сник
Алек­сан­дар Р. Јев­тић

К ада би се напра­ви­ла анке­та о томе ко је

све­ште­ник сигур­но бисмо доби­ли мно­
штво раз­ли­чи­тих одго­во­ра. Неки би били
похвал­ни, а неки покуд­ни. Ипак, до пра­вог
одго­во­ра, да смо сви ми пра­во­слав­ни хри­
шћа­ни „цар­ско све­штен­ство“ (1 Пт 2, 9), рет­ко
бисмо дошли. Овде би се тре­ба­ло зау­ста­ви­ти
и потра­жи­ти поја­шње­ње.
Инди­ви­ду­а­ли­стич­ка свест се на поме­ну­
том слу­ча­ју про­ја­вљу­је у пуној тра­гич­но­сти
коју носи по цркве­ни живот. Без све­сти о
сво­јој при­пад­но­сти и без уче­ство­ва­ња (уде­
о­ни­ча­ре­ња, при­ча­сно­сти) у живо­ту Цркве, у
Тај­ни Хри­ста, крште­ни људи оста­ју без белих
крштењ­ских хаљи­на које се непре­ста­но
чисте и перу кроз обла­че­ње у Хри­ста. Он је
дава­лац, али и обра­зац (архе­тип) свих бла­го­
дат­них слу­жби Цркве. Њего­во слу­же­ње спа­
се­њу рода људ­ског, успо­ста­вља­ње зајед­ни­це
чове­ка са Богом, основ је посто­ја­ња Цркве
као бого­чо­ве­чан­ског Тела. Све­ти Апо­стол
Павле је у Посла­ни­ци Корин­ћа­ни­ма (1 Кор
12), на убе­дљив и сли­ко­вит начин испо­ве­дио
да су све слу­жбе у Цркви раз­ли­чи­ти даро­ви
Бож­ији, а јед­ни без дру­гих не могу. Сви су од
јед­ног Духа Даро­дав­ца. Као што цело тело
чове­ко­во пати када га боли неки поје­ди­ни
део, тако је и са Црквом која је јед­но вели­ко
мистич­ко Тело Хри­сто­во про­ја­вље­но у Све­тим
тај­на­ма, по речи­ма Све­тог Нико­ле Кава­си­ле.
Када из ова­ко поста­вље­не тео­ло­ги­је слу­жби
у Цркви отво­ри­мо про­зор у пре­о­вла­ђу­ју­ће и
савре­ме­но дожи­вља­ва­ње теме све­штен­ства,
виде­ће­мо да су се мно­ги одре­кли или сра­ме­

новембар / децембар 2018 23

ТЕМА БРОЈА

жљи­во пову­кли из слу­жбе која је основ њихо­

ве вере. Све­ште­ник, човек у црној или ман­ти­ји
неке дру­ге боје, остао је уса­мље­ни пред­став­
ник све­штен­ства Хри­сто­вог. Од пред­сто­ја­те­ља
литур­гиј­ске зајед­ни­це која носи на себи печат
све­штен­ства Хри­сто­вог про­ја­вље­ног у раз­ли­
чи­тим слу­жба­ма, он је постао пошто­ва­ња или
поку­де вре­дан поје­ди­нац о коме се често гово­
ри као о једи­ном репре­зен­ту Цркве. Оста­ли се
често држе на дис­тан­ци, изу­зев малог бро­ја
оних који су схва­ти­ли сво­је место у цркве­ном
живо­ту, па тиме и место чове­ка у ман­ти­ји. А
како би тре­ба­ло да буде?
Мера свих ства­ри је Све­та Литур­ги­ја. У њој
пре­по­зна­је­мо раз­ли­чи­те моде­ле уче­шћа, али
један изгра­ђу­ју­ћи иден­ти­тет коме при­па­да­
ју сви уче­сни­ци без обзи­ра на слу­жбу тј. дар
Божи­ји који су при­ми­ли. Ста­ро­за­вет­на сли­
ка пасти­ра и ста­да је од стра­не Све­тих про­
ро­ка често кори­шће­на како би под­се­ти­ла на
важност зајед­ни­це. Они нису кри­ти­ко­ва­ли
само пасти­ре, нити само овце, већ су гово­ри­ли „Ја те, дакле, закли­њем пред Богом и
о угро­же­но­сти свих када не посто­ји једин­ство. Госпо­дом нашим Ису­сом Хри­с том, који
У ново­за­вет­ној исто­ри­ји, оства­ре­ном меси­јан­ ће суди­ти живи­ма и мртви­ма јавља­њем
ском ишче­ки­ва­њу, ми има­мо јед­ног Пасти­ра и сво­јим и Цар­с твом сво­јим: Про­по­ве­дај
сви смо овце ста­да Њего­вог. То је тај­на једин­ реч, настој у вре­ме и невре­ме, пока­рај,
ства, сабор­но­сти свих пра­во­слав­них хри­шћа­ запре­ти, уте­ши, са сва­ком стр­пљи­во­шћу
на. Пред­сто­ја­ње локал­ним цркве­ним зајед­ и поу­ком. Јер ће доћи вре­ме када здра­
ни­ца­ма је наста­вља­ње дела Хри­сто­вог кроз ве нау­ке неће под­но­си­ти, него ће по
исто­ри­ју у којој се про­ја­вљу­је есха­то­ло­шка сво­јим жеља­ма оку­пи­ти себи учи­те­ље
ствар­ност дола­ска Хри­сто­вог међу нас. Руко­ да их чешу по уши­ма; И одвра­ти­ће уши
по­ло­же­ње као уво­ђе­ње у слу­жбу пред­сто­ја­ња од исти­не, а окре­ну­ти се бај­к а­ма. А ти
кроз литур­гиј­ски дога­ђај само по себи је доказ буди тре­звен у све­му, зло­па­ти се, врши
да ван литур­гиј­ске зајед­ни­це нема пра­вил­ног дело јеван­ђе­ли­с та, слу­же­ње сво­је испу­
раз­у­ме­ва­ња теме све­штен­ства. ни“ (2 Тим 4, 1–5).
За здрав живот у цркве­ном сми­слу, нео­
п­ход­на је истин­ска хри­шћан­ска љубав. Она паро­хи­ју од вер­ног наро­да је већ првог дана
чини да све­ште­ник као пред­сто­ја­тељ литур­ добио савет: ако будеш као про­та Рат­ко сви
гиј­ске зајед­ни­це пре­по­зна­је вер­ни народ ћемо те воле­ти. У све­до­чан­ство љуба­ви овог
као сво­ју паству и љубље­ну децу у Хри­сту. све­ште­ни­ка пре­ма наро­ду и наро­да пре­ма
Са дру­ге стра­не, вер­ни народ пре­по­зна­је у њему имао се при­ли­ку потом и уве­ри­ти. Када
све­ште­ни­ку свог духов­ног оца који их воли је у нови­је вре­ме дошао нови све­ште­ник на
и кога воле као оно­га ко их води ка спа­се­њу. паро­хи­ју, сазнао је за про­ту Рат­ка. На њего­
Сре­ди­ном два­де­се­тог века на јед­ној паро­ вом гро­бу често је виђао да сто­ји здра­ва и
хи­ји на пла­ни­ни Тари био је све­ште­ник који лепа јабу­ка коју су људи доно­си­ли.  
је рев­но­вао у сво­јој слу­жби. Стра­дао је од
кому­ни­ста на вео­ма суров и лукав начин. Аутор је све­ште­ник при хра­му
Мла­ди све­ште­ник који је касни­је дошао на ту Све­то­га Саве у Кра­ље­ву

24 6 / 2018
ТЕМА БРОЈА
Епи­скоп – ико­на Хри­сто­ва
По уче­њу све­ште­но­му­че­ни­ка Игна­ти­ја Анти­о­хиј­ског епи­скоп је: сли­ка Оче­ва, у
Цркви пред­сто­ја­тељ на месту Божи­јем
Бра­ни­слав
Илић
С ве­ти Апо­стол Павле у сво­јој првој посла­
ни­ци Тимо­те­ју гово­ри о узви­ше­ној епи­
скоп­ској слу­жби казу­ју­ћи да ко епи­скоп­ство
жели, добро дело жели (1Тим З, 1). Наста­вља­
ју­ћи, Апо­стол Павле набра­ја и врли­не које
тре­ба да кра­се вас­це­ло биће јед­ног епи­
ско­па, јер по речи­ма Све­тог Јова­на Зла­то­у­
стог: Сви тре­ба да гле­да­ју на епи­ско­па и да
по њего­вом живо­ту уре­ђу­ју свој соп­стве­ни
живот. У том духу, исти све­ти­тељ саве­ту­
је епи­ско­пе речи­ма: Уко­ли­ко будеш водио
живот досто­јан (сво­га чина), нико те неће
пре­зи­ра­ти због узра­ста, него ће ти се још
више сва­ко диви­ти.
Вели­ки отац Цркве, Све­ти све­ште­но­му­че­
ник Игна­ти­је Бого­но­сац, гово­ре­ћи о слу­жби
епи­ско­па саве­ту­је: Сле­ди­те сви епи­ско­па као
што је Исус сле­дио Оца небе­ског, а пре­зви-
те­ре сле­ди­те као апо­сто­ле. Све­ти Игна­ти­је
новембар / децембар 2018
ТЕМА БРОЈА
наста­вља и каже: Настој­те да слу­жи­те јед­ну
Евха­ри­сти­ју, јер јед­но је Тело Госпо­да нашег
Ису­са Хри­ста и јед­на је чаша једин­ства крви
Њего­ве; један је жртве­ник, као што је и један
епи­скоп зајед­но са пре­зви­те­ри­ма и ђако­ни-
ма. Исти све­ти­тељ у сво­јој посла­ни­ци Маг­
не­жа­ни­ма, вер­ном наро­ду Божи­јем пред­ла­
же да позна­ју дог­ма­те цркве­не и да у све­му
успе­ва­ју телом и духом, вером и љуба­вљу, у
Сину и Оцу и Духу, у почет­ку и свр­шет­ку, са
њихо­вим епи­ско­пом. Јер, кад се вер­ни пови­
ну­ју епи­ско­пу, то је исто као да се пови­ну­ју
Ису­су Хри­сту. Без епи­ско­па ништа не ради-
ти, већ се њему и све­штен­ству пови­нуј­те.
По уче­њу све­ште­но­му­че­ни­ка Игна­ти­ја Анти­
о­хиј­ског епи­скоп је: сли­ка Оче­ва, у Цркви
пред­сто­ја­тељ на месту Божи­јем. У руци
епи­ско­па се сажи­ма сва­ка духов­на власт. Сви
тре­ба да сле­ду­ју вољи епи­ско­па као што је
(Извор: Епархија захумско-херцеговачка)
25
ТЕМА БРОЈА
све све­штен­ство које је сагла­сно са епи­ско-
пом сагла­сно као стру­не са гита­ром. А ко
тај­но од епи­ско­па нешто у Цркви ради тај
слу­жи ђаво­лу. Јер, ни Хри­стос буду­ћи са Оцем
сје­ди­њен, не учи­ни ништа без Оца, тако не
тре­ба да чини ни народ Божи­ји ништа без
епи­ско­па, вели у посла­ни­ци Маг­не­жа­ни­ма
Све­ти Иган­ти­је. Тамо где се поја­ви епи­скоп,
тамо нека буде и мно­штво наро­да, као што
тамо гдеје Хри­стос, тамо је и сабор­на Црква.
Епи­скоп није вла­сник бла­го­дат­не ризни­
це бла­го­да­ти Божи­је коју би могао да дели
они­ма који­ма жели, јер, по речи­ма Све­тог
Дио­ни­си­ја Аре­о­па­ги­та, епи­скоп је, као бого-
љу­би­ви све­ште­но­са­вр­ши­тељ само онај који
обзна­њу­је вољу Божи­ју; он не узво­ди вла­сти-
том бла­го­да­ћу кан­ди­да­те на сте­пе­не све-
штен­ства, него га Бог покре­ће на сва јерар-
хиј­ска осве­ће­ња. Бла­го­дат је ваи­сти­ну живи
дар Духа Све­то­га који живи у Цркви, како и
поје­мо у јед­ној бого­слу­жбе­ној песми Све­тим
Духом сва­ка душа живи. С јед­не стра­не Све­
ти Дух пре­ва­зи­ла­зи све земаљ­ске порет­ке и
инсти­ту­ци­је, али са дру­ге стра­не ства­ра себи
оби­та­ли­ште, које у земаљ­ским пре­де­ли­ма
има ова­кве или она­кве црте, и које пред­ста­
вља спо­ља­шњи израз Духа, сасуд у коме се
чува­ју Њего­ви бла­го­дат­ни и осве­ћу­ју­ћи даро­
ви. Наве­де­но чуде­сно ста­ни­ште Духа Све­то­га
јесте Црква Божи­ја која је кроз веко­ве на све­
штен и бла­го­сло­вен начин про­не­ла дра­го­це­
ну ризни­цу бого­от­кри­ве­не Исти­не. Епи­скоп
се обра­ћа вас­це­лој Цркви сабра­ној на евха­
26 6 / 2018
(Извор: Епархија захумско-херцеговачка)
ри­стиј­ском сабра­њу, да се са сва­ком љуба­
вљу и усрд­но­шћу помо­ли за нис­по­сла­ње
бла­го­да­ти Духа Све­то­га на оно­га кога је сâм
Дух руко­про­и­звео одно­сно иза­брао и упу­тио
на цркве­но слу­же­ње, а иза­бра­ност од стра­не
сабра­не локал­не Цркве пред­ста­вља један од
кри­те­ри­ју­ма пре­по­зна­ва­ња воље Божи­је, јер
се на узви­ше­ну слу­жбу епи­ско­па не иза­би­ра
неко ко је наро­ду по вољи, него ко је већ уна­
пред иза­бран од Бога за слу­же­ње.
Из наве­де­них исцрп­них и зна­чај­них све­
до­чан­ста­ва јасно иси­ја­ва чиње­ни­ца да је
цен­тар епи­скоп­ске слу­жбе упра­во ико­ни­зо­
ва­ње Госпо­да нашег Ису­са Хри­ста, једи­ног
истин­ског и савр­ше­ног све­ште­но­слу­жи­те­ља,
који при­но­си и који се при­но­си, који при­ма и
који се раз­да­је (моли­тва Херу­вим­ске песме).
Хри­стос је исто­вре­ме­но и хра­ни­тељ и хра-
на, Он је Тај Који пру­жа Хлеб живо­та, а Он је
и то што се пру­жа; Он је Живот за живе, Мир
за оне који тра­же пре­да­ха, Огр­тач за оне који
се желе оде­ну­ти. Заи­ста, Он је Тај са Којим
може­мо кора­ча­ти, јер Он је и Пут, а поврх
тога, Он је свр­ше­так и крај Пута, поу­ча­ва
нас Све­ти Нико­ла Кава­си­ла.
А по речи­ма Све­тог Ата­на­си­ја Вели­ког: без
епи­ско­па као пред­сто­ја­те­ља Литур­ги­је, не
може­мо гово­ри­ти нити о Цркви нити о спа-
се­њу у Хри­сту. Јер, као што се Хри­стос огле-
да у Оцу, тако исто и епи­скоп, који је ико­на
Хри­сто­ва, може да каже да чини дело Хри-
сто­во, бива­ју­ћи у пот­пу­но­сти огле­да­ло или
ико­на Хри­сто­ва.  
ТЕМА БРОЈА
Одго­вор­ност и жртва
све­ште­но­слу­жи­те­ља
Буду­ћи силом Духа Све­тог уве­ден у Све­ту тај­ну Све­штен­ства, све­ште­нич­ки кан­ди-
дат поста­је сво­је­вр­сна небе­ска ико­на од пове­ре­ња за сво­ју паству, ико­на која од
земље води до неба
Хаџи Дра­ган
Б. Попо­вић
Р аз­ми­шља­ју­ћи о Све­тој тај­ни Све­штен­ства
неми­нов­но дола­зи­мо до нај­спа­со­но­сни­јих
живот­них пој­мо­ва: одго­вор­но­сти и жртве. Одго­
вор­ност пре­ма Богу који је све­ште­но­слу­жи­те­ља
Себи у слу­жбу при­звао, и жртве за пове­ре­ну му
паству и сво­ју поро­ди­цу, за коју ће поред оста­
лог мора­ти и на Стра­шном Хри­сто­вом Суду дати
одго­вор за сва­ку душу поје­ди­нач­но.
Носе­ћи нај­све­ти­ји лик Бога у себи, све­ште­
ник Све­том тај­ном Крште­ња уво­ди ново­кр­
ште­ног у Цркву која је Тело Хри­сто­во. Затим
га при­че­шћу­је Хри­стом, испо­ве­да га, вен­ча­
ва. Сече слав­ски колач. И на кра­ју, за њега
опе­лом моли­тве­но даје „пре­по­ру­ку“ Госпо­
ду, све­до­че­ћи о вери и живо­ту сво­га чада из
паро­хи­је чији живот он нај­бо­ље позна­је.
Буду­ћи силом Духа Све­тог уве­ден у Све­ту
тај­ну Све­штен­ства, све­ште­нич­ки кан­ди­дат
новембар / децембар 2018
ТЕМА БРОЈА
поста­је сво­је­вр­сна небе­ска ико­на од пове­
ре­ња за сво­ју паству, ико­на која од земље
води до неба. Он поста­је дома­ћин који се
у Цркви моли­тве­но обра­ћа Богу и доче­ку­
је вер­ни народ. Све­ште­ник се на Литур­ги­ји
моли и узно­си моли­тве за сво­је гре­хе и незна-
ња народ­на.
Све­ти Јован Зла­то­у­сти у свом делу Шест
књи­га о све­штен­ству, поред оста­лог, каже
да бого­с лу­же­ње Све­те Литур­ги­је није устро-
је­но на земљи, иако се она слу­жи на земљи
већ на небу и слу­жи је човек. Литур­ги­ја се и
нази­ва Божан­стве­ном, јер јој је корен на
небу, а кро­шња код нас у вре­ме­ну, коју ми
види­мо зајед­но са све­ште­ни­ком који је слу­
жи, и Богом који је при­су­тан, али се не види.
Пре­ко руке све­ште­ни­ка сви ми при­но­си­мо
даро­ве при­ро­де које све­ште­ник у име свих
(Извор: icon-art.info)
27
ТЕМА БРОЈА

крште­них људи пре­да­је на уздар­је Богу Оцу.

Дух Све­ти те исте даро­ве пре­тва­ра у Тело и
Крв Хри­сто­ву (под видом хле­ба и вина), који
је на Литур­ги­ји тро­ја­ко при­су­тан; као Онај
који се при­но­си и као Онај који при­но­си,
у лику све­ште­но­слу­жа­шчег. Хри­стос је на
Литур­ги­ји при­су­тан и као Суди­ја. Он слу­жи
Божан­стве­ну Литур­ги­ју, као Син и Спа­си­тељ,
а све­ште­ник саслу­жу­је и то је за њега нај­ве­ћа
одго­вор­ност.
Све­ште­ни­ко­ва оде­ж да тре­ба да буде
чиста и бли­с та­ва, но још бли­с та­ви­ји тре­ба
да буде његов испо­вед­ни живот у Хри­с ту.
Слу­жи­ти слу­жбу над свим слу­жба­ма, Све­т у
Литур­ги­ју, не могу ни архан­ге­ли ни анге­ли
који на небу гле­да­ју у сјај лица Бож­ијег, а
све­ште­ник може, и слу­жи је. Пре­ко њего­вих
руку и на његов при­зив дола­зи Дух Све­ти Са о. Андрејем, игуманом манастира Сланци

Све­ти Јован Зла­то­у­сти у свом делу Шест књи­га о

све­штен­ству, каже да бого­слу­же­ње Све­те Литур­ги­је
није устро­је­но на земљи, иако се она слу­жи на земљи,
већ на небу и слу­жи је човек
у моли­тви (епи­к ле­зи) када се хлеб и вино
тајан­с тве­но пре­тва­ра­ју и поста­ју Тело и Крв
Хри­с то­ва.
Све­ште­ник је све­ште­но­слу­жи­тељ Божи­ји,
али је и човек са људ­ским сла­бо­сти­ма. Све­
ште­ни­ци гре­ше, а вер­ни народ тре­ба да се
одго­вор­но опхо­ди пре­ма њихо­вим сла­бо­
сти­ма. Због тога Све­ти вла­ди­ка Нико­лај опо­
ми­ње: Пра­ва је дужност наро­да да се моли за
сво­је све­ште­ни­ке и када види грех све­ште-
ни­ка да о њему ћути, а не да га јав­но раз­гла-
ша­ва. Са дру­ге стра­не мно­штво је при­ме­ра
добре све­ште­нич­ке прак­се. Један дога­ђај из
живо­та добр­ог руског све­ште­ни­ка с кра­ја
19. века нади­ла­зи вре­ме и гово­ри упра­во о
одго­вор­но­сти и жртви која кра­си ову слу­жбу.
Убив­ши сво­га бога­тог ком­ши­ју човек је
дошао код паро­хиј­ског све­ште­ни­ка да одмах
окр­ва­вље­них руку испо­ве­ди свој грех. Одла­
зе­ћи са испо­ве­сти свој крва­ви нож уба­цу­је
тај­но у све­ште­ни­ко­ву ман­ти­ју што ће касни­је
инспек­то­ри­ма бити доказ и повод за поди­за­
ње опту­жни­це про­тив све­ште­ни­ка за почи­
ње­но уби­ство. На саслу­ша­њу при­ли­ком
испи­ти­ва­ња све­ште­ни­ка, он није дао одго­вор
како се крва­ви нож нашао у њего­вој ман­ти­ји,
јер би тиме пре­кр­шио дати завет на руко­по­
ло­же­њу: Све­та тај­на Испо­ве­сти заве­ту­је све­
ште­ни­ка да се испо­вест ника­да не обја­вљу­је,
већ оста­је тај­на изме­ђу Бога, испо­ве­да­но­га
и испо­вед­ни­ка. Све­ште­ник је том при­ли­ком
осу­ђен на 40 годи­на роби­је Хри­ста ради,
Који је себе при­нео на жртву због сва­ког
чове­ка, и пра­вед­ни­ка и непра­вед­ни­ка.
Све је у одно­су на Бога и чове­ка пре­кри­ве­
но велом тај­не која се нека­да тешко раз­у­ме
или се не раз­у­ме. Сто­га није наше да осу­ђу­је­
мо, већ да непре­ста­но расу­ђу­је­мо, пого­то­во
о све­ште­ни­ци­ма, чија је слу­жба испо­вед­нич­
ка и муче­нич­ка. 

