PRAVOSLAVNI  новембар/децембар 2009.

misionar
Мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе
 цена 90 динара

Патријарх Павле: мисионар делом и речју

 PRAVOSLAVNI

misionar новембар / децембар 2009.

Реч уредника стране

Патријарх Павле (1914 - 2009):

ми­си­онар де­лом и речју�������������������� 2-3
Фило­со­фи­ја по Хри­сту��������������������42-44
Живот Патријарха Павла ������������������ 4-7
Бе­се­да Па­три­јар­ха ва­се­љен­ског Вар­то­ломе­ја Сећање на Патријар­ха��������������������44-45
на опе­лу Па­три­јар­ху срп­ском Павлу

Достојан на­следник Све­тог Саве����8-10 Први ме­ђу јед­на­ки­ма –

Бе­се­да Ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја
на опе­лу Па­три­јар­ху срп­ском Павлу
– Ста­рац ме­ђу Срби­ма������������������46-47
Свјетиљ­ка ко­ја на го­ри стоји��������11-13 Све­тилник на­шег време­на������������48-49
Патријарх српски Павле
Познава­лац овосвет­ске на­уке
Нека питања наше вере����������������14-21 и сведок Науке Хри­стове��������������50-51
Патријарх српски Павле

Одломци из беседа������������������������22-29 Међу зна­ме­ни­тим путни­цима

Тема броја по­клоничког брода Срп­ске Цркве���52-54
Не мо­же се град са­крити
кад на го­ри стоји����������������������������30-32 На пу­ту до одра������������������������������55-57
Уси­но­вљењи служи­тељ Три­јумф свето­сти жи­во­та��������������58-59
Бога Живо­га������������������������������������32-35 Jаировски и па­влов­ски������������������60-61
No­men est omen - Буди­мо људи������36-38 Живот по Јеванђељу����������������������62-63
Диван је Бог у свети­ма својим������39-41 Pavlvs Magnvs������������������������������������64
Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на
насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Патријарх Павле: Света Литургија у Саборној цркви Његова Светост Двор Српске Патријаршије,
ми­си­о­нар де­лом и реч­ју у Београду, 19.11.2009. године Патријарх српски Павле 19.11.2009. године
­
фото: Хаџи Марко Вујичић фото: ђакон Драган С. Танасијевић ­
фото: Хаџи Марко Вујичић фото: ђакон Драган С. Танасијевић

­
2 l
6/2009.

PRAVOSLAVNI

misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:

Па­три­јарх
Председник
Епископ бачки др Иринеј

Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983),
Епископ бачки Иринеј (1983-1994),
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007)
Главни и одговорни уредник
ђакон Оливер Суботић
Оперативни уредник
Бранимир Нешић
Технички уредник
М. Р. Марковић
Секретар редакције
Лидија Глишић
Уређивачки одбор Мисионара:
јереј Вукашин Милићевић,
јереј Угрин Поповић,
јереј Горан Живковић,
јереј Јован Бабић,
Татјана Радић, Милана Вучићевић,
Александар Савић, Илија Јокић
Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу земљу
је 500 динара. Појединачни примерак 90 динара.
Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни
Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући
рачун. Уплате не слати поштанском упутницом!
Рукописи и фотографије се не враћају.
Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора.
Текући рачун динарски број:
145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд
Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank
AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd
271.222(497.11)
ISSN 0555-0122
ми­си­о­н
Не за­бо­ра­ви­мо да смо ду­жни да
сво­ју ве­ру, не на­ме­ћу­ћи је, про­по­ве­
да­мо ре­чи­ма и у вре­ме и не­вре­ме,
а хри­шћан­ским жи­во­том сваг­да.
Па­три­јарх Па­вле,
„Ко­ји се дух ја­вља спи­ри­ти­сти­ма“,
Не­ка пи­та­ња на­ше ве­ре
Да­тум 2/15. но­вем­бар 2009. го­ди­не оста­ће у
се­ћа­њу Пра­во­слав­не Цр­кве као дан ка­да се
упо­ко­јио Ар­хи­е­пи­скоп пећ­ки, Ми­тро­по­лит
бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ки и Па­три­јарх срп­ски Г.
Па­вле. Лич­ност ко­ја је обе­ле­жи­ла не са­мо је­дан
пе­ри­од жи­во­та на­ше помесне Цр­кве и на­шег
дру­штва, већ ко­ја је по­ста­ла знак сво­га вре­ме­
на у аутен­тич­ном и уни­вер­зал­ном сми­слу.
Пре тач­но две го­ди­не, ка­да је Пра­во­слав­ни
ми­си­о­нар од­лу­ком Све­тог Ар­хи­је­реј­ског
Си­но­да СПЦ по­чео да из­ла­зи са но­вим усме­
ре­њем (као зва­нич­но ми­си­о­нар­ско гла­си­ло за
мла­де) увод­ник смо за­вр­ши­ли са по­зи­вом на
аутен­ти­чан вид ми­си­је кроз ми­си­о­нар­ство
де­лом и при­ме­ром, по­не­кад и без ре­чи ако
тре­ба. Па­три­јарх Па­вле је нај­бо­љи при­мер
та­квог при­сту­па јер је це­лим сво­јим жи­во­том
све­до­чио Хри­ста и као та­кав је пре­по­знат од
Те­ла Хри­сто­вог - Цр­кве.
Годишња претплата за иностранство:
Обична пошиљка:
20 EUR
Авионска:
25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе
 Православни Мисионар l 3
Реч уредника

Па­вле (1914-2009):
ар де­лом и реч­ју
Мо­жда је нај­бо­ље ока­рак­те­ри­са­ти лич­
ност бла­же­но­по­чив­шег Па­три­јар­ха срп­
ског Па­вла као це­ло­ви­т у и те­мељ­ну у кон­
тек­сту хри­шћан­ског на­чи­на ми­шље­ња и
де­ло­ва­ња. То је раз­лог што по­сто­ји та­ко
мно­го раз­ли­чи­тих кон­тек­сту­ал­них окви­ра
у ко­ји­ма га че­сто срећемо: црквени погла-
вар, под­ви­жник, мо­ли­тве­ник, бо­го­слов,
ста­рац-ду­хов­ник, на­у ч­ник, дру­штве­ни
де­лат­ник, рад­ник-за­на­тли­ја..., те да је сва­
ки од на­ве­де­них аспе­ка­та за­ди­вљу­ју­ћи у
сво­јој ду­би­ни и ис­пу­ње­но­сти. Јед­ном реч­
ју, тај чо­век је био пра­во­слав­ни ho­mo uni­
ver­sa­lis. А та­ква лич­ност не са­мо да ин­спи­
ри­ше – она оба­ве­зу­је.
Овај број Пра­во­слав­ног ми­си­о­на­ра је у
скла­ду са том чињеницом уре­ђен као по­ку­
шај да се лич­ност бла­же­но­по­чив­шег
Па­три­јар­ха са­гле­да из ви­ше ди­мен­зи­ја и
пру­жи исто­риј­ско све­до­чан­ство о то­ме
ка­ко је мо­гу­ће би­ти Хри­стов Све­чо­век у
вре­ме­ну не­чо­ве­штва.
Фото: ђакон Драган С. Танасијевић

Не­ка је вјеч­на­ја па­мјат на­шем бла­же­но­

по­чив­шем оцу и Па­три­јар­ху срп­ском Г.
Па­влу.

С љу­ба­вљу у Хри­сту Спа­си­те­љу,

ђа­кон Оли­вер Су­бо­тић

Штампа: Контакт:
Штампарија Српске Патријаршије Редакција: +381 11 3025 116
ЦИП - Каталогизација у публикацији Маркетинг: +381 63 394 269
Народна библиотека Србије, Претплата: +381 11 3025 113
Београд Факс: +381 11 3285 519, e-mail: misionar@spc.rs
4 l
6/2009.

Живот
Де­тињ­ство
На пра­зник Усе­ко­ва­ња гла­ве Све­тог Јо­ва­на
Кр­сти­те­ља, 11. сеп­тем­бра 1914. го­ди­не, у сла­
вон­ском се­лу Ку­ћан­ци (ко­је је та­да пот­па­да­ло
под те­ри­то­ри­ју Аустро-угар­ске мо­нар­хи­је)
ро­ђен је Гој­ко Стој­че­вић, бу­ду­ћи Па­три­јарх
срп­ски Па­вле. Од нај­ра­ни­јег де­тињ­с тва
жи­вот­не окол­но­сти су га упу­ти­ле ка но­ше­њу
кр­ста: отац Сте­ван је ра­де­ћи у Аме­ри­ци до­био
ту­бер­ку­ло­зу и вра­тио се ку­ћи да умре, а мај­ка
Ана (ко­ја се го­ди­ну да­на ка­сни­је пре­у­да­ла) је
та­ко­ђе убр­зо умр­ла. О тро­го­ди­шем Гој­ку и
ње­го­вом мла­ђем бра­т у Ду­ша­ну бри­ну­ла се
ба­ка Дра­га и по­го­то­во тет­ка Се­на, ко­ју ће
Па­три­јарх Па­вле це­лог свог жи­во­та по­ми­ња­
ти као дру­гу мај­ку и при­мер не­се­бич­не љу­ба­
ви и по­жр­тво­ва­ња.

Мла­дост
У ра­ном де­тињ­с тву Гој­ко се од оста­ле де­це
раз­ли­ко­вао по из­ра­зи­то сла­ба­шној те­ле­сној
гра­ђи, ве­ли­кој по­све­ће­но­с ти књи­зи и по
та­лен­т у за пе­ва­ње. Ни­жу гим­на­зи­ју је за­вр­
шио у Ту­зли (1925–1929), у ко­јој се по­ка­зу­је
ње­гов та­ле­нат за при­род­не на­у­ке, пре све­га
за фи­зи­ку, док из ве­ро­на­у­ке не до­би­ја ви­со­ке
оце­не. На су­ге­с ти­је род­би­не упи­с у­је Бо­го­
сло­ви­ју у Са­ра­је­ву (1930–1936), а по­сле то­га
до­ла­зи у Бе­о­град где се упи­с у­је на Бо­го­слов­
ски фа­кул­тет.
За вре­ме сту­ди­ја ван­ред­но за­вр­ша­ва и ви­ше
раз­ре­де Ше­сте бе­о­град­ске му­шке гим­на­зи­је да
би мо­гао да упи­ше Ме­ди­цин­ски фа­кул­тет, на
ко­ме до­ла­зи до дру­ге го­ди­не сту­ди­ја ко­је
би­ва­ју пре­ки­ну­те Дру­гим свет­ским ра­том.
 Православни Мисионар l 5

Патријарха Павла
Рат­ни пе­ри­од
То­ком Дру­гог свет­ског ра­та у Бе­о­
гра­ду се из­др­жа­ва ра­де­ћи по­сло­ве
фи­зич­ког рад­ни­ка, ко­је због сла­бе
те­ле­сне кон­с ти­т у­ци­је пре­ки­да и
од­ла­зи у ма­на­стир Све­те Тро­ји­це у
ов­чар­ско-ка­блар­ској кли­с у­ри. Не­ду­
го по­том, 1944. го­ди­не од­ла­зи у
Ба­њи Ко­ви­ља­чу да ра­ди као ве­ро­у­
чи­тељ и вас­пи­тач у до­му за де­цу
из­бе­глу из Бо­сне. У том пе­ри­о­ду је
(спа­са­ва­ју­ћи јед­но де­те-из­бе­гли­цу
да се не уда­ви у Дри­ни) до­био ту­бер­
ку­ло­зу, а ле­ка­ри прог­но­зи­ра­ју да му
је оста­ло три ме­се­ца жи­во­та. Од­ла­
зи у ма­на­сти­ру Ву­јан, где се изо­лу­је
од бра­ти­је и не­у­мор­но се мо­ли над
мо­шти­ма не­по­зна­тог Све­ти­те­ља
ко­је су се чу­ва­ле у ма­на­сти­ру. Бла­
го­да­ћу Бо­ж­јом за­до­би­ја ис­це­ле­ње и
у знак за­хвал­но­сти ре­зба­ри је­дан
крст ко­ји се и до да­нас чу­ва у ма­на­
сти­ру Вујан.

Епи­скоп ра­шко-при­зрен­ски
Из ма­на­сти­ра Вуј­на 1945. го­ди­не пре­ла­зи у
ма­на­стир Бла­го­ве­ште­ње, где уочи пра­зни­ка
Бла­го­ве­сти 1946. го­ди­не би­ва за­мо­на­шен и
до­би­ја мо­на­шко име Па­вле. Мо­на­шке да­не од
1949. до 1955. го­ди­не про­во­ди у ма­на­сти­ру
Ра­ча, где ор­га­ни­зу­је на­ста­ву бо­го­сло­вља за
мо­на­хе и ис­к у­ше­ни­ке. Школ­ску го­ди­ну
1950/51. про­во­ди као учи­тељ за­ме­ник у при­
зрен­ској Бо­го­сло­ви­ји Св. Ки­ри­ла и Ме­то­ди­ја.
У чин је­ро­мо­на­ха уна­пре­ђен је 1954, про­то­
син­ђел по­ста­је 1954, а ар­хи­ман­дрит 1957. Од
1955. до 1957. го­ди­не је на пост­ди­плом­ским
сту­ди­ја­ма на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­т у у Ати­
ни, где се од­мах при­ме­ћу­ју ње­го­ви бо­го­слов­
ских да­ро­ви и на­чин жи­во­та, о че­му са­зна­је и
Па­три­јарх срп­ски Ви­кен­ти­је, ко­ји га, по­што га
је прет­ход­но Све­ти Ар­хи­је­реј­ски Са­бор из­а­б­
рао за епи­ско­па ра­шко-при­зрен­ског, хи­ро­то­
ни­ше 22. сеп­тем­бра 1957. го­ди­не у бе­о­град­ској
Са­бор­ној цр­кви. У вре­ме ка­да је иза­бран за
епи­ско­па ра­шко-при­зрен­ског ар­хи­ман­дрит
Па­вле је био на свом пр­вом по­кло­нич­ком
6 l
6/2009.
пу­то­ва­њу у Све­т у Зе­мљу, ко­је ће ка­сни­је по­но­
ви­ти и као Па­три­јарх у два на­вра­та.
По­што је иза­бран на ра­шко-при­зрен­ску епи­
скоп­ску ка­те­дру, пре­ки­да пост­ди­плом­ске сту­
ди­је у Грч­кој и пот­пу­но се пре­да­је по­тре­ба­ма
по­ве­ре­не па­стве у том те­шком вре­ме­ну. У
пе­ри­о­ду свог епи­скоп­ства у епар­хи­ји ра­шко-
при­зрен­ској је тр­пео мно­ге те­шко­ће, по­ни­же­
ња и на­па­де, на ко­је се го­то­во и не оба­зи­ре и
ре­дов­но окре­ће дру­ги образ, а сву па­жњу
усме­ра­ва на му­ке и про­го­не по­ве­ре­ног му вер­
ног на­ро­да и о њи­ма ре­дов­но оба­ве­шта­ва
цр­кве­не и све­тов­не вла­сти. Та­да­шња ко­му­ни­
стич­ка власт не­ма слу­ха за та­кве ва­па­је и тра­
жи раз­ли­чи­те из­го­во­ре. Упр­кос крај­ње не­по­
вољ­ној дру­штве­ној кли­ми, он ре­дов­но гра­ди
но­ве и об­на­вља ста­ре и по­ру­ше­не цр­кве и
ра­ди на по­ве­ћа­њу ква­ли­те­та и бро­ја мо­на­штва
и све­штен­ства. Осим то­га, као епи­скоп ра­шко-
при­зрен­ски све­до­чио и у Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­
ма пред мно­го­број­ним др­жав­ни­ци­ма о стра­
да­њу срп­ског на­ро­да на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, а у
јед­ном на­вра­т у тра­жи по­моћ и од аме­рич­ког
Кон­гре­са.
Бо­го­слов­ски да­ро­ви
По­себ­но ста­ра­ње у вре­ме епи­скоп­ства је
по­ка­зао у по­гле­ду При­зрен­ске бо­го­сло­ви­је у
ко­јој по­вре­ме­но др­жи и пре­да­ва­ња из цр­кве­
ног пе­ва­ња и цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка. У вре­
ме свог епи­ско­по­ва­ња об­ја­вљу­је ве­ли­ки број
бо­го­слов­ских ра­до­ва у Гла­сни­ку СПЦ, ко­ји су
ка­сни­је об­је­ди­ње­ни иза­шли у тро­том­ном збор­
ни­ку тек­сто­ва под на­зи­вом Да нам бу­ду ја­сни­
ја не­ка пи­та­ња на­ше ве­ре. Об­ја­вио је мо­но­гра­
фи­ју о ма­на­сти­ру Де­ви­чу, Де­вич, ма­на­стир
Све­тог Јо­а­ни­ки­ја Де­вич­ког (1989, дру­го из­да­ње
1997). При­ре­ђу­је до­пу­ње­но из­да­ње Ср­бља­ка,
ко­је је Све­ти Ар­хи­је­реј­ски Си­нод Срп­ске Пра­
во­слав­не Цр­кве из­дао 1986. го­ди­не. Та­ко­ђе,
при­ре­ђу­је пре­вод књи­ге Хри­сти­јан­ски­је пра­
зни­ки од М. Ска­ба­ла­но­ви­ча. Аутор је и из­да­ња
Треб­ни­к а, Мо­ли­тве­ни­к а, До­пол­ни­тељ­ног
треб­ни­ка, Ве­ли­ког ти­пи­ка и дру­гих бо­го­слу­
жбе­них књи­га у из­да­њу Си­но­да СПЦ. Пи­та­
ња и од­го­во­ри чте­цу пред пре­о­и­звод­ством
об­ја­вљу­је 1988. го­ди­не, а Мо­ли­тве и мол­бе
1990. За­слу­гом Па­три­јар­ха Па­вла умно­жен је у
300 при­ме­ра­ка Ок­то­их из штам­па­ри­је Ђур­ђа
Цр­но­је­ви­ћа.
Па­три­јарх Па­вле је ду­го го­ди­на је био пред­
сед­ник ко­ми­си­је Све­тог Ар­хи­је­реј­ског Си­но­да
за пре­вод Све­тог пи­сма Но­вог за­ве­та, чи­ји је
пр­ви пре­вод, ко­ји је зва­нич­но одо­брен од
СПЦ, об­ја­вљен 1984, а ис­пра­вље­но из­да­ње
овог пре­во­да 1990. го­ди­не. Исто та­ко, био је
пред­сед­ник Ли­т ур­гич­ке ко­ми­си­је при Све­том
Ар­хи­је­реј­ском Си­но­ду, ко­ја је при­пре­ми­ла и
штам­па­ла Слу­жеб­ник на срп­ском је­зи­ку.
За ис­так­нут рад на бо­го­слов­ском по­љу Бо­го­
слов­ски фа­кул­тет Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве
у Бе­о­гра­ду до­де­лио му је 1988. го­ди­не зва­ње
по­ча­сног док­то­ра бо­го­сло­вља.
 Православни Мисионар l 7

Па­три­јарх Срп­ски
На ме­сто 44. Па­три­јар­ха СПЦ иза­бран је 1.
де­цем­бра 1990, са сво­јих 76 го­ди­на, а у древ­ни
пре­сто срп­ских па­три­ја­ра­ха у ма­на­сти­ру Пећ­
ке Па­три­јар­ши­је уве­ден је 2. ма­ја 1994. го­ди­не.
Од по­чет­ка свог слу­же­ња на ме­сту Па­три­јар­ха
СПЦ на­по­ми­ње да је ње­гов про­грам Је­ван­ђе­ље
Хри­сто­во и то спро­во­ди на де­лу.
Јед­на од нај­ве­ћих за­слу­га Па­три­јар­ха Па­вла
је сва­ка­ко за­ле­че­ње ви­ше­де­це­ниј­ског рас­ко­ла
у Аме­ри­ци, што се пр­вен­с тве­но ње­го­вом
за­слу­гом де­си­ло 1992. го­ди­не. За вре­ме ње­го­
вог па­три­јар­хо­ва­ња об­но­вље­но је и осно­ва­но
ви­ше епар­хи­ја, а об­но­вље­на је Бо­го­сло­ви­ја на
Це­ти­њу (1992. го­ди­не), по­кре­ну­та Ака­де­ми­ја
за умет­но­ст и кон­сер­ва­ци­ју у Бе­о­гра­ду (1993.
го­ди­не), отво­ре­на је Ду­хов­на ака­де­ми­ја Све­тог
Ва­си­ли­ја Остро­шког у Ср­би­њу-Фо­чи (1994.
го­ди­не) и Бо­го­сло­ви­ја у Кра­гу­јев­ц у (1997.
го­ди­не), осно­ван Пра­во­слав­ни бо­го­слов­ски
фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Ни­шу (2007. го­ди­не).
Осно­ва­на је Ин­фор­ма­тив­но-из­да­вач­ка уста­
но­ва Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве. На­с та­ва
ве­ро­на­у­ке је вра­ће­на у шко­ле (2002/2003), а
Бо­го­слов­ски фа­кул­тет СПЦ у Бе­о­гра­ду је
вра­ћен у окви­ре Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та.
Па­три­јарх Па­вле се по­себ­но од­ли­ко­вао
ве­ли­ком ак­тив­но­шћу у по­гле­ду по­се­ћи­ва­
ња свих епар­хи­ја СПЦ ши­ром све­та, као
и по­се­та­ма По­ме­сним Цр­ква­ма.
Као лич­ност ван­ред­них ква­ли­те­та,
Па­три­јарх Па­вле је био и остао пре­по­
знат од стра­не це­лог срп­ског дру­штва,
али и знат­но ши­ре, о че­му све­до­че
мно­го­број­на од­ли­ко­ва­ња раз­ли­чи­тих
ин­сти­т у­ци­ја из зе­мље и све­та ко­јих је
но­си­лац.
Да­на 15. но­вем­бра 2009. го­ди­не, у
Фото: ђакон Драган С. Танасијевић

10:45 ча­со­ва, Ар­хи­еп ­ и­скоп пећ­ки,

Ми­тро­по­лит бе­о­град­ско-кар­ло­вач­
ки и Па­три­јарх срп­ски Па­вле се
упо­ко­јио на Вој­но-ме­ди­цин­ској
ака­де­ми­ји у Бе­о­гра­ду, по­сле при­
ма­ња Све­те Тај­не При­че­шћа. m
8 l
6/2009.
Бе­се­да Па­три­јар­ха ва­се­љен­ског Вар­то­ло­
До­сто­јан на­след
аша Бла­жен­ства, Пре­о­све­ће­на и
Бо­го­љу­бе­зњеј­ша све­та бра­ћо,
Ва­ше Пре­вас­ход­ство го­спо­ди­не
Пред­сед­ни­че Ре­пу­бли­ке Ср­би­је,
Ва­ше Пре­вас­ход­ство го­спо­ди­не
Пред­сед­ни­че Вла­де Ср­би­је,
оста­ли ви­со­ки пред­став­ни­ци
др­жав­них вла­сти,
Ва­ша Ви­со­чан­ства,
бла­го­сло­ве­на че­да Мај­ке Цр­кве,
„Oстари Јо­дај и, пун да­на, умре“ (II Дневн.
24, 15). Све­теј­ши Ар­хи­е­пи­скоп пећ­ки, Ми­тро­
по­лит бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ки и Па­три­јарх
срп­ски, на­ма мно­го­љу­бље­ни и ува­же­ни брат и
са­слу­жи­тељ Па­вле, пун све­тих да­на, ис­пу­нио
је оп­ште­чо­ве­чан­ски дуг, а ис­пу­нио је и Цр­кву
ко­ја три­јум­фу­је на не­бе­си­ма ве­ли­ком ра­до­шћу
при при­је­му ње­го­ве бла­же­не и очи­шће­не ду­ше,
док је Цр­кву ко­ја во­ју­је на зе­мљи, ли­ше­ну
ње­го­во­га слат­ког те­ле­сног при­с у­ства, по­гру­
зио у ду­бо­ку ту­гу.
„Зи­до­ви Си­о­на (са­да ми­сли­мо на ду­хов­не
бе­де­ме бо­го­спа­са­ва­не зе­мље Ср­би­је), про­ли­
вај­те по­то­ком су­зе дан и ноћ!“ (Плач Је­ре­ми­
јин 2, 18). Ан­ђео Цр­кве у Бе­о­гра­ду, све­тил­ник
мно­го­на­па­ће­не зе­мље срп­ске, ви­нуо се на
не­бе­са.
Бра­ћо је­рар­си, бла­го­че­сти­во све­штен­ство
нај­све­ти­је Срп­ске Цр­кве, при­пад­ни­ци мо­на­
шког ре­да у њој, „на го­ра­ма уда­рај­те у плач и
ри­да­ње, а на ста­за­ма у пу­сти­њи у на­ри­ца­ње“
(Је­рем. 9, 9)! Јер, ваш до­стој­ни ду­хов­ни чел­
ник, не­у­мор­ни за­ступ­ник, ва­зда буд­ни чу­вар
све­ште­них за­ве­шта­ња Цр­кве ва­ше и ро­да
ва­ше­га, до­бри па­стир и пре­до­бри по­дра­жа­ва­
лац Ар­хи­па­сти­ра Хри­ста, ваш ве­ли­ки ду­хов­ни
во­ђа већ је при­бро­јан сво­јим не­за­бо­рав­ним
прет­ход­ни­ци­ма, а нај­све­ти­ју Цр­кву ва­шу оста­
вио је у удов­ству. Све­ко­ли­ки хри­сто­и­ме­ни­ти
срп­ски на­род је оси­ро­тео из­гу­бив­ши ду­хов­ног
оца пре­пу­ног љу­ба­ви, бо­го­му­дрог учи­те­ља,
ве­ли­ког уте­ши­те­ља и са­вре­ме­ног Си­мо­на
Ки­ри­неј­ца ко­ји је но­сио крст чи­та­вог свог
на­ро­да у из­у­зет­но те­шким да­ни­ма, у да­ни­ма
до­слов­но тра­гич­ним по Ср­би­ју. Сто­га, на­ро­де
срп­ски, за­поч­ни ту­жба­ли­цу, гор­ко ри­да­ње и
на­ри­ца­ње, и опла­куј га по за­слу­зи ње­го­вој!
(Пре­му­дрост Си­ра­хо­ва 38, 16 - 17).
Бра­ћо, јав­на је тај­на Цр­кве ши­ром ва­се­ље­не
да не­ка­да­шњи Епи­скоп ра­шко-при­зрен­ски,
по­то­њи Па­три­јарх срп­ски, са­да бла­же­но­по­
чив­ши Па­вле (Стој­че­вић) ни­је био пр­во­је­рарх
обич­не ме­ре. Уоста­лом, ње­гов лик и чи­та­ва
ње­го­ва по­ја­ва зра­чи­ли су све­то­шћу и пра­вед­
но­шћу. Ње­гов етос је био чврст као ди­ја­мант.
До­бро­вољ­но је био пу­ки си­ро­мах, под­ви­жник
ко­ји под­се­ћа на древ­не пу­стињ­ске Оце, ис­по­
сник, чо­век не­пре­кид­не мо­ли­тве, благ, ми­ро­
љу­бив и сме­ран ср­цем, али и бо­рац ко­ји не зна
за уз­ми­ца­ње, спре­ман на сва­ку жр­тву кад год
је за то по­сто­ја­ла по­тре­ба. Ог­ње­ни ли­т ург
пред све­ште­ним жр­тве­ни­ком Бож­јим, ду­хо­но­
сац, он је са­брао у се­би, ка­ко је не­ка­да све­ти
Гри­го­ри­је Ни­ски ре­као за Ме­ле­ти­ја Ан­ти­о­хиј­
ско­га, „Да­ви­до­ву кро­тост, Со­ло­мо­но­ву раз­бо­
ри­тост, Мој­си­је­ву до­бро­т у, Са­му­и­ло­ву пра­
вич­ност, Јо­си­фо­ву це­ло­му­дре­ност, Да­ни­ло­ву
му­дрост, Или­ји­ну рев­ност за ве­ру и дев­стве­
нич­к у чи­с то­т у Јо­ва­на Бо­го­сло­ва“. Био је,
уоста­лом, бо­го­слов ши­ро­ко­га зна­ња, про­роч­
ки на­дах­ну­ти про­по­вед­ник Је­ван­ђе­ља, бра­то­
љу­бив, че­до­љу­бив, ве­о­ма ми­ло­стив и са­ми­ло­
стив, ис­пу­њен сва­ким ми­ло­ср­ђем, по­мир­љив,
 Православни Мисионар l 9

ме­ја на опе­лу Па­три­јар­ху срп­ском Па­влу

ник Све­тог Са­ве

ми­р о­тво­рац, чо­в ек отво­р е­них
хо­ри­зо­на­та ко­ји је осе­ћао не­по­сре­
дан до­дир са са­вре­ме­ном ствар­но­
шћу и био из­у­зет­но бла­го Цр­кве
на­ших да­на. Уства­ри, но­сио је на
се­би пе­чат све­то­сти. Чак и они ко­ји
ства­ри по­сма­тра­ју спо­ља, на не­цр­
квен на­чин, схва­та­ли су да има­ју
по­сла са нео­бич­ном лич­но­шћу, са
чо­ве­ком дру­ге ме­ре и дру­га­чи­јег
ква­ли­те­та, па су га сто­га по­што­ва­
ли и он­да ка­да се њи­хо­ва гле­ди­шта
ни­с у по­ду­да­ра­ла са ње­го­вим ста­во­
ви­ма. Бог га је по­да­рио Цр­кви у
по­год­ном тре­нут­ку, упра­во та­да
ка­да су ње­гов на­род и ње­го­ва отаџ­
би­на има­ли по­тре­бу за та­квим
по­гла­ва­рем већ­ма не­го ика­да пре.
Он ко­ји је ис­к у­с тве­но до­жи­вео
бо­жан­ске тај­не, све­ти Пр­во­је­рарх,
дао је ре­ше­ње за бол­ни рас­кол та­ко­
зва­не Сло­бод­не Срп­ске Пра­во­слав­
не Цр­кве вра­тив­ши је у на­руч­је
пу­но љу­б а­ви, на­руч­је Срп­ске
Па­три­јар­ши­је. На­жа­лост, ни­је имао
сре­ће да до­жи­ви ана­ло­ган бла­го­по­
лу­чан за­вр­ше­так и дру­гог рас­ко­ла,
рас­ко­ла Цр­кве са се­ди­штем у Ско­
пљу, упр­кос ње­го­вим упор­ним
на­сто­ја­њи­ма да се и то збу­де. И
Фото: ђакон Драган С. Танасијевић

