ЗБОРНИКА-К А

ЗБОРНИК СЕЋАЊА
И ВИЂЕЊА ЦРКВЕ
ПОД КОМУНИЗМОМ
И З Д А В АЧ
Фoндација Конрад Аденаеур
З А И З Д А В АЧ А
Норберт Бекман-Диркес
УРЕДНИК
Јелена Јоргачевић Кисић

ЗБОРНИК СЕЋАЊА
И ВИЂЕЊА ЦРКВЕ
Пројекат „Црква под комунизмом:
чега се (не) сећамо, о чему се (не) говори,
како се носимо са наслеђем прошлости?“
Фондације Конрад Аденауер и

Форума за религију, медије и културу сећања
БЕОГРАД, 2021
Садржај
Јелена Јоргачевић Кисић

Уво� . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
СЕЋАЊА
Проф . др Клаус Бухенау

Црква �о� комунизмом: оно о чему се не �овори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Др Радмила Радић
Ср�ска �равославна црква у време комунизма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Проф . др Растко Јовић
Све�очанс�во �рива�но� и јавно� у времену социјализма . . . . . . . . . . . 35
Боривој Ердељан
Покушаји �а се Црква „за�вори“ у �ор�у . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Станислав Хочевар
Црква �о� комунизмом: како се носимо са наслеђем �рошлос�и? . . . . . . 48
Доц . др Вукашин Милићевић
О�нос СПЦ и комунизма �анас . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Проф . др Драган Тодоровић
Ср�ска �равославна црква на �оче�ку �реће� миленијума . . . . . . . . . . 56
РАЗГОВОРИ
Др Саво Б . Јовић
Духовне бук�иње у за�ворској �ами . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Проф . др Драган Милин
Све�очење о је�ном времену . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Проф . др Богољуб Шијаковић
О с�ремнос�и на жр�ву . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
УВОД
Отац Момчило Кривокапић (1945–2020), протојереј-ставрофор и ар-

хијерејски намесник бококоторски, говорећи неком приликом о
свакодневици прошлих времена којима је сведочио, о животу све-
штенства у Котору и целој Боки под комунистичким властима, о
претњама, ниоткуд посетама, али и добронамерним дошаптавањи-
ма, поменуо је и следећу епизоду:
У једном тренутку, постојао је план тадашњих власти да се отац
Кривокапић уклони . Неки човек му је тада саветовао да не иде сво-
јом уобичајеном рутом, као и да се негде склони, на десетак дана . На
питање, ко је био тај човек и како је могао да зна то што је тврдио,
отац Момо је одговорио, као да се то већ подразумевало, да је поме-
нути радио у Служби (УДБ), додавши реченицу попут - било је чак и
тамо света који је био религиозан, или само поштен, али су радили
за државу јер су то сматрали исправним .
Тај разговор збио се доста давно, док сам, као већина моје ге-
нерације, била навикнута на црно-белу историју, на историју где се
документа и архиве чи�ају као целовита и једина истина .
И данас је период под комунизмом прошлост која то није, јер
још увек живо траје, искоришћава се и (пре)уобличава зависно од
садашњих потреба, уз хронично одсуство саморефлексије на мно-
гим странама .
Када је реч о животу Цркве под комунизмом, неке теме озбиљ-
но су скрајнуте, а људи који знају и имали би шта да кажу, недовољ-
8 З Б О Р Н И К С Е Ћ А Њ А И В И Ђ Е Њ А Ц Р К В Е П О Д КО М У Н И З М О М
но су присутни у јавности . Историчарка Радмила Радић, која озбиљ-

но и посвећено проучава ову тему, пише у својој књизи „Држава и
верске заједнице 1945–1970“ да се, за време комунизма, већина дога-
ђаја која се тицала Цркве, дешавала иза сцене . Црква није системат-
ски водила податке, тадашња штампа и академски кругови очеки-
вано су били веома пристрасни, као, уосталом, и архиве, од којих
неке нису ни дан-данас отворене, неке су, опет, несређене, и као та-
кве – не пружају довољно информација о свакодневници свештен-
ства, верника и њихових породица .
▼
Ова публикација – која се састоји од две целине – има за циљ да пру-
жи свој скромни допринос у проучавању положаја Цркве под кому-
низмом . Она, притом, обухвата и вернички наратив односно сећа-
ња и интерпретације сведока времена и њихових потомака, и на
једном месту сабира излагања домаћих и страних историчара, тео-
лога, социолога и сведока времена . Посебан циљ овe публикација је-
сте пружити додатни подстицај за разматрање садашњег положаја и
деловања Цркве у односу на комунистичко наслеђе, и колико такво
наслеђе утиче на (само)перцепцију Цркве данас .
Први део публикације састоји се од излагања са два округла
стола, одржана у оквиру скупа „Црква под комунизмом: чега се (не)
сећамо“, који су 3 . децембра 2019 . организовали Фондација Конрад
Аденауер у Београду и Форум за религију, медије и културу сећања .
Већина текстова су оригинална излагања са скупа, док су др Радми-
ла Радић и др Драган Тодоровић послали научне радове на основу
којих су говорили .
У првој сесији „Црква под комунизмом: оно о чему се (не) гово-
ри“, професор историје са Универзитета у Регенсбургу Клаус Бухе-
УВОД 9
нау осврнуо се на важност верничког наратива који би – иако је и

људско сећање варљиво и склоно да се прилагођава потребама сада-
шњости – могао да премости јаз између секуларних истраживача и
оних који целокупну историју Цркве у поменутом периоду посма-
трају као искључиво мучеништво . Вернички наратив би, према
проф . Бухенауу, могао бити мање поларизован и ближи животу од
онога што су створили архивски истраживачи . Др Радмила Радић са
Института за новију историју Србије даје језгровит преглед цело-
купног временског периода (1945–1991), исцртавајући однос државе
према Цркви, најважније проблеме, као и промене овог односа . У
излагању „Сведочанство приватног и јавног у времену социјали-
зма“, др Расткo Јовић, ванредни професор на Православном бого-
словском факултету, говори најпре о личном искуству – искуству
свештеничког сина који је период раног детињства провео без оца
пошто је служио петогодишњу затворску казну због вербалног де-
ликта, али такође и о унутрашњем животу Цркве у том периоду,
присилном повлачењу у �рива�ну сферу, повратку Цркве у јавну сфе-
ру, проблемима који у том погледу постоје, правећи поређење онда-
шњег са данашњим временом .
И новинар Боривој Ердељан говори из угла сведока времена
(између осталог, и као син Милоша Ердељана (1907–1976), некада-
шњег професора ПБФ-а), дајући занимљив осврт на промене односа
државе према Цркви (илустровано кроз појединачне примере), на
судбину ПБФ-а, тадашње професоре, као и на „искакања“ из уобича-
јеног колосека, као оног дана када се појавила прва плоча са сним-
ком литургије Стевана Стојановића Мокрањца, или када је први
пут, после дуго времена, објављена Божићна посланица патријарха
СПЦ у „Политици“, чему је и сам допринео .
На другом округлом столом „Црква под комунизмом: како се
носимо са наслеђем прошлости?“ говорили су надбискуп монсињор
10 З Б О Р Н И К С Е Ћ А Њ А И В И Ђ Е Њ А Ц Р К В Е П О Д КО М У Н И З М О М
Станислав Хочевар, свештеник др Вукашин Милићевић, доцент на

Православном богословском факултету и социолог др Драган Тодо-
ровић, ванредни професор на Филозофском факултету Универзите-
та у Нишу .
Док је надбискуп Хочевар говорио о свом личном, породичном
искуству, али и природи комунизма, као редуковане идеологије у
односу на религију, др Вукашина Милићевића проблематизовало је
у свом излагању доминантни идејни оквир о комунизму данас, ана-
лизирајући однос комунизам – национализам – Црква, и идентифи-
кујући проблеме ношења са комунистичким наслеђем у одсуству са-
морефлексије и у атмосфери афирмације деструктивних национа-
лизама . Поред тога, др Милићевић посветио је пажњу и савременој
улози Цркава и верских заједница, те њиховом аутовиктимоло-
шком дискурсу . У тексту „Српска православна црква на почетку тре-
ћег миленијума“, др Драган Тодоровић анализира повратак Цркве у
јавну сферу, истичући њену испреплетаност са националном иден-
тификацијом . Критика њеног јавног деловања, у излагању професо-
ра Тодоровића, обухвата и списак делатности на којима би требало
радити како би, према његовом мишљењу, Црква прешла из пара-
дигме конфликта у парадигму сарадње .
Такође, чинило ми се да би публикација била потпунија и боље
осликавала нијансе у односу на различита места и периоде ако би
садржала и опширније разговоре са сведоцима времена о њиховим
успоменама, првим сећањима, детињству, одрастању, студијама, слу-
жењу војног рока, перцепцији промена у друштву и погледу на то
време из овог времена . Отуд, други део публикације садржи три раз-
говора: са свештеницима Савом Б . Јовићем, секретаром Светог архи-
јерејског синода СПЦ, и др Драганом Милином, некадашњим про-
фесором Старог Завета на ПБФ-у, као и са др Богољубом Шијакови-
ћем, некадашњим професором Философије на истом факултету .
УВОД 11
▼
На крају, ни поменутог скупа, а ни ове публикације, не би било без
велике помоћи и подршке, како у организационом тако и у идејном
смислу, Фондације Конрад Аденауер у Србији која се већ дуги низ
година посвећено бави различитим темама из области религије и
цивилног друштва, сарађује се представницима Цркава и верских
заједница, медија, невладиног и владиног сектора у заједничком ра-
ду за опште добро . Посебно захвалност дугујем директору Норберту
Бекман-Диркесу и координаторки, како овог, тако и многих других
пројеката, Александри Поповић .
Јелена Јор�ачевић Кисић

СЕЋАЊА
Проф. др Клаус Бухенау
Институт за историју, Универзитет Регенсбург
ЦРКВА ПОД КОМУНИЗМОМ:

ОНО О ЧЕМУ СЕ НЕ ГОВОРИ
Већ доста година се не бавим истраживањима Цркве под комунизмом,

али јесам раније . Тема мог докторског рада гласила је: „Православље
и католичанство у Југославији 1945-1991 . Српско-хрватско упоређива-
ње“ (Orthodoxie und Katholizismus in Jugoslawien 1945-1991. Ein serbisch-kro-
atischer Vergleich, издата 2004, књига није преведена на српски језик) .
Kада сам као млад истраживач, крајем деведесетих година,
ушао у то истраживачко поље приметио сам да је оно у доброј мери
подељено . С једне стране били су секуларни домаћи и инострани
историчари којима је Црква била интересантна као важан друштве-
ни чинилац . С друге стране били су историчари и писци везани за
Цркву, и међу којима је било доста оних који су желели да покажу
колико је Црква у комунизму била мученичка и колико је страдала .
Секуларни историчари тада нису имали могућност да истражују у
црквеним архивама, а и црквеним историчарима овај приступ че-
сто је био ограничен због стања црквене архивистике .
Тако су архивски истраживачи гледали углавном државне из-
воре који су више осветљавали позицију државне стране, него цр-
квене . Они који су писали о мучеништву Цркве сабрали су матери-
јале и податке који су ишли у прилог њихове тезе . Међутим, оно че-
га тада није било, и мислим да је и до данас одсутно – скоро да нико
није засновао причу о Цркви под комунизмом на сећањима верни-
ка . Верник лаик за разлику од представника клера не мора, када из-
јављује нешто о прошлости Цркве, следити одређену линију, не мо-
16 СЕЋАЊА
ра мислити о томе који одраз, коју слику Цркве у комунизму он

оставља својим изјавама . Страну верника нису представљали ни се-
куларни истраживачи ни они који су заговарали ту целокупну исто-
рију као искључиво мучеништво . И зато је тај моменат и та перспек-
тива важна, јер је у стању да премости јаз између две струје о којима
говорим .
Проблем је у томе што верници лаици нису оставили много
писаних извора, а иако јесу, она нису чувана у неком централном
архиву, већ више у приватним кућама . Данашњем истраживачу тог
слоја преостаје – интервјуисање .
При томе, не треба сваку изјаву очевица узимати као чињени-
цу, што исто важи и за писане изворе . Људска памет и људско сећа-
ње могу да варају, често се нешто заборавља или је оно чега се сведок
сећа обликовано потребама данашњице односно сећа се онога што
његово данашње окружење жели да чује, а заборавља оно што је то-
ме противречно .
Ипак, мислим да ће у тим сећањима бити мноштво занимљи-
вих ствари, да ће то бити ближе животу од онога што су створили
архивски истраживачи, као и да ће та сећања бити мање поларизо-
вана . Верници су били различити, има оних који су се потпуно
идентификовали са Црквом и клером, а има и таквих који су били
радници у социјалистичкој привреди, можда су били учлањени у
Социјалистички савез, или чак чланови партије, а истовремено ни-
су могли живети без религијских обичаја, обреда, представа и одго-
варајућих људских веза .
Мој је утисак да, ако би се то погледало, теза о комунистичком
једноумљу, које је форсирало све људе да мисле и да се понашају са-
мо на један начин, била би диверсификована тако да се види посто-
јање прелазних форми и начина мишљења између комунистичког и
православног „табора“ у српском друштву . На крају крајева, наша
Ц Р К В А П О Д КО М У Н И З М О М : О Н О О Ч Е М У С Е Н Е ГО В О Р И 17
представа о положају Цркве под комунизмом приближила би се

историјској стварности, а из позиције науке би то био напредак .
Тиме не желим да кажем да мучеништва није било, наравно да
јесте . Али, није постојало само то већ нешто више, а то је амбива-
лентност људских живота између државних и религијских потреба .
Знам да заговарачи радикалних идеологија као и заговарачи поли-
тичке коректности не воле баш амбивалентност, али мислим да је
та црта дубоко људска и због тога мора да има место у нашем истра-
живачком раду .
Др Радмила Радић
научни саветник, Институт за новију историју Србије
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

У ВРЕМЕ КОМУНИЗМА
По завршетку рата, СПЦ је била суочена са изазовом обнове у новом

политичком и идеолошком систему власти . Одмах после ослобође-
ња и током прве половине 1945, државни и партијски органи избе-
гавали су сукобе са верским заједницама због потребе унутрашње
консолидације новог поретка и међународног признања Југослави-
је . Међутим, чланови КПЈ од почетка су гледали на религију као на
политички проблем, на цркве као на своје супарнике у борби за ути-
цај у друштву, и непријатеље процеса социјалистичке изградње и
„остатке експлоататорске прошлости“, које треба гурнути на марги-
не са којих ће временом нестати . „Назадне у политичком и паразит-
ске у економском погледу, верске организације и секте неизбежно
постају непомирљиви противници и непријатељи нове народне
власти . Имајући у виду доста ниску политичку свест народних маса,
распрострањеност верских организација и секта и њихову тесну по-
везаност са реакцијом, лако се могу увидети штетне и опасне после-
дице њихове назадне и противнародне делатности .“1 Идеолошки
1 Архив Србије (даље: АС), Безбедносно-информативна агенција (БИА), 124,
Клер . У политичком смислу, нападани су поједини епископи и свештеници због

тога што се руководство СПЦ није ни једним својим актом званично изјаснило да
прихвата настале промене у Југославији; што нико није позиван на одговорност од
надлежних црквених органа ради непријатељске делатности, као што се то чинило
са свештеницима који су били спремни на сарадњу са органима власти после рата;
што се свештенство повезивало, помагало и јатаковало одметничким групама; што
су организовали и учествовали у раду илегалних организација; што су вршили
шпијунажу у корист иностранства; што су се повезивали са емиграцијом и убаче-
С Р П С К А П РА В О С Л А В Н А Ц Р К В А У В Р Е М Е КО М У Н И З М А 19
комунисти желели су да прекину утицај религије и цркава над ста-

новништвом Југославије, али су истовремено били свесни да је „ре-
лигија друштвена појава која се не може избрисати прогањањем
или декретима .“2 Стога је као основни метод „преваспитавања“ про-
кламован идејни и политички рад .3 У пракси, борба се, међутим, од-
вијала другачијим средствима .
СПЦ је ослобођење дочекала дезорганизована, кадровски про-
ређена, са уништеном материјалном основом, без поглавара у зе-
мљи, без међународног залеђа и са хипотеком носиоца српског хе-
гемонизма . У прошлости уско везана уз државу и материјално зави-
сна од ње, СПЦ је била посебно рањива на државне притиске, а уз то
и неприпремљена за функционисање у ауторитарном систему где су
идеологија и Партија имале монопол над државом и друштвом .
ним шпијунима; што су ширили непријатељску пропаганду, посебно о прогону цр-

кве; што су распиривали шовинизам; што су користили верске обреде, организа-
ције и верске школе у непријатељске сврхе; што су ширили ратно-хушкачке вести .
Засе�ање архијерејско� Сабора Ср�ске �равославне цркве (31. V �о 20. VI 1954. �о�ине), ДСУП
ФНРЈ, УДБ, II одељење, Београд, 1954, 408 .
2 Комунис�, 2–3, 1953 .
3 У записницима са седница Комисије за верска питања НР/СР Србије 1945–
1978 може се пронаћи низ ставова сличних овима: „наша социјалистичка стварност
делује против религије сама по себи“; „свест наших маса не допушта повратак на
заостала религиозна схватања“; „борба за социјалистичку идеологију (је) задатак
свих политичких и друштвених органа па је и борба против религије саставни део
те борбе за социјалистичку идеологију“; „идејном борбом и васпитавањем и поли-
тичким уздизањем маса“ биће „истовремено елиминисан и утицај религије и цр-
кве“, а „религиозна схватања (ће) постепено постати анахронизам социјалистичког
друштва,“ па је требало „учинити оно што се може да (се) отклоне слабости“, које
ометају бржи развој . Наглашавало се да је: борба против религијских предрасуда
дуготрајан процес повезан са целокупним системом просвећивања најширих на-
родних маса; да антирелигијску пропаганду треба врло опрезно водити, избегава-
јући вређање верских осећања; и да борбу треба водити кроз идеолошки рад на
усвајању материјалистичког погледа на свет, културно-просветни рад на ширењу
научних знања и антиклерикалну агитацију . За�исници са се�ница Комисије за верска
�и�ања НР/СР Србије 1945–1978, пр . Радмила Радић и Момчило Митровић, (Београд:
ИНИС, 2012), 13–75 .
20 СЕЋАЊА
Уместо очекиване помоћи за опоравак на основу предратних