28 6 / 2018
ТЕМА БРОЈА

Од доброг коре­на,

ТЕМА БРОЈА
добар и плод
Док је Срби­ма таквих мона­ха, мона­хи­ња и све­ште­ни­ка, какве сам имао при­ли­ке
да видим у овим све­ти­ња­ма, дотле ће и милост Божи­ја бити са нашим наро­дом
Пре­зви­тер
Оли­вер Субо­тић

У мана­сти­ру Све­ти Роман (епар­хи­ја нишка)

наш часо­пис се редов­но пра­ти од стра­не
мана­стир­ског брат­ства. Као уред­ник Пра­во-
слав­ног миси­о­на­ра, у току послед­њих неко­
ли­ко годи­на сам више пута добио брат­ски
позив од игу­ма­на, о. Дама­ски­на (Гра­бе­жа), и
њего­вог оца, про­те Влај­ка (који слу­жи при
мана­сти­ру) да дођем у посе­ту. Ове годи­не, на
пра­зник Све­те Прво­му­че­ни­це Текле конач­но
се ука­за­ла при­ли­ка.
Од Бео­гра­да до мана­сти­ра Све­ти Роман
дола­зи се ауто­пу­тем за Ниш. Скре­ће се код
Ражња, а потом се добрим асфалт­ним путем
наста­вља неких 15-ак кило­ме­та­ра. Први пут
сам ову све­ти­њу посе­тио пре 20 годи­на, као
пола­зник миси­о­нар­ске шко­ле при Хра­му
Све­тог Алек­сан­дра Нев­ског у Бео­гра­ду. Тада
је рав­но 11 ауто­бу­са пуних вер­ног наро­да
(!) водио бла­же­но­по­чив­ши про­та Љубо­драг
Петро­вић, који је родом упра­во из кру­ше­вач­
Уредник часописа са игуманом Дамаскином
ког кра­ја, из села Као­ник. Била су то посеб­на и протом Влајком
вре­ме­на и огро­ман миси­о­нар­ски полет, кога
данас, нажа­лост, све мање има. сам којим слу­ча­јем дошао на вре­ме и слу­жио
Потреб­но је отпри­ли­ке два сата да би слу­жбу зајед­но са оста­лим све­ште­но­слу­жи­те­
се из Бео­гра­да сти­гло до мана­сти­ра Све­ти љи­ма, дома­ћи­ни би сигур­но инси­сти­ра­ли да
Роман. Због непред­ви­ђе­них окол­но­сти на бесе­дим, те би тако вер­ни народ био лишен
путу, нисам сти­гао на вре­ме на Све­ту Литур­ изван­ред­не бесе­де о. Влај­ка.
ги­ју, тако да нисам саслу­жи­вао са мана­стир­ Пра­ва све­ште­нич­ка про­по­вед тре­ба да
ском бра­ти­јом. И таман када сам се упи­тао инспи­ри­ше и да покре­ће чове­ка, који из ње
зашто сам морао да зака­сним баш у тој првој тре­ба да запам­ти кључ­не пору­ке. Нека­да
„зва­нич­ној“ посе­ти, одго­вор је сти­гао кроз је довољ­на само јед­на рече­ни­ца да доне­се
бесе­ду про­те Влај­ка. Била је то окре­пљу­ју­ про­ме­ну у нечи­јем живо­ту. У див­ној бесе­ди
ћа про­по­вед: све­то­о­тач­ки уте­ме­ље­на, јасна, о. Влај­ка нека­ко су се издво­ји­ле две кључ­не
кон­крет­на, језгро­ви­та (без пре­те­ра­них укра­ мисли: о томе да је потреб­но не само да пра­
са који скре­ћу пажњу), поуч­на, леко­ви­та. Да шта­мо непри­ја­те­љи­ма, већ и да сами не буде­

новембар / децембар 2018 29

ТЕМА БРОЈА

мо непри­ја­те­љи нико­ме, и о томе да се не

пла­ши­мо ако смо у мањи­ни, јер су нај­вред­
ни­је ства­ри у све­ту увек мало­број­не.
Литур­гиј­ска зајед­ни­ца при мана­сти­ру Све­
тог Рома­на је број­на и чине је вер­ни­ци из
разних кра­је­ва, углав­ном из окол­них гра­до­ва
и села. Нерет­ко је мана­стир­ски храм пре­пун
људи, тако да испред ула­зних вра­та буде два­
де­се­так вер­ни­ка који не могу ући, но добро
озву­че­ње чини да се у слу­жби може моли­тве­
но уче­сто­ва­ти и напо­љу. Бла­го­дат Божи­ја се
осе­ти­ла током слу­жбе не само у хра­му, већ и у
сва­ком кут­ку мана­стир­ске пор­те, нато­пље­не
све­ти­тељ­ским моли­тва­ма веко­ви­ма рани­је.
После Све­те Литур­ги­је усле­ди­ла је трпе­
за љуба­ви у обли­жњем кона­ку. Гото­во сав
народ, прет­ход­но при­су­тан на Литур­ги­ји, се
сабрао у трпе­за­ри­ји, зајед­но са мона­штвом.
У мана­сти­ру Све­ти Роман се осе­ћа дух зајед­
ни­штва изме­ђу све­ште­но­слу­жи­те­ља (јеро­мо­
на­ха и све­ште­ни­ка) и наро­да Божи­јег. Ути­сак
је додат­но поја­ча­ла посе­та нишког све­штен­ Манастир Свети Роман (Извор: Orthphoto.net)
ства које је са сво­јом паством било на Све­тој
Литур­ги­ји, а потом и на трпе­зи љуба­ви. Деца још нешто: до сада нисам срео чове­ка чије је
са бла­го­сло­вом игу­ма­на отпе­ва­ше неку побо­ пре­зи­ме (Гра­беж) у толи­кој супрот­но­сти са
жну песму, а потом дође вре­ме за још јед­ карак­тер­ним осо­би­на­ма које има.
ну бесе­ду. Овај пут, са бла­го­сло­вом игу­ма­на Госто­прим­ство и ста­ра срп­ска побо­жност
Дама­ски­на, добио сам част да про­збо­рим коју су на сва­ком кора­ку у мана­сти­ру Све­ти
реч, освр­ћу­ћи се на сјај­ну бесе­ду о. Влај­ка. Роман. После трпе­зе, пову­кли смо се са игу­
Насто­ја­тељ све­ти­ње, о. Дама­скин, бого­слов­ ма­ном на раз­го­вор, у један вењак иза кона­ка.
ски је вео­ма обра­зо­ван човек. Прем­да рела­ Те̑ма је мно­го: миси­ја наше поме­сне Цркве,
тив­но млад по годи­на­ма, у свом насту­пу ода­ ста­ње у вер­ном наро­ду, све­штен­ству и мона­
је мудрост и, што је нај­ва­жни­је, пока­зу­је да је штву, про­бле­ма­ти­ка обра­зо­ва­ња нових бого­
сте­као мона­шко срце, које се задо­би­ја искљу­ слов­ских нара­шта­ја (игу­ман Дама­скин је јед­
чи­во моли­твом, пока­ја­њем и под­ви­гом, а не но вре­ме био про­фе­сор), иза­зо­ви који су за
само књи­шком мудро­шћу. Са дру­ге стра­не, нама и они који се тек нази­ру на хори­зон­ту.
његов отац по телу (рекао бих: и по духу), про­ Отац Дама­скин сми­ре­но изно­си сво­је ста­во­
та Влај­ко, је при­мер срп­ског све­ште­ни­ка. Пра­ ве и расу­ђи­ва­ња. Њего­ви су одго­во­ри про­
ви про­та из древ­них народ­них при­ча: побо­ же­ти фило­ка­лиј­ским духом који нагла­ша­ва
жан и моли­твен, а при­том радо­стан и ведар. цело­ви­тост, што ће рећи бого­слу­же­ње, лич­
Све­ште­ник ста­рин­ског кова, који је поте­као ну моли­тву и под­виг у јед­на­кој мери. То нас
из наро­да и стал­но је уз народ, и у добру и у је вео­ма обра­до­ва­ло и окре­пи­ло, с обзи­ром
злу. Не забо­ра­ви­мо да су све­ште­ни­ци у срп­ да смо данас све­до­ци све чешћег духов­ног
ском наро­ду углед сте­кли упра­во у бур­на вре­ редук­ци­о­ни­зма одно­сно пре­на­гла­ша­ва­ња
ме­на осло­бо­ди­лач­ких уста­на­ка, када је било јед­ног аспек­та живо­та у Хри­сту уз упо­ред­но
потреб­но пред­во­ди­ти паству у сва­ком погле­ запо­ста­вља­ње, или чак неги­ра­ње, дру­гих.
ду. Про­та Влај­ко је све­ште­ник упра­во тог кова, Насту­пи­ло је вре­ме за повра­так у Жар­ко­во.
какав данас, нажа­лост, све ређе сре­ће­мо. И На изла­ску из мана­стир­ске пор­те, о. Влај­ко

30 6 / 2018

Манастир Покрова Пресвете Богородице – Ђунис
(Извор: Wikipedia)
ТЕМА БРОЈА
*
У поврат­к у посе­тих и мана­с тир Покро­
ва Пре­с ве­те Бого­р о­д и­це у Ђуни­с у, где су
се уве­л и­ко спре­м а­л и за мана­с тир­с ку сла­
ву. Игу­м а­н и­ј а Мари­ј а (Васи­љ е­в ић), која
је поте­к ла из жар­ко­в ач­ке литур­гиј­с ке
зајед­н и­це у Бео­гра­ду, срдач­н о ме уго­с ти,
и поред свих сво­ј их оба­в е­з а око орга­н и­
за­ц и­ј е сла­в е. Ина­ч е, роди­те­љ и игу­м а­н и­ј е,
Дра­ган и Љиља­н а, су јед­н и од нај­р ев­н о­
сни­ј их вер­н и­к а у жар­ко­в ач­кој литур­гиј­
ској зајед­н и­ц и, тако да и за мати Мари­ј у
вре­д и оно што и за о. Дама­с ки­н а: од добр-
ог коре­н а, добар и плод.
Сам мана­с тир Покр­о ­в а Пре­с ве­те Бого­
ро­д и­це је устро­ј ен бес­п ре­кор­н о и вео­м а
лепо уре­ђ ен, са пре­д ив­н ом пор­том и кона­
ци­м а, тако да пред­с та­в ља јед­н о од нај­л еп­
ших мана­с тир­с ких окру­же­њ а у Срби­ј и.
Убр­з о у мана­с тир­с ку госто­п рим­н и­цу дође
и про­та Љуби­ш а Недељ­ко­в ић, који слу­ж и
при мана­с ти­ру, те са њим запо­ч е­с мо зани­

У див­ној бесе­ди о. Влај­ка нека­ко су се издво­ји­ле две

кључ­не мисли: о томе да је потреб­но не само да пра­шта­мо
непри­ја­те­љи­ма, већ и да сами не буде­мо непри­ја­те­љи
нико­ме, и о томе да се не пла­ши­мо ако смо у мањи­ни,
јер су нај­вред­ни­је ства­ри у све­ту увек мало­број­не
ме цели̑ва и крат­ко ми пору­чи: Сине, оно нај- мљив раз­го­в ор. Но пошто сам дома­ћ и­н е
бо­ље што имаш, дај Богу! Каква сила у јед­ној пре­к и­нуо у спре­м а­њу сла­в е, нисам се дуго
једи­ној јед­но­став­ној рече­ни­ци! Ето при­ме­ра задр­ж ао у овој све­ти­њ и, оста­в ив­ш и дужи
све­ште­нич­ке речи која има силу да покре­ће! бора­в ак за неко погод­н и­ј е вре­м е.
Ове речи нису нато­пље­не доми­шља­то­шћу, *
већ лич­ним духов­ним иску­ством. Тре­пет обу­ Крат­к а посе­т а две­м а све­т и­њ а­м а
зме чове­ка када се искре­но пре­и­спи­та њима: Нишке епар­х и­ј е је доне­л а изве­с ни теле­
да ли заи­ста даје оно нај­бо­ље што има Богу, сни умор због дужи­н е пута, али је исто­
попут какве жртве све­спа­ље­ни­це или, пак, вре­м е­н о даро­в а­л а духов­н о окре­п ље­њ е
при­но­се­ћи које­ка­кве овр­шке вара и себе и и осе­ћ ај да док је Срби­м а таквих мона­
дру­ге. Отац Влај­ко је, при­ме­ти­мо, оно нај­ ха, мона­х и­њ а и све­ш те­н и­к а, какве сам
бо­ље што има заи­ста дао Богу: сина у мона­ имао при­л и­к е да видим у овим све­т и­
штво, а ћер­ку за попа­ди­ју. И обо­је је учи­нио ња­м а, дотле ће и милост Божи­ј а бити са
од срца. нашим наро­д ом. 

новембар / децембар 2018 31

 ВИШЕ­ДЕТ­НЕ ХРИ­ШЋАН­СКЕ ПОРО­ДИ­ЦЕ
Поро­ди­ца Хаџи-Пурић
Ја бих сушти­ну хри­шћан­ског вас­пи­та­ња деце све­ла у две актив­но­сти:
моли се и ради. Деца која су добри ђаци и актив­ни на Литур­ги­ји ипак
има­ју јасну пред­ста­ву шта је добро, а шта није
Рад­ми­ла
Гру­јић
У хра­му Рожде­ства Пре­све­те Бого­ро­ди­це,
у бео­град­ском насе­љу Батај­ни­ца, упо­зна­
ли смо мла­ду удо­ви­цу Јеле­ну са три сина и
ћер­ком: Васи­ли­је (11), Јова­на (9), Или­ја (7)
и Сте­фан (3). У раз­го­во­ру са оцем Мила­ном
Алим­пи­ћем сазна­ли смо да је она висо­ко­
о­бра­зо­ва­на, да су децу одма­ле­на дово­ди­
ли на Литур­ги­ју и редов­но при­че­шћи­ва­ли,
да су се код њега испо­ве­да­ли, да о такви­ма
тре­ба писа­ти. Јеле­на теч­но гово­ри руски
и енгле­ски, а чита и пише на ита­ли­јан­ском,
грч­ком и сло­вен­ским јези­ци­ма у окру­же­њу
(бугар­ски, маке­дон­ски, сло­ве­нач­ки). Поми­
сли­ли смо – лин­гви­ста! Не, она је мате­ма­ти­
чар­ка и инфор­ма­ти­чар­ка. И то, пра­ва жена
на пра­вом месту! Бог о томе води рачу­на.
Сва­ко­га поста­вља на такво место на којем
може умно­жа­ва­ти од Њега даро­ва­не талан­
те. Чвр­ста вера је њен извор сна­ге и духов­не
радо­сти, кре­пи јој тело и душу, даје јој кри­ла.
А узда­ње у Бога олак­ша­ва бре­ме мно­штва
њених оба­ве­за које су се одјед­ном сру­чи­ле
32 6/ 2018
на неја­ка пле­ћа удо­ви­це и само­хра­не мај­ке
Јеле­не чији је супруг, Хаџи Ристо Пурић, пре­
ми­нуо 2016. годи­не. Сећа­ње на мужа је још
све­же и бол­но.
Како Вам је без воље­ног супру­га и сту­ба
поро­ди­це? Како сте мало­лет­ној деци обја­
сни­ли где им је отац? Може ли се даље?
Уз Бога се све може! Моли се и ради! Иако
је бол­но, деца схва­те. Ристо је био слу­жбе­
ник на вој­ном аеро­дро­му у Батај­ни­ци, радио
је у хели­коп­тер­ској и ватро­га­сној једи­ни­ци.
Ја пре­да­јем инфор­ма­ти­ку на Мате­ма­тич­ком
факул­те­ту и у Мате­ма­тич­кој гим­на­зи­ји. Бог
нам даје здра­вље да се бори­мо телом, умом
и духом, и да не кло­не­мо. Живот мора да иде
даље.
Коли­ко Вам зна­чи пре­фикс „хаџи“ који
исти­че­те испред пре­зи­ме­на?
Мно­го нам зна­чи. На покло­нич­ком путо­
ва­њу у Све­ту Земљу 2006. смо се упо­зна­

ли нас дво­је. Сви смо више­стру­ке хаџи­је,
и наша деца, осим Сте­фа­на. Више пута смо
доче­ка­ли бла­го­дат­ни огањ. Иако је тешко
ући у Храм Гро­ба Господ­њег без спе­ци­јал­не
позив­ни­це, нама су се деша­ва­ли нео­бич­но
лепи дога­ђа­ји. Посеб­но пам­тим дочек бла­го­
дат­ног огња 2010, са Или­јом у сто­ма­ку, док
сам се уз моли­тву про­би­ја­ла. Као труд­ни­цу
про­пу­сти­ли су ме до цркве Све­тог Јако­ва,
али нисам могла даље. Пет сати сам чека­ла
Вера је осно­ва свих исти­на, тако да сва­ка­ко
пре­ва­зи­ла­зи гра­ну­ла­ци­ју мате­ма­тич­ких дисци­пли­на
на сун­цу, и тада ми је при­шао вој­ни све­ште­
ник из Сара­је­ва, отац Алек­сан­дар, и увео
ме у храм. Тамо ме је грч­ки све­ште­ник отац
Дио­ни­сис увео пред олтар тако да сам на
малој уда­ље­но­сти од јеру­са­лим­ског патри­
јар­ха три сата при­су­ство­ва­ла моли­тва­ма за
при­зив огња. Ристо је са Васи­ли­јем и Јова­
ном ишао пре­ко бари­ка­да од 4 сата ују­тро
и нека­ко је успео да дође до Гол­го­те, али је
забо­ра­вио ранац са играч­ка­ма. Касни­је смо
га нашли исе­че­ног на кома­де, а вој­ни­ци су
нам рекли да им је био сум­њив. Кад су деца
новембар / децембар 2018
ВИШЕ­ДЕТ­НЕ ХРИ­ШЋАН­СКЕ ПОРО­ДИ­ЦЕ
виде­ла сила­зак бла­го­дат­ног огња, била су
зади­вље­на како он не пече. А 2013. сам са
дво­го­ди­шњим Или­јом у нарам­ку, сто­је­ћи пет
сати (од 4 сата ују­тро), била гру­бо исте­ра­на
из дво­ри­шта. Али моли­тва, један папир и
моје инфор­ма­тич­ко зна­ње, помо­гли су нам
да уђе­мо у храм. Руке су ме боле­ле јер сам
дете до 14 сати носи­ла на рука­ма. Моја мај­ка
Нада је била хаџи­ни­ца још 1996. годи­не. Тада
се у Изра­ел теже путо­ва­ло. Визе су наба­вља­
не у бел­гиј­ској амба­са­ди, јер није било изра­
ел­ског кон­зу­ла­та код нас.
Инфор­ма­ти­ком се углав­ном баве мушкар­
ци. Не може­мо ни зами­сли­ти како Ви, као
мај­ка четво­ро деце, све то пости­же­те? Коли­
ко сати седи­те сва­ко­днев­но за ком­пју­те­ром,
а коли­ко је пре­по­руч­љи­во?
С обзи­ром да је вео­ма мало жена у све­ту
так­ми­чар­ског про­гра­ми­ра­ња, а наро­чи­то
нема мај­ки са четво­ро деце, онда је и разу­
мљи­во што ужи­вам вео­ма при­сто­јан међу­
на­род­ни углед. У авгу­сту 2018. сам побе­ди­
33
ВИШЕ­ДЕТ­НЕ ХРИ­ШЋАН­СКЕ ПОРО­ДИ­ЦЕ
ла на избо­ри­ма за међу­на­род­ни коми­тет
Европ­ске јуни­ор­ске олим­пи­ја­де из инфор­
ма­ти­ке и оства­ри­ла тро­го­ди­шњи ман­дат.
Није било јед­но­став­но про­ла­зи­ти кроз рун­
де тог избо­ра, али сам при­јат­но изне­на­ђе­на
коли­ко при­ја­те­ља имам међу коле­га­ма из
дру­гих зема­ља. Тиме сам поста­ла прва жена
која је побе­ди­ла на избо­ри­ма за коми­тет под
покро­ви­тељ­ством IOI (Међу­на­род­не Олим­
пи­ја­де из инфор­ма­ти­ке). У бив­шој СФРЈ само
је један про­фе­сор из Срби­је успео да се избо­
ри за јед­но­го­ди­шњи ман­дат у међу­на­род­ном
коми­те­ту. При­ли­ком недав­ног госто­ва­ња у
Москви (сеп­тем­бар 2018.), као члан жири­ја
на так­ми­че­њи­ма Олим­пи­ја­да и Метро­по­ла,
дала сам доста изја­ва за руске меди­је и жур­
нал Olim­pi­a­da.ru који се бави нау­ком. Тема
је била рачу­нар­ство и уло­га жена у рачу­
нар­ству, а повод је био позив руских коле­
га мате­ма­ти­ча­ра са МГУ (Москов­ски држав­
ни уни­вер­зи­тет), да будем члан жири­ја за
инфор­ма­ти­ку на так­ми­че­њи­ма Олим­пи­ја­да
и Метро­по­ла, која је оку­пи­ла 33 пре­сто­ни­
це све­та (од Лиме до Мадри­да, од Пекин­га
до Бер­ли­на) на так­ми­че­њу из мате­ма­ти­ке,
инфор­ма­ти­ке, физи­ке и хеми­је. За ком­пју­те­
ром сам оно­ли­ко коли­ко је нужно.
Као удо­ви­ца, да ли наи­ла­зи­те на мате­ри­
јал­ну подр­шку од држав­них инсти­ту­ци­ја или
неку дру­гу?
Оста­ла сам пот­пу­но сама са децом и помоћ
доби­ја­мо од моје маме Наде. Не при­ма­мо
помоћ од држа­ве. Једи­на цркве­на орга­ни­
за­ци­ја која нам је пону­ди­ла потвр­ду сабор­
но­сти или хри­шћан­ске уте­хе јесте Вер­ско
добро­твор­но ста­ра­тељ­ство које децу дару­је
школ­ским при­бо­ром, намир­ни­ца­ма и јед­
но­крат­ном мате­ри­јал­ном испла­том. За то
– вели­ко хва­ла. Тако­ђе се захва­љу­јем свим
све­ште­ни­ци­ма који су одслу­жи­ли опе­ло на
сахра­ни мог супру­га без нов­ча­не надок­на­де.
Све што није од вје­ре гри­јех је (Рим 14, 23).
Какав је био Ваш живот­ни пут и пут до пра­ве
вере?
Рође­на сам у Бео­гра­ду, а моји роди­те­љи,
Нада и Жељ­ко, поре­клом су из Сре­ма. Ја
34 6/ 2018
сам једи­ни­ца, због про­бле­ма мај­ке након
поро­ђа­ја. Покој­ни супруг има чети­ри бра­
та и сестру. Он је из При­је­по­ља, а њего­
ви роди­те­љи, Мили­ја­на и Жив­ко, родом
су из Пље­ва­ља. Био је један од осни­ва­ча
тзв. Пури­ћи­ја­де, сабо­ра брат­ства Пури­ћа,
које се редов­но оку­пља, и коа­у­тор књи­ге о
том брат­ству. Њихо­ва крсна сла­ва је Све­ти
Архан­гел Миха­и­ло. Захвал­на сам Богу што
ми је дао див­не роди­те­ље. Обо­је инте­лек­
ту­ал­ци и обо­је пуни љуба­ви пре­ма Госпо­
ду. Моја мај­ка, фар­ма­це­ут, и покој­ни отац,
машин­ски инже­њер, ста­ра­ли су се о мом
школ­ском; али и вер­ском обра­зо­ва­њу. Омо­
гу­ћи­ли су ми лепо детињ­ство. Мај­ка ме је
води­ла на при­че­шће од десе­те годи­не, и пост
ми је био мно­го лак­ши јер смо сви у кући
пости­ли. Са мај­ком сам ишла и у хра­мо­ве ван
наше паро­хи­је, нај­че­шће у Сабор­ну цркву у
Бео­гра­ду, али и на ака­тист у земун­ску Бого­
ро­ди­чи­ну цркву неде­љом попод­не, а често и
у фру­шко­гор­ске мана­сти­ре. Они воле Срем,
у ком су пони­кли, и увек су исти­ца­ли да их
је шко­ло­вао ратар­ски зној њихо­вих пре­да­
ка. Често сам рас­пу­сте про­во­ди­ла у Саса­ма
и Буков­цу где смо пома­га­ли бака Радин­ки и
деда Бори на њиви, и деда Јоци и баба Кати
у воћа­ру. Пам­тим и кад се пекла раки­ја код
деда Јоце, у авгу­сту и сеп­тем­бру. Дра­го ми је
било што су моји сино­ви наста­ви­ли ту тра­ди­
ци­ју. И сада се у мојој кући послу­жу­је само
дома­ћа раки­ја из нашег воћ­ња­ка. Поти­чем
из поро­ди­це бора­ца у оба свет­ска рата, али
и из тра­ди­ци­о­нал­не пра­во­слав­не поро­ди­це.
Прва хаџи­ни­ца из наше куће, која је оти­шла
у Све­ту Земљу још 1996, била је моја мама.
Сећам се да смо мај­ка и ја тада доста воле­ле
да чита­мо жити­ја све­тих у Охрид­ском про­ло-
гу и Оми­ли­је вла­ди­ке Нико­ла­ја. Још тада сам
се духов­но при­пре­ми­ла и за неко­ли­ко годи­
на сам од почет­ка до кра­ја про­чи­та­ла Све­то
Писмо. Мојој сре­ћи није било кра­ја.
Са буду­ћим мужем сте се упо­зна­ли у Све­тој
Земљи? Види­те ли у томе Божи­ји про­ми­сао?
Да, упо­зна­ли смо се у Сама­ри­ји. Сећам се
како ме је дир­ну­ла при­ча из Ста­рог Заве­та о
сусре­ту Јако­ва и Рахи­ље на кла­ден­цу. Вео­