по­ред то­га, си­гур­ни смо да ће упра­

во то би­ти пр­ви пред­мет ње­го­вих
бо­го­у­год­них мо­ли­та­ва пред Све­ви­
шњим, са­да ка­да се на­ла­зи пред
Њим, а да ће ра­дост ре­ше­ња про­
бле­ма рас­ко­ла до­жи­ве­ти ње­гов
на­след­ник.
10 l
6/2009.
Он, си­тан и сла­ба­шан те­лом, био је ги­гант
по на­чи­ну раз­ми­шља­ња и по ду­ху. Он, Па­три­
јарх Па­вле, по­нео је бре­ме кр­с та и стра­да­ња
исто­риј­ског и бла­го­сло­ве­ног срп­ског на­ро­да
у ис­ку­ше­њи­ма по­след­њих го­ди­на. Он је био
жи­ви из­раз ње­го­вог је­дин­с тва, ова­пло­ће­ње
Све­то­га Пре­да­ња и дра­го­це­ног на­сле­ђа Све­
то­га Са­ве.
Бра­ћо Ср­би, мир­не ду­ше мо­же­те да ка­же­те за
свог усну­лог Па­три­јар­ха: „Та­кав нам ар­хи­је­реј
тре­ба­ше - свет, не­зло­бив, не­по­ро­чан“ (Је­вр. 7,
26), до­сто­јан на­след­ник Све­то­га Са­ве, по све­му
до­сто­јан уз­ви­ше­ног и ве­о­ма од­го­вор­ног па­три­
ја­ра­шког до­сто­јан­ства, али и до­ра­стао сло­же­
ним и бол­ним окол­но­сти­ма ово­га вре­ме­на.
Лич­но, има­ли смо ра­дост да га по­зна­је­мо
ду­ги низ го­ди­на и да на нај­брат­ски­ји на­чин
че­сто са њим са­ра­ђу­је­мо. Ви­де­ли смо ње­го­ву
огром­ну бри­гу за свој на­род, за сво­ју отаџ­би­
ну, али и за це­ло­куп­ну Цр­кву, као и за све­чо­
ве­чан­ске про­бле­ме - за оспо­ра­ва­ње вред­но­сти,
мо­рал­ни пад, си­ро­ма­штво, не­прав­ду, без­о­се­
ћај­ност и рав­но­ду­шност моћ­никâ пре­ма сла­
би­ма, ка­та­стро­фал­ну опа­сност по чо­ве­ко­ву
жи­вот­ну сре­ди­ну...
Ни­ка­да ни­је би­ло по­треб­но да се он умо­ри
од го­во­ре­ња ка­ко би нас убе­дио у чи­сто­т у сво­
јих на­ме­ра и осе­ћа­ња или пак у то да он у стра­
ху Бож­јем, са осе­ћа­њем да се на­ла­зи у при­с у­
ству Бож­јем, ре­ша­ва сва пи­та­ња, без из­у­зет­ка,
ма­ла или ве­ли­ка.
За­и­ста је био украс ча­сног са­бра­ња Пред­сто­
ја­тељâ Нај­све­ти­јих Пра­во­слав­них Цр­ка­ва.
Ње­гов до­при­нос успе­шном ре­ша­ва­њу ве­ли­ких
цр­кве­них пи­та­ња и све­чо­ве­чан­ских про­бле­ма
на­ше­га вре­ме­на био је ви­ше не­го за­па­жен.
На­ше дру­же­ње са Ње­го­вим Бла­жен­ством, бла­
же­но­по­чив­шим Па­три­јар­хом, би­ло је из­вор
ве­ли­ке ра­до­сти, ве­се­ља, на­дах­ну­ћа и сваг­да
ду­бо­ког уз­бу­ђе­ња у на­шој ду­ши. Уто­ли­ко пре,
та­ква осе­ћа­ња ра­ђа­ла је у на­ма за­јед­нич­ка
мо­ли­тва и за­јед­нич­ко слу­же­ње све­те Ли­т ур­ги­
је. А за вре­ме са­слу­жи­ва­ња он ни­је мо­гао да
при­кри­је уз­ви­ше­но ду­хов­но ста­ње сво­је ду­ше,
сво­је ду­хов­но ис­ку­ство.
Ни­је то са­мо ле­па реч ка­да ка­же­мо да ће нам
ве­о­ма не­до­ста­ја­ти. За­то и ту­гу­је­мо и жа­ло­сти­
мо се због ње­го­вог од­ла­ска од нас иако зна­мо
да за ње­га ва­жи пса­лам­ских стих: „Ча­сна је
пред Го­спо­дом смрт све­тих Ње­го­вих“ (Пс. 115,
6). Ап­со­лут­но смо уве­ре­ни да ње­гов од­ла­зак
је­с те од­ла­зак у жи­вот, од­ла­га­ње „ко­жних
ха­љи­на“ ко­је му ви­ше ни­с у по­треб­не, мир­ни
ула­зак у обе­ћа­но Цар­ство, све­ра­до­сни су­срет
са Пре­све­том Бо­го­ро­ди­цом, са ан­ђе­ли­ма и са
сви­ма све­ти­ма, при­ма­ње не­у­ве­ни­вог вен­ца
пра­вед­нич­ке сла­ве из ру­ку Под­ви­го­по­ло­жни­
ка Бо­га, све­то­зар­но пред­с то­ја­ње у веч­ној
Ли­т ур­ги­ји пред не­бе­ским жр­тве­ни­ком, за­јед­
но са Све­тим Са­вом и са сви­ма ко­ји у ар­хи­је­
реј­ском и све­ште­нич­ком чи­ну бо­го­љу­би­во и
бо­го­у­год­но по­слу­жи­ше, као и не­по­сред­ни,
лич­ни раз­го­вор са Бо­гом, у ко­јем се он већ
са­да мо­ли за нас и за сав на­род. То нас те­ши, то
нас уми­ру­је, то у на­ма гу­ши ту­гу и су­зби­ја
жа­лост због то­га што смо са­да ли­ше­ни ње­го­
вог те­ле­сног при­с у­ства ме­ђу на­ма.
Пред ча­сном је­рар­хи­јом ва­ше Цр­кве, пред
бла­го­че­сти­вим ру­ко­вод­ством ва­ше др­жа­ве,
пред по­бо­жним све­ште­ним кли­ром, бо­го­љу­би­
вим мо­на­штвом и све­ко­ли­ким ожа­ло­шће­ним
срп­ским на­ро­дом, ту­ма­чи­мо, на­по­слет­ку, ве­ли­
ку, не­жну љу­бав и нај­ду­бље са­о­се­ћа­ње Мај­ке
Цр­кве кон­стан­ти­но­пољ­ске, и из­ра­жа­ва­мо нај­
то­пли­је са­у­че­шће Ва­се­љен­ске Па­три­јар­ши­је,
са­у­че­шће свих ов­де при­сут­них је­ра­ра­ха и На­ше
лич­но уче­шће у ва­шем бо­лу због ра­стан­ка.
Же­ли­мо и усрд­но се мо­ли­мо да Пре­све­ти Дух,
мо­ли­тва­ма бла­же­но­по­чив­шег Па­три­јар­ха,
по­ка­же до­стој­ног на­след­ни­ка ње­му, окрет­ног
кр­ма­но­ша Срп­ској Цр­кви и но­вог ду­хов­ног оца
слав­ном срп­ском на­ро­ду, да на­ста­ви ње­го­во
све­све­тло, бо­го­љу­би­во, бо­го­у­год­но и за на­род
спа­со­но­сно слу­же­ње на ме­сту Пр­во­је­рар­ха. Ти,
пак, хри­сто­љу­би­ви, бо­го­до­стој­ни, свих бла­жен­
ста­ва Хри­сто­вих до­стој­ни, мно­го­љу­бље­ни и
мно­го­о­пла­ка­ни бра­те Па­вле, по­чи­вај у све­тло­
сти Бож­јој до оп­ште­га вас­кр­се­ња! Не­ка бу­де
ве­чан, не­ста­рив и свет спо­мен Твој!  m
Пре­вео Епи­скоп бач­ки Ири­неј, из­вор: www.spc.rs

Бе­се­да Ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја
на опе­лу Па­три­јар­ху срп­ском Павлу
Свје­тиљ­ка ко­ја
на го­ри сто­ји
ве­свја­т јеј­ши Ар­хи­е­пи­ско­пе Кон­
стан­т и­но­пољ­с ки и Ва­с е­љ ен­с ки
Па­три­јар­ше, Бла­же­њеј­ши, Пре­о­свја­
шче­ње­ши Ар­хи­е­пи­ско­пи и Епи­ско­пи
Цр­кве Хри­с то­ве, ча­сни са­бо­ре на­ро­
да Бож­јег,
„Ви сте свје­тлост сви­је­ту. Не мо­же се
свје­тиљ­ка са­кри­ти ко­ја на го­ри сто­
ји...“ Ри­јеч је, дра­га бра­ћо и се­стре,
Хри­ста Бо­га упу­ће­на сљед­бе­ни­ци­ма ње­го­
вим, исто­вре­ме­но и као при­зив и као исти­
на, без­број пу­та по­твр­ђе­на у две­хи­ља­де­го­ди­
шњој исто­ри­ји Цр­кве Бож­је. Је­дан од жи­во­но­
сних свје­до­ка исти­ни­то­сти ових ри­је­чи Го­спод­
њих по­чи­ва ов­дје пред на­ма окре­нут ли­цем
пре­ма вјеч­но­сти, пре­ма не­про­ла­зном Цар­ству
Не­бе­ском, као без­мјер­ној мје­ри, ка­ко ње­го­вог
та­ко и жи­во­та свих љу­ди и свих зе­мља­ских
на­ро­да.
Свје­тлост сви­је­ту
Да се за­и­ста овај скром­ни, ти­хи чо­вјек, ко­ји је
ни­ма­ло слу­чај­но до­био име Апо­сто­ла на­ро­да
Па­вла, пре­о­бра­зио у свје­тлост сви­је­ту и по­стао
свје­тиљ­ка ко­ја на го­ри сто­ји, свје­до­ци сте сви
ви са­бра­ни да­нас око ње­го­вог одра; свје­до­ци су
и ове де­се­ти­не и сто­ти­не хи­ља­да љу­ди ко­ји су
ових да­на хр­ли­ли као ри­је­ка не­би ли се са­мо
до­та­кли ње­га и ви­дје­ли не­бе­ски по­кој и мир
зра­че­ћи са ње­го­вог упо­ко­је­ног ли­ка.
Православни Мисионар l 11
На бла­же­ног спо­ме­на Па­три­јар­ху Па­влу
ис­пу­њу­је се, оче­вид­но, ри­јеч ко­ју је сам из­го­
во­рио за дру­ге: „Кад се чо­вјек ро­ди, цео сви­јет
се ра­ду­је, а са­мо он пла­че. Али тре­ба жи­вје­ти
та­ко, да ка­да се он упо­ко­ји цио сви­јет пла­че, а
са­мо се он ра­ду­је.“ И за­и­ста, да овај Бож­ји
чо­вјек Па­вле ни­је жи­вио до­стој­но свог људ­
ског и хри­шћан­ског зва­ња, ка­ко би се мо­гло
до­го­ди­ти да ова­ква и ово­ли­ка ту­га про­жме
овај ми­ли­он­ски град, и ши­ре од ње­га? Што је
још чуд­ни­је, све­про­жи­ма­ју­ћа ту­га, ни­је обич­
но ту­го­ва­ње за гу­бит­ком не­ког ко нам је мио и
драг, не­го већ са­да и ов­дје по­ста­је ра­до­сна
ту­га, ра­до­сто­твор­на ту­га. Ту­га је јер пред­ста­
вља ра­ста­нак и гу­би­так; ра­дост је јер осје­ћа­мо
и зна­мо да онај ко­га гу­би­мо и ко­ји од­ла­зи,
оста­је са на­ма и ме­ђу на­ма по­ста­ју­ћи још при­
сут­ни­ји Ду­хом Све­тим не­го што је био док је
тје­ле­сно са на­ма жи­вио и ме­ђу на­ма хо­дио.
У то­ме и је­сте и увјек је био па­ра­докс жи­во­та
истин­ских и пра­вих љу­ди: сво­јим од­ла­ском
они не са­мо што не не­ста­ју, не­го по­ста­ју све
при­с ут­ни­ји у људ­ском жи­во­т у, по­ста­ју­ћи уз то
и мје­ра и кри­те­риј сво­га вре­ме­на и зби­ва­ња
сво­га вре­ме­на.
Ка­ко се то об­ја­шња­ва? Ка­ко то об­ја­сни­ти у
жи­во­ту Па­три­јар­ха Па­вла? Пр­во и основ­но
об­ја­шње­ње: мла­дић Гој­ко Стој­че­вић, мо­нах,
све­ште­ник, Епи­скоп Па­вле је као и сви Све­ти и
истин­ски љу­ди при­је ње­га - увјек тво­рио оно
што је го­во­рио. При­је све­га, овај по­кој­ник што
12 l
6/2009.
је пред на­ма био је чо­вјек ду­бо­ке и ста­ме­не вје­
ре у Жи­во­га Хри­ста Бо­га у Цр­кви Ње­го­вој тј.
вје­ре ко­ја дје­ла, јер „вје­ра без дје­ла је мр­тва“. Он
је на бо­го­ли­ки на­чин, ри­јеч пре­тва­рао у дје­ло,
да­ру­ју­ћи дје­лу сми­сао вјеч­ни и не­про­ла­зни.
Хо­де­ће Еван­ђе­ље
Го­во­ре­ћи и про­по­ви­је­да­ју­ћи Еван­ђе­ље,
Па­три­јарх Па­вле ова­пло­ћи­вао је Еван­ђе­ље,
бла­гу ви­јест вјеч­ног жи­во­та, у свој жи­вот,
по­стао је хо­де­ће Еван­ђе­ље по­ста­ју­ћи бла­га,
до­бра ви­јест љу­ди­ма и сви­ма ство­ре­њи­ма.
Сво­јом вје­ром и жи­во­том по вје­ри, он је по­ка­
зао исти­ни­тост ри­је­чи Те­о­фи­ла Ан­ти­о­хиј­ског:
„По­ка­жи ми тво­га чо­вје­ка, да ти по­ка­жем мо­га
Бо­га“. Не­бе­са при­по­ви­је­да­ју сла­ву Божију али
ни­шта и ни­ко ни­је у ста­њу да по­свје­до­чи
по­сто­ја­ње Бо­га и исти­ну Божију, ко­ли­ко пра­
ви Чо­вјек. У не­пре­кид­ној по­вор­ци оних ко­ји
су ових да­на при­сту­па­ли Па­три­јар­ху, на пи­та­
ње јед­ној дје­вој­ци за­што то чи­ни чуо се њен
од­го­вор: „За­то што је он чо­вјек ви­со­ког мо­ра­
ла и ве­ли­ког по­ште­ња“.
Ри­јеч Па­три­јар­ха Па­вла је би­ла бла­га а ње­го­
ви до­ка­зи ја­ки; шта ви­ше нај­ја­чи до­каз исти­
Фото: Хаџи Марко Вујичић
ни­то­сти ње­го­ве ри­је­чи био је упра­во ње­гов
жи­вот. Јер, по ри­је­чи јед­ног ње­го­вог све­тог
пред­ход­ни­ка: „Сва­ка ри­јеч има сво­ју про­тив
ри­јеч; је­ди­но се не мо­же су­прот­ста­ви­ти ни­шта
и ни­ко - истин­ском жи­во­т у“.
Па­три­јах Па­вле је чо­вјек дје­лат­не, дје­ло­твор­
не вје­ре и под­ви­га, а ти­ме и чо­вјек вјер­но­сти
исти­ни Бо­жи­јој - до смр­ти. У ње­му се, по про­
ро­ку „сре­ла ми­лост и исти­на, прав­да и љу­бав
за­гр­ли­ла“. Знао је и са­гла­сно то­ме је жи­вио да
се зло у дру­ги­ма не ли­је­чи и не мо­же из­ли­је­чи­
ти сво­јим злом: „Прав­да Бо­га ис­ти­но­га“ мај­ке
Је­вро­си­ме би­ла је мје­ра ње­го­вог од­но­са пре­ма
сво­ји­ма и пре­ма ту­ђи­ма без раз­ли­ке. Истом
љу­ба­вљу је во­лио свој Бо­гом му по­вје­ре­ни
на­род, и сва­ки дру­ги на­род, и сва­ког чо­вје­ка
као бо­го­ли­ко би­ће и сва­ко ство­ре­ње Бож­је.
Па­три­јарх Па­вле ни­ко­ме не су­ди, он са­мо
ра­с у­ђу­је, по­шту­ју­ћи сло­бо­д у сва­ко­га. Тре­зве­
ум­ни зна­лац људ­ске при­ро­де, он ни­ка­да не
по­вла­ђу­је ни сво­јим ни ту­ђим стра­с ти­ма,
за­блу­да­ма и са­мо­љу­бљу. Чи­та­вог жи­во­та се
тру­дио да не бу­де ни­ко­ме на те­ре­т у. Све што
је био и што је имао - да­вао је дру­го­ме, на
при­ро­дан не­на­ме­тљив на­чин, ни­шта за се­бе
не ­тра­же­ћи...
 Сво­јим не­се­бич­ним и не­на­ме­тљи­вим жи­вље­њем
ме­ђу на­ма, ви­ше не­го ли сво­јим ри­је­чи­ма, овај Све­ти
Ста­рац и цје­ло­сни Чо­вјек Цр­кве Бож­је Хри­сто­ве,
про­бу­дио је ево ових да­на скри­ве­ну до­бро­т у, чо­вјеч­
ност и бо­го­љу­бље и бра­то­љу­бље у хи­ља­да­ма ду­ша
ко­је су га на мр­твач­ком од­ру пре­по­зна­ле као сво­га
нај­ро­ђе­ни­је­га, бра­та, оца, при­ја­те­ља, ко­ји их ни­кад
не­ће за­бо­ра­ви­ти или оста­ви­ти.
Пи­тао сам се по­след­ње дви­је го­ди­не ње­го­ве ста­рач­
ке не­мо­ћи и ве­за­но­сти за по­сте­љу у бол­ни­ци: Шта то
зна­чи? Што је Бог по­пу­стио на ње­га и на нас та­кву
про­бу и ис­ку­ше­ње? На кра­ју од ово­го­ди­шњег пра­зни­
ка Усје­ко­ва­ња Св. Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, ње­го­вог ро­ђен­
да­на, у чи­јем зна­ку се од­ви­јао сав ње­гов жи­вот, на­шао
сам од­го­вор на ово пи­та­ње: ов­дје је ње­гов Хри­сто­ли­
ки и Хри­сто­но­сни жи­вот по­стао у пу­ној мје­ри и
ду­бин­ски Хри­сто­лик. На­и­ме, ако се у то­ку свог
жи­во­та тру­дио да про­по­ви­је­ђу и по­у­ка­ма по­у­ча­ва и
тје­ши љу­де, то је сво­јим ста­ра­чим стра­да­њем и
бо­ло­ви­ма - уче­ство­вао ћу­тљи­во и ствар­но у бо­лу и
пат­њи сво­јих са­пат­ни­ка бо­ле­сни­ка на ВМА. Тру­де­
ћи се чи­та­вог жи­во­та да бу­де „са­рад­ник Бож­ји“ он
се на кра­ју са­ра­спео Хри­сту и по­нио крст сво­
јих бли­жњих са­пат­ни­ка и са­стра­дал­
ни­ка сво­јих без рје­чи и без
ро­по­та.
Са­ра­спео се Хри­сту
Па­три­јах Па­вле и сво­
јим бли­жњи­ма, да би
са Њим и са њи­ма вас­
кр­сао и ушао у ра­дост
Го­спо­да сво­га.
Го­спо­де, по­да­ри
слу­ги вјер­ном тво­ме и
Оцу на­шем Па­три­
јарх Па­влу, вјеч­но
Цар­с тво Тво­је
ко­јим је жи­вио и
за ко­јим је че­знуо,
Цар­ство Оца и
Фото: Хаџи Марко Вујичић

Си­на и Ду­ха
Све­то­га во ви­јек
ви­је­ка.
Амин.  m

Из­вор: www.spc.rs
14 l
6/2009.

Богословље
Патријарха Павла
Бла­же­но­по­чив­ши Па­три­јарх срп­ски
Па­вле је, по­ред мо­ли­тве­но­сти и под­ви­
жни­штва, у цр­кве­ним кру­го­ви­ма био
по­знат и као вр­стан бо­го­слов ко­ји се ни­је
ус­те­зао да се ухва­ти у ко­штац са озбиљ­
ним пи­та­њи­ма, проблемима и не­до­у­ми­
ца­ма. Ње­го­во бо­го­сло­вље је из­ви­ра­ло из
мо­ли­тве­но-под­ви­жнич­ке и са­бор­но-ли­
тур­гиј­ске прак­се, а у ње­го­вим бо­го­слов­
ским тек­сто­ви­ма се ви­ди из­у­зет­но по­зна­
ва­ње свих бо­го­слов­ских али и мно­гих
дру­гих на­уч­них ди­сци­пли­на ко­је је он
ор­ган­ски, у сво­јој лич­но­сти, ста­пао у јед­
но. Па­три­јарх Па­вле је нај­ве­ћи део свог
бо­го­слов­ског ле­га­та на­шој Цр­кви оста­
вио кроз низ чла­на­ка ко­ји су сво­је­вре­ме­
но об­ја­вљи­ва­ни у Гла­сни­ку (у вре­ме ње­го­
вог епи­ско­по­ва­ња у Епар­хи­ји ра­шко-
при­зрен­ској), да би де­ве­де­се­тих го­ди­на
би­ли ску­пље­ни и об­ја­вље­ни у тро­том­ном
из­да­њу под на­зи­вом Да нам буду јаснија
не­ка пи­та­ња на­ше ве­ре. Ши­ри­на бо­го­
слов­ског опу­са ко­ју је Па­три­јарх по­ка­зао
у сво­јим тек­сто­ви­ма је за­и­ста вред­на
па­жње: од ли­тур­гич­ких пи­та­ња (остаће
запамћен пре свега као литургичар), пре­
ко дог­ма­ти­ке, па­тро­ло­ги­је, апо­ло­ге­ти­ке,
цр­кве­не умет­но­сти и по­ја­ња све до би­о­е­
тич­ких пи­та­ња ко­ја су и дан-да­нас ак­ту­
ел­на, а за сво­је вре­ме су би­ла пот­пу­на
не­по­зна­ни­ца и не­до­у­ми­ца (по­пут тек­ста
ко­ји го­во­ри о кр­ште­њу осо­бе ко­ја је про­
ме­ни­ла пол, об­ја­вље­ног сре­ди­ном осам­
Фото: Хаџи Марко Вујичић

де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка). У овом

бро­ју Ми­си­о­на­ра об­ја­вљу­је­мо крат­ке
де­ло­ве из се­дам тек­сто­ва пр­вог то­ма
из­да­ња Не­ка пи­та­ња на­ше ве­ре.
Од­лом­ке из тек­сто­ва об­ја­вљу­је­мо без
кри­тич­ког апа­ра­та.

Патријарх српски Павле
Не­ка пи­та­ња
на­ше ве­ре
О сло­бо­ди чо­ве­ко­ве
во­ље и про­бле­му
пред­о­дре­ђе­но­сти
...Кад сам био ђак дру­гог или тре­ћег раз­ре­да
бо­го­сло­ви­је, на­и­шла ми је и оп­се­ла ми­сао: Ако
Бог уна­пред зна да ћу ја би­ти нпр. пи­ја­ни­ца, или
кра­дљи­вац, или уби­ца, мо­гу ли ја он­да да то не
бу­дем? Јер ако не бу­дем, та­да про­па­де Бож­је пред­
зна­ње. Ако ли Бож­је пред­зна­ње не мо­же да про­
пад­не и ја мо­рам то да бу­дем, где је он­да мо­ја сло­
бо­да? За­тим, ако бих мо­рао нпр. да бу­дем уби­ца, да
би се ти­ме по­твр­ди­ло Бож­је пред­зна­ње, па ме
због то­га гре­ха Бог осу­ди на веч­не му­ке, очи­глед­
но да би та­кав по­сту­пак био не­чо­ве­чан, не­до­сто­
јан чо­ве­ка, а ка­мо­ли Бо­га и ње­го­ве прав­де. И где
се, из­ме­ђу то­га све­га, мо­же ста­ви­ти еван­ђел­ско
уче­ње да је Бог љу­бав?
Му­чио сам се без­у­спе­шно тра­же­ћи ис­ход из
овог ла­ви­рин­та. Дру­го­ви ко­ји­ма сам ову ми­сао
из­нео, има­ли су сво­је про­бле­ме, с ко­ји­ма су се
но­си­ли, и у мо­је пи­та­ње ни­с у се уду­бљи­ва­ли.
Про­фе­со­ри­ма га ни­сам мо­гао из­не­ти због опа­
сно­сти да га не ока­рак­те­ри­шу као не­у­ме­сно,
Православни Мисионар l 15
је­ре­тич­ко или без­бо­жнич­ко. Та­ко сам остао да
се с њи­ме но­сим сам, и ко зна шта би са мном
би­ло да ни­сам на­и­шао на из­ве­сно об­ја­шње­ње
Све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког, а пот­пу­ни­је код Бла­
же­ног Ав­гу­сти­на. Де­си­ло се не­што па­ра­док­
сал­но. До­каз про­тив пред­о­дре­ђе­ња пру­жио ми
је, ето, Бла­же­ни Ав­гу­стин, ко­ји је ина­че сам
за­сту­пао схва­та­ње о пред­о­дре­ђе­њу, пре­де­сти­
на­ци­ји. То об­ја­шње­ње ко­је ми је про­блем раз­би­
стри­ло и - бар за ме­не - ре­ши­ло, са­сто­ји се у
ово­ме:
Би­бли­ја по­чи­ње ре­чи­ма: У по­чет­ку ство­ри Бог
не­бо и зе­мљу (1 Мојс. 1,1). У по­чет­ку че­га? У
по­чет­ку вре­ме­на. Пре то­га, зна­чи, ни­је би­ло
вре­ме­на. Па шта је он­да по­сто­ја­ло? „Јер, пре
ство­ре­ња све­та би­ло је не­ко по­сто­ја­ње ко­је од­го­
ва­ра над­свет­ским си­ла­ма, ко­је не пре­ла­зи вре­ме,
веч­но, ко­је увек тра­је“. По­сто­ја­ла је, да­кле, веч­
ност. Шта је вре­ме, шта је веч­ност?
Ти основ­ни пој­мо­ви, ка­те­го­ри­је на­шег ума, увек
су нај­те­жи за об­ја­шње­ње. Та­ко је и са пој­мом
вре­ме­на. Као што ка­же Бла­же­ни Ав­гу­стин: „Ако
ме ни­ко не пи­та, знам, али ако бих хтио не­ко­ме
то пи­та­ње раз­ја­сни­ти, не знам. Ипак са си­гур­но­
16 l
6/2009.
шћу мо­гу ре­ћи... кад не би ни­шта про­ла­зи­ло да не
би би­ло про­шлог вре­ме­на, и кад не би ни­шта
по­сто­ја­ло да не би би­ло са­да­шњег вре­ме­на, и
кад не би ни­шта до­ла­зи­ло да не би би­ло бу­ду­ћег
вре­ме­на“. И на­ма је ја­сно да вре­ме не­за­др­жи­во
те­жи и про­ла­зи са­сто­је­ћи се из про­шло­сти, са­да­
шњо­сти и бу­дућ­но­сти, али та­ко „да је у ње­му про­
шлост ми­ну­ла, бу­дућ­ност још ни­је на­сту­пи­ла, а
са­да­шњост се из­ми­че од опа­жа­ња пре не­го што се
усмо­три“, ка­ко при­ме­ћу­је Све­ти Ва­си­ли­је Ве­ли­ки.
Ја­сно нам је да про­шлост не по­сто­ји; она је би­ла,
али је са­да као тра­ја­ња вре­ме­на не­ма. Исто та­ко,
не­ма ни бу­дућ­но­сти; она ће тек до­ћи, но са­да је
још не­ма. Зна­чи, по­сто­ји са­мо са­да­шњост. Но шта
је ствар­но са­да­шњост? Она је у су­шти­ни ли­ни­ја
до­ди­ра из­ме­ђу про­шло­сти и бу­дућ­но­сти, мо­ме­
нат у ко­ме бу­дућ­ност стал­но про­ла­зи у про­
шлост. Док нпр. ча­сов­ник не от­ку­ца „так“, тај
мо­ме­нат је бли­зу, че­ка­мо га да на­сту­пи, али још не
по­сто­ји. А чим от­ку­ца „так“, то­га мо­мен­та не­ма
ви­ше, он је пре­шао у про­шлост. Не­по­сто­је­ће
бу­ду­ће у тре­нут­ку је пре­шло у не­по­сто­је­ће про­
шло. И са­да­шњост, зна­чи, је­два по­сто­ји. На­и­ме:
„И сам је­дан сат са­сто­ји се од крат­ко­трај­них дје­
ли­ћа: што је од ње­га од­ле­тје­ло то је про­шлост, а
што­год му пре­о­ста­је, то је бу­дућ­ност. Ако се мо­же
за­ми­сли­ти дио вре­ме­на ко­ји се не мо­же ви­ше
по­ди­је­ли­ти ни у нај­ма­ње дје­ли­ће вре­ме­на, он­да
је он је­ди­ни ко­ји се мо­же зва­ти са­да­шњи, али
тај дио та­ко бр­зо из бу­дућ­но­сти пре­ли­је­ће у про­
шлост, да се не про­те­же ни тре­ну­так“.
Ево, то је вре­ме по­сто­ја­ло за­јед­но са све­том и
нео­дво­ји­во од ње­га. Оно се од­но­си на све ство­ре­
но, па и на нас љу­де и на ан­ђе­ле. На Бож­је би­ће
вре­ме се не од­но­си. Он је Тво­рац све­та и вре­ме­на,
те на Ње­га оно не мо­же би­ти при­ме­ње­но, као
што се на ње­га не мо­гу при­ме­ни­ти пој­мо­ви про­
сто­ра, бро­ја, по­чет­ка и свр­шет­ка итд. За Ње­га
ва­жи веч­ност. Шта је веч­ност? Веч­ност је стал­на
са­да­шњост, она не­ма ни про­шло­сти, ни бу­дућ­но­
сти, ко­је ка­рак­те­ри­шу вре­ме. „У вјеч­но­сти ни­шта
не про­ла­зи, не­го је све са­да­шње - ве­ли Бла­же­ни
Ав­гу­стин. - Вјеч­ност ко­ја не­ма ни бу­дућ­но­сти, ни
про­шло­сти, не­по­мич­но сто­ји и од­ре­ђу­је бу­ду­ћа и
про­шла вре­ме­на“. На дру­гом ме­сту, обра­ћа­ју­ћи се
Бо­гу, Бла­же­ни Ав­гу­стин ка­же: „Тво­је го­ди­не ни­ти
иду, ни­ти до­ла­зе... Тво­је су го­ди­не је­дан дан (2
Пет. 3, 8), а Твој дан ни­је сва­ки дан, не­го да­нас, јер
Твој да­на­шњи дан не уз­ми­че пред су­тра­шњим, и
не до­ла­зи иза ју­че­ра­шње­га. Да­на­шњи дан је
вјеч­ност“.
Веч­ност је, да­кле, стал­но „са­да“, без прет­ход­
ног „би­ло“ и сле­ду­ју­ћег „би­ће“. Са­да­шњост, ко­ја
за нас је­два по­сто­ји, у веч­но­сти је­ди­но по­сто­ји.
Кад го­во­ре­ћи о веч­но­сти ка­же­мо „пре“ и „по­сле“,
то го­во­ри­мо са свог људ­ског ста­но­ви­шта, тер­ми­
ни­ма ко­ји се од­но­се на вре­ме. У веч­но­сти не­ма
ни пре ни по­сле... Има са­мо са­да. Оту­да сле­ду­је
да кад ка­же­мо Бож­је „пред­зна­ње“, Бож­је „пред­
ви­ђа­ње“, да се из­ра­жа­ва­мо на наш људ­ски на­чин.
„У ства­ри, - по ду­хо­ви­тој при­мед­би о. Ју­сти­на
По­по­ви­ћа - Бож­је пред­зна­ње је зна­ње и гле­да­ње
свих ми­сли људ­ских, и осе­ћа­ња, и де­ла у ста­њу
њи­хо­вог зби­ва­ња, јер за Бо­га не по­сто­ји ни про­
шлост ни бу­дућ­ност, већ је све са­да­шњост“. У
Бо­гу, да­кле, не­ма пред­зна­ња бу­ду­ћег, као ни под­
се­ћа­ња на про­шло, не­го са­мо зна­ња и гле­да­ња и
про­шлог и бу­ду­ћег исто­вре­ме­но, са­да. Ми мо­же­
мо пред­ви­ђа­ти и се­ћа­ти се. За Ње­га је у истом
„са­да“ и по­ста­нак све­та, и све вре­ме до на­ше­га
до­ба, и сва бу­дућ­ност до кра­ја све­та.
За­то кад се у мо­ли­тви ка­же да је Бог сво­јим
пред­зна­њем („и пред­зна­ни­јем Тво­јим“, грч­ки:
прог­но­си ти си) од­ре­дио ови­ма да бу­ду све­ште­ни­
ци, или ђа­ко­ни, то се ка­зу­је на људ­ски на­чин,
људ­ским реч­ни­ком и ка­те­го­ри­ја­ма ко­је ва­же за
љу­де, али се не мо­гу при­ме­ни­ти на Бо­жан­ску
веч­ност. Оту­да на пи­та­ње: Шта је ра­дио Бог пре
не­го што је ство­рио не­бо и зе­мљу, ко­је су му
по­ста­ви­ли не­ки са­вре­ме­ни­ци, Бла­же­ни Ав­гу­стин
ле­по од­го­ва­ра: „Ако при­је не­ба и зе­мље ни­је би­ло
ни­ка­ква вре­ме­на, за­што се пи­та шта си „та­да“
ра­дио? Јер ни­је би­ло ни­ка­квог „та­да“ док ни­је
би­ло ни­ка­квог вре­ме­на“.
Па­три­јарх Па­вле, „Ко је би­ла же­на Ка­ји­но­ва –
Бож­ја во­ља као је­ди­но ме­ри­ло до­бра и зла“,
у: Да нам бу­ду ја­сни­ја не­ка пи­та­ња на­ше ве­ре,
Из­да­вач­ки фонд СПЦ Ар­хи­е­пи­ско­пи­је
бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке, Бе­о­град, 2007, стр. 24–28.

