PRAVOSLAVNI  новембар/децембар 2010.

misionar
Мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе
цена 90 динара

Тема броја

Отуђеност у електронском добу

 PRAVOSLAVNI

misionar новембар / децембар 2010.

Реч уредника стране
Па­ра­докс оту­ђе­ња у ­
вре­ме­ну гло­бал­них ко­му­ни­ка­ци­ја�����������������2-3
­Старечник
Ми­тро­по­лит Те­о­фил Ка­на­вос: ­ Ис­ку­ше­ња и зам­ке сај­бер-ко­му­ни­ка­ци­је . . . 38-40
Са­вре­ме­на по­ро­ди­ца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4-6 Сајбер арена - полигон промашености . . . 41-42
Ка­ко про­це­ни­ти се­бе као хри­шћа­ни­на . . . . 7-9
Пе­снич­ки ста­ну­је чо­век
Под­ви­жнич­ко сло­во
Шта Mary ни­је зна­ла . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43-44
О гре­ху осу­ђи­ва­ња бли­жњег . . . . . . . . . . . 10-11
Раз­ми­шља­ња у ти­ши­ни
Лич­но­сти цр­кве­не исто­ри­је
Памет је у срцу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44-45
Осве­шта­ни жи­вот ­
Хри­шћан­ска фи­ло­со­фи­ја
Вла­ди­ми­ра Мо­ши­на . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12-14
Из­раз као сред­ство и циљ . . . . . . . . . . . . . 46-50
Цр­кве­но­прав­не те­ме
Хри­шћан­ство и фи­ло­со­фи­ја
Мо­гућ­но­сти аутен­тич­ног ту­ма­че­ња ­
ка­нон­ског пре­да­ња (2. део) . . . . . . . . . . . . . 15-17 О по­тре­би фи­ло­со­фи­је . . . . . . . . . . . . . . . 51-53
Земља живих
ТЕМА БРОЈА Чо­век уз­ра­ста ­
Хри­шћан­ство и вир­ту­ел­на ко­му­ни­ка­ци­ја 18-20 кроз труд . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54-55
Књижевност
Чо­век без ли­ца – го­вор без сло­бо­де . . . . 21-23
Пу­то­пи­сна књи­жев­ност у Ср­ба . . . . . . . . . 56-57
Све­то При­че­шће и про­блем оту­ђе­но­сти . . . 24-27 Ми­си­о­нар­ски из­лог
Разговор са Епископом браничевским Хле­ба и со­ли . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58-60
др Игнатијем (Мидићем)
Пра­во­сла­вље на ин­тер­не­ту
Живети кроз хри­шћан­ски ­ Фо­рум као фор­ма ми­си­о­на­ре­ња ­
мо­дел ко­му­ни­ка­ци­је . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28-31 на ин­тер­не­ту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61-62
О тра­ги­ци оту­ђе­ња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32-35 Из другачијег угла
ARE YOU SU­RE that YOU WANT TO ­
Шта ако нам Све­ти Ан­то­ни­је Ве­ли­ки ­ QU­IT THE GA­ME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63-64
до­ђе у го­сте? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36-37

Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на

насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Тако близу, Литургијско сабрање Детаљ са Гроб Патријарха Павла
а тако далеко као лек за отуђење Свете Горе Атонске у порти манастира Раковица
фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: јеромонах Игњатије (Шестаков) фото: архива Православља фото: ђакон Драган С. Танасијевић
 PRAVOSLAVNI
misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:
Председник
Епископ бачки др Иринеј
Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983),
Епископ бачки Иринеј (1983-1994),
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007)
Главни и одговорни уредник
ђакон Оливер Суботић
Оперативни уредник
Бранимир Нешић
Технички уредник
М. Р. Марковић
Секретар редакције
Лидија Глишић
Уређивачки одбор Мисионара:
јереј Вукашин Милићевић,
јереј Горан Живковић,
јереј Угрин Поповић,
јереј Јован Бабић,
Милана Вучићевић,
Милана Ивковић,
Александар Савић
Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу земљу
је 500 динара. Појединачни примерак 90 динара.
Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни
Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући
рачун. Уплате не слати поштанском упутницом!
Рукописи и фотографије се не враћају.
Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора.
Текући рачун динарски број:
145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд
Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank
AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd
271.222(497.11)
ISSN 0555-0122
2  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
Kа­ко то да је ре­ш а­в а­њ ем про­б ле­м а
про­с тор­н их ба­р и­ј е­ра и кон­та­к а­та
са они­м а ко­ј и су, про­с тор­н о ­
гле­д а­н о, уда­љ е­н и до­ш ло до ­
по­ј а­в е оту­ђ е­њ а од оних ко­ј и су ­
у на­ш ој не­п о­с ред­н ој бли­з и­н и?
Г
ло­бал­не елек­трон­ске мре­же су омо­
гу­ћи­ле ми­ли­о­ни­ма љу­ди ко­ји су
ме­ђу­соб­но уда­ље­ни де­се­ти­на­ма
хи­ља­да ки­ло­ме­та­ра да на јед­но­ста­ван и
еко­ном­ски ис­пла­тив на­чин ус­по­ста­ве
ко­му­ни­ка­ци­ју. Но исто­вре­ме­но се ство­ри­
ла јед­на па­ра­док­сал­на си­т у­а­ци­ја – упо­ре­
до са све ве­ћим умре­жа­ва­њем и по­ве­зи­ва­
њем по­рас­тао је и сте­пен оту­ђе­ња ме­ђу
љу­ди­ма. На­им ­ е, ка­ко то да је ре­ша­ва­њем
про­бле­ма про­стор­них ба­ри­је­ра и кон­та­ка­
та са они­ма ко­ји су, про­стор­но гле­да­но,
уда­ље­ни до­шло до по­ја­ве оту­ђе­ња од оних
ко­ји су у на­шој не­по­сред­ној бли­зи­ни?
Раз­мо­три­мо не­ко­ли­ко про­стих при­ме­
ра тог па­ра­док­са. Нај­јед­но­став­ни­ји је
сва­ко­днев­на сли­ка у са­вре­ме­ним по­ро­ди­
ца­ма: ро­ди­те­љи ко­ји пра­те оми­ље­не те­ле­
ви­зиј­ске еми­си­је, док де­ца исто­вре­ме­но
„сур­фу­ју“ на ин­тер­не­т у. Ни тра­га од
си­нер­ги­је и бли­ско­сти ди­рект­ног од­но­са,
то­ли­ко по­треб­них у ци­ви­ли­за­ци­ји у ко­јој
је због по­слов­них оба­ве­за та­ко ма­ло вре­
ме­на за оку­пља­ње по­ро­ди­це. Дру­ги при­
мер: по­пу­лар­на дру­штве­на мре­жа Fa­ce­
bo­ok мно­ги­ма слу­жи не са­мо за ус­по­ста­
вља­ње ко­му­ни­ка­ци­је са уда­ље­ним лич­
но­сти­ма, већ и по пра­ви­лу за кон­такт са
они­ма ко­ји су у ре­ла­тив­ној бли­зи­ни
(ули­ца или кварт). Та­ко се мла­ди све
че­шће по­здра­вља­ју са „ви­ди­мо се на Феј­
Годишња претплата за иностранство:
Обична пошиљка:
20 EUR
Авионска:
25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе

Па­ра­докс оту­ђе­ња у вре­ме­ну
гло­бал­них ко­му­ни­ка­ци­ја
су ве­че­рас“ уме­сто са „ви­ди­мо се у гра­ду
ве­че­рас“. Шта тек ре­ћи за при­мер на­ше
цр­кве­не сва­ко­дне­ви­це и при­ме­ра ве­ли­ког
бро­ја хри­шћа­на ко­ји про­во­де са­те на
ин­тер­нет фо­ру­ми­ма и дру­штве­ним мре­
жа­ма, оку­пља­ју­ћи се око ра­зних цр­кве­
них те­ма, а одва­ја­ју­ћи при­том да­ле­ко
ма­ње вре­ме­на за ре­ал­на цр­кве­на са­бра­ња
у сво­ме па­ро­хиј­ском хра­му? Или за
ма­сов­ну по­ја­ву да се то­ком слу­жбе у хра­
му због „по­тре­бе“ до­ступ­но­сти (ко­ја је у
исто вре­ме од­с ут­ност са мо­ли­тве­ног
са­бра­ња) др­жи укљу­чен мо­бил­ни те­ле­
фон у џе­пу? А шта тек ре­ћи за па­ра­докс
ка­да у ар­хи­ви ин­тер­нет сај­то­ва при­ме­ти­
те да се не­ки хри­шћа­ни укљу­чу­ју у еле­
крон­ске ди­ску­си­је упра­во у вре­ме ка­да би
тре­ба­ло да су на не­дељ­ној или пра­знич­
ној Ли­т ур­ги­ји?
Не би би­ло до­бро да на по­ме­ну­те и
слич­не про­бле­ме ре­а­гу­је­мо бур­но и
де­тер­ми­ни­стич­ки, окри­вљу­ју­ћи тех­но­ло­
ги­ју као та­кву (чак су се и ве­ли­ки умо­ви,
по­пут Хај­де­ге­ра, спо­та­кли на то­ме ка­ме­
ну). Исто та­ко не тре­ба да при­хва­ти­мо ни
по­вр­шне те­о­ри­је ко­је са­вре­ме­ну тех­но­ло­
ги­ју по­ре­де са но­же­ви­ма и ви­љу­шка­ма и
њи­хо­вом упо­тре­бом/зло­у­по­тре­бом.
Са­вре­ме­не ин­фор­ма­ци­о­но-ко­му­ни­ка­ци­о­
не тех­но­ло­ги­је се од ру­ди­мен­тар­них тех­
нич­ких сред­ста­ва су­штин­ски раз­ли­ку­ју
Штампа:
Штампарија Српске Патријаршије
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,
Београд
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3
реч уредника
по мо­гућ­но­сти кре­и­ра­ња вир­т у­ел­ног све­
та ко­ји има соп­стве­ну ло­ги­ку и те­жњу да
за­ме­ни ре­ал­но окру­же­ње и због то­га је
пре­ма њи­ма по­треб­но кон­цеп­т у­ал­но
од­ре­ђе­ње. Чи­ни се да је у слу­ча­ју про­бле­
ма оту­ђе­ња про­ја­вље­ног упо­тре­бом
са­вре­ме­них тех­но­ло­ги­ја нај­јед­но­став­ни­ји
од­го­вор у афир­ма­ци­ји под­ви­га ди­рект­ног
оп­ште­ња. За пра­во­слав­ног хри­шћа­ни­на
тај под­виг се очи­т у­је у од­но­с у пре­ма Све­
тој Ча­ши, тј. пре­ма ли­т ур­гиј­ском са­бра­њу
као та­квом. Те­жња ка што при­сни­јем сје­
ди­ње­њу са Хри­стом кроз Све­т у Тај­ну
При­че­шћа у ре­ал­ној фи­зич­кој и ду­хов­ној
за­јед­ни­ци са сво­јим бли­жњи­ма је нај­бо­љи
од­го­вор пра­во­слав­ног хри­шћа­ни­на на
про­блем оту­ђе­ња у са­вре­ме­ној тех­но­ло­
шкој ци­ви­ли­за­ци­ји – ниг­де не­ма ве­ће
бли­ско­сти од оне ко­ја се за веч­ност ус­по­
ста­вља већ ов­де и са­да у Цр­кви као Те­лу
Хри­сто­вом и ко­ја ће у свој пу­но­ћи за­бли­
ста­ти по Дру­гом до­ла­ску Го­спод­њем, ка­да
смрт и сва­ка да­љи­на бу­ду у пот­пу­но­сти
над­вла­да­ни. А та­кав ли­т ур­гиј­ски етос
тре­ба да за­бли­ста и ван хра­ма, та­ко што
ће љу­ди за нас би­ти пре све­га лич­но­сти
са име­ном и ли­ком, а не псе­у­до­ни­ми са
елек­трон­ском адре­сом.
 С љу­ба­вљу у Хри­сту Спа­си­те­љу,
 ђа­кон Оли­вер Су­бо­тић
Контакт:
Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 64 85 88 486
Претплата: +381 11 3025 113
Факс: +381 11 3285 519, e-mail: misionar@spc.rs
 СТАРЕЧНИК
Ми­тро­по­лит Те­о­фил Ка­на­вос:
Са­вре­ме­на по­ро­ди­ца
Иако нам из Евро­п е до­л а­з и и до­б ро во­ћ е кул­т у­р е,
ис­п рав­н ог усме­р е­њ а, не­ког ви­ш ег ду­х а, ми ода­б и­ра­м о
во­ћ е ко­ј е је за нас отров­н о. Мо­г у­ћ е је да за њи­хов сто­
мак ово во­ћ е ни­ј е штет­н о, али за наш је ка­та­с тро­фал­н о

Ба­вио се мно­го омла­ди­ном и њи­хо­вим

Превод са грчког:
Милана Вучићевић
Па­стир­ски рад грч­ког ми­тро­по­ли­та
Те­о­фи­ла Ка­на­во­са – ка­ко у Грч­кој, та­ко и
у ино­стран­ству – био је вре­дан ди­вље­ња.
Пу­них три­де­сет шест го­ди­на, ко­ли­ко је
про­вео на епи­скоп­ском тро­ну, пру­жао је
по­моћ сви­ма ко­ји­ма је би­ла по­треб­на.
вас­пи­та­њем. Из­дв­ а­ја­ла се ње­го­ва спи­са­
тељ­ска де­лат­ност. На­пи­сао је мно­го на­уч­
них сту­ди­ја, уџ­бе­ни­ка, као и књи­га за
ма­ле и ве­ли­ке, кли­ри­ке и мо­на­хе. Пре­но­
си­мо вам де­ло­ве из ње­го­ве књи­ге Из
ме­мо­а­ра јед­ног ду­хов­ни­ка ко­ја па­жњу
по­кла­ња од­но­с у из­ме­ђу су­пру­жни­ка и
од­но­с у ро­ди­те­ља и де­це.

Димитсана - град у коме је у цркви

Свете Недеље одржано опело
ми­тро­по­литу Те­о­филу Канавосу

4  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010

Кри­за у да­на­шњој по­ро­ди­ци
... Ко да­нас не пре­по­зна­је тра­гич­ну
ствар­ност, фе­но­мен дру­штва у ко­ме
жи­ви­мо, плод кри­зе мо­ра­ла кроз ко­ју
про­ла­зи­мо. Овој кри­зи са­ми смо до­при­
не­ли, а њен плод је и сва­ка дру­га кри­за.
По­ли­тич­ка, еко­ном­ска, кри­за у по­ро­ди­ци.
Ве­о­ма је ја­сна ова по­след­ња, ко­ја се про­
вла­чи као ту­жна по­ја­ва у да­на­шњем дру­
штву. У ку­ћи, уоп­ште у по­ро­ди­ци, не вла­
да хри­шћан­ски дух љу­ба­ви, ми­ра, тр­пље­
ња, скру­ше­но­сти и сми­ре­ња, хри­шћан­ске
вр­ли­не уоп­ште, и упра­во због то­га из­о­
ста­ју хар­мо­ни­ја, ра­дост и ди­во­та по­ро­
дич­не то­пли­не. Ве­о­ма че­сто дом ни­ко­га
не мо­же дир­ну­ти. Ни су­пру­жни­ке ни
де­цу. На кра­ју нам не слу­жи на до­бро
ни­ти нам да­је оду­шка ни бо­гат­ство ако
по­сто­ји, ни „обра­зо­ва­ње“ ако ни­је
ис­прав­но и ис­пу­ње­но – ко­ли­ко год да је
ве­ли­ко, ни­ти би­ло ка­ква „бла­га“.
Све­тов­ни дух у вас­пи­та­њу
... Нај­ве­ћа опа­сност да­нас је уплив јед­
ног но­вог та­ла­са у про­стор вас­пи­та­ња
де­це. Јед­ног са­вре­ме­ног ду­ха ко­ји уоп­ште
ни­је на­пре­дан. Реч је о та­ко­зва­ном све­
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5
тов­ном ду­ху, стра­ном, су­прот­ном и че­сто
не­при­ја­тељ­ском у од­но­с у на хри­шћан­ски.
Реч је о по­ја­ви ко­ју смо као дру­штво при­
хва­ти­ли па­сив­но, без мно­го раз­ми­шља­ња
и про­це­ду­ре. Ни­је чак ни реч о рав­но­ду­
шно­сти ро­ди­ти­те­ља за вас­пи­та­ње де­те­та,
мла­дих, шко­ле, др­жа­ве. При­хва­ће­но је,
сти­гло је до на­ших вра­та, а да ни­смо ни
оба­ве­ште­ни. А да ни­смо ни схва­ти­ли да је
то на­пад. Ка­ко до­ла­зи раз­ли­чи­то во­ће из
Евро­пе, од ког је ве­ли­ки део отро­ван,
та­ко га на­ша де­ца са­ма узи­ма­ју, до­но­се за
тр­пе­зу, а то на­ма че­сто ни­шта не зна­чи.
Не мо­же­мо ни да се су­прот­ста­ви­мо ако
нас не­кад не­што уз­не­ми­ра­ва за­то што се
на­ла­зи­мо пред јед­ним но­вим на­чи­ном
по­на­ша­ња тог „све­тов­ног ду­ха“, где нас
је­дан део све­та уз­не­ми­ра­ва. „Дух“ ко­ји
нам је сти­гао из Евро­пе.
Иако нам из Евро­пе до­ла­зи и до­бро
во­ће кул­т у­ре, ис­прав­ног усме­ре­ња, не­ког
ви­шег ду­ха, ми ода­би­ра­мо во­ће ко­је је за
нас отров­но. Мо­гу­ће је да за њи­хов сто­
мак ово во­ће ни­је штет­но, али за наш је
ка­та­стро­фал­но. Не­ка од тих „по­мо­ран­џи“
ко­је се већ на­ла­зе на на­шој тр­пе­зи је
„ноћ­ни жи­вот“. Код нас је пре два­де­сет
го­ди­на [текст је пи­сан ‘90-их го­ди­на 20.
 Старечник
века - прим. прев], да не ка­жем и ма­ње,
би­ло не­за­ми­сли­во да је­дан мла­дић, је­дан
адо­ле­сцент или јед­на мла­да де­вој­ка од
осам­на­ест го­ди­на, и још мла­ђи, но­ћу
жи­ви, а да­њу спа­ва до под­не. Да­нас се то
до­га­ђа, у по­чет­ку са не­ким на­шим не­си­
гур­ним про­ти­вље­њем, а он­да то при­хва­
та­мо че­ка­ју­ћи си­на или кћер до три или
че­ти­ри ују­тру. И то по­ста­је пра­ви­ло...
При­хва­та­мо ово ста­ње не као мач са
две оштри­це, већ без ика­квог про­ми­шља­
ња. Он­да уско­ро стиг­не­мо до то­га да га
пр­во сма­тра­мо ло­шим, али са­вре­ме­ним, а
он­да, по­сте­пе­но, не­из­бе­жним и нор­мал­
ним. Сти­же се до то­га да де­ла­мо за тај
дух и да га оправ­да­ва­мо по­што не мо­же­
мо да кон­тро­ли­ше­мо си­т у­а­ци­ју у сво­јој
по­ро­ди­ци. Да ли је не­ко озбиљ­но про­ми­
слио о овом ста­њу?
***
– Оче, мо­ји ро­ди­те­љи ме не раз­у­ме­ју,
жи­ве у свом вре­ме­ну.
– Мо­жда те не во­ле?
– На­рав­но да ме во­ле и да стре­пе за
ме­не. Ме­ђу­тим, шта да ра­дим, гу­ше ме
том сво­јом стреп­њом. При­ти­ска­ју ме.
6  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
Же­ле да сам дру­га­чи­ји од мо­јих вр­шња­ка.
Зна­те, оче, пу­но је нас де­це ко­ја се на­ла­
зи­мо у ис­тој не­згод­ној по­зи­ци­ји због
њи­хо­ве стреп­ње.
– Шта ми­сли­те – за­што стре­пе? Же­ле
ли да Вас му­че? Не ви­ди­те ка­ко се бри­ну?
– До тач­ке да нас за­ма­ра­ју?
– Тре­ба да их оправ­да­те бу­ду­ћи да
ви­ди­те да то ра­де из љу­ба­ви. А, за­тим,
не­мој­те да Вам про­мак­не ка­ко и Ви оним
чи­ме де­лу­је­те и на­чи­ном на ко­ји се по­на­
ша­те ја­сно по­ка­зу­је­те ка­ко сте ве­о­ма
си­гур­ни за се­бе. А и они има­ју не­ко ис­ку­
ство. По не­ки пут у ва­ма ви­де не­што
не­за­ја­жљи­во и пре­те­ра­но, а не да иде­те
пре­ма про­ва­ли­ји. Ме­ђу­тим, же­ле за Вâс,
сви Вам же­ли­мо, је­дан бо­љи свет. Оправ­
дај­те, да­кле, и њих за њи­хо­во пре­те­ри­ва­
ње. То­ли­ко то­га гле­да­ју сва­ки дан код
Ва­ших вр­шња­ка и код оних ко­ји су ста­
ри­ји од Вâс. Та­кве по­ја­ве смо при­ме­ћи­ва­ли
и код ових тра­гич­них мла­дих да­нас, он­да
ка­да су би­ли као Ви.
Та­кви раз­го­во­ри не­што оста­вља­ју у
ср­ци­ма на­ше де­це и ка­да ни­смо по­сти­гли
све и ка­да по­ра­сту – во­де­ћи се сво­јим
ин­стинк­ти­ма и сла­бо­сти­ма и на­шим
не­ма­ром.  m
 СТАРЕЧНИК
Ка­ко про­це­ни­ти
се­бе као
хри­шћа­ни­на
Ка­да би­смо да­нас мо­гли да пи­та­мо оца Та­де­ја да
нам по­мог­не да про­це­ни­мо се­бе као пра­во­слав­не
хри­шћа­не, ве­ру­јем да би он, по­ла­зе­ћи од свог
жи­вот­ног ис­ку­ства, из­дво­јио три су­штин­ска ­
кри­те­ри­ју­ма: од­нос пре­ма Ли­тур­ги­ји, ­
пра­шта­ње и хри­шћан­ску ми­сао

Вик­тор Про­це­ни­ти дру­гог, а по­го­то­во се­бе, уоп­

Ви­ца­но­вић ште ни­је лак за­да­так. Су­бјек­тив­ни смо и
че­сто при­стра­сни. Ипак, нај­ве­ћи про­блем

Н а јед­ном пре­да­ва­њу и раз­го­во­ру

о уче­њу оца Та­де­ја по­ста­вље­но је
пи­та­ње: „Ка­кви смо ми Ср­би као
пра­во­слав­ни хри­шћа­ни? Ка­кав је суд о
то­ме имао отац Та­деј?“ На по­ме­ну­то
пи­та­ње отац је че­сто од­го­ва­рао, до­ду­ше у
по­ма­ло ша­љи­вом то­ну, али ми­сле­ћи
озбиљ­но, ре­кав­ши да смо ми пра­во­слав­
ни „по фир­ми“. Овим бла­го иро­нич­ним
од­го­во­ром је же­лео да ука­же на фор­ма­ли­
зам и оби­чај­но ис­по­ве­да­ње ве­ре, али и да
им­плиц­тно са­оп­шти ка­ко код мно­гих
пра­во­слав­на ве­ра су­штин­ски ни­је за­жи­
ве­ла.
је ка­да не зна­мо шта да про­це­њу­је­мо и –
уме­сто су­штин­ских ства­ри – у пр­ви план
све­сно или не­све­сно ста­вља­мо ма­ње бит­
но и спо­ред­но. Ово тре­ба има­ти на уму
ка­да про­це­њу­је­мо се­бе као хри­шћа­не,
што је ујед­но на­ша оба­ве­за јер, по ре­чи­ма
апо­сто­ла Па­вла, „да смо се­бе ис­пи­ти­ва­ли,
не би­смо би­ли осу­ђе­ни“ (1 Кор, 11, 31).
Нај­че­шћа про­це­на се­бе као хри­шћа­ни­
на је ју­ри­дич­ког или мо­ра­ли­стич­ког ти­па:
ни­сам се огре­шио о Бо­жи­је и људ­ске
за­ко­не, са­мим тим сам ис­пра­ван и мо­ра­
лан чо­век, од­но­сно до­бар хри­шћа­нин. То
је исто као ка­да би пи­сац ре­као: Знам

новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  7

 Старечник
три­де­сет сло­ва азбу­ке. Ја сам, да­кле,
до­бар пи­сац. По­зна­ва­ње сло­ва је­сте
ну­жно, али ни­је до­вољ­но да би не­ко
по­стао (до­бар) пи­сац. Ис­пу­ња­ва­ње
мо­рал­них за­ко­на је ну­жно, али ни­је
до­вољ­но да би се за не­ко­га ре­кло да је
до­бар хри­шћа­нин.
Ве­о­ма чест кри­те­ри­јум у про­це­ни хри­
шћан­ских ква­ли­те­та је­с у де­ла ми­ло­ср­ђа.
Чо­век ко­ји по­ма­же дру­ги­ма, Цр­кви и
дру­штву по­ста­је ве­ли­ки ху­ма­ни­ста и
до­бро­твор, да­кле – до­бар хри­шћа­нин.
Про­блем са овим кри­те­ри­ју­мом је у то­ме
што би мно­ги хте­ли да по­мог­ну, али
не­ма­ју чи­ме јер им, јед­но­став­но, ма­те­ри­
јал­не мо­гућ­но­сти то не до­зво­ља­ва­ју. Шта
ре­ћи за њих – да они ни­с у до­бри хри­шћа­
ни? Има још до­ста та­квих спо­ља­шњих
по­ка­за­те­ља ко­ји­ма чо­век мо­же да убе­ди
се­бе и дру­ге да је бес­пре­ко­ран хри­шћа­
нин, а ко­ји ипак ни­с у до­вољ­ни.
Ка­да би­смо да­нас мо­гли да пи­та­мо оца
Та­де­ја да нам по­мог­не да про­це­ни­мо се­бе
као пра­во­слав­не хри­шћа­не, ве­ру­јем да би
он, по­ла­зе­ћи од свог жи­вот­ног ис­ку­ства,
из­дво­јио три су­штин­ска кри­те­ри­ју­ма:
од­нос пре­ма Ли­тур­ги­ји, пра­шта­ње и хри­
шћан­ску ми­сао. Он је, као „бо­го­слов
ср­ца“, ти­хо­ва­тељ и мол­итве­ник, увек гле­
дао „уну­тра“ – ка­ко у сво­је ср­це, та­ко,
Бо­жи­јом бла­го­да­ћу, и у ср­ца дру­гих.
Ње­го­ви по­ка­за­те­љи хри­шћан­ског жи­во­та
од­но­си­ли су се на „уну­тра­шњег чо­ве­ка
ср­ца“.
Ли­тур­ги­ја
Наш од­нос пре­ма Ли­т у­ги­ји је, за­пра­во,
наш од­нос пре­ма Хри­сту. То је ви­дљи­во-
не­ви­дљив су­срет са Хри­стом. Ли­т ур­ги­ја
је нај­у­зви­ше­ни­ја мо­ли­тва и нај­ве­ћа бла­го­
дат ко­ја се да­је је­ди­но у Хри­сто­вој Цр­кви.
Нео­прав­да­но из­о­ста­ја­ње са Ли­т ур­ги­је,
не­ре­дов­ност или не­за­ин­те­ре­со­ва­но пра­
ће­ње слу­жбе го­во­ре о на­шем од­но­с у пре­
8  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
ма Хри­сту. Ду­хов­ни жи­вот и ду­хов­ни
на­пре­дак су не­мо­гу­ћи без уче­шћа у тај­ни
Ли­т ур­ги­је. Ли­т ур­ги­ја је услов спа­се­ња
због све­те тај­не При­че­шћа. Уче­шће на
Ли­т ур­ги­ји је по­ка­за­тељ на­ше љу­ба­ви пре­
ма Бо­гу. То исто­вре­ме­но го­во­ри и о ста­њу
на­ше ду­ше – да ли че­зне за Бо­гом, да ли је
мо­ли­тве­на и чи­ста. Због то­га је наш
од­нос пре­ма Ли­т ур­ги­ји кључ­ни по­ка­за­
тељ хри­шћан­ског устрој­ства на­шег жи­во­
та и ду­хов­ног ста­ња на­шег „уну­тра­шњег
чо­ве­ка ср­ца“. То је нај­је­згро­ви­ти­је и нај­
пла­стич­ни­је из­ра­зио Св. Јо­ван Крон­штат­
ски ре­кав­ши: „Ка­да не слу­жим Ли­т ур­ги­ју,
ја уми­рем!“
Пра­шта­ње
Ре­дов­но при­с у­ство на Ли­т ур­ги­ји и при­
че­шћи­ва­ње још увек не зна­че да је не­ко
до­се­гао ве­ли­ке ви­си­не у хр­шћан­ском
жи­во­т у. Оста­је је­дан под­му­кли не­при­ја­
тељ на­шег спа­се­ња, а то је лич­на гор­дост.
Мо­же­мо би­ти мо­рал­ни, мо­ли­тве­ни,
ре­дов­ни на бо­го­слу­же­њи­ма, ... а у ду­би­ни
ср­ца – гор­ди. Ка­ко ће­мо зна­ти да ли смо
и ко­ли­ко гор­ди? Ве­о­ма ла­ко: оно­ли­ко
ко­ли­ко мо­же­мо да пра­шта­мо – искре­но и
у пот­пу­но­сти. Је­ди­но они ко­ји ла­ко и од
ср­ца (о)пра­шта­ју мо­гу за се­бе ре­ћи да
ни­с у гор­ди и су­јет­ни. Пра­шта­њем се не­у­
тра­ли­ше на­ше „ве­ли­ко ја“, по­бе­ђу­ју се
же­ља за осве­том и мр­жња пре­ма оно­ме
ко­ји нас је по­вре­дио. Та­ко ду­ша по­ста­је
сми­ре­на и крот­ка.
Хри­шћан­ска ми­сао
Хри­шћан­ска ми­сао се за­сни­ва на Ве­ри,
На­ди и Љу­ба­ви. То су ње­на из­во­ри­шта.
Из њих про­из­и­ла­зе бла­гост, тр­пље­ње,
кро­тост, бла­го­да­ре­ње, ра­дост, сми­ре­ност,
до­бра во­ља, раз­у­ме­ва­ње и са­о­се­ћај­ност.
Хри­шћан­ска ми­сао из­ра­жа­ва хри­шћан­
ски од­нос пре­ма Бо­гу, љу­ди­ма и са­мом
се­би. Хри­шћан­ска ми­сао је Хри­стом
об­ла­го­да­ће­на ми­сао. „Ми има­мо ум Хри­
стов“ (1 Кор 2, 16). Ни­је, да­кле, у пи­та­њу
ми­сао као пси­хо­ло­шки фе­но­мен или
факт, не­го се ра­ди о од­но­с у ко­ји у се­би
са­др­жи ин­те­лек­т у­ал­ну, емо­тив­ну и вољ­ну
ком­по­нен­т у, про­же­т у на не­ви­дљив на­чин
са­мим Хри­стом, Ње­го­вим уче­њем и
Ње­го­вим вред­но­сти­ма. У ме­ри у ко­јој смо
раз­ви­ли и од­не­го­ва­ли хри­шћан­ску ми­сао
по­ста­је­мо „со зе­мљи“. Ути­че­мо на хар­мо­
ни­ју у свом окру­же­њу, по­ста­је­мо до­бро­
на­мер­ни и кон­струк­тив­ни. Хри­шћан­ска
ми­сао, у су­шти­ни, „ни­је од ово­га све­та“.
Она нас учи жи­во­т у Бу­ду­ће­га Ве­ка, бу­ду­
ћег вре­ме­на осло­бо­ђе­ног за­ви­сти, мр­жње,
по­дло­сти и лу­ка­во­сти. Она је пу­то­каз за
Цар­ство Не­бе­ско.
Дакле, ако се за­пи­та­мо ка­кви смо хри­
шћа­ни и по­тра­жи­мо од­го­вор у ми­сли­ма
стар­ца Та­де­ја, по­ред мно­гих спо­ља­шњих
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  9
Отац тадеј је, као ­
„бо­го­с лов ср­ц а“, ­
ти­хо­в а­т ељ и мол­т ве­н ик,
увек гле­д ао „уну­т ра“ – ­
ка­ко у сво­ј е ср­ц е, та­ко,
Бо­ж и­ј ом бла­го­д а­ћ у, ­
и у ср­ц а дру­г их
обе­леж­ја, по­треб­но је са­гле­да­ти свој
од­нос пре­ма Ли­т ур­ги­ји, ка­ко и ко­ли­ко
пра­шта­мо и, на кра­ју, да ли је хри­шћан­
ска ми­сао по­ста­ла са­став­ни део на­ше
лич­но­сти.  m
Аутор је психолог у
Деветој београдској гимназији
 Под­ви­жнич­ко сло­во
О гре­х у
осу­ђи­в а­њ а
бли­жњег
При­ре­дио: + Тај­но­во­ди­тељ+
По­сто­је два слу­ча­ја у ко­ји­ма је до­зво­ље­
но о не­ко­ме го­во­ри­ти ло­ше, и то: ка­да је
нео­п­ход­но са не­ким се по­са­ве­то­ва­ти о
то­ме ка­ко по­мо­ћи оно­ме ко­ји гре­ши и
он­да ка­да је по­треб­но упо­зо­ри­ти дру­ге
ко­ји из не­зна­ња мо­гу до­ћи у оп­ште­ње са
ло­шим чо­ве­ком ми­сле­ћи да је до­бар, у
слу­ча­је­ви­ма ка­да нам и све­ти апо­стол
за­по­ве­да да не оп­шти­мо са та­кви­ма ­
(2 Сол 3, 14). А ко без та­кве по­тре­бе ­
го­во­ри би­ло шта о дру­го­ме, с на­ме­ром ­
да га оцр­ни, он је кле­вет­ник чак и ако су
ње­го­ве ре­чи исти­ни­те.
(Све­ти Ва­си­ли­је Ве­ли­ки)
Ни­ка­да не при­мај кле­ве­те на бли­жње­га
сво­га, већ пре­ки­ни кле­вет­ни­ка сле­де­ћим
ре­чи­ма: Пу­сти, бра­те, ја сва­ки дан гре­
10  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
шим још ви­ше те­шким гре­си­ма. Ка­ко бих,
он­да, осу­дио дру­ге?
Све­ти Јо­ван Зла­то­у­сти
Ко без стра­сти го­во­ри о гре­ху бра­та,
чи­ни то из сле­де­ћа два раз­ло­га: или да би
га по­пра­вио или да би по­у­чио дру­го­га.
Ако го­во­ри се­би, ње­му или дру­го­ме без
ових ци­ље­ва, то го­во­ри или да би га увре­
дио или да би га ого­ва­рао, а та­кав не­ће
из­бе­ћи оста­вље­ност од Бо­га, већ ће не­из­
бе­жно и сâм па­сти у та­кав или дру­ги
грех, и та­да ће се, раз­об­ли­чен и уко­рен од
дру­гих, по­сра­ми­ти.
(Пре­по­доб­ни Мак­сим Ис­по­вед­ник)
Ако те не­ко увре­ди, не гне­ви се на ње­га,
већ му исто­га ча­са опро­сти и мо­ли се за
ње­га Бо­гу да би му и Бог опро­стио. И ако
тво­је ср­це то не же­ли, ти га на­те­рај и убе­
ди и мо­ли се Го­спо­ду да би ти по­мо­гао да
по­бе­диш са­мо­га се­бе и те­ле­сно му­дро­ва­
ње. Је­сте те­шко, али се то тра­жи од хри­
шћа­на. По­треб­но је да опро­стиш бли­
жњем ако и сâм же­лиш да до­би­јеш опро­
штај од Бо­га. Опро­сти, и те­би ће се опро­
сти­ти; ако ти не опро­стиш, ни те­би се
не­ће опро­сти­ти. Стра­шно је то, али исти­
ни­то, јер Све­то Је­ван­ђе­ље та­ко учи.
(Све­ти Ти­хон За­донд­ски)
За­што осу­ђу­је­мо бра­ћу сво­ју? За­то што
се не тру­ди­мо да упо­зна­мо се­бе са­ме. Ко
је об­у­зет упо­зна­ва­њем са­мо­га се­бе, тај
не­ма кад да по­сма­тра дру­ге. Осу­ђуј се­бе,
па ћеш пре­ста­ти да осу­ђу­јеш дру­ге.
(Пре­по­доб­ни Се­ра­фим Са­ров­ски)
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  11
Ви мо­же­те по­мо­ћи са­мо мо­ли­твом и
љу­ба­вљу. Љут­ња и ви­ка на без­бо­жни­ке не
по­пра­вља ствар.
(Пре­по­доб­ни Си­лу­ан Атон­ски)
Свет је не­што што тре­ба са­вла­да­ти.
Чи­ме?
– Гор­њим све­том.
Дух вре­ме­на на­шег је не­што што тре­ба
са­вла­да­ти. Чи­ме?
– Ду­хом Хри­сто­вим.
Чо­век је не­што што тре­ба са­вла­да­ти.
Чи­ме?
– Бо­го­чо­ве­ком.
Хри­сто­ви љу­ди су од Бо­га и по­бе­ђу­ју
свет јер је ве­ћи онај ко­ји је у њи­ма не­го­ли
ко­ји је у све­т у. (Ср. 1. Јн, 4, 4)
(Пре­по­доб­ни Ју­стин Ће­лиј­ски)
 Лич­но­сти цр­кве­не исто­ри­је
Осве­шта­ни жи­вот
Вла­ди­ми­ра Мо­ши­на
(осни­ва­ча Ар­хе­о­граф­ског оде­ље­ња ­
у На­род­ној би­бли­о­те­ци Ср­би­је)
ђа­кон мр
Не­над Идри­зо­вић
Ж и­вот из­у­зет­ног па­ле­о­гра­фа,
ви­зан­то­ло­га и сла­ви­сте Вла­ди­
ми­ра Мо­ши­на нај­а­у ­тен­тич­ни­је
је при­ка­зан у ње­го­вој ауто­би­о­гра­фи­ји,
чи­ји се ори­ги­нал­ни ру­ко­пис од­ско­ра
на­ла­зи у За­ви­чај­ном фон­ду Град­ске
би­бли­о­те­ке у Пан­че­ву. Овај све­ште­но­слу­
жи­тељ и на­уч­ни рад­ник је свој жи­вот
за­по­чео 1894. у Пе­тер­бур­гу (Ле­њин­гра­
ду), а за­вр­шио га је 1987. у Ско­пљу. Као и
сви не­по­доб­ни за по­ли­тич­ки си­стем
по­сле Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је, еми­гри­рао
је 1920. у Кра­ље­ви­ну СХС. У Ко­прив­ни­ци
је де­сет го­ди­на ра­дио као про­фе­сор у
ги­мна­зи­ји. На За­гре­бач­ком све­у­чи­ли­шту
од­бра­нио је 1928. док­тор­ску ди­сер­та­ци­ју
о нор­ман­ској ко­ло­ни­за­ци­ји на Цр­ном
мо­ру. Јед­но вре­ме је, због ло­ше ма­те­ри­
јал­не си­т у­а­ци­је, под псе­у­до­ни­мом Ду­кин
ра­дио у лет­њој по­зо­ри­шној тру­пи Бо­ри­са
Ба­ра­то­ва као глу­мац, пе­вач и играч. Док
је бо­ра­вио и ра­дио у Ко­прив­ни­ци, ус­по­
12  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
ста­вио је ве­зу са ру­ским на­уч­ни­ци­ма у
Бе­о­гра­ду и Пан­че­ву. У то вре­ме мно­ги
Ру­си су се оку­пља­ли око пан­че­вач­ког
Ру­ског са­ни­то­ри­ју­ма – кул­т ур­не и ху­ма­
ни­тар­не уста­но­ве „у ко­јој су бо­ле­сни Ру­си
из це­ле Ју­го­сла­ви­је на­ла­зи­ли уто­чи­ште и
по­моћ“.
На осно­ву ус­по­ста­вље­них кон­та­ка­та,
об­ја­вље­них на­уч­них ра­до­ва и учестовањa
на на­уч­ним на­сту­пи­ма, Вла­ди­мир Мо­шин
је до­шао на ам­би­ци­о­зну по­ми­сао о „мо­гу­
ћој уни­вер­зи­тет­ској ка­ри­је­ри“. То се за­и­
ста и ис­пу­ни­ло та­ко што је на Ка­те­дри за
ви­зан­то­ло­ги­ју у Ско­пљу на­сле­дио про­фе­
со­ра Фи­ла­ре­та Гра­ни­ћа.
У про­ле­ће 1932. у ги­ман­зи­ји у ко­јој је
ра­дио де­сио се скан­дал. Ор­га­ни­зо­ва­на је
по­бу­на про­тив та­да­шњег бе­о­град­ског
ап­со­лу­ти­стич­ког ре­жи­ма, чи­је је след
до­га­ђа­ја учи­нио пре­ме­шта­ње учи­те­ља из
гим­на­зи­је у дру­ге гра­до­ве. Та­ко је Мо­шин
са су­пру­гом Ољом и си­ном Ни­ко­лом
до­шао у Пан­че­во. О жи­во­т у у Пан­че­ву
пи­ше да је то за ње­га и ње­го­ву по­ро­ди­цу
био нај­мир­ни­ји пе­ри­од у жи­во­т у.
 Рат их од­во­ди у Бе­о­град, где се за
Мо­ши­на, ко­ји је та­да имао 48 го­ди­на,
од­иг­ рао пре­лом­ни тре­ну­так у ње­го­вом
жи­во­т у: на пра­зник По­кро­ва Пре­све­те
Бо­го­ро­ди­це 1942. ми­тро­по­лит За­гра­нич­
не Ру­ске Пра­во­слав­не Цр­кве Ана­ста­си­је,
ко­ји је слу­жио у ру­ској цр­кви Све­те Тро­
ји­це на Та­шмај­да­ну, ру­ко­по­ло­жио је Вла­
ди­ми­ра Мо­ши­на у све­ште­нич­ки чин.
Са дру­ге стра­не, има­мо је­дан од ње­го­
вих нај­не­срећ­ни­јих до­га­ђа­ја у жи­во­т у –
Ни­ко­ла је пред крај ра­та оти­шао у Фран­
цу­ску и умро у Ал­жи­ру као вој­ник Ле­ги­је
стра­на­ца 1947. л. Г.
Мо­шин је по­сле ра­та оти­шао у За­греб,
где је чак мо­гао да по­ста­не ди­рек­тор
Исто­риј­ског ин­сти­т у­та. Хр­ват­ским ко­му­
ни­сти­ма Вла­ди­мир Мо­шин ни­је то­ли­ко
сме­тао све док ни­је тре­ба­ло да пре­у­зме
во­ђе­ње Исто­риј­ског ин­сти­т у­та. Сâм
Мо­шин ка­же да се по­ла­ко­мио да пре­ђе на
по­ло­жај ди­рек­то­ра Исто­риј­ског ин­сти­т у­
та због ма­ле пен­зи­је ко­ју би имао као
ди­рек­тор Ар­хи­ва. У том тре­нут­ку уоп­ште
ни­је раз­ми­шљао „да за хр­ват­ско дру­штво,
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  13
а по­себ­но за исто­ри­ча­ре, ни­је мо­гло да не
бу­де нео­бич­но да се на че­лу ин­сти­т у­та
хр­ват­ске исто­ри­је на­ла­зи ру­ски еми­
грант“, и то још пра­во­слав­ни све­ште­ник.
За Мо­ши­на је пре­ла­зак из За­гре­ба у Бе­о­
град – у на­уч­ном и пе­да­го­шком сми­слу –
зна­чио но­ви пе­ри­од ње­го­вог ства­ра­лач­ког
по­ду­хва­та.
Оно што нај­ви­ше ка­рак­те­ри­ше Мо­ши­
но­ву ве­ли­чи­ну би­ло је осни­ва­ње бу­ду­ћег
по­но­са На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је –
Ар­хе­о­граф­ског оде­ље­ња. За раз­ли­ку од
За­гре­ба и хр­ват­ских ко­му­ни­ста, у Бе­о­гра­
ду је ста­ње би­ло дру­га­чи­је. Углав­ном су о
на­уч­ним пи­та­њи­ма од­лу­чи­ва­ли „ни­ко­ле­
ти­не бур­са­ћи и пар­ти­зан­ке ма­ре“. Пр­во­
бит­ну гру­пу ар­хе­о­гра­фа су, по­ред Мо­ши­
на и ње­го­ве су­пру­ге, чи­ни­ли Ђор­ђе Три­
фу­но­вић (ко­ји је убр­зо на­пу­стио овај
по­сао), Би­ља­на Стип­че­вић, Љу­би­ца Ђор­
ђе­вић, Ди­ми­три­је Бог­да­но­вић и Ол­га
Не­дељ­ко­вић. Би­ло је и чла­но­ва ко­ју су се
по­вре­ме­но укљу­чи­ва­ли у рад; ме­ђу њи­ма
су би­лу Рад­ми­ла Ма­рин­ко­вић, сла­ви­ста
Алек­сан­дар Ћи­рић, бо­го­слов При­би­слав
 Си­мић (ка­сни­је и про­фе­сор цр­кве­не
умет­но­сти и ли­т ур­ги­ке на Пра­во­слав­ном
бо­го­слов­ском фа­кул­те­т у), Ма­ри­ја Шај­ко­
вић и др. Због Ду­ши­це Сто­шић, су­пру­ге
зна­чај­ног по­ли­тич­ког функ­ци­о­не­ра, ко­ја
ни­је вла­да­ла зна­њем из обла­сти ар­хе­о­гра­
фи­је, и ње­ног не­при­ја­тељ­ског од­но­са пре­
ма Оде­ље­њу, Вла­ди­мир Мо­шин је на­пу­
стио На­род­ну би­бли­о­те­ку Ср­би­је и на
крат­ко пре­шао да у На­род­ни му­зеј. По­сле
по­зи­ва но­вог управ­ни­ка Ми­ло­ра­да Па­ни­
ћа Су­ре­па да се вра­ти у Би­бли­о­те­ку он је
тај по­зив од­био због ин­три­га по­ме­ну­те
Ду­ши­це Сто­шић. На­рав­но, као што све­му
до­ђе крај, та­ко је Ду­ши­ца мо­ра­ла да
на­пу­сти На­род­ну би­бли­о­те­ку Ср­би­је јер
је њен муж био уда­љен из слу­жбе по­што
се на­шао у гру­пи од­го­вор­них по­ли­ти­ча­ра
у по­зна­тој по­ли­тич­кој афе­ри са Ран­ко­ви­
ћем. Од­мах на­кон ових до­га­ђа­ја Дим­че
Сто­ја­нов Ми­ре, ди­рек­тор Др­жав­ног
ар­хи­ва, по­ну­дио је Мо­ши­ну да пре­ђе у
Ско­пље ра­ди осни­ва­ња Ар­хе­о­граф­ског
оде­ље­ња. То је град у ко­ме је био це­њен и
по­што­ван, а по­сле Ољи­не смр­ти ни­је
же­лео да се вра­ти ни у Бе­о­град ни у
За­греб. Остао је и упо­ко­јио се та­мо где су
му „ста­рач­ки да­ни би­ли ухо­да­ни“. На
жа­лост, због олу­је ко­ја је бе­сне­ла код нас
и ши­ром Евро­пе, ни­ко ни­је мо­гао да до­ђе
у Ско­пље на ње­го­ву са­хра­ну.
Ова са­же­та би­о­гра­фи­ја не мо­же да
опи­ше и до­ча­ра жи­вот јед­ног ги­ган­та
као што је Вла­ди­мир Мо­шин, али мо­же
да бу­де ма­ли под­сет­ник сви­ма они­ма
ко­ји су га за­бо­ра­ви­ли и сви­ма они­ма
ко­ји ни­ка­да ни­с у чу­ли за овог хра­брог
бар­јак­та­ра пра­во­сла­вља ко­ји је под те­ре­
том но­сио крст у те­шким вре­ме­ни­ма за
Цр­кву.  m Све­то­га Ду­ха, са­ми се­бе и јед­ни дру­ге
Аутор је струч­ни са­рад­ник
Оде­ље­ња за мо­но­граф­ске пу­бли­ка­ци­је
На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је
14  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
Мо­гућ­но­сти
ка­нон­ског
Ми­лош В.
Ма­рин­ко­вић
У прет­ход­ном тек­сту смо го­во­ри­
ли о осно­ва­ма цр­кве­ног пра­ва,
о пој­му ка­но­на, као и о од­но­су
цр­кве­ног пра­ва са прав­ним ди­сци­пли­на­
ма и о ње­го­вом ме­сту у цр­кве­ном жи­во­
ту. У овом бро­ју ба­ви­ће­мо се упо­ред­ним
при­ка­зом ка­но­на и прав­не нор­ме, као и
при­ме­ном ка­но­на у прак­си.
Па­жњу пре све­га тре­ба обра­ти­ти на
су­шти­ну ка­но­на и прав­них нор­ми та­ко
што ће­мо по­ћи од пи­та­ња аутор­ства и
ци­ља због ког су на­пи­са­ни. За Све­те
ка­но­не зна­мо да су на­ста­ли и жи­ве у
кри­лу Бо­го­чо­ве­чан­ског ор­га­ни­зма –
Цр­кве Хри­сто­ве. Као што смо и на­по­
ме­ну­ли, ка­но­ни су на­ста­ли као из­раз
са­бор­не во­ље Цр­кве у Ду­ху Све­том да
би упра­во очу­ва­ли тај бла­год­но-ка­нон­
ски по­ре­дак у Цр­кви. Епи­скоп Ата­на­си­
је (Јев­тић) ова­ко де­фи­ни­ше циљ и сми­
сао ка­но­на: У ср­цу Бо­жан­стве­не Ев­ха­
ри­сти­је – Ли­тур­ги­је Ка­то­ли­чан­ске и
Са­бор­не Цр­кве сва­ки пут слу­ша­мо
ли­тур­гиј­ски ус­клик, и по­зив, и при­зив:
„Из­мо­лив­ши је­дин­ство ве­ре и за­јед­ни­цу
Хри­сту Бо­гу пре­дај­мо!“ Тај по­зив и при­
зив је угра­ђен у са­др­жај и сми­сао и
на­зна­че­ње Све­тих Ка­но­на: да чу­ва­ју
је­дин­ство ве­ре сви­ју, на­рав­но пра­ве,
Пра­во­слав­не ве­ре, и да обез­бе­ђу­ју за­јед­
ни­цу (оп­ште­ње) свих чла­но­ва Цр­кве у
 Цр­кве­но­прав­не те­ме
аутен­тич­ног ту­ма­че­ња
пре­да­ња  (2. део)
Да су­ми­ра­мо: ка­но­ни су они ко­ји нас упу­ћу­ју на то ­
ка­ко да пра­вил­но чу­ва­мо исти­ни­ту ве­ру, ка­ко да ­
чу­ва­мо је­дин­ство Цр­кве Хри­сто­ве, ка­ко да жи­ви­мо ­
као истин­ски хри­шћа­ни и, на­по­слет­ку, ка­ко да иде­мо
пу­те­мо спа­се­ња у Цар­ство Не­бе­ско

Тај­ни Хри­сто­вој, ко­ја и је­сте су­шти­на
Пра­ве и спа­со­но­сне ве­ре, то јест дво­је­ди­
на тај­на и са­др­жај Бо­жан­ског От­кри­ве­
ња: Све­те Тро­ји­це и Ова­пло­ће­ње Јед­но­га
од Све­те Тро­ји­це, деј­ством Ду­ха Све­то­га.
Све­ти ава Ју­стин нам го­во­ри да су ка­но­
ни бу­ди­те­љи, под­стре­ка­чи чла­но­ва Цр­кве
на оства­ри­ва­ње све­тих дог­ма­та у сва­ко­
днев­ном жи­во­т у. Да су­ми­ра­мо: ка­но­ни су
они ко­ји нас упу­ћу­ју на то ка­ко да пра­
вил­но чу­ва­мо исти­ни­т у ве­ру, ка­ко да
чу­ва­мо је­дин­ство Цр­кве Хри­сто­ве, ка­ко
да жи­ви­мо као истин­ски хри­шћа­ни и,
на­по­слет­ку, ка­ко да иде­мо пу­те­мо спа­се­
ња у Цар­ство Не­бе­ско.
A шта је су­шти­на прав­не нор­ме? У
прав­но-те­о­риј­ској ли­те­ра­т у­ри че­сто се
сре­ће сле­де­ћа де­фи­ни­ци­ја прав­не нор­ме:
оба­ве­зно пра­ви­ло (им­пе­ра­тив, за­по­вест)
о по­на­ша­њу (др­жа­њу, де­лат­но­сти, ак­тив­
но­сти) љу­ди у дру­штву га­ран­то­ва­но
др­жав­ним ауто­ри­те­том.
Прав­на нор­ма има за­по­вед­ни ка­рак­тер
ко­јим се по­на­ша­ње љу­ди у јед­ном дру­
штву же­ли усме­ри­ти пре­ма од­ре­ђе­ном
ци­љу, тј. за­ко­но­да­вац ко­ји је про­пи­с у­је
ра­чу­на пре све­га на до­бро­вољ­но по­што­
ва­ње исте. Уко­ли­ко се дис­по­зи­ци­ја из
би­ло ког раз­ло­га не по­шту­је, он­да се при­
ме­њу­је дру­ги део прав­не нор­ме – санк­ци­
ја. Да би, на­и­ме, прав­на нор­ма би­ла де­ло­
твор­на, за­по­вест ко­ју са­др­жи мо­ра би­ти
обез­бе­ђе­на сред­ством по­де­сним да при­
ну­ди на по­слу­шност. То не зна­чи да је
при­ме­на си­ле нео­п­ход­на у сва­ком по­је­ди­
нач­ном слу­ча­ју, већ да су прав­не нор­ме у
це­ли­ни за­шти­ће­не др­жав­ном си­лом.
Упра­во се у овом „ме­ха­ни­зму“ прав­на
нор­ма раз­ли­ку­је од свих дру­гих дру­штве­
них нор­ми – за­то што др­жа­ва сво­јим
ауто­ри­те­том га­ран­т у­је њи­хо­во по­што­ва­
ње. Си­ла не ис­пу­ња­ва би­ће (др­жав­ног)
пра­ва, већ она из­ла­зи из сен­ке са­мо он­да
ка­да је то нео­п­ход­но и ка­да сва дру­га
сред­ства за­та­је. Прав­на нор­ма је, да­кле,
основ­ни део, еле­мент пра­ва, ње­гов атом.
На прет­по­став­ци по­сто­ја­ња и по­шта­ва­ња
прав­них нор­ми осни­ва се уре­ђе­ни по­ре­
дак, без ко­га јед­на др­жа­ва не би мо­гла да
по­сто­ји.
Ка­да го­во­ри­мо о упо­ред­ном ту­ма­че­њу
ка­но­на и прав­не нор­ме, мо­ра­мо се под­се­

новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  15

 Цр­кве­но­прав­не те­ме
ти­ти на циљ и ауторство јед­ног и дру­гог.
Ка­но­ни су на­ста­ли у окри­љу Цр­кве и
ор­ган­ски су део пре­да­ња Цр­кве; прав­не
нор­ме на­ста­ју у окви­ру др­жа­ве, слу­же
то­ме да би јед­на др­жа­ва функ­ци­о­ни­са­ла у
прав­ном сми­слу, а до­но­си их за­ко­но­дав­на
власт. Исти­не ве­ре ко­је из­ра­жа­ва­ју ка­но­
ни су ап­со­лут­не и не­про­мењ­љи­ве, док се
са­ме исто­риј­ске фор­ме ка­но­на мо­гу ме­ња­
ти бу­ду­ћи да и цр­кве­ни жи­вот тр­пи из­ме­
не у раз­ли­чи­тим исто­риј­ским окол­но­сти­
ма. Прав­не нор­ме над­ле­жна др­жав­на
власт мо­же ме­ња­ти сход­но ука­за­ној
по­тре­би. Као што је прав­на нор­ма основ­
ни део сва­ког др­жав­ног пра­ва, та­ко је и
ка­нон основ­ни део цр­кве­ног пра­ва. Прав­
на нор­ма при­па­да сфе­ри др­жав­ног, чо­ве­
чан­ског пра­ва, и она ни­ка­да не мо­же би­ти
са­став­ни део аутен­тич­ног и ауто­ном­ног
пра­ва Цр­кве. Уко­ли­ко би ius hu­ma­num
ре­гу­ли­сао цр­кве­ни по­ре­дак, Цр­ква ви­ше
не би би­ла то што је­сте.
ка­знa у цр­кве­ном пра­ву
Бит­но је по­зба­ви­ти се и по­им­ а­њем
ка­зне у цр­кве­ном пра­ву. Епи­скоп Ни­ко­
дим Ми­лаш на ову те­му ка­же: Као што
по­ред уре­ђе­ња свје­тов­но­га по­сто­ји ду­хов­
но, и по­ред пра­ва др­жав­но­га по­сто­ји
цр­кве­но пра­во, исто та­ко по­ред др­жав­но­
га ка­зне­но­га пра­ва мо­ра да по­сто­ји и
цр­кве­но ка­зне­но пра­во. Свр­ха др­жа­ве је
зе­маљ­ско до­бро љу­ди, а Цр­кве је да спре­
ми чо­вје­ка за вјеч­но спа­се­ње. Пре­ма
ра­зли­ци тих свр­ха, др­жа­ве и Цр­кве, раз­
ли­ку­је се и по свој­ству и по ду­ху сво­ме,
ка­ко пра­во уоп­ће јед­не и дру­ге, та­ко исто
и њи­хо­во ка­зне­но пра­во. Оту­да је од
су­штин­ског зна­ча­ја за цр­кве­но ка­зне­но
пра­во по­им ­ а­ње тог ка­зне­ног де­ла ка­но­на
– ка­нон­ске еп­ти­ми­је. Епи­ти­ми­ја (επιτιμια,
сло­вен­ски: за­пре­шче­ни­је) мо­же из­гле­да­ти
као ка­зна, не­ко је та­ко мо­же и при­ме­ни­
ти, али она то из­вор­но ни­је. Она је, уства­
ри, ле­чеб­но сред­ство про­тив гре­хов­не
16  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
не­мо­ћи, по­моћ и по­др­шка оздра­вље­њу
обо­ле­лог чла­на Цр­кве­ног ор­га­ни­зма. Али
ка­ко ис­прав­но по­им ­ а­ти и на­ло­жи­ти
не­ком епи­ти­ми­ју? Ов­де се ва­ља упо­зна­ти
са два кључ­на пој­ма, то су акри­ви­ја (ακρι-
βεια – тач­ност, пра­вил­ност) и ико­но­ми­ја
(οικονομια – до­мо­строј, упра­вља­ње
до­мом). Уко­ли­ко се при­ли­ком на­ла­га­ња
епи­ти­ми­је пра­вил­но ру­ко­во­ди овим
прин­ци­пи­ма, по­сти­ћи ће се циљ – не­ће се
оти­ћи у крај­но­сти. Оно­ме ко се ка­је не
да­је се она епи­ти­ми­ја ко­ју ће ли­чи­ти на
ка­зну ко­ја је са­ма се­би циљ, па још чо­ве­
ка ба­ца у оча­ја­ње и од­би­ја од жи­во­та у
Цр­кви, али и не сме би­ти ни она епи­ти­
ми­ја ко­ја ли­чи на по­пу­стљи­вост пред
на­ле­том гре­хов­не не­мо­ћи. На ову те­му
проф. Љу­би­во­је Сто­ја­но­вић ка­же: Ис­по­
вест и по­ка­ја­ње су об­ли­ци ду­хов­ног ле­че­
ња. Ка­да па­стир са тим зна­њем при­сту­
па де­лу, он­да ствар­но успе­ва да пре­ва­зи­ђе
сва­ки сен­ти­мен­та­ли­зам, као и ри­го­ри­
зам. Тре­ба ре­ћи ја­сно: епи­ти­ми­ја је лек. И
тај лек не­ка­да мо­же би­ти у по­чет­ку го­рак
и не­при­ја­тан, али ни­јед­но ле­че­ње ни­је
су­ро­во ако је ис­ход оздра­вље­ње. А оздра­
вље­ње је увек плод тру­да оног ко­ји ле­чи
и оног ко­ји се ле­чи. Вла­си­је Фи­дас ова­ко
го­во­ри на ову те­му: По­треб­но је ја­сно
раз­ли­ко­ва­ти ка­но­не ко­ји осу­ђу­ју по­чи­њен
ка­нон­ски пре­ступ (је­рес, рас­кол, сек­ту...)
од оних ко­ји има­ју за циљ да од­ре­де
ка­нон­ске усло­ве за ре­ин­те­гра­ци­ју по­ка­ја­
них у окри­ље Цр­кве. На пр­ве се обич­но
при­ме­њу­је ка­нон­ска акри­ви­ја (стро­
гост), иако су стро­же ка­зне нај­че­шће
од­ре­ђе­не за оне ко­ји угро­жа­ва­ју је­дин­
ство Цр­кве. На по­ка­ја­не се, ме­ђу­
тим, при­ме­њу­је цр­кве­на ико­но­ми­ја
да би се ис­тро­вре­ме­но оја­ча­ло је­дин­
ство и да би се по­ка­ја­ни спа­си­ли
да­ва­њем осве­ћу­ју­ћих сред­ста­ва
Цр­кве. У том сми­слу, иако ка­нон­ска
акри­ви­ја из­ра­жа­ва при­ро­ду и ап­со­лут­
ну су­шти­ну тај­не Цр­кве, цр­кве­на ико­но­
ми­ја је­сте па­стир­ска при­ме­на тај­не
Цр­кве пре­ма при­ли­ка­ма. Па­ра­ме­тар за
ову при­ме­ну је, да­кле, ста­ње по­кај­ни­ка.
Епитимија
Не­ка­да се у прак­си, у по­гре­шном ту­ма­
че­њу ка­но­на, де­ша­ва да епи­ти­ми­ја до­би­је
ка­рак­тер од­ма­зде пре­ма гре­шни­ку – уме­
сто да га ле­чи од гре­ха. Проф. Зо­ран Сто­
ја­но­вић нам го­во­ри да у др­жав­ном кри­
вич­ном пра­ву те­ор ­ и­ја по ко­јој је свр­ха
ка­зне вра­ћа­ње зла за учи­ње­но зло, тј. да
је са­ма се­би циљ, при­па­да про­шло­сти.
На­ше кри­вич­но пра­во се осни­ва на те­о­
ри­ји ко­јој је циљ пре­вен­ци­ја вр­ше­ња кри­
вич­них де­ла, по­што­ва­ње прав­ног по­рет­ка
и ути­ца­ње на са­мог учи­ни­о­ца да убу­ду­ће
не по­на­вља кри­вич­на де­ла. Ако је ова­ко у
др­жав­ном кри­вич­ном пра­ву, он­да је ја­сно
да у цр­кве­ном ка­зне­ном пра­ву не би смео
да по­сто­ји ни траг од­ма­зде. Што се ти­че
ту­ма­че­ња ка­но­на, ов­де
тре­ба отво­ре­но
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  17
ре­ћи: не­ки да­нас по­ку­ша­ва­ју да ка­но­не,
као и цр­кве­не про­пи­се до­не­те на осно­ву
ка­но­на, ту­ма­че ис­кљу­чи­во прав­ном ме­то­
до­ло­ги­јом. Да би не­ко имао ис­пра­ван
при­ступ ка­но­ни­ма, ни­је до­вољ­но са­мо да
има зна­ња о пра­ву, већ да има и бо­го­
слов­ско обра­зо­ва­ње и здра­во цр­кве­но
ми­шље­ње, а пре све­га да жи­ви ли­т ур­гиј­
ским и све­то­та­јин­ским жи­во­том у Цр­кви.
При­ме­на ка­но­на у жи­во­т у Цр­кве се не
сме пре­тво­ри­ти у сво­ју су­прот­ност – не
сме по­ста­ти „бра­на“ за веч­но спа­се­ње хри­
шћа­на. Ду­жни смо да се сваг­да тру­ди­мо да
пра­вил­но, пре­дањ­ски и са па­стир­ском
од­го­вор­но­шћу при­ме­њу­је­мо ка­но­не да се
и на нас не би од­но­си­ле оне страшне ре­чи
Го­спо­да Хри­ста: „Те­шко ва­ма, књи­жев­ни­
ци и фа­ри­се­ји, ли­це­ме­ри, што за­тва­ра­те
Цар­ство не­бе­ско пред љу­ди­ма; јер ви не
ула­зи­те ни­ти пу­шта­те да уђу они ко­ји би
хте­ли“ (Мт 23, 13).  m
Аутор је вероучитељ у Архиепископији
београдско-карловачкој
 Тема броја
Хри­шћан­ство ­
и вир­ту­ел­на ­
ко­му­ни­ка­ци­ја
Сај­бер свет пред­ста­вља нај­по­год­ни­је ме­сто за
бек­ство од ре­ал­ног жи­во­та. Ла­ко­ћа и нео­ба­ве­
зност вир­ту­ел­не ко­му­ни­ка­ци­је, ко­ја омо­гу­ћа­ва
иде­ал­ну сли­ку о се­би и дру­гим љу­ди­ма, мно­го је
јед­но­став­ни­ја и при­ма­мљи­ви­ја не­го лич­ни
су­срет чо­ве­ка с чо­ве­ком