закона и права који су укинути већ 1945, па је тако укинута је и Уред-
ба о сталној државној помоћи СПЦ, обустављен је прилив патријар-
шијског приреза, а један од првих закона коју су нове власти донеле
пошто су успоставиле своју управу у земљи, био је Закон о аграрној
реформи и колонизацији из августа 1945 .4 Даље законске мере, као
што су експропријација, конфискација и национализација цркве-
них поседа, ревалоризација или национализација црквених фондо-
ва али и ванзаконска пракса бесправног одузимања верске имови-
не, изменили су економску базу СПЦ .5 Није надокнађена ратна
штета СПЦ, је процењена на преко три милијарде динара . Свеште-
ници су остали без плата, а црквени пензионери без пензија . Закон
о социјалном осигурању радника и намештеника из јула 1946 . пред-
видео је ликвидацију свих пензионих фондова, и ово питање дели-
мично је регулисано тек Уговором о социјалном осигурању свеште-
ника из 1952 .
Државне субвенције биле су недовољне чак и за основно функ-
ционисање црквеног апарата . Материјална подршка државе, тј . ње-
но одсуство, коришћени су после рата да се регулише верски живот .
4 Службени лист ДФЈ, 64, 28 . 8 . 1945; Закон о а�рарној реформи и колонизацији, Бео-
град, 1945; Архив Југославије (даље: АЈ), Председништво Владе ФНРЈ, 50–1–3; АЈ, Ко-
мисија за аграрну реформу и колонизацију, 97–1–1; Ра� законо�авних о�бора Пре�се�-
ниш�ва АВНОЈ-а и Привремене наро�не ску�ш�ине ДФЈ (3. а�рил–25. ок�обар 1945), По
с�ено�рафским белешкама и �ру�им изворима, Београд, 266; Засе�ање Ус�аво�ворне ску�-
ш�ине (29. 11. 1945–1. 2. 1946), Београд; Момчило Митровић, Србија 1944–1952, Београд,
1988, 248; Branko Petranović i Momčilo Zečević, Jugoslavija 1918–1988. Tematska zbirka do-
kumenata (Beograd: Rad Beograd, 1988), 746; Branko Petranović, „Aktivnost rimokatolič-
kog klera protiv sređivanja prilika u u Jugoslaviji (mart 1945–septembar 1946)“, Istorija XX
veka, V, Beograd, 1963, 287 .
5 „Основни закон о експропријацији“, Службени лис� ФНРЈ, 28/47 од 4 . 4 . 1947;
Ристо Грђић, „Општа обнова црквеног живота и устројства“ . У Ср�ска �равославна цр-
ква 1920–1970 (Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 1971),
240–252 .
СПЦ је добијала од државе новчану помоћ у виду годишњих дотаци-

ја које су често биле условљене понашањем цркве, тј . њеном спрем-
ношћу да сарађује . Током 1946, рецимо, изостала је дотација државе
иако је буџет СПЦ за ту годину показивао дефицит од око 25 милио-
на динара .6
СПЦ била је погођена и прописима о откупу пољопривредних
производа донесеним већ половином 1945 . Поред тога, на основу За-
кона о непосредним порезима из 1945, свештеници су од почетка
1946 . плаћали порез по одбитку и на приходе од чинодејства .7 Уз све
остало, свештеници на територији НР Србије нису имали ни право
на гарантовано снабдевање све до 1947 .8
Први устав нове Југославије (ФНРЈ) био је промовисан 1946, и
њиме је црква одвојена од државе, школа од цркве .9 Основни закон
о браку и Закон о државним матичним књигама, проглашени су та-
кође 1946, и њима су брак и брачни односи прешли у прерогативе
државе .10 Држава је основала своје матице и црквене матице изгу-
биле су карактер јавно-правних исправа, после чега су им и одузете .
Од исте године, веронаука је могла да се предаје само ван редовног
школског програма и ван школског времена у школским зградама,
а вероучитељи од 1 . маја 1946 . више нису били на платним спискови-
ма Министарства просвете .11
6 Архив Св . Арх . Синода (даље: АСАС), Извештај бр . 1060/237/947; Гласник
СПЦ, 5, 1 . 5 . (18 . 4) 1946 .

7 Службени лис�, 90/45; Архив Србије, Земаљска комисија за верске послове
НРС (даље: АС ЗКВП НРС), Г–21, ф–11; АЈ, Савезна комисија за верска питања (у да-
љем тексту СКВП), 144–1–13 .
8 Гласник СПЦ, 10, 1947 .
9 Ус�ав ФНРЈ, Београд, 1950 .
10 Службени лис� ФНРЈ, 29, 9 . 4 . 1946 .
11 АС, ЗКВП НРС, Г–21, ф–1, 3 и 7; За�исници са се�ница Комисије за верска �и�а-
ња, 13–75 .
22 СЕЋАЊА
Да би се некако разрешило тешко финансијско стање, црквени

органи кренули су са прикупљањем добровољних прилога за опште
потребе цркве,12 али је и то ускоро било забрањено, изузев у самим
црквама .13
Међутим, мора се рећи да донесене мере нису биле последица
само комунистичке идеологије . Француска револуција отпочела је
раскид с традицијом у односима цркве и државе, а процес секулари-
зације који је довео до раздвајања религије од друштва, трајао је де-
ценијама, различитим темпом у европским друштвима .14 После
Другог светског рата, у земљама које су потпале под совјетску инте-
ресну сферу, примењен је модел и инструменти у коначним циље-
вима према религиозној политици, настао између два светска рата
у СССР-у, који је прилагођаван специфичним приликама у поједи-
ним државама у којима су комунисти дошли на власт .15
У ФНРЈ је непријатељство према сарадницима окупатора про-
ширено на све који су за време окупације задржали своје службене
позиције и који су показивали непријатељство према новој власти .16
12 АС, ЗКВП НРС, Г–21, ф–3; Гласник СПЦ, 3, 1 . 3 . (16 . 2) 1946 .
13 АС, ЗКВП НРС, Г–21, ф–7; Гласник СПЦ, 10–12, 1 . 12 . (18 . 11) 1945 .
14 Rene Remon, Religija i društvo u Evropi. Sekularizacija u XIX i XX veku 1789-2000
(Novi Sad: Akademska knjiga, 2017) .

15 Jerry G . Pankhurst, „Religion and Political Process in State Atheist Nations: The
Case of Soviet Orthodox and Baptists,“ Religion and Communist Society, ур . Dennis J . Dunn
(Berkeley, Calif .: Berkeley Stavic Specialties, 1982), 45–66 .
16 Организационо-инструкторска управа ЦК КПС, послала је окружним ко-
митетима директиву, 27 . 8 . 1946, у којој се скретала пажња да се званични представ-

ници цркве све више повезују „са реакцијом у земљи и ван ње“ и да се испољава не-
пријатељски став врха СПЦ, те да се због тога свештенство не сме препустити по-
литичком утицају „реакционарних и нама непријатељских представника“, већ да се
мора упорно радити на „јачању нашег утицаја међу свештенством, особито нижем“,
које треба чврсто везати уз народну власт и на тај начин паралисати и изоловати
непријатеља . „Потребно је да се наша руководства добро упознају са положајем и
држањем свештеника, да прате њихов рад, утичу на њих и не одбијају их од сарад-
ње са Народним фронтом и народном влашћу“ . Поред тога, Организационо-инструк-
То је довело до хапшења и суђења једном броју свештеника и до кон-

стантних напада на одређене чланове црквене хијерархије . У пред-
ставци упућеној септембра 1946, Синод се жалио због мешања држав-
них органа у унутрашње ствари цркве, због угрожавања личне и имо-
винске безбедности свештеника, ометање богослужења, напада на
епископе, и слично .17 Епископ бачки био је физички нападнут, а про-
вео је и годину и по дана у кућном притвору,18 епископу Варнави
Настићу суђено је у Сарајеву 1947, а митрополиту Арсенију Брадваре-
вићу у Подгорици, 1954 .19 Више епископа било је протерано са својих
торска управа тражила је од комитета и да прикупе податке о држању сваког поједи-

начног свештеника на њиховој територији . Према извештају ОК КПС један свеште-
ник био је ухапшен због псовања руководства земље, један зато што је учио енглески
језик, па је био проглашен за англофила, један због позивања на устанак, и тако даље .
Свештеник у Чајетини, Шишаковић, продавао је Гролову Демокра�ију, на Божић је
написао летак у којем је нападао постојеће стање у земљи и Партију, користио је цркву
и појединачне разговоре у борби против власти, и слично . АС, ЦК СКС, Комисија
по питању религије при ЦК-у, 16, к–1; АС, Окружни комитет КПС Титово Ужице,
месечни извештаји, к–2; АС, ЦК КПС, Директивна писма, депеше 1945–1947, к–1 .
17 АСАС, Извештај бр . 1060/237/947; АС, ЗКВП НРС, Г–21, ф–5; АЈ, СКВП, 144–
1–16; АЈ, Председништво Владе ФНРЈ, 50–128–257 .

18 На саветовању у Централном комитету КПС, 16 . 9 . 1946 . наглашено је да је
„поповима посвећена мала пажња“, и да се на њих нема утицаја, али да су чињене и

извесне грешке, као што је био физички напад на једног епископа, чупање брада
поповима, и сл . (АС, ЦК СКС, Саветовања у ЦК-у, 1/САВ) Покрајински комитет КПС
за Војводину послао је 12 . 9 . 1946 . извештај о раду у којем се каже да Срески комитет
у оџачкој организацији није правилно спровео директиве Покрајинског комитета,
па су неки скојевци и чланови Партије, уз учествовање 500-600 колониста, „добро
измлатили владику Иринеја Ћирића и неколико попова из његове пратње“ . Срески
комитет је, каже се даље у извештају, испустио руководство на терену из руку, па је
на слави у Ковиљу, где је такође присуствовао епископ Иринеј, дошло до инцидена-
та . Наоружани омладинци пушкама су претили свештеницима из Силбаша . (Архив
Војводине, ПК СКВ, ф–5) Црквени одбор Православне цркве у Оџацима, упутио је
20 . 8 . телеграм маршалу Титу у којем су тражили заштиту због догађаја од 19 . 8 . По
њиховим наводима, милиција је интервенисала тек када је све било завршено . AJ,
Кабинет Маршала Југославије, II–10 .
19 Radmila Radić, „Episkop Varnava Nastić – prilog za istoriju Srpske pravoslavne
crkve“, JIČ, 1-2 (1996): 123-137; Radmila Radić, „Suđenje mitropolitu Arseniju Bradvarevi-
ću 1954 . godine“, Tokovi istorije, 1-2 (1994): 189-203 .
24 СЕЋАЊА
епархија уз физичке нападе и вређања . УДБ је надзирала комплетну

делатност и кретање епископата па и појединих свештеника .20 Једна
од првих зграда у којој су крајем четрдесетих година били монтирани
прислушни уређаји, била је управо зграда Патријаршије у Београду .21
Неколико месеци по повратку патријарха Гаврила Дожића у
земљу одржан је Сабор СПЦ, 1947, први пут после шест година .22 Са-
бор је донео и измене и допуне Устава СПЦ из 1931, саображавајући
га новом правном положају СПЦ у ФНРЈ .23 У Уставу СПЦ из 1947 . ни-
су постојале више одредбе које су признавале држави право инге-
ренције у црквеним пословима, или које су значиле обавезу државе
према цркви . Исто тако и прописи о избору патријарха, по новом
више нису предвиђали никакво учествовање представника државне
власти . СПЦ је на тај начин покушала да се унапред заштити од мо-
гућих насртаја државе .24 То ће се показати неделотворним већ 1950,
20 О методима рада УДБ-е, стварању агентура и сарадничке мреже и слично
погледати опширније у: За�исници са се�ница Комисије за верска �и�ања, 13–75 .

21 На предлог II одељења УДБ-е, а уз сагласност Светислава Стефановића, 24
комада прислушних уређаја монтирано је у згради Патријаршије . [Че�вр�а се�ница

ЦК СКЈ–Брионски �ленум (С�ено�рафске белешке Че�вр�о� �ленума, ма�еријали Извр-
шно� коми�е�а ЦК СКЈ, Изво�и из с�ено�рафских бележака Шес�е се�нице ЦК СК Србије,
реа�овања �омаће и све�ске јавнос�и, �исма, �еле�рами, изјаве и �р), пр . Ј . П . Поповић,
Београд, 1999, 118] Као резултат прислушкивања заседања Сабора СПЦ и других
оперативних радњи настајале су интерне публикације за унутрашњу употребу, као
што је једна од пронађених из 1954 . године . Засе�ање архијерејско� Сабора Ср�ске �ра-
вославне цркве . Коришћена је први пут у монографији Radmila Radić, Verom protiv vere.
Država i verske zajednice u NR Srbiji 1945–1953 (Beograd: INIS, 1995) .
22 АСАС, Извештај бр . 1060/237, 28/15 . 3 . 1947; Предраг Пузовић, „Рад Светог
архијерејског сабора 1947 . године“, Бо�ословље, 1 (2011): 152–171 .

23 Ус�ав СПЦ, Београд, 1947; Гласник СПЦ, 7–8, 1 . 8 . (19 . 7) 1947 .
24 Тако је отпала одредба члана 32 о сталној годишњој помоћи државе, затим
члан 44 о заклетви верности шефу државе, члан 260 о разрезу црквеног приреза на
непосредни државни порез, члан 261 о прикупљању црквеног приреза од стране
органа државне пореске администрације по прописима за државне дажбине и пре-
давање надлежним црквеним властима, итд . Ристо Грђић, н. �., 247–249; Борба, 6 . 8 .
1947; Поли�ика, 3 . 8 . 1947, 4; 6 . 8 . 1947, 2; Пузовић, „Рад Светог архијерејског сабора
1947 . године“, 152–171 .
приликом избора патријарха Викентија Проданова (1950‒1958),25 па

је Устав СПЦ поново измењен 1957, како би се додатно спречили др-
жавни органи да се мешају у унутрашње послове цркве .
Од посебне важности за елиминацију социјалног утицаја цр-
кве и рестрикцију њених делатности на верску службу, било је огра-
ничење или забрана црквене штампе, али осим тога СПЦ је имала и
ограничене могућности да обучава свештенике . Тешкоће са школо-
вањем православних свештеника почеле су већ 1941, када је свих пет
православних богословија затворено, a ПБФ-а престао са радом . У
септембру 1945, на седници Савета Факултета констатовано је да за
13 предмета нема наставника, а факултет је почео рад у октобру
1945 . Настојања да се 1945 . и 1946 . покрене рад богословија нису до-
нела никакве резултате .26 Коначно, почетком 1947, влада НР Србије
дала је дозволу за отварање богословије у Призрену .27 Семинар Св .
Саве у Раковици био је отворен 1949 . Током 1964 . отворене су и бого-
словије у Сремским Карловцима и манастиру Крка,28 а од 1967 . отво-
рена је и Монашка школа у манастиру Острогу . Тада је број богосло-
вија нарастао на пет, заједно са факултетом . У току 1970 . било је
укупно 767 ученика и студената што је још увек било недовољно за
све потребе СПЦ .
25 Савезна и републичка комисија за верске послове сарађивале су активно са
савезном и републичком службом за унутрашње послове у вези тока припрема и

одржавања Сабора СПЦ 1950 . и наредних година . Све је правдано тиме што: „изве-
стан број свештених лица, појединачно или у оквиру групе истомишљеника још
увек делује са непријатељских позиција према самоуправном социјалистичком си-
стему у нашој земљи . Потребно је прикупити одређеније и детаљније податке, изу-
чити мотиве за такве њихове ставове, методе деловања и слично, и заузети одгова-
рајуће ставове . Питање урадити у сарадњи са Републичким секретаријатом за уну-
трашње послове .“ Засе�ање архијерејско� Сабора Ср�ске �равославне цркве.
26 Гласник СПЦ, 8, 1 . 8 . (19 . 7) 1946 .
27 Гласник СПЦ, 6 и 12, 1947; 3–4, 1948; 11, 1950 .
28 АЈ, СКВП, 144–76–565 .
26 СЕЋАЊА
Поред материјалних тешкоћа, професори и ученици суочава-

ли су се са честим вербалним и физичким нападима и покушајима
да се ђаци одврате од ове врсте школовања .29 Крајем фебруара 1952,
на састанку Комисије за питања религије и цркве при ЦК КПС, ко-
јом је руководио Слободан Пенезић Крцун усвојен је закључак да
„треба ићи на разбијање богословија и онемогућавање оспособља-
вања кадрова за богословије“ .30 И овде је кључну улогу играла слу-
жба безбедности .31 Ученицима који су похађали школе за свеште-
нике пружане су повољне могућности за прелазак у општеобразов-
не школе – гимназије, а негде су постојали и посебни фондови за
њихово стипендирање .32 У периоду од 1945 . до 1965, црквене школе
завршило је 1 .500 богослова, а рукоположено је само нешто мало
више од трећине (593, од чега 150 без квалификација) .33 Државни
органи били су задовољни резултатима свог рада мада је било и
упозорења да овакве активности дугорочно могу да донесу и нега-
тиван исход јер се од верских школа и свештеничког позива одваја-
ју они „који нису у великој мери опхрвани верском и клерикалном
дисциплином“, а „остају клерикално дисциплинованији и верски
затуцанији“ .34
Прве најаве о издвајању Богословског факултета из састава Бе-
оградског универзитета дошле су већ 1946 . године, али су потом од-
29 АЈ, СКВП, 144–62–488 .
30 АС, ЦК СКС, Комисија за питања религије, ф–1 .
31 АС, БИА, 51, Клер . Опширније у: За�исници са се�ница Комисије за верска
�и�ања, 13–75 .
32 После рата СПЦ у НР БиХ није добила ниједног новог завршеног богосло-
ва до половине педесетих година . Тада се из НР БиХ школовало у другим републи-