О бра­ку и
без­брач­но­сти
...Раз­ви­ја­ју­ћи уче­ње Све­тог апо­сто­ла Па­вла да је
у хри­шћан­ству брак до­бар, а уз­др­жа­ва­ње од бра­
ка бо­ље (Ко­ји уда­је сво­ју де­вој­ку до­бро чи­ни,
али ко­ји не уда­је бо­ље чи­ни, 1 Кор. 7, 38), Све­
ти Ата­на­си­је Ве­ли­ки го­во­ри о бра­ку и без­брач­
но­сти као о два пу­та у жи­во­ту, на­зи­ва­ју­ћи пр­ви
„уме­ре­ним и жи­во­ту при­клад­ним“, а дру­ги „ан­ђел­
ским и нај­у­зви­ше­ни­јим“. Ко је иза­брао брак не
до­би­ја пре­кор, али и не при­ма оно­ли­ко бла­го­да­ти
ко­ли­ко де­ви­чан­ство. Брак до­но­си ро­да по три­де­
сет, де­ви­чан­ство по сто. Исто та­ко ви­со­ко це­не­
ћи мо­на­хе „ко­ји у овом све­ту жи­ве ан­ђел­ским
жи­во­том“, Све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски, упо­ре­ђу­
је њи­хов жи­вот са зла­том, а жи­вот у бра­ку са сре­
бром. Као апо­стол Па­вле, и он хва­ли уз­др­жа­ње
ве­ле­ћи: „До­бро је уз­др­жа­ње и див­но... До­бро им је
ако оста­ну као и ја, ве­ли Апо­стол. А ако се не
уз­др­же, не­ка се же­не; бо­ље је же­ни­ти се не­го упа­
љи­ва­ти се...“ Све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов пи­ше
по­хва­лу дев­ству и ве­ли: „ко­ли­ко је дев­ство уз­ви­
ше­ни­је од сум­њи­вог дев­ства“. Го­то­во истим ре­чи­
ма го­во­ри о дев­ству, и под­вла­чи пре­вас­ход­ство
уз­др­жа­ва­ња, Све­ти Јо­ван Зла­то­уст: „Као што је
дев­ство бо­ље од бра­ка, та­ко је пр­ви брак бо­љи
од дру­гог“. Исти та­кав по­глед на уз­др­жа­ње и брак
има Све­ти Ва­си­ли­је Ве­ли­ки и мно­ги дру­ги Све­ти
оци.
Пре­ма то­ме, хри­шћан­ство ни­ти на­ме­ће брак,
ни­ти за­бра­њу­је уз­др­жа­ње од ње­га. То­ком исто­
ри­је би­ло је ка­ко љу­ди и же­на ко­ји су у мо­на­
штву, са за­ве­том без­брач­но­сти, про­жи­ве­ли цео
век, та­ко и оних ко­ји су или обо­је, или јед­но по
при­стан­ку дру­гог, на­пу­шта­ли брак и мо­на­ши­ли
се, а та­ко и оних ко­ји су оста­ја­ли у бра­ку, али по
уза­јам­ном до­го­во­ру уз­др­жа­ва­ли се од пол­них од­но­
са, „жи­ве­ли као брат и се­стра“, би­ло цео жи­вот,
би­ло део жи­во­та. (Све­ти му­че­ни­ци Ју­ли­јан и
Ва­си­ли­са, Све­ти Ко­нон Иса­вриј­ски, Све­ти
Православни Мисионар l 17
Хри­сант и Да­ри­ја, Пре­по­доб­ни Амон, пре­по­доб­
на Ме­ла­ни­ја Ри­мљан­ка; у но­ви­је вре­ме Све­ти
Јо­ван Крон­штат­ски и дру­ги).
На осно­ву ова­квог по­гле­да на уз­др­жа­ње, од
еван­ђел­ских вре­ме­на до да­нас, кроз це­лу исто­ри­
ју Цр­кве, мо­же­мо раз­у­ме­ти да је уз­др­жа­ње је­ди­но
мо­рал­но до­зво­ље­но сред­ство да се не ра­ђа, ка­ко
ван бра­ка, у мо­на­штву и це­ли­ба­ту, та­ко и у бра­ку.
Од сви­ју сво­јих чла­но­ва у бра­ку Цр­ква тра­жи
по­вре­ме­но уз­др­жа­ва­ње од брач­них од­но­са: ра­ди
по­ста и мо­ли­тве, у до­ба же­ни­не труд­но­ће и др. У
по­зним го­ди­на­ма бра­ка, по­го­то­во кад же­на пре­ђе
кли­мак­те­ри­јум, то тре­ба да је ре­до­ван на­чин
брач­ног жи­во­та сви­ју искре­но ве­ру­ју­ћих.
Па­три­јарх Па­вле, „Став Пра­во­слав­не цр­кве о
упо­тре­би кон­тра­цеп­тив­них сред­ста­ва и по­ба­ча­ју“,
у: нав. де­ло, стр. 39–41
О спа­се­њу оних ко­ји
ни­су хри­шћа­ни
...Ми зна­мо да се са­мо у Цр­кви, ла­ђи на бур­
ном мо­ру овог жи­во­та, си­гур­но спа­са­ва. Но да ли
ће Го­спо­дар ла­ђе из­у­зет­но по­сла­ти ча­мац, или
пру­жи­ти по­јас спа­са­ва­ња они­ма ко­ји се на­ла­зе у
ва­ло­ви­ма око ла­ђе, да се на тај на­чин спа­су, то је
ствар Ње­го­ве мо­ћи и Ње­го­вог ми­ло­ср­ђа. Из
Еван­ђе­ља зна­мо да ће­мо као рад­ни­ци у ви­но­гра­
ду, нај­мље­ни од ју­тра, си­гур­но при­ми­ти од Го­спо­
да­ра обе­ћа­ну пла­ту ако се бу­де­мо тру­ди­ли. А да ли
ће и дру­ги би­ти при­мље­ни у тре­ћи, ше­сти и је­да­
на­е­сти час, да ли ће они при­ми­ти ма­њу пла­ту, или
јед­на­ку с на­ма, то ни­је на­ше да од­ре­ђу­је­мо.
На кра­ју, сма­трам да не­ће би­ти су­ви­шно да
на­по­ме­нем:
Раз­ма­тра­ју­ћи на­ши­ро­ко ап­стракт­но пи­та­ње
шта ће би­ти са ду­ша­ма оних ко­ји, без по­зна­ва­ња
Цр­кве Хри­сто­ве, оста­ну ван ње, пот­пу­но би­смо
про­ма­ши­ли ако при то­ме за­по­ста­ви­мо пи­та­ње
ка­ко да ми, ко­ји се на­ла­зи­мо у Цр­кви, учи­ни­мо
18 l
6/2009.
све што до нас сто­ји за сво­је спа­се­ње. Кад то
по­стиг­не­мо, ми ће­мо ујед­но учи­ни­ти нај­ви­ше
мо­гу­ће и за спа­се­ње на­ших бли­жњих, и оних бли­зу
и оних да­ле­ко: Све­тло­шћу сво­јих де­ла по­ка­за­ће­мо
им пут ко­јим тре­ба ићи да би­смо по­сти­гли циљ
на­ше ве­ре, и по­др­жа­ти их да не кло­ну на том
пу­т у.
Ина­че ће­мо се на­ћи у по­ло­жа­ју чо­ве­ка ко­ји је
по­ста­вио Го­спо­ду пи­та­ње: Је ли ма­ло оних ко­ји
ће се спа­сти? Спа­си­те­љев од­го­вор са­др­жи
не­срав­њи­во ви­ше не­го што се у пи­та­њу тра­жи:
„Бо­ри­те се да уђе­те на уска вра­та“ (Лк. 13,23,24).
У ње­му се по­сред­но ка­зу­је и да је тај број ма­ли
(Мно­ги ће тра­жи­ти да уђу и не­ће мо­ћи), али и
мно­го ва­жни­ја ствар, упра­во оно „је­ди­но од
по­тре­бе“. Го­спод­ње ре­чи у ства­ри ка­зу­ју: Ко­ли­ки
је тај број, ма­ли или ве­ли­ки, то за те­бе ни­је од
ва­жно­сти. Нај­ва­жни­је је за те­бе - и за сва­ког - да
се на­ђеш у то­ме бро­ју. Ако број спа­се­них бу­де
ма­ли а ти бу­деш у ње­му, ка­квог зна­ча­ја има за
те­бе што је тај број ма­ли! Бу­деш ли знао да је тај
број ве­ли­ки, а ти се не по­тру­диш да се на­ђеш у
ње­му, ка­ква ће ти би­ти уте­ха од зна­ња ве­ли­ког
бро­ја оних ко­ји ће би­ти у веч­ној ра­до­сти, а ти
оста­неш на­по­љу где је плач и шкр­гут зу­ба!
Да не бу­де та­ко и са на­ма. Ин­те­ре­су­ју­ћи се
пи­та­њем шта ће би­ти са они­ма на­по­љу, да не
из­о­ста­ви­мо ста­ра­ње о спа­се­њу нас ко­ји смо уну­
тра. Док је вре­ме бо­ри­мо се да уђе­мо на уска
вра­та. То је глав­ни­је од нај­глав­ни­јег.
Па­три­јарх Па­вле, „Шта ће би­ти са ду­ша­ма оних
ко­ји ни­су упо­зна­ли хри­шћан­ство и умру ван кри­ла
Цр­кве“, у: нав. де­ло, стр. 118
Божја во­ља као
ме­ри­ло до­бра и зла
...Љу­ди ма­те­ри­ја­ли­стич­ки на­стро­је­ни, пре­ма
сво­ме уче­њу о ре­ла­тив­но­сти мо­ра­ла, ука­за­ће на
би­блиј­ско ка­зи­ва­ње о брач­ној ве­зи из­ме­ћу бра­ће
и се­ста­ра и сва­ка­ко ре­ћи: Кад би мо­рал­ни прин­
ци­пи по­ти­ца­ли од Бо­га, би­ли не­што ап­со­лут­но,
зар овај по­сту­пак не би зна­чио не­што не­мо­рал­
но? Са­свим је мо­гу­ће да ова­кво пи­та­ње пад­не на
ум и не­ко­ме од вер­них.
По пра­во­слав­ном схва­та­њу, у овој ства­ри тре­
ба има­ти у ви­ду да не­ма дру­гог ме­ри­ла до­бра и
зла, мо­рал­ног и не­мо­рал­ног, из­над во­ље Бож­је.
Грех, мо­рал­но зло, од­но­сно не­мо­рал­но је оно
што Бог на­ре­ђу­је да учи­ни­мо, а ми не учи­ни­мо;
или што Бог за­бра­њу­је да учи­ни­мо, а ми учи­ни­
мо. Кад Бо­га не би би­ло, ни до­бра ни зла, као
мо­рал­них пој­мо­ва не би би­ло. За­то што Бог
по­сто­ји, по­сто­ји и мо­рал­но до­бро, јер оно по­ти­
че са­мо од Ње­га, по ре­чи Го­спо­да Ису­са Хри­ста:
Ни­ко ни­је до­бар осим јед­ног Бо­га
(Мк 19,17).
Па­три­јарх Па­вле, „Ко је би­ла же­на Ка­ји­но­ва –
Бож­ја во­ља као је­ди­но ме­ри­ло до­бра и зла“,
у: нав. дело, стр. 17.
О од­го­вор­но­сти
све­ште­ни­ка пре­ма
вер­ни­ци­ма
...Мо­ра­мо при­зна­ти да у то­ме што су не­ки
љу­ди на­пу­сти­ли „из­вор во­де жи­ве, и ис­ко­па­ли
се­би сту­ден­це ис­про­ва­љи­ва­не ко­ји не мо­гу да
др­же во­ду“ (Јер. 2, 13), има кри­ви­це и до нас
све­ште­ни­ка. Сво­јим ла­ко­ми­сле­ним по­ступ­ци­
ма, пре­ко­мер­ном бри­гом за ства­ри овог све­та
де­лу­је­мо са­бла­жњи­во на вер­не да они из­гу­бе
по­ве­ре­ње у Цр­кву ко­ја има та­кве па­сти­ре.
Ве­ли­ки део кри­ви­це да јед­на та­ква лич­ност
као што је био Тер­т у­ли­јан скре­не у мон­та­ни­
зам, има­ли су са­вре­ме­ни не­до­ста­ци цр­кве­ног
жи­во­та, по­го­то­во све­штен­ство. „Он је гор­ко
иро­ни­сао да су апо­сто­ли за­то осно­ва­ли Цр­кву
да би се епи­ско­пи ко­ри­сти­ли цр­кве­ним при­хо­
ди­ма па­жљи­во се огра­ђу­ју­ћи од би­ло ка­квих

опа­сно­сти са стра­не рим­ске вла­сти“. И Ори­ге­
но­ве кри­ти­ке он­да­шњих при­ли­ка су бес­по­
штед­не. Уме­сто да бу­де­мо сви­ма слу­ге за спа­
се­ње, „ми или не схва­та­ју­ћи шта хо­ће Исус
сво­јом на­у­ком, или пре­зи­ру­ћи то­ли­ке са­ве­те
Спа­си­те­ље­ве, та­кви смо да по­не­кад пре­ва­зи­
ла­зи­мо су­је­том и рђа­ве кне­зо­ве не­зна­бо­жа­
ца...“ Осим су­је­те и бри­ге за про­ла­зно, мно­ги
од нас, вер­не ко­ји же­ле пу­ни­ји, ин­тен­зив­ни­ји
ре­ли­ги­о­зни жи­вот, пре­пу­шта­мо са­ме се­би.
За­вр­ши­мо бо­го­слу­же­ње, или дру­гу све­ште­ну
рад­њу, на за­ста­ре­лом, не­ра­зу­мљи­вом је­зи­ку,
не про­го­во­рив­ши ни ре­чи об­ја­шње­ња про­чи­
та­ног Све­тог пи­сма, или ко­га пра­во­слав­ног
уче­ња, по­вла­чи­мо се у стан, сво­јој по­ро­ди­ци.
Вер­ни оста­је сам са про­бле­ми­ма сво­је ве­ре, без
еван­ђел­ског од­го­во­ра на пи­та­ња ко­ја им по­ста­
вља­ју ра­зни сек­тан­ти, или ате­и­сти. Ни­ти их
као до­бри па­сти­ри во­ди­мо на до­бру па­шу
еван­ђел­ске на­у­ке, ни­ти буд­но стра­жа­ри­мо над
сво­јом и њи­хо­вом ве­ром да од­мах при­ме­ти­мо
до­ла­зак не­при­ја­те­ља, ука­же­мо на ње­га и ње­го­
во кри­во уче­ње, на шта смо се за­кле­ли при­ли­
ком ру­ко­по­ло­же­ња. И кад нас упи­та­ју, од­го­ва­
ра­мо с до­са­дом и су­во: „Не слу­шај их, то су
је­ре­ти­ци, или без­бо­жни­ци!“ без из­но­ше­ња
раз­ло­га и озбиљ­ни­јег об­ја­шње­ња. Без све­га
оно­га што је вер­ни­ма да­вао бо­го­мо­љач­ки
по­крет, ни­је чу­до да они ко­је све то озбиљ­ни­је
ин­те­ре­с у­је по­тра­же об­ја­шње­ње од су­бо­та­ра,
адвен­ти­ста, спи­ри­ти­ста. Или на­ста­ве да па­да­ју
све ни­же и ни­же у нај­при­ми­тив­ни­ју по­бо­
жност, ко­ја не мо­же да­ти од­го­вор ни се­би, ни
дру­ги­ма о сво­јој ве­ри ни на нај­про­сти­ја пи­та­
ња, а ка­мо­ли она ко­ја про­на­ла­зе и по­ста­вља­ју
из­ве­жба­ни про­тив­ни­ци. Ко­рак у без­вер­је ода­
тле је кра­так.
Не за­бо­ра­ви­мо да смо ду­жни да сво­ју ве­ру, не
на­ме­ћу­ћи је, про­по­ве­да­мо ре­чи­ма и у вре­ме и
не­вре­ме, а хри­шћан­ским жи­во­том сваг­да. Јер
нас Ча­сни крст, све­те Тај­не и при­пад­ност пра­
во­сла­вљу не спа­са­ва­ју ме­ха­нич­ки. По­треб­на је
жи­ва ве­ра ко­ја кроз љу­бав деј­ству­је (Гал. 5, 6).
Па­три­јарх Па­вле, „Ко­ји се дух ја­вља
спи­ри­ти­сти­ма“, у: нав. де­ло, стр. 97–98
Православни Мисионар l 19
О кр­ште­њу ли­ца
ко­ја су хи­рур­шком
ин­тер­вен­ци­јом
про­ме­ни­ла пол
...Не­сум­њи­во су сви ови бла­го­дат­ни да­ро­ви
кр­ште­ња јед­на­ко по­треб­ни сва­ком људ­ском би­ћу,
без об­зи­ра на ње­го­ву пол­ну при­пад­ност, ка­ко
му­шкар­цу та­ко и же­ни, ка­ко де­ци та­ко и ушко­
пље­ни­ци­ма би­ло да су се та­ко ро­ди­ли, би­ло да су
их љу­ди ушко­пи­ли (Мт. 19, 12). По­треб­ни су и
ли­цу о ко­ме је реч, ко­је је у вре­ме ро­ђе­ња и
кр­ште­ња сва­ка­ко би­ло хер­ма­фро­дит, тј. има­ло
ге­ни­та­ли­је оба по­ла нео­д­ре­ђе­но из­ра­же­не. На
из­глед су би­ле из­ра­же­не ге­ни­та­ли­је жен­ског по­ла
те је жен­ским и сма­тра­но. Но у пу­бер­те­ту, уну­
тра­шњим лу­че­њем пол­них жле­зда, по­ка­за­ло се
да су до­ми­нант­не ге­ни­та­ли­је му­шког по­ла, те је
то ли­це, по­ред из­гле­да жен­ског, би­ло му­шког
по­ла и при ро­ђе­њу и кр­ште­њу, али се то ни­је
при­ме­ћи­ва­ло. Са­да су опе­ра­ци­јом са­мо укло­ње­
ни об­ли­ци ко­ји су те­лу да­ва­ли из­глед жен­ског
по­ла. Ја­сно нам је да је ово ли­це би­ло иста лич­
ност од ро­ђе­ња до опе­ра­ци­је и оста­ло иста лич­
ност и по­сле опе­ра­ци­је, она­ко као што иста лич­
ност оста­је сва­ко нор­мал­но људ­ско би­ће по­ред
сви­ју про­ме­на ко­је се с њом сва­ко­днев­но де­ша­ва­
ју, кад од до­јен­че­та по­ста­је мла­дић, па зрео чо­век,
да би у ста­ро­сти по­сте­пе­но пре­ста­ја­ле по­је­ди­не
функ­ци­је, ме­ћу ко­ји­ма и пол­не. Па и кад се де­си
да се не­ком ли­цу опе­ра­ци­јом од­стра­не це­ли по­је­
ди­ни ор­га­ни: бу­бре­зи, ру­ке, но­ге, или ге­ни­та­ли­
је, опе­ри­са­ни сва­ка­ко оста­је и на­да­ље иста
лич­ност.
Због све­га то­га сма­трам да се над ова­квим
ли­цем, без об­зи­ра да ли је оно кр­ште­но као
жен­ско или као му­шко, па се доц­ни­је из­ра­зи­ле
осо­би­не дру­гог по­ла (ко­је су опе­ра­ци­јом до­ве­де­
не до од­ре­ђе­ног из­гле­да и функ­ци­је, а оне дру­ге
укло­ње­не), но остав­ши иста лич­ност, не тре­ба
20 l
6/2009.
по­но­во вр­ши­ти Тај­ну кр­ште­ња, по­што је она
над њим као лич­но­шћу већ из­вр­ше­на. А као
што је по­зна­то, Тај­на кр­ште­ња пра­вил­но из­вр­
ше­на, у Пра­во­слав­ној цр­кви не по­на­вља се.
До­вољ­но је са­мо, на осно­ву по­твр­де ме­ди­цин­ске
уста­но­ве где је опе­ра­ци­ја из­вр­ше­на, у при­мед­би
Ма­ти­це кр­ште­них уве­сти да је ли­це по­ста­ло
му­шког по­ла. Исто та­ко, на осно­ву од­лу­ке гра­ђан­
ске вла­сти о про­ме­ни име­на то­га ли­ца, на истом
ме­сту упи­са­ти то но­во име.
У слу­ча­ју да ово ли­це од­лу­чи да се же­ни, а има
уве­ре­ње ле­ка­ра да је за брак спо­соб­но, мо­же се
без смет­ње брач­но ис­пи­та­ти и вен­ча­ти у цр­кви,
по­што се прет­ход­но из­вр­ше по­ме­ну­те ис­прав­ке у
ма­тич­ним књи­га­ма.
Па­три­јарх Па­вле, „Кр­ште­ње ли­ца ко­је је
хи­рур­шком ин­тер­вен­ци­јом про­ме­ни­ло пол“,
у: нав. де­ло, стр. 293–294
vvvvvvvvvvvvc
О по­сту
1 Пост је бо­жан­ска уста­но­ва и о ње­го­вом
без­у­слов­ном др­жа­њу у Пра­во­слав­ној цр­кви
не мо­же би­ти спо­ра.
2 Цр­ква Хри­сто­ва, као „стуб и твр­ђа­ва исти­
не“, увек је би­ла над­ле­жна у по­гле­ду до­но­
ше­ња оп­ште­о ­ба­ве­зних од­лу­ка о ду­жи­ни
по­сто­ва, као и о хра­ни ко­ја се у по­сне да­не
мо­же упо­тре­бља­ва­ти.
3 Пост сре­дом и пет­ком, по­све­до­чен нај­ду­
бљом хри­шћан­ском ста­ри­ном и Све­тим
Оци­ма, на­ре­ђен 69. апо­стол­ским ка­но­ном и
утвр­ђен ауто­ри­те­том VI ва­се­љен­ског са­бо­ра,
оста­је без­у­слов­но и да­ље.
4 Ве­ли­ка че­тр­де­сет­ни­ца, та­ко­ђе на­ре­ђе­на 69.
апо­стол­ским ка­но­ном, оста­је без­у­слов­но у
це­ли­ни; пр­ва сед­ми­ца без уља, а та­ко и Ве­ли­ка.
Оста­лих сед­ми­ца: сре­да и пе­так без уља, дру­гих
да­на на уљу, а су­бо­том и не­де­љом, сма­трам, да
би мо­гли при­ста­ти да се до­зво­ли ри­ба мир­ја­ни­
ма. За мо­на­хе би тре­ба­ло да оста­не, у по­гле­ду
упо­тре­бе ри­бе, као што је би­ло до са­да, евен­ту­
ал­но да се до­пу­сти у не­де­љу кр­сто­по­кло­ну, или
ко­ју дру­гу. Раз­у­ме се да бо­ле­сни­ци­ма, труд­ни­
ца­ма и до­ји­ља­ма, као и рад­ни­ци­ма на те­шким
по­сло­ви­ма и пре­ста­ре­лим да оста­не као што је
пред­ви­ђе­но до са­да: уље и ри­ба.
5 С об­зи­ром да су још у XII в. по­сто­ви:
бо­жић­ни и апо­с тол­ски би­ли кра­ћи, да
цр­кве­но­сло­вен­ски Ти­пик на­во­ди ка­ко не­ки
Уста­ви про­пи­с у­ју по­че­так бо­жић­ног по­ста 10.
де­цем­бра, а та­ко­ђе у XV в. и 20. де­цем­бра,
по­ред то­га да ни­ка­ква оп­ште­о­ба­ве­зна од­лу­ка
Цр­кве о са­да­шњој ду­жи­ни ових по­сто­ва ни­је
до­не­та, уко­ли­ко се то пи­та­ње по­ста­ви, сма­
трам да би на­ша Цр­ква мо­гла при­ста­ти да
бо­жић­ни пост тра­је две не­де­ље, а Пе­тров јед­
ну. Го­спо­јин­ски да оста­не као што је, с раз­ре­
ше­њем на уље, као што је ре­че­но за Ве­ли­ки
пост. За мо­на­хе да оста­не стро­го пра­ви­ло као
што је са­да и у по­гле­ду хра­не.
6 По­што је Ше­сти ва­се­љен­ски са­бор из­ра­зио
пра­во­слав­но гле­ди­ште, да се уз пост не
мо­же упо­тре­бља­ва­ти сир и ја­ја, сма­трам да се
при овом мо­ра без­у­слов­но оста­ти, јер би у
про­тив­ном зна­чи­ло да је Ва­се­љен­ски са­бор
до­нео по­гре­шну од­лу­ку и да је Цр­ква све до
са­да по­гре­шно по­сту­па­ла др­же­ћи је. А то би
идеј­но и прак­тич­но зна­чи­ло скре­та­ње са пра­
во­слав­ног ста­ва, с чи­ме се клир, мо­на­штво и
вер­ни ни­кад не би мо­гли сло­жи­ти.
7 Ка­ко је са­да по­ста­ло ак­т у­ел­но кр­шта­ва­ње
од­ра­слих, тре­ба­ло би сва­ка­ко за та­кве слу­
ча­је­ве од­ре­ди­ти оба­ве­зни пост од јед­ног (или
два-три) да­на за оног ко­ји се кр­шта­ва, све­ште­
ни­ка ко­ји кр­шта­ва, као и род­би­ну и по­зна­ни­ке
кр­шта­ва­ног, уко­ли­ко ови то хо­ће.
8 Што се ти­че те­шких бо­ле­сни­ка, по­го­то­во
од оних бо­ле­сти у ко­ји­ма се не мо­же је­сти
дру­га хра­на сем мле­ко, су­па од ме­са итд., нпр.
по­сле опе­ра­ци­је сто­ма­ка, цре­ва и др., кад се
мо­ра из­вр­ши­ти уз пост, сма­трам да ту не­ће
би­ти не­у­ме­сна ана­ло­ги­ја са де­цом ко­ја до­је и
фи­зи­о­ло­шки не мо­гу узи­ма­ти дру­гу хра­ну, те
се од њих не мо­же тра­жи­ти да по­сте. Сто­га би
на­ша Цр­ква тре­ба­ло да за­сту­па гле­ди­ште да се
 Православни Мисионар l 21

та­кви бо­ле­сни­ци раз­ре­ше од по­ста док не

оздра­ве. Без же­ље да бу­де­мо „стро­жи­ји од
за­ко­на, пра­вил­ни­ји од пра­ви­ла и ве­ћи од за­по­
ве­сти“ (Све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов), а исто та­ко
ни ми­ло­сти­ви­ји од Све­тих Ота­ца, сма­трам да
би у овом пи­та­њу тре­ба­ло до­не­ти од­ре­ђе­ну
од­лу­ку ра­ди уми­ре­ња са­ве­сти и вер­них и ле­ка­
ра хри­шћа­на. Јер ми­шље­ње Вал­са­мо­на да се ни
у ча­с у смр­ти не мо­же до­зво­ли­ти ни­ко­ме да
мр­си, од­но­сно да је­де ме­со, ипак је за­кљу­чак
ко­ји ниг­де ни­је по­твр­ђен ди­рект­ном од­лу­ком
Цр­кве.
Исто би се од­но­си­ло и на по­је­ди­не вр­сте
рад­ни­ка у хе­миј­ској ин­ду­стри­ји, где је нео­п­
ход­на сва­ко­днев­на упо­тре­ба мле­ка у ци­љу
пре­до­хра­не од отро­ва.