ма сам срећ­на што сам успе­ла да посе­тим
Јако­вљев бунар у Сама­ри­ји. Путо­ва­ње до тог
места је пове­за­но са мно­гим без­бед­но­сним
ризи­ци­ма, те га покло­ни­ци често зао­би­ла­зе.
Кад срет­не­те осо­бу која се не пла­ши да оде
до Сама­ри­је, јер веру­је да јој се ништа лоше
не може дого­ди­ти, онда тај сусрет мора бити
по Божи­јем про­ми­слу. Као да сам ужи­во гле­
да­ла одло­мак који сам про­чи­та­ла у књи­зи
Каси­ја­на Све­тог вла­ди­ке Нико­ла­ја: „Кад се
душа заљу­би у душу, не кроз Бога, то
је или дивље­ње или сажа­ље­ње. Кад се
пак душа кроз Бога заљу­би у душу, без
обзи­ра на изглед тела, то је љубав. То је
пра­ва љубав, кће­ри моја. А у љуба­ви је
живот“. Вели­чан­ствен цитат Све­тог вла­ди­
ке, али и одго­вор на моје дивље­ње. Ина­че,
у Сама­ри­ји се може­мо покло­ни­ти и мошти­
ма Све­тог Филу­ме­на Кипар­ског, који је 1979.
маса­кри­ран за вре­ме вечер­ње слу­жбе
код Јако­вље­вог буна­ра, где је тај ода­ни
чувар све­ти­ње и живео. Кано­ни­зо­ван је
2008. и про­сла­вља се 29. новем­бра. За
наш брак од вели­ке важно­сти био је и одла­
новембар / децембар 2018
ВИШЕ­ДЕТ­НЕ ХРИ­ШЋАН­СКЕ ПОРО­ДИ­ЦЕ
зак у мана­стир Црна Река на пара­стос оцу
Или­ји. Сапут­ник нам је био архи­ман­дрит Ава­
кум Росић, иску­сни духов­ник и насто­ја­тељ
више мана­сти­ра: Рача, Жича, Мошта­ни­
ца, Гоми­о­ни­ца, Липље, Раји­но­вац, Слан­
ци, који нам је постао духов­ни отац. Нажа­
лост, сада бла­же­но­по­чив­ши. У мана­сти­ру
Слан­ци смо се и вен­ча­ли и тамо су нам сва
деца крште­на 40. дан након рође­ња.
Људи се све ређе вен­ча­ва­ју. Да ли Вам се
чини да су људи забо­ра­ви­ли зашто се скла­па
брак? Чин вен­ча­ња је доказ љуба­ви и озбиљ­
но­сти. Бра­ком се супру­жни­ци пове­зу­ју и
духов­но, а не само теле­сно.
Све­ти Тео­фан Затвор­ник нас поу­ча­ва, да
љубав која дан и ноћ раз­ми­шља о љубље­
ном Госпо­ду на сва­ки начин тежи да чини
само оно што Му је угод­но, а избе­га­ва све
оно што би Га могло увре­ди­ти мишљу, речи­
ма и дели­ма.
Да ли је рађа­ње под­виг?
Брак и роди­тељ­ство су духов­на аре­на у
којој се живот оства­ру­је непо­ко­ле­бљи­вим
пошто­ва­њем две нај­ве­ће запо­ве­сти: Љуби
Госпо­да Бога сво­га свим срцем сво­јим и свом
душом сво­јом и свим умом сво­јим и свом сна-
гом сво­јом. Љуби бли­жње­га сво­га као само­га
себе.
Шта допри­но­си љуба­ви и поро­дич­ној сре­
ћи? Коли­ко томе допри­но­се лепе речи и
похва­ле?
Сакри­ћу се иза мудрих речи Све­тог Силу­а­
на Атон­ског: „Када Господ заво­ли неку душу,
Он јој даје да не мисли само на себе, него да
се бри­не за људе и да се са суза­ма моли за
њих. Бра­та тре­ба саве­то­ва­ти са кро­то­шћу и
љуба­вљу. Уну­тар­њи мир се губи када се хва­
ли­мо или узно­си­мо над бра­том и кад осу­
ђу­је­мо или поу­ча­ва­мо дру­ге без кро­то­сти и
љуба­ви.“
Како се осве­ћу­је пра­во­слав­ни дом и живот
уоп­ште?
Оруж­је ова­квог живо­та су: моли­тва у
Цркви и дому, пост, пре­ма сво­јој сна­зи и пра­
35
ВИШЕ­ДЕТ­НЕ ХРИ­ШЋАН­СКЕ ПОРО­ДИ­ЦЕ
ви­ли­ма Цркве, и пажња, која нам данас тако
често недо­ста­је, наро­чи­то деци. У том сми­
слу, важан је физич­ки напор или рад, као и
испо­вест и при­че­шће. Дра­го­це­но је дру­же­
ње са људи­ма који су радо­сни и исто­вре­
ме­но бого­бо­ја­жљи­ви. Данас, као да радост
искљу­чу­је бого­бо­ја­жљи­вост или обрат­но.
Коли­ко вера мења чове­ка, како га
пре­о­бра­жа­ва?
Подр­шка трпље­њу је вера, а нада је помоћ
Божи­ја која нас шти­ти. Вера пома­же да стр­
пљи­во носи­мо живот­не тешко­ће. Тако се
човек пре­о­бра­жа­ва, али не у сми­слу да му
живот поста­је удоб­ни­ји. Напро­тив. Тре­ба
уло­жи­ти напор. С јед­не стра­не, као само­хра­
на мај­ка која се непо­сред­но бри­не о четво­ро
мале деце, а са дру­ге стра­не као про­гра­мер,
истрај­на сам у жељи да нијед­на тех­но­ло­шка
рево­лу­ци­ја не про­ђе без мог фоку­са. Опет,
имам и част да сам тим-лидер срп­ске репре­
зен­та­ци­је на међу­на­род­ним так­ми­че­њи­ма из
инфор­ма­ти­ке. А та уло­га ника­ко није удоб­на.
Посто­ји мно­го пред­ра­су­да о нашој земљи и
нашем наро­ду ван гра­ни­ца Срби­је. Мно­ги
мисле да смо зао­ста­ли, да смо нева­спи­та­ни
и агре­сив­ни. Даље, на мно­гим так­ми­че­њи­ма
се кар­та наше земље при­ка­зу­је без Косо­ва и
Мето­хи­је и ми мора­мо врло аргу­мен­то­ва­но
и брзо да реа­гу­је­мо, али и да одлич­но позна­
је­мо међу­на­род­но пра­во, пра­вил­ник так­ми­
36 6/ 2018
че­ња и резо­лу­ци­је Ује­ди­ње­них наци­ја. Ја се
доста тру­дим да сво­ју земљу, мој град, моју
стру­ку, што досто­јан­стве­ни­је пред­ста­вим
ван Срби­је. И ту вера мно­го пома­же да издр­
жим на том путу који је посут трњем.
Да ли је мате­ма­ти­ка Божи­је откри­ве­ње људи­
ма? Зна­те ли који су науч­ни­ци били побо­жни?
Мате­ма­ти­к а је сред­с тво за рад у сва­ко­
днев­ном живо­т у док бора­ви­мо овде на
Земљи. Знам да су јав­но испо­ве­да­ли сво­
ју веру – Пупин, Милан­ко­вић, Копер­ник,
Ојлер... Али, важни­је од јав­ног декла­ри­са­
ња је да су сви мисли­ли довољ­но дубо­ко и
да их је нау­к а под­с ти­ца­ла да веру­ју у Бога.
Тре­ба ли мате­ма­тич­ки дока­зи­ва­ти да
посто­ји Бог? На ПМФ-у је Миро­слав Мар­
ко­вић одбра­нио мастер рад „Мате­ма­ти­ка
у библиј­ском тек­сту“, на осно­ву Пањи­но­ве
мате­ма­тич­ке ана­ли­зе.
Мате­ма­тич­ки науч­ни радо­ви су инте­ре­
сант­ни за чита­ње. У Јеван­ђе­љу по Јова­ну се
каже: „Исти­на ће вас осло­бо­ди­ти“. Мате­ма­ти­
ча­ри веч­но тра­га­ју за исти­ном. Тако да онај
који позна­је исти­ну сва­ка­ко позна­је и ко је
Пут, Исти­на и Живот.
Да ли је вера виша мате­ма­ти­ка или је
пре­ва­зи­ла­зи?
Неке од мате­ма­тич­ких дисци­пли­на хар­мо­
ниј­ски се сла­жу у дис­крет­ну мате­ма­ти­ку која

про­жи­ма инфор­ма­ци­о­но-кому­ни­ка­ци­о­не
тех­но­ло­ги­је. А, вера је осно­ва свих исти­на,
тако да сва­ка­ко пре­ва­зи­ла­зи гра­ну­ла­ци­ју
мате­ма­тич­ких дисци­пли­на.
Уво­ђе­ње рачу­на­ра у шко­ле, пред­у­зе­ћа,
уста­но­ве, зна­чи нову писме­ност, елек­трон­
ске књи­ге су будућ­ност чове­чан­ства. Хоће
ли он пот­пу­но поти­сну­ти књи­ге и изда­вач­ку
делат­ност?
Кори­стим га више од поло­ви­не свог живо­
та и све­док сам да рачу­нар данас, сем што
се кори­сти у свим науч­но-истра­жи­вач­ким
цен­три­ма, поста­је и важан апа­рат у дома­
ћин­ству. Гле­дам по ста­ри­јим чла­но­ви­ма мог
дома­ћин­ства. Нама је рачу­нар заме­нио и
Вели­ки посни кувар и теле­фон­ски име­ник,
па и теле­фон. Са при­ја­те­љи­ма ван Срби­је
чешће кому­ни­ци­ра­мо пре­ко чета и имеј­ла
него теле­фо­ном. Али, при­ме­ћу­јем да и моји
мали­ша­ни воле рачу­нар и да што­шта кори­
сно нау­че уз њега. Он поста­је и „језик кре­а­
тив­но­сти“, има сво­ју пое­ти­ку. Како се нај­ста­
ри­ји син Васи­ли­је намет­нуо као лидер код
мла­ђе сестре и бра­ће, он често, док сам ја у
кухи­њи, седи уз рачу­нар, а оста­ли га посма­
тра­ју са фоте­ље. Он већ зна да нађе book-
marks (пре­чи­цу) стра­ни­це у brow­se­ru (пре­
гле­дач) и пусти сво­је оми­ље­не спо­то­ве, као
и да замр­зне сли­ку, роти­ра је, зуми­ра и кре­
и­ра неки фил­тер. Дође мени Јова­на и каже:
„Мама, Васа нацр­тао цркву Све­тог Васи­ли­
ја“! Ја погле­дам, и баш сам била усхи­ће­на.
Васи­ли­је замр­зао сли­ку мана­сти­ра Острог
док је гле­дао спот за песму „Васи­ли­је Све­ти,
поно­се мона­ха“ и насли­као Остр­ог. И ски­ци­
рао мана­стир. И то, лепо згра­ду одво­јио од
лити­це у поза­ди­ни, насли­као и кров и крст
на врху. Тако да рачу­нар пома­же и раз­ви­ја­
њу пер­цеп­тив­них спо­соб­но­сти код нај­мла­
ђих. Знам да у нашим врти­ћи­ма не кори­сте
рачу­на­ре под паро­лом да оме­та­ју деци кон­
цен­тра­ци­ју. Не бих се у то меша­ла, али сам
све­док да су моја деца нау­чи­ла рас­по­зна­ва­
ње боја уз рачу­н ар. Рачу­н ар има вели­ке
пред­н о­с ти у свим обла­с ти­м а. Био­м е­д и­
цин­с ка прак­с а пока­зу­ј е да би без рачу­н а­
ра заи­с та било тешко извр­ш и­ти ана­л и­зу
новембар / децембар 2018
ВИШЕ­ДЕТ­НЕ ХРИ­ШЋАН­СКЕ ПОРО­ДИ­ЦЕ
100 тера­б ај­та пода­та­к а и оба­в и­ти сло­же­н а
поре­ђ е­њ а над њима.
У ком узра­сту је, по Вашем мишље­њу, пре­
по­руч­љи­во укљу­чи­ва­ње деце у про­гра­ми­ра­
ње? Њихо­во усме­ра­ва­ње ка кон­струк­тив­ном
и раци­о­нал­ном мишље­њу, може ли бити смет­
ња за над­ра­ци­о­нал­но, духов­но мишље­ње?
Рачу­нар је сра­чу­нат и огра­ни­чен, а људ­ски ум
је нео­гра­ни­чен. Маши­на нема душу, а човек
има, шта­ви­ше, душа је при­мар­на. Уме­сто да
маши­на слу­жи чове­ку, деша­ва се да човек
слу­жи маши­ни, још горе, поста­је њен роб.
Живу реч је заме­нио рачу­нар и на часо­ви­
ма веро­на­у­ке. Зна­чи ли то да моја деца нису
има­ла сре­ће? Не, јер деца су на часо­ви­ма
веро­на­у­ке гле­да­ла еми­си­је Коц­ка до коц­ке,
коц­ки­ца или црта­не фил­мо­ве са при­ча­ма из
Ста­рог Заве­та. Веро­у­чи­тељ мог сина Васи­
ли­ја чак зах­те­ва да ја пре­ку­цам награ­ђе­ни
лите­рар­ни рад мог сина како би био обја­
вљен у школ­ском часо­пи­су. Слич­но, сва оба­
ве­ште­ња и зака­зи­ва­ња про­ба моје ћер­ке у
цркве­ном хору се обја­вљу­ју искљу­чи­во пре­
ко феј­сбук гру­пе, тако да морам актив­но да
пра­тим и феј­сбук стра­ни­цу хора. Али, с ким
се дете дру­жи и шта гле­да, то је пре­суд­но
као што се каже у псал­му: Бла­го човје­ку који
не иде на вије­ће без­бо­жнич­ко, и на путу грје-
шнич­ком не сто­ји, и у дру­штву нева­ља­лих
људи не сје­ди, него му је оми­лио закон Господ-
њи и о зако­ну Њего­ву мисли дан и ноћ!
Да ли су о Вама писа­ле нови­не или сте
госто­ва­ли на Ради­ју и Теле­ви­зи­ји?
Мно­го пута сам госто­ва­ла у сред­стви­ма
јав­ног инфор­ми­са­ња, не само у Срби­ји, већ и
у ино­стран­ству. Више пута сам госто­ва­ла на
РТС-у, ТВ Пинк-у, Сту­ди­ју Б, али и у еми­си­ја­
ма Радио Бео­гра­да, Ради­ја Сло­во Љуб­ве, на
тему про­гра­ми­ра­ња, о уло­зи ком­пју­те­ра у
поро­ди­ци и слич­но.
Како избе­ћи нега­тив­не ути­ца­је који су
про­тив­ни хри­шћан­ском живо­ту? У чему је
сушти­на хри­шћан­ског вас­пи­та­ња?
Нега­тив­н и ути­ц а­ј и се могу избе­ћ и чита­
њем, изла­с ком у парк, дру­же­њ ем. Углав­
37
ВИШЕ­ДЕТ­НЕ ХРИ­ШЋАН­СКЕ ПОРО­ДИ­ЦЕ
ном читам струч­ну лите­р а­т у­ру, али и
дело­в е Све­тог Писма и жити­ј а, књи­ге Све­
тог вла­д и­ке Нико­л а­ј а, руске све­ти­те­љ е.
Ја бих сушти­ну хри­шћан­с ког вас­п и­та­њ а
деце све­л а у две актив­н о­с ти: моли се и
ради. Деца која су добри ђаци и актив­н и
на Литур­ги­ј и ипак има­ј у јасну пред­с та­ву
шта је добро, а шта није. Зави­с и коли­ко
ми роди­те­љ и уче­с тву­ј е­м о током њихо­
вог одра­с та­њ а у ода­б и­ру лите­р а­т у­р е коју
чита­ј у, у избо­ру музи­ке... Ако дете ужи­в а у
чуд­н им рит­м о­в и­м а музи­ке, ако се опу­шта
уз мрач­н е или повр­ш не сти­хо­в е, онда смо
ми роди­те­љ и заи­с та сле­п и и глу­в и. Бог
нам је дао чуло вида и слу­х а да им помог­
Живу реч је заменио рачунар и на часовима
веронауке. Значи ли то да моја деца нису имала
среће? Не, јер деца су на часовима веронауке гледала
емисије Коцка до коцке, коцкица или цртане филмове
са причама из Старог Завета
не­м о да радост и тугу деле с нама и сво­ј им
дру­штвом уз при­ј ат­н е тоно­в е и тек­с то­в е.
Добро је да се у кући увек чује тиха духов­
на музи­к а.
Коли­ко деци зна­чи веро­на­у­ка? Како уче? У
чему су посеб­но тален­то­ва­на?
Некад је на часо­ви­ма веро­на­у­ке див­но
и деца дола­зе раз­дра­га­на, јер су слу­ша­ли
Жити­ја Све­тих и оду­ше­ви­ли се духов­ном сна­
гом малих-вели­ких људи. Некад само запи­
су­ју дефи­ни­ци­је тео­ло­шких пој­мо­ва. Некад
нема­ју час, јер веро­у­чи­тељ зака­сни. Ипак и
веро­у­чи­те­љи су само људи и рефлек­ту­ју све
оно што виде у збор­ни­ци или што су нау­чи­ли
на семи­на­ри­ма. Хва­ла од срца свим веро­у­
чи­те­љи­ма који дан и ноћ спре­ма­ју свој час и
миси­о­на­ре у учи­о­ни­ци. Моја деца су за сада
изу­зет­ни ђаци. Васи­ли­је и Јова­на су прва­ци
на школ­ским так­ми­че­њи­ма из мате­ма­ти­ке.
Има­ју баш доста награ­да. Истог дана када је
38 6/ 2018
сахра­њен мој муж, иза­шао је текст у нови­
на­ма под насло­вом Они су мате­ма­тич­ки
шам­пи­о­ни, где је наве­ден спи­сак побед­ни­ка
репу­блич­ког фина­ла мате­ма­тич­ког так­ми­че­
ња под нази­вом „Мисли­ша“. Васи­ли­је је осво­
јио I награ­ду, то му је била и пору­ка: тата је
умро, сахра­ни­ли смо га, ти си га нацр­тао и
пра­вио од лего коц­ки, али живот иде даље.
Живот ти нуди пер­спек­ти­ву. А про­шле годи­
не, након што је Васи­ли­је осво­јио мак­си­мал­
них 100 пое­на на општин­ском так­ми­че­њу из
два пред­ме­та, шко­лу је посе­тио мини­стар
спо­р­та и пред­став­ни­ци Општи­не. Том при­ли­
ком су му даро­ва­ли бицикл. Као да су зна­ли
да није лако купи­ти чети­ри бици­кла да се сви
возе кад год поже­ле. Васи­ли­је има и лите­рар­
не награ­де, док Јова­на има и број­не награ­де
из шаха и пева­ња, а поха­ђа и Музич­ку шко­лу
и уче­ству­је на Литур­ги­ји са хором. И Или­ја је
одли­чан ђак, и он има похва­ле на так­ми­че­
њи­ма из мате­ма­ти­ке, а так­ми­чио се са ста­
ри­јим ђаци­ма. Сте­фан има 3 годи­не и за сада
смо срећ­ни што воли да реци­ту­је и што чита
са нама моли­тву Оче наш пред ручак.
Да ли рачу­на­ри ути­чу на пове­ћа­ње агре­
сив­но­сти деце?
Да, ако деца гле­да­ју агре­сив­не игри­це, ако
роди­те­љи не вас­пи­та­ва­ју децу у хри­шћан­
ском и под­ви­жнич­ком духу. Одго­вор се кри­
је у жити­ју чети­ри Римљан­ке: Софи­ја, Вера,
Нада и Љубав. Софи­ја је оста­ла без мужа
када су девој­чи­це има­ле 12, 10 и 8 годи­
на, али није има­ла недо­у­ми­цу на суду пред
царем Адри­ја­ном. Мати Софи­ја није при­не­