кама 64 богослова . АЈ, СКВП, 144–137–742–752 .
33 АЈ, СИВ (Савезно извршно веће), 130–783–1259; Архив Министарства за
иностране послове (АМИП) . Политичка архива, Југославија, 57/4, 443–553; АЈ, СКВП,
144–84–601 .
34 АЈ, СКВП, 144–23–293 .
ложене .35 Факултет је дефинитивно, 30 . јуна 1952, одвојен из састава

Београдског универзитета, и прешао је под црквену управу .36 Од из-
двајања ПБФ-а из састава Универзитета до краја школске 1979/80 . на
њему је дипломирало свега 306 студената .37
Верски празници били су забрањени од 1946, а деца су одвра-
ћана од часова веронауке чак и у црквеним просторијама . Држава је
имала монопол над свим изворима информација и могућност да вр-
ши широку антирелигиозну пропаганду . Контакти са иностран-
ством били су строго контролисани, као и помоћ која је стизала .
Власт је ипак највише бринула о потенцијалном утицају религије на
националне мањине, просветне раднике, омладину,38 чланове Пар-
тије и њихове породице . На седници Политбироа ЦК КП Србије, 8 .
јануара 1947, донецена је одлука да се окружним комитетима упути
писмо са директивом члановима Партије да не смеју славити Бо-
жић, славе, венчавати се у цркви, крстити децу, и слично .39 Прити-
сак ће попустити тек крајем шездесетих година .
35 АС, ЦК СКС, Политбиро, к-1; АС, ЗКВП НРС, Г-21, ф-6; Radmila Radić, „Iz-
dvajanje Bogoslovskog fakulteta iz okvira Beogradskog univerziteta“ . U: Ideje i pokreti na

Beogradskom univerzitetu od osnivanja do danas, ur . O . Pejanović ((Beograd: Centar za marksi-
zam Univerziteta, 1989), 255–263; Предраг Пузовић, „Издвајање (укидање) Богословског
факултета из састава Београдског Универзитета“, Каленић, XXI, 6 (1999): 2–9; Исти,
„Православни Богословски факултет 1945–1952: Од државне до црквене институци-
је“, Бо�ословље, LXV, 1 (2006): 145–169; Драгомир Бонџић, „Православни богословски
факултет Српске православне цркве 1952-1960“, Ср�ска �еоло�ија у �ва�есе�ом веку: ис-
�раживачки �роблеми и резул�а�и: зборник ра�ова научно� ску�а, 7 (2010): 79-92 .
36 АЈ, СКВП, 144–6–119: Весник, 86, 1952, 3 .
37 Miloš Nemanjić, „Sveštenici srpske pravoslavne crkve u XX veku - školovanje i
poziv“, Religiјa - crkva - naciјa, Vreme posle rata (Niš: JUNIR, 1996), 246–255 .
38 Организациони секретаријат ЦК КПС констатовао је јуна месеца 1952 . да су
наставници и професори неспремно ушли у борбу против религије и мистицизма .

Многи наставници нису били рашчистили са религијом и верским обичајима, а
међу њима је било и чланова Партије . Већина их је сматрала да ће религиозна осе-
ћања код деце са годинама ишчезнути и да не треба ништа предузимати у вези то-
га . АС, ЦК СКС, Организационо инструкторско одељење, к–1 .
39 АС, ЦК СКС, Политбиро, к–1 .
28 СЕЋАЊА
У низу спорних питања између државних органа и СПЦ, три

су се издвајала и била присутна, мање или више, током целе друге
половине 20 . века . Прво, инсистирање да СПЦ призна деловање др-
жавно спонзорисаног свештеничког удружења чији је циљ био отва-
рање канала „за конструктивну сарадњу“ са државним органима и
истовремено стварање опозиције према епископату унутар СПЦ
или „разбијање јединства и монолитности СПЦ“ . Кључну улогу у на-
стајању и активностима удружења свештеника играла је УДБ-а . Је-
дан од партијских кадрова Срећко Милошевић рекао је, марта 1961,
на једној од седница републичке Комисије за верска питања: „Што
се тиче свештеничког удружења, у њега су свештеници углавном
ушли ради својих личних интереса, а ми смо га створили из поли-
тичких разлога .“40 У периоду од 1946 . до 1953, формирана су удруже-
ња свештеника скоро свих вероисповести на територији ФНРЈ .41
40 Удружења су створена као „база за окупљање свештенства на линији сарад-
ње са народним властима, али са аспекта УДБ-е она су представљала „најсавршени-

ји облик обраде“ јер су омогућавала да се у њима стварају упоришта која ће се бори-
ти против епископата . „УДБ-а је била једини носилац борбе за стварање удружења,
служећи се разним формама обавештајног и другог рада . Стварајући удружења
УДБ-а је полазила од постојећих сарадника, продубљујући и проширујући ову са-
радњу на нова лица . Наши органи обављали су низ разговора, припремали низ са-
станака, дискусија, реферата и резолуција, а све са циљем да се окупи здраво и по-
зитивно језгро од кога би се формирали иницијативни одбори, који су затим по-
кретали питање оснивања удружења, предузимајући и друге мјере у овом циљу .
УДБ је предузимала разне мјере, као што је врбовање свештеника и учлањивање у
удружења . Негде је за то била услов патриотска савијест, код неких свештеника
компромитујући материјал, а негде су се користиле и личне и пријатељске везе,
итд .“ Вршен је и читав низ административних мера са циљем да се изврши прити-
сак на „колебљиве“ свештенике . После формирања удружења настао је проблем ка-
кав треба да буде садржај рада толиког броја свештеника, обзиром да је део свеште-
ника пришао из „шпекулантских разлога“, део под притиском“, а део јер је у удру-
жењима видео „могућност јачања вјерског рада и утицаја на масе .“ АС, БИА, 51,
Клер; Опширније у: Радмила Радић, Држава и верске заје�нице 1945–1970, I–II (Бео-
град: ИНИС, 2005): I/299–335; За�исници са се�ница Комисије за верска �и�ања, 13–75 .
41 Опширније у: За�исници са се�ница Комисије за верска �и�ања, 13–75 .
Друго, комунистички режим стратешки је радио на креирању

националних цркава, у намери да ојача осећај за национални иден-
титет, а случај са Македонском православном црквом свакако је нај-
очигледнији пример .42 Решавање питања цркве у Македонији по-
кренуто је још током Другог светског рата, да би марта 1945 . били
формулисани захтеви за оснивање самосталне православне цркве .
Извесно попуштање СПЦ и пристанак на одређени степен аутоно-
мије крајем педесетих година није донео резултате, и у Охриду је,
1967, проглашена аутокефалност МПЦ, што СПЦ није признала, ка-
да је настао и до данас отворен раскол .
Трећи проблем односио се на епископе СПЦ у дијаспори . Вла-
да ФНРЈ тражила је већ током 1946 . да митрополит Јосиф Цвијовић,
који је замењивао одсутног патријарха, екскомуницира епископа
америчко-канадског Дионисија Миливојевића због његових „про-
четничких“ и „антинародних“ активности .43 Помно су праћене ак-
тивности српске дијаспоре и посебно српске „непријатељске“ еми-
грације, која је била везана за епархије СПЦ у иностранству . До овог
раскола (изазваног политичким, а не верским разлозима као и у
претходном случају) дошло је 1963–1964 . Раскол није довео само до
подела у црквеним редовима, већ и до подела међу емиграцијом,
чиме је знатно олакшана могућност контроле над њеним делатно-
стима . У годинама које су уследиле, формирана је Слободна српска
православна црква, која је деловала независно од СПЦ, све до 1991–
1992, када је дошло до помирења . Формално, као део идеолошког
конструкта у решавању националног питања у Југославији, а нефор-
мално – као облик додатног притиска на СПЦ, отваран је, повреме-
42 Victor Roudometof . Church, State, and Political Culture in Orthodox Christianity, Ox-
ford Research Encyclopedia, Politics (oxfordre.com/politics). (c) Oxford University Press USA,
2019, Online Publication Date: Feb 2019 DOI: 10 .1093/acrefore/9780190228637 .013 .743
43 The National Archives, Public Record Office, Foreign Office (NA, PRO, FO) 371/59501 .
30 СЕЋАЊА
но, и проблем аутокефалности цркве у Црној Гори, покренут први

пут 1945, и обновљен крајем осамдесетих година .
Од шездесетих година, с економском и политичком либерали-
зацијом социјалистичког друштва, постепено попушта политички
притисак на верске заједнице . До тада је процес атеизације, започет
после рата, почео да показује резултате, посебно на „традиционално
православним подручјима“, како тврде социолози религије . Еписко-
пи СПЦ су се у својим извештајима током шездесетих и почетком
седамдесетих година, жалили на недостатак свештеничког кадра,
напуштање свештеничког позива,44 недисциплину свештенства и њи-
хово недовољно образовање . Они су писали о слабој посети црква-
ма, непозивању свештеника у домове верника и слабљењу вере код
народа .45 Број православних свештеника константно је опадао по-
сле рата, и није пратио раст становништва . На простору НР Србије,
1949, свештеници и монаси заједно су чинили свега 0,032 одсто ста-
новништва а један свештеник долазио је на 4 .100 верника, тј . на хи-
љаду верника 0,24 свештеника .46 На заседању Сабора, 1963, конста-
44 Појава „скидања мантија“ била је у разним деловима земље . Посебно је за-
нимљив случај једног свештеника из околине Лесковца који је после рата „скинуо
мантију“ и „отворено раскринкавао религију пред народом“, говорио да Бог не по-
стоји и да свештеници то причају да би могли да „пљачкају народ“ . После неког вре-
мена, тај исти свештеник је због „сиромашног стања“ поново обукао мантију и вра-
тио се у цркву . (АС, „Свештенство . I Историјат архијерејског намесништва у Ле-
сковцу“, БИА, 51, Клер) . Ратко Јелић, секретар Удружења православног свештенства
ФНРЈ писао је у извештају Државној комисији за верске послове, 18 . 7 . 1949 . године:
„На терену се примећује, по удружење и лоша појава . Поједини свештеници – и то
активнији и политички исправни – напуштају свештеничку службу и прелазе у др-
жавну, раскидајући потпуно везу са црквом и свештеничком службом . . . Стварно -
боље је што мање попова – али би било боље у том случају, кад би реакционарни по-
пови напуштали свештеничку службу, а овако, данас док још водимо борбу, ми сла-
бимо наш фронт“ . АЈ, СКВП, 144–3–56 .
45 Радмила Радић, „Верски живот у Југославији према извештајима епископа
Српске православне цркве за 1953 . и 1972 . годину“, Токови ис�орије, 1 (2014): 11–51 .
46 Radić, Verom protiv vere, 116 .
товано је да је у СПЦ однос свештеника и верника био чак 1:8 .000 на

простору целе земље .47 Према анализама из 1963 . године, СПЦ има-
ла је велики број упражњених парохија (835), у неким епархијама и
више од 50 одсто . СПЦ је у периоду од 1945 . до 1965 . добијала просеч-
но годишње свега 39 нова свештеника . Просек старости свештеника
био је изнад педесет пет година, висок постотак свештеника одла-
зио је у пензију, умирао или трајно напуштао свештеничку службу .48
Од половине шездесетих година, СПЦ је почела неприметно,
али постепено, да се опоравља . Избијање сукоба око МПЦ, али и мно-
ги други проблеми у односима са државом наредних година, показа-
ли су да СПЦ није у потпуности кооптирана . Она је била финансијски
још увек зависна и недовољно утицајна, али и свесна својих слабо-
сти . Црква је представљала и изазов за државну политику, пре свега
негирањем чињенице да постоји само један ексклузивни представ-
ник политичких интереса народних маса . СПЦ је почела да посве-
ћује све више пажње верским скуповима и манифестацијама и из-
градњи храмова . Повећао се број крштења, венчања и погреба оба-
вљаних у цркви, а прославе верских празника излазе у јавни про-
стор . Патријарх Герман и епископат СПЦ све енергичније тражили
су дозволе за изградњу храмова . Посебно су инсистирали на изград-
њи храма Св . Саве у Београду . За двадесет година од проблема веза-
них за опстанак цркве у идеолошки непријатељском окружењу,
прешло се на проблеме везане за суживот . Мада је ометања верске
наставе и светосавских прослава и даље постојало, ново акутно пи-
тање била је заштита манастирске и црквене имовине на Косову .49
47 АЈ, СКВП, Заседање Архијерејског Сабора СПЦ 1963, 144–66–523 .
48 АЈ, СИВ, 130–783–1259; Архив МИП, Политичка архива, Југославија, 57/4, бр .
443–553; АЈ, СКВП, 144–84–601 .

49 АС, ЗКВП, Аналитички преглед верске штампе и други материјали, 1975,
Г–21, ф–143 .
32 СЕЋАЊА
Током шездесетих, служба безбедности постепено је напусти-

ла директну употребу репресије, и надзор и праћење усвојила као
начин рада . Надзор је био усмерен више на прикупљање података, а
мање на директно кажњавање појединаца . Истицана је нужност ре-
довних контаката верских комисија са „друговима из унутрашњих
послова који раде на овим проблемима“, и наглашавана потреба ме-
ђусобне размене информација и материјала . Ипак, Коста Гуцуња,
председник Комисије за верска питања ПИВ АПВ, са извесном до-
зом жаљења рекао је 1968, како се после IV пленума УДБ-а више не
бави пословима везаним за верске заједнице, „тако да комисије сада
имају више муке и послова“ .50
СПЦ се у првих тридесетак година после рата врло опрезно чу-
вала сваког прилагођавања и осавремењивања у било којој сфери
црквеног живота . Дискриминација практиковања вере довела је до
редукције активних припадника цркве на ниже социјалне слојеве
што је можда био један од разлога за општи пораст конзервативи-
зма и одбојност према реформама . Неопходност концентрисања на
одбрану није дозвољавала СПЦ да обрати већу пажњу на унутрашње
промене .
Са продубљивањем опште кризе у југословенском друштву то-
ком седамдесетих и осамдесетих година, полако се враћало повере-
ње у религију и Цркву . Покушаји да се ово спречи таласом идеоло-
шких напада, повратком конзервативних партијских кадрова на
сцену и учвршћивањем партијске дисциплине – нису донели резул-
тате . Током седамдесетих година, надзор и контрола службе безбед-
ности биће поново подигнути на виши степен услед „наглог пора-
ста активности верских заједница .“ СПЦ је прихватила шансу за
сопствену ревитализацију, мада, чини се да за тако нешто није била
50 За�исници са се�ница Комисије за верска �и�ања, 525 .
сасвим спремна . Она је истицала континуитет са напуштеним сим-

болима и вредностима, а са пропадањем социјалистичког система и
идеологије наступио је процес рехабилитације прошлости, самим
тим – и цркве и религије .51 Цркве су почеле да се пуне за време ве-
ликих празника, посебно у градским срединама . То је створило мо-
гућност да се, од бриге хоће ли православље преживети у секулари-
зованом свету и уопште се одржати, пређе на интензивнију рели-
гијску обнову па се с временом почело размишљати и о рестаураци-
ји оне позиције коју је СПЦ некад имала .
Први, унутрашњи знаци промене свести о сопственој важно-
сти осетили су се померањем тежишта од традиционалних неспо-
разума са властима око изградње и реновирања храмова, ка распра-
вама о сукобу „православља са увезеним материјализмом“ и све уче-
сталијим гласовима о „трагичном положају српског народа у Југо-
славији“ .52 Почетком осамдесетих година, унутар СПЦ ступа на сце-
ну група млађих теолога који траже већу активност и присутност
цркве у друштву . Цркви се приближава један део културне, а потом
и политичке опозиције . „Збијање српских редова или хомогениза-
ција“, промена Устава Србије, којим су матици поново прикључене
покрајине, прослава шестстоогодишњице Боја на Косову, означени
су у круговима СПЦ као „најзначајнији догађаји у новијој историји
српског народа“ . Представници српског политичког естаблишмен-
та с почетка осамдесетих, нескривено флертују са представницима
цркве, и то ће бити зачетак блиских односа који ће се доласком нове
гарнитуре, на челу са Слободаном Милошевићем, само продубити .
У предлозима „српског национално-црквеног програма“ објављива-
51 Mirko Blagojević, „Vezanost ljudi za religiju i crkvu na pravoslavno homogenim
prostorima“ . U Religija – rat – mir, priredio D . Đorđević (Niš: JUNIR, 1994), 207–230 .
52 „Povratak bogova“, specijalno izdanje lista Duga, april 1986 .
34 СЕЋАЊА
ним у црквеној штампи, навођени су основни захтеви које ће СПЦ

постављати наредних година, али и онај да држава Србија свим за-
конским средствима штити права и слободе, као и духовни инте-
гритет српског народа на читавом југословенском простору . Од зах-
тева које је СПЦ постављала мало тога је било испуњено . Патријарх
Герман, који је на челу цркве провео више од тридесет година
(1958‒1990; +1991), успео је да добије дозволу за наставак градње хра-
ма Св . Саве (1984), сазидана је нова зграда Богословског факултета у
Београду, Удружење свештеника престало је са радом (1990), и јавне
прославе Божића и Ускрса почеле су да се одржавају од почетка де-
ведесетих година . Покушај усвајања Закона о враћању имовине вер-
ским заједницама из 1991 . није успео . Незадовољство неиспуњава-
њем захтева, као и додатно заоштравања односа између СПЦ и по-
литичке елите у Србији током ратних сукоба у првој половини деве-
десетих, у вези са потписивањем мировних споразума, касније ће се
само продубљивати . Мада је до десекуларизације друштва у Србији
дошло већ у оквирима социјалистичке Југославије, до све примет-
није ревитализације религије долази тек после 5 . октобра 2000, па-
ралелно са демократизацијом друштва . Религија излази из сфере
приватности и заузима све значајнију позицију у јавности, а од
2006, Законом о црквама и верским заједницама мења се правни
положај и статус верских заједница .
Проф. др Растко Јовић
Православни богословски факултет, Универзитет у Београду
СВЕДОЧАНСТВО ПРИВАТНОГ И
ЈАВНОГ У ВРЕМЕНУ СОЦИЈАЛИЗМА
„Дани �еку с�оро,