9 Та­ко­ђе би тре­ба­ло раз­мо­три­ти пи­та­ње

по­ста вој­ни­ка и рат­ни­ка. Ја­сно је да они не
мо­гу ду­же по­сти­ти у усло­ви­ма сво­га жи­во­та
ни у ми­ру. Сма­трам да би по­сле крат­ког по­ста
од два-три да­на мо­гли ићи на при­че­шће, а оба­
ве­зно да по­сте пр­ви дан Све­те че­тр­де­сет­ни­це,
Ве­ли­ки пе­так и Ве­ли­ку су­бо­т у.

10 Ми­шље­ња сам, та­ко­ђе, да би би­ло

по­треб­но до­не­ти од­ре­ђе­ну од­лу­ку од
ко­је го­ди­не тре­ба да по­сте де­ца, сва­ка­ко убла­
жен пост на зеј­ти­ну и ри­би.
Па­три­јарх Па­вле, „Пост у Пра­во­слав­ној цр­кви“,
у: нав. де­ло, стр. 355–357
22 l
6/2009.

Патријарх Павле
као беседник
По­ред то­га што је имао ве­ли­ки
дар за бо­го­сло­вље, бла­же­но­по­чив­
ши Па­три­јарх Па­вле ће у се­ћа­њу
Цр­кве и срп­ског на­ро­да оста­ти
за­пам­ћен и као из­у­зе­тан бе­сед­ник.
Ње­го­ве бе­се­де су от­кри­ва­ле по­себ­
ну му­дрост и дар ра­с у­ђи­ва­ња, про­
ди­ра­ле су ду­бо­ко у ср­це и ум слу­ша­
ла­ца и по­кре­та­ле из ле­тар­ги­је и
учма­ло­сти, то­ли­ко ка­рак­те­ри­стич­
них за на­ше до­ба. Би­ло да су у пи­та­
њу крат­ки од­го­во­ри, ли­т ур­гиј­ске
бе­се­де или пак обич­ни, не­фор­мал­
ни раз­го­во­ри са вер­ни­ци­ма, сва­ки
пут се про­ја­вљи­ва­ла по­себ­на ду­хов­
на ду­би­на.
Спе­ци­фич­но свој­ство тих бе­се­да
је­сте њи­хо­ва ди­рект­ност и аутен­
тич­ност, уз из­о­ста­ја­ње су­ви­шних
ре­чи, улеп­ша­ва­ња и кит­ња­стог сти­
ла. Дру­гим ре­чи­ма, Па­три­јарх Па­вле
се ни­ка­да ни­је тру­дио да се до­пад­не
ауди­то­ри­ју­му, већ да што вер­ни­је
пре­не­се и по­све­до­чи Пре­да­ње
Цр­кве, ко­је је нај­че­шће лич­но про­
жи­вео и ис­ку­сио.
У не­ким слу­ча­је­ви­ма са­мо не­ко­
ли­ко ре­чи из тих бе­се­да би по­ста­ја­
ле па­ра­диг­ма ко­ја оста­је у ве­чи­том
пам­ће­њу це­ле јед­не ге­не­ра­ци­је
(та­кав је слу­чај са оним по­зна­тим
„Бу­ди­мо љу­ди“).
Фото: ђакон Драган С. Танасијевић

У овом бро­ју Ми­си­о­на­ра пре­но­си­

мо де­ло­ве не­ких од бе­се­да ре­че­них у
ра­зним при­ли­ка­ма. Текст је пре­у­зет
са елек­трон­ске пре­зен­та­ци­је кре­и­
ра­не од стра­не Ин­фор­ма­тив­не слу­
жбе СПЦ.

Патријарх српски Павле
Одломци из беседа
Верујући у Господа
остварујемо смисао
живота
Господ је, браћо и сестре, за нас верујуће
све. Он је хлеб живота, Он је вода жива, Он
је светлост, Он је пастир добри. Дакле, све
за живот наш. Верујући у Њега ми живимо
Њиме, остварујемо смисао и циљ свога
живота и оспособљавамо се да уђемо у
непролазно блаженство Царства Небеског.
Имати дакле, увек у виду то да живимо
Христом. Каже Свети Апостол Павле: „Не
живим више ја, него живи Христос у мени“
(Гал. 2, 20). Тим животом, вечним, живећи у
Христу и са Христом, ми ћемо, кажем и
понављам, остварити смисао и циљ свога
живота, а то је, по светим речима Јеванђеља,
блаженство непролазног Царства Божјег. У
то блаженство Царства Небеског да уђемо
већ у овоме свету желим и вама и себи.
Православни Мисионар l 23
О хришћанској
ревности
Спаситељ је истерао трговце из храма, као
што стоји и код Апостола Јована, из ревности
јер после тога догађаја ученици се његови
сетише да је (за њега) написано: „Ревност: за
дом твој изједа ме“. Овде нам Господ показује
пример ревности. Али ако хоћемо у свакој
прилици да знамо каква треба да буде наша
ревност, потребно је да се подсетимо речи
Апостола Павла о оним припадницима
јеврејског народа који нису прихватили
Христа. За њих Апостол каже: „Сведочим да
имају ревност за Бога, али не по разуму“
(Рим. 10, 2).
Права ревност је она која је разумна,
јеванђелска, као ова коју је показао Спаситељ.
Такву ревност и ми треба да имамо, разумну
ревност. Ако њу будемо имали, избећи ћемо
сваки фанатизам и сва претеривања. Нека
би нам Господ помогао да и ми имамо исту
ону ревност у врлини и према сваком
добром делу коју је Он имао према дому
Оца свога!
24 l
6/2009.

О бесконачној
љубави Божјој
Драга браћо и сестре, имајмо пред очима
духовним ту бесконачну љубав Божју, Сина
Божјега, који је ради нас грешника сишао у
овај свет, родио се као човек, претрпео сва
гоњења, страдања и на послетку крст и
смрт, ради нас и нашег спасења, из љубави
према нама. Љубављу према Њему и
одговоримо, иако нисмо богати цареви који
су му донели злато, ливан и смирну,
принесимо му чиста срца и чисте душе, да
би кад изађемо пред Њега, Он нас признао
и познао као своје, и да би се, то увек
понављам и себи и вама и свима који имају
уши да чују, да би се преци наши узрадовали
кад изађемо пред њих, познали нас и они
као своје потомке и признали нас за своје
најрођеније. Бог вас благословио!

Смиреност –
мајка врлина
Смиреност је дакле, браћо и сестре, мајка
свију еванђелских врлина, јер се Бог гордима
противи, а смиреним даје благодат. Онај
коме се Бог противи, јер се уствари тај
грешник противи Богу, тај не може имати
никакву благодат, никакав напредак ни у које су Њу удостојиле да буде мајка Сина
чему. Он ће задобити вечну пропаст, ако се Божјега то су ево, те духовне одлике, духовне
не покаје. Смиреност је дакле темељ и основа вредности које је Она, уз помоћ благодати
свију еванђелских врлина. То не значи бити Божје, али лично остварила.
пасиван, није то мртвило духовно. Напротив, Зато Свети Јован Златоусти опомиње
смиреност захтева једну огромну снагу да у родитеље хришћане на ту важност, да се
себи савладамо гордост, онај грех који је труде да у својим кћерима и синовима те
анђела претворио у ђавола. И ту смиреност вредности развију. „Ти се”, вели, „трудиш да
имала је Света Богородица, и оне одлике својој кћери спремиш богате дарове, да је

оденеш у свилу и кадифу, да је украсиш
златним украсима, а погледај Ону која је
изабрана да буде мајка Сина Божјега!” „Сва
лепота кћери цареве је унутра”, вели пророк
Давид (Псл. 45, 13). У томе се треба трудити:
да кћи и син ту лепоту унутрашњу задобију
и да је одржавају. То да буде основна и
главна дужност родитеља, мајки особито!
Не значи, дабоме, да се родитељи не брину и
Православни Мисионар l 25
Фото: Хаџи Марко Вујичић
за материјалне потребе своје деце, да им
припреме могућност да могу самостално да
живот почну и да га воде. Али изнад свега
је: да се труде да својим животом и својом
вером православном допринесу да та деца
задобију ове врлине унутрашње, почевши
са смиреношћу па редом до љубави која је
свеза савршенства, најсавршенија од свих
врлина.
26 l
6/2009.
Живети по науци
Еванђелској свакога
дана, часа и минута
Но шта ће чинити други то зависи од њих,
то је у њиховим рукама, али шта ћемо
чинити ми, у нашим је рукама. Бог очекује
од нас, очекују и свети преци наши, да увек
поступамо као народ Божји, као људи
свесни, који знају шта раде јер има и оних
који то не знају, по речи Господњој са крста
за оне злочинце који су се под крстом
ругали Њему, а Он се молио Оцу: „Оче
опрости им, не знају шта раде“. Ми дакле,
браћо и сестре, да увек будемо они који
знају шта раде и да то што треба и радимо и
чинимо и по еванђелској науци се владамо.
Јер хришћанство јесте то: знање науке
еванђелске, науке Господа Исуса Христа и
живот по тој науци свакога дана, свакога
часа, свакога минута.
Да не будемо
робови греха!
Две су слободе, браћо и сестре, и два
ропства. Једно је слобода ова светска, овога
света, а друга је слобода греха. Једно је,
дакле, ропство у овом свету од људи
злочинаца, и уопште од оних силника овога
света, а друго је ропство од греха. Сигурно
је да смо ми и тела, да смо и земаљски, и
треба нам слобода у овоме свету. Колико је
за наш народ и за друге правдољубиве и
истинољубиве народе, потребна слобода!
Али ми смо и душе и за нас је потребна
слобода од греха.
Она прва слобода, као и живот, проћи ће
и пролази. Али слобода греха, слобода
праведника никада, и она нас уједињује са
свима светима у Царству Небеском. Водити
рачуна дакле да не будемо робови греха. Ви
знате и по себи и по другима какво је то
ропство. Најмање, да тако кажем, страсти
које добијемо - колико је то ропство! Узмите
само пушача, пијаницу, да не говоримо о
другим гресима, блуду и злочинима. Колико
је то и какво робље!
Љубав нас
уједињује са Богом
Љубав је највећа врлина, али се до љубави
која је највећа и која је „свеза савршенства“
не може доћи наједанпут, док се прво не
стекну и остале врлине, почевши од
смирености, од смирења. И Апостол Павле
нас опомиње на то да „сад остаје вера, нада,
љубав, али је љубав највећа“ (1 Кор. 13, 13).
Наиме, кад будемо своје срце очистили,
онда ћемо моћи да видимо Бога и овде у
овом свету, а видећемо Га и у ономе, ако се
удостојимо да гледамо Његово лице, ако не
будемо послани због својих греха у таму
вечну. Тада ће вера наша прећи у знање, у
гледање. А нада, нада ће прећи у остварење.
Наша је нада да ћемо ући у Царство Небеско,
бити у броју свију оних светих и гледати
лице Божје. Нада ће наша дакле, прећи у
остварење. А љубав, она нема у шта више да
пређе. Она ће бити и сада и тада веза наша с
Богом, љубав која нас уједињује са Богом,
уједињује све наше снаге и оне рационалне у
нама, уједињује нас са свима људима добре
воље и онда имамо мир. Зато је љубав
највећа врлина.

Трудити се дакле, да идући Царству
Божјем, испуњавајући заповести Божје
спремамо се редом свакога дана за достизање
те највеће врлине, уласка у Царство Божје и
љубави која ће нас ујединити са Богом и
свима светима. Бог вас благословио!
Царство Небеско
је наша права
Отаџбина и Домовина
Да се трудимо да веру своју извршујемо у
светим и честитим делима, и да се тиме
приближимо Богу и будемо достојни наших
предака, који су то знали и то чинили и за
овога света, и зато ушли у Царство Небеско
које је права наша Oтаџбина и Домовина. И
да знамо шта је прави смисао нашег живота,
да овде својом светом вером православном
и животом по тој вери, заслужимо онај свет
непролазни, блаженство у оном свету са
блаженим небеским силама, и блаженим
оцима и матерама нашим у близини Божјој,
у заједници Цркве Божје, која је у слави. То
говорим увек и себи и вама, браћо и сестре,
јер нам ваља отићи са овога света, стати
пред Судију праведнога.
Приговарају нам неверници да ми
православни свештеници верне не само
опомињемо, него да их плашимо, плашимо
смрћу. То не стоји. Ми и себи, браћо и
сестре, и свима онима који имају уши да
чују износимо истину. Отићи ћемо са овога
света. То знају и неверници, али они не знају
и неће да знају да је душа бесмртна и да она
одлази пред лице Божје да прими или
блаженство вечно или муку вечну. А ми то
треба да знамо, да будемо они који знају шта
раде. То вам стављам на душу и срце.
Православни Мисионар l 27
А срце наше биће чисто, ако се ми будемо
трудили да га очистимо од греха
А срце наше биће чисто, ако се ми будемо
трудили да га очистимо од греха. Ђаво
убацује у ум наш и срце наше зле мисли,
грешне мисли. Ако се ми будемо трудили
свом силом и снагом да те мисли одгонимо
од себе, онда ће срце наше бити чисто. Али,
ако ђаво нађе у нама помоћнике своје и ми
се будемо задржавали на тим грешним
мислима, будемо их гојили, подгревали и
оне буду расле и израсле у грех, сами ћемо
бити одговорни. Више пута и ми, а поготову
људи овога света, неверници, кажу:
„Покажите нам Бога па ћемо и ми веровати“.
Не схватају, дакле, да је срце то огледало, то
око којим се Бог може видети. А какво је
наше и њихово срце, колико је помрачено
гресима да се у њему не може огледати ни
видети Бог Свесилни и Свечисти! То дакле,
имати у виду.
Будимо мудри
и безазлени
Међу вуковима опстати овци је тешко, али
није немогуће, јер нам Господ каже на који
начин ми можемо и међу вуковима опстати
као овце Његове. А то је: да будемо мудри
као змије и безазлени као голубови.
Мудрост ће нас сачувати да не постанемо
плен, да нас вуци не раскину, односно да нас
непријатељи не онемогуће. А безазленост и
доброта ће нас сачувати да ми не постанемо
вуци. Треба имати, дакле, мудрост. Развијати
мудрост Богом дану, све више и више, а
паралелно са тим развијати и доброту. Јер,
мудрост без доброте прелази у злоћу, а
безазленост без мудрости прелази у глупост.
Ни једно ни друго више, него да будемо
„мудри као змије, а безазлени као голубови”.
28 l
6/2009.
„И мене су гонили, и вас ће гонити”, говори
Господ. С тим морамо бити начисто и
припремити се да и при том останемо онако
како треба, какви су и преци наши били: људи
Божји, народ Божји. И онда,кад дође крај
живота нашега, ући ћемо у радост блаженства
Царства Небескога. Тои јесте смисао и циљ
нашег живота. Бог вас благословио!
О нашем времену
Понављам и себи и вама, и нас је Господ
послао у наше време и поставио задатке које
сваки од нас треба да изврши, и у својој
породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом
човечанству. Да ли ћемо ми те задатке,
понављам и говорим опет, извршити
најбољом снагом коју нам је Бог дао, и
најбољом вољом, то зависи од нас. Ми се
често изговарамо: да смо се родили у неко
сретније и боље време, и ми би били бољи. То
је само изговор! Бог нам је дао снаге кад нас
је поставио у ово време које су нам потребне,
уз Његову благодатну помоћ, да ми издржимо,
одолимо и извршимо своје задатке.
Ако ли снаге будемо расипали на ништавне
ствари, нећемо их имати за оно што је
најглавније. А поред тога, живећи супротно
ономе што Бог заповеда, ми нећемо хтети
после да идемо Његовим путем. И отићи
ћемо у супротном правцу и заслужити муку
вечну. Или блаженство Царства Небескога
- „што око не виде, и ухо не чу, и на срце
човеку не дође, што је спремио Бог онима
који га љубе” (1 Кор. 2, 9), или муку вечну
„где црв њихов не умире и огањ се не гаси”
(Мк. 9, 44).
О идењу за Христом
Одбијање хришћанина да носи крст јесте
одрицање од Христа. Не може се бити
Христов ученик без спремности на тешкоће.
Битно је да ми не стварамо тешкоће другима,
а да тешкоће које долазе од света који „у злу
лежи” свесно прихватимо, као пут, као крст
свој. „Хајде”, вели другом младићу „за мном”.
А он рече: Господе, допусти ми да прво одем
да сахраним оца свога.
А Исус му рече: Остави нека мртви
сахрањују своје мртве, а ти хајде за мном те
објављуј Царство Божје. Отац тога младића
још је био жив, а Господ каже за њега да је
„мртав”. За њега су мртви и они који су још
живи у овом свету ако немају вере у Њега, и
који живе по духу овога света, који у злу
лежи и који ће проћи. Треба да имамо увек
у виду то што су преци наши знали и
веровали: да је боље бити мртав ради Христа
и мртав у очима овога света, него бити
мртав у очима Христовим. Ми треба да
будемо тако одани Христу. То не значи да
ми тражимо смрт. Правило хришћанског
мучеништва јесте: не тражити мучеништво.
Ми не изазивамо мучеништво, али када
дођемо пред питање - или одрицање од
Христа или ће отићи глава, онда да изаберемо
пут мајке Јевросиме, која каже своме сину:
„Боље ти је изгубити главу него своју
огрешити душу!” Када умре за Христа,
мртав човек је жив пред Богом и жив у Богу,
у Царству Небеском. Мртав је пред Њим
само онај који је грешник, који се не каје, и
који у Њега не верује.
Из­вор: http://patrijarh-pavle.spc.rs/besede.htm
 Православни Мисионар l 29
Фото: Хаџи Марко Вујичић
 30 l
6/2009.

Све­ште­ник Ар­се­ни­је Ар­се­ни­је­вић

Не мо­
кад
а­в е­д е­не Хри­с то­в е
ре­чи из наслова­
(М­т 5, 14) по­ка­зу­ју
сво­ју тач­ност на при­
ме­ру сва­ког Бож­јег
угод­ни­ка. Не­бро­је­ни
су при­ме­ри уда­ља­ва­ња
све­тих љу­ди у нај­пу­
сти­ја ме­ста зе­мље да би
се у ти­ши­ни и без­ме­те­
жно­сти Бо­гу мо­ли­ли,
али су и на та­квим
ме­с ти­ма про­ми­слом
Бож­јим би­ли от­кри­ве­ни љу­ди­ма
као све­тил­ни­ци ду­хов­ни и, са­ми не
на­ме­ра­ва­ју­ћи то, по­ста­ли су пре­по­ро­ди­
те­љи мно­гих ду­ша. Се­ти­мо се са­мо на­ма
бли­ских при­ме­ра Све­тог Про­хо­ра Пчињ­
ског, Све­тог па­три­јар­ха Је­фре­ма, Све­тог Пе­тра
Ко­ри­шког и мно­гих дру­гих под­ви­жни­ка.
Сми­ре­ним мо­на­си­ма су че­сто у исто­ри­ји
на­шег на­ро­да при­па­да­ле она­кве уло­ге,
ка­кве они, си­гур­но ни­с у при­жељ­ки­ва­
ли. Не­ки од њих су до­ла­зи­ли на че­ло
на­ро­да и сво­јим слу­же­њем Бо­гу и
Фото: ђакон Драган С. Танасијевић

љу­ди­ма су спа­са­ва­ли на­род од

ву­ко­ва и ле­ши­на­ра. Вре­ме Па­три­
јар­х а Ар­се­ни­ја Чар­но­је­ви­ћа,
Ми­тро­по­ли­та Сте­фа­на Стра­ти­
ми­ро­ви­ћа и Све­тог Вла­ди­ке
Пе­тра Це­тињ­ског је упра­во та­кве
сми­ре­не љу­де по­тре­бо­ва­ло. Ми­сли­
мо да ни­је ни ма­ло чуд­но ако вре­ме
 Православни Мисионар l 31

же се град са­кри­ти
на го­ри сто­ји
Eв­ха­ри­стиј­ско про­ми­шља­ње ­
Бла­же­но­по­чив­ши Па­три­јарх је у о тва­ри и чо­ве­ку
пот­пу­но­сти усво­јио би­блиј­ско,
Бла­же­но­по­чив­ши Па­три­јарх је у пот­пу­но­
све­то­о­тач­ко и ев­ха­ри­стиј­ско сти усво­јио би­блиј­ско, све­то­о­тач­ко и ев­ха­ри­
про­ми­шља­ње о тва­ри и чо­ве­ку. стиј­ско про­ми­шља­ње о тва­ри и чо­ве­ку. Од­нос
пре­ма све­т у као не­че­му што „до­бро бе­ше ве­о­
Од­нос пре­ма све­ту као не­че­му ма“ пре­ма ре­чи­ма књи­ге По­с та­ња, као да је у
што „до­бро бе­ше ве­о­ма“ пре­ма пот­п у­но­с ти из­ра­зи­ло лич­ност Па­т ри­јар­х а
ре­чи­ма књи­ге По­ста­ња, као да је уз­двр­ла.
Па­ То се нај­ви­ше огле­да­ло у ње­го­вом
жа­њу и ко­ри­шће­њу све­та у ме­ри оно­га
у пот­пу­но­сти из­ра­зи­ло лич­ност што је чо­ве­ку нео­п­ход­но. Сва­ко ко­ри­шће­ње
Па­три­јар­ха Па­вла да­ро­ва Божјих у оној ме­ри ко­ја под­ра­зу­ме­ва
раз­ба­ци­ва­ње и пре­те­ра­но тро­ше­ње истих он
је раз­о б­ли­ча­в ао сво­јим на­чи­ном жи­в о­т а.
на­шег зе­маљ­ског стран­ство­ва­ња упо­ре­ди­мо са На­ма, сту­ден­ти­ма, је би­ло нео­бич­но ње­го­во
оним вре­ме­ном у ко­ме су они жи­ве­ли. На­ма је ин­си­с ти­ра­ње на штед­њи елек­трич­не енер­ги­
Го­спод та­ко­ђе да­ро­вао пра­вог па­сти­ра ко­ји је је, хра­не, гар­де­ро­бе, и сл, ко­ја је у по­ре­ђе­њу
сво­је ста­до са­чу­вао це­лим и не­по­вре­ђе­ним, а са оп­штим тро­шко­ви­ма истих би­ла не­знат­на.
де­ло ње­го­во су на пра­ви на­чин про­ја­ви­ли Ме­ђу­тим, ње­го­во про­ми­шља­ње ни­је би­ло
пр­ви да­ни по ње­го­вом упо­ко­је­њу, ка­да су сто­ про­же­то еко­ном­ском ра­чу­ни­цом, не­го бла­го­
ти­не хи­ља­да љу­ди по­хи­та­ли да до­би­ју бла­го­ дар­но­шћу Го­спо­д у за сва­ки де­т аљ на­шег
слов сво­га оца и па­сти­ра. жи­во­та. Све се ко­ри­с ти пре­ма ме­ри оно­га
Мно­го се уз­ви­ше­ног мо­гло чу­ти о Па­три­јар­ што је чо­ве­ку, ико­ни Божјој, нео­пх­ од­но за
ху Па­влу од стра­не оних ко­ји су га по­зна­ва­ли ње­гов ово­зе­маљ­ски жи­вот и спа­се­ње.
од ње­го­вих ра­них да­на, али ми мла­ђи љу­ди, Исти од­нос, мо­жда још упе­ча­тљи­ви­ји, имао
ко­ји смо га упо­зна­ли тек он­да ка­да је по­стао је пре­ма ре­чи људ­ској и бо­го­слу­же­њу. Пре­ма
Па­три­јарх, мо­гли смо са­мо на­слу­ћи­ва­ти ка­ква ре­чи­ма Хри­сто­вим ко­је па­ра­фра­зи­ра­мо, да ће
се ду­би­на кри­је у овом сми­ре­ном и нео­бич­ном чо­век да­ти од­го­вор за сва­ку сво­ју из­го­во­ре­ну
чо­ве­ку. Мно­ге ње­го­ве вр­ли­не су че­сто по­ми­ реч, он је во­дио ра­чу­на да сва­ка реч има свој
ња­не и на­гла­ша­ва­не, али сма­тра­мо да је оно сми­сао. Ни­је до­вољ­но да она бу­де са­мо пра­ва
што пред­ста­вља ко­рен и те­мељ њи­хов, углав­ и исти­ни­та, већ да као та­ква бу­де ре­че­на и у
ном оста­ло не­за­па­же­но. пра­во вре­ме и на пра­ви на­чин. Од ових три­ју
32 l
6/2009.
ства­ри: од исти­ни­то­сти, пра­вог вре­ме­на и
на­чи­на, за­ви­си да ли ће нам се она ура­чу­на­
ти као до­бро де­ло пред Го­спо­дом или не.
Раз­го­вор ­
са Бо­гом
Ње­гов од­нос пре­ма људ­ској ре­чи као
пре­ма ве­ли­ком да­ру Божјем ко­ји се тре­ба
упо­т ре­бља­ва­ти у све­с ти да све ра­ди­мо
пред ли­цем Божјим, нај­ви­ше се мо­гао при­
ме­ти­ти на бо­го­слу­же­њу. Те­жња за пра­вил­
ним ак­цен­то­ва­њем ре­чи пе­са­ма ко­је по­је­
мо ни­је пу­ко ин­си­с ти­ра­ње на де­та­љи­ма.
Оно из­ра­жа­ва не­пре­с та­ну свест о мо­ли­тви
ко­ја је раз­го­вор са Бо­гом, та­ко да је бит­но
да она бу­де пра­вил­но из­ре­че­на не са­мо
ду­шом не­го и умом људ­ским. Не­пра­вил­но
ак­цен­то­ва­ње ре­чи пе­са­ма од­во­ди ум од
бит­них де­та­ља до не­бит­них; чо­век би­ва
за­нет, ме­ло­ди­јом, хар­мо­ни­јом или чак и
од­лу­та умом, уме­с то да у се­би чу­ва па­жњу
ко­ја је усме­ре­на на реч мо­ли­тве. У све­му
ово­ме се мо­же ви­де­ти да је ње­го­ва лич­ност
би­ла у пот­пу­но­с ти ев­ха­ри­с тиј­ска, он је сав
про­жет не­пре­с та­ним бла­го­да­ре­њем Бо­гу,
увек го­ре­ћи ду­шом као упа­ље­но кан­ди­ло
пред Њим.
Човек Евхаристије
Да­нас, ка­да мно­ги го­во­ре о по­тре­би раз­
во­ја еко­ло­шке све­сти код чо­ве­ка, за­бо­ра­
вља­ју да се не­у­спех тог раз­во­ја са­сто­ји у
за­бо­ра­ву чо­ве­ка да је он ико­на Бож­ја и да се
свет мо­же чу­ва­ти и раз­ви­ја­ти са­мо уко­ли­ко
бу­де при­но­шен Бо­гу ду­ша­ма све­тих љу­ди.
Па­три­јарх Па­вле со­бом да­је при­мер не­чег
мно­го ве­ћег не­го што је оби­чан чо­век еко­
ло­ги­је. Он је, за раз­ли­ку чак и од мно­гих
са­вре­ме­них бо­го­сло­ва ко­ји го­во­ре о ев­ха­
ри­стиј­ском на­чи­ну жи­во­та – а жи­ве по­тро­
шач­ки – чо­век Eвхаристије, про­жет Хри­
сто­вом љу­ба­вљу ко­ме су сваг­да ре­чи бла­ге,
а до­ка­зи ја­ки.  m ју све­ште­ни­ке да др­же на­род у ве­ри
Ђакон Ненад Идризовић
Уси­но­
а­три­јарх Па­вле је (то­ком
се­дам­де­се­тих и осам­де­се­тих
го­ди­на про­шлог ве­ка, ка­да је
вр­шио слу­жбу ра­шко-при­
зрен­ског епи­ско­па), на­пи­сао
ве­ли­ки број чла­на­ка о бо­го­
слов­ским, етич­ким и бо­го­слу­
жбе­ним не­до­у­ми­ца­ма, ко­је је
на­пи­сао у фор­ми пи­та­ња-од­
го­во­ри. То су би­ла пи­та­ња ко­ја
су по­ста­вља­ли све­ште­ни­ци и про­бу­ђе­
ни вер­ни­ци на­ше Цр­кве. Сво­је од­го­во­ре
пр­во­бит­но је об­ја­вљи­вао у Гла­сни­ку
СПЦ, да би на кра­ју сви члан­ци би­ла
са­бра­ни у тро­том­ни збор­ник, под на­сло­
вом Да нам бу­ду ја­сни­ја не­ка пи­та­ња
на­ше ве­ре. Па­три­јарх Па­вле био је је­дан
из­вр­стан и тре­зве­но­у­ман бо­го­слов: не
са­мо да је по­зна­вао, чи­тао и ту­ма­чио
де­ла све­тих ота­ца, не­го је и ми­слио као
они. Чи­та­ју­ћи ње­го­ва де­ла, има­мо осе­
ћај као да чи­та­мо де­ла ве­ли­ких ва­се­љен­
ских ота­ца Цр­кве.
О бе­смрт­но­сти ду­ше
Освр­ну­ће­мо се на ње­гов апо­ло­гет­ски
текст о бе­смрт­но­с ти ду­ше и за­гроб­ном
жи­во­т у у Цар­с тву Божјем. Он се у овом
члан­ку обра­ћа ма­те­ри­ја­ли­с ти­ма (ко­му­
ни­с ти­ма) оно­га вре­ме­на, ко­ји кри­ти­ку­
 Православни Мисионар l 33

­ вље­њи слу­жи­тељ
Бо­га Жи­во­га
стра­хом од па­кла, исто као што по­ли­ци­ја
др­жи на­род стра­хом од ка­зне. На по­чет­ку
тек­с та Па­три­јарх Па­вле кри­ти­ку­је марк­
си­с тич­ки став пред­рат­ног про­ф е­со­ра
Бе­о­град­ског уни­в ер­зи­те­т а др Ду­ша­на
Не­дељ­ко­ви­ћа, ко­ји упо­тре­бља­ва Би­бли­ју
као до­каз, да и она по­ри­че бе­смрт­ност и
дру­ги жи­вот. Не­дељ­ко­вић ци­ти­ра де­ло­ве
из Би­бли­је из­ва­че­ћи их из кон­тек­с та и на
тај на­чин им да­је сми­сао ко­ји ње­му од­го­
ва­ра. Узми­мо за при­мер, ка­да на­во­ди
стих из Књи­ге про­по­в ед­ни­ка: „Не­ма
ни­шта бо­ље чо­ве­ку под сун­цем не­го да
је­де и да пи­је и да се ве­се­ли; и то му је од
тру­да ње­го­ва за жи­вот ње­го­ва“1. Он очи­
глед­но не на­во­ди, из исте књи­ге стих,
чи­ји сми­сао би обе­сна­жио ње­гов став:
„Ра­д уј се мла­ди­ћу за мла­до­с ти сво­је и
не­ка те ве­се­ли ср­це док си млад, и хо­ди
ку­да те те ср­це тво­је во­ди и ку­да гле­да­ју
очи тво­је; али знај да ће те за сво то Бог
из­ве­с ти на суд“2. Из­о­с та­вља и стих, ко­ји
је на не­ки на­чин за­кљу­чак Књи­ге про­по­
вед­ни­ка, где пи­ше: „Глав­но је све­му што
си чуо: Бо­га се бој, и за­по­ве­с ти ње­го­ве
др­жи, јер то је све чо­ве­ку, Јер ће сва­ко
Фото: Хаџи Марко Вујичић

де­ло Бог из­не­ти на суд и сва­ку тај­ну, би­ло

до­бра или зла“3. Не­дељ­ко­вић, на исти
на­чин на­во­ди Хри­с то­ве про­по­ве­ди, из­о­
1 Проп. 8, 15.
2 Проп. 11, 9.
3 Проп. 12, 13-14.
34 l
6/2009.