ла жртву паган­ској боги­њи, већ и у послед­
њем часу живо­та сво­је деце про­по­ве­да веру
у Хри­ста док ужи­во гле­да стра­да­ња све­тих
кће­ри.
Деца су Вам још мала, али како се избо­ри­
ти са нака­зном модом и скр­на­вље­њем тела
тето­ви­ра­њем када их и играч­ка­ма усме­ра­ва­
ју ка томе (налеп­ни­це-тето­ва­же за деча­ке и
девој­чи­це)?
Зам­ке злих духо­ва су око нас, али не сме­
мо дозво­ли­ти да буду над нама и у нама. Бог
је уто­чи­ште сва­ком, и поср­ну­лом и истрај­
ном у вери. Не забо­ра­ви­мо да је Господ
рекао у Јеван­ђе­љу по Мате­ју: Заи­ста Вам
кажем ако се не обра­ти­те и не буде­те као
деца, неће­те ући у Цар­ство небе­ско.
Ваш дом је мала дома­ћа црква, а то под­ра­
зу­ме­ва пост, моли­тву, духов­ну лите­ра­ту­ру,
као про­ду­же­так литур­гиј­ског вре­ме­на. Коли­
ко деци зна­чи уче­шће на Литур­ги­ји?
Довољ­но је обра­ти­ти се Псал­ти­ру кад год
има­те недо­у­ми­цу коли­ко често деца тре­ба
да уче­ству­ју на Литур­ги­ји: Пошто­ва­ње Сину
дај­те, да се не раз­гне­ви, да на путу свом не
изги­не­те; Јер гнев његов готов је да пла­не.
Бла­го сви­ма који се у њега узда­ју. Дакле, ако
се неко у било ком тре­нут­ку одлу­чи да изо­
ста­не на Литур­ги­ји, онда њего­ва „суза нема
роди­те­ља“, као што рече мудри Његош.
новембар / децембар 2018
ВИШЕ­ДЕТ­НЕ ХРИ­ШЋАН­СКЕ ПОРО­ДИ­ЦЕ
Да ли за Вашу поро­ди­цу сада посто­је лето­
ва­ња, зимо­ва­ња, покло­нич­ка путо­ва­ња?
Од када је мој муж умро, нема­мо ту могућ­
ност, а до тада смо води­ли децу сву­да: по
мана­сти­ри­ма Срби­је, Све­те Земље, Руси­
је, Укра­ји­не, Бело­ру­си­је, Грч­ке, Руму­ни­је. А
Васи­ли­је и Или­ја су са оцем два пута били
на Све­тој Гори, у Хилан­да­ру. По бла­го­сло­
ву Патри­јар­ха Павла носи­ли смо крсто­ве из
Све­те Земље у мана­стир Крка, Гомир­је, Пра­
во­слав­ну гим­на­зи­ју у Загре­бу, Јасе­но­вац...
А ја сам често сву­да ишла у бла­го­сло­ве­ном
ста­њу. Писа­но је о томе у нови­на­ма: Поли­ти-
ци, Пра­во­с ла­вљу, на сај­ту СПЦ-а, у часо­пи­су
Све­то­сав­ско звон­це.
Каква су Вам била бла­го­сло­ве­на ста­ња?
Какав је Ваш став о ван­те­ле­сној оплод­њи?
Има­те ли пове­ре­ња у дана­шње вак­ци­не?
Хва­ла Богу, немам непри­јат­но иску­ство са
поро­ђа­ја. Осим што сам сво­јим очи­ма гле­да­
ла како навод­но нај­бо­љи гине­ко­лог Срби­је
(по некој ско­ра­шњој анке­ти), при­ма мито.
Сра­мо­та је коли­ко је без­вред­на јед­на дипло­
ма и која је цена пошто­ва­ња јед­не поро­ди­
ље. Немам пове­ре­ња у лека­ре који при­ма­ју
мито, јер Бог и Све­ти Вра­чи нису са њима.
Тако да немам пове­ре­ња ни у сиву еко­но­ми­
ју која дик­ти­ра про­то­ко­ле зашти­те и лече­ња.
39
ВИШЕ­ДЕТ­НЕ ХРИ­ШЋАН­СКЕ ПОРО­ДИ­ЦЕ
Има­те ли Вашу пору­ку охра­бре­ња поро­ди­
ца­ма да се под­стак­не више­дет­ство?
Могу да кажем да Бог воли све девој­ке и
мла­ди­ће који желе брак и да, ма како да су
сти­дљи­ви и нео­д­луч­ни, Бог ће им посла­ти у
пра­во вре­ме оног ко им је на корист и спас
душе. Јед­но дете је мало, дво­је се често сва­ђа.
Нека их буде што више. Из више­дет­них поро­
ди­ца поти­чу мно­ги слав­ни Срби. Руски жур­нал
Олим­пи­а­да.ру обја­вио је интер­вју са мном у
коме ја на див­ном руском јези­ку, сем што при­
чам о озбиљ­ним струч­ним тема­ма, нагла­ша­
вам да сва­ког свог уче­ни­ка испра­ћам на МИТ
(нај­по­зна­ти­ји аме­рич­ки Уни­вер­зи­тет за мате­
ма­ти­ку и тех­ни­ку у Маса­чу­сет­су), или Уни­вер­
зи­тет у Кем­бри­џу речи­ма да се на вре­ме жене
Срп­ки­ња­ма и да не забо­ра­ве ода­кле су.
Нај­мла­ђи су мај­сто­ри анег­до­та. Веру­је­мо,
тако­ђе и Ваши?
Нарав­но. Недав­но смо ишли на Див­чи­ба­
ре редов­ном ауто­бу­ском лини­јом. Три жене
нису успе­ва­ле на ста­ни­ци у Ваље­ву да уба­
це јед­ну тор­бу у пртља­жник и да ука­жу јед­
ној девој­чи­ци да мора да уђе у ауто­бус и да
се вози још 30 мину­та. Каже им возач: „Све
40 6/ 2018
ћу да вас поша­љем на обу­ку код ове мај­ке
са четво­ро деце. Нико ми у ауто­бу­с у није
тако лепо певао“. Јер, наш добри духов­ник,
бла­же­но­по­чив­ши отац Ава­кум, саве­то­вао
нас је да кад год жели­мо да се сва­ђа­мо и
дока­зу­је­мо да смо у пра­ву, одмах пре­с та­не­
мо и поч­не­мо да пева­мо. Тако и моја деца
има­ју сво­је песме за избе­га­ва­ње сва­ђе, па
се некад опу­с те чак и у јав­ном пре­во­зу.
Деца су све вре­м е била уз бака Наду,
једи­н у коју има­ј у, која их води редов­н о
на Литур­г и­ј у, чува кад је мама на послу
и коју мно­г о воле. И бака, са осме­х ом на
лицу, гле­д а на све њих и каже нам да је
због њих нај­с рећ­н и­ј а бака. Јова­н а нам
је сви­р а­л а на кла­в и­р у, а када су запе­в а­
ли, уве­р и­л и смо се да је онај возач био
пот­п у­н о у пра­в у. Чети­р и песме: „Црве­
на јабу­к а“ на грч­к ом, „Коњ“ на руском, и
наше лепе песме „Анђе­л и пева­ј у“ и „Ој,
Косо­в о, Косо­в о“ пока­з а­л е су нам коли­к о
је широ­к о деч­ј е срце. Поздра­в ља­м о се
са децом. Она нам машу сво­ј им ручи­ц а­
ма, а са ком­п ју­т е­р а се тихо чује духов­н а
песма Господ је Пастир мој, и ниче­г а ме
неће лиши­т и... 
ХРИ­ШЋАН­СКА ЕТИ­КА

Како смо пре­ве­ли Све­тог

вла­ди­ку Нико­ла­ја на јапан­ски
Господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на
неочекиван начин

Јован
Хон­да

С а пре­во­дом вла­ди­ке Нико­ла­ја на јапан­

ски језик све је поче­ло про­шле годи­не,
када ми је отац Оли­вер Субо­тић, све­ште­
ник у мом паро­хиј­ском хра­му Ваз­не­се­ња
Господ­њег у Жар­ко­ву, пред­ло­жио да покре­
не­мо миси­о­нар­ску делат­ност пре­ма Јапа­ну,
с обзи­ром да сам по оцу јапан­ског поре­к ла.
Нисам имао недо­у­ми­ца кога одмах тре­ба
Архиепископ
да кон­так­ти­ра­мо на том пољу, буду­ћи да сендајски
одлич­но позна­јем нај­бо­љег пре­во­ди­о­ца Г. Серафим
са срп­ског јези­ка на јапан­ски. У пита­њу је (Фото: pravoslavie.ru)
г. Хиро­ши Јама­за­ки-Вуке­лић, про­фе­сор на
Фило­ло­шком факул­те­т у, који је већ доби­јао
награ­де за нај­бо­љи пре­вод годи­не, пре­вод
Њего­ше­вог Гор­ског вијен­ца на јапан­ски, а
затим и Луче Микро­ко­зма. И то све у јапан­
ском сед­мер­цу, који је екви­ва­лент срп­ском
десе­тер­цу у епској пое­зи­ји!
Про­фе­со­ра Хиро­ши­ја крстио је сâм
митро­по­лит Сер­ги­је (Тихо­ми­ров), наслед­
ник Све­тог Нико­ла­ја Јапан­ског на Токиј­
ској кате­дри. Про­фе­сор је рани­је пре­вео
и пома­гао гра­фич­ки пре­лом Моно­гра­

новембар / децембар 2018 41

ХРИ­ШЋАН­СКА ЕТИ­КА

фи­је о Висо­ким Деча­ни­ма, коју већ

неко­ли­ко годи­на купу­ју јапан­ски
тури­сти који посе­ћу­ју ову вели­ку
све­ти­њу. И пого­дио сам: про­фе­
сор Хиро­ши је био вео­ма вољан
да се укљу­чи у нови миси­о­нар­
ски поду­хват. После састан­ка
нас тро­ји­це у паро­хиј­ском
дому у Жар­ко­ву, дого­во­ри­ли
смо се да про­бе­ре­мо дело­
ве из Мисли о добру и злу
Све­тог вла­ди­ке Нико­ла­ја
и да се тај избор потом
пре­ве­де на јапан­ски,
као први део тео­ло­ Из унутрашњости
шког опу­са овог Све­ брошуре
тог Срби­на који ће бити
пону­ђен вер­ном наро­ду Јапа­на. Про­фе­сор
Хиро­ши је при­стао да помог­не, али због сво­
јих годи­на и оба­ве­за није могао да буде глав­
ни пре­во­ди­лац. Тада смо место глав­ног пре­
во­ди­о­ца пону­ди­ли дру­гом бра­ту у Хри­сту,
тако­ђе про­фе­со­ру на Кате­дри за јапа­но­ло­ги­
ју Фило­ло­шког факул­те­та у Бео­гра­ду, доцен­
ту Дали­бо­ру Клич­ко­ви­ћу. Брат Дали­бор се
Насловна страна брошуре са изабраним мислимa
владике Николаја Велимировића на јапанском
језику, у издању Јапанске Православне Цркве
одмах ода­звао. Чим смо ода­бра­ли кон­крет­не
дело­ве Мисли, он се несе­бич­но дао на пре­
вод нима­ло лаког тек­ста.
После неко­ли­ко месе­ци озбиљ­ног рада,
текст на јапан­ском је пре­дат супру­зи про­
фе­со­ра Хиро­ши­ја, др Кајо­ко (у крште­њу
Ана­ста­си­ја) Јама­за­ки, тако­ђе про­фе­со­ру
Фило­ло­шког факул­те­та. Сестра Ана­ста­си­ја је
пре­вод пре­гле­да­ла, оце­ни­ла као одли­чан, и
ско­ро без ика­квих исправ­ки посла­ла на пре­
глед архи­е­пи­ско­пу Сен­дај­ском Сера­фи­му
(Цуђие), са којим поро­ди­ца Јама­за­ки негу­је
дуго­го­ди­шњи при­ја­тељ­ски однос.
Жеља оца Оли­ве­ра била је да овај пре­вод
буде повод за поче­так зва­нич­не сарад­ње
две поме­сне Цркве и да то буде оства­ре­но
пре­ко Миси­о­нар­ског оде­ље­ња СПЦ, које би
штам­па­ло књи­гу. Нажа­лост, то у прак­си није
било могу­ће спро­ве­сти у доглед­ном вре­мен­
ском пери­о­ду јер због изве­сних пре­пре­ка
наше Миси­о­нар­ско оде­ље­ње већ дуже вре­
ме нере­дов­но функ­ци­о­ни­ше (а вели­ко пита­
ње је када ће про­функ­ци­о­ни­са­ти у пуном
капа­ци­те­ту, и поред добре воље и енту­зи­ја­
зма њего­вих чла­но­ва). Но Господ је уре­дио
да се фор­мал­но­сти и биро­крат­ске бари­је­ре
пре­ва­зи­ђу на нео­че­ки­ван начин, тако што је
уде­сио да поро­ди­ца Јама­за­ки буде у Јапа­ну
на одмо­ру и да при­том посе­ти свог при­ја­
те­ља, архи­е­пи­ско­па Сера­фи­ма Сен­дај­ског.

42 6/ 2018

Пра­во­слав­на црква Бла­го­ве­ште­ње у Сен­да­ју (про­фе­сор Хиро­ши, архи­е­пи­скоп Сера­фим, Ана­ста­си­ја Кајо­ко, Сава Мићи­та­ка)
Када су се вра­ти­ли из Јапа­на, на наше вели­
ко изне­на­ђе­ње, доне­ли су већ одштам­па­не
књи­жи­це на јапан­ском јези­ку! Деси­ло се сле­
де­ће: архи­е­пи­скоп Сера­фим је, сазнав­ши од
поро­ди­це Јама­за­ки да је потреб­но при­лич­
но дуго чека­ти на успо­ста­вља­ње сарад­ње
са Миси­о­нар­ским оде­ље­њем СПЦ, одлу­чио
да, сле­ду­ју­ћи веков­ну јапан­ску пред­у­зи­мљи­
вост, одмах одштам­па мисли Све­тог вла­ди­ке
Нико­ла­ја, и то као изда­ње Јапан­ске Пра­во­
слав­не Цркве, а да се зва­нич­на сарад­ња
на миси­о­нар­ском нивоу изме­ђу две Цркве
успо­ста­ви када за то дође пуно­ћа вре­ме­на.
Не може­мо рећи да смо неза­до­вољ­ни
постиг­ну­тим резул­та­том, иако је почет­на
иде­ја о. Оли­ве­ра била несум­њи­во добро
реше­ње. Лич­но, рекао бих да је Све­ти вла­
ди­ка Нико­лај сâм сво­јом лич­но­шћу дао
реше­ње за нашу недо­у­ми­цу јер се он – који
је увек био у наро­ду и уз народ, који се
често про­ти­вио око­шта­лим биро­крат­ским
про­це­ду­ра­ма, који је био апо­с тол у извор­
ном сми­с лу те речи и дру­ги про­све­ти­тељ
срп­ског наро­да – сигур­но раду­је што се
њего­ве Мисли чита­ју на Дале­ком исто­ку на
јапан­ском јези­ку.
новембар / децембар 2018
ХРИ­ШЋАН­СКА ЕТИ­КА
Сви зна­мо коли­ко је вла­ди­ка Нико­лај
ценио индиј­ску, кине­ску и јапан­ску мудр­ост,
и да је у њима, иако су незна­бо­жач­ке, умео
да про­на­ђе при­ме­ре вели­ке мудро­сти. Зато
се нада­мо да је ово само поче­так пре­во­да
дела Све­тог вла­ди­ке на јапан­ски језик, а да
ће зва­нич­на сарад­ња две Цркве на миси­о­
нар­ском пла­ну бити уско­ро успо­ста­вље­на,
на осно­ву првог успе­шно изве­де­ног про­јек­
та који је анга­жо­вао срп­ско-јапан­ске миси­о­
нар­ске сна­ге. 
У току рада на пре­ло­му бро­ја, сти­гло нам
је писмо из Кјо­та (Јапан) од госпо­ђе Ана­с та­
си­је-Каје Јама­са­ки, јед­ног од преводилаца
иза­бра­них мисли вла­ди­ке Нико­ла­ја на јапан­
ски, у коме нас оба­ве­шта­ва да је пре­вед­на
књи­жи­ца вео­ма добро при­хва­ће­на у Јапа­ну
и да Архи­е­пи­ско­пи­ја Сен­да­ја Јапан­ске Пра­
во­с лав­не Цркве већ сада при­пре­ма дру­го
изда­ње. Ове вести су нас искре­но обра­до­ва­
ле и нада­мо се да ће, уз Божи­ју помоћ, ово
бити само први корак у плод­ној сарад­њи
изме­ђу срп­ских и јапан­ских пра­во­с лав­них
миси­о­на­ра
43
 МИЛО­СР­ЂЕ

Вер­ско добро­твор­но
ста­ра­тељ­ство
Миси­ја ВДС-а је да све­до­че­ћи исти­ну Јеван­ђе­ља
и у овим тешким вре­ме­ни­ма изна­ђе начи­на да помог­не
нај­уг­ ро­же­ни­јем сло­ју нашег дру­штва

Рат­ко Кан­лић
и Небо­ји­ша Мише­вић

Од овог бро­ја Пра­во­с лав­ни ми­си­о­нар уво­
ди нову рубри­ку под нази­вом „Мило­ср­ђе“.
Кроз ову рубри­ку биће пред­ста­вљен рад
хума­ни­тар­не орга­ни­за­ци­је Вер­ско добро­
твор­но ста­ра­тељ­ство Архи­е­пи­ско­пи­је бео­
град­ско-кар­ло­вач­ке (у даљем тек­сту: ВДС) и
дру­гих слич­них орга­ни­за­ци­ја под покро­ви­
тељ­ством Пра­во­слав­не Цркве.
КРАТ­КИ ИСТО­РИ­ЈАТ
Још од осни­ва­ња Вер­ског добро­твор­ног
ста­ра­тељ­ства озва­ни­че­ног Уста­вом СПЦ из
1932. годи­не, а на ини­ци­ја­ти­ву тада­шњег
Патри­јар­ха Вар­на­ве, насто­ја­ло се да оно
зажи­ви и доби­је место које му при­па­да не
само у Архи­е­пи­ско­пи­ји
бео­г рад­с ко-кар­л о­в ач­к ој,
него и у свим тада­шњим
епар­хи­ја­ма наше Цркве.
Међу­тим, непри­ли­ке које
су заде­си­ле наш народ
и Цркву од осни­ва­ња
Кра­ље­ви­не до кон­кор­
дат­ске кри­зе и све вре­
ме после тога оме­ле
су насто­ја­ње да ВДС
доби­је место које
му је по прво­
бит­ној наме­
ри тре­ба­ло
при­па­сти.
Патријарх
Варнава
(Росић)
(1880-1937)
Тра­гич­ни дога­ђа­ји током Дру­гог свет­ског
рата пре­ки­ну­ли су кон­со­ли­до­ва­ње Цркве и
она је запа­ла у тежак поло­жај. Смр­ћу Патри­
јар­ха Викен­ти­ја, на чело СПЦ дола­зи Патри­
јарх Гер­ман Ђорић. Као сми­рен и нада­све
мудар пастир, Патри­јарх Гер­ман се није
оба­зи­рао на рђа­ве поступ­ке вла­сти, него
је чувао и шти­тио све­штен­ство и народ. Са
изу­зет­ним осе­ћа­јем за хари­та­тив­не потре­
бе Цркве, он 1967. годи­не пред­ла­же Све­том
Архи­је­реј­ском Сабо­ру да се обно­ви, барем
номи­нал­но, рад Вер­ског добро­твор­ног
ста­ра­тељ­ства. Тај акт је био више бор­бе­на
духов­на наме­ра него реал­на могућ­ност да
се план у том тре­нут­ку оства­ри и њиме је
Црква ста­ви­ла до зна­ња нена­к ло­ње­ним јој
вла­сти­ма да се не одри­че сво­јих пра­ва.
Упо­ко­је­њем Патри­јар­ха Гер­ма­на, кор­ми­
ло Цркве пре­у­зи­ма Патри­јарх Павле, који
1996. године даје бла­го­с лов за обна­вља­ње
рада Вер­ског добро­твор­ног ста­ра­тељ­ства
про­то­је­ре­ју-ста­вро­фо­ру Љубо­дра­гу Петро­
ви­ћу. Са зади­вљу­ју­ћим енту­зи­ја­змом и у
скла­ду са могућ­но­сти­ма тога вре­ме­на отац
Љуба ни из чега, стр­пљи­во, узда­ју­ћи се у
Бога и ода­ност људи који су му били накло­
ње­ни, почи­ње да гра­ди Вер­ско добро­твор­
но ста­ра­тељ­ство.
После повла­че­ња чуве­ног про­та Љубе
Петро­ви­ћа из актив­не слу­жбе, почет­ком
2009. г. на место Гене­рал­ног Секре­та­ра
ВДС-а дола­зи мла­ди све­ште­ник Вла­ди­мир
Мар­ко­вић, који је био њего­во духов­но
чадо. Од првог дана, са изу­зет­ном енер­ги­

44 6/ 2018

ОРГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА ВДС-А
На челу Вер­ског добро­твор­ног ста­ра­
тељ­ства, у свој­ству пред­сед­ни­ка, нала­зи
се Њего­ва Све­тост Патри­јарх срп­ски. Он
врши над­зор кроз рад Скуп­шти­не, даје
одо­бре­ња и бла­го­слов за реа­ли­за­ци­ју
доне­тих одлу­ка на сед­ни­ца­ма Скуп­шти­не
и Управ­ног Одбо­ра и у слу­ча­ју непред­ви­
ђе­них ситу­а­ци­ја.
Управ­ни Одбор чини два­на­ест осо­
ба, које су по одре­ђе­ним кри­те­ри­ју­ми­
ма, стру­ци и афи­ни­те­ти­ма рас­по­ре­ђе­не
по ресо­ри­ма. УО је опе­ра­тив­ни орган
који спро­во­ди у дело све доне­те одлу­ке
Њего­ве Све­то­сти које се одно­се на рад
ВДС-а.
Скуп­шти­на је нај­ви­ши орган ВДС-а и
њу сази­ва Њего­ва Све­тост јед­ном или
више пута годи­шње. Поред Њего­ве Све­
то­сти чла­но­ви Скуп­шти­не су и викар­
ни епи­ско­пи, архи­је­реј­ски наме­сни­ци,
ста­ре­ши­не хра­мо­ва и још два деле­га­та
(пред­став­ни­ци свих седам ресо­ра из
реда лаи­ка, који су сво­јим радом заслу­
жи­ли место у Скуп­шти­ни). Скуп­шти­на
бри­не о основ­ним потре­ба­ма уста­но­ве, у
орга­ни­за­ци­о­ном, мате­ри­јал­ном и раз­вој­
ном сми­слу.
Гене­рал­ни секре­тар је све­ште­ник који
опе­ра­тив­но води ВДС. У секре­та­ри­ја­ту су
запо­сле­на чети­ри слу­жбе­ни­ка, два воза­
ча и кувар као хоно­рар­ни сарад­ник
јом, вред­но, мудро и тре­зве­но овај мла­ди
све­ште­ник води ВДС. Дају­ћи цело­га себе,
као пра­ви уче­ник и наста­вљач дела оца
Љубе, о. Вла­ди­мир модер­ни­зу­је рад Вер­
ског добр­о­твор­ног ста­ра­тељ­с тва, осни­
ва нове и обна­вља дота­да­шње ресо­ре,
уз вели­ки труд ства­ра усло­ве за поче­так
рада Цркве­но-народ­не кухи­ње, моти­ви­ше
сарад­ни­ке да дају све од себе како би ВДС
опстао и напре­до­вао. Отац Вла­ди­мир је,
у про­те­к лих десет годи­на, пости­гао зади­
вљу­ју­ћи успех, не само на пољу вође­ња
ВДС-а, већ и у погле­ду уна­пре­ђе­ња њего­
вих актив­но­с ти и отва­ра­ња пот­пу­но нових
доме­на рада.
новембар / децембар 2018
МИЛО­СР­ЂЕ
Прота Љуба Петровић (1933-2010) (Фото: Марко Вујичић)
„За шире­ње вер­ске цркве­не све­сти
и хри­шћан­ског мило­ср­ђа, као и за дру­
ге посло­ве уну­тра­шње цркве­не миси­је,
посто­ји у сва­кој цркве­ној општи­ни Вер­ско
добро­твор­но ста­ра­тељ­ство“.
(Устав Срп­ске Пра­во­слав­не Цркве чл. 178, 1)
МИСИ­ЈА
Миси­ја ВДС-а је да све­до­че­ћи исти­ну Јеван­
ђе­ља и у овим тешким вре­ме­ни­ма изна­ђе
начи­на да помог­не нај­у­гро­же­ни­јем сло­ју
нашег дру­штва, тру­де­ћи се да им побољ­ша
ква­ли­тет живо­та и убла­жи пат­њу, испу­ња­ва­
ју­ћи основ­не запо­ве­сти љуба­ви пре­ма Богу и
људи­ма кроз дела мило­ср­ђа.
ВДС сво­је актив­но­сти у нај­ве­ћој мери, као
инсти­ту­ци­ја Архи­е­пи­ско­пи­је бео­град­ско-
кар­ло­вач­ке, спро­во­ди уну­тар архи­е­пи­ско­
пи­је, али нерет­ко у сарад­њи са епи­ско­пи­ма,
све­ште­ни­ци­ма и вер­ним наро­дом дру­гих
епар­хи­ја делу­је и ван матич­не епа­р­хи­је.
Дело­ва­ње ВДС-а је орга­ни­зо­ва­но кроз рад
седам ресо­ра: Вер­ска про­све­та, Ресор за поро­
ди­цу, брак и вас­пи­та­ње, Прав­но саве­то­ва­ли­ште,
Мило­срд­ни рад, Здрав­стве­но саве­то­ва­ли­ште,
Цркве­на штам­па и Цркве­на кухи­ња. На челу
сва­ког ресо­ра се нала­зи орга­ни­за­тор, а коо­р­ди­
на­ци­ју свих ресо­ра врши Гене­рал­ни секре­тар.
У наред­ним бро­је­ви­ма Пра­во­с лав­ног миси-
о­на­ра пред­ста­ви­ће­мо све ресо­ре ВДС-а и
њихо­ве актив­но­сти. 
45
 ХРИ­ШЋАН­СКА ЕТИ­КА
Интер­вју са про­то­пре­зви­те­ром Нико­лом Пејо­ви­ћем
глав­ним и одго­вор­ним уред­ни­ком Ради­ја Све­ти­го­ра
Митро­по­ли­је црно­гор­ско-при­мор­ске
Две деце­ни­је
Ради­ја Све­ти­го­ра
Радио Све­ти­го­ра је осно­ван бла­го­сло­вом
Митро­по­ли­та Амфи­ло­хи­ја, а прве рије­чи у етар
изго­во­рио је бла­же­но­по­чив­ши Патри­јарх Павле
Раз­го­вор водио:
Бра­ни­слав Илић
У нашој поме­сној Цркви ово 2018. лето
Господ­ње зао­де­ве­но је мно­штвом зна­чај­
них јуби­лејâ. Међу њима посеб­но и зна­чај­но
место зау­зи­ма вели­ки јуби­леј – 20 годи­на
актив­ног и бого­у­год­ног дела­ња Ради­ја Све-
ти­го­ра, Митро­по­ли­је црно­гор­ско-при­мор­
ске. Тим пово­дом раз­го­ва­ра­мо са про­то­пре­
зви­те­ром Нико­лом Пејо­ви­ћем, глав­ним и
одго­вор­ним уред­ни­ком нај­ста­ри­је цркве­не
радио ста­ни­це у нашој поме­сној Цркви.
На празник Свете Педесетнице, 7. јуна
давне 1998. лета Господњег, блажене
успомене Његова Светост Патријарх
Српски Павле благословио је почетак
богоугодног рада Радија Светигора,
освештао је његове просторије и први се
обратио слушаоцима.
Оче, како бисте описали историјат и значај
благословеног делања овог црквеног
медија, од његовог оснивања до данас?
– Радио Све­ти­го­ра је осно­ван бла­го­сло­
вом Митро­по­ли­та Амфи­ло­хи­ја, а прве рије­чи
у етар изго­во­рио је бла­же­но­по­чив­ши Патри­
јарх Павле. У ово­ме видим први и нај­ва­жни­
ји зна­чај и бла­го­слов који је пра­тио и који
46 6/ 2018
ће пра­ти­ти рад Све­ти­го­ре. Наша уло­га је да
врши­мо миси­ју Цркве, да иско­ри­сти­мо оно
што су пло­до­ви људ­ског достиг­ну­ћа и да их
ста­ви­мо у слу­жбу Божи­ју. Оно што не може
уви­јек све­ште­ник, епи­скоп, то чини Црква
Пра­во­слав­на путем меди­ја. Ула­зи у сва­ки
дом, бол­ни­цу, затвор, кан­це­ла­ри­ју, ауто­
мо­бил и про­по­ви­је­да Ријеч Божи­ју. А она
је путо­каз нога­ма нашим, мно­ги­ма утје­ха,
укре­пље­ње, поу­ка, пут до истин­ског Бого­по­
зна­ња. Само је Богу зна­но какви су и коли­ки
даро­ви које је Господ излио кроз ове дви­је
деце­ни­је рада Све­ти­го­ре.
Обасјани светодуховском радошћу, на
Духовски понедељак ове године, Радио
Светигора je прославио 20 година
постојања и крсну славу. Митрополит
Амфилохије је том приликом посебно
нагласио да је наш васељенски радио
диван и истинит сведок свих дешавања на
овим просторима од ратних страдања на
Косову и Метохији до наших дана.
Оче, на које је све начине овај
црквени радио састрадавао са својим
благочестивим народом?