Ниче�а ново� нема
Данас је ис�о к’о и јуче
Су�ра се ис�о с�рема“
Гаврило Принцип
ПРИВАТНО О СОЦИЈАЛИЗМУ
Само неколико дана после смрти Јосипа Броза Тита, у мају 1980 . го-
дине, мој отац је приведен, испитиван, а затим суђен и осуђен . Ње-
гова активна служба православног свештеника у Обудовцу (СР БиХ),
прекинута је тог маја, позивом на војну вежбу . Уместо одласка на
поменуту вежбу, он је одведен, заправо, у СУП на испитивање, а ка-
сније и ухапшен . Пребациван од једне зграде СУП-а до друге, из јед-
ног града у други, оставио је иза себе двоје мале деце и жену без
прихода . У тако тешкој ситуацији, милиција му нуди сарадњу, тј . да
потпише признање које су му већ унапред саставили; да призна да је
радио против братства и јединства, као и да сарађује у одбрани со-
цијалистичког поретка .
Њему, као младом човеку, није било нимало лако . Имао је тек
26 година, и породицу (супруга и двоје деце, од 21 и 4 месеца), о којој
је морао бринути, а претило му се казном робије од шест година .
Поред психолошког мрцварења кроз испитивање, одлучује да не
36 СЕЋАЊА
потпише никакво признање . Судило му се за једно писмо, које је на-

водно упућено општинском комитету Савеза Комуниста у Лопара-
ма (СР БиХ) . Потписник писма био је, наводно, „Српски народни
покрет сјеверноисточне Босне .“53 Убрзо га, током испитивања, и са-
ми милиционери обавештавају да се кроз проверу рукописа дошло
до сазнања да инкриминишуће писмо ипак није писао мој отац .
Међутим, тада одлучују да доказ што он није писао писмо, не буде
ослобађајуће природе, него напротив, додатно оптужујуће за њега .
Оптужница више не гласи да је свештеник писао писмо, већ да је
диктирао и био главни инспиратор истог .
На суђењу у Тузли, поред много лажних сведока, суд ипак од-
лучује да га осуди на шест година затворске казне, на основу члана
133 кривичног законика СФРЈ . Казна ће касније бити смањена на пет
година, а поводом Дана Републике (29 . новембра), ослобођен је 28 .
11 . 1984 . године .54 После одслужења затворске казне у КПД Зеница,
вратио се у место у којем је и ухапшен, остајући парохијски свеште-
ник све до 1987 . године . После много притисака и претњи, одлучује
да се одсели из тадашње СР БиХ, и прелази на парохију у САП Војво-
дину, почетком августа 1987 . године .
Када је мој отац ухапшен, имао сам 21 месец, а када се вратио
са робије, пуних шест година . Ни приликом наше селидбе, нисам
разумео шта се све догађа и зашто . Па ипак, остало ми је у сећању, да
су ми приликом једне посете у затвору забранили да загрлим оца, тј .
да нас је милиционер пендреком раздвојио и рекао да је забрањено .
Остало ми је у сећању да сам плакао, а да је отац из протеста преки-
нуо посету . Касније, када смо се селили, нисам разумео зашто то ра-
димо . Проћи ће много година, па ћу сазнати да је врхунац претњи
53 Саво Б . Јовић, „Анђели звериње куће“, Београд: Православна реч, 2012, стр . 30 .
54 Више о хапшењу: Саво Б . Јовић, „Анђели звериње куће“, Београд, Право-
славна реч, 2012 .
С В Е Д О Ч А Н С Т В О П Р И В АТ Н О Г И Ј А В Н О Г У В Р Е М Е Н У С О Ц И Ј А Л И З М А 37
мом оцу био план да се на мом путу ка школи један камион закуца
„случајно“ у мене, у септембру 1987, и тиме га приморају да напусти
место, као „државни непријатељ .“
МУЧЕНИШТВО
У односу на социјалистички поредак, друштвена осуда данас се на-

ставља, само уз нова и савременија средства . Комунисти су, свесно
или несвесно, стварали мученике и светитеље, којима су пунили цр-
квене календаре . Несреће породица и људи који су страдали ком-
пензоване су, макар делимично, кроз неки вид друштвене сатис-
факције које са собом носи ореол мучеништва . Управо је то и био
модел борбе Цркве са социјализмом . Прогон и страдања Она је пре-
такала у нова имена светитеља, показујући вечну победу мученика
над извршиоцима . Данас је тешко бити мученик, а још теже бити
светитељ . Прогони се врше кроз медије, а оптужбе су толико разно-
лике, понекад и нестварне . Међутим, после провлачења кроз медиј-
ско блато, човек нема жељу да се брани, а још мање има „шансу“ да
постане мученик . Чешћи избор је да пожелите да не постојите, да вас
нема . У томе је победа данашњих нових режима, који су укинули
могућност на разликовање добра и зла . У мору оптужби и медијских
хајки, остајете само још један човек који лежи у живом блату, оном
које гута све снажније, док се ти све више трудиш да из њега изађеш .
Ово није апологија социјализма, али јесте олакшавајуће за ме-
не, лично . Уколико сам до јуче био љут или киван на оца који није
био ту за мене, у мојим формативним годинама, толико данас све то
схватам много боље, и разумем његову храброст, тј . жељу да свој
траг остави много дубље и јасније, не само за мене лично, него и
многе друге људе .
38 СЕЋАЊА
БИТИ СВЕШТЕНИК
У већем делу свог живота током 20 . века, Православна Црква на нашим

просторима била је, током своје историје, дуго забринута за егзистен-
цијално преживљавање . Губици у свештенству постали су готово
ненадокнадиви у времену Другог светског рата55, и периоду реалног
социјализма .56 После Другог светског рата, један свештеник је бри-
нуо о 4 .100 људи, а већ 1963 . тај број се удвостручава .57
Повлачење Цркве у �рива�ну сферу јесте и био смисао њеног
прогона, од 1945 . до 1989, који се испољио у виду одузимања приви-
легија, али и укидања свих модалитета јавног учествовања у животу
друштва . То се, пре свега, може видети кроз укидање верске наставе
у систему образовања, избацивање Богословског факултета са Уни-
верзитета, затварање богословија, али и одузимање имовине . Спро-
веденим репресивним мерама које су је ставиле на маргину дру-
штва, Црква је у социјалистичкој Југославији препуштена живо�аре-
њу, али, још битније – подвргнута строгој контроли режима .58 Како
је социјалистичка држава била одговорна за тоталитет друштвених
активности, социјално деловање Цркве било је скоро потпуно огра-
ничено, неодобрено, а у крајњој линији и санкционисано . У таквом
безизлазу, једино што јој је преостало било је да се окрене свом уну-
трашњем животу .
У времену социјализма, као и многим другим периодима жи-
вота Цркве на овим просторима, држава се непрестано мешала у
55 С�оменица �равославних свеш�еника 1941–1945, Београд, 1960 .
56 Саво Б . Јовић, У�амничена црква: с�ра�ање свеш�енс�ва Ср�ске Православне
Цркве о� 1945–1985, Београд, Православна реч, 2012 .
57 Драган Шљивић, „Православље и политика у Србији“ . У: Црква у �лурали-
с�ичком �руш�ву, приредили Јелена Јабланов Максимовић и Андријана Крстић, Бе-

оград, Фондација Конрад Аденауер и Хришћански културни центар, 2009, стр . 79 .
58 Радмила Радић, Држава и верске заје�нице 1945–1970, I-II, Београд, ИНИС, 2002 .
Њен живот . Социјализам је можда најупечатљивије то показао, јер

је журио у обрачун са Њом . Свештенство је било под снажном кон-
тролом државе, која је своју контролу вршила и кроз Свеш�еничка
у�ружења . Држава, такође, није признавала богословије као средње
школе, а сâм систем у богословији подразумевао је петогодишњи
циклус образовања . После четврте године богословије, ђак ове школе
одлазио је на одслужење војног рока . Врбовање за сарадњу почиња-
ло је управо ту, а завршавало се повратком у пети разред богослови-
је . Смисао свега овога било је неутрализовање Цркве као друштвене
институције од било ког значаја, сем денунцирања непријатеља .
СПУТАНА НЕСПУТАНОСТ
Турбулентна времена крајем осамдесетих година прошлог века за-

текла су Цркву неспремну за иступање у јавни простор, јер су се до-
гађаји од великог значаја за савремене токове смењивали пребрзо –
од пада Берлинског зида, до распада СССР-а и урушавања политич-
ких система на том простору . Био је то шок и за оне који су у томе
учествовали, а још више за свет који је све то посматрао . После го-
дина ућуткивања и неучествовања у јавном животу, Црква није била
спремна за улазак у јавни простор, а посебно не за ратове и сукобе
који су се десили на простору СФРЈ, одмах по успостављању „слобо-
де“ . Динамика догађаја која је затекла СПЦ неспремну за оно што је
надолазило, довела је до тога да њено деловање у јавној сфери делује
неплански, без стратегије59 и неопходних стручних кадрова унутар
својих редова, али и без помоћи и ангажмана људи од струке који су
били изван Цркве .
59 Milorad Tomanić, Srpska crkva u ratu i ratovi u njoj, Beograd, Medijska knjižara
Krug, 2001 .
40 СЕЋАЊА
Чини се да су баш последње две деценије 21 . века пружиле при-

лику Цркви да се интегрише у токове јавног деловања, али сада са
јасним и профилисаним ставом . Кроз појачан одзив на упис у бого-
словије и на факултете, број свештенства и кандидата је у овом пе-
риоду потпуно обновљен . Увођењем веронауке у основне и средње
школе задобијен је значајан део јавног простора у образовном си-
стему, где је Црква позвана да сведочи своју мисију и значај . Сведо-
ци смо пак да, после 19 година, нити је решен статус вероучитеља у
школама, нити је решен статус самог предмета . Данас говоримо о
десекуларизацији60 света, где се религиозност више не потврђује са-
мо кроз припадање конкретним заједницама, него и кроз нове фор-
ме . Поједини аутори сматрају да не можемо говорити о десекулари-
зацији већ пре о верској обнови, као после пада комунизма .61 Враћа-
ње религиозности само говори о глади човека за светим, међутим,
начин повратка вери, који најчешће није кроз Цркву, као институ-
цију, ствара различита могућа испољавања . У овој новонасталој си-
туацији, и самој Цркви постаје изазов да се као институција покаже
кроз освајање слободе у јавном простору, као и колико је спремна за
одговорност коју та слобода захтева .62
60 The Desecularization of the World: Resurgent Religion and World Politics, ed . Peter L .
Berger, Grand Rapids, William B . Eerdmans, 1999 .

61 Сергеј Флере, „Могућности социологије у предвиђању судбине хришћан-
ства“ . У: Хришћанс�во у 21. веку, приредили Драгољуб Б . Ђорђевић, Предраг Стајић и

Драган Тодоровић, Нови Сад, Лесковац, Ниш, Прометеј, Лесковачки културни цен-
тар и ЈУНИР, 2014, стр . 111 .
62 Занимљиво је погледати истраживања о религиозности у Србији која
доста говоре: Рели�иознос� у Србији 2010: Ис�раживање рели�иознос�и �рађана Србије

и њихово� с�ава �рема �роцесу евро�ских ин�е�рација, Београд, Фондација Конрад
Аденауер, Хришћански културни центар, Centre for European Studies, 2011, стр .
201–253; [Post]sekularni obrt: religijske, moralne i društveno-političke vrednosti studenata u
Srbiji, prirеdili Mirko Blagojević, Jelena Jablanov Maksimović i Tijana Bajović, Beograd,
Centre for European Studies, Konrad Adenauer Stiftung, Institut za filozofiju i društve-
nu teoriju, 2013 .
Затварање Цркве унутар себе, Њено свођење на субјекат који

служи држави и денунцира противнике система, захтевало је одре-
ђени покушај Цркве да се покаже важном и битном . Један пример
овога јесте управо и е�но-�еоло�ија која се показивала као одбрана
људске самосвести . На суђењу мом оцу, као православном свеште-
нику, једно од првих питања судије било је, одакле њему право да
каже како је ћирилица на било који начин неравноправно писмо у
СФРЈ .63 Одговор је био једноставан: он је позвао судију да заједно
пробају, било где у Тузли (где је суд заседао), да нађу и купе макар
једну ћириличну писаћу машину . Судија (председник судског већа
била је Милена Нинковић), наравно није одговорио на овај позив,
јер не само што то није било предвиђено и могуће, него је судија би-
ла свесна да такву машину не може набавити . Питање ћириличне
писаће машине само је парадигма немогућности да се идентитет
народа не може изразити, јер су у Југославији неки национализми
били позитивни, а неки негативни .
Истовремено, народни обичаји често су изгледали више као
пагански, а мање хришћански – не у свом постанку, већ у својој не-
могућности да буду тумачени по хришћанском кључу, а услед недо-
статка свештенства које би то могло појаснити . Обичаји су, стога,
попримали обрис нечега против чега се Црква дуго борила . Међутим,
контексти су се променили . Дуго ропство под Турцима, феудализам,
ауторитарни систем комунизма и касније ауторитарне владе нису
омогућиле миран прелазак на демократско уређење . Све ово изазва-
ло је неповерење, са којим Црква и данас гледа на савремени свет .64
У времену комунизма, кроз националну (етно-теологија) теологију
Црква је покушала да се покаже значајном у друштву, говорећи о не-
63 Саво Б . Јовић, Анђели звериње куће, Београд, Православна реч, 2012, стр . 65–66 .
64 Радован Биговић, Црква и �руш�во, Београд: Хиландарски фонд при Бого-
словском факултету, 2000, стр . 261–262 .
42 СЕЋАЊА
чему што је било готово забрањено . Борба за изражавање нацио-

налног идентитета, посебно српског, могло се у СФРЈ изједначити са
борбом за људска права и слободе . Национална теологија била је
авангардна појава у интернационалистичком друштву којем се те-
жило у СФРЈ, јер је захтевала више демократије и слобода . Право на
национални идентитет био је истовремено и позив да се одбрани
лична слобода појединца и да се прекину политичка хапшења због
вербалног деликта .65 На парадоксалан начин, борба за национално,
била је борба за основна људска права у времену диктатуре .
ПРИЧА ЗА КРАЈ
Проблем комунизма био је у томе, што је парадоксално радио за Цр-

кву . Својом бруталношћу он је, заправо, за Њу стварао светитеље и
мученике . Тиме је јасно одржавано етичко разликовање између до-
бра и зла, границе су биле јасне . У данашњем свету политичке ко-
ректности, пак, нема мученика . Људи се провлаче кроз прљавшти-
ну медија, толико снажно, да некада пожелите да егзистенцијално
не постојите . Истовремено, дигитално памћење не дозвољава забо-
рав, а тиме и све теже доводи до опроштаја и могућег помирења у
друштву . Изјаве појединаца понављају се и осуђују чак и после 30 го-
дина, иако се аутор јавно одрекао исте .
Живот јесте једна велика игра, тако су и готово сви они који су
прогонили и судили мог оца, али и хиљаде других људи, штитећи
социјалистички поредак, у току грађанског рата у БиХ (1992), поста-
ли „велики“ Срби и патриоте који бране државу од „злих“ комуниста
65 Растко Јовић, „Хришћанска култура субверзивности“ . У: Рели�ијска кул�ура,
приредио Драгољуб Б . Ђорђевић, Лесковац, Лесковачки културни центар, 2015, стр .

132–156 .
и национализама оних других: национализама који су, опет, про-

дукт „злог“ комунизма са којим они, наравно, немају никакве везе .
Чини се тако да су грађански ратови били ратови унутар једне и ис-
те располућене свести, свести истих људи . Они су осамдесетих го-
дина ратовали против непријатеља социјализма, а током деведесе-
тих – против бивших пријатеља социјализма кроз вихоре прошло-
сти . Сада исти настављају неке нове ратове – који се из њихове све-
сти претачу у опасне и острашћене друштвене ломове .
Боривој Ердељан
Новинар
ПОКУШАЈИ ДА СЕ ЦРКВА „ЗАТВОРИ“

У ПОРТУ
Kада сам добио позив да говорим на скупу „Црква под комунизмом,

чега се сећамо“, на чему се захваљујем, пало ми је на памет, шта је
Бранко Ћопић написао у књизи о Николетини Бурсаћу: мајка упозо-
рава сина: „Еј, човече, помисли на Бога“, а он на то одговора да „од
јуче нема Бога“ . Рече: „То нам је саопштио партијски секретар .“
У прво време октобарског комунистичког ослобођења 1944, у
Београду је у животима, не само верника, него и свих грађана, а и у
читавој земљи, неретко владала „забуна у понашању“, пре него што
је успостављена „идеолошка чврстина“ у походу против религије као
„опијума за масе“ и „остатка назадног мишљења“ .
Још је, ако се добро сећам, уочи Божића 1945, Јосип Броз Тито
пред стројем партизана, на Бањици, учествовао у доношењу бадња-
ка, што је било супротно ономе чему су његови борци и партијски
припадници били подучавани (Николетинин комесар упућивао је
да „од јуче нема Бога“) .
Чини се да је идеја водиља (и потреба) новог режима комуни-
стичке идеологије, по ономе што се догађало у градовима, а нарочи-
то у Београду, било својеврсно затирање грађанске класе, да се нека-
ко десеткује психичким, па и физичким притиском (на пример,
чистке угледних универзитетских професора или слање матураната
и студената на голготу Сремског фронта) . У градовима су становни-
ци новом терминологијом бивали разврставани у „реакционаре“
(довољан разлог могао је да буде обележавање крсне славе), док су у
П О К У Ш А Ј И Д А С Е Ц Р К В А „ З АТ В О Р И “ У П О Р Т У 45
сеоским срединама били жигосани „кулаци“, насупрот „радницима,

сељацима и напредној интелигенцији“ .
Госпођа Радић рекла је у више детаља како се све то кретало .
Некада је било и неочекиваних догађаја . Подсетио бих на нека . Ре-
цимо, када се 14 . новембра 1946, патријарх Гаврило Дожић вратио у
Београд из Прага, као последњег места где је боравио по ослобађању
из концентрационог логора, са аеродрома је дошао у Вазнесењску
цркву, и после кратког дочека, кренула је литија . Први пут после ра-
та, а и након тога још дуги низ година, па и деценија, литија није
прошла улицама Београда . Литија је ишла од Гепратове улице, кроз
улицу краљице Наталије (тада већ Народног фронта), преко Зеленог
венца и Варош капије до Саборне цркве, где је патријарх поново
свечано дочекан . Морам да поменем и детаљ, сигурно најмање ва-
жан, да сам тада, као десетогодишњак, придржавао плашт патри-
јарха Гаврила Дожића .
Наравно да је режим знао да не може да прогна Цркву коме-
сарским објавама, али је покушавао и деценијама да је „затвори“ у
порту .
Мој отац Милош био је, до краја живота, професор Богослов-
ског факултета у Београду, предавао је Стари завет, хебрејски језик,
библијску археологију, једно време и црквено појање . Мислим да је
вредно и значајно да се помене и судбина Богословског факултета у
Београду, једног од најстаријих, који је 1952 . био избачен, изопштен
– не знам коју реч пригоднију треба употребити – из састава Уни-
верзитета, што је трајало све до 2004 . Професорима Богословског
факултета понуђено је да пређу на друге државне високе школе . Том
позиву су се, колико знам, одазвала само двојица професора, Душан
Глумац који је прешао на Филозофски факултет у Београду; други је
био Љубомир Дурковић-Јакшић који је отишао да ради у Народној
библиотеци Србије . Остали наставници остали су на факултету, во-
46 СЕЋАЊА
ђени личном одговорношћу према себи, научној мисији и Цркви .