ста­вља­ју­ћи из њих бит­не ре­чи, на све то да­је

свој ко­мен­тар и пот­пу­не из­вр­ће оно што је
Хри­с тос хтео да ка­же. Он из­во­ди за­кљу­чак из
при­че о бо­га­та­шу и убо­гом Ла­за­ру, да Исус
„ис­кљу­чу­је бо­га­те из не­ба, а обе­ћа­ва ово
си­ро­ма­шни­ма као од­ште­т у за њи­хо­ве ду­ге
не­сре­ће, не во­де­ћи ра­чу­на о до­бру ко­је су
пр­ви (бо­га­ти) мо­гли учи­ни­ти, ни о злу ко­је су
дру­ги (си­ро­ма­шни) спо­соб­ни учи­ни­ти“. Ов­де
се Па­вле по­зи­ва на све­то­о­тач­ки ауто­ри­тет
Јо­ва­на Зла­то­у­с тог, ко­ји ка­же да Авра­ам упу­
ћу­је бо­га­та­шу у па­клу реч „при­мио си“ до­бра
сво­ја у жи­во­т у сво­ме ка­ко си и за­слу­жио, а не
„до­био си“. Ла­зар је у овом све­т у био под­врг­
нут крај­њем злу и ако је учи­нио не­што ло­ше,
при­мио је све, стра­дав­ши од бе­де и гла­ди.
За­то је Ла­зар у Цар­с тво Божје до­шао без гре­
ха, где има веч­ну уте­ху, а бо­га­таш је до­шао
без пра­в ед­них де­ла, где тр­пи без­у ­те­шну
ка­зну.

Слобода човекове воље

У тексту се дотиче и Алберта Ајнштајна,
који заступа сличан став према страху од
казне у загробном животу. Ајнштајн, у својој
књизи Моја слика света, исказује свој став
поводом овога, па каже: „Жалосно би то било
са људима када би они морали да се кроте
страхом од казне и надом у награду после
смрти“. Ајнштајн не верује у слободу човекове Роб и најамник, себе стављају у
воље, која је у духовно морално погледу једна центар и мисле само на себе, а не
од битних компонената личности. Позивајући
се на Светог Васлија Великог, даје и одговор на Бога. Однос човека, као сина
људима са ставом према загробном животу, према Богу је савршена слика
било из материјалистичких или других
убеђења. Василије Велики, проблем хришћанина. Да би се такво
усавршавања у добру, дели на три степена. савршено стање испунило,
Први степен, осликава робовласнички однос
господара и роба. Господар је по закону, имао морају да се прођу она два
право да казни роба, ако овај не изврши оно претходна два степена.
што му је заповеђено. Тако да роб из страха
извршује наређења. У ову групу спадају
хришћани који из страха од пакла врше вољу ради за плату. У овом духовном стању,
Божју. Други степен, осликава најамника који хришћанин жели да у што вишем рајском

блаженству врши вољу Божју. Ово је мало
виши духовни степен од претходног али и
даље несавршен. Трећи степен осликава сина,
који изврашава вољу очеву, не из страха од
казне као роб, не очекује плату јер није
најамник, него из љубави према оцу. На овом
духовном ступњу је хришћанин, који слободно
и са љубављу брши вољу Божју. Роб и најамник,
себе стављају у центар и мисле само на себе, а
не на Бога. Однос човека, као сина према Богу
је савршена слика хришћанина. Да би се такво
савршено стање испунило, морају да се прођу
она два претходна два степена. Од самог
човека и његове ревности према Богу, зависи
да ли ће се на њима зауставити или успети до
највишег ступња љубави према Богу.
Православни Мисионар l 35
Биће које је челом ­ Фото: ђакон Драган С. Танасијевић
окренуто ка вечности
Онај, који је себе, својом ревношћу уздигао
на трећи степен и постао прави човек
(црквенословенски: человјек тј. биће које је
челом окренуто ка вечности) не може се
назвати духовним полицајцем и верским
застрашивачем. У време када је писао овај
текст, без икакве сујете, није знао да ће управо
он постати тај благи пастир, који је својим
личним примером победио у расправи. Каквим
је животом живео, таква му је била молитва,
такав му је био однос према људима, таква ће
и добра „примити“ у Царству Божјем.  m
36 l
6/2009.
Алек­сан­дар Ми­лој­ков
No­men est omen
ревна ла­тин­ска по­сло­ви­ца каже
No­men est omen. Име је знак, зна­ме­
ње. Име ни­је про­сто сим­бол ко­ји
слу­жи да се у го­во­ру раз­два­ја­ју и
ра­за­зна­ју пред­ме­ти ко­ји се име­ну­
ју; оно у се­би кри­је исти­ну оно­га
што име­ну­је. Име ука­зу­је сми­сао
по­сто­ја­ња име­но­ва­ног, име и име­
но­ва­ни се по­и­сто­ве­ћу­ју. Оту­да је
име­но­ва­ни до­сто­јан сво­га име­на
са­мо он­да ка­да свој по­крет, сво­је
жи­вот­но де­ла­ње усме­ра­ва ка сми­слу
ко­ји је уткан у ње­го­во име.
„Бу­ди­мо љу­ди“, ре­чи су на­шег по­кој­ног
Па­три­јар­ха Па­вла. Ове ње­го­ве ре­чи су нај­че­
шће и нај­ра­ди­је ци­ти­ра­не. Но, шта зна­чи по­ру­
ка „Бу­ди­мо љу­ди“? За­и­ста, мно­ги та­ко го­во­ре.
Још ни­ко ни­је чуо по­ру­ку „Бу­ди­мо не­љу­ди“.
Сви же­ле да бу­ду љу­ди, али ипак по­сто­је не­љу­
ди. Ка­ко то? Чи­не ли то љу­ди не­што на­су­прот
сво­јој во­љи, те же­ле­ћи да бу­ду љу­ди, ипак би­ва­
ју не­љу­ди? Или, пак, искре­но же­ле да бу­ду љу­ди
али им је скри­ве­на тај­на чо­ве­ка, те у не­зна­њу
би­ва­ју не­љу­ди? Зна­ју ли љу­ди шта уоп­ште зна­
чи би­ти чо­век и ка­квом то ци­љу тре­ба да нас
усме­ри по­зив „Бу­ди­мо љу­ди“? Упра­во раз­от­
кри­ва­ње тај­не ко­ју кри­је ство­ре­ња ко­је се име­
ну­је чо­ве­ком, да­је од­го­вор на ово пи­та­ње. Би­ти
чо­век зна­чи би­ти до­сто­јан оно­га што то име
зна­чи. За­то је ма­ло пра­вих по­зи­ва „Бу­ди­мо
љу­ди“, ко­ји во­де ка то­ме да чо­век за­и­ста бу­де
чо­век; за­то јер истин­ски по­зив „Бу­ди­мо љу­ди“
зна­чи по­зив на оства­ре­ње вла­сти­тог на­зна­че­ња,
по­зив на до­се­за­ње до­сто­јан­ства име­на – чо­век.
По­кој­ни срп­ски Па­три­јарх је, жи­ве­ћи сво­ју
ве­ру, по­ка­зао ту исти­ни­ту ан­тро­по­ло­ги­ју, исти­
ну ко­ју ка­зу­је ве­ли­чан­стве­но име – чо­век. Шта
у се­би кри­је то име? Реч „чо­век“ (ста­ро­сло­вен­
„Бу­ди­мо љу­ди“, зна­чи од­рек­ни­мо
се удоб­но­сти људ­ске му­дро­сти и
при­хва­ти­мо лу­дост Еван­ђе­ља
си „че­ло­вјек“), ети­мо­ло­шки гле­да­но, ка­зу­је да је
чо­век би­ће окре­ну­то ка веч­но­сти, ка бу­ду­ћем
ве­ку („че­ло“ + „вјек“ = „че­ло“, „гла­ва“ + „веч­
ност“). Слич­ну овој ети­мо­ло­ги­ји ка­зу­је и грч­ка
реч „антхро­пос“ (чо­век). Ов­де ети­мо­ло­ги­ја
го­во­ри да је чо­век онај ко­ји свој по­глед упра­вља
ка го­ре, ка ви­си­ни, у ко­ју не са­мо да гле­да већ је
и схва­та, раз­у­ме­ва, со­зер­ца­ва. Да­кле, чо­век је
би­ће ко­је гле­да на­ви­ше, у веч­ност. Та­мо окре­ће
сво­је че­ло, сво­ју гла­ву - ка бу­ду­ћем ве­ку где
ви­ди сми­сао свог по­сто­ја­ња и на­зна­че­ња. То је
му­дрост ко­ја је утка­на у са­мо чо­ве­ко­во име.
Чо­ве­ку ва­ља да бу­де до­сто­јан име­на ко­је но­си
– ва­ља му да по­зна исти­ни­ту му­дрост, исти­ни­
ти сми­сао свог по­сто­ја­ња.
Не уз­вра­ћај­мо на ту­ђе зло
No­men est omen. За­то, „Бу­ди­мо љу­ди“ не зна­
чи све­сти сво­је де­ло­ва­ње на ра­ци­о­нал­ни мо­рал
као нор­му и ме­ру исти­ни­тог, пра­вог де­ла­ња. Да
је та­ко, мно­ги би по­зи­ви „Бу­ди­мо љу­ди“ би­ли
исти­ни­ти, те, због сво­је мно­го­број­но­сти и уче­
ста­ло­сти, не би ни би­ли вред­ни по­ме­на. Шта
ви­ше, Па­три­јар­хов по­зив „Бу­ди­мо љу­ди“ че­сто
ис­кљу­чу­је ро­бо­ва­ње ра­ци­о­нал­ном мо­ра­лу и
ра­ци­о­нал­ној прав­ди. Ако је иде­ал исти­ни­тог
чо­ве­ка да сле­ди ра­ци­о­нал­не нор­ме мо­ра­ла и
прав­де, ка­ко би он­да би­ло мо­гу­ће оства­ри­ва­ти
еван­ђе­л­ске нор­ме – љу­бље­ње не­при­ја­те­ља, без­
у­слов­но пра­шта­ње и чо­ве­ко­љу­бље, бла­го­си­ља­

- „Бу­ди­мо љу­ди...“
ње оних ко­ји ку­ну? Ка­ко, ка­да ра­ци­о­нал­ни
мо­рал и ра­ци­о­нал­на прав­да зах­те­ва­ју да се сва­
ко­ме да оно што за­слу­жу­је? Ка­ко он­да да­ти и
ха­љи­ну оно­ме ко тра­жи да от­ме ко­шу­љу и ка­ко
уде­ли­ти про­сја­ку ми­ло­сти­њу – да­ти сви­ма
њи­ма оно што не за­слу­жу­ју, а оста­ти пра­ве­дан?
Но, ово је мо­рал и ово је прав­да ко­ја се на­ла­зи
и ви­ди очи­ма и умом обо­ре­ним ка до­ле, ка
смрт­ном и про­ла­зном, ка ла­жном. Та­кве по-ни­
же­не очи, очи ко­је гле­да­ју у ни­ско уме­сто у ви­со­
ко и та­кав по-ни­же­ни ум, ум ко­ји ми­сли о
ни­ском уме­сто о ви­со­ком, не мо­гу да пој­ме
Па­три­јар­хо­во уз­вра­ћа­ње бом­бо­на­ма, бла­гим
ре­чи­ма или ћу­та­њем на не­људ­ске ка­ме­ни­це,
псов­ке и увре­де. „Не уз­вра­ћај­мо на ту­ђе зло
Православни Мисионар l 37
злом у се­би“, са­ве­ту­је наш Па­три­јарх. А прав­даФото: Хаџи Марко Вујичић
људ­ска ни­је ни­шта дру­го до не­моћ пра­шта­ња и
огањ ко­ји ти­ња у ду­ши жед­ној осве­те. Сва­ка је
људ­ска прав­да па­ра­докс. Бу­ду­ћи да је ње­но
на­че­ло да сва­ко­ме да оно што за­слу­жу­је, ну­жно
ће и зли­ма да­ва­ти зло. За­то су људ­ској прав­ди
лу­дост еван­ђе­о­ски иде­а­ли. „Бу­ди­мо љу­ди“, зна­
чи од­рек­ни­мо се удоб­но­сти људ­ске му­дро­сти и
при­хва­ти­мо лу­дост Еван­ђе­ља. То је по­зив да
од­ба­ци­мо ла­ко­ћу пра­вед­ног осу­ђи­ва­ња а да
при­хва­ти­мо те­ско­бу пра­шта­ња – да на ка­мен
од­го­ва­ра­мо хле­бом или, као Па­три­јарх, бом­бо­
на­ма. За та­кво де­ла­ње по­треб­но је упра­ви­ти
гла­ву, че­ло и по­глед ка го­ре – по­треб­но је би­ти
антхро­пос – че­ло­вјек – чо­век.
38 l
6/2009.
Узми­мо на се­бе крст свој
„Бу­ди­мо љу­ди“ зна­чи – узми­мо на се­бе крст
свој. Крст је чо­ве­ко­ва ре­ал­ност у овој „до­ли­ни
пла­ча“. Бу­ду­ћи да је сво­је очи и сво­је на­да­ње
окре­нуо ка го­ре, чо­век је као стра­нац у зе­мљи
ту­ђој. Он је онај ко­ји сми­сао свог по­сто­ја­ња не
оства­ру­је ов­де, као мно­ги. Он стр­пљи­во че­ка
оно бу­ду­ће, оно што му је обе­ћа­но. Та­мо је и
ње­го­ва прав­да, и ње­го­ва сре­ћа, и ње­го­во ра­до­
ва­ње, и ње­гов смех, и ње­го­ва хра­на, и ње­го­во
пи­ће. Та­мо је сми­сао све­га че­му се на­да и
за­што по­сто­ји. За­то је на овој, са­да­шњој зе­мљи
исти­ни­ти чо­век као сен­ка. Он је тих, по­ву­чен
и го­то­во не­при­ме­тан. Не ра­ду­је се хра­ни од
ко­је се глад­ни ни­ти пи­ћу од ко­јег се жед­ни.
За­то му је пост жи­вот­ни са­пут­ник – је­де да би
жи­ве­ћи че­као, а не жи­ви да би јео. За смех
не­ма раз­ло­га у „до­ли­ни пла­ча“, али ни оча­ја­њу
ме­ста не­ма јер чо­ве­ка гре­је на­да у обе­ћа­но.
За­то ње­го­во ли­це пре­би­ва не­где из­ме­ђу ра­до­
сти и ту­ге. Не сме­је се, већ се бла­го осме­ху­је.
Строг пре­ма се­би, а благ пре­ма дру­ги­ма. Чу­ва
дру­ге од се­бе, са ве­ром да о се­би не тре­ба да
бри­не јер ће ње­га са­чу­ва­ти Бог. Оно што ве­ру­
је то и го­во­ри. А оно што го­во­ри то и чи­ни. То
је би­ће ко­је гле­да у веч­ност, у ви­си­не, оче­ку­ју­
ћи До­ла­зак свог нај­дра­жег Го­ста. Чо­век је би­ће
за­гле­да­но у Бо­га. Чо­век је при­ја­тељ Бо­ж­ји.
За­то је чо­век, чо­век са­мо са че­лом окре­ну­тим
ка веч­но­сти, са­мо са по­гле­дом ко­ји со­зер­ца­ва
ви­си­не, ко­ји по­зна­је Бо­га. Чо­век је чо­век са­мо
ка­да је окре­нут ка Бо­го­чо­ве­ку. No­men est
omen: чо­век – че­ло­вјек – антхро­пос. Бу­ди­мо
љу­ди!
По­ка­жи­мо Цар­ство Бо­ж­је ­
уну­тра у се­би
„Бу­ди­мо љу­ди“ зна­чи по­ка­жи­мо Бо­га, по­ка­
жи­мо Цар­ство Божје уну­тра у се­би. То зна­чи
„бу­ди­мо све­тлост све­т у“, „со зе­мљи“. „Ка­да се
чо­век ро­ди сви се ра­ду­ју а он је­ди­ни пла­че.
Тре­ба жи­ве­ти та­ко да ка­да чо­век умре сви пла­
чу, а са­мо се он ра­ду­је.“ Ти­хи и вер­ни при­ја­тељ
Бо­жј­и, Па­три­јарх Па­вле, упра­во је ова­ко и
жи­вео. За­и­ста, на­пу­шта­ју­ћи овај при­вре­ме­ни
жи­вот он се је­ди­ни ра­до­вао а сви оста­ли, оку­
пље­ни око ње­го­вог одра, су пла­ка­ли. Он се
ра­до­вао јер се су­срео са Оним у Ко­га је ње­гов
по­глед био усме­рен – са Бо­го­чо­ве­ком. Пла­ка­
ли су сви, јер од­ла­зи не­ко ко им је за­и­ста био
„све­тлост“ и „со“. По­ка­зу­ју­ћи исти­ни­тог чо­ве­
ка у се­би, Па­три­јарх је по­ка­зао и исти­ни­тог
Бо­га. Љу­ди ко­ји су пла­ка­ли око ње­го­вог одра,
упра­во су то и ви­де­ли у чи­та­вом ње­го­вом
еван­ђе­л­ском жи­во­т у. Они ни­с у ви­де­ли са­мо
јед­ног од мно­гих мо­рал­них и че­сти­тих љу­ди.
Мно­го је та­квих би­ло и би­ће, а да их се ни­ко
ви­ше и не се­ћа. Љу­ди су у Па­три­јар­ху Па­влу
ви­де­ли мно­го ви­ше од смрт­ног мо­ра­ла и че­сти­
то­сти – ви­де­ше љу­ди Бо­га жи­вље­ног, ис­по­ве­
да­ног и по­ка­за­ног. Бо­га Рас­пе­тог, али и Бо­га
Вас­кр­слог. За­то њи­хо­ве су­зе ни­с у би­ле су­зе
не­у ­те­шних очај­ни­ка. То су би­ле ти­хе и до­сто­
јан­стве­не су­зе ко­је ује­ди­њу­ју мно­ге око јед­ног.
Та­ко се и Срп­ска Цр­ква по­ка­за као вер­на ико­
на Цар­ства Божјег. Мно­штво на­ро­да оку­пље­
ног око при­ја­те­ља Бо­ж­јег, око Па­три­јар­ха,
за­и­ста је ли­чи­ло на цар­ско, Хри­сто­во са­бра­ње
– на Цар­ство Не­бе­ско ви­ђе­но очи­ма Све­тог
апо­сто­ла Јо­ва­на Бо­го­сло­ва:
„По­том ви­дјех, и гле, мно­штво на­ро­да ко­јег
не мо­же ни­ко из­бро­ја­ти, од сва­ко­га пле­ме­на и
ро­да и на­ро­да и је­зи­ка, ста­ја­ше пред пре­сто­лом
и пред Јаг­ње­том, об­у­че­но у ха­љи­не би­је­ле, и
пал­ме у ру­ка­ма њи­хо­вим...“ (Отк 7, 9).
Мно­ги се чу­ди­ше што то са­бра­ње про­ђе мир­
но и до­сто­јан­стве­но. Том ми­ру и до­сто­јан­стве­
но­сти ни­су би­ли по­треб­ни ни­ка­ква ре­пре­сив­на
прав­да и ни­ка­кви за­ко­ни ко­ји при­си­ља­ва­ју на
мир. Љу­ди бе­ху мир­ни и до­сто­јан­стве­ни јер
сво­је гла­ве окре­ну­ше ка ви­си­на­ма, ка Бо­го­чо­ве­
ку Хри­сту, Ко­га пре­по­зна­ше у свом Па­три­јар­ху.
Окре­нув­ши гла­ву ка го­ре, сва­ки чо­век на том
са­бра­њу по­ста до­сто­јан сво­га име­на – чо­век,
че­ло­вјек, антхро­пос. Љу­ди до­дир­ну­ше исти­ну
сво­га по­сто­ја­ња, оту­да и мир и до­сто­јан­ство на
њи­хо­вом са­бра­њу.
No­men est omen. Да­кле, „Бу­ди­мо љу­ди...“  m
 Православни Мисионар l 39

Па­вле Ка­ра­стој­ко­вић

„Ди­ван је Бог у
све­ти­ма сво­јим“
ного пута ци­о­нал­но ве­ри­фи­
се, још за ку­је оно што је већ
ж и в­ о ­т а , пре­по­зна­то и опит­
мо­гло чу­ти но до­жи­вље­но од
да је Па­три­ стра­н е вер­н ог
јарх Па­вле на­ро­да тј. це­ло­куп­
„жи­ви све­ не Цр­кве.
тац“. Овај По­с то­је и љу­ди
из­раз за­пра­ ко­ји жи­ве хри­сто­
во пред­ста­ по­доб­ним на­чи­ном
вља пле­о­на­ жи­во­та, али да­ле­ко
зам, јер не по­сто­је од очи­ју све­та, чак
„мр­тви све­ци“. У Бо­гу су и цр­кве­не јав­но­сти.
сви жи­ви, тим пре су то То су под­ви­жни­ци,
све­ти­те­љи. Ме­ђу­тим, у от­шел­ни­ци, ана­хо­
на­шем на­ро­д у, не­ма­ли ре­те, ис­по­сни­ци,
број љу­ди по­гре­шно сма­ пу­сти­ња­ци. Бу­ду­ћи
тра да је све­тост не­што да жи­ве пот­пу­но
што се за­до­би­ја на­кон по­ву­че­но и скри­ве­
смр­ти, да се тек та­да но, не­ке од њих, по
„по­ста­је све­тац“. Ов­де се при­р о­ди ства­ри,
уства­ри ми­сли на ка­но­ Цр­ква не про­гла­
ни­за­ци­ју ко­јом Цр­ква ша­в а зва­н ич­н о
зва­нич­но про­гла­ша­в а све­ти­ма, по­што се
не­ко­га све­тим. Али, упи­ за њих про­сто не
си­ва­ње у ка­лен­дар све­ зна - они жи­ве у
тих не зна­чи да је од­ре­ђе­на лич­ност од тог пот­пу­ној ано­ним­но­сти. Али, то их не чи­ни
тре­нут­ка по­ста­ла све­та, већ пред­ста­вља са­мо ма­ње све­ти­ма. Све­тост ни­је људ­ска ка­те­го­ри­ја
пе­чат и зва­нич­ну по­твр­ду не­чи­је све­то­сти ко­ја ко­ја се про­из­вољ­но не­ко­ме до­де­љу­је већ је то
је на­рав­но би­ла су­штин­ска од­ли­ка до­тич­не основ­ни Бо­ж­ји атри­бут ко­ји се љу­ди­ма да­ру­је
осо­бе још за вре­ме ње­ног „зе­маљ­ског“ жи­во­та. по ме­ри њи­хо­ве бли­ско­сти са Бо­гом, тј. ин­тен­
Чи­ном ка­но­ни­за­ци­је, Цр­ква за­пра­во ин­сти­т у­ зив­но­сти жи­во­та у Хри­сту.
40 l
6/2009.

Па­т ри­јарх Па­вле, сти­ца­јем

окол­но­с ти (тач­ни­је Божјом
во­љом), ни­је по­пут пу­сти­ња­ка
жи­вео да­ле­ко од очи­ју јав­но­сти.
Ње­го­ва слу­жба у Цр­кви је
под­ра­зу­ме­ва­ла да жи­ви у
пре­сто­ном гра­ду и да за
ње­га зна­ју сви: мла­ди и
ста­ри, шко­ло­ва­ни и ма­ње
шко­ло­ва­ни, пра­во­слав­ни
и ино­слав­ни, Ср­би и при­
пад­ни­ци дру­гих на­ро­да.
Ово се, на­рав­но, не мо­же
при­пи­са­ти са­мо функ­ци­ји
и слу­жби ко­ју је оба­вљао у
Цр­кви. Па­три­јарх срп­ски
је био по­знат и ду­бо­ко ува­
жа­ван у це­лом хри­шћан­ском све­
ту пре све­га за­хва­љу­ју­ћи сво­јој
осо­бе­ној ха­ри­зми. Упра­во је ње­го­
ва је­дин­стве­на лич­ност пле­ни­ла
све љу­де – ка­ко ве­ру­ју­ће та­ко и
не­ве­ру­ју­ће. Сво­јим жи­во­том је по­ка­зи­вао
да ако чо­век же­ли да бу­де до­бар хри­шћа­нин,
он не мо­ра ну­жно би­ти пу­сти­њак у про­стор­
ном сми­слу те ре­чи. Мо­на­шки (тј. до­след­но
хри­шћан­ски) се мо­же жи­ве­ти и усред град­ске
вре­ве и свет­ског ме­те­жа. Шта­ви­ше, под­виг и
је­сте упра­во у то­ме да се Еван­ђе­ље убе­дљи­во
све­до­чи у јед­ној кли­ми и ат­мос­фе­ри све­та ко­ји
је оту­ђен од Бо­га. Сна­га Па­три­јар­хо­ве слу­жбе
ни­ка­да ни­је би­ла у спо­ља­шњој си­ли и ауто­ри­
те­т у, већ у ти­хом и не­на­ме­тљи­вом (али за­то
увек чвр­стом и не­по­ко­ле­бљи­вом) све­до­че­њу
Вас­кр­слог Хри­ста Спа­си­те­ља. И упра­во се због
то­га за ње­га мо­же ре­ћи да је био „све­тлост све­
ту“. На при­ме­ру ње­го­вог жи­во­та ми са­гле­да­ва­
мо шта је аутен­тич­но хри­шћан­ство, тј. схва­та­
мо да је Пра­во­сла­вље мак­си­ма­ли­стич­ка ве­ра.
А та мак­си­ма­ли­с тич­ка ве­ра под­ра­зу­ме­ва
ми­ни­ма­ли­зам ра­зних људ­ских по­тре­ба ко­је се
сма­тра­ју нео­п­ход­ним за нор­мал­но (а за­пра­во
угод­но и без­бри­жно) жи­вље­ње. Па­три­јарх
Па­вле је сво­јим де­лом увек и сву­да све­до­чио да
је вред­но тру­ди­ти се са­мо за оно што на­сле­ђу­