Ни­је те­шко при­ме­ти­ти да

Па­вле Ка­ра­стој­ко­вић
љу­ди по­с та­ју све оту­ђе­ни­ји
јед­ни од дру­гих, а ова оту­ђе­

С ми­сао за­јед­ни­штва и оп­ште­ња

ме­ђу љу­ди­ма увек је пред­ста­вљао
је­дан од основ­них ан­тро­по­ло­шких
про­бле­ма. Да­нас, ка­да је тех­ни­ка го­то­во
пот­пу­но овла­да­ла це­ло­куп­ним би­ћем
чо­ве­ка, ово пи­та­ње се пред људ­ски свест
по­ста­вља у по­себ­но за­о­штре­ној фор­ми.
Тех­но­ло­шки на­пре­дак омо­гу­ћа­в а
љу­ди­ма раз­ли­чи­те ви­до­ве и сред­ства
ко­му­ни­ци­ра­ња. Вир­т у­ел­на ко­му­ни­ка­
ци­ја, без ко­је жи­вот да­на­шњег чо­ве­ка
по­ста­је све те­же за­ми­слив, пред­ста­вља
зна­чај­ну про­во­ка­ци­ју и иза­зов све­му
оно­ме што услов­но мо­же­мо на­зва­ти
тра­ди­ци­о­нал­ним на­чи­ни­ма ме­ђу­људ­
ског оп­ште­ња. Сти­че се ути­сак да је сте­
пен раз­во­ја тех­ни­ке обр­ну­то про­пор­ци­
о­на­лан ква­ли­те­т у ко­му­ни­ка­ци­је.
ност се све ма­ње до­жи­вља­ва
као не­што по­губ­но. Већ је
оп­ште ме­сто да се у свим ви­до­
ви­ма вир­т у­ел­не ко­м у­ни­ка­ци­је
гу­би лич­ност и лич­но­сно оп­ште­
ње. Али ре­ше­ње тог про­бле­ма не тре­
ба тра­жи­ти у не­га­тив­ним ка­рак­те­ри­
сти­ка­ма вир­т у­ел­ног све­та као та­квог,
већ у на­ра­ста­ју­ћој не­спо­соб­но­сти чо­ве­
ка да оства­ри пун, це­ло­вит су­срет са
дру­гим чо­ве­ком. Љу­ди се за­тва­ра­ју у
се­бе, опре­зно чу­ва­ју свој уну­тра­шњи
свет од по­гле­да дру­гих љу­ди, али, па­ра­
док­сал­но, то за­тва­ра­ње за по­сле­ди­цу
има чо­ве­ко­во не­при­мет­но дис­тан­ци­ра­
ње и од са­мог се­бе. Он по­сте­пе­но по­чи­
ње да при­хва­та вир­т у­ел­ну, ко­зме­тич­ку
сли­ку о се­би као је­ди­но ре­ал­ну јер му се

18  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010

 Тема броја

новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  19

 чи­ни да је она нај­при­хва­тљи­ви­ја за спо­ ч о ­в е ­к о в­ а
ља­шњи свет. сло­бо­да.
Осим то­га што се уда­ља­ва од при­род­ Лич­н о с т
но-ор­ган­ског све­та, чо­век гу­би осе­ћај за је ап­со­лут­
ре­ал­ност, за дру­ге ди­мен­зи­је по­сто­ја­ња, на вред­
за Бо­га и, на кра­ју, за сво­је ја. Тра­гич­но ност, и тај
је то што љу­ди­ма (њи­хо­ва) оту­ђе­ност зна­ч ај је
по­ста­је све при­јат­ни­ја и нор­мал­ни­ја. за­ло­жен у
њ е ­н о м
б о ­г о п
­ о ­д о ­
би­ју. Она се
Ни­је про­блем у тех­но­ло­ги­ји о д ­р е ­ђ у ­ј е
као та­к вој ни­т и у ра­з ним р е­л а ц
­ и ­о ­н о .
об­л и­ц и­м а вир­т у­е л­н ог Без те пер­
ко­м у­н и­ц и­ра­њ а, већ је за с п е к ­т и ­в е
од­но­са пре­ма
упо­т ре­б у на­у ч­н их ­ Бо­гу и дру­гим
до­с тиг­н у­ћ а на људ­с ку љу­д и­м а не
ко­р ист или про­п аст ­ мо­же­мо го­во­ри­
нај­од­го­в ор­н и­ј а ­ ти о хри­шћан­
чо­в е­ко­в а сло­б о­д а ском по­и­м а­њу
лич­но­сти. Из то­га
сле­ди да је за пра­
Сај­бер свет пред­ста­вља нај­по­год­ни­је во­слав­но про­ми­
ме­сто за бек­ство од ре­ал­ног жи­во­та. шља­ње ко­м у­ни­ко­
Ла­ко­ћа и нео­ба­ве­зност вир­т у­ел­не ко­му­ ло­ги­је на­чин на ко­ји
ни­ка­ци­је, ко­ја омо­гу­ћа­ва иде­ал­ну сли­ку чо­в ек оства­р у­ј е
о се­би и дру­гим љу­ди­ма, мно­го је јед­но­ оп­ште­ње са дру­гим
став­ни­ја и при­ма­мљи­ви­ја не­го лич­ни љу­ди­ма та­ко­ђе од
су­срет чо­ве­ка с чо­ве­ком. Жи­ви кон­такт су­штин­ске ва­жно­сти.
ме­ђу љу­ди­ма че­сто је бре­ме­нит не­спо­ра­ У хри­шћан­ској ве­ри
зу­ми­ма, стра­сти­ма, не­тр­пе­љи­во­шћу. А Бог се су­сре­ће са чо­ве­ком
упра­во због то­га је не­у­по­ре­ди­во вред­ни­ Ли­цем у ли­це. Тај су­срет је
ји тај жи­ви су­срет, у ко­ме се ис­по­ља­ва­ју увек ду­бо­ко ли­чан и дра­
на­ше и вр­ли­не и ма­не, али су­срет у ко­јем ма­ти­чан. Не­ма раз­ло­га да
је­ди­но мо­же­мо да на­сту­пи­мо као је­дин­ та­кав су­срет не би­ва и из­ме­
стве­не и не­по­но­вљи­ве лич­но­сти, да ђу дво­је (или ви­ше) љу­ди. Јер
из­ра­зи­мо се­бе аутен­тич­но и да исто та­ко упра­во та спе­ци­фич­на дра­ма­
це­ло­ви­то до­жи­ви­мо би­ће дру­гог чо­ве­ка. тич­ност, ко­ја не­до­ста­је вир­т у­
Хри­шћан­ски став о овој про­бле­ма­ти­ ел­ној ко­му­ни­ка­ци­ји, пред­ста­вља
ци је ја­сан. Ни­је про­блем у тех­но­ло­ги­ји основ­ни ква­ли­тет људ­ског оп­ште­
као та­квој ни­ти у ра­зним об­ли­ци­ма ња, ко­је у хри­шћан­ству до­би­ја свој
вир­т у­ел­ног ко­му­ни­ци­ра­ња, већ је за нај­ду­бљи, бо­жан­ски сми­сао.  m
упо­тре­бу на­уч­них до­стиг­ну­ћа на људ­ Аутор је вероучитељ у
ску ко­рист или про­паст нај­од­го­вор­ни­ја Архиепископији београдско-карловачкој

20  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010

 Тема броја
Чо­век без ли­ца – ­
– го­вор без ­
сло­бо­де
Го­в о­р и­т и зна­ч и би­т и сло­б о­д ан, по­к а­з а­т и се­б е
и на­ћ и се у раз­у ­м е­в а­њ у дру­гог. По­к а­з а­т и се­б е,
пак, зна­ч и исти­н о­в а­т и, го­в о­р и­т и са­м о оно
што ми­с лиш. Го­в о­р и­т и оно што не ми­с лиш
је­с те бе­ж а­њ е од се­б е са­м о­га, оту­ђ е­њ е од ­
вла­с ти­тог би­ћ а

Алек­сан­дар ко­ја је сре­ће и раз­у­ме­ва (грч. диа-ло­гос

Ми­лој­ков
И чу­ше глас Го­спо­да Бо­га ко­ји хо­да­ше у
ра­ју пред­ве­че, и са­кри­ше се, и Адам и
же­на ње­го­ва, од ли­ца Го­спо­да Бо­га...
И по­зва Го­спод Бог Ада­ма, и ре­че му:
„Где си?“ А Адам му од­го­во­ри: „Глас
твој чух где хо­диш по ра­ју и упла­ших
се, јер сам наг, и са­крих се.“
 Пост 3, 8–10
= два го­во­ра, две сло­ве­сно­сти, ди­ја­лог,
раз­го­вор). Го­вор ни­је са­мо оно го­во­ре­
но, већ и оно раз­у­ме­ва­но. Без го­во­ра
не­ма раз­у­ме­ва­ња, али ни го­во­ра не­ма
без раз­у­ме­ва­ња. Раз­у­ме­ва­ње го­вор чи­ни
по­с то­је­ћим. За­то је ди­ја­лог сми­сао
по­сто­ја­ња го­во­ра. Го­во­ри­ти и раз­у­ме­ва­
ти зна­чи би­ти лич­ност – по­сто­ја­ти у
ди­ја­ло­гу. Ово је ико­на Бо­жи­ја у чо­ве­ку,
исти­на ње­го­вог по­сто­ја­ња.
Го­во­ри­ти зна­чи би­ти сло­бо­дан, по­ка­
за­ти се­бе и на­ћи се у раз­у­ме­ва­њу дру­гог.
По­ка­за­ти се­бе, пак, зна­чи исти­но­ва­ти,
го­во­ри­ти са­мо оно што ми­слиш. Го­во­

Г о­вор је моћ, моћ сло­ве­сно­сти.

Го­вор по­ка­зу­је сло­ве­сност (ло­го­
сност). По­ка­за­ње, пак, је­сте из­ла­
зак пред ли­це дру­гог. Го­во­ри­ти зна­чи
би­ти у ди­ја­ло­гу. Сло­ве­сност је сло­ве­сна
ри­ти оно што не ми­слиш је­сте бе­жа­ње
од се­бе са­мо­га, оту­ђе­ње од вла­сти­тог
би­ћа. Го­вор ко­ји не про­ја­вљу­је би­ће
ни­је го­вор, већ лаж и ли­це­мер­је,
де­струк­ци­ја лич­но­сти, по­крет ка не­би­
са­мо у су­сре­т у са дру­гом сло­ве­сно­шћу, ћу. За­то је ли­це­мер­је грех. За­то што
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  21
 ли­чи на го­вор, а ни­је го­вор. Ли­це­мер­
ство је бек­ство од сво­јих ми­сли, скри­ва­
ње и ку­ка­вич­лук. Ли­це­мер­ство је гу­би­
так сло­бо­де услед мањ­ка­ња хра­бро­сти
да го­во­ром по­ка­жеш оно што ствар­но
је­си, да по­ка­жеш ко си – да бу­деш од­го­
во­ран. Јер сло­бо­да ни­је моћ да се скри­
ваш, већ да се по­ка­зу­јеш пред ли­цем
дру­гог и у ли­цу дру­гог – као што се
Отац по­ка­зу­је у Си­ну. Го­вор је сло­бо­да
са­мо он­да ка­да по­ка­зу­је чо­ве­ка са
ли­цем.
Го­во­ри­ти зна­чи би­ти му­дар. Би­ти
му­дар у го­во­ру зна­чи ослу­шки­ва­ти раз­
у­ме­ва­ње вла­сти­тог го­во­ра, би­ти у ди­ја­
ло­гу, гле­да­ти се­бе у ли­цу дру­гог – учи­ти
и ис­пра­вља­ти се. Го­вор ни­је по­хлеп­на и
гор­да твр­до­гла­вост. Го­вор је и хра­брост
при­хва­та­ња да си у за­блу­ди, да си се
спо­та­као и пао. Онај ко го­во­ром све­до­
чи да је пао, тај и уста­је и би­ва ја­чи. За­то
го­во­ри­ти зна­чи ра­сти и уса­вр­ша­ва­ти се,
бив­ство­ва­ти у ус­пи­ња­њу до „ме­ре ра­ста
пу­но­ће Хри­сто­ве“. Би­ти му­дар у го­во­ру
зна­чи за­јед­ни­ча­ри­ти, би­ти би­ће за­јед­
ни­це, би­ти слу­шан и слу­ша­ти. Би­ти,
пак, у за­јед­ни­ци зна­чи по­ка­за­ти ли­це
сво­је, па и он­да ка­да си пао због ре­чи
сво­јих. Не скри­вај се. Скри­ва­ње је
ту­ђин­ство­ва­ње и роп­ство. По­ка­жи се и
знај да је по­ка­ја­ње за­пра­во пре­у­мље­ње,
го­вор ко­ји уво­ди у му­дрост. По­кај­ни­
ци су за­и­ста нај­ве­ћи му­дра­ци јер су раз­
от­кри­ли лу­дост та­мо где се она нај­те­же
от­кри­ва – у вла­сти­том би­ћу.
Го­во­ри­ти зна­чи љу­би­ти. То зна­чи да
чо­век – иако не тре­ба да го­во­ри оно што
не ми­сли – не тре­ба увек да ка­же ни све
оно што ми­сли. Ћу­та­ње је мно­го пу­та
му­дри­је од го­во­ра. Ћу­та­ње чак зна да
го­во­ри ви­ше од са­мо­га го­во­ра. Љу­би­ти
зна­чи па­зи­ти да тво­ја реч – ма би­ла она
и исти­ни­та – као мач не по­се­че сла­ба­
шног бра­та тво­га. То не зна­чи да тре­ба да
го­во­риш лаж уме­сто исти­не, већ да
по­не­кад тре­ба да ћу­тиш, да бу­деш тр­пе­
22  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
љив, да бу­деш му­дар и да сва­кој исти­ни
на­ђеш ње­но по­год­но вре­ме. За­то не го­во­
ри увек све оно што ми­слиш, па ма­кар
ми­слио и са­му исти­ну. Јер ко­ја је ко­рист
од исти­не ако њо­ме уби­јеш бра­та сво­га?
Исти­на има је­дан циљ – жи­вот, Веч­ни
Жи­вот, а не са­бла­зан и смрт. Угле­дај се
на Бо­га. Ни Он не го­во­ри ни­ка­да оно
што не ми­сли, али је тр­пе­љив и му­дар, те
не ка­же увек ни све оно што ми­сли. Бог
сво­је ми­сли го­во­ри у нај­бо­ље вре­ме за
чо­ве­ка. Та­ко се Бог чо­ве­ку и от­кри­вао –
по­сте­пе­но – да исти­ном не уби­је, већ да
спа­си чо­ве­ка. Оту­да се Бог нај­пре от­кри­
вао кроз про­ро­ке и за­ко­не, а „ка­да се
на­вр­ши вре­ме, по­сла Си­на Сво­га“. Угле­
дај се на Хри­ста. Он је го­во­рио го­во­ре­ћи
и ћу­те­ћи. Го­во­рио је го­во­ре­ћи уче­ни­ци­
ма сво­јим и го­во­рио је ћу­те­ћи фа­ри­се­ји­
ма и Пи­ла­т у. До­бро је го­во­ри­ти због
љу­ба­ви пре­ма ра­зум­ни­ма, а до­бо­ро је и
ћу­та­ти и „не ба­ца­ти би­се­ре пред сви­ње“
због љу­ба­ви пре­ма ре­чи­ма. Љу­би бли­
жње сво­је јер ћеш са­мо та­ко за­во­ле­ти и
Бо­га, али љу­би и ре­чи јер су дар Бо­жи­ји,
и за сва­ку ћеш од њих од­го­ва­ра­ти Да­ро­
дав­цу – ре­чи тво­је сто­ја­ће пред Реч­ју
Оче­вом.
Го­вор као сло­бо­да, го­вор као му­дрост
и го­вор као љу­бав. Ово тро­је по­ка­зу­је
лич­ност, ли­це чо­ве­ко­во. За­то тре­ба
би­ти до­сто­јан сво­јих ре­чи, не бе­жа­ти од
њих и не скри­ва­ти ли­це сво­је. Ре­чи без
ли­ца чо­ве­ко­вог су као ве­тар ко­ји лу­та.
Та­кве се ре­чи не да­ју раз­у­ме­ти јер их се
љу­ди кло­не као од рас­пу­ште­не де­це ко­ја
не­ма­ју оца и вас­пи­та­ча, као од бе­сло­ве­
сног ве­тра тра­же­ћи за­ве­три­ну. Ре­чи без
ли­ца чо­ве­ко­вог не за­јед­ни­ча­ре, већ пот­
ко­па­ва­ју и ру­ше. То је го­вор ку­ка­ви­ца
ко­је се бо­је раз­у­ме­ва­ња – по­ка­за­ња и
из­ла­ска пред ли­це дру­гог.
Чо­век без ли­ца је го­вор без сло­бо­де.
Сло­бо­да се не скри­ва, скри­ва­ње је роп­
ство. Чо­век без ли­ца је го­вор без од­го­
вор­но­сти. Бе­жа­ње од од­го­вор­но­сти је
 Тема броја
бе­жа­ње од сло­ве­сно­сти и сло­бо­де. Сло­ ре­чи чи­ји су се го­вор­ни­ци упла­ши­ли
бо­да зна­чи по­сто­ја­ти љу­бе­ћи – би­ти го­во­ра са ли­цем, сло­ве­сног го­во­ра ко­ји
лич­ност. Бе­жа­ње од сло­бо­де и од­го­вор­ их тра­жи и ва­пи за ли­ци­ма њи­хо­вим:
но­сти је бе­жа­ње од жи­во­та, од по­сто­ја­ „Где си?“ Тај свет је ту­ђи­на у ко­јој се
ња пред ли­цем дру­гог. Бе­жа­ње од од­го­ скри­ва­ју жи­ви мр­тва­ци. У ту ту­ђи­ну
вор­но­сти је уми­ра­ње. хи­та­ју они ко­ји ни­с у хра­бри да по­сто­је.
Чо­век без ли­ца је го­вор без му­дро­сти. Њи­хо­ве ре­чи су ве­тар, а ве­тро­ви утих­
Му­дрост ни­је без­лич­ни ве­тар. Му­дрост њу­ју. Ка­да утих­ну, ви­ше их се ни­ко не
је че­до му­дра­ца. Му­дрост има ро­ди­те­ља се­ћа. У се­ћа­њу оста­ју са­мо чо­век са
ко­га по­ка­зу­је, као што Син има Оца и ли­цем и ње­го­ва реч са сло­бо­дом, му­дро­
као што Син по­ка­зу­је Оца. Му­дрост је шћу и љу­ба­вљу – реч ко­ја по­ка­зу­је чо­ве­
по­до­би­је Бо­жи­је у чо­ве­к у. За­то је ка дру­го­ме чо­ве­ку.  m
му­дрост то што је­сте са­мо он­да ка­да Аутор је пре­да­вач вер­ске на­ста­ве
по­ка­зу­је лич­ност. у Де­ве­тој бе­о­град­ској гим­на­зи­ји
Чо­век без ли­ца је го­вор без љу­ба­ви.
Љу­бав је, пак, по­зна­ње, а не скри­ва­ње.
Онај ко бе­жи од ре­чи сво­јих ни­је ка­дар
да љу­би, ни­је ка­дар да по­сто­ји. За­то се
чо­век без ли­ца од­ме­ће у ла­жни свет, у
сво­ју cyber илу­зи­ју. Тај ла­жни свет је
сте­ци­ште ку­ка­ви­ца, сте­ци­ште без­лич­
ног по­сто­ја­ња. Ку­ка­ви­це ва­пе за тим
све­том јер та­мо је мо­гу­ће да по­сто­јиш, а
да те ипак не­ма; да го­во­риш, а да не
бу­деш у ди­ја­ло­гу. Та­мо је мо­гу­ће го­во­
ри­ти без сло­бо­де, без му­дро­сти и без
љу­ба­ви. Не­ма од­го­вор­но­сти јер у cyber-
све­т у не­ма ни жи­во­та. Та­мо жи­ве
љу­ди без ли­ца чи­је су ре­чи бе­сло­ве­
сни ве­тар, рас­пу­ште­на де­ца без
ро­ди­те­ља. Та­мо лу­та­ју на­пу­ште­не

новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  23

 Све­то При­че­шће ­
и про­блем ­
оту­ђе­но­сти
Лек за оту­ђ е­њ е мо­ра да се на­ђ е у цен­т ри­м а
на­ш их жи­в о­та, а то ће се де­с и­т и он­д а ка­д а
за­ј ед­н и­ш тво са Хри­с том не бу­д е до­с тиг­н у­ћ е
уса­м ље­н е ин­д и­в и­д уе, не­го дар це­л ој Цр­к ви

У јед­ној књи­жи­ци јед­но­став­но и ја­сно

Мр Раст­ко Јо­вић
пи­ше: „Ка­да се при­че­стиш, не­мој да
раз­го­ва­раш о све­тов­ним ства­ри­ма.“

К а­да же­ли­мо да по­јед­но­ста­ви­мо

ства­ри, он­да да­је­мо ла­ке осу­де и
вред­но­сне су­до­ве. Та­ко је уоби­
ча­је­но да се за про­блем оту­ђе­ња мо­дер­
ног чо­ве­ка оп­т у­жу­је са­вре­ме­ни на­чин
жи­во­та. Оту­ђе­ње, ме­ђу­тим, свој ко­рен
не на­ла­зи у мо­дер­ном на­чи­ну жи­во­та,
чак би­смо мо­гли ре­ћи да је оту­ђе­ње
от­по­че­ло он­да ка­да су хри­шћа­ни по­ста­
ли не­срећ­ни. Они ко­ји би тре­ба­ло да
бу­ду „со и све­тлост све­т у“ већ одав­но
па­те од осе­ћа­ња ту­ге, ме­лан­хо­ли­је, рав­
но­д у­шно­с ти. Хри­шћа­ни су по­с та­ли
оту­ђе­ни, оту­ђе­ни од све­та и Цр­кве. Ово
оту­ђе­ње се де­си­ло мно­го ра­ни­је не­го ли
сви из­у­ми мо­дер­ног све­та – по­чев­ши од
ин­тер­не­та, што ће­мо по­ка­за­ти кроз
при­мер јед­ног од нај­ва­жни­јих сег­ме­на­
та цр­кве­ног жи­во­та.
24  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
Ова ре­че­ни­ца са­др­жи ди­јаг­но­зу на­ше
оту­ђе­но­сти и по­зив ка њој. Хри­шћа­ни
су по­зва­ни да пре­о­бра­зе мно­ге ства­ри
ко­је су на­о­чи­глед ло­ше или да ства­ри­ма
по­да­ре пра­ви сми­сао. Ка­да ка­же­мо да
свет „у злу ле­жи“, то ни­је по­зив на па­ра­
но­ич­ни страх и ре­зиг­на­ци­ју – ка­ко нам
се че­сто ну­ди. И док свет у злу ле­жи, са
дру­ге стра­не зна­мо да ка­да је Бог ство­
рио свет, „по­гле­да Бог све што је ство­
рио, и гле, до­бро бе­ше ве­о­ма“. Пра­во
на­зна­че­ње све­та је­сте да свет по­но­во
за­до­би­је ту до­бро­т у – иако са­да „у злу
ле­жи.“ Раз­ли­ку из­ме­ђу не­га­тив­ног или
фа­та­ли­с тич­ког по­сма­тра­ња све­та са
овим оп­ти­ми­с тич­ним по­гле­дом је
огром­на. Фа­та­ли­зам во­ди ка ре­зиг­на­ци­
ји, па­ра­но­ји. Овај дру­ги по­глед по­кре­ће
на ак­тив­ност, на из­град­њу све­та она­
 Тема броја
квим ка­квим га је Бог
же­лео. То не зна­чи да
ће­мо сво­јим си­ла­ма
ства­р а­т и Цар­с тво
Бо­жи­је – јер се Цар­ство
да­је од Бо­га љу­ди­ма као
дар. То са­мо зна­чи да
ће­мо би­ти пи­та­ни са
чи­ме до­че­ку­је­мо Цар­ство.
Да ли као хри­шћа­ни ко­ји
су „све­тлост“ све­т у – по­ка­
зу­ју­ћи на истин­ско по­сто­ја­
ње све­та или на па­ра­но­ич­не
фор­ма­ли­сте ко­ји су до­пу­сти­
ли да свет по­ста­не и оста­не
зло.