– Оно што тре­ба нагла­си­ти је да се поче­
так рада покло­пио са несрећ­ним бом­бар­
до­ва­њем Југо­сла­ви­је и вели­ким погро­мом
на Косо­ву и Мето­хи­ји. То је, на првом мје­
сту под­ста­кло нашег митр­о­по­ли­та да одмах
оде на Косо­во и Мето­хи­ју, да буде при руци
тамо­шњем све­штен­ству и наро­ду. Са њим су
оти­шли и отац Радо­мир Ник­че­вић, Мила­дин
Кне­же­вић, монах Павле (Кон­дић) и Слав­ко
Жив­ко­вић, први уред­ник нашег Ради­ја. Било
је ту још неко­ли­ко људи. Тако је поче­ло са
извје­шта­ва­њем, раз­го­во­ри­ма са стра­дал­ног
Косо­ва и Мето­хи­је. У јед­ном момен­ту радио
Све­ти­го­ра је био једи­ни извор инфор­ма­ци­
ја. Ради­ло се у три смје­не, стал­но се дежу­ра­
ло, чека­ло се укљу­че­ње са Косо­ва и Мето­хи­је,
нове инфор­ма­ци­је. Тако је Све­ти­го­ра одмах
дожи­вје­ла „ватре­но крште­ње“ и поста­ла нај­
слу­ша­ни­ја радио ста­ни­ца у Црној Гори, јер је
у тех­нич­ком сми­слу има­ла наци­о­нал­ну фре­
квен­ци­ју и могућ­ност слу­ша­ња на гото­во ције­
лој тери­то­ри­ји Црне Горе. И ово видим, не као
слу­чај­ност, већ као удио у стра­да­њу, а ако Бог
да и у вас­кр­се­њу нашег Косо­ва и Мето­хи­је.
Осим ово­га, са вашим чита­о­ци­ма бих поди­
је­лио и сје­ћа­ње на један раз­го­вор са нашим
новембар / децембар 2018
ХРИ­ШЋАН­СКА ЕТИ­КА
ПРО­ТО­ПРЕ­ЗВИ­ТЕР
НИКО­ЛА ПЕЈО­ВИЋ
Про­то­пре­зви­тер Нико­ла Пејо­вић рођен
је 28. сеп­тем­бра 1979. годи­не у Под­го­ри­
ци. У род­ном гра­ду завр­шио је гим­на­зи­ју
„Сло­бо­дан Шке­ро­вић“ и дипло­ми­рао на
Еко­ном­ском факул­те­ту. Дипло­ми­рао је
на Бого­слов­ском факул­те­ту Све­тог Васи­
ли­ја Остро­шког у Фочи, док је тре­нут­но
сту­дент пост­ди­плом­ских сту­ди­ја. Њего­
во Висо­ко­пре­о­све­штен­ство Митро­по­лит
црно­гор­ско-при­мор­ски Амфи­ло­хи­је га је
руко­по­ло­жио у чин ђако­на 12. јула 2009.
годи­не у Цетињ­ском мана­сти­ру. Слу­жбу
ђако­на оба­вљао је три годи­не при Сабор­
ном хра­му Хри­сто­вог Вас­кр­се­ња у Под­го­
ри­ци. У чин пре­зви­те­ра руко­по­ло­жен 29.
јула 2012. годи­не и поста­вљен за паро­ха
Тре­ће под­го­рич­ке паро­хи­је и стар­је­ши­ну
хра­ма Све­тог вели­ко­му­че­ни­ка Геор­ги­ја и
Ново­ја­вље­них Моми­шић­ких Муче­ни­ка у
под­го­рич­ком насе­љу Моми­ши­ћи. У чин
про­то­пре­зви­те­ра руко­про­и­зве­ден је на
пра­зник Све­тих Моми­шић­ких Муче­ни­ка
2015. годи­не. Оба­вља послу­ша­ње глав­ног
и одго­вор­ног уред­ни­ка Ради­ја Све­ти­го­ра
од сеп­тем­бра 2011. годи­не
човје­ком који живи и ради у Њемач­кој, кроз
који сам схва­тио коли­ки је зна­чај Све­ти­го­ре у
сва­ко­днев­ном живо­ту људи. Наи­ме, када сам
при­је неко­ли­ко годи­на посје­тио мана­стир
Хилан­дар, срео сам гру­пу ходо­ча­сни­ка, Срба
из Њемач­ке. Када сам им рекао да дола­зим из
Митро­по­ли­је црно­гор­ско-при­мор­ске, један
од њих је оду­ше­вље­но про­ко­мен­та­ри­сао
како он без Све­ти­го­ре не би могао да зами­
сли свој живот. При­ча ми да је на послу окру­
жен људи­ма дру­гих наци­ја, вје­ра и са који­ма,
по пита­њу Пра­во­слав­не вје­ре нема ника­квих
зајед­нич­ких тема. „Сва­ко јутро када дођем
на посао прво укљу­чим на интер­не­ту Радио
Све­ти­го­ру и када чујем поздрав, ’Пома­же Бог
бра­ћо и сестре’ “, каже овај брат, „као да ми се
небе­са отво­ре“. Све ове се дога­ђа­ло у пери­о­
ду када смо има­ли вели­ка иску­ше­ња на Ради­
ју. Услед два струј­на уда­ра изго­ре­ла је ско­ро
сва опре­ма, Радио се чуо у све­га пет гра­до­
47
ХРИ­ШЋАН­СКА ЕТИ­КА
ва, сиг­нал је био јако лош и сâм сам се у свој
мало­ду­шно­сти често питао, има ли сми­сла
ово шта ми ради­мо, слу­ша ли ово било ко?
Али, ето, кроз уста и срце овог бра­та Бог ми је
открио зна­чај Све­ти­го­ре и исти­ну да ни један
труд на Њиви Господ­њој није уза­лу­дан. Било
је то за мене вели­ко укре­пље­ње и поу­ка да је
труд наш, а успјех Божи­ји. А таквих при­мје­ра
је заи­ста мно­го.
Мноштво значајних личности обележило
је двадесетогодишњи рад Радија
Светигора. Лепа је и благословена
прилика да свакога од њих са радошћу
поменемо?
– Дви­је деце­ни­је јед­ног меди­ја је попри­
лич­но дуга­чак пери­од и у њему је про­шло
сто­ти­нак нови­на­ра, тона­ца, тео­ло­га и немо­
гу­ће их је све побро­ја­ти. У јед­ном тре­нут­ку
је било 40 анга­жо­ва­них сарад­ни­ка, а и данас
их има­мо отпри­ли­ке толи­ко. Поред поме­
ну­тог првог уред­ни­ка Слав­ка Жив­ко­ви­ћа,
на ради­ју су вели­ки и бла­го­сло­ве­ни траг
оста­ви­ли епи­ско­пи: Јован (Ћули­брк) и Јован
(Пурић) кроз еми­си­је од којих неке и данас
посто­је. Затим, све­ште­ни­ци: Гој­ко Перо­вић,
Јован Пла­ме­нац, Пре­драг Шће­па­но­вић који
су били, сва­ко у сво­је ври­је­ме дирек­то­ри и
уред­ни­ци Ради­ја. И поред чиње­ни­це да их
не може­мо све спо­ме­ну­ти, оно што може­
мо је да се сви­ма, поме­ну­ти­ма и непо­ме­ну­
ти­ма, а Богу зна­ни­ма, захва­ли­мо на тру­ду и
љуба­ви коју су годи­на­ма пока­зи­ва­ли пре­ма
Све­ти­го­ри.
Програмска схема Радија је заиста богата
бројним емисијама које на савршен начин
доприносе да реч Божија дође до срдаца
верног слушалаштва. Оче, шта посебно
наглашавате када су у питању емисије које
се емитују у целодневном програму?
– Пред­у­слов за ства­ра­ње добр­ог про­гра­
ма је и добра тех­нич­ка опре­мље­ност, као и
вели­ка покри­ве­ност. Од при­је дви­је годи­
не, послу­ша­ње дирек­то­ра Ради­ја Све­ти­го­ра
оба­вља про­то­пре­зви­тер-ста­вро­фор Дали­
бор Мила­ко­вић. У овом пери­о­ду, уз вели­ку
помоћ и бла­го­слов Митро­по­ли­та Амфи­ло­хи­
48 6/ 2018
ја, Радио Све­ти­го­ра поно­во може да се слу­
ша на 12 фре­квен­ци­ја и у 14 гра­до­ва у Црној
Гори са покри­ве­но­шћу од пре­ко 80 посто. Од
2006. годи­не при­сут­ни смо и на интер­не­ту,
гдје се на сај­ту нашег Ради­ја могу наћи гото­
во сви садр­жа­ји. Про­шле годи­не смо ура­ди­ли
и нови-реди­зај­ни­ра­ни сајт. Од при­је неко­
ли­ко мје­се­ци ради­мо у новим про­сто­ри­ја­ма
у Сабор­ном хра­му Хри­сто­вог Вас­кр­се­ња. У
окви­ру Ради­ја Све­ти­го­ре нала­зи се и пор­тал
Митро­по­ли­је, тако­ђе реди­зај­ни­ран. Са свим
овим садр­жа­ји­ма Митро­по­ли­ја црно­гор­ско-
при­мор­ска сада има један озби­љан инфор­ма­
тив­ни цен­тар у коме ради око 40 сарад­ни­ка,
волон­те­ра, допи­сни­ка. Про­грам нашег ради­
ја је заи­ста разно­вр­стан. Поред кати­хет­ских
еми­си­ја и извје­шта­ја из наше Митро­по­ли­је
пра­ти­мо и сва она важна дога­ђа­ња и у дру­гим
епар­хи­ја­ма Срп­ске Цркве. У окви­ру нашег
про­гра­ма нала­зе се и нај­ва­жни­је инфор­ма­
ци­је из дру­гих помје­сних Црка­ва. Надах­ну­
ти митро­по­ли­то­вом лич­но­шћу која сво­јом
љуба­вљу и жртвом грли цио сви­јет, од самог
почет­ка еми­то­ва­ња, Све­ти­го­ра је има­ла зада­
так да буде васе­љен­ски радио, а то зна­чи да
има инте­ре­со­ва­ње и бри­гу за сва­ки уд Цркве
Хри­сто­ве. Сва­ког дана се еми­ту­ју Жити­ја Све-
тих, оца Јусти­на, Кален­дар – Про­лог Вла­ди­ке
Нико­ла­ја, затим еми­си­је које се баве тума­че­
њем Све­тог Писма. Три пута недељ­но има­мо
еми­си­ју Кате­дра у којој се еми­ту­ју нај­ин­те­ре­
сант­ни­ја пре­да­ва­ња. Јед­на од наших нај­слу­
ша­ни­јих еми­си­ја је Питај­те све­ште­ни­ка у
којој све­ште­ни­ци дају одго­во­ре на кон­крет­на
пита­ња слу­ша­ла­ца. Вели­ки број еми­си­ја има­
мо из кул­ту­ре, нау­ке, исто­ри­је. Све­ти­го­ра је
чувар срп­ског јези­ка и ћири­лич­ног писма.
Има­мо еми­си­ју која се бави актив­но­сти­ма
осо­ба са инва­ли­ди­те­том, затим еми­си­ју за
ром­ску попу­ла­ци­ју, која је јед­ним дије­лом и
на ром­ском јези­ку и још мно­го дру­гих крат­
ких и дужих фор­ми. Са поно­сом исти­чем да
има­мо еми­си­ју која тра­је дви­је деце­ни­је –
Дје­ца апо­ка­лип­се, коју води и уре­ђу­је Весна
Крив­че­вић у сарад­њи са Вла­ди­ком Јова­ном
(Ћули­бр­ком). Посеб­ну пажњу покла­ња­мо
инфор­ма­тив­ном про­гра­му. У јутар­њем про­
гра­му има­мо крат­ке вије­сти на сва­ка два сата,

прве дуже вије­сти су у 14 часо­ва, а цен­трал­на
инфор­ма­тив­на еми­си­ја Данас акту­ел­но је од
20 часо­ва. Све ово је пове­за­но и упот­пу­ње­но
добр­ом и разно­вр­сном духов­ном музи­ком на
разним јези­ци­ма. Еми­ту­ју се и етно музи­ка,
ква­ли­тет­на, ста­ра народ­на музи­ка, инстру­
мен­тал­на и кла­сич­на музи­ка, можда и по нека
савре­ме­ни­ја обра­да - све се то може наћи на
тала­си­ма Ради­ја Све­ти­го­ра.
Будући да су медији постали свеприсутни
и свепрожимајући чинилац друштвених
токова, шта је по Вашем мишљењу темељ
и крајњи циљ мисије Цркве путем радио
таласа?
– Живи­мо у вре­ме­ну вели­ког ути­ца­ја меди­
ја. Коли­ко су меди­ји важан фак­тор пока­зу­је и
чиње­ни­ца да све више слу­ша­мо о медиј­ским
рато­ви­ма. То су нај­бо­ље осје­ти­ли поли­ти­ча­
ри, који, да би вла­да­ли мора­ју прво да осво­је
меди­је, јер онда има­ју могућ­ност ’испи­ра­
ња мозго­ва’ кроз сер­ви­ра­ње оно­га што им
иде у при­лог. Данас се све брже живи. Да
би могло да се пре­жи­ви људи су при­ну­ђе­
ни да раде и по неко­ли­ко посло­ва, и у том
амби­јен­ту човје­ку оста­је могућ­ност да се
крат­ко инфор­ми­ше и иде даље. То усло­вља­
ва повр­шно бавље­ње ства­ри­ма и поја­ва­ма
које дово­ди често до погре­шног тума­че­ња
ствар­но­сти у којој живи­мо. На тој лепе­зи
разних медиј­ских садр­жа­ја - „пија­ци бого­ва“,
Црква Пра­во­слав­на, не само да тре­ба, него
је и дужна из бри­ге за човје­ка да пону­ди и
Ријеч вјеч­но­га живо­та. Цркве­ни меди­ји су
онај олтар са кога је Апо­стол Павле про­по­
ви­је­дао на Аре­о­па­гу. Они су савјест људи­ма
и шан­са да се живот сагле­да из јед­не дру­ге
пер­спек­ти­ве, Цар­ства Небе­ско­га.
Благословом Његовог
Високопреосвештенства Митрополита
црногорско-приморског Господина
Амфилохија, постављени сте за
настојатеља подгоричког храма Светих
славних и добропобедних Мученика
Момишићких. Шта бисте посебно
нагласили када је у питању ова велика
подгоричка светиња?
новембар / децембар 2018
ХРИ­ШЋАН­СКА ЕТИ­КА
– Тако је. Кра­јем јула 2012. годи­не, бла­
го­с ло­вом Митро­по­ли­та Амфи­ло­хи­ја поста­
вљен сам за паро­ха моми­шић­ког и стар­је­
ши­ну, по мно­го чему, нео­бич­не и чуде­сне
цркве Све­тог вели­ко­му­че­ни­к а Гео­р­ги­ја и
Ново­ја­в ље­них Моми­шић­ких Муче­ни­к а.
Ријеч је о јед­ном малом хра­му, димен­зи­
ја 6м са 4м, што га чини јед­ним од нај­ма­
њих паро­хиј­ских хра­мо­ва у Срп­ској Цркви.
Али зато велик у бла­го­да­ти Божи­јој јер се
у њему чува­ју мошти 40 дје­це муче­ни­к а
и два све­ште­но­му­че­ни­к а, који су спа­ље­
ни у јед­ном од неко­ли­ко похо­да ска­дар­
ског паше Сулеј­ма­на на Вели­ки четвр­так
1688. годи­не. Нека­да мана­с тир, рушен и
обна­в љан неко­ли­ко пута, био је пот­пу­но
запу­с тио након ове поха­ре Тура­к а. О стра­
да­њу Моми­шић­ких Муче­ни­к а се гото­во
није гово­ри­ло, а помен се чувао само кроз
пре­да­ње. Вође­ни тим пре­да­њем потом­
ци стра­да­лих су 1930. годи­не затра­жи­ли
од тада­шњег Митро­по­ли­та црно­гор­ско-
при­мор­ског Гаври­ла (Дожи­ћа) да им дâ
бла­го­с лов да обно­ве цркву на посто­је­
ћим теме­љи­ма. Тако је црква обно­в ље­на
1936. годи­не и у њој су похра­ње­ни оста­ци
ових стра­дал­ни­к а. Међу­тим, Дру­ги свјет­
ски рат, а затим и кому­ни­зам усло­ви­ли су
да и ова све­ти­ња, као и већи­на дру­гих у
Црној Гори, буде напу­ште­на и пре­тво­ре­на
у сме­тли­ште и свра­ти­ште за сто­к у. Тек кра­
јем 80-их годи­на про­ш лог вије­к а почи­ње
обно­ва. Годи­не 1995, Црква је при­пре­м ље­
на за бого­с лу­же­ње и осве­шта­на. Чека­ло
се 9 годи­на да ова црква доби­је и првог
паро­хиј­ског све­ште­ни­к а. Био је то све­ште­
ник Јови­ца Ћет­ко­вић, који је 2004. годи­не
поста­в љен за стал­ног паро­ха. Када је отац
Јови­ца дошао, прве неде­ље у цркви није
било нико­га. Зау­с та­в љао је људе који су
про­ла­зи­ли и молио их да уђу у цркву да
кажу ’амин’ да би могао да поч­не Литур­ги­
ју. Била је то јед­на бака са којом је и запо­
чео бого­с лу­жбе­ни и паро­хиј­ски живот у
Моми­ши­ћи­ма. Отац Јови­ца је мно­го ура­
дио. Прво, почео редов­но да слу­жи, обна­
вља цркву, фре­ско­пи­ше, уре­ђу­је пор­т у,
гра­ди малу салу за потре­бе вје­ро­на­у­ке...
49
ХРИ­ШЋАН­СКА ЕТИ­КА
Литур­гиј­ска зајед­ни­ца је поче­ла да расте
и сада има­мо за Божић и Вас­крс око 600–
700 при­ча­сни­к а. Бла­го­с ло­вом Митро­по­ли­
та Амфи­ло­хи­ја, 2005. годи­не су обре­те­не
мошти Све­тих Муче­ни­к а и похра­ње­не у
кивот на покло­ње­ње вјер­ном наро­ду, а на
његов пред­лог Све­ти Архи­је­реј­ски Сабор
СПЦ, на редов­ном мај­ском засје­да­њу 2012.
годи­не Моми­шић­ке Муче­ни­ке при­бро­
јао је лику све­тих и про­с ла­в ља­ју се када
и Сева­с тиј­ски Муче­ни­ци 22/9. мар­та. Ове
годи­не има­ли смо вели­ки јуби­леј – 330
годи­на од њихо­вог стра­да­ња. Тим пово­
дом орга­ни­зо­ван је науч­ни скуп на тему
„Живот и стра­да­ње Цркве и наро­да у Зети-
Црној Гори у ХVII вије­к у“. Поред Митро­по­
ли­та Амфи­ло­хи­ја, на Литур­ги­ји је саслу­
жи­вао Митро­по­лит Геор­ги­је из Сло­вач­ке.
Тога дана био је орга­ни­зо­ван и Дје­чи­ји
про­грам, на коме је уче­шћа узе­ло око 400
дје­це пола­зни­к а вје­ро­на­у­ке, а у вечер­њим
часо­ви­ма има­ли смо и Све­ча­ну ака­де­ми­ју
на којој је при­к а­зан крат­ко­ме­тра­жни игра­
ни филм о стра­да­њу Моми­шић­ких Муче­ни­
ка. На Ака­де­ми­ји су насту­пи­ли Бора Дугић
и наци­о­нал­ни ансамбл „Коло“. Може­мо да
забла­го­да­ри­мо Богу на дина­мич­ном и вео­
ма разно­вр­сном живо­т у који се одви­ја у
овој вели­кој све­ти­њи. Осим вје­ро­на­у­ке за
дје­цу и дје­чи­јег хора, има­мо и вје­ро­на­у­к у
за одра­с ле, Дру­штво добро­вољ­них дава­
ла­ца крви које је јед­но од успе­шни­јих у
Црној Гори и које је до сада има­ло 17 акци­
ја, а у при­пре­ми је и изград­ња дје­чи­јег
врти­ћа при нашој паро­хи­ји који ће носи­ти
име дје­це Моми­шић­ких Муче­ни­к а. Биће то
први цркве­ни вртић у Црној Гори. Заи­с та
су вели­ки даро­ви ове све­ти­ње, па пози­ва­
мо све оне који дођу у Под­го­ри­цу да оба­
ве­зно оби­ђу и покло­не се Моми­шић­ким
Муче­ни­ци­ма.
Са којим пастирским потребама сте
посебно суочени на повереној Вам
парохији?
– Број­ни су и вели­ки про­бле­ми са који­ма
се људи наше­га вре­ме­на боре. Свје­до­ци смо
тога при­ли­ком борав­ка код Све­тог Васи­
50 6/ 2018
ли­ја у Остр­о­гу. Мно­ге неиз­ле­чи­ве боле­сти,
депре­си­ја, сиро­ма­штво, морал­но поср­ну­ће
и изо­па­че­но­сти, све су ово одли­ке вре­ме­на
у коме живи­мо. Али, од све­га ово­га чини ми
се да је нај­ве­ћи про­блем – одсу­ство сми­
сла живо­та и посто­ја­ња. Често има­мо осје­
ћај да људи не зна­ју ни ода­к ле су дошли, ни
коме иду. Сва­ко­днев­но су изло­же­ни раз­ном
про­па­ган­дом, стра­хом, неиз­ви­је­сно­шћу за
будућ­ност. Све то дово­ди људ­ску душу до
луди­ла. Тако да не чуди што су анти­де­пре­
си­ви нај­про­да­ва­ни­ји меди­ка­мен­ти данас.
Мла­ди су данас наро­чи­то на уда­ру. Од
дје­тињ­с тва раз­ма­же­ни и нена­вик­ну­ти на
ноше­ње крста већ у нај­ра­ни­јој фази намет­
ну им се циље­ви које, или не достиг­ну или
достиг­ну, али виде да то није ни избли­за оно
што су оче­ки­ва­ли. И онда наста­је про­блем,
пуца­ње по шаво­ви­ма. Човјек раза­пет изме­
ђу оно­га што јесте и што је оче­ки­вао. Зато
је Ријеч Божи­ја и вје­ра у Хри­с та Бога једи­ни
сми­сао живо­та сва­ког човје­ка. У тој дје­лат­
ној вје­ри све доби­ја сми­сао – и рађа­ње, и
живље­ње, падо­ви и успо­ни, и стра­да­ње и
успје­си. На кра­ју, вје­ра осми­шља­ва и смрт.
Зато је уло­га и одго­вор­ност Цркве Пра­во­
слав­не данас вели­ка. Од свих хри­шћа­на, а
наро­чи­то од нас све­ште­ни­ка и наших епи­
ско­па се оче­ку­је да живи­мо сагла­сно овој
вје­ри, јер сам сигу­ран да ће нас Господ
пита­ти за сва­ку повје­ре­ну нам душу.
Драги оче Никола, благодаримо Вам
на овом садржајном и надахнутом
разговору и користимо прилику да Вама
и свим делатницима на пољу црквене
мисије на Радију Светигори, честитамо
овај значајан јубилеј желећи Вам свако
добро од Господа нашег и призивајући у
погодно време Његову помоћ!
– Хва­ла и Вама на при­ли­ци да раз­го­ва­ра­
мо. Вели­ка ми је част да сам имао при­ли­ку
да будем дио овог важног часо­пи­са који је
пре­по­знат као озбиљ­но духов­но гла­си­ло са
број­ним инте­ре­сант­ним тек­с то­ви­ма, раз­
го­во­ри­ма и поуч­ним при­ча­ма и који тра­је
пре­ко 60 годи­на, што је нај­бо­ља потвр­да
оно­га што ради­те. 
ХРИ­ШЋАН­СКА ЕТИ­КА