Међутим, обично се превиђа и ређе помиње да је – пошто је то по-
стао факултет Српске православне цркве – СПЦ одлучила да сви
професори у одређеном року морају да приме свештенички чин,
иначе губе своје радно место . Дотле, од оснивања факултета, настав-
нички састав чинили су мирјани, свештеници и монаси, бирани ис-
кључиво по академским мерилима .
Пред овом дилемом налазио се не само мој отац, него и други
мирјани који су били у свом зрелом научном и животном добу .
Остали су на факултету и, ако могу тако да кажем, учинили и ту „жр-
тву“ . Један од њих рекао је: „Да сам то хтео, ја бих онда одмах после
студија примио монашки чин, и до сада бих можда био и патријарх,
а не да у педесетој години постајем ђакон“ . Пред тим „или-или“ –
прихватање чина или напуштање факултета – ако смем да још јед-
ном будем личан, мој отац је одлучио: постао је врло брзо и протођа-
кон . Kао и остали, имао је понуде са Универзитета, имао је понуде
да бира катедру . Он је то одбио .
У тим годинама Богословског факултета, нагло је опао број
студената; и то је годинама трајало, али је имало и своју изузетну
страну . Веома скучени услови у згради на почетку Улице краља Пе-
тра, где је тада била и школа и интернат (и менза), била је заједнич-
ка кућа, у којој су студенти делили судбину са својим професорима .
На часовима пре подне обраћали су им се са „господине професоре“,
а поподне „чика Милоше“ или „чика Благота“ . И ту се створила једна
веза која је, мислим, утемељила и обликовала многе касније нају-
гледније и најистакнутије теологе . Учитељи и ученици били су по-
везани на један готово антички начин .
Указао бих на још две ствари које су деловале понекад збуњују-
ће на јавност и на „преваспитани“ народ . Године 1973, ако не гре-
шим, први пут је објављена, у издању Патријаршије Српске право-
П О К У Ш А Ј И Д А С Е Ц Р К В А „ З АТ В О Р И “ У П О Р Т У 47
славне цркве, а у техничкој обради Радио телевизије Београд, гра-

мофонска плоча са снимком литургије Стевана Мокрањца . У то вре-
ме „социјалистичког развоја“ овако нешто било је готово незами-
сливо, с обзиром да црквени глас, нити једна нота нису могли да се
чују ван певнице, ван Цркве и ван порте . Плоча (хор Kолегиум музи-
кум, диригент Воја Илић, солисти тенор Живадин Ђорђевић, бас
Милош Ердељан), доштампавана је више пута, у великом тиражу .
Говорећи о томе чега се сећамо, поменуо бих и детаљ из нешто
скоријег времена, који говори о томе где је било место Цркве и пра-
вославља, посебно у медијима . Тек половином осамдестих година,
први пут у штампи у Београду, у листу „Политика“, на страници где
се пратио локални криминал, у наслову на један стубац у основном,
такозваном провинцијском, издању, појавио се део Божићне посла-
нице патријарха и СПЦ . Видевши вест агенције Танјуг из Москве, да
је руски патријарх упутио Божићну посланицу, мој колега, сад по-
којни Ристо Бајалски, и ја, предложили смо директору „Политике“ и
главном уреднику Жики Миновићу да можда може и код нас да се
објави посланица нашег патријарха . Одговорио нам је да може да се
пренесе двадесет редова из посланице са насловом на једном ступ-
цу, али да имамо пола сата да је набавимо . Успели смо јер је у близни
„Политике“ Црква Александра Невског; Момир Лечић, тада шеф ка-
бинета патријарха Германа, помогао нам је да дођемо до текста по-
сланице . У градском издању „Политике“, које се чита у Београду, по-
сланица је повећана у наслову на два стубца, али и даље је остала на
страни где су биле вести о крађама, тучама и убиствима .
Завршавам давном искреном исповешћу почившег пријатеља,
др Војислава Плећаша, угледног лекара и директора велике бео-
градске болнице, да су часне сестре, уклоњене из болница из идео-
лошких разлога, биле најбрижније неговатељице болесника: „За-
хваљујем им се и пошто је прошло толико година .“
Надбискуп и митрополит београдски монсињор
Станислав Хочевар
ЦРКВА ПОД КОМУНИЗМОМ:
КАКО СЕ НОСИМО СА НАСЛЕЂЕМ
ПРОШЛОСТИ?
Мислим да је господин (Сергеј Беук, модератор) дао мени првом

реч како би ме други могли после допунити и поправити оно што
ћу казати . Ви знате да ја долазим из Словеније, да сам рођен 1945 .
године, и најпре ћу говорити из личног искуства . Свакако нећу го-
ворити из перспективе струке, већ ћу дозволити себи, да се тако из-
разим, реч интуиције . Не волим да причам о комунизму . Не због
страха, не због опортунизма, не због додворљивости некоме, него
мислим да, употребићу један библијски израз – Abyssus abyssum invo-
cat, такав понор увек изазива нове поноре . И, сматрам да смо до са-
да још неспособни да свестрано и интегрално опишемо комуни-
зам . И, зато бих нас све позвао да у размишљању о комунизму буде-
мо врло пажљиви .
Ја због комунизма нисам никада видео, нисам чуо глас, нити
сам руком могао опипати свога оца . Већ је био завршен рат, седмог
јула 1945 . године, када се наша породица окупила на недељном руч-
ку и, када су мог оца, због још присутних турбуленција после зва-
ничног завршетка Другог светског рата, одвели . Но, лакше ћете ме
разумети ако вам и ово кажем – наше комшије су, пошто су знали да
је мој отац добар човек, хтели да заварају те људе који су га одвели у
смрт, дали су им пиће, дали су им да једу, како би отац могао побе-
ћи . Али, он је остао вани и рекао је – мој живот је тако недужан да
нико не може мени што наудити . Могао је да се сакрије и да побег-
не . Али је изгубио живот .
Ц Р К В А П О Д КО М У Н И З М О М : К А КО С Е Н О С И М О С А Н А С Л Е Ђ Е М П Р О Ш Л О С Т И ? 49
Друго, моја мајка говорила је да су прави сиромаси они који су

га убили – дакле комунисти, али не желим говорити о томе – а не
ми који смо остали без оца: „Сиромах је онај који је проузроковао
његову смрт, а не ја која сам остала без мужа и ви без оца“ . Ми смо у
нашој породици увек молили за оне који су га убили .
Сећам се, док сам још био момчић, али и сада видим мајку на
прагу, особито за време великих празника, иако је знала да је он мр-
тав, њен је поглед некако пливао високо и рекла би да ће можда до-
ћи, можда ће ипак доћи . То је некаква вера да добро не сме бити де-
финитивно понижено односно да добро побеђује .
Још једно моје искуство: завршавам основну школу и жупни
парох, видевши ипак колико ми добро иде у школи, позива ме да до-
ђем да станујем у парохијском дому . Тамо је куварица била једна дама,
и помислите, ја нисам знао и нисам смео да знам ко је њен нећак,
али њега су већ четрдесет треће године страшно мучили читаву ноћ
и бацили су га, тако да је умро у шупи . А, она је све пре тога чинила
да би могла тог свога нећака да школује, били су јако сиромашна по-
родица . Помислите, какав је био мој одговор у касним годинама ка-
да сам коначно све то сазнао . Тај момак, тај њезин нећак, је, морам
рећи по мојој заслузи, био званично 2008 . године у Цељу, у Слове-
нији, прокламован за блаженога . Тај момчић, који је био исправан,
пролазећи кроз тако страшне муке, сусретавши се са хришћанством
стварно је дошао до изванредно великог ступња зрелости .
Говорио сам о прошлости, али то је моја визија прошлости . Пре
свега, мислим да је питање комунизма веома комплексно . То није пи-
тање сукоба идеологија, о чему сте овде малопре говорили, јер хри-
шћанство није идеологија, оно је живот . Може, нажалост, да се деси да
ми свештеници у пракси, па и бискупи, више живимо идеологију,
али хришћанство није идеологија . Зато то није био сусрет или кон-
фронтација између две идеологије, него између идеологије и живота .
50 СЕЋАЊА
Не волим никад да говорим о комунизму јер знам да, ако је до-

шло до комунизма, да сам и ја крив што је дошло до те страшне де-
вијантности . Управо зато јер ми нисмо довољно живели живот што
га хришћанство даје, јер смо пречесто живели веру, хришћанство,
као идеологију .
Отуда је мој одговор и ово – мислим да је наш главни задатак
да не заборавимо да су хтели да створе комунизам по библијској речи,
и у томе је страхота, јер је комунизам хтео, како су говорили, спаси-
ти човечанство једном застрашујућом редукованошћу . А страшно је
јер ми нисмо довољно представили хришћанство као живот . У овом
времену мислим да је најважније да сви имамо већу и јачу бригу за
ближњега, да интегрално гледамо на живот, и само тако, ако га ин-
тегрално гледамо, живимо тако и тако га и сведочимо, да ће се све
испунити спознајом, као што се море испуњава водом . Данашњем
свету потребна је интегрална спознаја, и само се том интегрално-
шћу може превазићи комунизам и друге редуковане идеологије .
Доц. др Вукашин Милићевић
Православни богословски факултет, Универзитет у Београду
ОДНОС СПЦ И КОМУНИЗМА ДАНАС
Комунизам је и данас, и поред деценија од његовог �а�а, у нас још

увек некакав deus ex machina, зли бог који је ту како би објаснио све
наше промашаје, и то не само оне до којих је дошло након његовог
�а�а, већ и оне који су претходили његовом успону . Тако су комуни-
сти криви што се Краљевина распала, јер да није било њих и њихо-
вог 27 . марта, не�о�ребни рат не би почео . Они су, такође, прави
кривци за нацистичке злочине, јер да они нису убијали његове вој-
нике, цивилизовани окупатор не би био �ринуђен да се придржава
закона и тако за једног војника погуби сто цивила . Они су криви и
што су припадници ле�алних оружаних сна�а завршили као колабора-
ционисти, они су изманипулисали савезнике и натерали их да по-
верују у њихову борбу против окупатора која је била само покривач
за опасну револуционарну делатност . Но, када треба, они су и ди-
ректно сарадници окупатора и квислинга који им помажу да уни-
ште српски народ (од чијих су припадника у почетку њихове једи-
нице биле у огромној већини састављене), и то нарочито усташа ко-
је су, на крају, ваљда због прикривања саучесништва у њиховим зло-
чинима, они тако жестоко казнили (и то док су се повлачили зајед-
но са припадницима осталих �а�рио�ских снага, и то оних наших?!) .
Комунисти су, и након рата, прикривали злочине како би очували
свој страшни пројекат братства и јединства; ипак, највећи критича-
ри комунистичке културе сећања позиваће се у тој својој критици на
доказе и налазе које су сакупиле комунистичке комисије за истра-
52 СЕЋАЊА
живање ратних злочина, уз спремност да се до краја боре за те нала-

зе, чак и када се испостави да они нису у потпуности тачни . Поред
свега, нарочита мета комуниста била је наша кул�ура коју су непо-
вратно оштетили . Нажалост, највећа имена наше културе, изгледа,
тога нису била свесна, па су наставили да стварају, и под комуни-
змом написали своја најважнија дела . Нарочито деструктиван рад
комуниста био је на пољу школства . Наша усмена култура неповрат-
но је уништена искорењивањем неписмености и увођењем обаве-
зног и бесплатног образовања . А, о здравству да и не говоримо . . .
Зашто о свему овоме говорим? Да бих показао у каквом се и�еј-
ном оквиру крећемо када данас говоримо о �роблему југословенског
комунизма . Веома је једноставно . Комунизам данас, за просечног Ср-
бина, Хрва�а, Бошњака итд, није ауторитарни режим, у идеолошком
смислу мање или више ригидан . Комунизам је перципиран као на-
ционални проблем, и то у истом смислу на свим странама (разуме се
да је то бизарно) . У томе је највећи проблем комунис�ичко� наслеђа .
Наиме, веома брзо се показало да борба против комунизма није би-
ла никаква борба за демократизацију, већ за решење такозваних на-
ционалних питања; демократски механизми су се могли употре-
бљавати у тој борби, али само како би се остварили националистич-
ки циљеви . А, демократија, треба ли рећи, нису само механизми;
демократија има смисла само у одређеном систему вредности, си-
стему који у појединцу, а не колективу, препознаје основног носио-
ца политичких процеса, грађанина . Колико је југословенски комуни-
с�ички режим крив за ову ситуацију, да ли је и у коликој мери он сâм
посејао семе сопствене деструкције, питање је на које још увек није
дат одговор, упркос томе што су уочене поједине неуралгичне тачке .
Коначно, код нас уистину није било никакве револуције, није било
рушења комунистичког система, већ рушења државе које је довело
до краја система, баш као што је успостављање тог истог система
О Д Н О С С П Ц И КО М У Н И З М А Д А Н А С 53
било последица борбе за ослобођење . Е, сад, рушење о којем је реч

углавном су, не и искључиво, спровели људи који су у пређашњем
систему били на високим позицијама .
ПРВИ ПРОБЛЕМ: ИСКЉУЧИВОСТ ПО ПИТАЊУ ОДНОСА СПЦ И

КОМУНИЗМА
Управо у овај оквир, дакле, изразито означен деструкцијом, треба

ставити и разматрање проблема којим се бавимо, питање комуни-
с�ичко� наслеђа у СПЦ (наслеђа искуства живота под комунизмом) .
Може се рећи да и у том смислу доминирају погледи који се по би-
зарности могу упоредити са оним већ описаним . Укратко, општи
став је како је Црква, као кључна национална институција, напросто
била прогоњена . Све што се не уклапа у ову слику, напросто се одба-
цује . На тај начин третирају се неспорне чињенице учествовања све-
штенства у јединицама НОВЈ или, примера ради, чињеница да су у
првоj послератној влади Србије (АСНОС), два министарска места
припала свештеницима, да је први градоначелник Новог Сада на-
кон ослобођења био активни парохијски свештеник, и тако даље . И,
као кључна чињеница да је СПЦ у потпуности прихватила успоста-
вљање новог система и државног поретка, што је постало недвосми-
слено јасно повратком патријарха Гаврила у Југославију након рата
1946 . При свему томе, као репер узима се положај који је Црква ужи-
вала у претходном режиму у којем је имала статус полудржавне
установе . Дакле, хоћу да кажем како у промишљању односа СПЦ
према комунизму и комунистичком режиму не постоји простор да
се прихвати чињеница како је у самој Цркви било људи који су при-
хватали идеје на којима је овај систем почивао и тековине народно-
ослободилачке борбе, и то не само у пасивном, већ и у активном
54 СЕЋАЊА
смислу, који су се критички односили према претходном режиму и

начину на који је Црква у његовим оквирима функционисала . Који
су, може бити, настојали да промишљају социјалну стварност кри-
тички, свесни опасности за које се показало да су биле реалне, како
то у интервјуу из 1982 . чини један од њих говорећи о претњи нацио-
нализма (прота Михаило Смиљанић) .
Ипак, наглашавам да све оно не значи никакву апотеозу југо-
словенског комунизма, већ управо супротно – покушај да се укаже
на погубне последице његове демонизације која је кључни моменат
све агресивнијег (да ли је то чудно) историјског ревизионизма чије
отровне последице погађају много даље . Зашто? Зато што овде уоп-
ште није поента у критици комунистичког режима (нити је ту уоп-
ште има), јер ова кри�ика комунизма заправо не значи ништа друго
до афирмацију деструктивних национализама који су, показало се,
неопходни елитама како би одржале своје позиције моћи у дубински
разореном друштву/друштвима, и то у сваком смислу (економском,
културном, политичком и друго, управо све оно што комунистима
спочитавају) . А, све доминантне верске заједнице у бившој СФРЈ,
нажалост, постале су веома брзо и јесу један од кључних носилаца и
катализатора овог процеса .
У овоме је други проблем који се тиче комунис�ичко� наслеђа,
јасно је, не само у СПЦ, суштински проблем којим је условљено по-
стојање оног првог проблема . Комунистички режим у бившој Југо-
славији јесте био ауторитаран (упркос томе што се у много чему раз-
ликовао од режима у земљама Источног блока), црквама и верским
заједницама и појединцима јесу повремено чињене неправде моти-
висане идеолошком ригидношћу, простор за критичко неидеолошко
промишљање религијског и религијско мишљење у јавној сфери
био је веома сужен, али је право питање – колико смо у свему томе
данас, четврт века након �а�а комунизма, одмакли? Да ли су наша
О Д Н О С С П Ц И КО М У Н И З М А Д А Н А С 55
друштва демократска, да ли су верске заједнице фактори демокра-