Од­го­вор ле­жи у ср­цу

Наш фа­та­ли­стич­ки по­глед на свет не
раз­ли­ку­је се од по­гле­да на Цр­кву. И
Цр­ква је схва­ће­на на исти на­чин као и
свет – има­мо ре­ли­ги­о­зне, али не
цр­кве­не љу­де. И они ко­ји ре­дов­но
иду у цр­кву ула­зе у њу као стран­ци
и исто та­ко је на­пу­шта­ју – без ика­
квог од­но­са са љу­ди­ма ко­ји чи­не
Цр­кву. Али за ово не тре­ба да кри­ви­
мо вер­ни­ке. Чи­ни се да од­го­вор ле­жи у
ср­цу цр­кве­ног жи­во­та, оном ср­цу ко­је
је пре­ба­че­но на не­ку да­ле­ку пе­ри­фе­ри­
ју: Све­то При­че­шће. Дух оту­ђе­ња се
на­ла­зи упра­во у односу према Све­тој
ча­ши, и тај дух нас обра­зу­је и учи жи­во­
ту Цр­кве.
Данашњи однос према При­че­шћу нас
учи да је свет не­би­тан и не­до­во­љан.
Пред при­че­шће све­ште­ни­ци увек
на­гла­ша­ва­ју ка­ко је пост
глав­ни пред­у­слов, а
ис­по­вест се сво­ди на
ис­пи­ти­в а­ње шта
је ко­ји хри­шћа­нин
јео. У слу­ча­ју да
све­ште­ник от­кри­је
не­к у „не­до­зво­ље­ну“
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  25
 На молитвеним сабрањима у
цркви нашу личну молитву треба
да прожима дух заједнице, а не
индивидуализма
суп­с тан­ц у у ис­хра­ни вер­ни­ка, то је
до­вољ­но да при­че­шће по­с та­чу бу­де
ус­кра­ће­но. Ова­кво ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ко
по­сма­тра­ње при­че­шћа сво­ди чо­ве­ка на
атом, је­дин­ку ко­ја не­ма од­но­се и ве­зе са
све­том, са дру­гим љу­ди­ма. Све­тост не
на­ла­зи­мо у про­сто­ру све­та, про­сто­ру
ко­ји је Хри­стос осве­тио он­да ка­да је
стра­дао из­ван зи­ди­на гра­да Је­ру­са­ли­ма.
Ми смо не­за­до­вољ­ни и увек не­срећ­ни
јер се на­ши од­но­си са дру­ги­ма не ти­чу
жи­во­та у Цр­кви, не­го се наш жи­вот у
Цр­кви сво­ди на наш унос ове или оне
хра­не. Ти­ме је све­т у од­у­зе­та мо­гућ­ност
да осве­ћу­је љу­де, да их, кроз сплет сво­
јих од­но­са, при­пре­ма за уче­шће у При­
че­шћу. Свет је не­по­тре­бан, са­ми се­би
смо до­вољ­ни – кроз са­мо­ди­сци­пли­ну
ис­хра­не. Оту­да и та­ко не­за­ин­те­ре­со­ван
од­нос хри­шћа­на пре­ма све­т у, без­вољ­
ност и ме­лан­хо­ли­ја. Као да смо пре­пу­
сти­ли свет злу, за­бо­ра­ви­ли да смо ми
„све­тлост“ ко­ја тре­ба да осве­тли
„до­бро­т у“ све­та. Као да смо за­бо­ра­ви­ли
26  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
Фото: Небојша Ћосовић
да је Хри­стос у све­ту и за овај свет
по­стра­дао, а не за ову или ону ис­хра­ну
на­ших вер­ни­ка, за ову или ону без­вољ­
ност: „Ка­да се при­че­стиш, не­мој да раз­
го­ва­раш о све­тов­ним ства­ри­ма.“ При­
че­шће нас, да­кле, се­ку­ла­ри­зу­је, из­ба­цу­је
из­ван све­та; ствар­ност је по­де­ље­на на
про­фа­но и све­то, све­ште­но и ла­ич­ко,
иде­ја ко­ја је, на жа­лост, ду­бо­ко не­пра­
во­слав­на, а ипак ду­бо­ко уро­ње­на и при­
хва­ће­на ме­ђу на­ма. Свет не уче­ству­је на
би­ло ко­ји на­чин у на­шем осве­ће­њу и
сто­га сва­ки раз­го­вор све­тов­не при­ро­де
тре­ба да бу­де од­ба­чен по­сле при­че­шћа.
То је ве­ли­ки ко­рак ка оту­ђе­њу вер­ни­ка
од све­та.
Несрећни људи?
Сло­бод­но мо­же­мо ре­ћи да због све­га
ово­га хри­шћа­ни из­гле­да­ју као не­срећ­ни
љу­ди, они ко­ји­ма ни­ти Цр­ква ни­ти свет
ни­с у до­вољ­ни. Не­спо­соб­ни смо да
по­гле­да­мо на свет Хри­сто­вим очи­ма, да
свет до­жи­ви­мо као про­стор сје­ди­ње­ња
и за­јед­ни­штва са Го­спо­дом. Сто­га из­лаз
тра­жи­мо у пре­зи­ру пре­ма све­т у, али и
Цр­кви. Да би­смо се при­че­сти­ли, ми
пре­зи­ре­мо Цр­кву, а, што је још ту­жни­је,
то­ме нас уче у са­мој Цр­кви. По­сто­ви
Цр­кве нам ни­с у до­вољ­ни, Цр­ква нам је
не­до­вољ­на, па уво­ди­мо при­ват­не по­сто­
ве, ко­ји су че­сто и про­тив са­ме Цр­кве.
До­вољ­но је по­гле­да­ти за­бра­ну Цр­кве да
се су­бо­том по­сти на во­ди, док ве­ћи­на
пред при­че­шће би­ва са­ве­то­ва­на да
се­дам да­на по­сти на во­ди. Пост сре­дом
и пет­ком ни­је до­во­љан, цр­кве­ни ри­там
жи­во­та нам ни­је до­во­љан. Ни­је слу­чај­
но да су хри­шћа­ни по­сти­ли ка­да и
Цр­ква и при­че­шћи­ва­ли се увек ка­да је
слу­же­на Ли­т ур­ги­ја. Сед­мич­ни ри­там
по­ста сре­дом и пет­ком сво­је те­жи­ште
не ста­вља на ис­хра­ну – јер су то са­мо
два да­на у сед­ми­ци.
Оно че­му се при­да­је ве­ћи зна­чај је­сте
упра­во наш хри­шћан­ски жи­вот у не­хри­
шћан­ском све­т у, то су на­ши ме­ђу­људ­ски
од­но­си, на­ша „све­тлост“ ко­ја тре­ба да
све­тли све­т у. Гу­бит­ком ове ди­мен­зи­је,
по­ста­ли смо оту­ђе­ни, ре­зиг­ни­ра­ни, не­ки
но­ви „не­срећ­ни“ хри­шћа­ни. При­че­шћу­
је­мо се спо­ра­дич­но, тј. он­да ка­да сва­ки
по­је­ди­нац до­стиг­не, по људ­ској про­це­
ни, од­ре­ђе­ни ни­во све­то­сти или по­ста
ко­јим би сте­као до­стој­ност да се при­че­
сти. Ли­т ур­ги­ја нам, та­ко, све­до­чи оту­ђе­
ње мно­го ве­ће и ду­бље, а из­раз то­га оту­
ђе­ња је Ча­ша при­че­шћа, ко­јој при­сту­па­
мо спо­ра­дич­но, без од­но­са и без бри­ге за
оне до нас. По­сле при­че­шћа они­ма ко­ји
су се при­че­сти­ли чи­та­ју се по­себ­не мо­ли­
тве за при­ча­сни­ке. Та гру­пи­ца при­ча­сни­
ка би­ва из­дво­је­на и оту­ђе­на од дру­гих
иако сâм текст Ли­т ур­ги­је са­др­жи мо­ли­
тву по­сле при­че­шћа це­ле Цр­кве: Не­ка се
ис­пу­не уста на­ша хва­ле тво­је, Го­спо­де,
да пе­ва­мо сла­ву тво­ју, јер си нас удо­сто­
јио да се при­че­сти­мо све­тим тво­јим,
бо­жан­ским, бе­смрт­ним и жи­во­твор­ним
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  27
До­в ољ­н о је по­гле­д а­т и
за­б ра­н у Цр­к ве да се ­
су­б о­том по­с ти на во­д и,
док ве­ћ и­н а пред при­ч е­ш ће
би­в а са­в е­то­в а­н а да се­д ам
да­н а по­с ти на во­д и
Тај­на­ма; са­чу­вај нас у тво­јој све­ти­њи, да
се сав дан по­у­ча­ва­мо прав­ди тво­јој. Али­
лу­ја, Али­лу­ја, Али­лу­ја.
Оту­ђе­ње, на жа­лост, свој пу­ни из­раз
на­ла­зи у оно­ме што би тре­ба­ло да бу­де
цен­тар за­јед­ни­штва, со­ли­дар­но­сти ме­ђу
љу­ди­ма, а то је за­јед­ни­штво у Хри­сту, у
јед­ној Ча­ши при­че­шћа. Свет нам ни­је
по­тре­бан, у злу ле­жи, и сто­га тре­ба да
бу­де пре­зрен. Ако бу­де­мо схва­ти­ли да
свет и од­но­си у ње­му, ко­је оства­ру­је сва­
ко људ­ско би­ће, чи­не на­шу не­пре­ста­ну
при­пре­му за при­че­шће, та­да свет по­ста­је
друм на пу­т у осве­ће­ња, не­за­о­би­ла­зни
про­стор у ко­ме смо по­зва­ни да се бо­ри­
мо ка­ко би свет опет био „ве­о­ма до­бар“.
Цр­кве­ни ри­там жи­во­та је не­до­во­љан,
по­гре­шан и тре­ба да бу­де ис­пра­вљен
на­шим при­ват­ним по­сто­ви­ма и рит­мо­
ви­ма - ова­ко ре­зо­ну­ју­ћи, по­гре­шно ста­
вља­мо ак­це­нат на свој ин­ди­ви­ду­ал­ни
на­пор по­сне ис­хра­не, на­пор ко­ји Цр­ква
бла­го­си­ља при­че­шћем и по­себ­ном
мо­ли­твом, ко­ја из­ла­зи из окви­ра рит­ма
са­ме Ли­т ур­ги­је. Ова иска­ка­ња са­мо
по­ка­зу­ју на­ше не­за­до­вољ­ство, оту­ђе­ње
и не­ра­зу­ме­ва­ње Цр­кве, све­та, хри­шћан­
ства. Лек за оту­ђе­ње мо­ра да се на­ђе у
цен­три­ма на­ших жи­во­та, а то ће се
де­си­ти он­да ка­да за­јед­ни­штво са Хри­
стом не бу­де до­с тиг­ну­ће уса­мље­не
ин­ди­ви­дуе, не­го дар це­лој Цр­кви: свим
вер­ни­ци­ма ко­ји су по­зва­ни да не пре­зи­
ру ни­ти Цр­кву ни­ти свет.  m
Аутор је вероучитељ у
Архиепископији београдско-карловачкој
 Разговор са Епископом браничевским
др Игнатијем (Мидићем)

Живети кроз
хри­шћан­ски
мо­дел
ко­му­ни­к а­ци­је
Са­вре­ме­на тех­но­ло­шка сред­ства ко­му­ни­ка­ци­је
по­ри­чу исти­ни­ти од­нос би­ћа. Бу­ду­ћи да су вир­ту­
ел­не при­ро­де, чо­ве­ко­ву ко­му­ни­ка­ци­ју сво­де на
чу­ва­ње соп­стве­не ин­ди­ви­ду­ал­но­сти у од­но­су на
дру­гог, по­ри­чу­ћи оства­ре­ње ствар­ног је­дин­ства

Разговор водила Милана Ивковић нај­сло­же­ни­је про­бле­ме ко­ји му­че чо­ве­

ка да­на­шњи­це.

П ро­блем оту­ђе­ња у све­т у елек­

трон­ских ко­м у­ни­ка­ци­ја је
не­рас­ки­ди­во по­ве­зан са на­чел­
ним те­ма­ма би­ћа и лич­но­сти. С тим у
ве­зи, за овај број Пра­во­слав­ног ми­си­о­
zПре­
на­ра раз­го­ва­ра­мо са Епи­ско­пом бра­ни­
чев­ским др Иг­на­ти­јем (Ми­ди­ћем), про­
фе­со­ром дог­ма­ти­ке на Пра­во­слав­ном
бо­го­слов­ском фа­кул­те­т у у Бе­о­гра­ду и
јед­ним од са­вре­ме­них пра­во­слав­них
те­о­ло­га ко­ји хри­шћан­ским кљу­чем
цр­кве­ног пре­да­ња успе­ва да от­кљу­ча
z о­све­ће­ни вла­ди­ко, да ли мо­же­те да
нам ка­же­те шта под­ра­зу­ме­ва­мо под
пој­мом „ко­му­ни­ка­ци­ја“ из пра­во­слав­не
пер­спек­ти­ве и ка­ко на­уч­на и тех­но­ло­
шка от­кри­ћа ути­чу на са­вре­ме­ног
чо­ве­ка и ње­го­ву ко­му­ни­ка­ци­ју?
- По­јам „ко­му­ни­ка­ци­ја“, про­т у­ма­чен
из пра­во­слав­не пер­спек­ти­ве, озна­ча­ва
за­јед­ни­штво или при­че­шће, тј. од­нос
јед­не лич­но­сти са дру­гом ра­ди је­дин­
ства, при че­му ни­јед­на не гу­би свој лич­

28  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010

 Тема броја
ни иден­ти­тет. У ко­му­ни­ка­ци­ји две лич­
но­сти се кри­је жеђ сва­ког би­ћа за пре­
ва­зи­ла­же­њем смр­ти и веч­ним по­сто­ја­
њем, јер, уоп­ште­но го­во­ре­ћи, смрт је
про­стор­но и вре­мен­ско раз­је­ди­ње­ње,
раз­де­ље­ње, пре­с та­нак за­јед­ни­штва и
пре­ста­нак сва­ке ко­му­ни­ка­ци­је из­ме­ђу
два би­ћа. Има­ју­ћи за циљ не­раз­де­љи­во
је­дин­с тво два би­ћа, ко­м у­ни­ка­ци­ја
укљу­чу­је и фи­зич­ки од­нос са дру­гим:
ви­де­ти га, до­дир­ну­ти га, раз­го­ва­ра­ти и
пре­би­ва­ти са њим, због че­га и при­ро­да
ко­ја нас окру­жу­је, и ко­ју ко­ри­сти­мо у
ко­му­ни­ка­ци­ји, има наш лич­ни пе­чат и
тре­ба да бу­де дар дру­гом би­ћу. Исто­вре­
ме­но циљ ко­му­ни­ка­ци­је је и не­сли­ве­
ност, тј. да би­ћа оста­ну што је­с у, да
оста­ну кон­крет­на јед­но у од­но­с у на
дру­го.
По уче­њу пра­во­слав­них ота­ца
Цр­кве, ова­кву ко­му­ни­ка­ци­ју мо­же­
мо по­сти­ћи лич­ним за­јед­ни­
штвом би­ћа ко­је под­ра­зу­ме­ва
љу­бав јед­ног би­ћа пре­ма дру­
гом. Љу­бав се пре­но­си пре­ко
на­ше при­ро­де, од­но­сно пре­
ко те­ла и ду­ше. Пре­но­си се и
пре­ко при­ро­де ко­ја нас
окру­жу­је, при че­му, као
плод лич­ног ства­ра­ла­
штва, на­ста­је кул­т у­ра ко­ја
је опре­де­ље­на као дар
дру­гом, јер има за циљ
оства­ре­ње за­јед­ни­це с
дру­гим. Услов љу­ба­ви
је, пак, очу­ва­ње пот­пу­
не сло­бо­де дру­гог,
укљу­чу­ју­ћи и очу­ва­ње
гра­н и­ц е из­м е­ђ у
Фото: Хаџи Марко Вујичић

на­ш их при­р о­д а.

Упра­во се ова­кво
по­сто­ја­ње зби­ва у
ли­т ур­гиј­ском до­га­
ђа­ју Пра­во­слав­не
Цр­кве, где, ко­ри­сте­
ћи умет­ност и при­
„Са­вре­ме­на тех­но­ло­шка сред­ства
ко­му­ни­ка­ци­је по­ри­чу исти­ни­ти
од­нос би­ћа. Бу­ду­ћи да су вир­ту­ел­
не при­ро­де, чо­ве­ко­ву ко­му­ни­ка­ци­ју
сво­де на чу­ва­ње соп­стве­не ин­ди­
ви­ду­ал­но­сти у од­но­су на дру­гог,
по­ри­чу­ћи оства­ре­ње ствар­ног
је­дин­ства“

новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  29

 ро­ду, оства­ру­је­мо лич­ну ко­му­ни­ка­ци­ју с
zДа
Бо­гом и дру­гим љу­ди­ма.
Са­вре­ме­на тех­но­ло­шка сред­с тва
ко­му­ни­ка­ци­је по­ри­чу исти­ни­ти од­нос
би­ћа. Бу­ду­ћи да су вир­т у­ел­не при­ро­де,
чо­ве­ко­ву ко­му­ни­ка­ци­ју сво­де на чу­ва­
ње соп­стве­не ин­ди­ви­ду­ал­но­сти у од­но­
су на дру­гог, по­ри­чу­ћи оства­ре­ње
ствар­ног је­дин­ства. Са­вре­ме­ни вид тех­
но­ло­шке ко­му­ни­ка­ци­је ме­ђу љу­ди­ма
ода­је ути­сак те­жње чо­ве­ка за је­дин­
ством са дру­гим, док је, у сво­јој су­шти­
ни, учвр­шћи­ва­ње бе­де­ма ко­јим се чу­ва­
мо од дру­гих, од­но­сно про­ду­бљи­ва­ње
ја­за у од­но­с у на ду­гог, а не те­жња да се
сје­ди­ни­мо с дру­гим, у сми­слу пре­да­ва­
ња во­љи дру­гог.
30  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
z ли мо­же­мо да го­во­ри­мо о не­га­тив­
ним и по­зи­тив­ним аспек­ти­ма ко­му­ни­
ка­ци­је у окви­ру cyber-све­та, и ако да,
ко­ји су то аспек­ти?
- Не­га­тив­не стра­не са­вре­ме­ног ти­па
ко­му­ни­ка­ци­је су у то­ме што она ис­кљу­
чу­је при­род­но, те­ле­сно и при­сно при­с у­
ство дру­гог с ко­јим ко­му­ни­ци­ра­мо, као
и сло­бо­ду дру­гог у од­но­с у на нас. Узрок
ле­жи у же­љи да бу­де­мо са­ми, тј. да бу­де­
мо ин­ди­ви­дуе. Ис­кљу­чу­је­мо, та­ко, све
што нам сме­та код дру­го­га, а ко­ри­сти­мо
са­мо оно што нам при­чи­ња­ва за­до­вољ­
ство, ко­је мо­же би­ти оме­те­но при­с у­
ством дру­гог по­ред нас у свој ње­го­вој
це­ло­ви­то­сти. Овај вид ко­му­ни­ка­ци­је
ода­је ути­сак по­сто­ја­ња дру­го­га у од­но­с у
на нас, док, у су­шти­ни, по­сто­ји­мо са­мо
ми. На­при­мер: ако во­ли­мо му­зи­ку јед­
ног чо­ве­ка, или во­ли­мо да чу­је­мо ње­го­
во пе­ва­ње, до­вољ­но нам је да сни­ми­мо
ње­гов глас, што по­том пре­слу­ша­ва­мо,
не­ма­ју­ћи по­тре­бе за ње­го­вим жи­вим
при­с у­ством. Реч је о пре­тва­ра­њу дру­го­
га од жи­ве лич­но­сти у чи­сту енер­ги­ју,
тј. ис­ко­ри­шћа­ва­ње дру­гог, тач­ни­је,
ње­го­ве енер­ги­је, за на­ше за­до­вољ­ство, а
ис­кљу­че­ње са­мог ње­го­вог би­ћа.
Ов­де је су­шти­на на­ше са­вре­ме­не
ци­ви­ли­за­ци­је, са­мим тим и на­ше са­вре­
ме­не ко­му­ни­ка­ци­је. У крај­њој ли­ни­ји,
ова­ква си­т у­а­ци­ја не­ги­ра по­тре­бу за вас­
кр­се­њем мр­твих, што је у су­шти­ни са­ме
хри­шћан­ске ко­му­ни­ка­ци­је. За­до­вољ­ни
смо, да­нас, енер­ги­јом дру­гих, ко­ју аку­
му­ли­ра­мо и тро­ши­мо за на­ше по­тре­бе.
Не­ма­мо но­с тал­ги­ју за при­с у­с твом
по­ред нас дру­гих као жи­вих би­ћа и сло­
бод­них лич­но­сти.
По­зи­тив­на стра­на са­вре­ме­ног ви­да
ко­му­ни­ка­ци­је је у то­ме што по­ка­зу­је да
је чо­век би­ће од­но­са, или ко­му­ни­ка­ци­
је, с дру­гим и да без то­га не мо­же по­сто­
ја­ти. Ни­шта ви­ше од то­га…

z ко ви­ди­те уло­гу Пра­во­слав­не Цр­кве
zКа­
пред иза­зо­ви­ма ко­му­ни­ка­ци­је ко­ју јој
са јед­не стра­не на­ла­же пра­во­слав­но
цр­кве­но пре­да­ње, а са дру­ге стра­не
ко­ју јој на­ме­ће са­вре­ме­на се­ку­ла­ри­зо­
ва­на кул­ту­ра и ци­ви­ли­за­ци­ја?
- Цр­ква би тре­ба­ло да про­мо­ви­ше
лич­не од­но­се ме­ђу љу­ди­ма, као и од­нос
чо­ве­ка са при­ро­дом, у ци­љу оства­ре­ња
нај­при­сни­јег је­дин­с тва. Го­во­ри­мо о
те­жњи за је­дин­ством с дру­гим, ко­је под­
ра­зу­ме­ва бу­квал­но при­с у­ство дру­го­га
по­ред нас и ње­го­во сло­бод­но по­сто­ја­ње
у од­но­с у на нас. На тај на­чин, из­ра­жа­ва­
мо ве­ру у вас­кр­се­ње мр­твих, као и он­то­
ло­шку по­тре­бу да се то до­го­ди. При­зна­
ће­те да је ово су­шти­на хри­шћан­ске
ве­ре. Оства­ре­ње је­дин­ства с дру­гим,
ка­ко са на­шим са­вре­ме­ни­ци­ма, та­ко и
са они­ма из про­шло­сти и бу­дућ­но­сти,
ства­ра је­дан спе­ци­фи­чан вид ко­му­ни­
ка­ци­је бићā. Ко­м у­ни­ка­ци­ја, на тај
на­чин, пре­о­бра­жа­ва про­стор и вре­ме,
ства­ра­ју­ћи од без­лич­не при­ро­де лич­но­
сти. На сву сре­ћу, овај вид још увек
по­сто­ји у пра­во­слав­ној Цр­кви. Про­ја­
вљу­је се у ње­ној умет­но­сти, у под­ви­
жни­штву, у књи­жев­но­сти, а пре све­га у
Ли­т ур­ги­ји. Та­ко на­ста­је кул­т у­ра ко­ја у
свим ње­ним сег­мен­ти­ма за основ­но
обе­леж­је има лич­ни од­нос са дру­гим,
уте­ме­љен на љу­ба­ви пре­ма дру­гом, очу­
ва­њу ње­го­ве сло­бо­де и не­по­но­вљи­во­
сти ње­го­ве лич­но­сти. Бли­же об­ја­шње­
но, уко­ли­ко је на­ша ко­му­ни­ка­ци­ја с
дру­гим уте­ме­ље­на на љу­ба­ви и сло­бо­ди,
дру­ги по­ста­је за нас не­по­но­вљи­ва лич­
ност, по­ста­ју­ћи део са­ме на­ше лич­но­
сти. Ко­ри­сте­ћи, пак, ра­ди ко­му­ни­ка­ци­
је при­ро­ду ко­ја нас окру­жу­је, и то у
ви­ду да­ро­ва ко­ји су упу­ће­ни дру­гом,
ства­ра­мо умет­нич­ка де­ла са пе­ча­том
на­ше лич­но­сти, ко­ја су упу­ће­на у ви­ду
љу­бав­ног по­зи­ва дру­гом за оства­ре­ње
за­јед­ни­це с њим, уз оста­вља­ње про­сто­
ра да се из­ра­зи и ње­го­ва не­по­но­вљи­ва
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  31
Тема броја
Цр­к ва би тре­б а­л о да про­м о­
ви­ш е лич­н е од­н о­с е ме­ђ у
љу­д и­м а, као и од­н ос чо­в е­к а
са при­ро­дом, у ци­љу оства­ре­ња
нај­п ри­с ни­ј ег је­д ин­с тва.
Го­в о­р и­м о о те­ж њи за је­д ин­
ством с дру­г им, ко­ј е под­ра­з у­
ме­в а бу­к вал­н о при­с у­с тво
дру­го­га по­р ед нас и ње­го­в о
сло­б од­н о по­с то­ј а­њ е у ­
од­н о­с у на нас
лич­ност, тј. уз чу­ва­ње сло­бо­де дру­гог.
На овај на­чин чо­век се про­ја­вљу­је као
ико­на Бо­га у свим сег­мен­ти­ма сво­га
по­сто­ја­ња: као ства­ра­лац ко­ји де­ла са
сво­јим лич­ним пе­ча­том упу­ћу­је дру­гом
као дар (Бог ства­ра свет и да­ру­је га
чо­ве­ку ра­ди оства­ре­ња за­јед­ни­це љу­ба­
ви с њим), као онај ко­ји се бри­не за дру­
гог, али пре све­га, као би­ће за­јед­ни­це,
од­но­сно ко­му­ни­ка­ци­је са дру­гим, тј. да
је лич­ност (као што је Бог би­ће за­јед­ни­
це Оца са Си­ном и Светим Ду­хом).
На­рав­но, не мо­ра ова­кво гле­ди­ште
од­мах пре­о­бра­зи­ти свет и са­вре­ме­ну
ко­му­ни­ка­ци­ју у хри­шћан­ски вид од­но­
са, и ауто­мат­ски на­чи­ни­ти Цр­кву од
све­та, али мо­же по­слу­жи­ти као за­лог и
ква­сац ко­ји ће по­ступ­но да уки­се­ли
те­сто и по­ступ­но пре­о­бра­зи од без­лич­
ног и вир­т у­ел­ног у лич­ни и ствар­ни
свет. До­вољ­но је да хри­шћа­ни бу­ду све­
сни пре­да­ња ко­је по­се­ду­ју чу­ва­ју­ћи га у
од­но­с у с дру­гим. Свет ће мо­ра­ти да се
вра­ти хри­шћан­ском мо­де­лу ко­му­ни­ка­
ци­је, ако же­ли да жи­ви. Уко­ли­ко не би
имао где да се вра­ти, ни па­ра­диг­му ко­ју
ће сле­ди­ти, би­ла би то ка­та­стро­фа ко­ја
се ла­ко мо­же зби­ти ако за­бо­ра­ви­мо,
или по­гре­шно ин­тер­пре­ти­ра­мо пра­во­
слав­но Пре­да­ње и пра­во­слав­ни вид
ко­му­ни­ка­ци­је ме­ђу љу­ди­ма. m
 Кра­так осврт на тре­ћу гла­ву Књи­ге по­ста­ња
О тра­ги­ци ­
оту­ђе­ња
У тре­ћој гла­ви Књи­ге по­ста­ња из­но­си се тра­гич­на
при­ч а о гре­хо­п а­д у чо­в е­к а. Опис по­ч и­њ е ка­д а
зми­ј а (ђа­в о) ку­ш а нај­п ре Еву, а пре­ко ње Ада­м а,
да оку­с е са др­в е­та по­з на­њ а до­б ра и зла
Вла­ди­мир Пе­кић
Б и­бли­ја нам пру­жа све­до­чан­ство
о људ­ском па­ду, ко­ји за по­сле­ди­
цу има и оту­ђе­ње. Шта пред­ста­
вља то оту­ђе­ње?
По­тре­ба је да Реч Бо­жи­ју увек чи­ни­мо
ак­т у­ел­ном и са­вре­ме­ном – та­кав став
про­из­и­ла­зи из са­мог Све­тог пи­сма, ко­је
се, у су­шти­ни, обра­ћа ср­цу, уму и во­љи
сво­јих чи­та­ла­ца не са­мо са ци­љем да
по­твр­ди исти­ну у ко­ју ве­ру­је­мо, већ и
да нас во­ди ка стал­ном об­на­вља­њу
за­јед­ни­це са Бо­гом1.
У тре­ћој гла­ви Књи­ге по­ста­ња из­но­си
се тра­гич­на при­ча о гре­хо­па­ду чо­ве­ка.
Опис по­чи­ње ка­да зми­ја (ђа­во) ку­ша
нај­пре Еву, а пре­ко ње Ада­ма, да оку­се
са др­ве­та по­зна­ња до­бра и зла. На­им ­ е,
ђа­во убе­ђу­је Еву да упо­зо­ре­ње ко­је је
Бог из­ре­као да не је­ду јер у ко­ји дан оку­
1 Ви­ди П. Ва­си­ли­ја­дис, „Бо­го­слов­ски зна­чај за­по­ве­
сти Бо­жи­јих”, Отач­ник, све­ска 2, 2009, 374–375.
32  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
сиш с ње­га, умре­ћеш (Пост 2, 17) и ни­је
баш исти­ни­то, већ да ће је­де­њем пло­да
она и Адам по­ста­ти као бо­го­ви. То на­го­
ва­ра­ње ни­је да­ле­ко од оно­га шта је Бог
на­ме­нио чо­ве­ку, а што се у све­то­о­тач­кој
ли­те­ра­т у­ри на­зи­ва обо­же­ње. Чо­век је
по­зван да кроз за­јед­ни­цу са Бо­гом увек
уз­ра­ста и са њим се сје­ди­њу­је.2 Са дру­ге
стра­не, сáмо др­во ни­је по се­би би­ло зло,
као што и за­по­вест Бо­жи­ја ни­је би­ла
на­ред­ба, већ са­вет и пре­по­ру­ка чо­ве­ку
да кроз по­што­ва­ње за­по­ве­сти из­ра­зи
сло­бод­ни при­ста­нак на ко­му­ни­ка­ци­ју
са Бо­гом. Све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов
ка­же: А то је би­ло др­во по­зна­ња, не
за­са­ђе­но од по­чет­ка злоб­но, ни­ти
за­бра­ње­но из за­ви­сти – не­ка не упе­ра­
ва­ју та­мо сво­је је­зи­ке бо­го­бор­ци и не­ка
не по­дра­жа­ва­ју зми­ју – не­го је до­бро
ка­да се у по­год­но вре­ме узи­ма, јер то
др­во, по мом ви­ђе­њу, би­ло је со­зер­ца­ње
(ду­хов­но гле­да­ње), ко­је­му је си­гу­ран при­
2 Ви­ди Св. Гри­го­ри­је Бо­го­слов, „Сло­во 45, 3”, Пра­
знич­не бе­се­де, Тре­би­ње – Вр­њач­ка ба­ња, 2001.
 Тема броја

ступ са­мо они­ма ко­ји су у вр­ли­ни са­вр­ Уме­с то да их је­де­ње пло­да др­ве­та
ше­ни­ји, а ни­је до­бро про­сти­ји­ма и по­зна­ња до­бра и зла до­ве­де у бли­зи­ну
же­љом по­хлеп­ни­ји­ма...3 Бо­жи­ју, оно их је од­ву­кло на су­прот­ну
стра­ну. Би­блиј­ски пи­сац нам го­во­ри да
су им се на­кон ку­ша­ња пло­да „очи
3 Исто. отво­ри­ле“ и да су ви­де­ли сво­ју го­ло­ти­
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  33
 њу. Тај при­зор их од­јед­ном до­во­ди у
осе­ћа­ње сти­да, и Адам и Ева пре­кри­ва­ју
де­ло­ве те­ла ко­је сма­тра­ју срам­ним.
Го­ло­ти­ња ко­је су по­ста­ли све­сни је­сте
по­ка­за­тељ да су њих дво­је до­жи­ве­ли
јед­но дру­го као стран­це и ту­ђин­це.
По­сто­ја­ње и бли­зи­на Еве Ада­му ви­ше
ни­је раз­лог за ра­дост, оства­ри­ва­ње сво­
га иден­ти­те­та (сво­га ја) кроз жи­вот са
Евом, већ при­с у­ство не­по­зна­те, ту­ђе
осо­бе. Не­ко­ли­ко ре­до­ва пре ових Ада­му
се у Све­том пи­сму при­пи­с у­ју сле­де­ће
ре­чи: Са­да ето кост од мо­јих ко­сти, и
те­ло од мо­је­га те­ла. Не­ка јој бу­де име
чо­ве­чи­ца, јер је узе­та од чо­ве­ка. За то
ће оста­ви­ти чо­век оца сво­је­га и ма­тер
сво­ју, и при­ле­пи­ће се к же­ни сво­јој, и
би­ће дво­је јед­но те­ло (Пост 2, 23–24).
Он ов­де из­ри­че же­љу за је­дин­стве­ним,
за­јед­нич­ким жи­во­том са Евом – да њих
дво­је де­ле је­дан жи­вот, кроз ко­ји се, у
ме­ђу­соб­ној љу­ба­ви, оства­ру­ју као не­по­
но­вљи­ве и ори­ги­нал­не лич­но­сти. Ове
ре­чи нам го­во­ре и да је по­глед дру­го­га
ко­ји па­да на ме­не по­глед чо­ве­ка ко­ји ме
во­ли и ко­јег во­лим. На жа­лост, овај
по­глед и бли­зи­на пре­ста­ју то да бу­ду.4
Адам и Ева се обла­че да би са­чу­ва­ли
сво­ју ин­ди­ви­ду­ал­ност (по­себ­ност) јер
дру­ги са­да у ме­ни мо­же да ви­ди ви­ди
обје­кат уга­ђа­ња и сво­је са­мо­во­ље. Дру­
гим ре­чи­ма, Адам и Ева осе­ћа­ју страх,
бо­је се јед­но од дру­гог услед оту­ђе­ња.
Ово оту­ђе­ње ме­ђу пр­вим љу­ди­ма има за
по­сле­ди­цу нај­пре оту­ђе­ње од Бо­га.
Грех, ко­ји је, у крај­њој ин­стан­ци, одва­
ја­ње од Бо­га, не­ми­нов­но во­ди ка за­му­
ћи­ва­њу истин­ског и пра­вог по­гле­да на
свет и љу­де ко­ји нас окру­жу­ју. Адам
се­бе ви­ше не ви­ди у све­тлу бо­жан­ског
на­чи­на жи­вље­ња (обо­же­ња), ње­гов
по­глед је за­ма­гљен и – уме­сто да те­жи
ка ду­хов­ном за­до­вољ­ству – он га пре­о­
4 Ви­ди Х. Ја­на­рас, Азбуч­ник ве­ре, Бе­се­да, Но­ви Сад,
2000, 121.
34  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
кре­ће ка чул­ном све­т у. Та­кав по­глед на
свет и Бо­га под­ра­зу­ме­ва убе­ђе­ност да
сам ја цен­тар све­та, да сам са­вр­шен и да
све око ме­не, па и сâм Бог, ко­ри­сти да
ми пру­жи и омо­гу­ћи за­до­вољ­ство, ко­је
се по­ка­зу­је кроз гор­дост и те­ле­сну по­хо­
ту. Та­кво ста­ње чо­ве­ко­вог пси­хо­фи­зич­
ког би­ћа Све­ти Мак­сим Ис­по­вед­ник
на­зи­ва са­мо­љу­бљем5 или его­и­змом. Ово
се огле­да у Ада­мо­вом окри­вље­њу Еве, а
пре­ко ње и Бо­га, за ре­ме­ће­ње ње­го­вог
„са­вр­шен­ства“. На пи­та­ње Бо­жи­је да ли
је јео са др­ве­та са ког му је за­бра­ње­но,
он од­го­ва­ра: Же­на ко­ју си удру­жио са
мном, она ми да­де с др­ве­та, те је­дох
(Пост 3, 12). Ов­де је очи­глед­но пре­ба­
ци­ва­ње кри­ви­це на дру­го­га, што, на
жа­лост, и ми да­нас пре­ко­мер­но чи­ни­
мо. То пре­ба­ци­ва­ње кри­ви­це ни­је
ни­шта дру­го до бег од сво­је од­го­вр­но­
сти и же­ља да за­шти­ти­мо ла­жну сли­ку о
се­би и свом са­вр­шен­ству. По­ред то­га,
ови ре­до­ви го­во­ре и да са­мо оно­га ко­га
ви­ше не сма­тра­мо бли­жњим и во­ље­
ним, не­го стран­цем и ту­ђи­ном, мо­же­мо
окри­вљи­ва­ти да сме­та на­шем жи­вље­њу
и са­мо­о­ства­ри­ва­њу.6
На осно­ву ово­га мо­же­мо за­кљу­чи­ти
да је узрок чо­ве­ко­вог оту­ђе­ња, стра­ха
од дру­го­га, за­тва­ра­ње у се­бе, по­сле­ди­ца
гре­ха као одва­ја­ња нај­пре од Бо­га, а
он­да и од љу­ди. Би­бли­ја нам од­мах у
сле­де­ћој гла­ви при­по­ве­да о Ка­и­но­вом
уби­ству сво­га бра­та Аве­ља, што ука­зу­је
на по­губ­ност его­из­ ма и за­ви­сти пре­ма
дру­го­ме ко­ји угро­жа­ва мо­је ја. Оту­ђив­
ши се од Бо­га и бли­жњих, чо­век је кроз
исто­ри­ју раз­ви­јао ме­то­де ка­ко да се
за­шти­ти од дру­го­га и ка­ко да, уко­ли­ко
то не мо­же, се­би ство­ри не­ки има­ги­нар­
ни свет у ко­ји би по­бе­гао и ко­ји би га
5 Уп. Л. Тун­берг, Ми­кро­ко­смос и по­сред­ник, Бе­о­град
– Ши­бе­ник, 2008, 223.
6 Мно­ге су по­сле­ди­це пр­во­род­ног гре­ха, а ме­ђу њи­ма
и она нај­стра­шни­ја – смрт. Оквир овог из­ла­га­ња не
до­пу­шта да се по­све­ти­мо и ту­ма­че­њу тих по­сле­ди­ца.
 Тема броја
„за­шти­тио“ од „опа­сно­сти“ дру­ узрок чо­в е­ко­в ог оту­ђ е­њ а,
го­га чо­ве­ка. Тра­гич­ност по­чи­ва
у то­ме да чо­век та­ко по­ста­је све стра­х а од дру­го­га, за­т ва­
не­спо­соб­ни­ји за жи­вот и ње­го­ ра­њ е у се­б е, је по­с ле­д и­ц а
ву ра­дост и ле­по­т у, за ко­је је и
ство­рен. Та тра­ги­ка нам се гре­х а као одва­ј а­њ а нај­п ре
от­кри­ва у кри­ку Го­спо­де, чо­ве­ка од Бо­га, а он­д а и од љу­д и
не­мам (Јн, 5, 7) оног бо­ле­сни­ка у
ба­њи Ви­те­зди упу­ће­ног Го­спо­ду
Ису­с у Хри­сту.