Раз­го­вор са архи­ман­дри­том Пар­те­ни­јем Махериoтисом

Поштуј­те
сво­је прет­ке!
Желим Срби­ма да се моле Богу за мир, да спо­зна­ју
сво­ју вели­чан­стве­ну исто­ри­ју, да увек зна­ју ко су, ко су
им били пре­ци. Да се избо­ре за исти­ну о Јасе­нов­цу.
Да се избо­ре за сво­је Косо­во и Мето­хи­ју! И да у све­му
буду сло­жни, јер Срби­ма мањ­ка наци­о­нал­на сло­га

Раз­го­вор води­ла:
Биља­на Жив­ко­вић

У Гра­ча­ни­ци, већ дуги низ годи­на, по тра­ди­

ци­ји која тра­је још од 1999. годи­не, госту­је
углед­ни грч­ки архи­ман­дрит Пар­те­ни­је Махе­
бавим се и миси­о­на­ре­њем по Бал­ка­ну – казу­је
отац Пар­та­ни­је на почет­ку нашег раз­го­во­ра.

ри­о­тис из Солу­на, дуго­го­ди­шњи ста­ре­ши­ Како је запо­че­ла Ваша миси­ја?

на цркве Све­тих цара Кон­стан­ти­на и цари­це
Јеле­не, у бли­зи­ни Зеј­тин­ли­ка. Он је још од
првог дана рата у Босни и Хер­це­го­ви­ни био
са нашим наро­дом и наста­вио да га пома­же
током НАТО агре­си­је и касни­је током срп­
ске гол­го­те на Косо­ву и Мето­хи­ји. Овај вели­
ки при­ја­тељ срп­ског наро­да је орга­ни­зо­вао
огро­ман број хума­ни­тар­них акци­ја онда када
је било нај­те­же, кад су бом­бе са ради­о­ак­тив­
ним ура­ни­ју­мом пада­ле по нама.
Све­ште­ник Пар­те­ни­је има поча­сно место
у Гра­ча­ни­ци. Уоч­љи­ва је њего­ва бли­скост са
мона­си­ма и спон­та­ност са наро­дом. Он Гра­ча­
ни­цу и Косо­во и Мето­хи­ју дожи­вља­ва као сво­
ју дру­гу кућу.
– Рођен сам на Кипру, али сам живео у Солу­
ну 43 годи­не. Тамо сам завр­шио Тео­ло­шки
факул­тет. Тако­ђе сам на Фило­зоф­ском факул­
те­ту у Солу­ну окон­чао сту­ди­је архе­о­ло­ги­је.
Више од три деце­ни­је радио сам у затво­ри­ма
у Грч­кој и годи­на­ма сам као све­ште­ник бри­нуо
о затво­ре­ни­ци­ма, коли­ко сам могао. Од 1992.
– Повод мог првог дола­ска на Бал­кан и
првог сусре­та са срп­ским наро­дом био је
филм о стра­вич­ном гено­ци­ду НДХ над срп­
ским наро­дом у Јасе­нов­цу. Био сам згро­жен!
Онда сам у Солу­ну упо­знао Грка који је нека­да
живео у Срби­ји. Ина­че, он и њего­ва поро­ди­
ца су рође­ни у Пан­че­ву. У то вре­ме, код њих
су били чла­но­ви фами­ли­је из Срби­је, рат је
већ почео да плам­ти. При­чао сам им о томе
коли­ко је на мене дубок ути­сак оста­вио филм
о Јасе­нов­цу, а они су пред­ло­жи­ли да, те 1991,
оде­мо зајед­но у Срби­ју и БиХ, и да се упо­знам
са срп­ским наро­дом, да сагле­дам при­ли­ке, да
нешто конач­но нау­чим из срп­ске исто­ри­је.
Мој први сусрет са Срби­јом био је у Пан­че­ву,
1992. године. Тамо сам упо­знао мно­го дра­гих
људи, јед­ног сјај­ног лека­ра и неке све­ште­ни­
ке. Биле су то пра­ве срп­ске патри­о­те, који­ма
сам се дивио. Рат у БиХ је дивљао. Потом сам
оти­шао у Дер­вен­ту, а онда у При­је­дор. Бесне­
ла је мржња, а мета су били Срби. Усле­ди­ла је
моја посе­та бол­ни­ци у Добо­ју, било је мно­го

новембар / децембар 2018 51

ХРИ­ШЋАН­СКА ЕТИ­КА

рање­них срп­ских вој­ни­ка. Стра­шно. Мла­дост

срп­ска поко­ше­на, људи без руку, ногу. Мно­
ги су оста­ли без поро­ди­ца... Маса­кри­ра­ли
их Али­ји­ни вој­ни­ци, муџа­хе­ди­ни. Нису Срби
има­ли ни леко­ва, ни посте­љи­не. Била је умр­
ља­на крвљу. Неки бол­нич­ки кре­ве­ти нису
чак ни пре­кри­ва­че има­ли. Није било заво­ја
да се пре­ви­ју рање­ни­ци. Херој­ска бор­ба срп­
ског наро­да у БиХ и тешке при­ли­ке и нема­
шти­на били су повод да орга­ни­зу­је­мо хума­
ни­тар­ну помоћ за срп­ске рање­ни­ке. У Грч­ку
смо убр­зо пове­ли 150 деча­ка и девој­чи­ца,
који су оста­ли без роди­те­ља. Мно­га срп­ска
деца тада нису била крште­на. Уго­сти­ли смо,
потом, од 1993–1995. годи­не, још 1.250-оро
срп­ске деце. Мали­ша­ни су били сме­ште­ни
у број­ним грч­ким поро­ди­ца­ма у Солу­ну, у
мојој митро­по­ли­ји. Коли­ко су љуба­ви Грци
пока­за­ли за срп­ску рат­ну сиро­чад, то само
Бог зна. Пуно ми је срце, јер су рође­на мно­
га искре­на и дубо­ка при­ја­тељ­ства и кум­ства
Грка и Срба.
Секре­тар Црве­ног крста Срби­је, госпо­ђа
Дра­ги­ца, не сећам јој се пре­зи­ме­на, дала
ми је иде­ју да орга­ни­зу­је­мо помоћ сва­ко­га у БиХ. Два пута годи­шње су орга­ни­зо­ва­не
месе­ца, јер је било потреб­но пома­га­ти Србе вели­ке хума­ни­тар­не акци­је помо­ћи из Грч­
у БиХ, али и избе­гли­це које су у вели­ким ке. Шле­пе­ри су кре­та­ли пре­ма БиХ, пре­ма
тала­си­ма при­сти­за­ле у Срби­ју. Сећам се, од Срби­ји, саку­пља­ли смо и вози­ли све: хра­
почет­ка рата наша јав­ност у Грч­кој је била ну, оде­ћу, обу­ћу, школ­ски при­бор, леко­ве,
вео­ма заин­те­ре­со­ва­на, тако да сам често сани­тет­ски мате­ри­јал... Када смо се вра­ћа­ли
био пози­ван на теле­ви­зиј­ске или радио еми­ из Срби­је, после оби­ла­ска и уру­че­ња помо­
си­је у Грч­кој да гово­рим о томе, како срп­ ћи, били смо вид­но потре­ше­ни. Раз­го­ва­ра­
ски народ на Бал­ка­ну поно­во стра­да због ли смо и пита­ли шта учи­ни­ти да се још више
сво­је Пра­во­с лав­не вере. Срби су уми­ра­ли помог­не. Поче­ле су да се јавља­ју грч­ке
у сво­јој земљи, бра­не­ћи огњи­шта пре­да­ка поро­ди­це, које су желе­ле да при­хва­те и уго­
и сло­бо­ду. Било је бол­но. Сећам се, јед­ном сте срп­ску сиро­чад, и децу која су пре­жи­ве­
сам госто­вао на некој теле­ви­зи­ји у север­ној ла рат­не стра­хо­те у БиХ. Мало је држа­ва које
Грч­кој и про­сто нисам могао да иза­ђем из су се бри­ну­ле о срп­ском наро­ду, а Срби су
згра­де, јер се у међу­вре­ме­ну јави­ло пре­ко се бори­ли са сци­ла­ма и харид­ба­ма. Сећам
100 поро­ди­ца које су желе­ле да помог­ну се да се за само један месец у Солу­ну јави­
Србе. Чека­ли су ме испред згра­де теле­ви­ ло пре­ко 400 грч­ких поро­ди­ца, са жељом да
зи­је. Онда смо осно­ва­ли Фонд за помоћ срп- при­хва­те, уго­сте срп­ску децу, који­ма је била
ском наро­ду и веруј­те, било је дир­љи­во гле­ потреб­на бри­га и уте­ха. Убр­зо су ауто­бу­си
да­ти Грке, који су дола­зи­ли и упла­ћи­ва­ли за са пре­ко 400 срп­ских мали­ша­на из Добо­ја,
стра­дал­ну пра­во­с лав­ну бра­ћу Србе. Грци су Дер­вен­те, Прња­во­ра, При­је­до­ра... кре­ну­ли
се оба­ве­за­ли, да ће упла­ћи­ва­ти нај­ма­ње по пре­ма Грч­кој. Из При­је­до­ра је било нај­ви­
100 немач­ких мара­ка на сва­ка три месе­ца ше деце без роди­те­ља. Боле­ла нас је пат­ња
за брат­ски срп­ски народ који је стра­да­вао срп­ских мали­ша­на. А свет је ћутао. Грци су

52 6/ 2018

као срчан народ, то тешко под­но­си­ли. Били
су пле­ме­ни­ти и пожр­тво­ва­ни.
Ви сте у Грч­кој дело­ва­ли у меди­ји­ма?
– Док сам бора­вио у ратом захва­ће­ним
гра­до­ви­ма у Босни и Хер­це­го­ви­ни, каме­ром
сам сни­мао све на тере­ну, а потом сам ишао
на теле­ви­зи­је по целој Грч­кој, како би мате­
ри­јал убр­зо био при­ка­зан. Сећам се, при пут,
на солун­ској теле­ви­зи­ји ми је дато сат вре­ме­
на у про­гра­му. Сле­де­ћи пут када бих се вра­
тио из БиХ или из Срби­је, про­грам се про­ду­
жа­вао на два сата. А јед­не ноћи смо оста­ли у
сту­ди­ју од 18 часо­ва до један сат после поно­
ћи. Зва­ли су људи из целе Грч­ке, хте­ли су да
Ви сте досто­јан­ствен народ и нека­ко сте „сво­ји“. Уз то, Срби
су неу­кро­тив народ! Не трпе лан­це. Запад­ња­ци зато кажу
да су Срби „тежак“ народ, јер не трпи­те њихов јарам
се спо­је са срп­ским поро­ди­ца­ма, да спа­са­ва­
ју децу. Био сам дир­нут. Поне­кад бих кри­шом
запла­као.
Запи­си­вао сам кон­так­те. Потом је у Грч­ку
кре­ну­ло још 600 срп­ских сиро­та­на из Босне и
Хер­це­го­ви­не, у којој је рат беснео, оста­вља­ју­
ћи ужас и пустош. Зати­ра­на су број­на срп­ска
села. А свет је о погр­о­му Срба у БиХ ћутао!
Пре­ма мојој еви­ден­ци­ји, за 18 годи­на, коли­
ко смо били актив­ни, уго­сти­ли смо 2.700 срп­
ских деча­ка и девој­чи­ца из Босне и Хер­це­го­
ви­не. Само из При­је­до­ра је било 820 деча­ка и
девој­чи­ца који су оста­ли без роди­те­ља. Стра­
шно је то!
Уз помоћ наше Цркве и наро­да саку­пи­ли
смо пре­ко 83.000 мара­ка када смо први пут
путо­ва­ли у При­је­дор, где су тада Срби били
нај­у­гро­же­ни­ји. Пара­лел­но смо сла­ли и вели­
ку хума­ни­тар­ну помоћ за оста­ле Србе у БиХ,
сва­ког фебру­а­ра и окто­бра, бол­ни­ца­ма, шко­
ла­ма, врти­ћи­ма, поро­ди­ца­ма... Имао сам јед­
ног при­ја­те­ља у Петр­о­ву, све­ште­ни­ка Нико­лу.
Није посто­ја­ла црква у том селу, јер су већи­на
Срба тада били кому­ни­сти. Пред­ло­жио сам му
новембар / децембар 2018
ХРИ­ШЋАН­СКА ЕТИ­КА
да поч­не да гра­ди цркву. И како је то кре­ну­
ло? Поче­ли смо да пома­же­мо изград­њу цркве
у Петро­ву. Сећам се да је тада­шњи вла­ди­ка
осве­штао теме­ље. Био је јану­ар, обе­ћао сам
му да ћу доне­ти из Грч­ке гра­ђе­вин­ски мате­ри­
јал, мер­мер.
Отац Нико­ла је рекао: „Ми не може­мо то
да пла­ти­мо“. – Ма све је бес­плат­но, сна­ћи­ће­
мо се – уми­рио сам га. Узео сам димен­зи­је
буду­ће све­ти­ње и већ у фебру­а­ру сле­де­ће
годи­не, када су сти­за­ли паке­ти за децу у БиХ,
сти­гао је и мер­мер по мери. Био је то повод
да и дру­ги све­ште­ни­ци из БиХ тра­же помоћ
за обно­ву или изград­њу црка­ва. Тако смо на
сли­чан начин, помо­гли изград­њу 75 срп­ских
црка­ва у БиХ. Сећам се, јед­ном сам оти­шао
у вели­ку фабри­ку у бли­зи­ни Солу­на и тра­
жио да купим огром­ну коли­чи­ну мер­ме­ра,
за неко­ли­ко црка­ва. Позвао ме вла­сник, и
питао ме где носим толи­ки мер­мер. Одго­во­
рио сам да носим у раз­ру­ше­ну Босну и Хер­
це­го­ви­ну нашој пра­во­слав­ној бра­ћи, Срби­
ма, за цркве.
„Носи, бра­ћи Срби­ма! Све им је бес­плат­
но“, казао ми је тај пле­ме­ни­ти Грк, који није
желео да се екс­по­ни­ра. Тако је у крат­ком вре­
ме­ну посла­то мер­ме­ра за 27 срп­ских црка­ва.
После изве­сног вре­ме­на ми је пред­ло­жио:
„Добро, хај­де, сада када пре­воз мер­ме­ра за
БиХ не пре­ста­је, ја ћу да пла­тим пола, а пола
ти и Црква.“ И тако је оти­шло мер­ме­ра за све
пре­о­ста­ле све­ти­ње.
Онда је пред­ло­жио: „Овај наш дого­вор и уго­
вор важи док смо живи ти и ја, да пома­же­мо
срп­ски народ и све­ти­ње.“ И тако је оста­ло. Сва­
ке годи­не сам пре­во­зио по 120 тона мер­ме­ра.
Имам све уред­но запи­са­но, када и које цркве
су помог­ну­те. Нај­ви­ше је оти­шло у Добој и око­
ли­ну. На Озре­ну је помог­ну­то 15 црка­ва, затим
53
У ДИ­ЈА­ЛО­ГУ СА АТЕ­И­ЗМОМ
у Дер­вен­ти и око­ли­ни, При­је­до­ру, Новом Гра­
ду, Костај­ни­ци, Босан­ској Дуби­ци...
Како је даље текла Ваша миси­ја у Срби­ји?
– Све до пре пет годи­на интен­зив­но смо
пома­га­ли срп­ски народ. Пара­лел­но са тим,
пома­га­ли смо и Гага­у­зи, јед­но сиро­ма­шно
место у Мол­да­ви­ји, они гово­ре тур­ским јези­
ком, али су пра­во­слав­не веро­и­спо­ве­сти. У
шко­ли уче руски као стра­ни језик. Пре­ко
20.000 при­ме­ра­ка Све­тог Писма на руском
јези­ку смо штам­па­ли и поде­ли­ли им, ми из
Солун­ске епар­хи­је. У том делу Мол­да­ви­је има
27 села и три гра­да. Ушли смо у сва­ку пра­во­
слав­ну кућу и храм и дели­ли смо Све­то Писмо.
На Косо­во и Мето­хи­ју сам нај­че­шће ишао сам,
а у Гага­у­зи сам путо­вао са сарад­ни­ком.
Оства­ре­на су и број­на грч­ко-срп­ска кум­
ства.
– Грч­ке поро­ди­це које су при­ма­ле срп­ску
децу, често су желе­ли, касни­је, када су се она
вра­ти­ла у зави­чај, да посе­те децу у БиХ, да
се уве­ре да им је добро. Тако да сам нерет­ко
водио и Грке у Босну и Хер­це­го­ви­ну. Крште­но
је, тих рат­них годи­на, пре­ко 750 срп­ских мали­
ша­на, хва­ла Богу. И данас живе та див­на при­ја­
тељ­ства и кум­ства Срба и Грка!
Како је запо­че­ла Ваша миси­ја на Косо­ву и
Мето­хи­ји?
– Било је то 1999. годи­не, у току НАТО агре­си­је
на СРЈ. Бора­вио сам осам пута у Бео­гра­ду у току
78 дана бесо­муч­ног бом­бар­до­ва­ња. У Бео­гра­
ду је био један грч­ки нови­нар, тако смо зајед­но
запо­че­ли миси­ју у Срби­ји. Прво је из Грч­ке пут
Срби­је путо­ва­ло шест шле­пе­ра помо­ћи и ја са
њима. Сећам се, бом­бар­до­ва­ње је поче­ло 24.
мар­та, петак на субо­ту, а већ сле­де­ће сед­ми­
це, на Лаза­ре­ву субо­ту, одне­ли смо поно­во пет
ками­о­на помо­ћи. Срп­ска држав­на теле­ви­зи­ја је
ура­ди­ла доку­мен­тар­ни филм Прва хума­ни­тар-
на помоћ, чини ми се да је био такав назив.
На Косо­ву и Мето­хи­ји сте били онда када је
било нај­те­же.
– Чим смо се орга­ни­зо­ва­ли и кре­ну­ли на
Косо­во и Мето­хи­ју, дошло је до про­бле­ма.
54 6/ 2018
Било је ризич­но. Али ми смо се орга­ни­зо­
ва­ли и брзо су на гра­ни­цу сти­гли грч­ки вој­
ни­ци из саста­ва КФОР-а. Усту­па­ли су нам
вој­на вози­ла да бисмо пре­ба­ци­ли помоћ за
срп­ски народ. Већ првих дана бом­бар­до­
ва­ња посе­тио сам Гра­ча­ни­цу. Са тада­шњим
рашко-при­зрен­ским Епи­ско­пом Арте­ми­јем
сам оби­ла­зио мно­га села и срп­ске све­ти­ње.
Био сам у Штрп­ци­ма, Пећ­кој Патри­јар­ши­ји,
Деча­ни­ма, Гра­ча­ни­ци, Све­тим Архан­ге­ли­ма.
На Косо­ву и Мето­хи­ји има­ли смо пет вели­
ких миси­ја: оби­шли смо 47 села, уни­ште­
не све­ти­ње, гра­до­ве. Ишли смо тамо где је
било нај­по­треб­ни­је. Посе­ти­ли смо и сва
села Сири­нич­ке жупе. Доно­си­ли смо месо,
хра­ну, мно­го леко­ва. За децу је упла­ћи­ва­но
сва­ка три месе­ца по 50 евра, оно­ли­ко коли­
ко су митро­по­ли­ја у Солу­ну и Грч­кој, народ и
Црква могли да саку­пе.
Шта ника­да неће­те забо­ра­ви­ти са Косо­ва и
Мето­хи­је?
– Зна­те, срце чове­ка вуче да се нађе тамо
где тре­ба. Ако сам поже­лео да будем са мојом
бра­ћом Срби­ма, боле­ло ме је и данас ме боли
вели­ка пат­ња и неправ­да, која не пре­ста­је
пре­ма срп­ском наро­ду. Било је ско­ро немо­
гу­ће да ме КФОР, ЕУЛЕКС и уни­фор­ми­са­ни
Албан­ци пусте на тери­то­ри­ју КиМ. Сећам
се да су ме два пута зау­ста­вља­ли. Чак и на
наплат­ној рам­пи у Нишу, са оцем Михај­лом
из Све­тих Архан­ге­ла. Онда сам молио наше
вој­ни­ке и они су из Уро­шев­ца брзо дошли
и помо­гли. Нарав­но, без зна­ња коман­де
КФОР-а. Ноћио сам у Уро­шев­цу код грч­ких
вој­ни­ка, и онда бисмо пре­во­зи­ли њихо­вим
вој­ним вози­ли­ма помоћ за Србе. Хва­ла им! У
почет­ку је било и грч­ких поли­ца­ја­ца на КиМ,
па су се и они при­дру­жи­ли. Обич­но сам бора­
вио у грч­кој вој­ној бази. Али, онда је тре­ба­
ло и да иза­ђем са КиМ, а то је било још теже.
Морао сам да тра­жим спе­ци­јал­ну дозво­лу
да напу­стим Косо­во и Мето­хи­ју. Потом је на
гра­ни­ци Срби­је са Маке­до­ни­јом дола­зио по
мене један Србин из Кума­но­ва и возио би ме
до грч­ке гра­ни­це. Пешке сам пре­ла­зио гра­
ни­цу и сна­ла­зио сам се даље до Солу­на, тих
70 кило­ме­та­ра.