тизације, или само подршка различитим ауторитарним пројектима
другачије идеолошке парадигме, неупоредиво деструктивније у со-
цијалном смислу од југословенског комунизма? Да ли су цркве и вер-
ске заједнице од уистину или умишљено прогоњених постале про-
гонитељи? Да ли је управо то начин на који оне често, показује се, у
ни на чему утемељеном положају врховних моралних ауторитета,
заузимају све више простора у јавности? Нису ли цркве и верске зајед-
нице, обилато доприносећи радикално искључивој култури сећања,
заснованој на аутовиктимолошком дискурсу, једна од главних пре-
прека успостављања мира међу толико блиским народима какви су
наши? И коначно, да ли су и како цркве и верске заједнице показале
спремност да афирмишу и прихвате критичко промишљање у јав-
ном простору уопште, а нарочито критичко промишљање сопстве-
не улоге, чак и кад оно долази изнутра, то јест из самих заједница?
Сва ова питања јесу повезана са проблемом комунис�ичко� на-
слеђа, али, настојао сам да покажем, на један посве другачији начин
од претпостављеног .
Проф. др Драган Тодоровић
Филозофски факултет, Универзитет у Нишу
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА НА

ПОЧЕТКУ ТРЕЋЕГ МИЛЕНИЈУМА66
УВОД
Последње две деценије у Србији присутан је процес „ретрадициона-

лизације“, и Српска православна црква постаје институција од нај-
већег поверења српског грађанства . Присуствујемо и обнови јавне
улоге религије и цркве: црква данас има више новца, материјални
просперитет изражава изградњом нових верских храмова, а цркве-
ни великодостојници равноправно саучествују у важним друштве-
ним дешавањима . Но, треба ли Српска православна црква да буде
задовољна достигнутим? Ослушкује ли пропитивања сопственог
ауторитета међу паством, али и критике из редова неистомишље-
ника, да је хришћанство тек статистичко и декларативно: модерни
верник недељом радије походи шопинг молове, али не и цркву?
Настојаћу у овом раду да: 1 . анализирам ревитализацију јавне
улоге религије и цркве у Србији, под утицајем специфичних дру-
штвено-политичких дешавања, посебно након петооктобарских
промена почетком двехиљадитих, 2 . пропитам актуелну везаност за
православље и квалитет религиозног понашања декларисаних вер-
ника, и 3 . одговорим, кореспондира ли српско православље са
66 Скраћена верзија рада објављеног у: Драган Тодоровић, „Српска право-
славна црква на почетку трећег миленијума“ . У: Хришћанс�во у 21. веку, уредили Д .

Б . Ђорђевић, П . Стајић и Д . Тодоровић, Нови Сад, Лесковац и Ниш, Прометеј, Ле-
сковачки културни центар и ЈУНИР, 2014, стр . 161–176 .
С Р П С К А П РА В О С Л А В Н А Ц Р К В А Н А П О Ч Е Т К У Т Р Е Ћ Е Г М И Л Е Н И Ј У М А 57
„европским културним и духовним мозаиком“, односно може ли

православни религијски идентитет допринети актуелном облико-
вању европског идентитета Србије .
Крај социјалистичке Југославије и немилосрдни, мање-више и
верски, рат на већем делу њене територије покренули су стварање
националних држава са израженом религијском легитимацијом,
што је довело и до десекуларизације, односно повратка људи рели-
гији и цркви . Тешња веза све ширег круга људи са религијом и цр-
квом више је била последица рушења социјализма и укупне дру-
штвене, територијалне, националне и конфесионалне хомогениза-
ције становништва у новонасталим самосталним државама, а мање
израз дубоких промена духовног живота људи .
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА КРАЈЕМ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
Излазак СПЦ и других верских заједница из вишедеценијске мар-

гинализованости, стигматизованости и изолованости у подручју
приватности, и постепено укључивање у обављање јавних улога
огледали су се у следећем: 1 . у медијској промоцији цркве и њених
представника (приказивање традиционалних обичаја везаних за
највеће црквене празнике и гостовање представника свих конфеси-
ја у образовним и информативним радио и ТВ програмима), 2 . у по-
већаном интересу за упис на богословске факултете и институте, 3 .
у изградњи и обнови цркава и других верских објеката, 4 . у оживља-
вању црквеног издаваштва, 5 . у оживљавању улоге цркава и верских
заједница у домену религијског образовања (увођење веронауке у
основне и средње школе), бриге о моралу, социјалном и добротвор-
ном раду, 6 . у оживљавању монаштва у мушким и женским мана-
стирима, 7 . у враћању национализоване црквене имовине .
58 СЕЋАЊА
У Србији, продор светог у јавну сферу одвијао се на два колосе-

ка: �оли�изацијом рели�ије и рели�изацијом �оли�ике . Религија и црква
у Србији постају једне од најважнијих друштвених институција са
низом јавних улога . Православље и Српска православна црква по-
стају кључни фактор у заштити и хомогенизацији српског нацио-
налног корпуса на Косову, у Хрватској и БиХ . Теза о светосављу као
стожеру српске нације ишла је под руку са етнонационалистичком
великодржавном идеологијом Слободана Милошевића и тадашњег
државног врха, до мере да је СПЦ давала благослов ратним походи-
ма и прекрајању граница на Балкану . Изгубила се разлика између
државотворног и религијског ангажмана српског православља, из-
међу политике и вере . Незаобилазно је присуство свештених лица
на јавним манифестацијама, и политичке елите на верским скупо-
вима, уз појачану медијску пропраћеност . Негативна поступања ду-
ховника сагледавају се као индивидуална понашања, док је Црква и
даље један од потпорних стубова српског етноса .
Петооктобарске промене у Србији донеле су нов однос власти
према верским заједницама, до мере да поједини аутори упозорава-
ју на нову клерикализацију државе67 . Представници државне власти
присуствују црквеним обредима, а политичке партије на власти и у
опозицији започињу са обележавањем крсних слава . Јула 2001, у др-
жавни васпитно-образовни систем (основне и средње школе) уводи
се веронаука као конфесионална настава, уз одобравање владика,
бискупа и муфтија, а упркос уставном начелу о одвојености цркве од
државе, пропису о приватности верских уверења и слободи савести .
Богословски факултет вратио се у састав Београдског универзитета,
а православни, католички и свештеници исламске вероисповести у
67 Milan Vukomanović, O čemu crkva ne može da se pita – SPC, država i društvo u Srbiji
(2000–2005), Beograd, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2005 .

редове професионалне војске . Све се ово збива у секуларној Србији,

мултиетничкој и вишеконфесионалној земљи чврсто опредељеној
за изградњу грађанског, демократског уређења .
СПЦ је постала релевантан фактор у функционисању друштве-
ног организма српског друштва . Понесена жељом да надомести ви-
шедеценијско изостајање у креирању државне политике и јавном-
њењског мишљења, занемарила је свој првотни двомиленијумски
позив: о�равослављење српског народа, упућивање на боготрагала-
штво и продуховљење међусобних односа у свакидашњем животу .
Можемо ли говорити о истинској везаности за религију и цркву
грађана Србије на почетку новог миленијума? У полувековном распо-
ну, од декларативних атеиста дошло се до декларативних верника,
и неком би то послужило као довољан показатељ религиозне рене-
сансе . Но, тешко да је дошло до наглог верског преокрета: као што
се тадашње масовно одбацивање божанске природе човека заснива-
ло на политичкој инструментализацији марксизма и формалном
прилагођавању новом начину мишљења и понашања, тако ни сада-
шња изражена десекуларизација није производ општег духовног
трагалаштва и потребе за личним смирењем, већ социјално-поли-
тичких дешавања, друштвене кризе генерисане пропашћу соција-
листичких идеолошких вредности и узбујалог национализма .
Новообраћеништво и повратништво у православље не прати
духовно искуство, и припрема, адекватно разумевање православне
вере, унутрашњи препород и измењена лична уверења и вредности
– речју, црквена религиозност . Измењена верска клима „правда“ се
фолклорном симболиком о празницима (бадњак, слава, ускршња ја-
ја . . .), без разумевања њиховог значења, без учествовања у литургиј-
ском животу и без ишчитавања Христових јеванђеља . На спасење се
рачуна, иако се не испуњавају верске дужности и не извршава низ
црквених обредних радњи . Можемо говорити о типичном „вернику
60 СЕЋАЊА
четири обреда“: крштење, венчање у цркви, слављење славе и сахра-

њивање уз опело .68 Врло танак је слој верништва које је успоставило
чврсте духовне везе са припадајућом верском заједницом, и дослов-
но поштује религијски прописана правила, дакле, оних за које се
може рећи да су добри, побожни верници .
Несумњиво напредовање конвенционалне религиозности у
српском народу не треба тумачити као посвећеност вери, него пре
као приближавање религији и цркви . Јесте на делу приметна обно-
ва религијских обичаја, али као израз носталгичног повратка вред-
ностима чији је континуитет насилно прекинут инсталирањем на-
учног атеизма на овим просторима . Неретко, пуку обредност прате
неприлично свечарење и кичерска иконографија . Декларисана ре-
лигиозност међу већинским српским становништвом у Србији ни-
је стање, већ почетак дуготрајног процеса духовног усавршавања и
„уцрковљења“ који траје . Захваљујући дводеценијском таласу афир-
мације колективне побожности у контексту јачања националне
идентификације, „Срби су на почетку XXI века религиозни на на-
чин традиционалног припадања без веровања“69 .
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ
Жељеној религијској реконквисти, међутим, неће допринети само

узнапредовала свест верништва о неопходности литургијског зајед-
68 Dragoljub B . Đorđević, „Religiousness of Serbs at the Beginning of the 21st Cen-
tury: What is it About?“ . In: Revitalization of Religion – Theoretical and Comparative Approaches,
ed . Danijela Gavrilović, Niš, YSSSR, 2009), str . 57–64 .; Martina Topić and Dragan Todoro-
vić, „Religious identity in Serbia and Croatia: failure or Advantage in Building the euro-
pean Identity“ . U: Antropologija, religijа i alternativne religije: kultura identiteta, urednik Da-
nijel Sinani, Beograd, Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2011, str . 67–122 .
69 Dragoljub B . Đorđević, 2009, str . 62 .
ништва, већ и конкретни капацитети православља да одговори на

изазове данашњице . Погледа упртог у европску будућност, млади
људи окренуће се религијском обрасцу живота уколико препознају
редефинисану јавну улогу и облике досадашње пасторалне делатно-
сти СПЦ у српском друштву . Она би требало да буде гласни и непри-
страсни заговорник верских решења различитих цивилних пробле-
ма, а не, како је то најчешће бивало до сада, објекат непримерених и
ускогрудих својатања политичких актера на медијској сцени . Шта
би ове промене обухватале?
У сфери јавне делатности, промене би обухватиле:

1 . одустајање од запаљиве националне реторике засноване на
шовинизму (фанатизам и нетрпељивост према припадни-
цима мањинских народа и етничких група);
2 . подршка верницима за учествовање у политичком животу
(прожетост хришћанским духом као предност у деловању у
јавној служби);
3 . промоција српско-православне културне баштине као до-
принос обогаћивању европске културне традиције, али и
упознавање домаћег верништва са културним достигнући-
ма других хришћанских народа;
4 . сарадњу са цивилним сектором (одбрана достојанства чове-
ка и основних људских права: права на живот, слободу саве-
сти и верску слободу, социјалне правде и мира, предупређи-
вање дискриминације, ксенофобије и насиља);
5 . преиспитивање темељних вредности и етоса садашњице
(промоција социјалне правде, борба против корупције и кри-
минала, одбацивање различитих облика неједнаке расподеле
62 СЕЋАЊА
друштвене моћи, преиспитивање домета тржишне привреде

засноване на необузданој конкуренцији);
6 . подстицање социјално-етичке расправе о праведности еко-
номије и критику аномалија потрошачког друштва (грамзи-
вост за зарадом, људска похлепа, неједнака расподела дру-
штвених добара);
7 . подизање свести о важности заштите животне средине;
8 . филантропију, задужбинарство и хуманитарни рад;
9 . афирмација хришћанских вредности у привредној делатно-
сти (поштење, савестан рад, солидарност, однос према рад-
ној средини) .
У сфери пасторалне бриге, промене би обухватале:

1 . учествовање у теолошком и црквеном дијалогу на међуна-
родном нивоу у телима екуменског покрета;
2 . смањивање антикултне реторике наспрам малих верских
заједница и умањење ирационалног страха међу грађанима
од негативног деловања секти и култова;
3 . сарадња и заједнички наступ са осталим хришћанским цр-
квама и деноминацијама у јавним иступањима;
4 . подршка омладини у стицању институционалног високог
образовања;
5 . уздизање хигијенских навика у породици и превенцију у за-
штити од полних болести;
6 . афирмацију равноправности полова у породичним односима;
7 . буђење предузетничког духа међу верницима и пружање
елементарне помоћи у подстицању самозапошљавања;
8 . смањивање дистанце између свештенства и верника и еван-

гелизација изван верских храмова, уз активније учествова-
ње пароха у решавању горућих проблема транзиционих гу-
битника на локалном нивоу (сиромаштво, незапосленост,
болест);
9 . сензибилитет за невоље рањивих мањинских група (етнич-
ких, родних) .
На овај начин, религија у Србији преузела би улогу „резервоа-

ра“ социјалног капитала који функционише у складу са природом
грађанског друштва, оставила иза себе историју верско-етничких
сукоба карактеристичних за претходни период и прерасла из пара-
дигме конфликта у парадигму сарадње .
РАЗГОВОРИ
Протојереј-ставрофор
др Саво Б. Јовић
ДУХОВНЕ БУКТИЊЕ У ЗАТВОРСКОЈ
ТАМИ
Протојереј-ставрофор др Саво Б . Јовић (1954) рођен је у Милином Се-

лу у општини Лопаре . У родном месту и Корају завршио је основну
школу, потом се уписује и завршава Богословију Светог Арсенија у
Сремским Карловцима . Као млади свештеник, службовао је у Епар-
хији зворничко-тузланској .
Једног четвртка, 15 . маја 1980, када је отац Саво Јовић имао 26
година, режим га хапси, а Окружни суд у Тузли га осуђује за вербал-
ни деликт, по чувеном члану 133 КЗСФРЈ . У том се члану каже: „Kо
написом, летком, цртежом, говором или на други начин позива или
подстиче на обарање власти радничке класе и радних људи, на про-
тивуставну промену социјалистичког самоуправног друштвеног
уређења, на разбијање братства и јединства и равноправности на-
рода и народности, на свргавање органа друштвеног самоуправља-
ња и власти или њихових извршних органа, на отпор према одлука-
ма надлежних органа власти и самоуправљања које су од значаја за
заштиту и развој социјалистичких самоуправних односа, безбедност
или одбрану земље, или злонамерно и неистинито приказује друштве-
но-политичке прилике у земљи, ко у намери растурања израђује
или умножава непријатељски пропагандни материјал или ко овај
материјал држи иако зна да је намењен растурању . . . казниће се .“
Скоро пет година провео је у зеничком затвору, једном од нај-
суровијих затвора у ондашњој Југославији . Годину дана након изла-
ска из затвора, прелази у Панчево (Епархија банатска) .
68 РА З ГО В О Р И
Од 2003, главни је секретар Светог архијерејског синода . Ујед-

но је и духовник при Цркви Ружици и Капели Свете Петке на Кале-
мегдану у Београду . Дипломирао је на Богословском факултету Све-
ти Василије Острошки у Фочи, а докторирао на Учитељском факул-
тету у Београду . Објавио је више књига и добитник је нeколико на-
града за своје стваралаштво .
Која су Ваша најранија сећања везана за цркву, за веру, а која су, опет,
најранија сећања на страх због тога што сте припадали верујућој
породици?
Потичем из побожне породице, и откад знам за себе, одлазио сам у
наш парохијски храм на молитву . Сваке недеље и о празнике ишли
смо у цркву . Тешко је описати први сусрет са светињом . Човек у за-
једници са Господом све лакше поднесе, па и прогон . Иначе, у том
комунистичком систему Бога су прогонили и све оне који су Га у ср-
цу носили . Сâмо моје име, које сам добио по Светом Сави, јер сам
рођен на дан када се прославља овај первојерарх наше Свете Цркве,
било је проблем за матичара . Наиме, отац је сутрадан по мом рође-
њу отишао код матичара да би ме уписао у Матичну књигу, али му је
он саветовао да ми име замени неким другим . Пошто га отац није
послушао он је, из само њему знаних разлога, у Матичну књигу
уписао моје име, али уместо 27 . уписао је 28 . јануар . Због њега ми се
свуда, осим у црквеној књизи Рођених и Kрштених, води погрешан
датум рођења . Тако да би се могло рећи да је мене, без икаквог раз-
лога, од самог рођења почео да прогони тадашњи режим . Овај про-
гон осетио сам први дан када сам дошао у основну школу . Тада је на
мене, на дете од седам година, буквално насрнула учитељица због
крстића који сам носио на ланчићу око врата . Тог тренутка, могу да
кажем, по први пут видео сам очи пуне мржње . И упамтио сам их .
Kроз цело осмогодишње школовање осећао сам тај притисак на нас
Д У ХО В Н Е Б У К Т И Њ Е У З А Т В О Р С КО Ј ТА М И 69
децу из верујућих кућа . Сећам се само колико сам имао проблема у

осмом разреду што ме један од наставника видео како сам обучен у
стихар носио црквени крст на сахрани мог деде . То је за неповеро-
вати . Прво ме је он саслушавао, затим разредни старешина, и на
крају и сам директор .
Kако сте се одлучили да постанете свештеник, да упишете богословију?