Фото: Хаџи Марко Вујичић
је Веч­ност. То је оно „је­ди­но по­треб­но“ ко­је
тре­ба да по­с та­не основ­ни са­др­жај на­ших
жи­во­та уко­ли­ко се­бе на­зи­ва­мо хри­шћа­ни­ма.
Усме­ре­ност ка Цар­ству Божјем, тач­ни­је жи­вље­
ње већ са­да и ов­де Цар­ством Божјим ко­је се
ли­т ур­гиј­ски опи­т у­је у Цр­кви, то је кључ­но
Па­три­јар­хо­во за­ве­шта­ње ко­је је ње­го­вим
жи­во­том по­твр­ђе­но и осве­до­че­но. Гле­да­ју­ћи
Ње­го­ву Све­тост, ми ви­ди­мо да то за­ве­шта­ње
не пред­ста­вља са­мо пу­ки те­о­риј­ски став о
то­ме ка­ко тре­ба жи­ве­ти по Бо­гу, већ у ње­го­вој
лич­но­с ти от­кри­ва­мо пот­пу­ну ре­а ­ли­за­ци­ју,
до­след­но спро­во­ђе­ње у де­ло те­мељ­них хри­
шћан­ских иде­а­ла.
До­сто­јев­ски је го­во­рио да је чо­век су­ви­ше
ши­рок. Сво­јом сло­бо­дом се мо­же уз­ди­ћи до
Православни Мисионар l 41
Сво­јим жи­во­том је по­ка­зи­вао
да ако чо­век же­ли да бу­де
до­бар хри­шћа­нин, он не мо­ра
ну­жно би­ти пу­сти­њак у про­
стор­ном сми­слу те ре­чи.
Мо­на­шки (тј. до­след­но хри­
шћан­ски) се мо­же жи­ве­ти и
усред град­ске вре­ве и свет­ског
ме­те­жа
обо­же­ња или, пак, спу­сти­ти до ођа­во­ље­ња.
Ка­ко он­да тре­ба гле­да­ти на људ­ски род? Па­три­
јар­хо­ву че­с то по­на­вља­ну по­ру­к у „бу­ди­мо
љу­ди“ у кон­тек­сту ње­го­ве це­ло­куп­не про­по­ве­
ди и жи­во­та мо­же­мо схва­ти­ти у сми­слу „бу­ди­
мо све­ти“. Хри­шћа­ни и ни­с у ни на шта дру­го
по­зва­ни не­го да по­ста­ну све­ти. Циљ и сми­сао
жи­во­та са­сто­ји се у за­до­би­ја­њу све­то­сти. Сва­
ко од нас је по­зван да по­ста­не све­ти­тељ па
због то­га и јед­ни у дру­ги­ма тре­ба да гле­да­мо
по­тен­ци­јал­не све­ти­те­ље. А да све­ти љу­ди ни­с у
са­мо ствар да­ле­ке про­шло­сти, већ да их има и
да­нас и да ће их би­ти до кра­ја све­та и ве­ка, то
нам све­до­чи сво­јим при­ме­ром упра­во Па­три­
јарх Па­вле. Ње­го­ве ми­сли и по­у­ке, жи­вот и
де­ло пре све­га нам го­во­ре да је све­тост мо­гу­ће,
у за­јед­ни­ци са Хри­стом, до­сти­ћи увек и сву­да,
не­за­ви­сно од то­га где и кад се ра­ђа­мо и у
ка­квим жи­вот­ним усло­ви­ма ег­зи­сти­ра­мо.
Жи­вот Па­три­јар­ха Па­вла био је у пот­пу­но­
сти хри­с то­цен­три­чан. Због то­га ће по­у­ке и
за­ве­ти ко­је је за со­бом оста­вио, слу­жи­ти као
ори­јен­тир бу­д у­ћим на­ра­шта­ји­ма у ни­шта
ма­њој ме­ри не­го на­ма да­нас. Фран­ц у­ски
ми­сли­лац Ле­он Блуа је ре­као: „У жи­во­т у
по­с то­ји са­мо јед­на пра­ва ту­га, а то је – не
би­ти свет.“ На­до­ве­зу­ју­ћи се на ову ми­сао,
Па­три­јар­ху на­шем Па­влу мо­же­мо са­мо по­ру­
чи­ти: „Ра­д уј се...”  m
42 l
6/2009.
Срећ­ко Гу­ја­ни­чић
Фи­ло­со­фи­ја
а­три­јарх Па­вле је на дан свог усто­
ли­че­ња 1990. го­ди­не на ме­сто 44.
по­гла­ва­ра Срп­ске Пра­во­слав­не
Цр­кве ре­као ре­че­ни­цу у ко­јој је
са­др­жа­на це­ла ње­го­ва фи­лосо­фи­
ја жи­во­та.
Она гла­си да му је је­ди­ни про­грам ра­да Је­ван­
ђе­ље. И за­и­ста, ако се по­сма­тра ње­гов жи­вот­
ни пут ви­де­ће­мо да је он бес­ком­про­ми­сно
сле­дио Хри­ста и да му се упо­до­био до те ме­ре
да је са­ма Па­три­јар­хо­ва лич­ност по­ста­ла јед­но
ве­ли­ко Је­ван­ђе­ље. Тај чо­век је сво­јом по­ја­
вом, ста­во­ви­ма, жи­во­том, чак и
са­мом смр­ћу био јед­на бла­га вест у
на­ро­ду ду­бо­ко огре­злом у без­бо­
жни­штво и по­вр­шност.
Да бу­де­мо љу­ди
Ка­да је као Вла­ди­ка ра­шко-при­зрен­
ски иза­бран за па­три­јар­ха срп­ског,
ма­ло ко је у на­ро­ду чуо за ње­га иако је
имао та­да чак 76 го­ди­на. До­шао је ти­хо
на пре­сто Све­тог Са­ве баш као што је и
сам Го­спод ти­хо до­шао на овај свет ра­ђа­
ју­ћи се у ја­сла­ма Ви­тле­јем­ске пе­ћи­не или
ка­сни­је на ре­ку Јор­дан код Јо­ва­на Кр­сти­
те­ља. И као што је Хри­стос за­чу­дио Је­вре­
је, та­ко је и срп­ски Па­три­јарх за­чу­дио сво­је
 Православни Мисионар l 43

а по Хри­сту
су­на­род­ни­ке. Хо­дао је сам ме­ђу њи­ма или се до кр­во­про­ли­ћа на ули­ца­ма Бе­о­гра­да, је­дан
во­зио јав­ним пре­во­зом, у вре­ме ра­та по­зи­вао глу­мац му је та­да ре­као: „Ва­ша Све­то­сти,
на мир, у вре­ме рас­па­да на је­дин­ство и сва­ки не­мој­те нам уте­ри­ва­ти зе­ца у ср­це“. Све­га пар
пут упо­зо­ра­вао да бу­де­мо љу­ди без об­зи­ра на го­ди­на ка­сни­је (тач­ни­је 1997. го­ди­не), ка­да је
окол­но­сти. тре­ба­ло про­би­ти кор­дон Ми­ло­ше­ви­ће­ве по­ли­
Па­три­јар­ха Па­вла ње­го­ви са­вре­ме­ни­ци ци­је у Ко­лар­че­вој ули­ци за вре­ме сту­дент­ских
че­сто ни­с у мо­гли да раз­у­ме­ју, као што ни про­те­ста, ла­вов­ско ср­це тог по­зна­тог глум­ца
ве­ћи­на Је­вре­ја ни­је мо­гла да раз­у­ме Хри­ста. оста­ло је не­моћ­но. Кор­дон је по­пу­стио пред
Је­дан од нај­ве­ћих ин­те­лек­ту­а­ла­ца про­шлог Па­влом, старцем ко­ји је та­да имао пре­ко осам­
сто­ле­ћа, ен­гле­ски фи­ло­зоф Бер­транд Ра­сел де­сет го­ди­на.
у сво­јој књи­зи „Исто­ри­ја за­пад­не фи­ло­зо­ Па­три­јар­ху је за­ме­ра­ла и
фи­је“ ре­као је је­дан ва­жан став о Пла­то­ну по­зи­ци­ја и опо­зи­ци­ја.
ко­ји се мо­же при­ме­ни­ти и на срп­ског Ка­да би при­мио не­ког
Па­три­јар­ха: „Увек је би­ло ис­прав­но“, из опо­зи­ци­је бу­ни­ла
ка­за­ће Ра­сел, „хва­ли­ти, али не и схва­ се по­зи­ци­ја, а ка­да би
ти­ти Пла­то­на. То је оп­шта суд­би­на оти­шао на не­ки
ве­ли­ких љу­ди.“ при­јем ко­ји би
Ср­би су та­ко хва­ли­ли Па­три­јар­ о р ­г а ­н и ­з о ­в а ­л а
хо­ву скром­ност, јед­но­с тав­ност и власт бу­нио се
не­на­ме­тљи­вост, али пи­та­ње је до с у­п ар­н ич­к и
ко­је ме­ре су га схва­ти­ли. Ка­да је та­бор. Иако
ра­них де­ве­де­се­тих по­зи­в ао на су га и јед­
је­дин­ство на­ро­да ка­ко не би до­шло
Фото: Хаџи Марко Вујичић
44 l
6/2009.
ни и дру­ги же­ле­ли на сво­јој стра­ни, ве­ћи­на је
у Па­три­јар­ху ви­де­ла са­мо ве­ли­ки мар­ке­тин­
шки по­тен­ци­јал. А ње­му су ве­ро­ват­но сви
би­ли исти, јер је по угле­ду на Хри­ста раз­го­ва­
рао и са ца­ри­ни­ци­ма и са блуд­ни­ца­ма и са
кне­зо­ви­ма зе­маљ­ским увек опо­ми­њу­ћи да је
од свих опа­сно­сти ово­га све­та нај­ве­ћа - гор­
дост. У тим сум­њи­вим вре­ме­ни­ма Па­три­јарх
је остао то што је­сте баш за­хва­љу­ју­ћи са­мом
Је­ван­ђе­љу. Из ње­го­вих уста и на ње­го­вом при­
ме­ру нај­бо­ље је про­т у­ма­че­но шта зна­чи би­ти
му­дар као зми­ја и бе­за­злен као го­луб и ка­ко
ме­ђу „ву­ци­ма и Тур­ци­ма“ да оп­ста­не­мо као
пра­во­слав­но ста­до Хри­сто­во.
Па­три­јар­хо­ва слич­ност са Го­спо­дом се
мо­гла ви­де­ти и у ње­го­вим про­по­ве­ди­ма. Ко је
има ту част да слу­ша Ње­го­ву Све­тост на
Ли­т ур­ги­ја­ма, мо­гао је да чу­је крат­ке и је­згро­
ви­те бе­се­де ли­ше­не сва­ког по­ет­ског ки­ће­ња,
ба­рок­ног па­то­са и уз­ви­ше­не ре­то­ри­ке. Као
до­бар по­зна­ва­лац фи­зи­ке и ма­те­ма­ти­ке
Па­три­јарх је исти­ну хри­шћан­ске ве­ре из­ла­гао
јед­но­став­но и пре­ци­зно, баш као што су два и
два че­ти­ри. Та ње­го­ва јед­но­став­ност и убе­
дљи­ви ар­гу­мен­ти (жи­во­та и ре­чи) за ве­ру­ју­ћи
на­род су би­ли ко­ри­сни­ји не­го да су про­чи­та­
ли би­бли­о­те­ку те­о­ло­шких књи­га.
Занатлија
Па­три­јарх је сле­дио Хри­ста и у ба­вље­њу
за­на­том. Го­спод се ба­вио сто­лар­ским за­на­том,
ве­ћи­на апо­сто­ла су би­ли ри­ба­ри, апо­стол
Па­вле је пра­вио ша­то­ре, а ње­гов име­њак из
Ср­би­је био је ви­чан по­пра­вља­њу обу­ће, ши­ве­
њу, гра­ђе­вин­ским за­на­ти­ма... Схва­ти­ли смо на
ње­го­вом при­ме­ру да не по­сто­је не­до­стој­ни
по­сло­ви, а у ње­го­вој бла­гој лич­но­сти да смо
не­до­стој­ни љу­ди ко­ји­ма је Го­спод по­да­рио
до­стој­ног па­сти­ра.
У Па­три­јар­ху Па­влу, пр­вом ме­ђу Ср­би­ма,
пре све­га у слу­же­њу бли­жњем, мо­же­мо да
схва­ти­мо и шта зна­че оне ре­чи ње­му то­ли­ко
дра­гог апо­сто­ла ко­је гла­се да у Хри­сту има­мо
пу­но учи­те­ља, али ма­ло ота­ца (1 Кор 4, 15). m
Не­ма­ња Ан­дри­ја­ше­вић
Се­ћа­ње
вих да­на по­чи­ње Бо­жић­ни пост.
Се­ћам се да нам је у Бо­го­сло­ви­ју
нај­че­шће на по­кла­де до­ла­зио
Па­три­јарх Па­вле, да слу­жи
ве­чер­њу слу­жбу, и да нам је
да­ри­вао по­у­ку пред по­че­так
по­ста. Јед­ном при­ли­ком је
го­во­рио о то­ме да су Ко­лум­бо
и ње­го­ви мо­ре­плов­ци оста­ви­
ли у фор­ми днев­ни­ка за­пи­се, да
су от­крив­ши из­у­зе­тан про­стор,
ка­сни­је на­зван Аме­ри­ка, за­те­кли ту
нео­би­чан на­род ко­ји је два да­на у
сед­ми­ци имао дру­га­чи­ју ис­хра­ну, тј. пост.
Литургија са Патријархом Павлом
По­сле за­вр­шет­ка Бо­го­сло­ви­је, не­ко­ли­ко
пу­та ишао сам на ра­не ју­тар­ње Ли­т ур­ги­је,
ко­је је Па­три­јарх Па­вле слу­жио у згра­ди
Па­три­јар­ши­је. Ка­да је не­ко­ме за­сме­та­ло што
про­ла­зе љу­ди кроз слу­жбе­не ход­ни­ке Па­три­
јар­ши­је, Па­три­јарх је на­ста­вио да слу­жи сва­
ко­днев­не Ли­т ур­ги­је у са­ли где се одр­жа­ва­ју
пре­да­ва­ња. Оно што ми је оста­ло у се­ћа­њу из
те са­ле је да сто ко­ји је по­слу­жио као Ча­сна
тр­пе­за ни­је био окре­нут ка Ис­то­ку. То је ве­ли­
ка по­у­ка за не­ке вер­ни­ке ко­ји се де­кла­ри­шу
као „чу­ва­ри ве­ре и све­то­сав­ског по­рет­ка“
ко­ји да­нас че­сто од­ре­ђу­ју Епи­ско­пи­ма где ће
да сто­је и ка­ко ће да бу­ду окре­ну­ти. Се­ћам се
и да не­ке јек­те­ни­је (по­пут оне за огла­ше­не)
ни­с у чи­та­не на тим Ли­т ур­ги­ја­ма, а да се ни­ко
од вер­ни­ка ни­је бу­нио за­што не по­сто­ји од­лу­
ка Све­тог Ар­хи­јер­ског Са­бо­ра о то­ме. Та­ко­ђе,
ве­ли­ки број љу­ди се нај­че­шће при­че­шћи­вао
без прет­ход­не оба­ве­зне ју­тар­ње ис­по­ве­сти јер

е на Па­три­јар­ха
су се ис­по­ве­да­ли ка­да за то по­сто­ји по­тре­ба,
што да­нас та­ко­ђе скан­да­ли­зу­је ве­ли­ки број
„рев­ни­те­ља“ ко­ји же­ле ве­штач­ки да одво­је
на­род од при­ма­ња Све­тих Тај­ни.
А упра­во је Па­три­јарх Па­вле био при­мер
ода­ног све­ште­но­слу­жи­те­ља и аутен­тич­не рев­
но­сти у хри­шћан­ском жи­во­т у. Ових да­на,
мно­го се пи­ше о ње­му, че­сто га ци­ти­ра­ју; ипак,
оно што ни­ко не мо­же да раз­дво­ји од ње­га,
ни­ти да му оду­зме је пот­пу­на и без­ре­зер­вна
пре­да­ност Го­спо­ду.
Божји човек
Про­чи­тао сам и члан­ке не­ких „струч­ња­ка“,
ко­ји су да­ли се­би за пра­во да пи­шу о Па­три­
јар­ху Па­влу, кри­ти­ку­ју­ћи ње­га, а још ви­ше
на­шу Цр­кву. И раз­ми­шљао сам - шта је по­сре­
ди? Ти ква­зи­кри­ти­ча­ри, ко­ји­ма сме­та и што
су љу­ди у то­ли­ком бро­ју при­ла­зи­ли да се
опро­с те са Па­три­јар­хом и да му за­хва­ле,
ус­пе­ли су да по­сле ду­го вре­ме­на пред со­бом
ви­де чо­ве­ка. Пра­вог, истин­ског, не­ла­жу­ћег,
не­и­ми­ти­ра­ју­ћег чо­ве­ка. Божјег чо­ве­ка! И те
ку­ка­ви­це, ви­дев­ши чо­ве­ка да по­с то­ји, упра­во
у су­сре­т у са (упо­ко­је­ним) Па­т ри­јар­хом
Па­влом, по­ка­за­ли су да се са­мо чо­ве­ка пла­ше.
Јад­ни су, и све­јад­ни. Ми, пра­во­слав­ни хри­
шћа­ни, има­мо са­мо страх Божји, али то ни­је
онај пси­хо­ло­шки страх, већ осло­ба­ђа­ју­ћи
страх. То је страх Божји, ко­ји чо­век осе­ћа
пред Бо­гом, бла­го­да­ре­ћи Му за дар жи­во­та,
исто­вре­ме­но не­ма­ју­ћи емо­ци­ју стра­х а, и
по­тре­бе да се по­бег­не од Оно­га Ко­га се пла­
ши­мо, већ упра­во су­прот­но. Тај страх нас
осло­ба­ђа, рас­ки­да нам око­ве, и то око­ве ко­је
они што пи­шу о „са­хра­ни Стој­че­ви­ћа“ чвр­с то
Православни Мисионар l 45
др­же све­за­не на сво­јим ру­ка­ма, и у сво­јим
пре­пла­ше­ним и ку­ка­вич­ким ср­ци­ма.
Ми пра­во­слав­ни хри­шћа­ни, све­сни смо да не
тре­ба Па­три­јар­ха Па­вла да ими­ти­ра­мо у на­чи­ну
спољашњег по­на­ша­ња, већ у на­чи­ну по­сто­ја­ња.
Па­три­јар­ху Па­влу Ли­тур­ги­ја је би­ла жи­вот;
бри­га да се не по­сва­ђа ни са јед­ним бра­том у
Хри­сту, чак и по це­ну то­га да пре­ста­не да слу­жи
Ли­тур­ги­ју као срп­ски Па­три­јарх у ка­пе­ли Све­
тог Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­вог, не­го да пре­ђе у при­
зе­мље, и да у са­ли за пре­да­ва­ња слу­жу Ли­тур­ги­
ју, до­во­љан нам је по­ка­за­тељ да схва­ти­мо да не
тре­ба да раз­ми­шља­мо на на­чин да са­мо сле­ди­
мо ње­га, већ да већ­ма сле­ди­мо ње­гов пут.
Пут Светог Саве
Тај пут је пут Све­тог Са­ве, и очу­ва­ња истин­
ског Све­то­са­вља и све­то­сав­ског по­рет­ка, уз
раз­ми­шља­ње о спа­се­њу са­вре­ме­ног чо­ве­ка, тј.
сва­ког бли­жњег ко­ји нас окру­жу­је. Тај пут има
свој циљ, али има и свој крај. А крај то­га пу­та
по­све­до­чио је Па­три­јарх Па­вле сво­јом кон­чи­
ном. При­мив­ши Све­то При­че­шће, пре­дао је
ду­шу Го­спо­ду Ко­ме је је­ди­но­м слу­жио.  m
46 l
6/2009.
Ми­ла­на Ву­чи­ће­вић
Пр­ви ме­ђу јед­
Ста­рац ме­ђу
Са­мо Ти, Го­спо­де, знаш шта нам је
по­треб­но.“ 
Упра­во ова мо­ли­тва осли­ка­ва на­ду ко­ју је
Па­три­јарх имао у Го­спо­да и пот­пу­ну ве­ру да
се­бе и чи­тав свој жи­вот пре­пу­сти у Божје
ру­ке. Ве­ру да ће се Го­спод на нај­бо­љи мо­гу­ћи
на­чин по­бри­ну­ти за све нас и да­ти нам за­и­ста
оно што нам је по­треб­но. А ко­ли­ко нам је ма­ло
по­треб­но у ово­зе­маљ­ском жи­во­т у, Па­три­јарх
нам је по­ка­зао на­чи­ном на ко­ји је жи­вео: био
је скро­ман, ште­дљив, ма­ло је спа­вао, ма­ло је
јео. Ре­као је: „Је­дем да бих жи­вео, а не жи­вим
да бих јео.“ Ње­го­ва хра­на би­ла је љу­бав пре­ма
Хри­сту и Је­ван­ђе­ље. Био је Па­три­јарх, а жи­вео
је као аске­та. Слич­но стар­ци­ма-под­ви­жни­ци­
ма ко­ји, ли­ша­ва­ју­ћи се ово­зе­маљ­ских про­ла­
зних ства­ри, у сво­јим ке­ли­ја­ма, ис­по­сни­ца­ма,
пе­ћи­на­ма ти­ху­ју у мо­ли­тви, Па­три­јарх је ти­хо­
вао у све­т у кроз сво­ју слу­жбу Цр­кви и срп­
ском на­ро­ду. Ње­го­ве су ду­би­не и ши­ри­не
не­са­гле­ди­ве, али оно што нај­у­пе­ча­тљи­ви­је
оста­је је­сте ње­го­ва ди­мен­зи­ја пра­вог стар­ца,
ду­хов­ни­ка чи­је је ду­хов­но че­до био чи­тав
је­дан на­род. Имао је му­дре ре­чи за све: сва­ко
је у ње­го­вим при­ча­ма, по­у­ка­ма, про­по­ве­ди­ма,
по­сла­ни­ца­ма мо­гао на­ћи ре­ше­ње за не­ки свој
жи­вот­ни или ду­хов­ни про­блем. Ср­би су за­и­
ста бла­го­сло­ве­ни да су за па­три­јар­ха има­ли
та­квог ду­хов­ног оца ко­ји је по све­му био узор:
по сво­јој љу­ба­ви за Хри­ста, за Цр­кву, за свој
на­род, за све на­ро­де све­та, за бли­жње, за стра­
дал­не... Ра­до су љу­ди слу­ша­ли и ци­ти­ра­ли
ре­чи и по­у­ке свог Па­три­јар­ха сма­тра­ју­ћи га
Бож­јим чо­ве­ком ко­ји се већ на зе­мљи по­све­
тио. За­то и не чу­ди што су ре­ке оних ко­ји иду
у цр­кву и оних ко­ји не иду ре­дов­но у цр­кву,
оних ко­ји су кр­ште­ни, али и оних ко­ји су не­кр­
ште­ни, по­те­кле ка Па­три­јар­хо­вом од­ру да се
по­кло­не и узму ње­гов по­след­њи бла­го­слов.
Ко­ли­ку нам је љу­бав и ми­лост Го­спод ука­зао
да­ру­ју­ћи нам ова­квог па­три­јар­ха, го­во­ри и то
ко­ли­ки је од­јек вест о ње­го­вом упо­ко­је­њу има­ла
у дру­гим пра­во­слав­ним зе­мља­ма, и не са­мо пра­
во­слав­ним. Ево ка­ко грч­ка штам­па пре­но­си:
„У су­прот­но­сти са кли­мом на­ци­о­на­ли­за­ма
ко­ји је на­му­чио на­ро­де бив­ше Ју­го­сла­ви­је
’90-их го­ди­на и у тре­ну­ци­ма ка­да су људ­ске
вред­но­сти би­ле на про­би, срп­ски ду­хов­ни
па­стир ни­је се по­ву­као пред мр­жњом и фа­на­
ти­змом уче­ћи увек о љу­ба­ви и су­жи­во­ту ме­ђу
на­ро­ди­ма. Па­три­јарх Па­вле је био по­себ­но
во­љен и ока­рак­те­ри­сан од љу­ди као „жи­ви
све­тац“ због јед­но­став­но­сти жи­во­та и
ис­трај­но­сти у при­ме­њи­ва­њу Је­ван­ђељ­ске
на­у­ке у људ­ским од­но­си­ма.“
„Ово је био Па­вле срп­ски. Та­кви тре­ба да
бу­ду пред­став­ни­ци Божји на зе­мљи. Ње­гов
аскет­ски лик на пр­ви по­глед иза­зи­вао је не­ве­
ро­ват­но по­што­ва­ње. Био је је­дан мр­ша­ви
ста­рац за­о­ку­пљен не ово­зе­маљ­ским до­бри­ма,
не­го пре све­га до­бри­ма веч­но­сти. Веч­ни жи­вот
био је у ње­го­вим ми­сли­ма и ње­го­вим бе­се­да­ма.“
Пре­вод на грч­ки је­зик тек­с та „Пор­трет
па­три­јар­ха Па­вла“ но­ви­на­ра НИН-а Јо­ва­на
Ја­њи­ћа из ја­ну­ар­ а 2005. године об­ја­вљен је на
ве­ћи­ни сај­то­ва ко­ји та­ко­ђе пре­но­се вест о упо­
ко­је­њу по­гла­ва­ра Срп­ске Цр­кве. Ути­сак ко­ји је
 Православни Мисионар l 47

на­ки­ма – ­
Ср­би­ма
кроз чла­нак оста­ви­ла лич­ност Па­три­јар­ха
Па­вла огле­да се у број­ним ко­ме­н­тари­ма:
„Је­дан све­ти­тељ ко­ји је жи­вео у исто вре­ме у
ко­ме и ја те­лом жи­вим и ди­шем. Пу­но пу­та
ка­да се раз­о­ча­ра­вам сво­јим па­до­ви­ма, под­
се­тим се: они су би­ли све­ти. Са­да, ме­ђу­
тим, ка­да ви­дим да у жи­во­ту, у сва­ко­дне­
ви­ци по­сто­је љу­ди ко­ји жи­ве у истом
гра­ду или у не­кој дру­гој зе­мљи где по­сто­ји
пу­но љу­ба­ви и пу­но стр­пље­ња, где све то
цр­пе од Бо­га, та­да на­ла­зим свој мир, јер
не сма­трам ви­ше да су све­ти­те­љи то­ли­
ко да­ле­ки. Док сам чи­та­ла текст не­за­си­
то, не же­ле­ћи да до­ђе крај, сла­ви­ла сам
Бо­га и бла­го­да­ри­ла сам што је по­сто­јао
овај то­ли­ко не­жан, не­на­ме­тљив, стр­пљив,
не­у­мо­ран и јед­но­ста­ван чо­век и осе­ћа­ла
сам нео­пи­си­ву ра­дост ко­ју не осе­ћам че­сто
и ко­ју не мо­гу да ис­ка­жем ре­чи­ма. Као да
сам га по­зна­ва­ла. Не­ка му Бог по­да­ри веч­ни
по­кој, а ми да до­би­је­мо ње­гов бла­го­слов.“
„ Са­мо су­зе те­ку из мо­јих очи­ју и јед­на
мо­ли­тва: Не­ка нас Го­спод по­ми­лу­је и не­ка
нас учи­ни да ли­чи­мо ма­кар ма­ло на ову
ду­шу.“
Оста­је нам на­да да ће, као што је
био и за жи­во­та, и из веч­но­сти
на­ста­ви­ти да бу­де све­ти­ло чи­та­
Фото: ђакон Драган С. Танасијевић

вом срп­ском ро­ду и да ће за­у­

век би­ти наш мо­ли­тве­ник и
за­с туп­ник пред Ли­цем
Го­спод­њим.  m
48 l
6/2009.
Та­тја­на Ра­дић
Све­тил­ник ­
на­шег вре­ме­на
Као Па­три­јарх срп­ски, сво­је
пр­вен­ство ме­ђу јед­на­ки­ма,
а и сва­ко пр­вен­ство ме­ђу љу­ди­ма,
схва­там као пр­вен­ство слу­же­ња,
жр­тве и кр­ста.
Па­три­јарх срп­ски Па­вле
Шест сто­ти­на хи­ља­да не­мих, хо­да­ју­ћих, ује­
ди­ње­них ср­ца кре­та­ло се у по­вор­ци гра­дом
Бе­о­гра­дом, ко­ји је на тре­ну­так (а го­то­во да је
веч­ност би­ла у пи­та­њу), за­и­ста по­стао БЕ­О­
град – и не са­мо то – по­стао је све­тли­ји, ми­ри­
сни­ји...
Да ли сви чла­но­ви срп­ског дру­штва до­жи­
вља­ва­ју Па­три­јар­ха Па­вла као све­тил­ни­ка вре­
ме­на? Да ли пре­ма ње­му, ка­ко је ових да­на
обич­но мо­гло да се чу­је у ме­ди­ји­ма, љу­ди га­је
са­мо по­зи­тив­на се­ћа­ња и осе­ћа­ња? Ко су они
ко­ји не из­ра­жа­ва­ју ле­по ми­шље­ње, да ли
та­квих има? На кра­ју, али не ма­ње ва­жно, ко­је
ме­сто и ка­кву уло­гу је наш Па­три­јарх Па­вле
имао у дру­штву?
Ка­да је иза­бран на ме­сто па­три­јар­ха, све­до­
ци ка­жу да је је­ди­ни ме­ђу епи­ско­пи­ма ко­ји
истин­ски ни­је же­лео да бу­де па­три­јарх, али је
на кра­ју ре­као: „Ја се по­ко­ра­вам ва­шем из­бо­ру
и на­дам се да ће Го­спод по­мо­ћи Цр­кви сво­јој
да у ме­ни не бу­де онај ко­ји ће је уни­зи­ти.“ И
за­и­ста, он је та­ко и жи­вео, та­ко смо га ви­де­ли,
та­ко смо га до­жи­вља­ва­ли, био је исти као и
ве­ћи­на, а опет до­вољ­но дру­га­чи­ји и до­вољ­но
по­се­бан, али на та­кав на­чин да ни­ко­га сво­јом
по­себ­но­шћу не по­вре­ди.
Ка­ко ка­же но­ви­нар Јо­ван Ја­њић: „Они ко­ји
су ра­то­ва­ли про­тив Ср­ба, на­па­да­ли су га са­мо
за­то што је Ср­бин. Сма­тра­ли су да је са­мом
том чи­ње­ни­цом при­стра­сан. Власт га је на­па­
да­ла што је од­ла­зио на де­мон­стра­ци­је и дру­ге
ску­по­ве опо­зи­ци­је, а опо­зи­ци­ја за­то што је
од­ла­зио на др­жав­не при­је­ме.“ Све­ти Ар­хи­је­
реј­ски Си­нод бу­нио се што је пот­пи­сао спо­ра­
зум у Деј­то­ну. Ако се вра­ти­мо у про­шлост и
по­гле­да­мо ши­ре на Па­три­јар­хов ути­цај уви­де­
ће­мо да је он био чо­век бла­ге ре­чи, али су те
ре­чи има­ле да­ле­ко­се­жан ути­цај и го­то­во
зе­мљо­тре­сне по­сле­ди­це. Па­три­јарх Па­вле био
је укљу­чен у сва дру­штве­на пи­та­ња – пи­сао је,
апе­ло­вао, умо­ља­вао и све­тов­не и цр­кве­не вла­
сти. 1997. го­ди­не по­вео је пр­ву Ли­ти­ју на
Са­вин­дан на­ме­сто на дан град­ске сла­ве – Спа­
сов­дан – и то баш у вре­ме ви­ше­днев­не сту­
дент­ске бло­ка­де, ка­да се пред њим по­ву­као
по­ли­циј­ски кор­дон у Ко­лар­че­вој ули­ци. Он је
увек онај ко­ји у ми­ру до­ла­зи и у ми­ру од­ла­зи
по Је­ван­ђел­ској: Мир до­му ово­ме. Он је био
чо­век све­та, али са пу­тов­ни­цом ка Цар­ству
Не­бе­ском. Че­сто је ци­ти­рао Све­тог апо­сто­ла
Па­вла, али и Све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког – и је­дан
и дру­ги би­ли су окре­ну­ти на­ро­ду и на­род­ном
до­бру, са по­гле­дом ка Бо­гу.
На пи­та­ње: „Да ли пре­ма ње­му сви љу­ди га­је
по­зи­тив­на се­ћа­ња и осе­ћа­ња?“, илу­стра­тив­но
мо­же да по­слу­жи ско­ра­шња пре­пи­ска са при­
пад­ни­ком АН­ТИ­ФА по­кре­та (огра­нак у Зре­
 Православни Мисионар l 49