Шта је оно што вас моти­ви­ше да истра­ја­ва­
те? Ви сте и данас, после 19 годи­на са нама
на КиМ.
– Нема ту раци­о­нал­ног обја­шње­ња. Осе­
тио сам вели­ку и нео­про­сти­ву неправ­ду, коју
Запад, НАТО, САД... чине Срби­ма и нисам
могао са тим да се поми­рим. Нисам могао да
седим и пасив­но посма­трам како муче и уби­
ја­ју један частан, хра­бар народ на Бал­ка­ну.
Уоста­лом, кроз целу нашу исто­ри­ју ми смо
били при­ја­те­љи. Ми, Грци, вас одлич­но раз­у­
ме­мо, јер и ми има­мо про­блем са Тур­ци­ма на
Кипру више деце­ни­ја.
Како дожи­вља­ва­те срп­ски народ?
– Ви сте досто­јан­ствен народ и нека­ко сте
„сво­ји“. Уз то, Срби су неу­кро­тив народ! Не
трпе лан­це. Запад­ња­ци зато кажу да су Срби
„тежак“ народ, јер не трпи­те њихов јарам. Они
би да мења­ју Срби­ма свест! Срби су веко­ви­ма
мучен народ, и опста­ју. И мно­ги вам се диве.
Није­дан народ то не би издр­жао! Ви сте пру­
жи­ли отпор НАТО али­јан­си. Ви сте се једи­ни
1999. супрот­ста­ви­ли новом свет­ском порет­ку
и тој лице­мер­ној Евро­пи. Мислим да вам упра­
во то НАТО, САД, Енгле­ска... неће ника­да опро­
сти­ти. Зато вас и даље муче. Зато вам се све­те.
Оно што мене као све­ште­ни­ка оне­спо­ко­
ја­ва, јесте чиње­ни­ца да Срп­ки­ње не рађа­ју
више деце. То је вели­ки про­блем и то може
да вам се осве­ти. На Кипру је дру­га­чи­је, тамо
Грки­ње рађа­ју по 5–7 деце и држа­ва им изла­
зи у сусрет. Тако се нај­бо­ље и дуго­роч­но бра­
ни сво­ја земља – рађа­њем. По ста­ти­сти­ци,
на Кипру сада има мно­го више пра­во­слав­не
деце, убе­дљи­во више од тур­ске. Види­те, ми
Грци, пошту­је­мо живот. Моја мај­ка је роди­ла
нас 16-оро деце, а десе­то­ро је пре­жи­ве­ло. А
Срп­ки­ње?!
На жалост, мислим да ће аго­ни­ја на Косо­ву
и Мето­хи­ји још дуго тра­ја­ти. Читао сам вашу
исто­ри­ју. Није први пут да вама, Срби­ма, оти­
ма­ју Косо­во и Мето­хи­ју. И није довољ­но само
гово­ри­ти да су дру­ги кри­ви, мада јесу. Мора­
мо се ми попра­вља­ти, ми пра­во­слав­ни наро­
ди. Сво­јим при­ме­ром, мора­мо сви­ма пока­за­ти
коли­ко се воли и чува сво­ја земља, пошту­ју
пре­ци, све­ти­ње, а не да пре­пу­шта­мо да пита­
новембар / децембар 2018
У ДИ­ЈА­ЛО­ГУ СА АТЕ­И­ЗМОМ
ње Косо­ва и Мето­хи­је реша­ва неко дру­ги.
Нису дру­ги гра­ди­ли ваше веле­леп­не све­ти­
ње, гину­ли у Косов­ском боју, него ваши пре­
ци. Нису Албан­ци гину­ли на Косо­ву, нити су
они гра­ди­ли Висо­ке Деча­не, Гра­ча­ни­цу, Све­те
Архан­ге­ле. Нису ни Енгле­зи. А, Аме­ри­кан­ци у
то вре­ме нису ни посто­ја­ли. Ви има­те зашто да
се бори­те и шта да повра­ти­те, а Албан­ци нема­
ју, јер КиМ ника­да није, нити ће, пред Богом
и Небом бити њихо­во. Зар да се забо­ра­ве и
изне­ве­ре пре­ци, срп­ски вла­да­ри, кти­то­ри?
Ако се тако буде ради­ло и раз­ми­шља­ло, сва­
ка бит­ка је уна­пред изгу­бље­на. Сво­је се мора
бра­ни­ти!
И види­те, поне­кад сам збу­њен, и питам се:
зашто Срби има­ју отпор када неки мусли­ман
реши да пре­ђе у пра­во­сла­вље, да се вра­ти
вери пре­дач­кој? Он прво ризи­ку­је и уна­пред
зна да ће га њего­ви мусли­ма­ни одба­ци­ти. А
Срби се у таквим при­ли­ка­ма чуд­но пона­ша­ју.
У БиХ, док сам тамо миси­о­на­рио, крстио сам
пето­ри­цу мусли­ма­на. Срби у БиХ само што
ме нису смо­жди­ли због тога. Мислим да је то
вели­ка гре­шка.
Какво је духов­но ста­ње у Грч­кој?
– Ни код нас није баш нај­бо­ље, али неу­по­
ре­ди­во је теже у Срби­ји. Има мно­го див­них и
веру­ју­ћих Грка, који негу­ју сво­ју Пра­во­слав­
ну веру. Али, и у Грч­кој и у срп­ским земља­ма
нај­ве­ћи је про­блем при­до­би­ти оне који су
ван Пра­во­слав­не Цркве. Вра­ти­ти их у окри­ље
пре­дач­ке вере. Како их вра­ти­ти? Запи­тај­мо
се, коли­ку одго­вор­ност сно­си­мо и ми, што су
мно­ги наши суна­род­ни­ци и данас ван Цркве.
Како дожи­вља­ва­те Вашу миси­ју по затво­
ри­ма?
– Био сам 30 годи­на духов­ник по затво­ри­ма
у Грч­кој, до про­шле годи­не у новем­бру, када
сам пен­зи­о­ни­сан. Вла­ди­ка солун­ски је инси­
сти­рао да и даље оба­вљам посао затвор­ског
духов­ни­ка, али сам се умо­рио. Сази­да­ли смо
лепу цркву у затво­ру, посве­ће­ну Све­том Еле­
фе­ри­ју. Сва­ке субо­те се слу­жи Литур­ги­ја и на
вели­ке пра­зни­ке. Веруј­те, мно­го је затво­ре­
ни­ка тамо крште­но, па и Алба­на­ца. Чак сам и
један албан­ски брач­ни пар вен­чао у затво­ру.
55

У ДИ­ЈА­ЛО­ГУ СА АТЕ­И­ЗМОМ
Да ли сте посе­ти­ли Зеј­тин­лик?
– Мно­го пута сам посе­тио то све­то место,
где у миру почи­ва­ју нај­ве­ћи сино­ви срп­ског
рода. Упо­знао сам Ђор­ђа Михај­ло­ви­ћа, ту
леген­ду! Било би добро, када би Срби мно­го
чешће одла­зи­ли и посе­ћи­ва­ли гро­бо­ве сво­
јих херој­ских пре­да­ка. Сва­ко срп­ско дете
која је било код нас у Грч­кој, води­ли смо на
Зеј­тин­лик.
Нај­ве­ће срп­ско стра­ти­ште је Јасе­но­вац.
Како дожи­вља­ва­те гено­цид НДХ пре­ма
Срби­ма?
– Био сам мно­го пута на том јези­вом
месту, неса­гле­ди­вом стра­ти­шту, јед­ној од
нај­ве­ћих срп­ских тра­ге­ди­ја, када су уста­ше,
регу­лар­на вој­ска тада­шње НДХ, која је слу­
жи­ла наци­сти­ма, Хитле­ру, зве­р­ски поку­ша­
ли да затру срп­ски народ. Не знам коли­ко
је позна­то Срби­ма да су кому­ни­сти толе­
ри­са­ли Јасе­но­вац. И да се нису тру­ди­ли да
осло­бо­де Србе из лого­ра. Зна се да су често
сара­ђи­ва­ли Паве­лић и Тито и воде­ћи кому­
ни­сти током Дру­гог свет­ског рата. Зна се
и да је Тито, по завр­шет­ку Дру­гог свет­ског
рата, помо­гао мно­гим хрват­ским зло­чин­ци­
ма, коља­чи­ма срп­ске деце и жена да побег­
ну у Јужну Аме­ри­ку. А за то вре­ме су наив­
ни Срби Тита сла­ви­ли као нај­ве­ћег сина
„југо­сло­вен­ских наро­да“! Ето, ја то знам
јер ме је инте­ре­со­ва­ло. Шта о томе зна­ју
Срби? У Грч­кој се зна за Дахау и Аушвиц,
јер се Јевре­ји тру­де увек, на сва­ком месту
и у сва­кој при­ли­ци, да то целом све­ту ста­
ве до зна­ња. Јевре­ји не пра­шта­ју забо­рав.
И данас да се при­ча о холо­ка­у­сту. А Срби о
Јасе­нов­цу при­ча­ју тихо и неси­гур­но.
Желим Срби­ма да се моле Богу за мир,
да спо­зна­ју сво­ју вели­чан­стве­ну исто­ри­ју,
да увек зна­ју ко су, ко су им били пре­ци.
Да се избо­ре за исти­ну о Јасе­нов­цу. Да се
избо­ре за сво­је Косо­во и Мето­хи­ју! И да
у све­му буду сло­жни, јер Срби­ма мањ­ка
наци­о­нал­на сло­га.  књи­ге: Треб­ник (1544), Псал­тир са после-
Раз­го­вор вођен
на Вели­ку Госпо­ји­ну 2017. годи­не
и први пут сада објављен
56 6/ 2018
ХРИ­ШЋАН­СКА КЊИ­ЖЕВ­НОСТ
С рп­ско сред­њо­ве­ков­но штам­пар­ство
почи­ње са радом мона­ха Мака­ри­ја
који је на Цети­њу штам­пао пет књи­га. Како
је сам оста­вио запис, то је било при Зет­ској
митро­по­ли­ји, за вре­ме митро­по­ли­та Вави­
ле и госпо­да­ра Ђур­ђа Црно­је­ви­ћа. На изда­
ва­њу књи­га у Зет­ској митро­по­ли­ји ради­ло
је осам мона­ха, што је било довољ­но, како
се про­це­њу­је, за рад на две штам­пар­ске
пре­се.
Како је наше сред­њо­ве­ков­но штам­пар­
ство поче­ло са јед­ним мона­хом, тако се
и завр­ши­ло са дру­гим, али сада у тешко
вре­ме роп­ства. Послед­њи позна­ти штам­
пар у срп­ској земљи био је вред­ни јеро­
мо­нах Мар­да­ри­је из Мрк­ши­не цркве. По
оби­ча­ју ста­рих срп­ских штам­па­ра, о себи
је оста­вио само основ­не подат­ке. Запи­сао
је да је рођен поред реке Дри­не. Имао је
изве­сног књи­жев­ног тален­та и писао дуге
пого­во­ре за сво­је књи­ге. Са захвал­но­шћу
је спо­ми­њао људе који су му помо­гли у
њего­вом послу. Био је вео­ма поно­сан на
мана­стир, којем је при­па­дао и редов­но га
поми­њао уз сво­је име. Није сасвим сигур­
но где се нала­зи­ла слав­на Мрк­ши­на црква.
Лока­ци­ја ове цркве тра­же­на је у око­ли­ни
Косје­ри­ћа и на тери­то­ри­ји убске општи­не
(Пам­бу­ко­ви­ца, ста­ра црква у Мрчи­ћу).
Писа­на исто­ри­ја беле­жи Мар­да­ри­ја као
иску­сног и про­сла­вље­ног штам­па­ра који
је дошао у Бео­град. Поста­вља се пита­ње
где се изу­чио овом нима­ло лаком зана­ту?
У то вре­ме штам­па­ри­ја у око­ли­ни Гора­
жда више није ради­ла. Крат­ко су ради­ле
штам­па­ри­је при мана­сти­ру Руј­ну (1537) и
мана­сти­ру Гра­ча­ни­ца (1539), успев­ши да
одштам­па­ју само по јед­ну књи­гу. Једи­но
место где је штам­па­ри­ја посто­ја­ла дуже
вре­ме­на и где је Мар­да­ри­је могао да стек­
не то дра­го­це­но зна­ње био је мана­стир
Миле­ше­ва. У Миле­ше­ви су штам­па­не три
до­ва­њем (1545) и поно­во Псал­тир (1557).
Чини се логич­ним да је наш Мар­да­ри­је
похо­дио Миле­ше­ву да се упо­зна са штам­
пар­ским зана­том.
Први бео­град­ски штам­пар:

ХРИ­ШЋАН­СКА КЊИ­ЖЕВ­НОСТ
Mонах Мар­да­ри­је
из Мрк­ши­не цркве
Писа­на исто­ри­ја беле­жи да је монах Мар­да­ри­ја из Мрк­ши­не цркве дошао у Бео-
град на позив углед­ног кне­за и гра­ђа­ни­на, Ради­ше Дми­тро­ви­ћа, као иску­сни и
про­сла­вље­ни штам­пар. Успео је да довр­ши чуве­но Бео­град­ско четво­ро­је­ван­ђе­ље
и тако поста­не познат као први штам­пар наше пре­сто­ни­це

др Ђор­ђе
Вуко­вић

У рекон­струк­ци­ји њего­вог живот­ног пута, ход­ни­ка мона­ха Мака­ри­ја из Црно­је­ви­ћа

оте­жа­ва­ју­ћа чиње­ни­ца је да је посто­ја­ло
више савре­ме­ни­ка истог име­на. Хро­но­ло­
шки, први се поми­ње Мар­да­ри­је, игу­ман
мана­сти­ра Бања, који је са миле­шев­ским
мона­си­ма ишао у Вене­ци­ју, да потра­жи
матри­це („типар“) за сло­ва (1543). Дру­ги је
Све­ти Мар­да­ри­је, кти­тор мана­сти­ра Бого­
ва­ђа, родом из Хер­це­го­ви­не. Он је обно­вио
мана­стир Бого­ва­ђу (1545). Тре­ћи је био јеро­
ђа­кон Мар­да­ри­је „из срп­ске земље“, који је
пре­пи­сао један руко­пис и у поду­жем запи­су
пожа­лио се на исма­ил­ћан­ско наси­ље, због
којег је уто­чи­ште нашао у мана­сти­ру Зава­ли
(1566). Није позна­то да се ије­дан од ове тро­
ји­це бавио штам­па­њем књи­га као мрк­шан­
ски монах.
Монах Мар­да­ри­је из Мрк­ши­не цркве
дошао је у Бео­град на позив углед­ног кне­
за и гра­ђа­ни­на, Ради­ше Дми­тро­ви­ћа. Кнез је
наба­вио штам­пар­ску пре­су не жале­ћи нов­
це, како је то Мар­да­ри­је иста­као. Зајед­но су
поче­ли да при­пре­ма­ју Јеван­ђе­ље за штам­
пу. У гра­фич­ком погле­ду, као што се то лепо
види на заста­ви­ца­ма у књи­зи, Мар­да­ри­је
се осла­њао на изда­ња свог вели­ког прет­
штам­па­ри­је. Књи­ге из вре­ме­на Црно­је­ви­ћа
биле су вео­ма цење­не и тра­же­не у кру­го­ви­
ма Бео­град­ске митро­по­ли­је. Један при­ме­
рак штам­па­ног Четво­ро­је­ван­ђе­ља нашао се
у рука­ма митро­по­ли­та Лон­ги­на. Када већ у
Бео­гра­ду није имао штам­па­ри­ју да поно­ви
ово изда­ње, Лон­гин је нару­чио пре­пи­си­ва­
ње ове књи­ге са ори­ги­нал­ног при­мер­ка „от
фор­ми Црно­је­ви­ћа, от сло­же­ни­ја Мака­ри­је­
ва“. Тако је пре­зви­тер Вук, по наред­би Лон­
ги­на, митро­по­ли­та бео­град­ског и срем­ског,
пре­пи­сао Буђа­но­вач­ко чето­во­ро­је­ван­ђе­ље
од 15. маја до 14. авгу­ста 1548. годи­не. Та
жеља у цркве­ним кру­го­ви­ма за умно­жа­ва­
њем цркве­них бого­слу­жбе­них књи­га можда
је била покре­тач иде­је међу гра­ђан­ством да
Бео­град конач­но доби­је сво­ју прву ћири­
лич­ну штам­па­ри­ју.
Када је кнез Ради­ша изне­на­да умро (1552),
цео поду­хват је пре­у­зео трго­вац Тра­јан, чији
је отац Дубров­ча­нин Феде­рик Џивов Гун­ду­
лић јед­но вре­ме био кнез Ласто­ва. Уз Тра­ја­
но­ву дра­го­це­ну мате­ри­јал­ну помоћ, монах
Мар­да­ри­је је успео да довр­ши чуве­но Бео-
град­ско четво­ро­је­ван­ђе­ље и тако поста­не

новембар / децембар 2018 57

У ДИ­ЈА­ЛО­ГУ СА АТЕ­И­ЗМОМ

познат као први штам­пар наше пре­сто­ни­це. све што је наме­ра­вао. Поме­нуо је Мака­
У пого­во­ру књи­ге, Мар­да­ри­је се захва­лио ри­ја Соко­ло­ви­ћа, првог патри­јар­ха обно­
покро­ви­те­љи­ма, по угле­ду на свог вели­ког вље­не Срп­ске Цркве, затим митро­по­ли­та
прет­ход­ни­ка Мака­ри­ја. Наши исто­ри­ча­ри сме­де­рев­ског Заха­ри­ју, мана­с тир­ског игу­
ово дело поне­кад нази­ва­ју Четво­ро­је­ван- ма­на Саву, попа Жив­к а и дија­к а Раду­ла. То
ђе­ље Тро­ја­на Гун­ду­ли­ћа. Ни дру­ги Мар­да­ри­ зна­чи да је имао непо­де­ље­ну подр­шку у
јев меце­на, Тра­јан није дуго пожи­вео, јер се целој Срп­ској Цркви за свој рад. Са овом
послед­њи пут поми­ње 1555. годи­не. књи­гом завр­ша­ва се наше зна­ње о јеро­мо­
После завр­ше­ног дела, монах Мар­да­ри­ на­х у Мар­да­ри­ју из Мрк­ши­не цркве, поре­
је из Бео­гра­да одла­зи у матич­ни мана­стир, клом из Под­ри­ња. Веро­ват­но није још дуго
који је био посве­ пожи­вео, због
ћен Ваз­не­се­њу. боле­с ти која га
Сада је морао кре­ је мучи­ла. Успео
ну­ти из почет­ка. је да одштам­па
Како је запи­сао, сам три књи­ге, попут
је „руко­де­ли­сао ова вели­ких и зна­
(штам­пар­ска) сло­ва чај­них штам­па­
од желе­за и мје­ди ри­ја у Миле­ше­ви
и оста­лог“. Сва­ка­ко и Гора­ж ду. Први
је морао да наба­ви бео­град­ски штам­
штам­пар­ске пре­ пар Мар­да­ри­је
се. Тек тада, када остао је упам­ћен
је имао сред­ства и као послед­њи
потреб­на за рад, који се бавио тим
могао је да при­сту­ зана­том у срп­
пи штам­пи. Успео је ској земљи, јер
да оти­сне две књи­ су после њега
ге. Нај­пре је све­ ишли углав­ном
тлост дана угле­да­ло у Вене­ци­ју ради
Четво­р о­ј е­в ан­ђ е­љ е штам­пе. Оста­вио
(1562). Књи­га садр­ је иза себе књи­ге
жи поду­жи пого­вор које су се шири­
у коме се похва­лио ле на све стра­не.
да му је отаџ­би­на Тако је бео­град­
бли­зу Дри­не. Овом ска књи­га сти­гла
при­ли­ком, Мар­да­ до Срем­ских Кар­
ри­је не поми­ње пома­га­че, што би гово­ри­ло ло­ва­ца, Сара­је­ва, Цети­ња и дал­ма­тин­ског
да је само уз помоћ бра­ти­је, истра­ја­вао на Врб­ни­к а, мрк­шан­ско Четво­ро­је­ван­ђе­ље
овом послу. Можда је он водио брат­ство, јер до Кру­ше­до­ла, Костај­ни­це, Ерве­ни­к а и
се игу­ман поми­ње тек у пого­во­ру сле­де­ће Книн­ског Поља, а Пен­ти­ко­стир тако­ђе
књи­ге. до Срем­ских Кар­ло­ва­ца. Тамо су сачу­ва­ни
Поче­так сеп­тем­бра 1565. годи­не, обе­ле­ при­мер­ци ових књи­га. Реч Хри­с то­ва обја­
жи­ло је изда­ва­ње њего­ве послед­ње књи­ге вље­на све­т у, тако се шири­ла међу Срби­
Три­о­да Цвет­ног или Пентикос­тaра. То је ма посред­с твом тру­да јеро­мо­на­ха Мар­
била њего­ва ста­ра жеља, али су га оба­ве­ да­ри­ја, коме нека је веч­на сла­ва и хва­ла
зе спре­ча­ва­ле да је рани­је испу­ни. У пого­ на њего­вом неу­мор­ном миси­о­нар­ском и
во­ру се пожа­лио на ста­рост и болест која про­све­ти­тељ­ском тру­ду у јед­ном заи­с та
је напре­до­ва­ла, па је пожу­рио да завр­ши тешком вре­ме­ну. 