Kакве су биле реакције људи око Вас? Kако су изгледали дани у
богословији?
После основне школе, одлучио сам да идем у Богословију . Не може
се чак ни рећи како сам то ја одлучио, и да је то била моја одлука, или
само моја, јер је то, на првом месту, била одлука мојих родитеља, а
потом и моја . Не могу Вам објаснити своје одушевљење када ми је
од тадашњег Епископа Лонгина стигло обавештење да сам после
положеног пријемног испита примљен у петоразредну богословију
у Сремске Kарловце . Та радост ми је и помогла да лакше поднесем
растанак са родитељима, браћом и сестрама, а има нас, Богу хвала,
осморо деце .
Да ли ћу бити од власти прогањан због тога, верујте нисам раз-
мишљао . По мом одласку у Богословију, мени је свануло . То су били
најлепши дани мога живота . По први пут сам се у школи осећао
срећним . Ректор и професори очински и заштитнички односили су
се према нама и са љубављу нам предавали градиво . Иначе, сами
Kарловци су прелепи .
За време Вашег одрастања, да ли је хоризонт нормалног и уобичајеног

био извесна отуђеност и издвојеност од других или то нисте на тај начин,
као дете, осећали?
Могло би се на ово Ваше питање одговорити и са јесте и са није . У
једној средини од појединих људи, на првом месту од представника
власти, сам сматран за лице другог реда, док сам од већине, како у
свом родном селу, тако и у околним местима, па и у самим Kарло-
вцима био нормално прихваћен . Иначе, према ученицима богосло-
вије тај режим односио се необјашњиво . Једноставно речено, тај си-
стем нас ученике богословије није препознавао као друге . Нисмо
имали право на лечење као што су то ученици других школа имали .
Само захваљујући лекарима који су били верници, лечени смо без
књижица и имали смо, какву-такву, медицинску заштиту . Нама ни
одлазак у војску нису хтели да одлажу . Мени су прекинули школова-
ње у четвртом разреду, и послали ме на одслужење војног рока .
Неко је за тај режим лепо рекао да је он делио људе у две групе .
Прва су били они који су ухапшени, а друга они које би требало
ухапсити . Тако смо сви, дакле, не само ми богослови, касније све-
штеници, већ сви људи могли бити лишени слободе, и нажалост,
лишавани смо . Међутим, и поред свега могу да кажем да се нисам
осећао отуђеним нити издвојеним, јер када је човек са Господом он
никада није отуђен .
Како је изгледала свештеничка служба? Да ли је било тајних крштења

и венчања? Пријатних и непријатних сусрета, у смислу да су Вас људи
изненађивали на неки начин (добар или мање добар)?
Свештенички позив јесте најлепши позив на који човек може да се
одазове . Био сам пресрећан када сам, 1976, рукоположен и упућен на
прву парохију у Српске Kалендеровце код Дервенте . Дошао сам ме-
ђу диван и побожан народ . Иначе, је мало било оних који су били
против Цркве . У целој парохији није их било више од десет породи-
ца које нису вршиле верске обреде . Нажалост, и ако их је било мало,
били су моћни јер су они представљали власт и загорчавали нам жи-
вот . Свакако да је са њима било непријатних сусрета . Треба истаћи
да су жене биле храбрије од мушкараца . Оне су доносиле децу да се
крсте, док су се очеви правили као да то нису знали . Неки мужеви су

то женама и забрањивали, па су то онда крадом чиниле баке . Пона-
вљам, жене су у том времену биле храбрије од мушкараца и истрај-
није у својој вери .
Увече, 14. маја 1980, стигао Вам је захтев да се ујутру јавите властима. Шта
се потом догађало?
У Kалендеровцима сам остао до 1978, када сам, 15 . новембра, преме-
штен у Обудовац код Босанског Шамца . Овде сам наследио честитог
проту Ристу Јовановића и имао срећу да служим у изузетно добром
и питомом народу .
У предвечерје тог 14 . маја 1980, који помињете, дошао ми је пред
кућу један човек и предао позив „да се у осам часова јавим Општин-
ском секретаријату за народну одбрану у Босанском Шамцу, ради
регулисања војних питања“ .
Тај човек ме је, по уручењу позива, строго опоменуо да будем
тачан и случајно не закасним .
Био сам веома узнемирен, јер сам 20 . маја већ био заказао кр-
штење кћерке и позвао фамилију, али се није имало куд . Рекао сам
супрузи, да уколико останем на војној вежби, обавести родбину и
пријатеље да ће се крштење одгодити, и не слутећи да ћу сутра-
дан бити ухапшен . Наиме, пред реченом зградом у Босанском
Шамцу, пришао ми је један човек, рекао да је из државне безбедно-
сти, и наредио да одмах пођем са њим . Стрпали су ме у кола и од-
везли у Добој где су ме службеници испитивали цео тај дан и ноћ .
Рано, 16 . маја, око 3 сата, одвезли су ме у Тузлу где су ме предали
другој групи мучитеља . Истог дана одредили су ми притвор и стр-
пали у затвор .
Понашали су се према мени као да сам највећи злочинац . Мо-
ја породица нити ико од моје родбине није знао где сам . Четири ме-
сеца ме нико, па ни адвокат, није видео . Тек када су подигли опту-

жницу, тада су дозволили адвокату да ме посети .
Да не бих дужио, завршићу ову мучну причу са резултатом, а
то је да ме је Окружни суд у Тузли, 10 . октобра 1980, осудио на шест
година робије, коју пресуду је врховни суд БиХ у Сарајеву преина-
чио, изрекавши ми пет година затвора .
После изрицања пресуде, остао сам у тузланском затвору до 12 .
децембра 1980, када су ме спровели у зенички казамат .
Све време издржавања казне у Зеници никакви верски обреди
нису били дозвољени . Ни постити нисмо смели, а да то неко приме-
ти . Мене су одредили да радим у Брусионици у којој сам брусио раз-
не одливке . То је био веома тежак посао, а радили смо у жељезној
прашини од које нисмо могли да видимо на удаљености већој од
три метра . У тој прашини бити осам сати без икакве заштите је пра-
ви пакао . А, након испуњене високе норме, доласком у павиљон че-
кали су нас кућни послови, разна редарства, дежурства, пожарчења .
У ове послове спадало је чишћење павиљона, тоалета, ходника, сте-
пеништа, затворског круга, као и утовар и истовар репроматеријала
и готових производа .
Око двеста осуђеника било је у павиљону . Некада више, а рет-
ко мање . Свакодневно је било свађа и туча, а често је знао и нож да
севне . Сви осуђеници, осим нас „политичких“, како су нас звали,
могли су да користе неке затворске погодности, као што је, рецимо
излазак са посетом у град, па и одлазак кући на допуст или годи-
шњи одмор . Нас су, у ствари, и сматрали правим осуђеницима . Јав-
но су нам говорили да су задужени за нашу кожу, а да ли ће нас у њој
живе или мртве раздужити, уопште их није брига, док су о другим
осуђеницима говорили да воде рачуна да се поправе и постану ко-
рисни чланови заједнице .
Колико мислите да сте обележени боравком у затвору? Како је изгледао

живот након тога? На који начин Вас је то искуство променило, шта Вам је
пружило, а шта одузело?
Могло би се рећи да су скоро сви свештеници у том режиму били
обележени, а ми који смо робијали, свакако највише . И не само у
том, већ и касније . Па, и данас имате људе који користе сваку при-
лику да насрну на Цркву . Такви су и у време овог вируса корона упи-
рали прстом у Цркву као да је она, не дај Боже, извор заразе . Ми још
увек морамо да освајамо слободу вере и духовности . Нажалост, пе-
десет година свештеници су понижавани и вређани, на сваком ко-
раку . Узмимо само наше филмове и ТВ серије . Од 1945 . па до 1985,
ретко је пронаћи филм или серију, а да се свештеник не приказује у
негативном контексту . Колико се сећам, у том времену само је Емир
Кустурица у филму „Отац на службеном путу“ приказао свештеника
као нормалну особу . И онда, када људе из дана у дан бомбардујете
таквим серијама и филмовима, није ни чудо што неки од занесења-
ка мисли да има право да свештеника на улици вређа . И дан-данас
имате тих примера . Људи се просто навикну на то да је свештенику
дозвољено рећи шта ти је воља, па да на њега и физички насрнете, и
да због тога немате никакве последице . И данас, погледајте однос
појединих новинара према свештенству . Чим се осумњичи неко од
свештеника, одмах му се пише пуно име и презиме, ставља се њего-
ва фотографија, па чак и по неколико, док за друге људе, који почи-
не неко кривично дело, стављају се само иницијали . Сматрам да сва-
ки човек, па и свештеник који се огреши о закон, треба да одговара
пред судом, али да имају исти третман . И још да кажем, да нисмо
били обележени само ми, већ и наше породице, наша деца, нарочи-
то породице нас који смо робијали, трпеле су својеврстан прогон .
Затвор ми је одузео много; нажалост, ништа није пружио добро; са-
мо једно лоше животно искуство које ми је помогло да боље упо-
знам људе и да се уверим да у сваком човеку, па макар био и највећи

злочинац, постоји искра доброте .
Поменули сте, у ранијем разговору, да постоје људи чије судбине знате, а

о којима би било важно говорити. Можемо ли да споменемо неке од њих,
сада?
Морам да кажем чињеницу која се често прећуткује од оних који је
знају, а то је да никада – ни у једном периоду мира и слободе – ни-
смо били више прогоњени, хапшени и убијани, него у времену од
1945 . до 1985 . године . То је био, може се слободно рећи, најбрутални-
ји и веома жесток обрачун са Српском православном црквом . Нажа-
лост, скоро би се могло рећи да ни један рат није био тако погубан за
нашу Цркву и њено свештенство, као што је то била „слобода“ и
„мир“ који су нам донели комунисти .
Ти прогони могу се поредити са оним прогонима римских им-
ператора у првим вековима хришћанства, али, на срећу и истрај-
ност српског свештенства, које се злу тако дуго и истрајно одупира-
ло, може се мерити са вером првих хришћанских мученика .
Тако, од 1945 . па све до 1985, није било године, месеца, дана, па
ни сата, а да неко од свештенослужитеља Српске православне цркве
није био у затвору . Многи пастири Цркве Христове непрестано су у
мукама узношени на голготске висине само због тога што су се про-
тивили рушењу и обесвећивању храмова, спаљивању светих икона,
растеривању литија, гашењу славских свећа и кандила . Хапшени су
и прогоњени без разлога, суђени без кривице: мучени су на разне
начине: чупане су им браде, пљувано им је у лице, понижавани су,
ломили су им ребара, убијали их и на разне друге муке ударали .
Тај режим убио је преко 400 свештеника и преко 700 их је хап-
сио и судио им . О тим злочинима постоји неколико књига написа-
них, а ја ћу Вам овом приликом навести само неколико страдалних
свештеника . Тешко је направити тај избор, али ево нерадо ћу то учи-

нити, с молбом да ми остали мученици то не узму за грех . Прво, ту
су Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, којег је наша Цр-
ква унела у Диптихе светих, затим Свети Епископ Варнава, Испо-
ведник хвостански .
Затим, навешћу храбро и хришћанско држање свештеника
Богољуба Николића којег су комунисти ухватили 1945 . године у Kра-
гујевцу . После неколико месеци, иследници су му понудили да иза-
ђе испред зграде Општинског суда у Kрагујевцу и народу јавно изра-
зи кајање што се није определио за комунисте, када Бога и онако не-
ма . Уцењивали су га породицом, рачунајући да ће га сломити, али –
без успеха . Чак су му довели и супругу мислећи да ће га њене сузе и
брига за децом натерати да промени одлуку . Међутим, када се у за-
твору срео са протиницом „замолио ју је да разговор прође без суза
и да му не помиње да ће им деца остати сирочићи“ . „Kомунисти ће
ме свакако, каже он, убити, те би се држањем говора само узалуд
осрамотио и огрешио, а ви бисте довека патили и стидовали . Овако
ћете ме неокаљаног лакше и достојније ожалити!“
На растанку је заветовао протиницу да подиже децу и да утиче
да се нико од њихове родбине, чак и ако буде имао моћи, не свети
крвницима за његову смрт јер „време је сад такво, а њих нека пита
Бог што тврде да Га нема, шта су радили!“ . Убијен је у Крагујевцу, а
да му се, као и многима, до данас не зна гроб .
Други пример је свештеник Милан Пашић, парох из Ужица,
којег су такође убили комунисти . Нажалост, комунистички безбожни-
ци нису се зауставили на његовој мученичкој смрти . Настављајући
са сејањем зла, убили су му и два сина: Душана, ученика богослови-
је, и Александра, ђака учитељске школе . Мислећи да и то није доста,
на крају су ухапсили и протиницу Катарину, 1945, и осудили је на је-
данаест година робије, које је издржавала у Забели код Пожаревца .
И од мноштва, још само да споменем изузетно карактерног,

чврстог, неустрашивог, непоколебљивог и истрајног у вери, проту
Саву Банковића, који је прво био осуђен на смрт, затим на петнаест
година затвора . Казну је издржавао у затворима у Нишу, Пожаревцу
и Сремској Митровици . И ово им није било доста, па су га поново
ухапсили 1973 . године, и осудили на четири године робије које је по-
ново издржао у Сремској Митровици . Тако је овај мученик укупно 19
година затвора издржао у комунистичким казаматима .
Међутим, и овде се, по ко зна који пут, обистинила она мудра
народна изрека која каже „Човек снује, а Бог одлучује“, јер људима из
комунистичког режима ни на крај памети није било да ће хапше-
њем и утамничењем многих свештеника, затвори добити своје ду-
ховнике, који ће многима помагати да из таме у којој су били изађу
на светлост; и само Бог зна колико су осуђеника они спасили и из-
вели на прави пут . Они су својим храбрим сведочењем Христа Го-
спода били праве духовне буктиње које су светлиле другима у тој за-
творској тами да их не обузме .
Протојереј-ставрофор
проф. др Драган Милин
СВЕДОЧЕЊЕ О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ
Протојереј-ставрофор Драган Милин био је дугогодишњи професор

Старог Завета на Православном богословском факултету Универзи-
тета у Београду . Потиче из чувене свештеничке породице, и његови
преци и потомци су свештеници СПЦ .
Осим на Богословском факултету, апсолвирао је и на Филозоф-
ском факултету (Одсек за историју уметности) Универзитета у Бео-
граду, а у два наврата усавршавао се у Швајцарској (1970/71 . и 1976/77) .
Последњих година интензивно се бави превођењем Светог
Писма .
Прва сећања
Рођен сам 1946, а мој први сусрет са комунизмом десио се 1948, када
сам имао две и по године . Мој дека био је узоран свештеник у паро-
хији која се налазила 12 километара удаљена од Шапца . У Првом
светском рату провео је четири године у аустријском логору, а за
време Другог светског рата, гледао је своја посла . А знамо да би га,
да се јесте огрешио, стрељали 1945 . или 1946 . Нико у селу није се жа-
лио на проту и протиницу .
Ми смо живели у Шапцу – моји родитељи добили су за пет го-
дина троје деце – и око Светог Николе 1948, послали су мене и моју
старију сестру код баке и деке . Отац је тада писао докторску дисер-
тацију, а мајка је морала мало да се одмори . Баш у то време, неки
скојевци изашли су из војске и, ваљда да би се показали, једног дана
пили су у кафани за душу попа и попадије . Замислите какав је страх

владао када нико од мештана то није рекао мом деди .
Никољдан је један је од најкраћих дана, свугде се смркне већ
око четири поподне, а на селу, шест, седам сати већ је дубока ноћ . И
не знам тачно које је било време, али у току ноћи, ти су „хероји“ до-
шли пред попову кућу и одвалили су са ограде даске са ексерима . Ја
сам спавао са наном, моја сестра са деком, и они су провалили у ку-
ћу – моји родитељи и дека и бака никада нису хтели превише о томе
да причају, тако да не знам све – и један је том даском са ексерима
ударао по кревету где смо били нана и ја . Oна је штитила и себе и
мене, постављајући своје руке . До краја њеног живота, а живела је
још 16 година, памтим љубичасте ожиљке који су остали од тих ексе-
ра . Дека је успео некако да их избаци . Сутрадан ујутру, кум је упре-
гао запрежна кола, узели смо најважније и отишли у Шабац . И пам-
тим, што ми је најранија слика из детињства, деку – седи и има две
црвене, крваве ране . Више се није вратио у ту кућу .
Школовање
Преселили смо се 1952 . године у Београд . Први ударац добио је мој ста-
рији брат који је тада пошао у пети, шести основне . Мој отац нас за
Божић и Светог Стефана није пуштао у школу, и те године је написао:
„Мој син Србољуб Милин није био на часовима зато што је био Божић
и наша слава“ . Разредна му је одмах дала укор и смањила оцену из вла-
дања . Одговор мог оца гласио је: „Па, добро, нек то иде у трошак славе“ .
Међутим, изгледа да га је разредна позвала и казала му: „На
основу онога што сте написали, ја не могу да му оправдам часове,
добиће четворку из владања . Али, у Уставу стоји да у току године
сваки човек може из приватних разлога да изостане .“ Од тада, отац
је нама, кроз осам година школовања, писао – а нисмо отишли ни-
ти једном на дан Божића или славе на наставу – мој син или ћерка
СВЕДОЧЕЊЕ О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ 79
није био на настави тог дана „из неотклоњивих приватних разлога“ .