За­то ми, као хри­шћа­ни, у

овом све­т у и до­бу у ко­ме жи­ви­
мо тре­ба да све­до­чи­мо ра­дост
жи­во­та, ко­ји нам је Бог дао пр­во
ства­ра­њем, а по­том и кроз Си­на
сво­га да жи­вим – не ви­ше ја, не­го
жи­ви у ме­ни Хри­стос (Гал, 2,
20). Тај жи­вот се на­ла­зи у љу­ба­
ви пре­ма бли­жњем, ко­ја је упра­
во онај по­зив Ада­мов са по­чет­
ка Би­бли­је да ће дво­је би­ти јед­
но те­ло. Са­мо кроз љу­бав пре­
ма бли­жњи­ма мо­же­мо по­зна­ти
Бо­га и на­зва­ти се де­цом Ње­го­
вом. Ка­ко нам го­во­ри Хри­стов
љу­бље­ни уче­ник: Љу­бље­ни,
љу­би­мо јед­ни дру­ге; јер је љу­бав
од Бо­га, и сва­ки ко­ји љу­би од
Бо­га је ро­ђен, и по­зна­је Бо­га. (1.
Јн, 4, 7). Она ће нас из­ба­ви­ти од
ску­че­но­с ти и огра­ни­че­но­с ти
его­из­ ма, од стра­хо­ва ко­ји нас
про­га­ња­ју и про­жди­ру, и из­ве­
сти на све­тлост и сло­бо­ду де­це
Бо­жи­је, на је­дин­ство жи­во­та у
Хри­сту (уп. Гал, 3, 28), за ко­ји
нас је Бог и ство­рио. Но­се­ћи то
ис­к у­с тво, мо­же­мо све­до­чи­ти
ово­ме све­т у до­с то­јан­с тво и
ле­по­т у чо­ве­ко­вог жи­во­та и
би­ти „све­тлост све­т у“.  m

Аутор је пре­да­вач вер­ске на­ста­ве

у Пе­тој еко­ном­ској шко­ли у Бе­ог­ра­ду.

новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  35

 Шта ако нам Све­ти
Ан­то­ни­је Ве­ли­ки ­
до­ђе у го­сте?
Об­ј а­ш ње­њ е пра­в о­с лав­н е ра­до­с ти је Вас­к р­с е­њ е, ­
а Вас­к р­с е­њ е је са­б о­р ­н и до­га­ђ ај за­ј ед­н и­ц е

Алек­сан­дар
Р. Јев­тић

У жи­во­то­пи­с у Све­тог Гри­го­ри­ја Па­ла­ме, ко­ји

је са­ста­вио па­три­јарх ца­ри­град­ски Фи­ло­теј
Ко­ки­нос, по­сто­ји опис за­ни­мљи­вог до­га­
ђа­ја. Рад­ња се од­ви­ја 1340. л. Г. на Све­тог Ан­то­ни­ја
Ве­ли­ког. Све­тог Гри­го­ри­ја ви­ди­мо ка­ко у бор­би за
од­бра­ну чи­сто­те пра­во­сла­вља ис­пи­с у­је ре­до­ве Три­ја­
де о све­ште­ним иси­ха­сти­ма уз не­пре­ста­ну ум­ну мо­ли­
тву. За­у­зет тим ва­жним и бо­го­у­год­ним по­слом, он од­лу­
чу­је да се ово­га пу­та не по­ја­ви на мо­ли­тве­ном са­бра­њу
ма­на­стир­ске бра­ти­је. Разлог је, за­и­ста, обе­ћа­ва­ју­ћи: у
пи­та­њу је уче­ње о не­ство­ре­ним енер­ги­ја­ма Бо­жи­јим.
И док он уче­но са­му­је, бра­ти­ја је у цр­кви. Си­гур­но
су сви при­ме­ти­ли да Гри­го­ри­ја не­ма. Ипак, шта ту
да се при­го­во­ри: Гри­го­ри­је је Гри­го­ри­је! Мо­гу­ће да
је не­ко – од­сту­па­ју­ћи од пу­та бла­го­че­сти­вих
ми­сли – под­ле­гао ис­ку­ше­њу да из­рек­не осу­ду:
шта се он ту пра­ви па­ме­тан... На­рав­но, тек она­
ко, за се­бе. Све те­че уоби­ча­је­ним то­ком за
ло­ги­ку еукли­дов­ског ума.
Ов­де би­смо мо­гли да за­вр­ши­мо да се из­не­
на­да у со­би Све­тог Гри­го­ри­ја ни­је по­ја­вио
нео­би­чан и нео­че­ки­ван гост: Све­ти Ан­то­
36  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010

ни­је Ве­ли­ки! Шта ми­сли­те, да ли је све­
ти под­ви­жник и осни­вач пу­сти­но­жи­
тељ­ног мо­на­штва по­тап­шао по ра­ме­ну
ве­ли­ког бо­го­сло­ва? Ни­је. Ако се не­ко
упи­та шта је ура­дио, на­ста­ви­ће­мо са
опи­сом до­га­ђа­ја.
Све­ти Ан­то­ни­је, љу­би­тељ са­мо­ва­ња и
учи­тељ ти­хе мо­ли­тве, упутио је Гри­го­
ри­ја у цр­кву на мо­ли­тву у за­јед­ни­ци са
бра­ти­јом. Ве­ро­ват­но је пи­сац Три­ја­да
био у чу­ђе­њу због ја­вља­ња го­ста ко­ји је
пре­шао пут дуг де­сет ве­ко­ва. Зар ми не
би­смо би­ли? Ре­че­ни­цу ко­ја сле­ди не
мо­ра­мо да по­чи­ње­мо са ве­ро­ват­но.
Мо­гли би да нам за­ме­ре књи­жев­ни кри­
ти­ча­ри. Не­ма ни по­тре­бе за тим: Све­ти
Гри­го­ри­је је си­гур­но оста­вио за­по­че­те
спи­се и – оти­шао у цр­кву.
Са­да да за­ми­сли­мо ка­ко је мо­гао да
из­гле­да ње­гов до­ла­зак ме­ђу са­бра­ну
бра­ти­ју. Они из гру­пе ко­мен­та­ра „Гри­
го­ри­је је Гри­го­ри­је“ су се ве­о­ма об­ра­до­
ва­ли. Гру­па „Шта се он ту пра­ви па­ме­
тан“ је са­да има­ла оправ­да­ње за сво­ја
про­шла и бу­ду­ћа ка­шње­ња на бо­го­слу­
же­ња. Па и Гри­го­ри­је је за­ка­снио на слу­
жбу Све­тог Ан­то­ни­ја!
Да ви­ше не за­ми­шља­мо. Слу­жба
Бо­жи­ја мо­ра да је би­ла пре­ле­па. Та­ква
су сва бо­го­слу­же­ња Све­те Цр­кве. Ра­до­
сне су би­ле обе гру­пе, а и Све­ти Гри­го­
ри­је са њи­ма. Ви­ше ни­с у ни по­сто­ја­ле
гру­пе, већ јед­но­ду­шна за­јед­ни­ца обо­же­
них у Ду­ху Све­том и Јед­ном Све­том,
Јед­ном Го­спо­ду Ису­с у Хри­сту у сла­ву
Бо­га Оца. Амин. По ре­чи­ма па­три­јар­ха
Фи­ло­те­ја Ко­ки­но­са: „Та­ко су про­ве­ли
це­лу ноћ у бде­ни­ју са на­ро­чи­тим сла­
вљем.“
На кра­ју, шта ако и нâс из­не­на­ди
по­се­та не­ког нео­че­ки­ва­ног го­ста? Да ли
ће­мо бар има­ти из­го­вор да пи­ше­мо о
не­ство­ре­ним енер­ги­ја­ма Бо­жи­јим и да
се мо­ли­мо? Пре ће би­ти да ће­мо по­гле­
да­ти у мо­ни­тор ра­чу­на­ра, мо­бил­ни
те­ле­фон или те­ле­ви­зиј­ски екран тра­же­
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  37
Тема броја
ћи по­моћ. Од­го­во­ра, на­рав­но, не­ће
би­ти. Оту­ђе­ност ће ди­са­ти сву­да око
нас тру­ју­ћи ва­здух у ко­ји смо се­бе
за­тво­ри­ли оста­вља­ју­ћи иза вра­та сво­јих
срцā бли­жње и сву кра­со­т у Бо­жи­је тво­
ре­ви­не. Ни­је нам на­ме­ра да по­зи­ва­мо
на од­ба­ци­ва­ње ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­
ло­ги­ја. Још ма­ње да ома­ло­ва­жа­ва­мо
бо­го­слов­ски до­при­нос Све­тог Гри­го­ри­
ја Па­ла­ме или би­ло ког дру­гог бо­го­сло­
ва Све­те Цр­кве. На­ме­ра нам је да се
под­се­ти­мо ка­ко је ле­по би­ло на за­јед­
нич­ком мо­ли­тве­ном са­бра­њу ма­на­
стир­ске бра­ти­је ка­да се ме­ђу њи­ма по­ја­
вио Све­ти Гри­го­ри­је. У тој ра­до­сти и ми
мо­же­мо да бу­де­мо уче­сни­ци. Да ми
бу­де­мо ра­дост дру­ги­ма, а да дру­ги бу­ду
ра­дост на­ма. Зар Све­ти Се­ра­
фим Са­ров­ски ни­је сва­ко­
га по­здра­вљао ре­чи­ма:
Ра­до­сти мо­ја! Хри­
стос вас­к р­с е!
Об­ја­шње­ње пра­
во­слав­не ра­до­
сти је Вас­кр­се­
ње, а Вас­кр­се­ње
је са­бо­р­ни до­га­
ђај за­јед­ни­це.
Због то­га да се
за­јед­но за­пи­та­мо:
Шта ако нам Све­
ти Ан­то­ни­је Ве­ли­ки
до­ђе у го­сте?  m
 Ис­ку­ше­ња­
и зам­ке­
сај­бер-ко­му­ни­ка­ци­је
Нео­п ­ход­н о је ука­з а­т и и на по­ј а­в у бр­з о­п ле­тог
„са­з на­в а­њ а исти­н а“ (или не­ч е­га што се не­где
до­го­д и­л о или од­и ­г ра­л о) ис­к љу­ч и­в о пу­т ем
ин­т ер­н е­та. Ве­ћ и­н а љу­д и у да­н а­ш ње вре­м е сма­
тра да је оно што са­з на пре­ко сај­то­в а ап­с о­л ут­н а
исти­н а, а та­к ав при­с туп је пот­п у­н о по­г ре­ш ан

Не­ма­ња Ко­ри­шће­ње ра­чу­на­ра ни­је ус­пе­ло да

Ан­дри­ја­ше­вић по­бе­ди ве­ли­ко ис­ку­ше­ње са­вре­ме­ног
чо­ве­ка – оту­ђе­ност. Оту­ђе­ност је, у

О са­вре­ме­ним тех­но­ло­ги­ја­ма и
њи­хо­вој при­ме­ни се обич­но
го­во­ри та­ко да се сти­че ути­сак да
је у пи­та­њу не­ка ап­со­лут­на но­ви­на јер
се за­бо­ра­вља да су са­вре­ме­на „умре­же­
ност“ и на­чин ко­му­ни­ка­ци­је и ра­да у
јед­ном сми­слу на­чин жи­во­та и про­ду­
же­так не­че­га што на­с та­је изу­мом
по­крет­не сли­ке. По­ја­ва фо­то­гра­фи­је, а
ка­сни­је фил­ма и те­ле­ви­зи­је, пред­ста­вља
јед­ну од дра­стич­них про­ме­на, и сва­ка­ко
је је­дан од чи­ни­ла­ца бит­не раз­ли­чи­то­
сти са­да­шњег вре­ме­на и до­ба на­ших
пре­да­ка, тј. на­чи­на жи­во­та љу­ди не­ка­да
и са­да.
38  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
не­ком сми­слу, и па­ра­докс град­ског
жи­во­та јер – и по­ред ми­ли­о­на љу­ди и
њи­хо­ве ди­на­ми­ке – има­мо ве­ли­ки број
љу­ди ко­ји су уса­мље­ни, од­ба­че­ни или
не­ма­ју ни нај­о­снов­ни­је за жи­вот.
Вла­ди­ка Ила­ри­он Ал­фе­јев упо­зо­ра­ва
на јед­ну ствар ко­ју сма­тра­мо по­ве­за­ном
са са­вре­ме­ним по­гле­дом на жи­вот са
те­жња­ма љу­ди – на са­вре­ме­ни етос. Он
под­се­ћа да су по­слов­ни љу­ди по­се­бан
фе­но­мен 20. ве­ка јер за њих не по­сто­ји
ни­шта сем њи­хо­ве функ­ци­је у би­зни­с у,
и то их то­ли­ко за­о­ку­пља да не­ма­ју па­у­зу
да чу­ју глас Бо­жи­ји. Упра­во је ов­де зам­
ка! Тре­ба би­ти вре­дан, обра­зо­ван, зна­ти
ко­ри­сти­ти ра­чу­нар, али то ни­ка­да не

тре­ба да на­до­ме­сти оно пр­во, тј. оно
нај­ва­жни­је – да бу­де­мо љу­ди, и то по
сва­ку це­ну и у сва­кој при­ли­ци. При
то­ме не тре­ба ни­по­да­штав­ти оне љу­де
ко­ји ни­с у или су ма­ње обра­зо­ва­ни, ко­ји
не ко­ри­сте ра­чу­нар, не го­во­ре стра­не
је­зи­ке.
Што се ти­че по­гле­да пра­во­слав­ног
хри­шћа­ни­на на ко­ли­чи­не ин­фор­ма­ци­ја,
ко­ји­ма смо че­сто пре­то­ва­ре­ни, тре­ба­ло
би ука­за­ти на не­ко­ли­ко аспе­ка­та. Дав­но
је по­ми­ња­но да је иде­ја во­ди­ља тех­но­ло­
шког про­гре­са ва­жна за спа­ја­ње и при­
бли­жа­ва­ње љу­ди и ра­ди лак­шег жи­во­та.
Пи­та­ње је да ли је ово има­ло ре­зул­та­та
и да ли се мо­же о ме­ђу­соб­ном при­бли­
жа­ва­њу и раз­у­ме­ва­њу љу­ди мо­же го­во­
ри­ти као о про­дук­т у на­пред­не тех­но­ло­
ги­је. Озбиљ­но је и пи­та­ње (ко­је се да­нас
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  39
Тема броја
Тре­б а би­т и вре­д ан, ­
обра­з о­в ан, зна­т и ­
ко­р и­с ти­т и ра­ч у­н ар, ­
али то ни­к а­д а не тре­б а ­
да на­до­м е­с ти оно пр­в о, ­
тј. оно нај­в а­ж ни­ј е – да
бу­д е­м о љу­д и, и то по ­
сва­к у це­н у и у сва­кој ­
при­л и­ц и
рет­ко по­ста­вља) да ли је се­де­ње ис­пред
ра­чу­на­ра не­што што осло­ба­ђа и чо­ве­ку
ко­ри­сти у тој ме­ри да се без то­га не
мо­же за­ми­сли­ти жи­вот. Даћемо једно-
ставан пример, а то су љу­ди ко­ји жи­ве
на се­лу и има­ју по­се­бан етос. О том ето­
 су да­нас се та­ко ма­ло пи­ше и го­во­ри, а
постоје и случајеви да се омаловажава
иако је постојање те заједнице суштин-
ски важно за свако друштво, како у
привредном тако и у културном погле-
ду. С тим у ве­зи тре­ба при­ме­ти­ти да
ко­му­ни­ка­ци­ја и пре­нос ин­фор­ма­ци­ја
је­с у ва­жне ком­по­нен­те са­вре­ме­не ци­ви­
ли­за­ци­је, али да по­сто­је и дру­га­чи­ји
на­чи­ни жи­во­та, из­ра­сли из дру­га­чи­јег
У пра­в ил­н ом при­с ту­п у
Цр­к ви, жи­в о­т у кроз Све­т е
тај­н е ко­ј е су у Цр­к ви, као
што је и Цр­к ва у Све­т им ­
тај­н а­м а, сти­ч е­м о му­д рост
за на­л а­ж е­њ е ба­л ан­с а –
ка­ко да ко­р и­с ти­м о ­
са­в ре­м е­н а до­с тиг­н у­ћ а ­
и ка­ко да она не поч­н у ­
да пре­в ла­д а­в а­ј у нâс и ­
не упра­в ља­ј у на­м а
ето­са, и они ни­с у ни­шта ма­ње вред­ни за
жи­вот на на­шој за­јед­нич­кој пла­не­ти
ни­ти ма­ње кул­т ур­ни.
Нео­п­ход­но је ука­за­ти и на по­ја­ву
бр­зо­пле­тог „са­зна­ва­ња исти­на“ (или
не­че­га што се не­где до­го­ди­ло или од­и­
гра­ло) ис­кљу­чи­во пу­тем ин­тер­не­та.
Ве­ћи­на љу­ди у да­на­шње вре­ме сма­тра
да је оно што са­зна пре­ко сај­то­ва ап­со­
лут­на исти­на, а та­кав при­ступ је пот­пу­
но по­гре­шан. Не тре­ба да при­ста­је­мо на
то да је, при­ме­ра ра­ди, сни­мак на Ју­тју­
бу не­ка­ква без­у­слов­на исти­на. То мо­же
би­ти пар­че, исе­чак не­ког до­га­ђа­ја или
не­че­га што би на­ма тре­ба­ло да бу­де
ва­жно и зна­чај­но, али ни у ком слу­ча­ју
не пред­ста­вља пуну исти­ну. Тра­га­ње за
исти­ном мно­го је сло­је­ви­ти­је и мно­го
уз­ви­ше­ни­је од ово­га.
40  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
Све­ште­ник Алек­сан­дар Шме­ман нас
учи да се све­ште­ник обла­чи за Ли­т ур­ги­ју
и да сва­ки де­лић ње­го­ве оде­жде и све
сим­во­лич­ке рад­ње има­ју ја­сно од­ре­ђе­на
зна­че­ња, и он то чи­ни у име це­лог литур-
гијског са­бра­ња. Сва­ки вер­ник је ти­ме
уче­сник у Ли­т ур­ги­ји и та­ко је и сва­ки
вер­ник – ли­т ург. Не­за­ми­сли­во је, сто­га,
да не­ки вер­ни­ци иду са тран­спа­рен­ти­ма
на Ли­т ур­ги­ју, сва­ђа­ју се са све­ште­но­слу­
жи­те­љем пре­ки­да­ју­ћи Ли­т ур­ги­ју, а све
то­бо­же у име „очу­ва­ња ве­ре“, па се он­да
ова „исти­на“ по­ста­ви на ин­тер­нет и та­ко
је сви­ма до­ступ­на. Ка­сни­је мно­ги „тра­га­
о­ци“ сма­тра­ју да су се овим пу­тем упо­
зна­ли са „исти­ном“ или да су је чак и
спо­зна­ли. На кон­цу, ово се про­гла­си
не­ка­квим ва­жним до­га­ђа­јем по жи­вот
Цр­кве и оба­ве­зно се на­зо­ве „исти­на о
то­ме или о не­ко­ме“. Ово је нај­бо­љи при­
мер да оно ви­ђе­но и при­ка­за­но, иако се у
јед­ном сми­слу де­си­ло, не мо­же да пред­
ста­вља ни­ка­кву исти­ну, на­ро­чи­то не без­
у­слов­ну.
У пра­вил­ном при­сту­пу Цр­кви, жи­во­
ту кроз Све­те тај­не ко­је су у Цр­кви, као
што је и Цр­ква у Све­тим тај­на­ма, сти­че­
мо му­дрост за на­ла­же­ње ба­лан­са – ка­ко
да ко­ри­сти­мо са­вре­ме­на до­стиг­ну­ћа и
ка­ко да она не поч­ну да пре­вла­да­ва­ју
нâс и не упра­вља­ју на­ма. Уче­шћем у
бо­го­слу­же­њу сти­че­мо и рев­ност за
по­бе­ђи­ва­ње зла и по­бе­ђи­ва­ње са­вре­ме­
них ис­ку­ше­ња и да­то­сти. Не­пра­ви­лан
при­ступ жи­во­т у у Цр­кви до­ве­шће нас у
по­зи­ци­ју да бу­де­мо бес­ка­рак­тер­ни и
без­ум­ни уче­сни­ци у па­ра­ли­т ур­гиј­ским
и па­ра­нор­мал­ним де­ша­ва­њи­ма или,
још го­ре, да бу­де­мо при­хва­ти­о­ци не­че­га
што не­ма ве­зе са ето­сом Цр­кве. Оно
што смо ви­де­ли пре­ко ин­тер­не­та ни­је
раз­лог за на­ив­но ве­ро­ва­ње да у при­ка­
за­ном ле­жи „исти­на“, да не­ма по­тре­бе
да се ду­бље за­гле­да­мо у Цр­кву и да се
ду­бље по­гру­зи­мо у бо­го­слу­жбе­ни
жи­вот Цр­кве.  m
 Тема броја
Сајбер-арена
као полигон
промашености
Тако је Ларусову енциклопедију, Британику, па и
Вујаклију заменио „свезнајући“ Гугл, а сам однос
двеју непоновљивих и боголиких личности -
„чит-чет“ преко Фејсбука, Твитера, Мај Спејса...

Свештеник пристајањем да такав половичан начин

Угрин В. Поповић буде њихов начин и модел живљења.
Адам је пао јер је одбио да има
Заједницу са Богом док човек данашњи-

С ве у овом несталном палом

постојању јесте двосекли мач као
што и свака употреба има и своју
злоупотребу а свака намера своју злона-
меру. Оно што од намере чини злонаме-
ру и оно што од употребног прави зло-
употребу јесте човек, односно његова
пријемчивост ка лаким решењима,
инстант импресијама... одлука да не да
најбоље већ да се препусти лаким и
инертним решењима. Тако је Ларусову
енциклопедију, Британику, па и
Вујаклију заменио „свезнајући“ Гугл, а
сам однос двеју непоновљивих и бого-
ликих личности - „чит-чет“ преко
Фејсбука, Твитера, Мај Спејса... који,
будући да остаје у сфери сајбер неба,
никада не може да досегне своју пуноћу
и поенту док сами актери бивају
ускраћени за оно најбоље у њима тим
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  41
це живи тај пад јер одлучује да одбија
заједницу са другим човеком мимо које,
нити може досегнути Заједничарење са
Богом нити може имати потпуну свест
о себи која је претпоставка односа са
другим. А, онда фингирање животом,
ове или оне фрустрације и фобије, ови
или они бесови и потиштености налазе
своје остварење на „небу“ које нуди ту
привилегију да собом може заклонити
актера нудећи му ту бенифицију без-
обличне и безимене масе, којој је све
већ по дефиницији дозвољено, али којој
такође ништа није ни свето. И, у оном
моменту, када човек одлучи да погази
ону највреднију и најсветију реалност у
себи, сопствену личност дакле, тог
момента све постаје дозвољено и бива
слободно на штету, на погибељ аноним-
ности, избор половичности и фрустри-
 раности а човек човеку постаје странац,
средство... нико и ништа – употребна и
потрошна ствар.
Страх јесте корен агресије док је
исконски човеков страх управо страх
од самоће, од немања другог, од ништа-
вила једном речју, пошто је за личност
неопходан тај други не би ли она сама
имала име, имала постојаност, вредност
која се односом љубави потврђује
чинећи ту конкретну личност апсолут-
но непоновљивом, једном и једином –
циљем; никада средством, никада више
средством. Не сагледавши тог другог на
начин циља човек остаје ускраћен за
димензију личности те бива сведен на
ниво индивидуума који накратко
опстаје, али који не може до краја опста-
ти. Све друго јесте последица тог
немања и те половичности, а тај страх,
који јесте корен агресије, размењује се у
реалности властитог промашаја. Један
од најбољих полигона те промашености
јесте сајбер свет, у којем је све дозвоље-
но али не и слободно. Индивидуум не
може разликовати дозвољено и слобод-
но и ту почиње сајбер арена ових или
оних анонимуса у њиховој паничној
борби за потврду властитог постојања,
вредности, битности... свега онога чега
су се у збиљи одрекли. Свега онога за
шта у збиљи нису имали храбрости не
разумејући да се други не поробљава
већ осваја. Осваја давањем никако узи-
мањем, великодушношћу не ускогрудо-
42  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
шћу егоцентризма у његовом јаловом
покушају да свет заврти око себе. Други
су пакао – јесте закључак те линеарное-
гоцентричне перцепције себе и других
који се потхрањује илузијом дружења,
необавезног „чит-чета“ два индивидуу-
ма, сајбер ареном људске агоније и про-
машености, којима човек тражећи себе
руга се другом, користи другог, мислећи
да тиме себе конституише заправо се
суштински поништава. Поништава као
личност, као боголики створ чијим се
избором Вечност отвара и чијим се
односом творевина чини трајном,
постојаном, уместо што „тужи и чека“
посматрајући тај јалови ход индивидуу-
ма ка ништавилу, ка небићу властите
анонимности. Толико је страшна та
варка којом се живи и које је „сајбер“
свет само израз и погодни полигон док
узроци заувек остају затамњени том
обманом блискости двеју јединки која
се „чит-четом“ изражава, необавезно-
шћу поништава.
Те и тада, као и јуче, као и данас,
остаје и остаће само човек наспрам дру-
гог човека и у зависности од плода тог
односа целокупна ће се творевина радо-
вати том надкосмичком загрљају Бога и
човека, Творца и творевине или ће
занавек „тужити и чекати“ да се појаве
ти „синови Божији“ гледајући те
несређене и необавезне индивидууме у
њиховој арени „чит-чет“ величине и
постојаности.  m
 Пе­снич­ки ста­ну­је чо­век
Шта Mary ни­је зна­ла
Овај ми­с а­о ­н и екс­п е­р и­м ент је по­з нат у са­в ре­м е­н ој
фи­л о­с о­ф и­ј и под име­н ом Mary’s ro­o m (Ма­р и­ј и­н а
со­б а), а си­т у­а ­ц и­ј а у свим оста­л им чо­в е­ко­в им ­
зна­њ и­м а слич­н а је овом екс­п е­р и­м ен­т у

Ма­ли­ша ка­ко смо ре­кли, со­чи­ва фил­три­ра­ла ту

Пу­шо­ња бо­ју. Тек ка­да би ски­ну­ла со­чи­ва, ова осо­
ба би за­до­би­ла но­во зна­ње, ко­је ра­ни­је
ни­ка­ко ни­је мо­гла има­ти, зна­ње ка­ко