ња­ни­ну) ко­ји је ова­ко

ре­као: „Из­но­се­ћи шта
за­ме­ра­мо Па­влу, ми у ства­
ри и кри­ти­ку­је­мо све ње­го­
ве не­кри­тич­ке след­бе­ни­ке
и ква­зи­след­бе­ни­ке.“ А на то
мо­же­мо од­го­во­ри­ти Па­три­
јар­хо­в ом бе­с е­дом на­кон
чи­та­ња Је­ван­ђе­ља у то­к у
Ли­т ур­ги­је, где је он, же­ле­ћи
да по­у­чи пој­це ка­ко пра­вил­но
да пе­ва­ју, ова­ко ре­као, (па­ра­
фра­за): „Мо­ра ис­прав­но да се
ак­цен­т у­је „По­дај Го­спо­ди“, да не
би сви по­ми­сли­ли као је­дан без­
бо­жник ко­ји ми је ре­као: „Ви у
цр­кви пе­ва­те по­дај го­спо­ди, са­мо још
ма­ло фа­ли да поч­не­те да пе­ва­те не дај
си­ро­ти­њи“. Овим је хтео да ка­же да је
Фото: Хаџи Марко Вујичић
ва­жно да све што ра­диш у жи­во­т у
бу­де ура­ђе­но са сми­слом и до­ве­
де­но до кра­ја, да је сва­ка слу­жба
ва­жна и по­што­ва­на уко­ли­ко се
и ми пре­ма њој од­но­си­мо са
по­што­ва­њем.
На кра­ју, мо­же­мо и тре­ба да
се за­пи­та­мо: „Да ли је с Њим
не­стао и по­след­њи учи­тељ
ко­ји нас је учио да бор­бу
про­тив зла поч­не­мо бор­бом
про­тив зла у се­би?“, као што
се пи­т а књи­жев­ник
Љу­бо­мир Си­мо­вић.  m
50 l
6/2009.
Алек­сан­дар Са­вић
По­зна­ва­лац ово­свет­
све­док На­у­ке Хри­ст
Јер хри­шћан­ство је­сте то:
зна­ње на­у­ке еван­ђел­ске, на­у­ке
Го­спо­да Ису­са Хри­ста и жи­вот
по тој на­у­ци сва­ко­га да­на,
сва­ко­га ча­са, сва­ко­га ми­ну­та.
Па­три­јарх срп­ски Па­вле
Да се на осно­ву оце­на из основ­не шко­ле
од­лу­чи­ва­ло чи­ме би наш Па­три­јарх Па­вле
тре­ба­ло да се ба­ви у сво­јим зре­лим го­ди­на­ма,
он би нај­ве­ро­ват­ни­је био про­фе­сор фи­зи­ке
или ма­те­ма­ти­ке, лекар или шта год дру­го из
до­ме­на при­род­них на­у­ка. Ни­ко не би ни по­ми­
слио да ће би­ти ве­ро­у­чи­тељ, мо­нах, све­ште­
ник, вла­ди­ка и па­три­јарх јер је из ве­ро­на­у­ке
имао двој­ку. Овај при­мер до­вољ­но опо­ми­ње
да не мо­же­мо (и не сме­мо) на осно­ву школ­
ских оце­на це­ни­ти чо­ве­ка и про­ме­ра­ва­ти
ње­го­ве до­ме­те.
Ко­ли­ко је Па­три­јарх во­лео при­род­не на­у­ке
го­во­ри и по­да­так да је, док је сту­ди­рао на
Бо­го­слов­ском фа­кул­те­т у, упо­ре­до ван­ред­но
за­вр­шио гим­на­зи­ју да би мо­гао да упи­ше
Ме­ди­цин­ски фа­кул­тет. Сти­гао је до дру­ге
го­ди­не ме­ди­ци­не, и из­ме­ђу оста­лог за­то је ве­о­
ма по­што­вао и слу­шао са­ве­те ле­ка­ра. Да му
Го­спод ни­је на­ме­нио слу­жбу ко­ју је са сми­ре­
њем при­хва­тио и на нај­бо­љи на­чин ис­пу­нио,
ве­ро­ват­но би на­ста­вио Ме­ди­цин­ски фа­кул­тет
и по­ку­шао да сте­че­но зна­ње при­ме­ни та­ко да
бу­де на корист по­тре­би­ти­ма.
Чу­ло се ових да­на да Па­три­јарх Па­вле као да
је био ван овог вре­ме­на, да је по­гре­шио век,
бар у оном сми­слу нео­п­те­ре­ће­но­сти мо­дер­ним
и на­уч­ним те­ко­ви­на­ма ко­је су нам на рас­по­ла­
га­њу. Чи­ни се, ипак, да је Па­три­јарх Па­вле
за­пра­во на нај­му­дри­ји на­чин раз­бо­ри­то ко­ри­
стио и у пра­вој ме­ри при­сва­јао оно што му је
би­ло по­треб­но. Ње­гов од­нос пре­ма на­у­ци у
мла­дим да­ни­ма (а та­да су му ви­ше од­го­ва­ра­ли
пред­ме­ти где не мо­ра да се ме­мо­ри­ше, као што
су ма­те­ма­ти­ка и фи­зи­ка) за­др­жао је и у зре­лом
до­бу, па је та­ко био спре­ман да од­го­во­ри и на
нај­ком­пли­ко­ва­ни­ја пи­та­ња, уко­ли­ко је сма­
трао да је то по­треб­но (и, на­рав­но, уко­ли­ко је
сма­трао да по­се­ду­је до­вољ­но пред­зна­ња да
из­ве­де за­кљу­чак). Ин­те­ре­сант­но је да је сам
Па­три­јарх го­во­рио да се на­кон шко­ло­ва­ња у
сло­бод­но вре­ме ба­вио фи­зи­ком и да је ра­до
чи­тао члан­ке и књи­ге ко­је су се ба­ви­ло од­ре­ђе­
ним те­ма­ма из обла­сти фи­зи­ке и ме­ди­ци­не.
Умео је да раз­го­ва­ра као рав­но­пра­ван са­го­вор­
ник са про­фе­со­ри­ма фа­кул­те­та, али, што је
још ва­жни­је (и го­во­ри у при­лог ње­го­вој ве­ли­
чи­ни) умео је да се спу­сти на ни­во нео­бра­зо­ва­
ног чо­ве­ка и да му при­бли­жи на­у­ку Го­спод­њу.
Ин­те­ре­сан­тан је и од­нос ко­ји је Па­три­јарх
имао пре­ма бо­го­сло­вљу. Ње­го­ве ре­чи нај­бо­ље
го­во­ре о то­ме: „Јер хри­шћан­ство је­сте то: зна­ње
на­у­ке еван­ђел­ске, на­у­ке Го­спо­да Ису­са Хри­ста и
жи­вот по тој на­у­ци сва­ко­га да­на, сва­ко­га ча­са,
 Православни Мисионар l 51

­ске на­у­ке и­ На­у­ка еван­ђе­лска ­

и на­у­ка Го­спод­ња
је­сте на­у­ка ко­јом се ­

о­ве он пре све­га ба­вио

сва­ко­га ми­ну­та.“ На­у­

ка еван­ђе­лска и на­у­ка
Го­спод­ња је­сте на­у­ка
ко­јом се он пре све­га
ба­вио. Та­кво схва­та­ње
хри­шћан­ског жи­во­та,
где са­мо жи­вље­ње „по
тој на­у­ци сва­ко­га да­на...“
је­сте ујед­но и нај­бо­ље
из­у­ча­ва­ње, осве­до­че­но је
при­ме­ром ње­го­вог жи­во­
та. По­ред од­ва­жно­сти да се
ухва­ти у ко­штац са про­бле­
ми­ма фи­зи­ке, ма­те­ма­ти­ке и
ме­ди­ци­не, оно што је сви­ма
пре­по­ру­чи­вао и че­му се
пот­пу­но по­све­тио би­ла
је Вр­хун­ска На­у­ка
Го­спо­да Ису­са Хри­
ста и жи­вот по
њој.  m
Фото: ђакон Драган С. Танасијевић
52 l
6/2009.
Ха­џи Дра­ган По­по­вић
Међу зна­ме­ни­т
по­кло­нич­ког бро­
на­шим све­тим срп­ским зе­мља­
ма по­сто­је из­у­зет­ни ма­на­сти­ри
и за­ду­жби­не ко­је сва­ко тре­ба да
оби­ђе пре ве­ли­ких „ха­џи­лу­ка“ у
Све­т у Зе­мљу: Све­та го­ра Си­нај­
ска, Све­та го­ра Атон­ска, Све­та
Ру­си­ја...
Ипак, пре све­га, тре­ба по­се­ћи­
ва­ти ре­дов­но бо­го­слу­же­ња у
сво­јој пра­во­слав­ној па­ро­хиј­ској
цр­кви и та­ко ду­хов­но са­зре­ва­ти и
за по­кло­нич­ка пу­то­ва­ња. У Ср­ба
по­сто­је чи­та­ви гра­до­ви из ко­јих су
го­то­во сви углед­ни­ји љу­ди ишли на
по­кло­ње­ње у Све­т у Зе­мљу. То су би­ли:
Ја­го­ди­на, Пи­рот (ко­га ина­че Све­ти Вла­ди­ка
Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић на­зи­ва­ше ма­лим Је­ру­
са­ли­мом), Ниш и дру­ги. На­и­ме, цео град је
ис­пра­ћао по­кло­ни­ке, а за­тим све­ча­но до­че­ки­
вао. По­кло­ни­ци су са пу­та сви­ма до­но­си­ли по
не­ки дар осве­ћен на Гро­бу Го­спод­њем.
За­ни­мљи­во је да су та­ква пу­то­ва­ња пред­у­зи­
ма­ли углав­ном пе­шке пре­ко Ца­ри­гра­да, Ана­
до­ли­је, Си­ри­је и Ли­ба­на. Уко­ли­ко би се ус­пут
раз­бо­ле­ли и не би сти­гли у Је­ру­са­лим о Вас­кр­
су, до­би­ја­ли су епи­тет Јек­сик ха­џи­је. Онај ко је
од­ла­зио лич­но до­би­јао је ти­т у­лу ха­џи ис­пред
сво­га име­на, а ње­го­ви по­том­ци су ову ти­т у­лу
мо­гли до­да­ти ис­пред сво­га пре­зи­ме­на.
Пр­ви зна­ни срп­ски ха­џи­ја, у Све­т у Зе­мљу
сти­же на Цве­ти у 10. ве­ку. Би­ла је то Све­та
Пет­ка. Она је на по­кло­ње­ње до­шла по бла­го­
сло­ву сво­га ду­хов­ни­ка, игу­ма­на сту­дит­ског
ма­на­сти­ра, крај Ца­ри­гра­да, Све­тог Си­ме­о­на
Бо­го­бо­ја­жљи­вог, ка­да је има­ла са­мо 21 го­ди­ну.
Са со­бом је но­си­ла и ње­гов дар - Све­то пи­смо
те­шко је­дан ки­ло­грам. Под­ви­за­ва­ју­ћи се, у
Све­тој Зе­мљи је про­ве­ла пу­них 45 го­ди­на, тј.
до сво­је 66 го­ди­не.
Све­та Пет­ка је пр­ви срп­ски по­кло­ник Све­те
Зе­мље, али је си­гур­но нај­зна­чај­ни­ји Све­ти
Са­ва Срп­ски, од ко­га су срп­ском ро­ду оста­ла и
пр­ва пи­са­на све­до­чан­ства о Је­ру­са­ли­му и Све­
тој Зе­мљи. По јед­ном Ср­би­ну, по­врат­ни­ку из
Све­те Зе­мље, Са­ва ша­ље да­ро­ве игу­ма­ну сту­
де­нич­ком Спи­ри­до­ну и пи­смо у ко­јем је ста­ја­
ло: да су пу­то­ва­ли до Све­те Зе­мље го­ди­ну
да­на, да су се не­ки од по­слу­ге раз­бо­ле­ли, а за
по­кло­не ко­је ша­ље игу­ма­ну ка­же да их сваг­да
но­си са со­бом, јер то је оно што по­ла­га­ше на
Хри­стов Гроб. О да­ро­ви­ма го­во­ри све у де­ми­
ну­ти­ви­ма: ша­љем ти овај кр­стић, убру­сић,
по­ја­сић, ка­мен­чић... У свој све­ти жи­вот Са­ва
ће уде­ну­ти два по­кло­нич­ка пу­то­ва­ња у Све­т у
Зе­мљу, пр­во 1229, и дру­го 1234. го­ди­не.
Сле­де­ћи за­пис из Је­ру­са­ли­ма са­чу­ван је и
по­ти­че од Ни­ко­на Је­ру­са­лим­ца (15. век), ко­ји
је на пи­смо свог ду­хов­ног че­да, Је­ле­не Бал­шић,
од­го­во­рио са три пи­сма, три ду­хов­не по­у­ке.
С по­чет­ка 17. ве­ка има­мо кра­ће пу­то­пи­се по
све­тим ме­сти­ма Па­ле­сти­не, од Ми­тро­по­ли­та
кра­тов­ског Ми­ха­и­ла.
Из 1630 - те по­зна­ти су пу­то­пи­си про­и­гу­ма­
на хи­лан­дар­ског Ла­врен­ти­ја ко­ји је у Све­т у
Зе­мљу по­шао из Хи­лан­да­ра.
Са­рај­ли­ја Га­ври­ло Та­дић ишао је у Све­т у
Зе­мљу 1662. го­ди­не. Са­ста­вио је про­ски­ни­та­
ри­он - во­дич кроз све­та ме­ста.

им пут­ни­цима ­
­ да Срп­ске Цр­кве
Па­три­јарх Па­вле од­ла­зи три пу­та
на по­кло­ње­ње у Свету Земљу
Не­пот­пун ру­ко­пис остао је од ве­ли­ког срп­
ског по­кло­ни­ка, Па­три­јар­ха Ар­се­ни­ја III Цр­но­
је­ви­ћа, по­зна­ти­јег као Чар­но­је­ви­ћа из 1683.
го­ди­не.
Ипак, нај­пот­пу­ни­ји пу­то­пис у Ср­ба остао је
од је­ро­мо­на­ха фру­шко­гор­ског ма­на­с ти­ра
Ве­ли­ка Ре­ме­та, Је­ро­те­ја Ра­ча­ни­на ко­ји је 1703.
из Бе­о­гра­да кре­нуо за Све­т у Зе­мљу са сед­мо­ро
љу­ди. Ме­ђу њи­ма је би­ла јед­на же­на из Ири­га
и зва­ла се Не­да. Он у Све­тој зе­мљи оста­је све
до 1705. го­ди­не опи­с у­ју­ћи ка­ко де­та­ље, та­ко и
нај­та­на­ни­је ути­ске са пу­то­ва­ња: у под­нож­ју
Си­на­ја у пу­сти­њи, не­ма ни­чег сем не­ких бе­лих
пти­ца и два бе­ла ми­ша; ка­ко је ви­део стар­ца
ко­ме по тре­ћи пут ни­чу зу­би... Али је нај­зна­
чај­ни­је то што је опи­си­вао бо­го­слу­же­ња на
Хри­сто­вом Гро­бу упо­ре­ђу­ју­ћи их при том, са
бо­го­слу­же­њи­ма у срп­ској цр­кви.
Православни Мисионар l 53
Јо­ван Да­мја­но­вић - Бу­ди­мац оста­вио је за­пис
о Све­тој Зе­мљи из 1720. го­ди­не. Зна­ме­ни­ти
Ср­бин Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је је­ро­ђа­кон
Хри­сто­фер Же­фа­ро­вић је 1748. го­ди­не об­ја­
вио у Бе­чу по­кло­нич­ки пу­то­пис о Све­тој
Зе­мљи - Опи­са­ни­је све­то­га Бо­жи­ја гра­да Је­ру­
са­ли­ма.
Бе­о­град­ски Ми­тро­по­лит Ми­ха­и­ло о по­кло­
ње­њу Све­тој Зе­мљи пи­сао је 1883. го­ди­не ка­да
је у све­тој Па­ле­сти­ни и био, а 1886. го­ди­не
об­ја­вио књи­гу по на­сло­вом Хри­шћан­ске све­
ти­ње на ис­то­ку!
По­сле сво­је аб­ди­ка­ци­је, а у же­љи да одах­не
„од све­га“, краљ Ми­лан Обре­но­вић кре­ну­ће с
про­ле­ћа 1889. го­ди­не пут Све­те Зе­мље. Вр­ло
леп ин­фор­ма­тив­ни за­пис са тог пу­та оста­вио
нам је ње­гов ађу­тант, ђе­не­рал Ми­ха­и­ло
Ра­шић.
54 l
6/2009.
И по­след­ња два срп­ска па­три­јар­ха су би­ли
по­кло­ни­ци Гро­ба Го­спод­њег. Па­три­јарх Гер­
ман по­кло­нио се 1959. го­ди­не Жи­во­но­сном
Гро­бу Го­спод­њем, али је ишао и у Си­ри­ју, Јор­
дан и Еги­пат. Ави­о­ном је у Ср­би­ју до­нео Бла­
го­дат­ни огањ у фе­ње­ру, као и 100 ки­ло­гра­ма
пра­вог та­мја­на ко­ји се у цр­ква­ма ко­ри­стио до
на­ших да­на.
Бла­же­нопо­чив­ши Па­три­јарх срп­ски Па­вле (+
2009.) од­ла­зи три пу­та на по­кло­ње­ње Хри­сто­
вом Гро­бу. Пр­ви пут, као је­ро­мо­нах, да­ле­ке
1957, по­ла­зи на по­кло­ње­ње из Ати­не са гру­пом
грч­ких сту­де­на­та. По­сле по­кло­ње­ња Хри­сто­
вом и Бо­го­ро­ди­чи­ном Гро­бу, са­ли Тај­не Ве­че­ре
на Си­о­ну и Све­тој Ма­слин­ској го­ри, на Ве­ли­ки
Че­твр­так, је­ро­мо­нах Па­вле узе­ће уче­шће у
Об­ре­ду „пра­ња но­гу“. Та­да ће је­ру­са­
лим­ски Па­три­јарх Ве­не­дикт (+ 1980.)
опа­сан убру­сом и ње­му, као и оста­лој
је­да­на­е­сто­ри­ци све­ште­ни­ка, опра­ти
ле­ву но­гу; сим­во­лич­но као што Хри­стос
опра но­ге сво­јим апо­сто­ли­ма у Гор­њој
со­би Све­тог Јо­ва­на Бо­го­сло­ва. Као и
мно­ги­ма, по­сле Је­ру­са­ли­ма, ње­гов
жи­вот ће се зна­чај­но про­ме­ни­ти. Те
1957. го­ди­не у Бе­о­град сти­же грч­ки
ар­хи­е­пи­скоп Хри­зо­сто­мос ко­ји упо­зна­
је Па­три­јар­ха Ви­кен­ти­ја и оста­ле ар­хи­
па­сти­ре Срп­ске Цр­кве о све­том жи­во­ту
је­ро­мо­на­ха Па­вла. Исте го­ди­не, на пред­
лог грч­ког ар­хи­е­пи­ско­па, је­ро­мо­нах
Па­вле по­ста­ће епи­скоп.
Па­три­јарх Па­вле би­ће у Све­том гра­ду
Је­ру­са­ли­му 2000. и 2004. го­ди­не, ка­да ће
га са де­ле­га­ци­јом Срп­ске Цр­кве при­ми­
ти изра­ел­ски пред­сед­ник Вајс­ман.
Го­спо­дин Вајс­ман је та­да од Ње­го­ве
Све­то­сти до­био уко­ри­че­ни ко­жни ком­
плет књи­га „Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да“.
При­ма­ју­ћи по­клон, ве­ро­ват­но због
те­жи­не ком­пле­та књи­га, ре­као је: „Ва­ша
Све­то­сти, има­те те­шку исто­ри­ју.”
Од два­на­ест срп­ских ар­хи­еп ­ и­ско­па
до устрој­ства Па­три­јар­ши­је, тј. до 1346.
го­ди­не, че­тво­ри­ца су би­ли по­кло­ни­ци
Гро­ба Го­спод­њег и сва че­тво­ри­ца про­
гла­ше­ни за Све­те. Би­ли су то: Све­ти Са­ва,
Све­ти Ев­ста­ти­је Пр­ви, Све­ти Са­ва Дру­ги, Све­
ти Јо­а­ни­ки­је Пр­ви.
Ни­су сви они ко­ји оду у Све­т у Зе­мљу по­кло­
ни­ци и ха­џи­је - ма­да на па­пи­ру мо­гу би­ти - јер
то ни­је циљ сам по се­би. Има мно­го пут­ни­ка
ту­ри­ста и аван­т у­ри­ста. За­то је оба­ве­за да
да­на­шњи по­кло­ни­ци схва­те бла­го­слов ко­ји им
је дат на од­го­вор­ност и да том бла­го­сло­ву са­о­
бра­зе жи­вот свој, не пре­у­ве­ли­ча­ва­ју­ћи свој
по­кло­нич­ки под­виг. Јер Го­спод не тра­жи од
нас да сви иде­мо у Је­ру­са­лим и Све­т у Зе­мљу,
не­го Го­спод тра­жи од нас да бу­де­мо љу­ди, ка­ко
је го­во­рио наш Па­три­јарх Па­вле, тра­жи чи­сто
ср­це ко­јим се по­ста­је ста­нов­ник Не­бе­ског
Је­ру­са­ли­ма. То је сми­сао.  m

Алек­сан­дар За­го­рац
На пу­ту до одра
ре­ну­ли смо ка Са­бор­ној цр­кви.
Не­бо без обла­ка, дан то­пао,
на­из­глед не­што ду­жи.
У су­мрак угле­да­смо ред, из­бив­
ши не­где на сре­ди­ни Кнез-Ми­
ха­и­ло­ве. Очи нам се сре­то­ше у
не­ве­ри­ци: „Где је по­че­так?“
Сто­ти­ну ме­та­ра, две­ста...
Успо­ра­в а­мо. Пра­ти­мо
гру­пу ко­ја се за­пу­ти­ла
ка истом од­ре­ди­шту.
Сви же­ле да што пре
поч­ну са че­ка­њем, што
пре стиг­ну до цр­кве, да
це­ли­ва­ју ру­к у... Али,
не­стр­пље­њу ни­ко не
да­је оду­шка, осим
мо­ж да по­не­ком
крет­њом или на
мах гла­сни­јем го­во­
ру, ко­ји би се по­том
сти­шао сам од се­бе,
да не ре­ме­ти...?
Ка­ко од­ре­ди­ти оно
на шта смо, и не­све­
Фото: ђакон Драган С. Танасијевић
Православни Мисионар l 55
сно, та­ко пом­но па­зи­ли, че­ка­ју­ћи да се опро­
сти­мо?
Го­во­ри­ли смо ти­ше. Ре­чи су нам зву­ча­ле
па­жљи­ви­је. Се­тих се сти­хо­ва пе­сни­ка, ко­ји­ма
се пи­тао: „Где ми је мир...не­про­бо­јан мир?“.
„Ево не­про­бој­ног ми­ра...“, по­ми­слио сам, „...из
на­шег опи­пљи­вог за­јед­ни­штва, на­шег из­во­ра.
Не­про­бо­јан, осве­штан уз­вра­ће­ном љу­ба­вљу
на­шег...“.
– Се­ћаш ли се, же­но, оног де­те­та ко­је је
но­ви­нар упи­тао ка­ко нам се зо­ве па­три­јарх?,
обра­тих се су­пру­зи.
– Да, ми­слим да је би­ла де­вој­чи­ца. Ре­кла је...
то је „Па­три­јарх-Па­вле-Бу­ди­мо-Љу­ди“!
– Је­сте, је­сте! – ре­че чо­век ис­пред нас, окре­
нув­ши ли­це. И он је ста­јао са су­пру­гом.
Оца су ис­пра­ћа­ла ње­го­ва де­ца. Раз­ли­чи­та по
мно­го че­му: го­ди­на­ма, сна­зи, здра­вљу... Али
је­дин­с тве­на по љу­ба­ви, очин­ској, љу­ба­ви
ко­јом су, пре­по­знав­ши оно­га ко­га во­ле, пре­по­
зна­ва­ли и јед­ни дру­ге, искре­но, не­се­бич­но...
Упо­ре­до са ко­ло­ном де­ди­ца се­ди на рас­клоп­
ној сто­ли­ци. По­ме­ра ју на сва­ких по­ла са­та,
пра­те­ћи од­ми­ца­ње ре­да. Лак­то­ве је згр­чио уз
те­ло. Ви­ди се да му је хлад­но. Не­ко му го­во­ри
да ста­ри и бо­ле­сни мо­гу да уђу на боч­ни улаз
Са­бор­не цр­кве, без че­ка­ња. За­хва­љу­је се, али
он то не же­ли. Мо­жда има и оних ко­ји­ма је
те­же не­го ње­му, ка­же, па сто­је, не жу­ре.
56 l
6/2009.
Фото: ђакон Драган С. Танасијевић
Но­ви­на­ра ко­ји че­ка зо­ву ко­ле­ге. Ка­жу му да
по­ђе са њи­ма – из­ве­шта­чи има­ју пред­ност, не­ма
по­тре­бе да сто­ји. Али ни он не же­ли да на­пу­сти
ред. За ње­га је баш че­ка­ње бит­но. Го­во­ри да је,
пи­шу­ћи о до­ста не­ми­лих ства­ри, по­чео да гу­би
ве­ру у на­шег чо­ве­ка; да га сма­тра се­бич­ним,
ли­це­мер­ним... У ре­ду је већ пе­ти час. Гле­да,
ми­сли, осе­ћа... и ка­је се! Ка­је се што се огре­шио
о сво­ју бра­ћу. Ка­же: „Ве­че­рас, но­ћас, ових да­на,
ако смо и зна­ли да гре­ши­мо, по­себ­но пре­ма
бли­жњи­ма, ево ка­ко де­лом мо­ли­мо за опро­
штај! Уми­ли­ли смо се, љу­ди, уми­ли­ли...“ По­гле­
дав­ши око се­бе, ухва­ти при­ја­те­ља за ра­ме­на:
„...Али не са­ми, не без Бо­га, не без на­шег Па­вла!
Ово и ова­ко... да се са­бе­ре­мо... да нас је то­ли­ко...
да смо јед­но... са­мо Бог, са­мо Бог то мо­же!
А зна­мо ко га за то и да­ље мо­ли...!“. За ње­га,
оста­нак са бра­ћом ко­јој се „вра­ћа ду­шом“, ни­је
био на­пор, већ „при­ви­ле­ги­ја“. При­ја­тељ му сти­
ска ша­ку, пре­ба­цив­ши ка­ме­ру у дру­гу:
– Имаш пра­во. Да не ра­дим, да знаш да бих
остао...
– Не­ка, не­ка, са­мо ти сни­ми што ви­ше, да се
До­бро што да­ље и ви­ди и чу­је!
Ра­ста­ју се. А око њих, ис­под по­спа­них очи­ју
про­ви­ру­ју осме­си. Ја­сно се при­ме­ћу­је. Све­тло
са ули­це и окол­них згра­да си­ја као по­ли­је­леј.
Не­ки ме­тар да­ље пре­по­зна­ју се при­ја­те­љи из
Удру­же­ња књи­жев­ни­ка. Је­дан од њих це­ли­вао
је ру­ку Па­три­јар­ха још пр­ве но­ћи, ка­да је ред
ишао дуж Бран­ко­вог мо­ста. Ипак, сва­ко ве­че
хо­да од по­чет­ка ре­да, где год да је, па до Са­бор­
не цр­кве. За­ди­вљен је и об­у­зет стра­хо­по­што­
ва­њем: из­гле­да му као да се цр­кве­ни свод пру­
жио пре­ко це­лог гра­да, да се не­пре­с та­на
Ли­т ур­ги­ја за­и­ста и пот­пу­но оства­ру­је, да се
ја­сно осе­ћа у сва­кој ре­чи и сва­ком ћу­та­њу, у
је­дин­ству та­ко сна­жном и бла­го­сло­ве­ном, да
се пи­та хо­ће ли икад уме­ти ре­чи­ма да га ис­ка­
же. Онај дру­ги, ко­ји сто­ји у ре­ду, пре­при­ча­ва

Фото: ђакон Драган С. Танасијевић
му ре­чи но­ви­на­ра од ма­ло­пре. Под­се­ћа­ју га на
је­ван­ђељ­ску при­чу о блуд­ном си­ну. Књи­жев­
ник ко­ји се ше­тао је ус­хи­ћен: „Ли­т ур­ги­ја, сла­
ва Бо­гу, пра­ва ли­т ур­ги­ја, ка­жем ти!“.
Из цр­кве су по­сла­ли мла­ђе, чте­це, бо­го­сло­
ве, да на­ро­д у де­ле во­д у. Пра­тио их је ђа­кон.
Не­ко га је пре­по­знао. Ма­ло ве­ће дру­штво,
њих сед­мо­ро. По по­здра­ви­ма бе­ше ја­сно да се
ду­го ни­с у ви­де­ли. Јед­на од де­во­ја­ка ме­ђу
њи­ма ре­че, ми­сле­ћи на при­че­шће, да мно­го
жа­ли што ни­ка­да ни­је „при­ми­ла да­ро­ве из
Па­три­јар­хо­вих ру­ку“. Ђа­кон се за­ми­сли, па је
упи­та: „Је­си ли си­гур­на да ни­си при­ми­ла
да­ро­ве? По­гле­дај ка­ко смо се сре­ли! По­сле
ко­ли­ко вре­ме­на, сви за­јед­но! Ви­ди шта је
љу­ди, а ко­ли­ко их је тек би­ло за прет­ход­на
два да­на! Ни­с у ли то да­ро­ви? Ни­је ли то
чу­до?“ Де­вој­ка се осмех­ну, клим­нув­ши гла­
вом. „Во­и­с ти­ну!“, ре­че још не­ко.
Православни Мисионар l 57
Фото: Хаџи Марко Вујичић
***
Жао ми је што ни­је би­ло вре­ме­на да раз­го­
вет­ни­је упам­тим бла­же­ни из­раз ли­ца Ње­го­ве
Све­то­сти. Да би се опро­сти­ли сви ко­ји су
че­ка­ли, ни­ко­ме ни­је би­ло до­пу­ште­но за­др­жа­
ва­ње ду­же од две до три се­кун­де. Ни­ка­да,
ме­ђу­тим, не­ћу за­бо­ра­ви­ти осе­ћај ко­ји ме не
на­пу­шта од те но­ћи, тог ју­тра, тог це­ли­ва. Као
да се сва ис­це­љу­ју­ћа, кре­пе­ћа и ра­ду­ју­ћа си­ла
са­бра­ла у јед­но си­ја­ње, на­лик сун­цу, уз чи­је
смо пр­ве зра­ке упа­ли­ли све­ће. Пот­пу­ност...
ра­до­сна ту­га... при­па­да­ње...
По­ро­ди­ца на оку­пу.
Де­ца су пра­ти­ла сво­га оца, у на­руч­је Оче­во.
Он је са­да са на вр­ху сте­пе­ни­шта ко­јим су се
ус­пи­ња­ли за­јед­но, ко­јим их је во­дио, ко­јим их
во­ди и да­ље.
Ти се ко­ра­ци не да­ју за­глу­ши­ти.
Сва­ка је да­љи­на под њи­ма не­моћ­на.  m
58 l
6/2009.