58 6/ 2018
ПУТО­ПИ­СИ

Црква Све­тог про­ро­ка Јере­ми­је у Врбов­цу код Сме­де­ре­ва

са Спо­мен­–ко­стур­ни­цом
Спо­ме­ник који опо­ми­ње
на грех забо­ра­ва
Зем­ни оста­ци срп­ских рат­ни­ка, осим у овој костур­ни­ци, нала­зе се и у Лаза­рев-
цу, Круп­њу и Пец­кој код Ваље­ва. Пре­ма неким пода­ци­ма, у њој су сахра­ње­ни и
посмрт­ни оста­ци жена, деце и ста­ра­ца из Липа и окол­них села, које су аустро­уг­ ар-
ски вој­ни­ци заро­би­ли у збе­гу и уби­ли

Лела
Мар­ко­вић

Н а срда­чан позив оца Душа­на Попо­ви­

ћа, ста­ре­ши­не цркве Све­тог про­ро­ка
Јере­ми­је у Врбов­цу, кре­ће­мо пут Сме­де­ре­ва.
На 15. кило­ме­тру ауто­пу­та Бео­град – Ниш,
искљу­чу­је­мо се на првом скре­та­њу ка Пожа­
рев­цу, а потом, пре­ла­зе­ћи над­во­жња­ком
на леву стра­ну ауто­пу­та, укљу­чу­је­мо се на
локал­ни пут за Врбо­вац. Бог је обда­рио овај
крај обил­ном веге­та­ци­јом, а људи су сво­је
куће гру­пи­са­ли по бре­жуљ­ци­ма „брђан­ског“
и „рупљан­ског“ кра­ја. Први писа­ни пода­
ци све­до­че да је насе­ље осно­ва­но пре 18.
века, мада је на овом под­руч­ју про­на­ђе­на
кера­ми­ка из рим­ског доба. Место је доби­
ло назив по јед­ној врби испод које је први
ста­нов­ник напра­вио сво­ју коли­бу и иско­пао
бунар. Село је више пута мења­ло сво­ју лока­
ци­ју. Данас, Врбо­вац покри­ва повр­ши­ну од
око 1650 хек­та­ра земље, а у селу има око 320
дома­ћин­ста­ва. У срп­ској исто­ри­ји овај крај
је познат по 11. пуку Шума­диј­ске диви­зи­је 1. пле­ни лепо­том сти­ла морав­ске шко­ле срп­
пози­ва, који је живот поло­жио у бор­ба­ма на ске сред­њо­ве­ков­не архи­тек­ту­ре. Њена бела
Врбо­вач­ким коса­ма и Цер­ја­ку, окто­бра 1915. фаса­да, са црве­но нагла­ше­ним архи­тек­тон­
годи­не. ским и деко­ра­тив­ним еле­мен­ти­ма, под­се­ћа
на црве­ни вез са беле кошу­ље шума­диј­ске
ЦРВЕ­НИ ВЕЗ ШУМА­ДИЈ­СКЕ НОШЊЕ ношње, а деко­ра­тив­на огра­да око цркве на
Пред поче­так Литур­ги­је сти­же­мо до цркве везе­но плат­но. Про­стра­на, зеле­на и цве­ћем
Све­тог Јере­ми­је. Већ на први поглед црква уре­ђе­на пор­та, тро­то­а­ри са пла­то­ом и при­

новембар / децембар 2018 59

ПУТО­ПИ­СИ
ла­зном ста­зом, само нагла­ша­ва­ју лепо­ту ове
гра­ђе­ви­не. У дво­ри­шту лет­њи­ко­вац, клу­
пе, ста­зе, љуља­шке, паро­хиј­ски дом и Спо­
мен­–пло­ча пот­по­руч­ни­ку Воји­сла­ву Томи­
ћу, коман­дан­ту 11. пеша­диј­ског пука, коју
је, 2015, поди­гло захвал­но срп­ство. Под­но
пло­че, у бето­ну, камен који је срп­ски рат­ник
донео са Зеј­тин­ли­ка.
Два­де­се­тих годи­на XX века, фор­ми­ран је
Одбор који одлу­чу­је да пла­ни­ра­на паро­хиј­
ска црква доби­је обе­леж­је и спо­мен­–ко­стур­
ни­це, те се тако ства­ра­ју усло­ви да Духов­ни
суд Бео­град­ске митро­по­ли­је одлу­чу­је по
убр­за­ној про­це­ду­ри. По одо­бре­ном зах­те­ву
(дозво­ља­ва се издва­ја­ње из колар­ске паро­
хи­је и изград­ња цркве), поче­ла је град­ња
1936, сред­стви­ма мешта­на Врбов­ца. Живо­
пи­са­ње је завр­ше­но 1939, а потом је, на дан
Све­тог про­ро­ка Јере­ми­је, 14. маја исте годи­
не, осве­ће­на црква. Слу­жбу осве­ће­ња је
оба­вио епи­скоп бра­ни­чев­ски Вени­ја­мин са
све­ште­ни­ци­ма из Сме­де­ре­ва и Пожа­рев­ца,
у при­су­ству кра­ље­вог иза­сла­ни­ка, пред­став­
ни­ка вој­ске, нека­да­шњих запо­вед­ни­ка и вој­
ни­ка Шума­диј­ске диви­зи­је и мешта­на.
Како је оста­ло забе­ле­же­но, чла­но­ви дру­
штва „Кне­ги­ња Зор­ка“ поло­жи­ли су букет
цве­ћа, а народ је сан­ду­ке засуо мири­шља­
вим босиљ­ком и црве­ним ружа­ма које су
про­цве­та­ле на гро­бо­ви­ма изги­ну­лих вој­ни­
60 6/ 2018
ка. Мили­во­је Лаза­ре­вић, врбо­вач­ки учи­тељ
и нај­ан­га­жо­ва­ни­ји члан Одбо­ра у свом гово­
ру је посеб­но нагла­сио: „Овај спо­ме­ник ће
бити, сада и у будућ­но­сти, опо­ме­на сви­ма да
је забо­рав нај­ве­ћи непри­ја­тељ и грех и да су
отаџ­би­на и жртве за њу све­ти­ња над све­ти­
њом.“ Зем­ни оста­ци срп­ских рат­ни­ка, осим
у овој костур­ни­ци, нала­зе се и у Лаза­рев­цу,
Круп­њу и Пец­кој код Ваље­ва. Пре­ма неким
пода­ци­ма, у њој су сахра­ње­ни и посмрт­
ни оста­ци жена, деце и ста­ра­ца из Липа и
окол­них села, које су аустро­у­гар­ски вој­ни­ци
заро­би­ли у збе­гу и уби­ли.
ЛЕПО­ТА РУСКОГ ИКО­НО­ПИ­СА­ЊА
Црква има ста­тус Спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, као
непо­крет­но кул­тур­но добро. Подиг­ну­та је
као три­кон­хал­на гра­ђе­ви­на саже­тог типа са
јед­ном ку­по­лом. Пра­во­у­га­о­ној о­сно­ви, у ко­ју
je упи­сан крст, до­да­те су три апси­де са источ­
не, јужне и север­не стра­не. Већ у при­пра­ти,
над којом су гале­ри­ја и зво­ник са купо­лом,
отва­ра се пред нама црква са број­ним све­ти­
ња­ма које чува. То­ком слу­жбе, сто­је­ћи у нао­
су, при­ме­ћу­ју се стил­ски дру­га­чи­је фре­ске и
ико­не на ико­но­ста­су, рад руског ака­дем­ског
сли­ка­ра Андре­ја Васи­ље­ви­ћа Би­цен­ка (Кур­
ск, 1886–1985, Клив­ленд). Овај позна­ти руски
сли­кар и фре­ско­пи­сац је у Срби­ју дошао
након Окто­бар­ске рево­лу­ци­је. Осли­као је
мно­ге цркве и хра­мо­ве по Срби­ји и у САД,

где је еми­гри­рао после Дру­гог свет­ског рата.
Иако се бавио шта­фе­лај­ним сли­кар­ством,
махом пеј­за­жи­ма, остао је упам­ћен као ико­
но­пи­сац и фре­ско-сли­кар. Изнад ико­но­ста­
са, фре­ска Бого­ро­ди­це шире од небе­са, при­
ка­за­на је фрон­тал­но са уздиг­ну­тим рука­ма,
погле­да упр­тог нави­ше док сто­ји на обла­ци­
ма окру­же­на сера­фи­ми­ма, у пла­вом мафо­ри­
о­ну пре­ко зеле­не хаљи­не. У кало­ти купо­ле
при­ка­зан је Хри­стос Пан­то­кра­тор у попр­
сју, обу­чен у црве­ни хитон и пла­ви хима­ти­
он, десном руком бла­го­си­ља, а у левој држи
отво­ре­ну књи­гу са испи­са­ним тек­стом из
Јеван­ђе­ља по Јова­ну: Ја сам све­тлост све-
ту, ко иде за мном неће хода­ти у тами, него
ће има­ти све­тлост живо­та. Нај­ве­ћи ути­сак
оста­вља­ју чети­ри сце­не у пот­ку­пол­ном про­
сто­ру, на зидо­ви­ма које фор­ми­ра­ју пот­ку­пол­
ни луко­ви. Моли­тва о чаши на јужном пот­
ку­пол­ном луку на коме је при­ка­зан тре­ну­так
Хри­сто­ве моли­тве Богу Оцу да га мимо­и­ђе
гор­ка чаша стра­да­ња. Фре­ска Пут на Гол-
го­ту у ску­че­ном и полу­кру­жном про­сто­ру,
рађе­на пре­ма Јеван­ђе­љу по Луки, при­ка­зу­је
моме­нат када Хри­сту, који је поклек­нуо под
тере­том крста, при­ла­зи Симон из Кири­не
коме се супрот­ста­вља један рим­ски вој­ник. У
источ­ном пот­ку­пол­ном луку је Рас­пе­ће у све­
де­ној вари­јан­ти са фигу­ром рас­пе­тог Хри­ста,
при­ка­за­ног допо­ја­сно на крсту, којег окру­
новембар / децембар 2018
ПУТО­ПИ­СИ
жу­ју усну­ли анђе­ли и пред­ста­ве помра­че­ног
Сун­ца и Месе­ца. На север­ном пот­ку­пол­ном
луку, ком­по­зи­ци­ја Пола­га­ње у гроб је изве­
де­на тако да је хори­зон­та­ла Хри­сто­вог тела
нагла­ше­на сави­је­ним тели­ма оста­лих акте­ра
у тре­нут­ку пола­га­ња у гроб.
У нао­су се лепо­том издва­ја сце­на Вас­кр­се-
ња Хри­сто­вог где је у сре­ди­шту ком­по­зи­ци­је
при­ка­зан вас­кр­сли Хри­стос у белој одо­ри,
са крстом у десној руци и ним­бом око гла­ве
оба­сјан све­тло­шћу. Испред Хри­ста су упла­
ше­ни рим­ски вој­ни­ци, а са јед­не стра­не гро­
ба, у сте­ни, анђео у сти­ха­ру.
У сце­ни Хри­сто­вог рође­ња, Исус Хри­стос
је при­ка­зан у јасла­ма, у пећи­ни, окру­жен
фигу­ра­ма Мари­је, Јоси­фа и пасти­ра који му
се кла­ња­ју, док се у даљи­ни виде мудра­ци
који дола­зе на покло­ње­ње пра­те­ћи Витле­
јем­ску зве­зду.
Ико­н о­с та­с на пре­гра­д а је дрво­р е­з ба­р е­
на у плит­к ом реље­фу. У зони пре­с то­н их
ико­н а нала­з е се пред­с та­в е сто­ј е­ћ их фигу­
ра на злат­н ом фону: Ису­с а Хри­с та, Бого­
ро­д и­ц е са малим Хри­с том, Све­тог Јова­н а
Пре­те­ч е, Све­тог про­р о­к а Јере­м и­ј е. Опи­
си фре­с а­к а детаљ­н и­ј е су дати у књи­з и
Ане Д. Костић Ђекић, „Руски еми­гран­ти и
цркве­н о сли­к ар­с тво међу­р ат­н ог пери­о ­
да: црква у селу Рата­р и код Сме­д е­р ев­с ке
Палан­к е“.
61
 БЛА­ГО ОНОМ КО ДО ВЈЕ­КА ЖИВИ...
ПУТО­ПИ­СИ
На север­ном зиду нао­са поста­вље­на је
Спо­мен­–пло­ча са 128 име­на изги­ну­лих,
помр­лих и неста­лих Врбов­ча­на у рато­ви­ма
за осло­бо­ђе­ње и ује­ди­ње­ње од 1912–1918.
годи­не. Текст посве­те упот­пу­њу­ју Њего­ше­
ви сти­хо­ви „Бла­го оном ко до вје­к а живи
имао се рашта и роди­ти“, и амблем Саве­
за добро­во­ља­ца у Кра­ље­ви­ни Срби­ји. Ова
Спо­мен­–пло­ча заме­ни­ла је одштам­пан
на папи­ру и ура­м љен Поме­ник који се до
тада нала­зио у Спо­мен­–ко­с тур­ни­ци. На
запад­ном пила­с тру јужног зида нао­са су
две спо­мен­–пло­че од црног мер­ме­ра. Јед­
ну су поста­ви­ли захвал­ни гра­ђа­ни села
Врбов­ца у виду сти­хо­ва Воји­с ла­ва Или­ћа
Мла­ђег, анто­ло­гиј­ског песни­к а из око­ли­не
Пожа­рев­ца, који се родо­љу­би­вим сти­хо­ви­
ма оду­жио Срби­ји, а који су про­чи­та­ни на
осве­ће­њу цркве.
На истом пила­стру је и Спо­мен­–пло­ча, коју
су поста­ви­ли носи­о­ци Албан­ске спо­ме­ни­це
кра­љу Алек­сан­дру I ује­ди­ни­те­љу (1888–1934.
годи­не). Кра­љев лик, у про­фи­лу, у меда­љо­ну
са дво­гла­вим орлом и кру­ном при­ка­зан је
на пра­во­у­га­о­ној пор­це­лан­ској сли­ци поста­
вље­ној на црном мер­ме­ру, испод укле­са­них
речи посве­те.
После Литур­ги­је, отац Душан Попо­вић,
62 6/ 2018
упо­зна­је нас са исто­ри­јом цркве. Већи­на
ико­на из цркве поти­че из Све­те Земље као
и вели­ки дрве­ни крст изме­ђу ико­на Срп­
ских ново­му­че­ни­ка Јасе­но­вач­ких. У цркви
се чува­ју, у ћиво­ту или на ико­на­ма, чести­це
мошти­ју Св. Про­хо­ра Пчињ­ског, Св. Про­ро­ка
Јере­ми­је, Св. Сте­фа­на, Св. Срп­ских Ново­му­
че­ни­ка Јасе­но­вач­ких...
Отац Душан нам све­до­чи, уред­ном еви­ден­
ци­јом и пот­пи­си­ма мир­ја­на, да гото­во нема
ико­не која није миро­то­чи­ла. Ту издва­ја исто­
вре­ме­но миро­то­че­ње три ико­не: Пре­све­те
Бого­ро­ди­це, Све­тог Про­ро­ка Јере­ми­је и Све­
тог Саве (цео оре­ол је био покри­вен капљи­
ца­ма), дан пред поче­так ката­стро­фал­них
попла­ва у Срби­ји, док је 2. новем­бра 2017,
крво­то­чи­ла ико­на Пре­све­те Бого­ро­ди­це
Поча­јев­ске. Ти тра­го­ви се још јасно виде.
БЕСМРТ­НИ ЈУНА­ЦИ 11. ПУКА
За ову при­ли­ку, отац Душан нам отва­ра
вели­ка дрве­на под­на вра­та са леве стра­не
цели­ва­ју­ће ико­не. Сила­зи­мо у малу про­
сто­ри­ју полу­кру­жне осно­ве испод олтар­
ског про­с то­ра. У ову Спо­мен­–ко­с тур­ни­цу
су пре­не­ти зем­ни оста­ци рат­ни­ка 11. пука
Шума­диј­ске диви­зи­је 1. пози­ва „Кара­ђор­
ђе“. Попа­ди­ја Биља­на Попо­вић, обја­шња­
ва нам исто­риј­ске при­ли­ке. Врбо­вач­ки

бој који се одви­јао 18. и 19. окто­бра 1915,
био је одлу­чу­ју­ћи за одр­жа­ње Шума­диј­
ске диви­зи­је у одбра­ни поло­жа­ја. Иако је
немач­ка вој­ска пре­ко Дуна­ва извр­ши­ла
про­бој, 11. и 19. пеша­диј­ски пук Шума­диј­
ске диви­зи­је 1. пози­ва, поднев­ши нај­ве­ћи
терет и вели­ке губит­ке, успео је довољ­но
дуго да буде одступ­ни­ца дру­гим једи­ни­ца­
ма и напа­ће­ним циви­ли­ма. Пук је бра­нио
Врбо­вац, на њеним коса­ма. „Да није било
ове бит­ке, ток повла­че­ња срп­ске вој­ске
би заси­г ур­но био дру­га­чи­ји“, обја­шња­ва
попа­ди­ја. У овом боју – како беле­жи пуков­
ник у пен­зи­ји, један од осни­ва­ча и први
пред­сед­ник Удру­же­ња пото­ма­ка рат­ни­
ка 1912–1918, Сла­во­љуб Ште­рић, у сво­јој
књи­зи Бор­бе од Дуна­ва до Врбов­ца 1915. –
арти­љер­ци су испо­љи­ли вели­ку хра­брост и
упор­ност, а код пеша­ди­на­ца је било при­ме­
ра вели­ког јуна­штва у бор­би прса у прса и
све­сног жртво­ва­ња ста­ре­ши­на на челу сво­
јих једи­ни­ца. Само један од таквих при­ме­
ра је био и наред­ник Пан­тић који је, тешко
рањен, бра­нио одступ­ни­цу вој­ни­ци­ма,
са две одшра­фље­не бом­бе, не желе­ћи да
одсту­пи. Јуна­штво 11. пука, тим пре је веће,
јер моби­ли­са­ни вој­ни­ци нису били оспо­со­
бље­ни за сукоб са вој­но-тех­нич­ки над­моћ­
ни­јим непри­ја­те­љем.
новембар / децембар 2018
ПУТО­ПИ­СИ
У уре­ђе­ној костур­ни­ци и три вен­ца: из
дома Кара­ђор­ђе­ви­ћа и од мини­с тра вој­
ног Кра­ље­ви­не Југо­с ла­ви­је, доне­ти на
дан осве­ће­ња цркве. Тре­ћи, од Удру­же­ња
пото­ма­ка палих рат­ни­ка, на обе­ле­жа­ва­њу
сто­го­ди­шњи­це боја, у костур­ни­цу је уне­ла
хра­мов­на Све­то­сав­ска миси­о­нар­ска зајед­
ни­ца. Током 2007, ста­ра­њем паро­ха Душа­на
Попо­ви­ћа и тада­шњег пред­сед­ни­ка општи­
не Сме­де­ре­во, Сло­бо­да­на Мила­ди­но­ви­ћа,
родом из Врбов­ца, храм и костур­ни­ца су
обно­вље­ни и зашти­ће­ни од про­па­да­ња.
Око 200 лоба­ња је из сан­ду­ка арти­ље­риј­
ске муни­ци­је пре­не­то у нове сан­ду­ке од
хра­с то­ви­не, заста­к ље­не са јед­не стра­не.
Две лоба­ње које су биле у посеб­ном сан­ду­
ку тако­ђе су издво­је­не у засе­бан, а прет­по­
ста­вља се да при­па­да­ју офи­ци­ри­ма Иса­ји­
лу Михај­ло­ви­ћу, капе­та­ну 2. кла­се из Чач­ка
и Крсти Аксен­ти­је­ви­ћу, капе­та­ну 2. кла­се,
из Ужи­ца. Прет­ход­ни улаз у костур­ни­цу је
затво­рен, оста­вљен је вен­ти­ла­ци­о­ни отвор,
ура­ђе­на изо­ла­ци­ја од вла­ге и отво­рен је
нови улаз из нао­са цркве. У костур­ни­ци је
и Часни Крст, донет из Све­те Земље. Окто­
бра 2015, зајед­ни­ца је све­ча­но обе­ле­жи­ла
сто­го­ди­шњи­цу ове бит­ке, уз пред­с тав­ни­ке
епар­хи­је, пото­ма­ка палих вој­ни­ка и локал­
не зајед­ни­це.
63
 МИСИ­ЈА ОЦА ДУША­НА
ПУТО­ПИ­СИ
О живо­ту паро­хиј­ске зајед­ни­це и сла­ви
цркве Све­тог про­ро­ка Јере­ми­је која је обе­
ле­же­на 18. маја, наста­вља­мо раз­го­вор у лет­
њи­ков­цу. Уз послу­же­ње и у при­јат­ном раз­
го­во­ру са мир­ја­ни­ма паро­хи­је и чла­но­ви­ма
малог цркве­ног хора, отац Душан нам опи­су­
је годи­не од дола­ска на слу­жбу у овај храм.
Слу­ша­ју­ћи след изве­сних нео­бич­них окол­
но­сти и како је упра­во на дан Све­тог про­ро­
ка Јере­ми­је отац Душан добио слу­жбу у овој
паро­хи­ји, још јед­ном уви­ђа­мо да неке ства­
ри само Господ може тако да уре­ди.
Парох Душан Попо­вић је рођен 1970, у
Сиску, родом је из Дво­ра на Уни. Сту­ди­рао је
пра­ва, а затим завр­шио Бого­сло­ви­ју у Бео­гра­
ду. Рат­ни суко­би га зати­чу као веро­у­чи­те­ља у
Вргин Мосту, ода­кле 1995, у коло­ни са избе­
глим наро­дом, дола­зи у Срби­ју. Слу­жбу­је као
веро­у­чи­тељ у више места шума­диј­ске епар­
хи­је и као све­ште­ник у Пла­ни код Пара­ћи­на,
све до 2005, када доби­ја слу­жбу у Врбов­цу, по
пен­зи­о­ни­са­њу дота­да­шњег паро­ха, про­то­је­
ре­ја Теша Луки­ћа. Осим сазна­ња сте­че­них о
овој све­ти­њи, оста­је­мо бога­ти­ји и за ути­сак
који је на нас оста­вио отац Душан, тума­че­
њем све­та у коме живи­мо, духов­ним пору­
ка­ма и саве­ти­ма. Очи­глед­но је, да су његов
елан, рад и енер­ги­ја које је уло­жио у цркву и
64 6/ 2018
уре­ђе­ње костур­ни­це њего­ва миси­ја, да наро­
ду у Врбов­цу и шире, при­бли­жи духов­ни и
исто­риј­ски зна­чај ове све­ти­ње.
Недав­н о су у овој цркви обе­л е­же­н а два
бит­н а дату­м а срп­с ке исто­р и­ј е: 15. сеп­тем­
бра 2018, обе­л е­же­н а је сто­го­д и­ш њи­ц а
про­б о­ј а Солун­с ког фрон­та, што се покло­
пи­л о са доче­ком миро­то­ч и­в е Надим­с ке
ико­н е Све­тог Цара Нико­л а­ј а II, која је
доне­та у Срби­ј у током обе­л е­ж а­в а­њ а сто­
го­д и­ш њи­це стра­д а­њ а Све­те цар­с ке поро­
ди­це Рома­н ов.
Дан при­мир­ја у Првом свет­ском рату, обе­
ле­жен је 11. новем­бра 2018, Све­том Литур­ги­
јом и поме­ном у костур­ни­ци срп­ских вој­ни­ка
палих у Врбо­вач­ком боју 1915. годи­не. Прет­
ход­но су доче­ка­не ико­не Све­тог Саве и Чудо­
твор­на ико­на Све­те Мај­ке Божи­је Бај­кал­ске.
Ути­сак који је све­ти­ња оста­ви­ла на нас, не
бле­ди ни у дани­ма после посе­те. Шта­ви­ше,
тај јак ути­сак наво­ди нас да и дру­ге пози­ва­
мо да кро­че у овај пре­ле­пи и зна­чај­ни храм,
да се помо­ле пред њеним све­тим ико­на­ма
и покло­не кости­ма бесмрт­них јуна­ка, који
су сво­је живо­те поло­жи­ли за сло­бо­ду, у
којој сада ужи­ва­ју њихо­ви потом­ци. 
Аутор је књи­жев­ник и прав­ник
Град­ског цен­тра за соци­јал­ни рад у Бео­гра­ду