З а­ми­сли­мо осо­бу ко­ја је цео жи­вот

про­ве­ла но­се­ћи со­чи­ва ко­ја јој оне­
мо­гу­ћа­ва­ју да ви­ди цр­ве­ну бо­ју. Гле­
да­ју­ћи кроз та со­чи­ва, осо­ба ви­ди сва­ку
бо­ју осим цр­ве­не. За­ми­сли­мо, да­ље, да је
та осо­ба у ме­ђу­вре­ме­ну по­ста­ла фан­та­сти­
чан би­о­лог, не­у­ро­лог, фи­зи­чар, хе­ми­чар,
пси­хо­лог или, уоп­ште, екс­перт у свим
мо­гу­ћим ди­сци­пли­на­ма људ­ске ми­сли.
Она, да­кле, зна ап­со­лут­но све по­дат­ке о
свим фи­зич­ким про­це­си­ма у мо­згу и це­ло­
куп­ном те­лу чо­ве­ка ко­ји по­сма­тра од­ре­ђе­
ну бо­ју – зна, на при­мер, на ко­ји се на­чин
све­тлост кон­вер­т у­је у елек­тро-хе­миј­ске
им­пул­се у нер­ви­ма. Та осо­ба ап­со­лут­но
тач­но мо­же да опи­ше фи­зич­ко-хе­миј­ске
про­це­се у те­лу чо­ве­ка ко­ји по­сма­тра цр­ве­
ну бо­ју.
Али оно што би овој осо­би не­до­ста­ја­ло
у це­ло­куп­ном зна­њу о фи­зич­ким про­це­
си­ма ко­ји се од­ви­ја­ју док се по­сма­тра
цр­ве­на бо­ја је­сте то што она не би зна­ла
ка­ко из­гле­да цр­ве­на бо­ја. Зна­ла би све о
њој и мо­гла би пот­пу­но опи­са­ти и бо­ју и
чо­ве­ка ко­ји ту бо­ју ви­ди, али зна­ње ка­ко
цр­ве­но из­гле­да би јој не­до­ста­ја­ло јер би,
из­гле­да цр­ве­на бо­ја.
Овај ми­са­о­ни екс­пе­ри­мент је по­знат у
са­вре­ме­ној фи­ло­со­фи­ји под име­ном
Mary’s ro­om (Ма­ри­ји­на со­ба), а си­т у­а­ци­ја
у свим оста­лим чо­ве­ко­вим зна­њи­ма
слич­на је овом екс­пе­ри­мен­т у.
Кон­крет­но, за­ми­сли­мо да осо­ба има
„со­чи­ва“ ко­ја јој оне­мо­гу­ћа­ва­ју да ви­ди
Бо­га. Као и у слу­ча­ју са цр­ве­ном бо­јом, та
осо­ба мо­же би­ти екс­перт у свим мо­гу­ћим
ди­сци­пли­на­ма људ­ске ми­сли, па и у те­о­
ло­ги­ји. Мо­же на­ве­сти све дог­ма­те, ка­но­
не, сва от­кри­ве­ња Бо­жи­ја, зна­ти Све­то
пи­смо на­па­мет, про­чи­та­ти де­ла свих Све­
тих ота­ца и опи­са­ти све пси­хич­ке и
фи­зич­ко-хе­миј­ске про­це­се у те­лу чо­ве­ка
ко­ји се мо­ли­и­ли при­че­шћу­је. Али оно
што би овој осо­би не­до­ста­ја­ло је­сте то
што она не би зна­ла Бо­га. Зна­ла би све о
ње­му, али не би зна­ла Ње­га јер би јој
„со­чи­ва“ то оне­мо­гу­ћи­ла.
Шта су та „со­чи­ва“? То су гор­дост,
са­мо­за­тво­ре­ност, …, са­мо­љу­бље и, уоп­
ште, све оно што се опи­с у­је као грех у
де­ли­ма ко­ја та осо­ба зна на­и­зуст. Све те­о­
ло­ги­је и фи­ло­со­фи­је и сва зна­ња ко­ја

новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  43


го­во­ре о по­зна­њу Бо­га и о Ње­му не­ће
ски­ну­ти ова „со­чи­ва“. Сва де­ла у ко­ји­ма
се опи­с у­је ис­ку­ство дру­гих љу­ди не мо­гу
то учи­ни­ти. Она чо­ве­ка тре­ба да иза­зо­ву
и под­стак­ну на труд да ис­ку­ство све­тих
љу­ди по­ста­не ње­го­во ис­ку­ство, да то
ис­ку­ство при­ми, ис­ку­си и пре­да да­ље.
Тек та­да ка­да про­ба не са­мо да про­чи­та,
са­зна, …, раз­у­ме, већ и да по­зна, ве­ру­је,
на­да се, љу­би, …, де­ла, чо­век ски­да
„со­чи­ва“ и по­ста­је Изра­ел – онај ко­ји се
рве са Бо­гом. Тек та­да он по­чи­ње да жи­ви
и да ви­ди дру­гог, да ви­ди све бо­је и све
спек­тре ре­ал­но­сти. По­чи­ње да ви­ди „бо­
ју“ Бо­га. Тек та­да чо­век зна ка­ко Он
„из­гле­да“ јер тек та­да пси­хо­фи­зич­ки
за­јед­ни­ча­ри са Њим и са­рад­ни­ци­ма
Ње­го­вим. Тек та­да из зна­ња о Ње­му пре­
ла­зи у зна­ње Ње­га и мо­же по­ста­ти Ње­гов
син и брат Си­на Ње­го­вог.  m др­жи Не­бе­са, па за­то др­жи и зе­мљу у
44  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
Рад­ми­ла
Гру­јић
Н и­је па­мет у гла­ви, не­го је у
ср­цу. Љу­ба­вљу се от­кри­ва­ју
и по­зна­ју исти­не. Гла­ва без
ср­ца во­ди у гор­дост, а гор­дост во­ди у
са­мо­об­ма­ну. Са­мо онај ко­ји љу­би има
па­ме­ти, и то не са­мо за ово­зе­маљ­ски
жи­вот, не­го и за веч­ни. Ис­пу­ња­ва­ти
ср­це љу­ба­вљу зна­чи уче­ство­ва­ти у
Цар­ству Бо­жи­јем ов­де и са­да. Сто­га је
Хри­стос ре­као: Цар­ство Бо­жи­је је у
ва­ма. Људ­ско ср­це је нео­би­чан ор­ган –
ор­ган спа­се­ња и ис­по­ста­ва Цар­ства
Бо­жи­јег на зе­мљи. Оно нам обез­бе­ђу­је
зе­маљ­ски жи­вот, а још ви­ше не­бе­ски.
Све док ку­ца у на­шим гру­ди­ма, жи­ви­
мо; кад пре­ста­не да ку­ца, жи­ви­мо од
ње­го­вих пло­до­ва – гор­ких или слат­
ких. И за то се мо­лим Бо­гу да љу­бав
ва­ша све ви­ше и ви­ше из­о­би­лу­је у
по­зна­њу и сва­ком ра­су­ђи­ва­њу. Да про­
ци­је­ни­те шта је нај­бо­ље, да бу­де­те
чи­сти и бес­пре­кор­ни на дан Хри­стов,
пу­ни пло­до­ва прав­де кроз Ису­са Хри­
ста, на сла­ву и хва­лу Бо­жи­ју. (Фи­лип
1, 9–11) . У све­то­о­тач­кој ли­те­ра­т у­ри
под „ср­цем“ се под­ра­зу­ме­ва цен­тар
људ­ског би­ћа, ко­рен ин­те­лек­та и
во­ље, из­вор свих пси­хич­ких и ду­хов­
них ак­тив­но­с ти.
Љу­бав је бо­жан­ска осо­би­на, као и
сло­бо­да, да­ро­ва­на од Бо­га чо­ве­ку као
нај­дра­го­це­ни­ји дар, као за­лог бе­смрт­
но­сти, јер је она, уства­ри, то Цар­ство
Бо­жи­је, ко­је вла­да на Не­бе­си­ма. Љу­бав
по­сто­ја­њу. Да ни­је љу­ба­ви, не би ни­чег
би­ло. Бог је Љу­бав и из љу­ба­ви је
ство­рио све. Љу­бав је им­пе­ра­тив Веч­
ног Жи­во­та. Она је од­го­во­ран жи­вот, а
 Раз­ми­шља­ња у ти­ши­ни
Памет је у срцу
Људ­с ко ср­ц е је нео­б и­ч ан ор­ган – ор­ган спа­с е­њ а и
ис­п о­с та­в а Цар­с тва Бо­ж и­ј ег на зе­м љи. Оно нам ­
обез­б е­ђ у­ј е зе­м аљ­с ки жи­в от, а још ви­ш е не­б е­с ки

та од­го­вор­ност се са­сто­ји у ми­ло­ср­ђу. Ко Обожење

за жи­во­та сво­га не ис­пу­ни ср­це сво­је
овом од­го­вор­но­шћу, гу­би и жи­вот свој и
ду­шу сво­ју јер је, уме­сто њом, ис­пу­нио
ср­це сво­је се­бич­но­шћу и мр­жњом, ко­ја
су­штин­ски не по­сто­ји и ко­ја, ро­ђе­на на
зе­мљи, и уми­ре на њој. Мр­жња не­ма
ни­чег за­јед­нич­ког са љу­ба­вљу, а то зна­чи
ни са Цар­ством Бо­жи­јим – Ра­јем ду­ша
на­ших. Љу­бав је је­ди­на вред­ност ко­ју
до­стој­но мо­же­мо по­ну­ди­ти Бо­гу као
од­го­вор за свој од­го­во­ран жи­вот, а ко­ју
ће Он све­срд­но при­хва­ти­ти и још на­гра­
ди­ти.
Гла­ва ко­ја не­ма „па­ме­ти“ у ср­цу са­му
се­бе ће ли­ши­ти исти­не о пра­вом сми­слу
ово­зе­маљ­ског жи­во­та. Ђа­во ће јој би­ти
из­да­шни по­моћ­ник ти­ме што ће де­бе­лим
за­сто­ри­ма сво­јих под­ва­ла за­ма­гли­ти
искон­ску и на­с у­шну чо­ве­ко­ву те­жњу за
спа­се­њем ду­ше и за­ме­ни­ти је нај­при­зем­
ни­јим те­ле­сним же­ља­ма, ко­је чо­ве­ков
по­глед одвла­че од Исти­не и по­сто­ја­ња
Веч­ног Жи­во­та. Ми­сао да не­ма веч­но­сти
ни Веч­ног Жи­во­та не до­ла­зи из чо­ве­ко­ве
ду­ше ни­ти ср­ца, већ је то „умо­тво­ри­на“
под­лог тр­гов­ца ду­ша­ма не би ли за јеф­ти­
не па­ре ку­пио то не­про­це­њи­во бла­го –
људ­ску ду­шу, ство­ре­ну и пред­о­дре­ђе­ну за
Рај. Али и он не­што ну­ди – су­ро­гат:
па­мет у гла­ви, ко­ја пред­ста­вља не­пре­с у­
шни из­вор гор­до­сти.
– Хри­стос је по­стао чо­век да би­смо се
ми обо­жи­ли и по­ста­ли бо­го­ви. (Св. Ата­
на­си­је Ве­ли­ки)
– А ка­ко да по­стиг­не­мо обо­же­ње?
– Је­ди­но кроз Хри­ста.
– Ка­ко?
– Обо­жи­ће­мо се ако се збли­жи­мо са
Њим, ако се хра­ни­мо Хри­стом, кроз Све­
ту тај­ну При­че­шћа.
– Али за то је по­треб­на при­пре­ма.
– Сла­жем се. Као и за све дру­го, што
нам је са­мо од при­вре­ме­не ко­ри­сти.
– Али...
– Не­ма „али“. То „али“ мо­же да те
ко­шта Веч­ног Жи­во­та. При­о­ри­тет у
на­шем жи­во­т у мо­ра да бу­де обо­же­ње јер
се Хри­стос са­мо због то­га очо­ве­чио, са­мо
због то­га узео на се­бе све на­ше смрт­не
гре­хе и по­стра­дао на Кр­сту, са­мо због
то­га вас­кр­сао и ваз­нео се и по­слао нам
Ду­ха Све­тог да, на том ка­ме­ну ко­га од­ба­
ци­ше зи­да­ри (Лк 20,17; Мт 21,42; Дап
4,11), утвр­ди Цр­кву у ко­јој ће­мо се хра­ни­
ти хра­ном бе­смрт­но­сти. „Ко­ји је­де мо­је
ти­је­ло и пи­је крв мо­ју у ме­ни пре­би­ва и ја
у ње­му“ (Јн 6,56). „Ја сам вас­кр­се­ње и
жи­вот; ко­ји вје­ру­је у ме­не ако и умре,
жи­вје­ће“ (Јн 11,25). Не­ма „али“ јер њи­ме
и ти, као фа­ри­сеј­ски зи­да­ри, од­ба­цу­јеш
Жи­во­твор­ни Ка­мен.  m

новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  45

 Хри­шћан­ска фи­ло­со­фи­ја
Из­раз као
сред­ство и циљ
Да­л е­ко нај­б о­љ и при­м ер иден­т ич­ког од­н о­с а озна­к е
и озна­ч е­н ог у окви­р у ју­д ео-хри­ш ћан­с ке тра­д и­ц и­ј е
је­с те та­б у­и ­с а­њ е име­н а Бо­ж и­ј ег – име­н а Ја­х ве. То
име се сме­л о из­го­в о­р и­т и јед­н ом го­д и­ш ње за вре­м е
пра­з ни­к а Пас­х а, у нај­с кри­в е­н и­ј ем де­л у хра­м а у ­
Је­р у­с а­л и­м у, чи­ј е име „све­т и­њ а над све­т и­њ а­м а“
до­в ољ­н о го­в о­р и

за фи­ло­со­фи­ју ми­та је­сте спе­ци­фи­чан

Стеван Јовановић
од­нос из­ме­ђу из­ра­за и из­ра­же­ног. При­
мет­но је да озна­ка и озна­че­но сто­је у

Г о­вор је јед­но од нај­ва­жни­јих спе­ци­

фич­них обе­леж­ја чо­ве­ка. За­хва­љу­
ју­ћи том обе­леж­ју, чо­век је раз­вио
ве­о­ма сло­же­ну дру­штве­ну струк­т у­ру, са
раз­ли­чи­тим кул­т ур­ним и по­ли­тич­ким
аспек­ти­ма. На­и­ме, „гип­кост“ је­зи­ка,
ње­го­ва спо­соб­ност да озна­ча­ва чак и
са­свим ап­стракт­не пој­мо­ве, учи­ни­ла је да
је­зик по­ста­не основ­но сред­ство ко­му­ни­
ка­ци­је уну­тар људ­ске за­јед­ни­це.
Осим ко­му­ни­ка­тив­не, је­зик има и екс­
пре­сив­ну функ­ци­ју. Ре­зул­та­ти до ко­јих су
до­шле ком­па­ра­тив­на ми­то­ло­ги­ја и ан­тро­
по­ло­ги­ја са­вре­ме­них „при­ми­тив­них“ пле­
ме­на све­до­че о тој из­вор­ној функ­ци­ји
је­зи­ка. Ми­то­ло­ги­је оби­лу­ју име­ни­ма
бо­го­ва. При­мет­но је да њи­хо­ва име­на
сто­је у чвр­стој ве­зи са де­лат­но­шћу, при­
род­ном ре­ги­јом или фе­но­ме­ном за ко­ји
су „над­ле­жни“. Оно што је ин­те­ре­сант­но
46  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
од­но­с у иден­ти­те­та. Мит­ска свест озна­ку
по­сма­тра као са­му ствар ко­ју озна­ча­ва.
Та­ко ли­ков­ни или звуч­ни из­раз од­ре­ђе­не
ства­ри ва­жи као та ствар. Ти­пи­чан при­
мер је­сте по­што­ва­ње идо­ла. Не по­сто­ји
раз­ли­ка из­ме­ђу идо­ла (eido­lon – лик,
об­лик) не­ког бо­га и ње­га са­мог. Ука­за­ти
по­што­ва­ње ли­ку бо­га зна­чи ука­за­ти
по­што­ва­ње ње­му су­штом. У том по­гле­ду,
хри­шћан­ско уче­ње о по­што­ва­њу ико­на ће
на­чи­ни­ти пре­с уд­ну ин­тер­вен­ци­ју – раз­
ли­ко­ва­њем пред­ста­ве и ар­хе­ти­па.
Осим на пла­ну ли­ков­них из­ра­за, иден­
тич­ки од­нос из­ра­за и из­ра­же­ног при­с у­
тан је и на пла­ну го­во­ра. Из­го­ва­ра­ње
име­на пре­ми­ну­лих осо­ба ва­жи као њи­хо­
во опри­сут­њи­ва­ње. Тај фе­но­мен је при­
ме­тан у свим свет­ским ре­ли­ги­ја­ма и кул­
ту­ра­ма. У од­ре­ђе­ним кул­то­ви­ма пра­вил­
но из­го­ва­ра­ње име­на бо­го­ва или, чак,
име­на љу­ди оси­гу­ра­ва сти­ца­ње вла­сти
над њи­ма. Што се ју­део-хри­шћан­ске тра­
ди­ци­је ти­че, мо­ра­мо при­ме­ти­ти да ни њој
ни­је стран иден­тич­ки од­нос из­ра­за и
из­ра­же­ног. Зна­чај ко­ји се при­да­је име­ну
чо­ве­ка у ста­ро­за­вет­ној кул­т у­ри те­шко да
мо­же би­ти пре­у­ве­ли­чан. У при­лог то­ме
го­во­ре све­то­пи­сам­ске ре­че­ни­це по­пут
ове: „Не­ка им се име­на из­бри­шу из књи­ге
жи­вих, и са пра­вед­ни­ци­ма да не бу­ду
за­пи­са­ни.“ (Пс, 69, 28). Ов­де, на­рав­но,
ни­је реч о пу­ком бри­са­њу име­на, већ о
гу­бит­ку жи­во­та – гу­бит­ком за­јед­ни­це са
Бо­гом и ње­го­вим на­ро­дом.
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  47
Тај он­то­ло­шки ста­т ус име­на при­с у­тан
је и у окви­ру но­во­за­вет­не за­јед­ни­це. Про­
ме­на име­на но­вом чла­ну хри­шћан­ске
за­јед­ни­це би­ла је че­сто не­за­о­би­ла­зна
прак­са при­ли­ком об­ре­да кр­ште­ња у ра­ној
Цр­кви. Раз­лог ово­га чи­на је би­ло ве­ро­ва­
ње да но­ви жи­вот и на­зна­че­ње, но­ва при­
ро­да ко­ју кр­шта­ва­ни за­до­би­ја, за со­бом
по­вла­че да­ва­ње но­вог име­на. Ка­сни­ја
прак­са кр­шта­ва­ња но­во­ро­ђен­ча­ди ре­зул­
то­ва­ла је да се име­но­ва­ње де­те­та до­го­ди
упра­во у Цр­кви Бо­жи­јој у окви­ру Све­те
Ли­т ур­ги­је, где де­ти­њи жи­вот до­би­ја ја­сно
од­ре­ђе­ње и на­зна­че­ње – оно је члан на­ро­
да Бо­жи­јег.