Вар­ја Пер­ко­вић

Три­јумф
спо­ме­на на бла­же­но­по­чив­шег
Па­три­јар­ха Па­вла би­ла је успо­
ме­на и пре ве­сти о упо­ко­је­њу,
ми­сао о ње­му има­ла је јед­ну
до­зу не­ствар­ног и у вре­ме­ну
ње­го­вог зе­маљ­ског жи­во­та. Да
ли смо до­вољ­но че­зну­ли та­да, да
ли смо зна­ли ко­ли­ко нас не­ко
са­вр­ше­но во­ли? Пи­та­мо се је­с у
ли од­го­во­ри на ова пи­та­ња од­го­
нет­ка на све­тлу ми­сти­ку ко­ја окру­
жу­је Па­три­јар­хов лик, у сми­слу: да
сам и сам био сми­рен и у љу­ба­ви,
мо­жда сад не бих био за­чу­ђен, за­те­чен…
Ипак, во­ди­мо се ма­њим кри­те­ри­ју­ми­ма ка­да
се­бе по­сма­тра­мо и од­го­вор не тра­жи­мо већ
слу­ти­мо…

Човек
У да­ни­ма ко­ји су про­те­кли по­ја­њем „Со
свја­ти­ми упокој“ пред па­жњу сва­ко­дне­ви­це
21. ве­ка по­ста­ви­ла се веч­на, ван­смрт­на ди­мен­
зи­ја на­ших жи­во­та. Она је гре­ја­ла при­с у­ством
и то­пло­том тек усну­лог све­тог чо­ве­ка и ши­ри­
ла се је­ван­ђе­љем и пе­смом. Ефе­кат под­се­ћа­ња
на на­шу не­пре­ки­ну­т у ве­зу са Хри­стом кроз
чи­та­ње древ­не књи­ге и у при­ме­ру јед­ног
Ње­го­вог не­по­ме­ри­вог след­бе­ни­ка је­сте од­зив
„броја“, „масе“ и наш стр­пљи­ви по­клон.
Фото: ђакон Драган С. Танасијевић

Ми­сли­ли смо да се то чу­до де­ша­ва­ло са­мо док

је Хри­стос хо­дао зе­мљом, или смо не­све­сно
мо­гућ­ност ап­стра­хо­ва­ли дру­гим вре­ме­ном,
ма­њим раз­во­јем ин­те­лек­та ко­ји је та­да при­
мо­рао Го­спо­да да снис­хо­ди и чи­ни чу­да.
Са­мим тим, из­бе­га­ва­ју­ћи да при­хва­ти­мо
ис­тост љу­ди он­да и са­да ушли смо у зам­ку за

све­то­сти жи­во­та
Па­три­јар­хо­ве бе­се­де ­
има­ју зву­ча­ње. ­
Чу­је­мо их тек као злат­ни
пот­пис на све оно ­
про­жи­вље­но, на вр­ло ­
при­су­тан и вр­ло де­ла­тан
људ­ски жи­вот
хлад­на ср­ца, за­бо­ра­ви­ли на Божје кон­крет­но
уче­ство­ва­ње у на­шем жи­во­т у, на Ње­гов про­
ла­зак у вре­ме. Том ста­њу по­го­ду­је ди­на­ми­ка
ко­јом жи­ви­мо да­нас, култ успе­ха и оно­га ко­ји
је бо­рац а Бог па­сив­ни слу­ша­лац, па евен­т у­ал­
но пру­жи ру­ку ако баш не­ма не­ки кон­кре­тан
са­вет!.. Па­ра­до­ксал­но, Го­спод у ве­ку до­ми­на­
ци­је ин­ди­ви­ду­ал­ног ис­ку­ства, ми­шље­ња, на­ла­
зи но­ви пут до нас, раз­об­ли­ча­ва­ју­ћи пред­ра­с у­
ду да се си­ла лич­но­сти ме­ри ње­ном спо­ља­
шњом про­ја­вом, ње­ном бу­ком и за­сле­пљу­ју­
ћим сја­јем. На­ше сва­ко­днев­но од­но­ше­ње пре­
ма соп­стве­ном да­ну и ње­го­вом ци­љу раз­об­ли­
че­но је жи­во­том ЈЕД­НОГ чо­ве­ка, а он је, да се
чу­ди­мо и ви­ше, био Па­три­јарх – сви су ста­ли
под јед­ну ка­пу.
Ју­тро пе­ча­тим по­гле­дом у огле­да­ло и хра­
бре­њем: мо­жеш то, бу­ди јак, леп, по­ка­жи сви­
ма да те ни­шта не­ће сло­ми­ти! Или у по­лу­мра­
ку ра­ног ју­тра гле­дам у образ Го­спод­њи, у
ње­му свој оти­сак и мо­лим: по­мо­зи ми да да­нас
бу­дем бо­љи чо­век, по­мо­зи ми да да­нас сви у
ме­ни про­на­ђу Те­бе и не од­ре­ци ме кад ста­нем
пред Тво­је ли­це….
Пи­та­мо се…
Православни Мисионар l 59
Го­ми­ла ре­чи из­го­во­ре­них, са­да и на но­вом
вир­т у­ел­ном ни­воу, бр­зи­ном свог на­стан­ка
па­ла је у за­бо­рав пред јед­ним ЖИ­ВО­ТОМ.
Сви мо­де­ли ко­је и не­све­сно пре­у­зи­ма­мо: тран­
спа­рент­ност, упор­ност у по­сти­за­њу ци­ље­ва,
гло­ба­ли­зам у по­им ­ а­њу све­та, го­ми­ла по­знан­
ста­ва као пред­у­слов бо­га­тог жи­во­та, до­жи­ве­
ли су у по­гле­ду на бла­же­но­по­чив­шег Па­три­
јар­ха пре­о­бра­жај, по­вра­так сми­слу, чак су и
гру­бо раз­от­кри­ве­ни у сво­јој про­ла­зно­с ти
ефек­та, а што је ва­жни­је пра­зни­на истих
им­пе­ра­ти­ва до­ка­за­на је не­пре­с у­шном по­тре­
бом љу­ди да це­ли­ва­ју ру­ку упо­ко­је­ног Па­три­
јар­ха. Це­ли­ва­ње ру­ке = ода­ва­ње по­ча­сти? То је
ису­ви­ше упро­шће­но. Скром­на, људ­ско­шћу
не­у­ки­ну­та же­ља да се де­лић све­тог, не­до­ступ­
ног усво­ји, пре­по­зна и он­да на­зо­ве де­лом сво­
га ср­ца-мо­жда.
Златни потпис
Па­три­јар­хо­ве бе­се­де има­ју зву­ча­ње. Чу­је­мо
их тек као злат­ни пот­пис на све оно про­жи­
вље­но, на вр­ло при­с у­тан и вр­ло де­ла­тан људ­
ски жи­вот. Го­ре на­ве­де­ни сти­му­лу­си са ко­ји­ма
хо­да­мо као по жи­ци, сле­пи за све што је до­ле и
не­си­гур­ни, ме­ња­ју се у дру­го, при­гу­ше­но и
сна­жни­је: о ти­ши­ни ко­јом ја­сни­је чу­је­мо, очи­
ма ко­је ви­де до­ле а ми­сле на го­ре, о упор­ном
угле­да­њу на Бо­га, о истом те­ре­т у и исто­вет­ној
ду­ши свих љу­ди, сре­та­њу оних што ти се на­ђу
на пу­т у ко­јим сле­диш Хри­ста... И ово је, ипак,
сме­шно упро­шћа­ва­ње тај­не – она је тек ду­шом
ми­ри­са­на и до­зва­на… У ни­зу па­ра­док­са, упра­
во ка­ко смо се и на­да­ли (јер та­ко је­ди­но раз­у­
ме­мо) из­ва­ја­ла се аутен­тич­на ези­стен­ци­ја,
об­и­шав­ши его­из­ ме…  m
60 l
6/2009.

Ђа­кон Не­над М. Јо­ва­но­вић

Jа­и­ров­ски
„Ја спа­вам, а ср­це је мо­је буд­но“ 
 (Пнп.5,2)
Сто­ти­не и сто­ти­не хи­ља­да љу­ди осве­до­чи­ше
се ових да­на ра­до­сне ту­ге у исти­ни­тост и бо­го­
на­дах­ну­тост ових ста­ро­за­вет­них ре­чи. Са­бран
око Мо­шти­ју Свја­тјеј­ше­га Па­три­јар­ха на­ше­га,
сав се на­род срп­ски уве­рио у Го­спод­њу власт
над смр­ћу и бо­ле­шћу. Јер, ва­и­сти­ну, уснуо је
наш бла­же­ни Ста­рац и не­бо­зар­ним и све­тло­
шћу оку­па­ним ли­цем сво­јим утвр­ди нас у
ре­чи­ма да­на­шње­га Све­то­га Је­ван­ђе­ља: „Не
пла­чи­те, ни­је умр­ла не­го спа­ва“ (Лк 8,52).
И, за­и­ста, онај ко­ји чи­та­вим жи­во­том сво­
јим све­до­ча­ше Све­то Је­ван­ђе­ље, удо­сто­јен би
од Го­спо­да на­ше­га да и усну­ћем сво­јим по­све­
до­чи нео­ду­стај­ну ве­ру и на­ду сво­ју у об­шче­је
вос­кре­се­ни­је и жи­вот веч­ни. И, као што су се
и ње­му, то­ли­ки и то­ли­ко пу­та, иза ле­ђа или у
ли­це, под­сме­ва­ли, вр­те­ћи гла­ва­ма сво­јим што
он, је­дан срп­ски Па­три­јарх, пу­т у­је јав­ним пре­
во­зом, опра­вља сво­ју и ту­ђу обу­ћу и оде­ћу,
пе­ре па­три­јар­шиј­ска сте­пе­ни­шта и про­во­ди
да­не и но­ћи у мо­ли­тви, по­сту и ру­ко­де­љи, та­ко
се ма­ло­вер­ни и зло­вер­ни из­ру­ги­ва­ше и са­мо­
ме Го­спо­да­ру Жи­во­та: „И под­сми­је­ва­ху му се
зна­ју­ћи да је умр­ла“ (Лк 8,53). Али, уму­ко­ше Отац наш пре­по­зна­де као Но­во­га Ада­ма и
под­сме­ва­чи, ви­дев­ши жи­ву ону, ко­ја до та­да об­но­ви­те­ља пред­гре­хо­пад­но­га ста­ња чо­ве­ко­
бе­жи­вот­но ле­жа­ше. Уму­ко­ше, на­си­тив­ши се во­га. Сле­ду­ју­ћи ње­го­во­ме при­ме­ру, удо­стој­мо
гле­да­њем ли­ца пре­о­бра­же­но­га чо­ве­ка у Хри­ се, бра­ћо и се­стре, да за­јед­но са њим слу­ша­мо
сту, истин­ске жи­ве Ико­не Го­спод­ње! Умук­ну­ ре­чи Го­спод­ње: „Та­ли­та, ку­ми“ („Де­вој­ко, уста­
ше пред не­мом, али гро­мо­гла­сном - по­след­ ни“ /Лк 9,54/). Јер Го­спод наш, Ко­ји је ди­ван у
њом, али веч­ном про­по­ве­ђу Све­то­га, ко­ја их Све­ти­ма Сво­јим“, се по­ка­за По­бе­ди­о­цем смр­
по­ра­зи и ска­ме­ни очи­глед­но­шћу од­го­во­ра на ти и По­ра­зи­те­љем бо­ле­сти!
је­ван­ђел­ско пи­та­ње: „Што тра­жи­те жи­во­га Ми, кр­во­то­чи­ви и не­чи­сти, очи­сти­мо се,
ме­ђу мр­тви­ма?“ (Лк 25,5). ста­ра­ју­ћи се да и ми „ро­ди­мо род до­сто­јан
Ја­и­ров­ски по­ло­жив­ши сву на­ду сво­ју на по­ка­ја­ња“ (Мт 3,8). Не стра­хуј­мо пред моћ­ни­
ми­ло­ср­ђе и чо­ве­ко­љу­бље Го­спо­да­ра жи­во­та и ци­ма ово­га све­та и не кло­ни­мо пред про­па­га­то­
смр­ти, ва­и­сти­ну Га овај, бла­же­не кон­чи­не, ри­ма „ду­ха вре­ме­на“, ко­ји­ма је је­ван­ђел­ска

и па­влов­ски
му­дрост – вр­хун­ска лу­дост! Не­ка је гра­нит­на
ве­ра на­ша и пред пре­те­ћим гла­сом сил­ни­ка
под­не­бе­сја: „Лу­ду­јеш Па­вле! Мно­ге те књи­ге
из­во­де из па­ме­ти“ (Дап 27,24). Јер, је­ди­но иза­
брав­ши лу­дост Хри­ста ра­ди, мо­же­мо да три­јум­
фу­је­мо над смр­ћу и да, за­јед­но са Па­влом Апо­
сто­лом На­ро­да и Па­влом Срп­ским ус­клик­не­мо:
„Гдје ти је, смр­ти, жа­лац? Гдје ти је, па­кле, по­бје­
да? А жа­лац је смр­ти гри­јех, а си­ла је гри­је­ха
за­кон. А Бо­гу хва­ла ко­ји нам да­де по­бје­ду кроз
Го­спо­да на­ше­га Ису­са Хри­ста“ (1Кор 15,55–57).
Бу­ду­ћи да у Го­спо­ду не­ма ни­че­га што је
„слу­чај­но“ и ли­ше­но ес­ха­то­ло­шке ди­мен­зи­је
Православни Мисионар l 61
Фото: ђакон Драган С. Танасијевић
Ње­го­ве ико­но­ми­је спа­се­ња, ја­сно је и за­што
те­ло ово­га на­ше­га бла­же­не успо­ме­не, веч­но
мла­до­га, Стар­ца пре­да­до­смо зе­мљи на чу­ва­ње
баш о Да­ну ње­го­во­га ве­ли­ко­га име­ња­ка, Све­
то­га Па­три­јар­ха Па­вла Ис­по­вед­ни­ка Ца­ри­
град­ско­га, чи­је нам жи­ти­је бо­го­ду­хо и чу­де­сно
све­до­чи о оба ова два ве­ли­ка Па­вла, по­у­зда­на
кр­ма­ро­ша Цр­кве Хри­сто­ве.  m
*Део ли­тур­гиј­ске бе­се­де одр­жа­не о Св. Муч.
Они­си­фо­ру и Пор­фи­ри­ју и Св. Нек­та­ри­ју Егин­ско­ме,
9.(22) но­вем­бра 2009. го­ди­не Го­спод­ње у
бе­о­град­ско­м хра­му Све­то­га Aпостола и
Еван­ге­ли­сте Лу­ке у Ко­шут­ња­ку
62 l
6/2009.
Свештеник Угрин В. По­по­вић
Жи­вот по Је­ван­
е­ра без де­ла је мр­тва као и де­ла без
ве­ре, док је сва ту­га па­лог по­сто­ја­ња
оли­че­на баш у чи­ње­ни­ци да је рет­
кост оства­ри­ти хар­мо­ни­ју жи­во­та у
ве­ри из­ра­же­ној де­ли­ма у скла­ду са
њо­ме. То је жи­вот ко­ји по­чи­ње пла­
чем а за­вр­ша­ва осме­хом, то је
жи­вот на­шег Па­три­јар­ха, а у скла­ду
са ње­го­вим ре­чи­ма: „Кад се чо­век
ро­ди цео свет се ра­ду­је, а са­мо он
пла­че. Али, тре­ба жи­ве­ти та­ко, да ка­да
се он упо­ко­ји цео свет пла­че, а са­мо се
он ра­ду­је“.
Све што ра­ди­мо ­
је­сте Ли­тур­ги­ја
Па­три­јарх је имао ра­дост на ли­цу. Њо­ме
по­зи­ва­ју­ћи свет на оства­ре­ње по­ме­ну­те мак­
си­ме хри­шћан­ства као је­ди­не бит­не око­сни­це
на­ше­га жи­во­та ка Хри­сту, за­пра­во смер­ни­це
ко­ја уз­во­ди на­ше би­ће ка је­дин­ству лич­но­сти у
по­тре­би са­о­ства­ре­ња сво­је при­ро­де у од­но­с у
на дру­ге али па­жњом усме­ре­ном ка се­би, у
скла­ду са ре­чи­ма све­тог Јо­ва­на Зла­то­у­стог:
„Бу­ди­те стро­ги пре­ма се­би а бла­ги пре­ма дру­
ги­ма“. За­то је Па­три­јар­хо­во ли­це би­ло бла­го
док је те­ло све­до­чи­ло о стро­го­сти. Стро­го­сти,
ко­јом је ва­јао свој жи­вот­ни ход ука­зу­ју­ћи шта
је нај­бит­ни­је чо­ве­ку, без Ко­га чо­век то не
мо­же/не сме ако ли же­ли да ње­гов жи­вот бу­де
по­твр­да ње­го­ве ве­ре а да ње­го­ва де­ла бу­ду де­ла
свих, по ре­чи­ма јед­ног Стар­ца: „Ако је је­ди­ни
циљ на­шег жи­во­та Хри­стос, он­да све што
ра­ди­мо по­ста­је и је­сте Ли­т ур­ги­ја“.
Ли­т ур­ги­ја, ко­јом ука­зу­је­мо да не по­сто­ји
по­де­ла у чо­ве­ку, да не по­сто­ји вре­ме у Цр­кви и
вре­ме ван Цр­кве, да не по­сто­ји вре­ме за мо­ли­
тву и вре­ме за свет, да не по­сто­ји ни­ти тре­ба
да по­сто­ји та по­де­ла у чо­ве­ку - на ства­ри
ду­хов­не и ства­ри те­ле­сне већ да чо­век је­сте
скуп, це­ли­на, ства­ри ду­хов­них и ства­ри ма­те­
ри­јал­них и да баш у то­ме ле­жи ње­го­ва ве­ли­чи­
на, ве­ли­чи­на ко­ја се у „сла­бо­сти по­ка­зу­је“,
ве­ром из­ра­жа­ва, де­ли­ма по­твр­ђу­је; и, ту не­ма
ме­ста де­ље­њу, це­па­њу. Ми­кро­ко­смос и ма­кро­
ко­смос, то је Бо­го­ли­ки створ за­у­ста­вљен па­дом
али и на­дах­нут љу­ба­вљу да ис­тра­је, да се
оства­ри том „сла­бо­шћу“ сво­јом, уко­ре­њен у
ми­ло­сти Божјој, ко­јом се, ето, не­ја­ки стар­чић
по­ка­зу­је ја­чим од све­та, сво­јим де­лом по­бе­ђу­
ју­ћи сву глу­пост и по­ср­ну­лост истог, пре­о­бра­
жа­ва­ју­ћи га со­бом у тво­ре­ви­ну Божју, у бла­го­
слов ње­гов... не ви­ше не­му­шту сти­хи­ју окре­
ну­т у ка ни­шта­ви­лу, на свом по­ср­ну­лом хо­ду
по­бу­ње­но­сти и по­де­ље­но­сти. За­то чо­век мо­же
би­ти ве­ћи од ко­смо­са, по­што је ње­го­ва при­ро­
да об­у ­хва­ти­ла Нео­б­у ­хва­тљи­вог, али мо­же
оста­ти ко­смич­ки тра­ги­чар ко­ји је ту ве­ли­чи­ну
го­спо­дар­ства над тва­ри од­ба­цио ода­брав­ши
да бу­де сам и да бу­де ма­ли у по­ми­сли ве­ли­чи­
не, упра­во – „ја­чи­не“.
Жи­вот као под­виг
„Бу­ди­мо љу­ди“ – је­сте по­зив на жи­вот као
под­виг, на чо­ве­ка као кру­ну ства­ра­ња, ко­ји се
оства­ру­је у од­но­с у на тво­ре­ви­ну вла­сти­том
трај­но­шћу а у од­но­с у на Бо­га вла­сти­том лич­
но­шћу, ко­јом се по­твр­ђу­је као ве­ћи од све­та,
као онај ко­ји је­сте и ко­ји мо­же оства­ри­ти
од­нос са Твор­цем и тим од­но­сом пре­о­бра­зи­ти
свет, учи­нив­ши га де­лом се­бе, на тај га на­чин
при­не­ти Бо­гу на ол­тар бе­смрт­но­сти. „Бу­ди­мо
 Православни Мисионар l 63

­ ђе­љу
љу­ди“ – је­сте по­зив на тај пре­о­бра­жај ко­јим,
ме­ња­ју­ћи се­бе, ме­ња­мо свет чи­не­ћи га, већ
сад, бо­љим ме­стом за жи­вот свих.

Пре­о­бра­же­на Ср­би­ја
Ко­ло­на је пра­ти­ла одар, би­ло је ту и ста­рих
и мла­дих и обра­зо­ва­них и нео­бра­зо­ва­них...
ску­пи­на раз­ли­чи­тих пре­по­зна­ла се јед­ном
слич­но­шћу – же­љом да, по­дра­жа­в а­ју­ћи
Па­т ри­јар­х у, учи­не му по­след­њу по­част.
По­част, из­ра­же­ну де­лом. Де­лом, као обе­ћа­
њем да је мо­гу­ће и да је­смо љу­ди по­што је у
свем том ра­зно­ли­ком мно­штву вла­да­ла ти­ши­
на. Ти­ши­на пре­по­зна­ва­ња ње­го­вих ре­чи као
вла­с ти­те по­тре­бе, по­тре­бе за чо­ве­ком, за дру­
гим, за на­ма са­ми­ма. Ли­т ур­гиј­ски жи­вот ко­ји
је кру­ни­сан ли­т ур­гиј­ским збо­ром, где мно­ги
би­ва­ју оку­пље­ни око јед­ног а за­рад Јед­ног
ко­ме и ис­пра­ћа­ју тог јед­ног, ко­ји их је
це­лог свог жи­во­та под­се­ћао на оно што
су тек ње­го­вом смр­ћу ви­де­ли, схва­ти­ли.
Ви­де­ли - сву ле­по­т у за­јед­ни­штва; схва­
тив­ши - да од њих за­ви­си; да не по­с то­
ји про­ме­на у ко­јој се ње­ни чи­ни­о­ци
бар за ма­ло не про­ме­не, бар за ма­ло
„не бу­д у љу­ди“.
Пре­о­бра­же­на Ср­би­ја је тог да­на
ис­пра­ти­ла свог Па­три­јар­ха из­не­на­
див­ши са­ма се­бе со­бом. Као да до
Фото: ђакон Драган С. Танасијевић

тог да­на ни­је ве­ро­ва­ла да је мо­гу­ће

и да је­с те та­ква, ка­ква је би­ла
та­да, оку­пље­на око свог упо­ко­је­
ног Па­три­јар­ха, тим са­бра­њем
за­по­чи­њу­ћи вла­с ти­то вас­кр­се­
ње схва­тив­ши да је оно и те
­ка­ко мо­гу­ће.  m
64 l
6/2009.
Свештеник Вукашин Милићевић
Pavlvs Magnvs
ед­на од нај­у­пе­ча­тљи­ви­јих при­ча
о бла­же­но­у­по­ко­је­ном Па­три­јар­
ху Па­влу, при­ча ко­ја при­де го­во­
ри о још јед­ном ве­ли­ком чо­ве­ку
Цр­кве, Па­три­јар­ху Гер­ма­ну, гла­си
не­ка­ко ова­ко:
Ње­го­ва Све­тост Па­три­јарх Гер­
ман се вра­ћао из сво­је ре­дов­не
по­се­те ста­вро­пи­ги­јал­ном Ма­на­
сти­ру Пећ­кој па­три­јар­ши­ји о пра­
зни­ку По­кро­ва Пре­све­те Бо­го­ро­
ди­це. Као и обич­но, свра­тио је и
до Де­ча­на. Па­три­јарх је, за­јед­но са
прат­њом ко­ју је чи­ни­ло не­ко­ли­ко нај­
бли­жих Па­три­јар­хо­вих са­рад­ни­ка, пу­то­вао
ве­ли­ким цр­ним мер­це­де­сом. Пут их је во­дио
кроз ко­сов­ско-ме­то­хиј­ска по­ља. На­јед­ном,
не­ко од Па­три­јар­хо­вих пра­ти­ла­ца је усред те
не­до­ђи­је угле­дао Епи­ско­па ра­шко-при­зрен­
ског Па­вла ка­ко у прат­њи чте­ца ко­ји је но­сио
пра­ста­ри ко­фер иде пре­ко по­ља. На­рав­но,
пра­ти­лац Ње­го­ве Све­то­сти је опо­ме­нуо во­за­
ча да ста­не ка­ко би по­ве­зли и Ра­шко-при­зрен­
ског вла­ди­ку. Ме­ђу­тим, на оп­ште за­пре­па­шће­
ње, Свја­тје­ши је ре­као во­за­чу да на­ста­ви.
Во­зи­ло је на­ста­ви­ло сво­јим пу­тем и ка­да су
љу­ди из Па­три­јар­хо­ве прат­ње до­шли се­би,
упи­та­ли су Свја­тје­шег Гер­ма­на за­што је по­сту­
пио ова­ко чуд­но, го­то­во са­бла­жњи­во. Од­го­
вор је гла­сио не­ка­ко ова­ко: „Да смо ста­ли,
Па­вле би са­свим си­гур­но од­био да га по­ве­зе­
мо. Не­ма те си­ле ко­ја би ње­га на­те­ра­ла да уђе
у ауто, чак и ако би га сам Па­три­јарх срп­ски
по­звао. А не иде да не­ко, па био то и Вла­ди­ка
Па­вле, од­би­је Па­три­јар­хо­ву мол­бу“. На­и­ме,
Па­вле је у то вре­ме го­во­рио да ће се во­зи­ти
ауто­мо­би­лом ка­да га и по­след­њи ста­нов­ник
Ко­со­ва бу­де имао.
Па­три­јар­си Гер­ман и Па­вле би­ли су, ја­сно је
и из ове при­че, две са­свим дру­га­чи­је лич­но­
сти, прем­да, са­свим сам си­гу­ран, јед­на­ко ве­ли­
ке и зна­чај­не за Цр­кву. При­ча о њи­хо­вим
жи­во­ти­ма, о хри­шћан­ском го­спод­ству Па­три­
јар­ха Гер­ма­на и под­ви­жнич­кој скром­но­сти
Па­три­јар­ха Па­вла, све­до­чан­ство је и по­твр­да
исти­не о ко­јој нам је још пре две хи­ља­де го­ди­
на го­во­рио онај по ко­ме је при­ли­ком мо­на­ше­
ња на­зван наш ве­ли­ки ма­ле­ни па­три­јарх
(1 Кор 12, 4–6). На­и­ме, по­сто­је раз­ли­чи­ти
да­ро­ви Ду­ха Све­то­га, али сви они слу­же из­гра­
ђи­ва­њу Цр­кве и спа­се­њу оних ко­ји­ма су да­ро­
ва­ни. За­то се на­чин ме­ђу­соб­ног од­но­ше­ња
ко­ји при­ли­чи хри­шћа­ни­ма мо­же опи­са­ти сле­
де­ћим на­че­лом: Из­гра­ђуј Цр­кву и се­бе та­лан­
ти­ма ко­је си при­мио и пу­сти дру­ге да на на­чин
ко­ји им је Бог от­крио умно­жа­ва­ју соп­стве­не
та­лан­те. Или, ре­че­но мо­дер­ним је­зи­ком, li­ve
and let li­ve. Или пак, не су­ди­те да вам се не
су­ди (Мт 7, 1). По ово­ме, тј. по не­на­ме­та­њу, се
сва­ки пра­ви под­виг раз­ли­ку­је од фа­ри­сеј­ског
ли­це­мер­ја. Ова­кав став мо­же­мо илу­стро­ва­ти
још јед­ним при­ме­ром из жи­во­та но­во­ја­вље­ног
све­ти­те­ља, на­шег Па­три­јар­ха Па­вла. Па­три­јар­
хов ђа­кон је јед­ном при­ли­ком при­ме­тио ка­ко
не би ва­ља­ло да се усред ле­та во­зе град­ским
пре­во­зом ко­ји про­ла­зи по­ред Аде Ци­ган­ли­је
због мо­гу­ће „са­бла­зни“. На­и­ме, и на­кон не­ко­
ли­ко го­ди­на па­три­јар­хо­ва­ња ни­с у га убе­ди­ли
да ко­ри­сти ауто­мо­бил осим у крај­њој ну­жди.
Па­три­јарх је на ђа­ко­но­ву при­мед­бу од­го­во­рио:
„Сва­ки чо­век ви­ди у дру­гом чо­ве­ку оно што
хо­ће да ви­ди.“
Ме­ђу­тим, ове при­чи­це нам от­кри­ва­ју још
јед­ну из­у­зет­но ва­жну исти­ну: ве­ли­ки цр­кве­ни
љу­ди – све­ти­те­љи, ваљ­да за­то што је та­кав и
сам Бог, има­ју од­ли­чан сми­сао за ху­мор.  m