Да­ле­ко нај­бо­љи при­мер иден­тич­ког
од­но­са озна­ке и озна­че­ног у окви­ру ју­део-
хри­шћан­ске тра­ди­ци­је је­сте та­бу­и­са­ње
име­на Бо­жи­јег – име­на Ја­хве. То име се
сме­ло из­го­во­ри­ти јед­ном го­ди­шње за вре­
ме пра­зни­ка Пас­ха, у нај­скри­ве­ни­јем де­лу
хра­ма у Је­ру­са­ли­му, чи­је име „све­ти­ња
над све­ти­ња­ма“ до­вољ­но го­во­ри (скри­ве­
ност и све­тост, ина­че, је­с у ре­ци­проч­не
вред­но­сти у окви­ру мно­гих ре­ли­ги­ја и
ми­то­ло­ги­ја, а све­до­че о тран­сцен­дент­но­
сти Бо­жи­јој). Чи­ње­ни­ца да је име Бо­жи­је
мо­гао из­го­во­ри­ти ис­кљу­чи­во пр­во­све­
ште­ник, и то у пе­ри­о­ду све­тог вре­ме­на и
у окви­ру све­тог про­сто­ра, све­до­чи о зна­
ча­ју тог до­га­ђа­ја. Из­го­во­ри­ти име Бо­га
зна­чи­ло је до­зва­ти га у пру­сут­но­сти.
Дру­гим ре­чи­ма – из­го­ва­ра­ње име­на
Бо­жи­јег зна­чи­ло је „из­го­ва­ра­ње“ Ње­га
са­мог, а не про­сто из­го­ва­ра­ње Ње­го­вог (!)
име­на.
Овим по­во­дом же­ли­мо да ука­же­мо на
јед­ну за­ни­мљи­ву рас­пра­ву, ко­ја се во­ди­ла
48  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
у 16. ве­ку, по­зна­т у под име­ном „иси­ха­
стич­ки спор“. Глав­на те­ма рас­пра­ве је
би­ло ви­ђе­ње Бо­жан­ске све­тло­сти, ко­је су
мо­на­си – иси­ха­сти ис­ку­ство­ва­ли при­ли­
ком мо­ли­тве. Ни­је би­ло спор­но да ли
са­гле­да­ва­ње све­тло­сти пред­ста­вља
за­јед­ни­ча­ре­ње са Бо­гом, већ да ли је оно
све­тло­шћу по­сре­до­ва­но или је ис­ку­ство
све­тло­сти (где је ви­зу­ел­ни аспект са­мо
је­дан од ви­до­ва тог ми­стич­ног ис­ку­ства)
ди­рект­но (= ни­чим по­сре­до­ва­но) за­јед­
ни­ча­ре­ње са Бо­гом. Ре­зул­тат рас­пра­ве је
био од­бра­на иси­ха­стич­ке прак­се и ста­ва
је ми­стич­ко ис­ку­ство о ко­јем је реч
ди­рект­но лич­но­сно и енер­гиј­ско за­јед­ни­
ча­ре­ње са Бо­гом. Ку­ри­о­зи­тет је да иси­ха­
стич­ка прак­са, пу­тем ко­је се до­спе­ва у
не­по­сред­ну за­јед­ни­цу са Бо­гом, под­ра­зу­
ме­ва при­зи­ва­ње име­на Бо­жи­јег.
Осим за ми­то­ло­ги­је и ре­ли­ги­је, екс­пре­
сив­на функ­ци­ја из­ра­за је ка­рак­те­ри­стич­
на и за умет­ност. Би­ло да је реч о ли­ков­
ној, зву­ков­ној или ли­те­рар­ној умет­но­сти,
њи­хов из­раз ни­је за­ми­слив без екс­пре­
сив­не функ­ци­је. Уоста­лом, ко­рен умет­но­
сти ле­жи у mythos-ном тлу. Оног мо­мен­
та ка­да умет­ник го­во­ри о умет­нич­ком
де­лу, тог мо­мен­та де­ло за­не­ми јер сто­ји­
мо спрам ње­га. Вр­ху­нац го­во­ра о умет­
нич­ком де­лу је­сте пу­шта­ње де­ла да го­во­
ри за се­бе, сво­јим је­зи­ком и на­чи­ном.
По­треб­но је ужи­ве­ти се у умет­нич­ко
де­ло, са­жи­ве­ти се са умет­ни­ком. Тек та­да
схва­та­мо оно што не ста­је у го­вор о де­лу
– оно што де­ло је­сте.
Осим екс­пре­сив­не функ­ци­је, чо­ве­ко­во
из­ра­жа­ва­ње мо­же има­ти и та­ко­зва­ну
ре­пре­зен­та­тив­ну или зна­чењ­ску функ­ци­
ју. Та­кав го­вор на­зи­ва­мо дис­кур­зив­ним
го­во­ром, а на­чин ми­шље­ња ко­ји га уте­ме­
љу­је на­зи­ва­мо дис­кур­зив­ним на­чи­ном
ми­шље­ња. Реч је о ми­шље­њу / го­во­ре­њу у
чи­јој је по­за­ди­ни спе­ци­фи­чан од­нос
су­бјек­та ко­ји ми­сли и објек­та о ко­јем се
ми­сли. Дис­кур­зив­ност ми­шље­ња све­до­чи
о раз­дво­је­но­сти (lat. di­scur­re­re = раз­дво­ји­
ти се) ко­ја вла­да на ре­ла­ци­ји су­бје­кат –
обје­кат. Та раз­дво­је­ност чи­ни да чак и
ка­да је реч о не­кој лич­но­сти, она оста­је у
рав­ни објек­та. Што се те­о­ло­ги­је ти­че, тај
про­блем је при­с у­тан у окви­ру раз­ли­ке
из­ме­ђу ка­та­фа­ти­ке и апо­фа­ти­ке. Ка­да се у
окви­ру го­во­ра о Бо­гу је­зик су­о­чи са вла­
сти­тим гра­ни­ца­ма, та­да он по­ста­је го­вор
Бо­гу – сла­во­со­вље. Ти­пи­чан при­мер за то
је­с у хим­не Све­тог Си­ме­о­на Бо­го­сло­ва.
Ка­да је реч о упо­тре­би је­зи­ка у при­род­
но-ма­те­ма­тич­ким на­у­ка­ма, ту је при­мет­
на тен­ден­ци­ја да екс­пре­сив­на функ­ци­ја
је­зи­ка у пот­пу­но­сти пре­ста­не. Раз­лог
то­ме је објек­тив­ност, ко­ју би сва­ки на­уч­
ни ис­каз тре­ба­ло да по­се­ду­је. У том сми­
слу Кар­нап (Ru­dolf Car­nap 1891–1970),
нај­и­стак­ну­ти­ји пред­став­ник Беч­ког кру­га,
при­ме­ћу­је: Бу­ду­ћи да су мно­ги лин­гви­
стич­ки из­ра­зи ана­лог­ни смје­ху, уто­ли­ко
они има­ју ис­кљу­чи­во екс­пре­сив­ну функ­ци­
ју, не ре­пре­зен­та­тив­ну. При­мје­ри ово­га су
уз­ви­ци као ’Ох, ох’ или, на ви­шем ни­воу,
лир­ске пје­сме. Циљ лир­ске пје­сме у ко­јој се
ја­вља­ју ри­је­чи ’сун­це’ и ’обла­ци’ ни­је да
нас ин­фор­ми­ше о од­ре­ђе­ним ме­те­о­ро­ло­
шким чи­ње­ни­ца­ма, већ да се из­ра­зе од­ре­
ђе­на осје­ћа­ња пје­сни­ка и да се по­бу­де
слич­на осје­ћа­ња код нас.1
Од­би­ја­ју­ћи да екс­пре­сив­ним ис­ка­зи­ма
при­зна те­о­риј­ску вред­ност, Кар­нап твр­ди
да ста­во­ви ко­ји за­вре­ђу­ју па­жњу на­уч­ни­
ка и ко­ји мо­гу има­ти ста­т ус на­уч­не исти­
не мо­ра­ју по­се­до­ва­ти ис­кљу­чи­во ре­пре­
зен­та­тив­ну функ­ци­ју. Та­ко док­три­на Беч­
ког кру­га све „ме­та­фи­зич­ке“ из­ра­зе од­ба­
цу­је као бе­сми­сле­не (= не­те­о­риј­ске). То,
ме­ђу­тим, ни­с у са­мо ста­во­ви ко­је твр­ди
ме­та­фи­зи­ка као ди­сци­пли­на фи­ло­со­фи­је,
већ и сви ре­ли­гиј­ски ис­ка­зи, али умет­
ност у це­ли­ни. Ту спа­да­ју и ста­во­ви ти­па:
„Свет у ко­јем жи­вим је ства­ран свет.“ На
1 Ру­долф Кар­нап, Фи­ло­со­фи­ја и ло­гич­ка син­так­са,
пре­вод: С. Зе­че­вић, Ник­шић: 1999, 21–22.
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  49
Ка­д а је реч о упо­т ре­б и ­
је­з и­к а у при­р од­н о-­
-ма­т е­м а­т ич­к им на­у ­к а­м а, ­
ту је при­м ет­н а тен­д ен­ц и­ј а
да екс­п ре­с ив­н а функ­ц и­ј а
је­з и­к а у пот­п у­н о­с ти ­
пре­с та­н е
по­слет­ку оста­је ве­о­ма ма­ли број ис­ка­за
ко­ји мо­гу има­ти те­ор ­ иј­ску вред­ност.
Њи­ма је за­јед­нич­ко, сма­тра Кар­нап, то да
се мо­гу пре­ве­сти у зна­ков­ни је­зик (је­зик
сли­чан „је­зи­ку“ ма­те­ма­ти­ке), при че­му не
гу­бе ни­шта од пр­во­бит­ног зна­че­ња. У том
слу­ча­ју би за­да­так фи­ло­со­фи­је мо­гао
би­ти је­ди­но ло­гич­ка ана­ли­за на­уч­них ста­
во­ва – са ци­љем да се по­стиг­ну нај­ве­ћа
мо­гу­ћа ло­гич­ка до­след­ност и кон­зи­стент­
ност у на­у­ци.
Нео­п­ход­но је ука­за­ти и на јед­ну ве­о­ма
ва­жну ка­рак­те­ри­сти­ку но­во­ве­ков­не
фи­ло­со­фи­је. Епи­сте­мич­ки ста­т ус од­ре­ђе­
ног на­уч­ног ис­ка­за не по­вла­чи за со­бом
ну­жно и од­ре­ђе­ње ње­го­вог он­тич­ког ста­
ту­са. Упра­во на тој ка­рак­те­ри­сти­ци на­уч­
не исти­не ин­си­сти­ра­ју при­пад­ни­ци Беч­
ког кру­га. Али стро­ги на­уч­ни ис­каз не
ре­фе­ри­ра на по­је­дин­ца и ње­гов жи­вот –
ње­гов свет. По­је­ди­нач­на ствар не мо­же
би­ти об­у ­хва­ће­на оп­штом исти­ном, а да
јој се пред­ход­но не оду­зме све што је
чи­ни је­дин­стве­ном. На ан­тро­по­ло­шком
пла­ну та це­на се ис­по­ста­вља као пре­ви­со­
ка јер се по­ста­вља пи­та­ње шта пре­о­ста­је
ка­да чо­ве­ку оду­зме­те ње­го­ву је­дин­стве­
ност. Или, бо­ље, ко оста­је. То „од­у­зи­ма­
ње“, ко­је чи­не при­род­но-ма­те­ма­тич­ке
на­у­ке, је­сте ме­то­дич­ко, али не­сво­ди­вост
на­уч­них исти­на на план кон­крет­но
по­сто­је­ћих би­ћа ти­ме не пре­ста­је да
ва­жи. При­род­но-ма­те­ма­тич­ке на­у­ке ни­с у
за­ин­те­ре­со­ва­не за по­је­дин­ца, а још ма­ње
 за ње­го­ве жи­вот­не про­бле­ме. У том по­гле­
ду нам се чи­ни да је нео­п­ход­но пре­и­спи­
та­ти Кар­на­пов став о „бе­сми­сле­но­сти“
из­ра­за ме­та­фи­зи­ке, ре­ли­ги­је, умет­но­сти,
… Чи­ни се да сми­сао чо­ве­ку мо­гу по­да­ри­
ти упра­во та­кви из­ра­зи ду­ха. При то­ме не
по­ри­че­мо те­о­риј­ску вред­ност и оп­шти
зна­чај на­уч­них исти­на – на­про­тив.
На кра­ју нам је оста­ло да уви­ди­мо сво­
је­вр­стан пра­докс у окви­ру дис­кур­зив­ног
Иако по­с е­д у­ј е спе­ц и­ф ич­н е
раз­ли­ке у од­но­су на ре­ли­гиј­ски
ис­к аз, на­у ч­н и ис­к аз се не
мо­ж е узе­т и као ње­го­в а
су­ш та су­п рот­н ост
го­во­ра / ми­шље­ња. Ап­со­лут­на исти­на
је­сте те­жња сва­ког на­уч­ног ста­ва. Он би
тре­ба­ло да ва­жи у сва­ком вре­ме­ну и про­
сто­ру и за све по­је­ди­нач­не слу­ча­је­ве на
ко­је се од­но­си. На осно­ву то­га на­уч­на
хи­по­те­за за­до­би­ја ста­т ус при­род­ног за­ко­
на. Ни­јед­на на­уч­на те­за, ка­ко је при­ме­тио
Хјум (Da­vid Hu­me 1711–1776) ни­је у ста­
њу да до­стиг­не же­ље­ну уни­вер­зал­ност.
Ипак, не­ће­мо се за­др­жа­ва­ти на ве­чи­том
про­бле­му на­у­ке – не­мо­гућ­но­сти да на
осно­ву пар­ти­ку­лар­них уви­да твр­ди уни­
вер­за­лан став. За­ни­ма нас циљ ко­ме те­жи
на­уч­на исти­на.
Ап­со­лут­на исти­на се у окви­ру ло­ги­ке
из­ра­жа­ва ста­вом иден­ти­те­та А = А.2 Уоп­
ште, сва­ка ма­те­ма­тич­ка јед­на­чи­на те­жи
ста­ву иден­ти­те­та. Је­ди­ни знак ко­ји мо­ра
по­сто­ја­ти у сва­кој јед­на­чи­ни би­ло ко­је
при­род­не на­у­ке је­сте знак јед­на­ко­сти
(„=“). Не­с ум­њи­во је да се на­уч­на исти­на
мо­ра ис­по­ста­ви­ти као став иден­ти­те­та.
2 Под­се­ћа­мо да је Ари­сто­тел у Ме­та­фи­зи­ци твр­дио
да је Бог ми­сао ко­ја ми­сли са­му се­бе. Та тврд­ња се мо­же
пре­ве­сти у став иден­ти­те­та А = А.
50  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
Ка­кав је, ме­ђу­тим, ак­си­о­ло­шки ста­т ус
ста­ва иден­ти­те­та? Има ли он те­о­риј­ску
вред­ност?
Су­де­ћи на осно­ву кри­те­ри­ју­ма ко­је
по­ста­вља Ру­долф Кар­нап, нај­ви­ша исти­на
ло­ги­ке, а ти­ме и при­род­но-ма­те­ма­тич­ких
на­у­ка, мо­ра би­ти про­гла­ше­на бе­сми­сли­
цом. Став иден­ти­те­та, на­и­ме, не твр­ди
ни­ка­кво ста­ње ства­ри. Том ис­ка­зу у пот­
пу­но­сти не­до­ста­је ре­пре­зен­та­тив­на
функ­ци­ја. Вит­ген­штајн (Lud­wig Wit­tgen­
ste­in 1889–1951) при­ме­ћу­је да ап­со­лут­не
исти­не ло­ги­ке ни­с у ни­шта дру­го до пу­ке
та­у ­то­ло­ги­је. Шта твр­ди став А = А?
Ни­шта. Он не твр­ди ни­шта осим се­бе
са­мог: А твр­ди А. Реч је, да­кле, о екс­пре­
сив­ној функ­ци­ји ста­ва иден­ти­те­та. Из тог
раз­ло­га сто­ји да ап­со­лут­на исти­на исто­
вре­ме­но ва­жи и као бе­сми­сли­ца. Сле­ди
да је исти­на ко­јој те­же при­род­но-ма­те­ма­
тич­ке на­у­ке ни­шта дру­го до еви­ден­ци­ја
или увид.
Иако по­се­ду­је спе­ци­фич­не раз­ли­ке у
од­но­с у на ре­ли­гиј­ски ис­каз, на­уч­ни ис­каз
се не мо­же узе­ти као ње­го­ва су­шта
су­прот­ност, али не сто­га што се Бог Мој­
си­ју от­кри­ва упра­во ста­вом иден­ти­те­та
Је­сам Онај Ко­ји Је­сам (А = А), већ за­то
што обе вр­сте ис­ка­за за­до­би­ја­ју ста­т ус
ап­со­лут­них исти­на тек по­што се из дис­
кур­зив­ног го­во­ра пре­ђу у управ­ни. Нај­
ви­ша исти­на ло­ги­ке се сти­че уви­дом. О
њој се не го­во­ри, већ она го­во­ри са­ма за
се­бе. Слич­но то­ме, нај­ва­жни­ји „ме­тод“
бо­го­по­зна­ња гла­си: До­ђи и ви­ди (Јн 1, 46;
Отк. 6, 1).
„И кад се­ђа­ше с њи­ма за тр­пе­зом, узе
хлеб и бла­го­сло­вив­ши пре­ло­ми га и да­де
им. Та­да се њи­ма отво­ри­ше очи и по­зна­
ше га.“ (Лк 24, 30–31).  m
Аутор је пре­да­вач вер­ске на­ста­ве у
Пе­тој бе­ог­рад­ској гим­на­зи­ји и
гим­на­зи­ји „Ру­ђер Бо­шко­вић“.
 Хри­шћан­ство и фи­ло­со­фи­ја
О по­тре­би
фи­ло­со­фи­је
Фи­л о­с о­ф и­ј а нам по­м а­ж е да кри­т ич­к и
пре­и ­с пи­т у­ј е­м о ра­з на ми­ш ље­њ а и ­
са­з на­њ а, што наш про­ц ес уз­ра­с та­њ а ­
и са­з ре­в а­њ а чи­н и успе­ш ним.
Срећ­ко
Гу­ја­ни­чић
К ад се за не­ко­га ка­же да је фи­ло­
соф, пр­ва асо­ци­ја­ци­ја, бар за
да­на­шњи свет, је­сте да је то чо­век
ко­ји „сма­ра“, да је фи­ло­со­фи­ја „пре­си­па­
ње из шу­пљег у пра­зно“ и не­по­треб­но
зна­ње ко­јим се ба­ве до­ко­ни љу­ди или
про­дав­ци ма­гле ли­ше­ни кон­крет­них
ве­шти­на и спо­соб­но­сти. Ора­ња зе­мље
или ту­ца­ња ка­ме­на, на при­мер.
Чо­век, ако ће­мо по­ште­но, увек има
по­тре­бу за фи­ло­со­фи­јом. Као што ни­смо
све­сни да ко­ри­сти­мо пра­ви­ла гра­ма­ти­ке
док при­ча­мо (би­ло да во­ди­мо ви­со­ко­ум­не
раз­го­во­ре или уче­ству­је­мо у ма­сним трач-
пар­ти­ја­ма), та­ко ни­смо ни све­сни да ка­да
по­ку­ша­ва­мо да на ра­зум­ски на­чин, по­мо­ћу
ар­гу­ме­на­та и пој­мо­ва об­ја­сни­мо не­ку
по­ја­ву, схва­ти­мо не­ку про­ме­ну или од­бра­
ни­мо вла­сти­ти став, ко­ри­сти­мо фи­ло­со­
фи­ју. А чим по­ста­ви­мо пи­та­ње о вред­но­
сти ства­ри или не­чи­јег ми­шље­ња и по­на­
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  51
ша­ња, већ се на­ла­зи­мо на те­ри­то­ри­ји
фи­ло­со­фи­је.
Чак и ако ка­же­мо „че­му фи­ло­зо­фи­ја“ –
под усло­вом да то ни­је при­мар­ни крик
да­на­шњих ма­т у­ра­на­та, ко­ји има­ју па­мет­
ни­ја по­сла од уче­ња, већ смо фи­ло­со­фи.
Ма­кар и ама­те­ри јер смо тим пи­та­њем,
не­све­сни ле­по­те па­ра­док­са, фи­ло­со­фи­ју
до­ве­ли у пи­та­ње, што је, опет фи­ло­со­фи­ја
сáма: умéће да се ства­ри до­во­де у пи­та­ње.
Умéће да се ста­во­ви од­бра­не или обра­
зло­же – ако прет­ход­но ис­кљу­чи­мо ци­ља­ну
др­скост, сва­ђа­лач­ку на­рав, ира­ци­о­нал­не
до­жи­вља­је са­го­вор­ни­ка или гла­сно­го­вор­
нич­ке на­сту­пе ра­зних тех­нич­ких ли­ца (од
мар­ке­тин­га до по­ли­ти­ке) – та­ко­ђе нас
чи­ни фи­ло­со­фи­ма. У при­лог то­ме иде и
те­за да се љу­ди од пам­ти­ве­ка ре­ђе спо­ре
око са­мих чи­ње­ни­ца ко­ли­ко око ту­ма­че­ња
истих.
Еви­дент­но је да свет по­сто­ји, да је чо­век
„у ње­га ба­чен“, да „ви­ша си­ла“ де­лу­је, али
тре­ба то об­ја­сни­ти и про­т у­ма­чи­ти. А
за­што? Зог то­га што је у са­мој људ­ској
при­ро­ди уко­ре­њен тај по­рив да се чу­до
 Хри­шћан­ство и фи­ло­со­фи­ја
жи­во­та об­ја­сни и осми­сли. Ни­смо, ваљ­да, де­лу­ју ка­ко на са­ме кон­зу­мен­те, та­ко и на
пе­чур­ке. њи­хо­ву око­ли­ну.
Фи­ло­со­фи­ја, као ра­зло­жни го­вор (ло­ Фи­ло­со­фи­ја нам по­ма­же да кри­тич­ки
гос), на­ста­је у хе­лен­ском по­ли­с у – ка­да пре­и­спи­т у­је­мо ра­зна ми­шље­ња и са­зна­ња,
мит­ска свест, не­моћ­на због сво­је ста­тич­ што наш про­цес уз­ра­ста­ња и са­зре­ва­ња
но­сти, гу­би сна­гу пред бу­ји­цом но­вих чи­ни успе­шним. Мо­жда је ну­жно по­ћи од
са­зна­ња и от­кри­ћа. Са­вре­ме­на по­тре­ба за бај­ки, ми­то­ва, пред­ра­су­да или гла­сни­на
ра­зло­жним го­во­ром је та­ко­ђе ну­жна као јер то су по­чет­не сте­пе­ни­це, али за­др­жа­
и пре 2.500 го­ди­на јер и да­нас ра­зни ва­ти се у тим ми­са­о­ним окви­ри­ма ду­же
ми­то­ма­ни, не­моћ­ни да се ухва­те у ко­штац не­го што је по­треб­но – до­каз је ин­фа­тил­
са ми­са­о­ним иза­зо­ви­ма, ве­штач­ки усва­ја­ но­сти, ле­њо­сти или са­мог ку­ка­вич­лу­ка.
ју „го­то­ве си­сте­ме зна­ња“. Та „уве­зе­на Пр­ви фи­ло­со­фи су би­ли и пр­ви на­уч­
ро­ба“ им се ка­сни­је, на­кон ис­те­ка ро­ка ни­ци. Или те­о­ре­ти­ча­ри (the­o­ria – ви­де­ти
упо­тре­бе, су­ро­во све­ти, што по­губ­но грч). Они су на свој на­чин „гле­да­ли“
свет, и то гле­да­ње је, за раз­ли­ку од
мит­ског, ко­је се ни­је до­во­ди­ло у
пи­та­ње, има­ло сво­ју ди­на­ми­ку и
про­грес. Не­ко ће ре­ћи да је то
„вр­да­ње у ми­шље­њу“ сла­бост, али
док су тра­га­ли за су­шти­ном
би­ћа, што је за ве­ћи­ну њих
био при­мар­ни циљ, фи­ло­
со­фи су да­ли нај­ве­ћи
до­при­нос са­зна­њу.
Та­ко, ре­ци­мо, у
ма­те­ма­ти­ци да­нас
има­мо Та­ле­со­ву и
Пи­та­го­ри­ну те­ор­ е­
му, Де­кар­тов ко­ор­
ди­нат­ни си­стем,
Лајб­ни­цов или
Њут­нов ин­те­грал.
Ре­ћи за те љу­де да
су ма­те­ма­ти­ча­ри, а
не фи­ло­со­фи исто
је као да ка­же­мо за
Деј­ви­да Бе­ка­ма, јед­
ног од нај­бо­љих игра­
ча Ман­че­стер-Ју­нај­те­
да свих вре­ме­на, да је
ма­не­кен (прем­да то и
је­сте), а не фуд­ба­лер.
Фи­ло­со­фи­ја нам је
по­треб­на и да са­му на­у­
ку до­ве­де­мо у пи­та­ње
јер и на­уч­но са­зна­ње,
52  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
у за­ви­сно­сти од ту­ма­че­ња, мо­же би­ти оби­
чан мит. Че­сто чу­је­мо ка­ко не­ко ка­же да је
исти­на оно што је „на­уч­на чи­ње­ни­ца“ или
„на­уч­но до­ка­за­но“. Ја­ка ствар. На­уч­но зна­
ње је по­у­зда­но ко­ли­ко и вре­мен­ска прог­
но­за: ма­хом тач­но, али скло­но про­ме­ни.
До­вољ­но је са­мо отво­ри­ти днев­не но­ви­
не и про­чи­та­ти вест ка­ко су на­уч­ни­ци са
„тог и тог уни­вер­зи­те­та“ до­ка­за­ли да је,
ре­ци­мо, здра­во пи­ти ка­фу. Већ сле­де­ће
не­де­ље у тим истим но­ви­на­ма че­ка нас
ин­фор­ма­ци­ја да је гру­па не­ких дру­гих
на­чу­ни­ка, са не­ког дру­гог уни­вер­зи­те­та, ту
те­зу опо­вр­гла и за­кљу­чи­ла да је ка­фа –
штет­на. Или у че­му се мо­же ви­де­ти про­
грес на­у­ке осим у пре­ме­ни, на­рав­но, ако је
Ајн­штајн у про­шлом ве­ку ре­као да је „све
ре­ла­тив­но“, кад је Хе­ра­клит дав­но го­во­рио
да „све те­че“, ... Или по че­му се раз­ли­ку­је
са­вре­ме­ни фи­зи­чар, ко­ји твр­ди да ма­те­ри­
ја на­ста­је згру­ша­ва­њем енер­ги­је или све­
тло­сти, од Анак­си­ме­на из Ми­ле­та, ко­ји је
твр­дио да ства­ри на­ста­ју од ва­зду­ха. Та­ко­
ђе згру­ша­ва­њем.
Шта ви­ше, зар са­вре­ме­но на­уч­но са­зна­
ње ни­је бај­ко­ви­то. Они ко­ји про­у­ча­ва­ју
оке­ан­ски свет или ко­смос то нај­бо­ље зна­ју.
И са­вре­ме­на умет­ност па­ра­зи­ти­ра на
фи­ло­со­фи­ји. Сли­ка или пер­фор­манс мо­гу
да нас шо­ки­ра­ју и за­ди­ве на час. Али те­же
па­да­ју у за­бо­рав и ду­же жи­ве ка­да о „тим
шо­ко­ви­ма“ на­пи­шу ко­ју реч и те­о­рет­ски
их на­до­гра­де есте­ти­ча­ри и исто­ри­ча­ри
умет­но­сти. Или аутор сâм кад за­тру­би „о
свом по­ло­жа­ју у све­т у и до­жи­вља­ју истог“.
„Да је цар го“ нај­бо­ље је об­ја­снио је­дан
про­сто­ду­шни Ср­бин ка­да је на те­ле­ви­зи­ји
ви­део Пи­ка­со­ву сли­ку, а ко­ја вре­ди та­ман
то­ли­ко да ње­га (ина­че шан­ке­ра у јед­ном
бе­о­град­ском ка­фи­ћу) учи­ни тај­ку­ном: Да
сам ја ово на­сли­као у пе­том раз­ре­ду основ­
не шко­ле, на­став­ни­ца ли­ков­ног би ми да­ла
трој­ку. Ме­ђу­тим, уз ма­лу и не­се­бич­ну
по­моћ те­о­ри­је ла­ко ће­мо схва­ти­ти у че­му
је раз­ли­ка из­ме­ђу Пи­ка­са и мо­ле­ра. И
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  53
за­што се умет­ник та­ко из­ра­жа­вао. Мо­жда
баш из по­тре­бе да за­у­век оста­не де­чак из
пе­тог основ­не.
Од­нос фи­ло­со­фи­је и те­о­ло­ги­је је та­ко­ђе
кон­тро­вер­зан. Те­о­ло­зи су че­сто скло­ни да
– сле­де­ћи по­зна­т у мак­си­му из про­шло­сти
– ка­жу да је фи­ло­со­фи­ја њи­хо­ва слу­шки­
ња. Или ка­жу – ко­ри­сте­ћи у ар­гу­мен­та­ци­
ји не­ке лин­гви­стич­ке вра­то­ло­ми­је – да су
фи­ло­зо­фи љу­би­те­љи мра­ка, а не му­дро­
сти. Сва­ки иоле вешт со­фи­ста ова­кве ста­
во­ве би мо­гао да учи­ни сме­шним. Фи­ло­со­
фи, са дру­ге стра­не, мо­гу да од­го­во­ре да је
те­о­ло­ги­ја са­мо јед­на од гра­на фи­ло­со­фи­је,
ко­ја се спе­ци­ја­ли­зо­ва­ла за про­у­ча­ва­ње
Ап­со­лу­та, и да је слич­на пси­хо­ло­ги­ји, чи­ји
се циљ ин­те­ре­со­ва­ња свео са­мо на ду­шу
(пси­ху), или со­ци­о­ло­ги­ји, ко­ја се ба­ви
ис­кљу­чи­во за­ко­ни­ма у дру­штву. Фи­ло­со­
фи сва­ка­ко мо­гу да пре­ба­це те­о­ло­зи­ма да
се су­ви­ше до­дво­ра­ва­ју на­у­ци и да су са­мог
Бо­га све­ли на „на­уч­ну чи­ње­ни­цу“, мо­гу их
оп­т у­жи­ти и да су „по­зај­ми­ли“ њи­хо­ву тер­
ми­но­ло­ги­ју, као и да су нај­у­спе­шни­ји ме­ђу
њи­ма – од ан­тич­ких ота­ца до вла­ди­ке
Ни­ко­ла­ја – има­ли кла­сич­но фи­ло­соф­ско
обра­зо­ва­ње. Ако је чо­век рас­по­ло­жен за
сва­ђу, ни­кад кра­ја. По­треб­но је ви­ше со­ли­
дар­но­сти и раз­у­ме­ва­ња јер и јед­ни и дру­ги
те­же за Исти­ном, а про­сто­ра за су­срет
увек има.
Хри­шћа­ни су, та­ко, стран­ци у овом све­
ту, а фи­ло­со­фи увек че­зну да се, бар пре­ма
Но­ва­ли­со­вим ре­чи­ма, сву­где осе­ћа­ју као
код ку­ће. То мо­же би­ти тач­ка до­ди­ра.1  m
1 Циљ овог тек­ста био је да ука­же на зна­чај фи­ло­со­
фи­је, ко­ја се – под па­ро­лом ре­фор­ме школ­ства на­лик
оном из Европ­ске уни­је – по­ла­ко про­те­ру­је из си­сте­ма
обра­зо­ва­ња. То је кла­сич­но оце­у­би­ство или, пре­ци­зни­
је, ла­пот! Па­ра­докс је и у то­ме што се да­на­шњи ре­фор­
ма­то­ри на пу­т у за ЕУ нај­че­шће по­зи­ва­ју на чо­ве­ка чи­ју
про­фе­си­ју за­не­ма­ру­ју. Или им је дра­жа са­мо успо­ме­на
на по­зна­тог Ха­бер­ма­со­вог ђа­ка од ње­го­ве фи­ло­со­фи­је и
же­ље да Ср­би­ју из­ву­че из ми­то­ман­ске све­сти.
 Земља живих
Чо­век уз­ра­ста
кроз труд
Земља живих је пројекат за лечење
зависника од опојних дрога који ради
са благословом Епископа бачког
Иринеја, а под старатељством братства
манастира Ковиљ на челу са Владиком
Порфиријем. Детаљније о пројекту
Земља живих можете прочитати у
трећем броју Мисионара за 2009.
годину.
У рубрици Земља Живих објављујемо
сведочанства штићеника ове
заједнице.

Уто­рак, 6. јул 2010.

С пу­стио сам лоп­т у, ола­ба­вио ка­иш.

Ства­ри су та­кве ка­кве је­с у и ја не
мо­гу да их ме­њам, од­но­сно не мо­гу
да ме­њам дру­ге љу­де, мо­гу да про­ме­ним
сво­ју ре­ак­ци­ју на ствар­ност око се­бе.
Је­дан чо­век ко­га сма­трам па­мет­ним
ре­као ми је не­дав­но да ни­је­дан труд не
оста­је не­на­гра­ђен. Ве­ру­јем у то, чо­век
са­мо тре­ба да дâ све од се­бе и да не раз­
ми­шља о на­гра­ди за труд и на­гра­да ће се
са­ма ис­по­љи­ти у ње­го­вом жи­во­т у и на
на­чин о ко­ме ни­је ни са­њао. Ако чо­век
не при­да­је на­гра­ди ве­ли­ку ва­жност, он­да
га ни ка­зна или уни­же­ње не­ће ома­ло­ду­
ши­ти и оме­сти.
Ја вам са­да пре­но­сим део сво­јих да­на­
шњих раз­ми­шља­ња, она су ми обе­ле­жи­ла
дан и по­мо­гла ми да се опу­стим. Схва­тио
сам да чо­век уз­ра­ста кроз труд, а не кроз
54  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
плод свог тру­да. А да би мо­гао да се
по­све­ти свом по­слу чо­век мо­ра да бу­де
опу­штен и ми­ран у се­би.
То је то, са­мо се мо­лим за здра­вље јер
ми бол од­но­сно бо­лест ис­кри­вљу­је по­глед
на свет и ме­ња пер­цеп­ци­ју.
Што се да­на­шњег да­на ти­че, из­дво­јио
бих ку­ва­ње руч­ка у ко­тли­ћу – мој пр­ви
пут. Уз са­вет и тех­нич­ку по­др­шку бра­ће
све је ис­па­ло до­бро.
До­би­ли смо два но­ва бра­та, на­дам се да
ће се укло­пи­ти, и вест ко­ја ме ја­ко ра­ду­је:
брат Са­ша В. звао оца и су­тра се вра­ћа –
мо­лио сам се за ње­га.
На кра­ју: ноћ од про­зо­ра да­ље је..
Не­де­ља, 11. јул 2010.
Још јед­на то­пла не­де­ља. У ку­ћи је при­
лич­но мир­но без об­зи­ра што нас има
мно­го. По­сту је крај за са­да, од су­тра
по­чи­ње ме­со­је­ђе или кар­не­вал, у пре­во­ду
на ла­тин­ски.
Ме­ни је убр­за­но вре­ме, као да ис­ти­че
из пе­шча­ни­ка, као кад се бли­жи крај
ле­то­ва­ња. Де­ша­ва­ју ми се ла­га­но не­ке
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  55
бит­не про­ме­не ко­јих по­ста­јем све­стан,
ова­кве про­ме­не сма­трам ле­че­њем у пра­
вом сми­слу и ми­слим да­је још ра­но да о
то­ме го­во­рим.
Оно што осе­ћам је ве­ли­ка за­хвал­ност
Бо­гу за ве­ру ко­ју је учвр­стио у ме­ни.
Ве­ра је уз­ра­ста­ла, то тек сад схва­там,
то­ком це­лог мог жи­во­та и у нај­ве­ћим
па­до­ви­ма и раз­о­ча­ре­њи­ма она је по­ста­ја­
ла све ја­ча. Ве­ра ме и да­ље чу­ва и да­је ми
сна­гу, кад бих по­с ум­њао, кад бих по­ми­
слио да про­ми­сао не по­сто­ји – цео жи­вот
би из­гу­био сми­сао - али то не мо­же да се
де­си.
Мно­го је ла­ко кад чо­век учи­ни оно што
је у ње­го­вој мо­ћи а све оста­ло пре­пу­сти
Го­спо­ду – пот­пу­но ве­ру­ју­ћи. Тру­дим се да
бо­ра­ви­м у ста­њу ве­ро­ва­ња и за­хвал­но­сти.
Ми­сао да­на – Ве­ра
А ве­ра је основ све­га че­му се на­да­мо,
по­твр­да ства­ри не­ви­дљи­вих.
П.Б.
 књижевност
Пу­то­пи­сна
књи­жев­ност у Ср­ба
Пу­то­п и­с ац од­л а­з и у не­п о­з на­та, за ње­га ­
не­и с­т ра­ж е­н а ме­с та за­д р­ж а­в а­ј у­ћ и се на опи­с у ­
при­р од­н ог и оку до­с туп­н ом, док по­к ло­н ик од­л а­з и ­
у не­ш то нај­п ри­с ни­ј е, не­в и­ђ е­н ом а већ ви­ђ е­н ом
Хаџи
Драган Б. Поповић
Н е по­сто­ји оби­чан пу­то­пис. Сви
пу­то­пи­си је­су вред­на и зна­чај­на
оства­ре­ња књи­жев­не кул­т у­ре. То
су пре све­га за­ни­мљи­ве књи­ге. У срп­ској
књи­жев­но­сти, пу­то­пис као пра­вац, вр­ло је
ма­ло за­сту­пљен – го­то­во га не­ма. „Тек по
ко­ји чла­нак, ту и та­мо, у не­ким но­ви­на­ма,
вр­ло за­ни­мљив, али уса­мљен, да­кле, по
јед­на ка­фе­на ка­ши­чи­ца те ли­те­ра­т у­ре“ ,
го­во­ри­ла је Иси­до­ра Се­ку­лић. Ипак, по­ча­
сно ме­сто у пу­то­пи­сној књи­жев­но­сти за­у­
зи­ма­ју че­ти­ри де­ла: Пу­то­пис из Ита­ли­је
Ми­ло­ша Цр­њан­ског, Пу­то­пи­си из Шпа­ни­
је од Раст­ка Пе­тро­ви­ћа, и за нас нај­за­ни­
мљи­ви­ји пу­то­пи­си Пи­сма из Ита­ли­је
Љу­бо­ми­ра Не­на­до­ви­ћа и Пи­сма из Нор­ве­
шке Иси­до­ре Се­ку­лић.
Све што пи­сац пи­ше не пи­ше за за­бо­
рав, већ он то пи­ше да би оста­ло, чу­ло се
и зна­ло о за­пи­са­ном. У то­ме вр­ху­не пу­то­
пи­си. Као и сва­ки чо­век и пу­то­пи­сац у
но­во­ви­ђе­ним мо­ти­ви­ма на­ла­зи на­дах­ну­
ће и сво­јом пи­са­ном реч­ју про­ја­вљу­је тај
опи­са­ни свет дру­гим љу­ди­ма. На ра­зна
пу­то­ва­ња ова­кви пи­сци би­ва­ју го­ње­ни
56  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
раз­ли­чи­тим мо­ти­ви­ма. Ту је за­нос, са јед­
не стра­не за свим оним што је слав­но,
ле­по и људ­ско у на­у­ци, у умет­но­сти, у
исто­ри­ји и прак­си све­та, а са дру­ге стра­
не ту је ко­па­ње по тај­на­ма дру­гих на­ро­да
и њи­хо­вих по­стој­би­на пре­тва­ра­ју­ћи, та­ко
њи­хо­во лич­но у јав­но.
То су пу­то­пи­сци, и то је пу­то­пис – уби­
ца тај­ни.
Пу­то­пи­си су је­дан вид пи­са­не ди­сци­
пли­не, где је пи­сац оче­ви­дац ра­да, си­ро­
ма­штва, ћу­та­ња и че­га све још. Ова­кви
кон­тра­сти и раз­ли­чи­то­сти ко­је пу­то­пи­
сци до­жи­вља­ва­ју и вер­но бе­ле­же ин­спи­
ри­шу „тач­но као зве­зда“ и чи­та­о­ца. Та­ко
чи­та­лац ја­сно ви­ди раз­ли­ку, али и срод­
ност у при­влач­ном мен­та­ли­те­т у на­ро­да
дру­гих зе­ма­ља, ви­ди пу­то­пис као раз­ме­ну
жи­вот­них ис­ку­ста­ва.
У књи­зи „Едвард Дру­ги“ од Мар­лоа
сто­ји: „Што би љу­ди са Арк­ти­ка во­ле­ли
све­тлост зве­зда – кад њи­ма си­ја сун­це и
да­њу и но­ћу.“
Иси­до­ра Се­ку­лић у Пи­сми­ма из Нор­ве­
шке ка­же: „Има два се­ве­ра у Евро­пи;
је­дан ки­шан и ма­глен, Ен­гле­ска и Шкот­
ска; и дру­ги, се­вер сне­га, иња, мра­за, ле­да,
сав од ми­ри­ја­да и ми­ри­ја­да све­тли­ца и
све­ћи­ца ко­је ма­гле не га­се.» Ова књи­га
Иси­до­ре Се­ку­лић је­сте пу­то­пи­сна ро­ман­
ти­ка, та­на­на про­за јер је за пи­сца Нор­ве­
шка зе­мља чу­де­сно ле­па, оча­ра­ва­ју­ће
ле­па. Ово де­ло ве­зу­је про­шлост за са­да­
шњост, на­род за зе­мљу, Нор­ве­жа­не за
сво­је прет­ке. Об­ра­ђе­на је кли­ма и пре­де­
ли, ка­рак­тер го­ди­шњих до­ба, на­чин
жи­во­та та­мо­шњих љу­ди, огра­ни­че­ност
вре­ме­на за рад, на том, ви­со­ком се­ве­ру
кул­т у­ра, пе­ва­ње, му­зи­ка, дру­штве­но уре­
ђе­ње зе­мље и оби­ча­ји. „На ка­ме­ну је сав
жи­вот Нор­ве­шке, сав њен ка­рак­тер, сва
ње­на не­сре­ћа. У во­да­ма је сва ње­на ле­по­
та. У шу­ма­ма ње­на ма­шта. Се­вер је дра­
ма­ти­чан, у за­пле­ти­ма и у рас­пле­ти­ма.“1
У де­лу „Пи­сма из Ита­ли­је“ Љу­бо­ми­ра
Не­на­до­ви­ћа, пи­сац ни­је са­мо оча­ран
ви­ђе­ном европ­ском зе­мљом већ и из­не­
над­ним су­сре­том са јед­ном из­у­зет­ном
лич­но­шћу, углед­ним епи­ско­пом це­тињ­
ским Пе­тром Пе­тро­ви­ћем Ње­го­шем ко­ји
у Ита­ли­ји тра­жи лек за сво­ју бо­лест. Тај
су­срет и пре­о­бра­жа­ва ову за­ни­мљи­ву
књи­гу, да­је јој ду­шу. Је­дин­стве­ним сти­лом
ко­ји је бри­жљи­во не­го­ван, овај пу­то­пис у
сво­ја не­дра ста­вља нај­ра­зно­вр­сни­је при­
ку­пље­не сли­ке на ко­је пи­сац по све­т у
на­и­ла­зи.
Не­на­до­ви­ће­ва књи­га сти­же у пра­во
вре­ме жед­ном и на­му­че­ном на­ро­ду тур­
ским роп­ством. Књи­га је пи­са­на као уте­
ха, сим­бо­ли­зу­ју­ћи про­зор кроз ко­ји се
ви­ди свет ко­ји зна за срп­ску пат­њу. Де­ло
оби­лу­је нај­ра­зли­чи­ти­јим оба­ве­ште­њи­ма
о јед­ној зе­мљи. Осим Пом­пе­је за­тр­па­но је
он­да још не­ко­ли­ко ва­ро­ши, ме­ђу ко­ји­ма и
нај­зна­ме­ни­ти­ји Хер­ку­ла­нум. То је би­ла
не­гда јед­на од нај­леп­ших и нај­бо­га­ти­јих
ва­ро­ши. Ле­жи на са­мој мор­ској оба­ли,
из­ме­ђу Не­а­по­ља и Пом­пе­је... има ле­пих
ста­т уа од брон­зе, међ ко­ји­ма бе­ше јед­на
1 Исидора Се­ку­лић, Са­пут­ни­ци – Пи­сма из Нор­ве­
шке, Вук Ка­ра­џић, Бе­о­град, 1977,стр. 163
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  57
вр­ло ве­ли­ка, за ко­ју нам ре­ко­ше да је
Ве­спа­зи­ја­но­ва.“2
Због све­га на­ве­де­ног Ми­ло­ван Да­ној­
лић ка­же: „Пу­то­пис не са­мо што под­но­си
не­го и тра­жи из­ве­сно сва­штар­ство; ту
има ме­ста за опис и за фи­ло­соф­ска раз­
ма­тра­ња, за по­вр­шин­ске ути­ске и озбиљ­
ни­ја по­ни­ра­ња, за ства­ри нај­спо­ља­шњи­је
и ства­ри ду­шев­не, уну­тра­шње“.
У до­ди­ру са пре­де­ли­ма, зе­мља­ма и гра­
до­ви­ма пут­ник се и сам од­ре­ђу­је, опи­с у­је
и ис­ка­зу­је се. Ова за­не­тост но­во­ви­ђе­ним
ко­је пу­то­пи­сац оби­ла­зи бр­зим ко­ра­ци­ма
за­по­се­да ње­го­ву ду­шу, но, и ду­шу чи­та­о­
ца јер сва­ка за­пи­са­на ре­че­ни­ца је уства­ри
де­лић ду­ше пи­сца ис­ка­зан сло­вом.
Раз­ли­ка из­ме­ђу пу­то­пи­сне књи­жев­но­
сти ко­ја на­ста­је из људ­ске по­тре­бе и же­ље
да се упо­зна­ју дру­ге зе­мље и пре­де­ли,
њи­хо­ви љу­ди, оби­ча­ји и при­род­не ле­по­те
ипак су, ми­шље­ња смо, да­ле­ко од по­кло­
нич­ких пу­то­пи­са ко­ји у се­би са­др­же и
ди­мен­зи­ју ван­вре­ме­ног, веч­ног.
Пу­то­пи­сац од­ла­зи у не­по­зна­та, за ње­га
не­ис­тра­же­на ме­ста за­др­жа­ва­ју­ћи се на
опи­с у при­род­ног и оку до­ступ­ном, док
по­кло­ник од­ла­зи у не­што нај­при­сни­је,
не­ви­ђе­ном а већ ви­ђе­ном, до­жи­вље­ном а
ипак пот­пу­но но­вом и не­појм­љи­вом за
ње­га, да­ју­ћи, та­ко, ви­дљи­вом ве­зу са
не­ви­дљи­вим, и та­квом пу­то­пи­с у Бо­гом
удах­њу­је ду­шу. Он од­ла­зи на из­вор свог
ду­хов­ног би­ћа и те сли­ке ико­нич­но ре­ђа у
сво­јим по­кло­нич­ким пу­то­пи­си­ма.
За­то по­кло­нич­ки пу­то­пи­си зна­ча­јем
пре­ва­зи­ла­зе оста­ле пу­то­пи­се, јер ни­с у
за­пи­са­ни са­мо за ово вре­ме.  m
Аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич
по светим местима Свете Земље,
Блиског Истока и Русије
2 Љубомир Не­на­до­вић, Пи­сма из Ита­ли­је, Но­лит,
Про­све­та, За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства – Бе­о­
град 1978, 67
 Ми­си­о­нар­ски из­лог
О иза­бра­ним де­ли­ма Ива­на Бу­њи­на
Хле­ба и со­ли
Де­л а Ива­н а Бу­њ и­н а су не­з а­о ­б и­л а­з но шти­в о ­
сва­ког ми­с ле­ћ ег чо­в е­к а. Жи­в от Ар­с е­њ е­в а је, ­
по Па­у­с тов­с ком, јед­н а од нај­д ив­н и­ј их по­ј а­в а ­
у свет­с кој књи­ж ев­н о­с ти

Ни­ко­ла Дроб­ња­ко­вић

Ако се те­о­ло­ги­ја изо­лу­је од кул­ту­ре,

ко­ја са­ма по се­би мо­же от­кри­ти ле­по­ту
по­ра­за и све­тло по­бе­де (да­кле от­кри­ти,
не об­ја­сни­ти), он­да те­о­ло­ги­ја гу­би
сво­ју со и пре­тва­ра се у пра­зну реч.
(из Шме­ма­но­вих днев­ни­ка)

Ч и­та­ју­ћи днев­ни­ке оца Алек­

сан­дра Шме­ма­на, ви­ше у
ин­те­грал­ној не­го у на­ма пред­
ста­вље­ној, окр­ње­ној и не­пот­пу­ној вер­
зи­ји, гру­па књи­жев­них ен­т у­зи­ја­ста
осно­ва­ла је про­шле го­ди­не из­да­вач­ку
ку­ћу Бер­нар. Не че­ка­ју­ћи ад­ми­ни­стра­
тив­не до­зво­ле и за­бра­не, не гу­бе­ћи вре­
ме по са­стан­ци­ма и од­бо­ри­ма, за­по­че­ли
су рад на афир­ми­са­њу хри­шћан­ске кул­
ту­ре кроз об­ја­вљи­ва­ње де­ла и ауто­ра ко­је
са­ми во­ле, на ко­је их је упу­ти­ла ли­те­ра­
ту­ра, до­са­да­шње ис­ку­ство и пре­да­ње, али
пре све­га по­тре­ба да наш цр­кве­ни или
жи­ви жи­вот не об­љу­та­ви. Бер­нар,
кр­штен по исто­им ­ е­ној при­чи Ива­на
58  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010

Бу­њи­на и вер­ном пра­ти­о­цу Мо­па­са­на, по
чо­ве­ку ко­ји је це­лог жи­во­та ра­дио по­ве­
рен му по­сао као све­т у ду­жност, по­ста­је
из­да­вач са пре­ко два­де­сет на­сло­ва за
са­мо го­ди­ну да­на. Чи­та­о­ци­ма Ми­си­о­на­ра
ће­мо у на­ред­ним бро­је­ви­ма по­себ­но
пред­ста­ви­ти три би­бли­о­те­ке ове из­да­вач­
ке ку­ће: Би­бли­о­те­ку Ти­хи глас, ко­ја у ду­ху
Вла­ди­ке бра­ни­чев­ског Хри­зо­сто­ма, тра­га
за гла­сом ко­ји га је пре­нуо, кроз де­ла на
тро­ме­ђи књи­жев­но­сти, фи­ло­со­фи­је и
истин­ског бо­го­сло­вља, би­бли­о­те­ку Чи­сти
по­не­де­љак - књи­жев­ност кла­си­ка хри­
шћан­ског ду­ха и су­шти­не, ни­ка­ко фор­ме,
и нај­зах­тев­ни­ју би­бли­о­те­ку иза­бра­них
де­ла. Кре­ће­мо од по­след­ње, кљу­ча за
оста­ле – иза­бра­на де­ла у шест књи­га
пр­вог ру­ског но­бе­лов­ца, а по­след­њег кла­
си­ка Ива­на Алек­се­је­ви­ча Бу­њи­на (про­мо­
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  59
На гробу Ивана Буњина,
фото: Драган Јаковљевић
ви­са­на уочи Бе­о­град­ског сај­ма књи­га у
са­ли Хра­ма Св. Са­ве).
Бу­њи­на би украт­ко мо­гли ова­ко пред­
ста­ви­ти: ро­ђен је у Цар­ској Ру­си­ји пре
тач­но 140 го­ди­на, пле­мић­ког по­ре­кла,
ло­шег ма­те­ри­јал­ног ста­ња; по­сле Ок­то­
бар­ске ре­во­лу­ци­је на­пу­шта отаџ­би­ну и
се­ли се у Фран­цу­ску, где се упо­ко­јио 1953.
го­ди­не. Са­хра­њен је на ру­ском гро­бљу
Сент Же­не­вјев ди Боа у Па­ри­зу, по­ред
сво­јих са­пат­ни­ка и са­вре­ме­ни­ка, Па­вла
Ев­до­ки­мо­ва и Сер­ге­ја Бул­га­ко­ва, Ме­ре­
шков­ског и Зај­це­ва, Тар­ков­ског и Шме­љо­
ва, Зан­де­ра и Кар­та­шо­ва... Био је при­ја­
тељ Сло­бо­да­на Бе­ли­ћа, сти­пен­ди­ста Срп­
ске ака­де­ми­је на­у­ка, дру­го­вао са Че­хо­вим
и Тол­сто­јем, Рах­ма­њи­но­вим и Ша­хов­ско­
јем, је­дан од оми­ље­них пи­са­ца То­ма­са
Ма­на, Рил­кеа и Шме­ма­на. Ду­хов­но че­до и
 Ми­си­о­нар­ски из­лог
при­ја­тељ ар­хи­ман­дри­та Ки­при­ја­на Кер­на
(њи­хо­ву пре­пи­ску Бер­нар упра­во пре­во­
ди), и по Кон­стат­ни­ну Па­у­стов­ском – нај­
ве­ћи сти­ли­ста ру­ске књи­жев­но­сти. Да ли
је по­треб­на бо­ља пре­по­ру­ка.
У шест иза­бра­них то­мо­ва, ра­ђе­них по
нај­о­бим­ни­јем ру­ском из­да­њу Бу­њи­но­вих
са­бра­них де­ла хро­но­ло­шки су пред­ста­
вље­ни ње­го­ви нај­зна­чај­ни­ји књи­жев­ни
ра­до­ви у пре­во­ду из­у­зет­них мај­сто­ра:
Ми­ли­во­ја Јо­ва­но­ви­ћа, Зла­те Ко­цић, Де­ја­
на Ми­ха­и­ло­ви­ћа, Сло­бо­дан­ке Дра­шко­ци,
Вла­ди­ми­ра Ја­гли­чи­ћа... Три књи­ге иза­
бра­них при­ча: Го­спо­дин из Сан Фран­ци­
ска из­бор из ра­до­ва на­ста­лих у Ру­си­ји,
Сун­ча­ни­ца при­че из ра­ног фран­цу­ског
пе­ри­о­да и Три ру­бље са­бра­не при­че од
тре­нут­ка кад је срео сво­ју по­след­њу
љу­бав до кра­ја жи­во­та. Ро­ман – ауто­би­о­
гра­фи­ја Жи­вот Ар­се­ње­ва, де­ло би­блиј­ске
по­ру­ке и струк­т у­ре, за ко­је је до­био
Но­бе­ло­ву на­гра­ду, ко­нач­но без цен­зу­ре;
днев­ни­ци из пе­ри­о­да ре­во­лу­ци­је Про­кле­
ти да­ни, по­тре­сно све­до­чан­ство сло­ма
хри­шћан­ске Ру­си­је, пр­ви пут на на­шем
је­зи­ку и Там­ни др­во­ре­ди, по нама јед­на од
нај­бо­љих збир­ки при­по­ве­да­ка у про­шлом
ве­ку.
Чо­век че­сто по­ста­је на­ме­тљив го­во­ре­ћи
о Бу­њи­ну, стал­но ука­зу­ју­ћи на но­ва ме­ста
и ре­че­ни­це, и го­то­во не­из­о­став­но упа­да у
ри­там, у тај звук ко­ји је Бу­њин, као
пе­сник у про­зи, це­ло­га жи­во­та тра­жио.
Ње­го­ва про­за је као воз ко­ји по­не­кад иде
у по­гре­шном прав­цу, али вам је то­ли­ко
ле­по да иде­те све да­ље и да­ље. У ње­го­вим
при­ча­ма, ка­ко ка­жу Ру­си, ми­ри­шу ја­бу­ке,
ми­ри­ше за­у­век из­гу­бље­ни за­ви­чај, ми­ри­
ше ње­на ко­са, код ње­га се и у мра­ку
по­гле­ди сре­ћу и пре­по­зна­ју, љу­би се до
смр­ти и бо­ли до су­за. Ње­го­ви зво­ни­ци су
гла­сни, ис­по­ве­сти ис­кре­не, а стра­сти
жи­вот­не. Жи­ви чо­век – жи­во­га Бо­га.
Де­ла Ива­на Бу­њи­на су не­за­о­би­ла­зно
шти­во сва­ког ми­сле­ћег чо­ве­ка. Жи­вот
Ар­се­ње­ва је, по Па­у­стов­ском, јед­на од нај­
60  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
див­ни­јих по­ја­ва у свет­ској књи­жев­но­сти
и ако се оства­ри иде­ја осни­ва­ча Бер­на­ра
о уво­ђе­њу лек­ти­ре за ве­ро­на­у­ку ова књи­
га мо­ра по­ста­ти њен не­за­о­би­ла­зни део, у
нај­ма­њу ру­ку због то­га што из­над све­га
афир­ми­ше жи­вот. Бу­њин је по­ста­вио
ви­со­ке стан­дар­де, у Го­спо­ди­ну из Сан
Фран­ци­ска от­крио је по­тро­шач­ко дру­
штво чи­ји смо све­до­ци, у Про­кле­тим
да­ни­ма рас­крин­као је ре­во­лу­ци­ју чи­је
по­сле­ди­це ви­ди­мо, у Све­цу је по­ве­ре­ње и
при­ја­тељ­ство до­вео на апо­стол­ски ни­во, у
Три ру­бље и Там­ним др­во­ре­ди­ма тра­гао је
за тај­ном од­но­са му­шкар­ца и же­не и
от­крио нам да се ње­го­ва пу­но­ћа оства­ру­је
са­мо у Цар­ству Не­бе­ском.
Осо­ли­мо, да­кле, дра­ги мо­ји наш не­сло­
бод­ни жи­вот. Ура­ди­мо не­што ма­кар и
по­гре­ши­ли, јер по­ред зло­чи­на чи­ње­ња
по­сто­ји и онај не­чи­ње­ња, а из­да­ти је спа­
со­но­сно са­мо ако из­да­те пра­ву књи­гу. Да
ли они ко­ји их не об­ја­вљу­ју, а по­зва­ни су,
из­да­ју нас? Ми иона­ко ве­ру­је­мо и ис­по­ве­
да­мо да је Го­спод до­шао да гре­шни­ке спа­
се, од ко­јих не­ка је пр­ви при­ре­ђи­вач ових
иза­бра­них де­ла.
И цве­ће, и бум­ба­ри, и тра­ва, и кла­сје,
И пла­вет­ни­ло и по­днев­на же­га...
До­ћи ће вре­ме – Го­спод ће блуд­ног си­на
да упи­та:
„Је­си ли био сре­ћан у жи­во­ту зе­маљ­
ском?“
И за­бо­ра­ви­ћу све – се­ти­ћу се са­мо ових
пољ­ских пу­те­ва из­ме­ђу кла­сја и тра­ва,
И при­пив­ши се уз ми­ло­сре­дан ко­ле­на
не­ћу мо­ћи да од­го­во­рим од слат­ких су­за.

 Пе­сма И. Бу­њи­на

Аутор је при­ре­ђи­вач иза­бра­них де­ла
Ива­на Бу­њи­на у из­да­њу из­да­вач­ке ку­ће Бер­нар
(www.ber­nar.org)
 Пра­во­сла­вље на ин­тер­не­ту
Фо­рум као фор­ма
ми­си­о­на­ре­ња
на ин­тер­не­ту
Фо­ру­ми су ди­на­мич­на вир­ту­ел­на
чво­р и­ш та ко­ј а сва­ком чла­н у
пру­ж а­ј у сло­б о­д у из­ра­ж а­в а­њ а

Свештеник
Го­ран Жив­ко­вић

О п­ште­по­зна­та је чи­ње­ни­ца да су
фо­ру­ми на ин­тер­не­т у по­сти­гли
из­у­зе­тан успех. Ско­ро сва­ки
озбиљ­ни­ји сајт има ди­ску­си­о­ни огра­нак
на ко­ме уче­сни­ци рас­пра­вља­ју о те­ма­ма
ко­је су кон­цеп­циј­ски по­ве­за­не са до­ми­
нант­ном те­мом тог истог сај­та. Вир­т у­ел­на
чво­ри­шта као што су eli­te­se­cu­rity или
kr­sta­ri­ca су по­ста­ла оп­ште­по­зна­та име­на
за ско­ро све срп­ске ин­тер­нет-сур­фе­ре.
По­је­ди­ни све­ште­ни­ци СПЦ су пре­по­зна­
ли ову чи­ње­ни­цу и уче­ству­ју у по­је­ди­ним
фо­ру­ми­ма би­ло као ад­ми­ни­стра­то­ри
би­ло као ак­тив­ни чла­но­ви.
Глав­на пред­ност ове вр­сте ко­му­ни­ка­ци­
је је у ње­ној по­пу­лар­но­сти. Фо­ру­ми су
ди­на­мич­на вир­т у­ел­на чво­ри­шта ко­ја сва­
ком чла­ну пру­жа­ју сло­бо­ду из­ра­жа­ва­ња и
ак­ти­ван од­нос пре­ма да­љем раз­во­ју
истог. За раз­ли­ку од те­ле­ви­зи­је, ра­ди­ја и
кла­сич­них сај­то­ва, где је осо­ба са­мо
ре­ци­пи­јент (па­сив­ни по­сма­трач / чи­та­лац
/ слу­ша­лац) од­ре­ђе­ног са­др­жа­ја, ова­мо је
си­т у­а­ци­ја са­свим дру­га­чи­ја. Чи­та­лац
мо­же ак­тив­но да за­сту­па од­ре­ђе­ни став и
ми­шље­ње, да га бра­ни са стра­шћу и ар­гу­
мен­ти­ма, што је за­и­ста чест слу­чај у овим
ди­ску­си­о­ним ин­тер­нет-са­бра­њи­ма. То је
ве­о­ма за­хвал­но за пра­во­слав­не ми­си­о­на­
ре јер ми до­бро зна­мо да је Цр­ква стуб и
твр­ђа­ва исти­не и да пра­во­сла­вље са­мо
се­бе нај­бо­ље бра­ни. У том сми­слу се
мо­же ре­ћи да ће апо­ло­ги­ја пра­во­сла­вља –
ако је аутен­тич­на, уте­ме­ље­на, ар­гу­мен­то­
ва­на и пот­ко­ва­на – си­гур­но до­не­ти пло­да.
Мо­же се са пу­ним пра­вом ре­ћи да
фо­ру­ми мо­гу би­ти пра­ва њи­ва Го­спод­ња
на ко­јој се се­је се­ме ве­ре, а од чла­но­ва
истог за­ви­си ка­ко ће се то се­ме при­ми­ти,
по оној по­зна­тој је­ван­ђе­о­ској при­чи. Тре­
ба зна­ти да од­бра­на пра­во­сла­вља ни­је
ни­ма­ло ла­ка – пи­та­ња, сум­њи и ди­ле­ма је

новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  61

 Пра­во­сла­вље на ин­тер­не­ту
мно­го, а од­го­во­ре че­сто тре­ба тра­жи­ти
пре­ли­ста­ва­ју­ћи аде­кват­ну ли­те­ра­т у­ру
уз прет­ход­но пре­би­ра­ње по гла­ви.
И сâм ин­тер­нет пру­жа оби­ље ко­ри­
сних ин­фор­ма­ци­ја ко­је се мо­гу упо­тре­
би­ти на на­зи­да­ва­ње ве­ре. Увек тре­ба
има­ти у ви­ду да мно­ги ни­с у има­ли
си­сте­мат­ско вер­ско обра­зо­ва­ње у шко­
ла­ма. Тач­но је да је Бо­гу нај­ми­ли­је
чи­сто ср­це, али је ујед­но тач­но и да је
за прак­ти­ко­ва­ње ве­ре увек ко­ри­сно
чу­ти му­дар са­вет све­ште­ни­ка или
мо­на­ха. Не­ма раз­ло­га да се тај са­вет не
пре­не­се и пу­тем ин­тер­нет-фо­ру­ма. Ова
вр­ста ко­му­ни­ка­ци­је омо­гу­ћа­ва и да се
по­ста­вља­ју ди­рект­на пи­та­ња ду­хов­ни­ци­
ма, као што је и ура­ђе­но на не­ко­ли­ко
ме­ста, и то са со­лид­ним успе­хом. Та­ко се
на раз­не не­до­у­ми­це и ди­ле­ме ко­је су
че­сто при­с ут­не у на­шем на­ро­ду мо­же
од­го­во­ри­ти на је­дан ве­о­ма прак­ти­чан
на­чин.
Сло­бод­но се мо­же ре­ћи да ова­кав вид
ми­си­о­на­ре­ња има пу­но пред­но­сти. Ко­је
су, он­да, ма­не? Има ли их?
Чла­но­ви фо­ру­ма су ма­хом ано­ним­ни –
осим уко­ли­ко се са­ми не пред­ста­ве, што
ни­је чест слу­чај. Аутор тек­ста из лич­ног
ис­ку­ства мо­же све­до­чи­ти да ве­ћи­на при­
ја­вље­них на овим ин­тер­нет-чво­ри­шти­ма
из­бе­га­ва да се пред­ста­ви чак иако се де­си
да ад­ми­ни­стра­ци­ја то зах­те­ва. Ано­ном­
ност је ве­о­ма удоб­на јер се мо­же пи­са­ти
62  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
без ика­кве лич­не од­го­вор­но­сти, и то је
раз­лог због ко­га је мно­ги би­ра­ју.
За сва­ки фо­рум ве­о­ма је бит­на ди­ја­лек­
ти­ка, тј. раз­ли­чи­тост ми­шље­ња, ста­во­ва,
из чи­јег ди­ја­ло­га се до­ла­зи до Исти­не.
Ми, пра­во­слав­ни хри­шћа­ни, сва­ка­ко не
тре­ба да бе­жи­мо од Исти­не јер је сâм
Хри­стос ре­као за се­бе да је Он пут, исти­
на и жи­вот. У овом сми­слу по­сто­ји опа­
сност да фо­рум по­ста­не ме­сто на ко­ме се
оку­пља­ју исто­ми­шље­ни­ци и јед­ни дру­ги­
ма са­мо по­твр­ђу­ју и одо­бра­ва­ју из­ре­че­не
ста­во­ве. Мно­ги мо­де­ра­то­ри ни­с у ус­пе­ли
да пре­ва­зи­ђу ово ис­ку­ше­ње, и то је ве­ро­
ват­но њи­хов нај­те­жи за­да­так. За фо­рум
ко­ји се ба­ви пра­во­сла­вљем је до­бро да
бу­де отво­рен за све – ма­ло­вер­не, не­вер­не,
аг­но­сти­ке, ино­вер­не итд, а мо­де­ра­ци­ја
мо­ра да бу­де до­бро опре­мље­на да од­го­во­
ри на све иза­зо­ве ко­је по­ста­вља је­дан
та­кав за­да­так.
Тре­ба би­ти све­стан да ће труд са­свим
си­гур­но до­не­ти ре­зул­та­те, а на Не­бу је
ве­ћа ра­дост за јед­ног гре­шни­ка ко­ји се
ка­је, не­го за мно­ге ко­ји­ма не тре­ба
по­ка­ја­ње. Не­ки пра­во­слав­ни фо­ру­ми
су при­лич­но успе­шно оба­ви­ли овај
за­да­так, а на­да­мо се да ће та­квих успе­
шних про­је­ка­та у бу­дућ­но­сти би­ти и
ви­ше.  m
Аутор је свештеник при храму
Преподобне мати Параскеве у Лапову
 Из другачијег угла
ARE YOU SU­RE that YOU
WANT TO QU­IT THE GA­ME
Као кли­н ац сам до­с та вре­м е­н а про­в о­д ио уз игри­ц е, и то
че­с то баш оне го­р е по­м е­н у­т е, али ми ни­к а­д а ни на крај
па­м е­т и ни­ј е би­л о да на ствар­н ом чо­в е­к у или жи­в ом би­ћ у
при­м е­н им не­ко од вир­т у­е л­н их ис­к у­с та­в а

она­ко сла­би­је по­тре­сла. И сад ка­жу да

Свештеник тре­ба око 10 го­ди­на да се са­ни­ра ште­та од
Вукашин Милићевић тог сла­би­јег зе­мљо­тре­са, а од прет­ход­ног
сла­би­јег (Ми­о­ни­ца 1998) још увек ни­је све

Е то, сад, као, тре­ба да ка­жем ка­ко су

да­нас љу­ди оту­ђе­ни и ка­ко су за то
кри­ве тзв. ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­
ги­је. Па тре­ба да ка­жем ка­ко је не­ка­да­
шњи жи­ви кон­такт и од­нос са­да за­ме­нио
вир­т у­ел­ни, онај у ко­ме уме­сто ствар­ног
чо­ве­ка има­те по­сла са ње­го­вом вир­т у­ел­
ном ко­пи­јом, ко­ја је, ето, не­га­ци­ја ње­го­ве
лич­но­сти. Па тре­ба да ка­жем ка­ко би
би­ло мно­го бо­ље да де­ца трч­ка­ра­ју за
лоп­том уме­сто да се­де ис­пред мо­ни­то­ра и
аку­му­ли­ра­ју агре­си­ју ко­ју не­ма­ју ку­да да
ис­по­ље, кри­ве кич­му и ква­ре очи. Па тре­
ба да ка­жем ка­ко ти сај­бер клин­ци гу­бе
не­ка­кав мо­рал­ни ком­пас јер игра­ју игри­це
у ко­ји­ма по­ен­ е сти­чеш та­ко што уби­јаш
или са­ти­реш про­тив­ни­ка. Се­ћа­те се,
„ге­не­ра­ци­јо“, Mor­tal Com­bat – два кли­ка!
А на­пред, на­зад и – Fa­ta­lity! Или ка­ко
већ.
Све се то не­ка­ко ле­по укла­па, али ипак
не­што мно­го шкри­пи, к`о не­ку ноћ око
два – кад се Ср­би­ји­ца, са све шљи­ва­ма,
новембар/децембар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  63
са­ни­ра­но. Да и не раз­ми­шља­мо о то­ме
шта би би­ло да ни­је био сла­би­ји! А ко­ли­
ко ће тре­ба­ти да се по­сле­ди­це овог сла­би­
јег шкри­па­ња о оту­ђе­њу итд. от­кло­не?
На шта ми­слим:
Ра­стао сам, као и ве­ћи­на љу­ди мо­јих
го­ди­на, уз тзв. ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­
је. Се­бе не сма­трам оту­ђе­ним. Са ви­ше
љу­ди сам у тзв. вир­т у­ел­ном од­но­с у, али
не ми­слим да сам ти­ме на би­ло ко­ји
на­чин угро­зио сво­ју спо­соб­ност за упо­
зна­ва­ње ствар­ног чо­ве­ка. Не па­да ми на
па­мет ни да по­ми­слим да су они вир­т у­ел­
ни, да ни­с у лич­но­сти, а ни­сам не­што
си­гу­ран ни да су они дру­ги, са ко­ји­ма
имам не­ка­кав ствар­ни­ји од­нос, пра­ве
лич­но­сти. У пи­та­њу је са­мо ме­ди­јум –
ов­де би­о­ло­шког, а он­де елек­трон­ског
по­ре­кла. И је­дан и дру­ги су, на овај или
онај на­чин, огра­ни­че­ни. Као кли­нац сам
до­ста вре­ме­на про­во­дио уз игри­це, и то
че­сто баш оне го­ре по­ме­ну­те, али ми
ни­ка­да ни на крај па­ме­ти ни­је би­ло да на
ствар­ном чо­ве­ку или жи­вом би­ћу при­ме­
 Из другачијег угла
ним не­ко од вир­ту­ел­них ис­ку­ста­ва. Ја сам
нео­ту­ђен и тач­ка.
Ка­да слу­шам при­че ста­рих о то­ме ка­ко
су се ствар­но не­ка­да ме­ђу­соб­но од­но­си­
ли, по­ди­ла­зи ме је­за мно­го ви­ше не­го у
слу­ча­ју овог на­шег оту­ђе­ња. За­ми­сли,
ка­же ми тај и тај, ка­ко он не пам­ти да га
је отац ни­ти би­ло ко­је од 7–8 де­це ика­да
по­ма­зио; ка­ко не пам­ти да је мај­ци ре­као
ишта не­жни­је од „же­но“ укљу­чу­ју­ћи и „!“;
и, ко­нач­но, ка­ко се не се­ћа да ли је уоп­
ште во­лео оца...
Се­ћам се и да су љу­ди не­ка­да би­ли
спрем­ни да јед­ни дру­ге уби­ја­ју гле­да­ју­ћи
се у очи. Ка­ко су то чи­ни­ли ве­ру­ју­ћи да
то ни­с у очи чо­ве­ка, не­го не­при­ја­те­ља,
њи­хо­вог и Бо­жи­јег, и да за­то у се­би тре­ба
да по­ти­сну сва­ко са­о­се­ћа­ње ка­ко би из­вр­
ши­ли то до­бро де­ло. Мо­жда ће не­ко ре­ћи
да се ти­ме ни­с у оту­ђи­ли – ипак су се гле­
да­ли у очи, али!
Де­ца, ве­ле, ни­с у има­ла кич­му кри­ву од
се­де­ња ис­пред мо­ни­то­ра, не­го од те­гље­ња
ко­је­че­га. И жи­ве­ла су у про­се­ку 20–30
го­ди­на кра­ће од ових ме­ти­ља­вих сај­бер
кли­на­ца. Мо­жда ће не­ко ре­ћи да су би­ла
срећ­ни­ја, али то већ за­ла­зи у спе­ку­ла­ци­
64  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  6/2010
је... Не ве­ру­јем да су ви­ше во­ле­ла сво­је
ро­ди­те­ље, али су их се сва­ка­ко ви­ше пла­
ши­ла... Па сад, ако је страх не­ка вред­ност
по се­би...
За­што све ово при­чам?
Не сви­ђа ми се све то што но­се ин­фор­
ма­ци­он­ е тех­но­ло­ги­је. Глу­пост сва­ке вр­сте
је до­би­ла при­ли­ку да се ши­ри не­слу­ће­ном
бр­зи­ном. И не са­мо то, не­го и да се без
би­ло ка­квих по­сле­ди­ца ижи­вља­ва на
ко­ме хо­ће. Али ми се још ма­ње сви­ђа оно
што се углав­ном ис­ти­че као ал­тер­на­ти­ва
том оту­ђе­њу, као ре­ше­ње про­бле­ма, а то
је по­вра­так не­ка­квим „тра­ди­ци­о­нал­ним“
од­но­си­ма, вред­но­сти­ма и си­сте­му, што је
оном истин­ском чо­ве­ку у на­ма под­јед­на­
ко, ако не и у још ве­ћој ме­ри, ту­ђа ствар.
И то је оно што та­ко мно­го шкри­пи.
Јер не са­мо да не­ма ни­че­га но­вог, не­го
не­ма ни ни­че­га до­брог под Сун­цем.
Осим Сун­ца Прав­де и оно­га што оно
оба­сја­ва.  m
Аутор је све­ште­ник при ка­пе­ли Св. Јо­ва­на
Зла­то­у­стог у Сту­дент­ском гра­ду у Београду и
глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник ра­ди­ја Сло­во љуб­ве