И, тада би нам дали оправдање .
Међутим, имао сам и ја један непријатан случај . Био сам у тре-
ћем разреду основне, када сам донео поменуто писмо, оправдање на
час . Учитељица је знала да је разлог због којег нисам дошао био Бо-
жић . Иначе, ја ту учитељицу волим јер ме је све друго лепо научила;
она је пред целим разредом рекла овако: „Драган није дошао у шко-
лу зато што му је био Божић и зато што му је отац рекао . Он је треба-
ло да се супротстави своме оцу .“ Ћутао сам, а нисам хтео да кажем
ни оцу, јер сам знао да би он онда дошао, па би ме учитељица казни-
ла и што сам му то испричао .
Исти такав поступак десио се 30 година касније . Мој најстари-
ји син био је у једној београдској школи, исто други, трећи основне,
и једна учитељица рекла је пред целим разредом: „Децо, Воја је од-
личан ученик, али његов отац је свештеник и они су верски затуца-
ни . Ви припазите, и видите“ . Овај, малтене, позив да се друга деца
не друже с њим збио се негде 1982, 1983 . године .
Ово су моја лична искуства . А, шта сам све чуо . . . Шест година био
сам професор у Богословији и слушао сам од ђака који су тада имали
15 година и који су долазили од Суботице до Врања, од Бања Луке до
Херцег Новог, много страшније ствари . У унутрашњости је, у односу
на Београд, било доста горе . Јер сваки учитељ сматрао је да добија плу-
севе ако се обруши на религију и Цркву; то је значило да су ревносни у
новој вери . Када је била Врбица, па су деца пролазила, или прослава
Дана Светог Саве, па су рецитовала, било је мноштво очију који су гле-
дали које дете је било, и мноштво језика који су то негде преносили .
Имам утисак да је – иако је то било противзаконито јер су ти
учитељи, да кажем теоретски, могли да одговарају пред просветним
органима због дискриминације, а можда и судским – то било прави-
ло: „Ти грди, а ми ти нећемо ништа радити“ . Двојица мојих драгих
колега су ми причали ово: један је живео у околини Пријепоља, где на

целом свету од сто миља нико није отишао у богословију, а његови ро-
дитељи имали су три сина и сва тројица отишли су у богословију . Био
је то пораз за учитеље и функционере тога краја . И, позвали су њихо-
ву мајку код судије за прекршаје да је казне са 60 дана затвора зато
што лоше васпитава децу . А, други је био одличан богослов, студент,
и када је требало да иде у иностранство на специјализацију, нису му
дали пасош . Многи богослови, неке потоње владике, имали су врло
тежак третман у војсци . Неки су трпели крупне и ситне пакости .
Што се мене тиче, могу рећи да сам добро прошао .
Дани у војсци
Војску сам служио у Зрењанину . Зашто сам можда добро прошао? У
време кад сам уписао факултет, важило је следеће правило: ко није
имао факултет, служио је годину и по, а ко је завршио прве две годи-
не факултета и положио две предвојничке обуке, служио је војску
годину дана . Упоредо са Богословским факултетом, био сам уписао
и историју уметности, апсолвирао, дао четири године, и са тим па-
пиром отишао сам у војни одсек .
Те 1971, у Зрењанину, са мном у војсци било је шест богослова
од 19 година и један који је дипломирао у Русији, на Московској ду-
ховној академици, а који је после био владика . Он је био храбар, већ
монах, шта има да изгуби . Његов капетан му је рекао овако: „Ти мо-
жеш да идеш у зрењанинску цркву, али немој никога да водиш . Мо-
жеш да примаш и црквену штампу, али када је прочиташ, сакриј је,
немој да правиш верску пропаганду .“
За Божић, нас седморица одемо у цркву, а он у војничком оде-
лу, трчи у олтар, обуче неки стихар и иде и кади . . . а виде му се вој-
ничке чизме . Пуштали су нас . Ја свакако нисам мисионарио, тако да
многи нису ни знали да сам теолог .
Атмосфера на студијама
И у основној школи и у гимназији, био сам одличан ученик и одли-
чан фудбалер, прва табла у шаху, био сам и у рукометној репрезента-
цији . . . Једном речју, био сам срећан дечак, а после и младић . Међу
другарима није било непријатељстава . Наравно, у гимназији, од 1961
до 1965, у свим предметима учили смо о научном схватању живота и
заосталости Цркве . Социологија, коју сам полагао на првој години
историје уметности, била је, у ствари, марксизам .
На студијама није било притисака, био је то академски ниво .
На историји уметности, од прве године, су сви знали да сам теолог:
одемо у Галерију фресака, а ја им дођем нешто попут асистента, пита-
ју ме, ја им објашњавам . Није било никаквих приговора, напротив .
Лична запажања
Познато је да је у историји Европе било епидемија, колико физич-
ких, толико и духовних . Када се ренесанса разбуктала, то је запали-
ло цео наш континент . Или, епоха романтизма . У нашем двадесе-
том веку, хипи покрет проширио се по Америци и Европи . Комуни-
зам и марксизам исто су тако завладали светом . Сада имамо појам
глобализације, који није крвав, али се одликује веома снажним еко-
номским притиском .
Завршио сам Пету београдску гимназију, која је била врло иде-
олошки, марксистички јака, тако да смо из многих предмета, што
сам већ помињао, учили о марксизму и комунизму . Расправљали
смо како ће бити у комунизму . То су лепе фразе – слобода, једнакост,
благостање – али, сећам се да је једно правило гласило „од сваког
према способности, свакоме према раду“ . И, то је изгледало веома
поштено . Међутим, ја сам и тада примећивао, ако један рудар, мр-
шав и слаб, може да ради четири сата, а један крупан десет сати, то-
лико ми и тражимо од њих, али ћемо онда овог наградити према та

четири сата, односно другог према десет . Где је онда ту једнакост? То
је била једна утопија .
Ни за двојку није могао да прође онај који није знао шта је то
утопијски, а шта је научни социјализам . Утописти, то су били зане-
сењаци, Робен Овен, Сен-Симон и Шарл Фурије, који су сматрали да
могу синдикалном, политичком борбом да дођу до бољег друштва,
што је Маркс веома осудио . Он се залагао, као што знамо, за, благо
речено, диктатуру пролетеријата или, другим речима, крв и убија-
ње, јер шта је друго револуција? И то се звало научни марксизам и
научни комунизам .
У том учењу, појавиле су се све две различите струје – једна у
Совјетском Савезу и Источном блоку, а постојале су комунистичке
партије Француске и Италије које нису захтевале одрицање од рели-
гије, док је ригидни, жестоки марксизам то захтевао .
Још једна ствар – у Уставу Југославије било је написано да је ре-
лигија приватна ствар сваког појединца, а у статуту KПЈ то је било
забрањено, човек је морао да се дистанцира од религије . Нижи за-
конски акт спречавао је оно што врховни законски акт дозвољава .
Тако да комунисти нису смели да буду религиозни већ су били, да се
нашалим, грађани другог реда . Знам да у сваком друштву и поретку,
владајућа партија запошљава своје људе . Али у време KПЈ, погледајте
новине од 1960 . до 1980, где се види да се за одређени посао тражи-
ла, наравно, одређена диплома, али и – морално-политичка подоб-
ност . А, она је значила – ако ниси комуниста, нећеш бити примљен .
Кришом крштавани
Но, опет, ми свештеници знамо колико крштења је било ноћу…
Отац ми је причао и да је било крштења где отац и мајка дове-
ду дете и кажу: „Немој да упишеш“ . Јер, може неко да дође и то про-
чита . Нисам био на парохији, али други свештеници говоре да су

имали праксе тајних венчања, а нарочито тајних крштења . Страх је
био велик, а није ни комунизам свугде био исти, негде су били љу-
ћи, негде блажи .
О ономе што се не чини

Занимљиво је што се још не отварају архиве . Пре петнаестак годи-
на, Вук Драшковић је то тражио, па су их отворили, али су флома-
стером прежврљали имена – ко је шта рекао . Ту би било изненађе-
ња, верујем, и то треба да се уради .
Чујем да има неко удружења жртава комунистичког терора –
што је јасно, имали смо Голи оток, знамо како је пролазила реакци-
ја, монархисти, много је глава пало, многи су претрпели затворе –
било би добро направити споменик у част невино страдалих .
Проф. др Богољуб Шијаковић
О СПРЕМНОСТИ НА ЖРТВУ
Професор филозофије на Православном богословском факултету,

некадашњи министар вера и савезни секретар за вере Богољуб Ши-
јаковић (1955), рођен је и одрастао у Никшићу . Завршио је основне и
магистарске студије на Филозофском факултету у Београду, а док-
торску тезу одбранио је на Филозофском факултету у Сарајеву . Уса-
вршавао се у Немачкој и Грчкој .
Објавио је више књига, као и преко 260 чланака, приказа и ре-
цензија у домаћој и страној периодици и зборницима .
Шта је за Ваше родитеље значила вера?

Мајка је са села и имала је оно природно осећање вере, које често љу-
ди са села имају, интуитивно уверење које се подудара са вером, али
не подразумева освешћено знање теологије . А, код оца вера је била
саставни део његовог укупног саморазумевања српства и патриоти-
зма, и истовремено важан део отпора комунизму .
Снажно осећање националног идентитета било је праћено и
верском праксом . Крштени смо као деца, славила се слава и велики
црквени празници . Имали смо кућу у строгом центру града и, знало
се, уочи Божића испред улазних врата увек су стајали бадњаци . То је
било провокативно и изазовно . Отац је због тога више пута и хап-
шен . Када су за католички Божић први пут китили Никшић, неке
1972 . године, онда је он јавно на главном тргу протестовао што то не
чине и за православни Божић, па су га ухапсили, а судији је потом
О СПРЕМНОСТИ НА ЖРТВУ 85
рекао да на месту где су они поставили јелку за католички Божић,

он ће, за православни Божић, наложити бадњак . Па су га опет ухап-
сили када је учинио то што је и најавио .
Да ли је то имало неког озбиљнијег утицаја на ваше животе?

Донекле јесте . Он је био под неком врстом присмотре, привођен,
хапшен и осуђиван . С друге стране, на суду су према њему увек би-
ли благонаклони . Судија, мислим да се презивао Кривокапић, гле-
дао је да учини тако, да отац буде прекршајно кажњен односно да
нема тежих последица .
Било је ту амбивалентности . Они који су били задужени за то,
вршили су притисак .
Ја сам као дете тај притисак у школи, у неким ситуацијама, осе-
ћао, али сам их тек касније разумео . Тек касније сам схватио зашто се
збио одређени догађај . А, одговор је – јер сам син Веселина Шијакови-
ћа . У основној школи био сам један од најбољих, одлазио сам на так-
мичења, имао све петице . У осмом разреду један наставник дао ми је
оцену „један“ . И није вредело што сам све знао и што сам поправљао
ту незаслужену јединицу, закључио ми је тројку да не бих добио дипло-
му „Луча“ . Тај човек живео је близу нас, и пролазио је кроз нашу ули-
цу када би ишао кући, и увек је после тога склањао поглед од мене .
Према Вашој процени, колико је у односу према Цркви али и унутар

Цркве према вани, зависило од личног, а колико од система?
Није једноставно то рећи . У начелу – увек, у свим околностима, по-
стоји могућност да лично дође до изражаја . Ми никада не знамо ка-
да то лично може превладати, ма каква била ограничења система,
ма какве биле репресије, и то је, уосталом, та тајна историје . У су-
протном, прихватили бисмо да је, уколико је систем довољно јак и
чврст, све детерминисано и одређено .
Из искуства, личног и породичног, знам да су увек у свим сре-

динама, временима и амбијентима, негде сасвим неочекивано, по-
стојали људи који су људска и морална начела чували у себи . Та на-
чела пројављивала су се, на моменте, и правила простор за живот . У
томе и јесте проблем код одређеног броја људи у Цркви који нису
били спремни да рачунају на то .
Важно је рећи и да се не може исто очекивати од СПЦ или Цр-
кве у Пољској или у ДДР-у, јер је реч о различитим традицијама . Но,
исто тако, СПЦ је народна црква која је у свему најактивније морала
бити уз народ . Ја нисам сигуран – мада би било потребно једно кон-
кретно, опсежно истраживање – да је спремност да се јавно сведочи
била присутна у великој мери . Свакако да није било лако, поготово
свештеницима који су имали породице, децу…, али за оне који су
били у монашком чину, то је већ другачије . Руку на срце, мора се
рећи да је командна врхушка на врло спретан начин водила полити-
ку са Црквом . Пазило се на односе, услуге, пријеме, промоције и
принадлежности… Бојим се да људе, када се навикну и прихвате од-
ређени стил живота, то их мами и тешко се тога одричу, а најтеже
се одричу и највише се боре и радују када добију нешто што им не
припада . Последица тога је добровољно пристајање на маргину,
пристајање да се држе по страни из одређеног користољубља . Кому-
нисти су вешто и одлучно рекли: „Овај ћошак је за вас, али одатле
немојте да се померате“ . То је велика опасност и не мислим само на
комунистичка времена .
Сећате ли се, из тих младих дана, неке проповеди која је у себи садржала
отпор, позив на непристајање?
Службе у цркви није било дуго година, или је то био веома ретко .
Ишао сам у школу која је била до Саборне цркве у Никшићу, која је
прелепа . За време великог одмора, ми бисмо отишли до цркве, вра-
та су била разваљена, иконостаса није било, а брушено стакло са по-

лијелеја било је свуда расуто и ми смо понекад то брушено стакло
узимали као сувенир . Све је било опустело . Од седамдесетих година
почеле су литургије . Јутрење и вечерње били су нова ствар крајем
осамдесетих, када је систем кренуо да се распада и растаче .
Свештеници су били, махом, старији људи . Скоро да није било
младих . Када се човек мало дубље упути, то је једно поражавајуће
искуство, са не превише борбе и жртве за веру .
С друге стране, не можемо рећи да је Црква била поражена,
људи у Цркви реално нису ни могли снажно да се супротставе та-
квом режиму . Другачије је било у Хрватској и Словенији .
Са једним школским другом, након што смо завршили гимна-
зију, отишао сам у Дубровник да се он упише на Факултет за тури-
зам . Променили смо неколико соба за изнајмљивање и у свакој од
њих, видео сам распеће . Овде то ниси могао да видиш . Срби су би-
ли на посебан начин третирани по верском питању . Огроман број
свештеника у Црној Гори је убијен, међу њима и митрополит Јоани-
кије Липовац . На његово место дошао је владика Арсеније . Одмах су
га осудили на вишегодишњу робију и потом га пустили у кућни
притвор који је провео у Београду . Мој отац је ишао да га обиђе . Не
знам како је то успео, јер митрополит Арсеније није смео никога да
прими и ни са ким није смео да контактира . Онда је дошао Данило
Дајковић који је значајна фигура . Он није имао прилике да буде ис-
такнут, али тај човек ни у једној јединој ствари није омануо . Толико
је био исправан и чврст у врло тешким околностима .
Ретко се говори о одговору Цркве на режим…

То су све деликатне теме, ми говоримо изнутра . Мени Црква није
нешто спољашње .
То је проблем који нас удаљава од самоосвешћења, који нас

онемогућава да се суочимо . Није реч само о поштовању и обзиру, јер
Цркви је потребно суочење са собом . А бојим се да то изостаје .
Средином седамдесетих, када уписујете факултет, долазе владика

Атанасије и Амфилохије из Грчке. Какву промену су они унели?
До њиховог доласка, Црква се није обраћала младима, није имала
приступа, нити могућности, а можда ни довољно спремности да са-
ма те могућности тражи .
Владика Амфилохије и Атанасије држали су много јавних пре-
давања, трибина, дискусија, то је било једно отварање према дру-
штву . Били су врло упечатљиви, у правом смислу сведочили су веру
и оно чега до тада није било . Биле су ту чувене полемике око Досто-
јевског са Николом Милошевићем и Бранком Павловићем, били су
сви изванредни полемичари, што је привлачило велику пажњу сту-
дентске популације . Проблем је био како да стигнеш на све триби-
не, у СKЦ-у, у Дому омладине, Студентском граду, Коларцу, на Фи-
лозофском факултету; владала је једна завидна интелектуална дина-
мика . И они су у својим келијама држали предавања, разговарали
смо . Ја сам повремено ишао на те разговоре где нас седморо-осморо
присуствује, и Атанасије и Амфилохије узму неки мотив из Светог
писма или тему из свакодневног живота, и причају…
Средином осамдесетих, на првој литургији у Храму Светог Саве, коју је

служио патријарх Герман са владикама и свештенством, било је, према
неким проценама, десетина и десетина хиљада људи. Како Ви то видите,
када је ситуација почела да се мења, где видите те граничне догађаје,
време?
То су интересантни социјални феномени које ми сада in vivo гледамо
у Црној Гори, где кроз литије, посредством Цркве, народ исказује и
своја политичка уверења, надања, стрепње, незадовољства, ком-

плексна осећања која траже начин да буду исказана . Догађа се отва-
рање друштва, где се црква појављује као институција кроз коју мо-
же да се артикулише историјско саморазумевање народа . Нарочито
јер других институција скоро и да нема, отете су и обесмишљене .
Комунизам је укинуо државу, што је и по марксистичком учењу био
идеал . Нису само институције, што видимо до данашњег дана, разо-
рене и постале инструмент репресије, него је чак суспендовано и
друштво као социјални организам, као структура .
Догоди се, онда, спонтаност која је потребна људима који желе
да поврате макар друштвене норме, смисао заједнице као основне
ствари које им пружају сигурност, предвидљивост живота, амбијент
који регулишу норме . Ако тога нема, онда смо ми на голој ледини,
изложени контингенцији судбине . Видимо на литијама, код људи
који су у неким другим околностима спремни да буду деструктивни,
у једном поретку мира и они су смирени, концентрисани, нема ни-
каквих испада, посвећени су томе што раде, имају осећање самопо-
штовања . Једном речју, више нису маса коју ће партија да моделује .
ФОНДАЦИЈА КОНРАД АДЕНАУЕР (КАС) је немачка политичка организација.
КАС делује независно у областима политичког саветовања и образовања. Од
1964. године носи име првог немачког савезног канцелара, чије принципе Фон-
дација следи као своју обавезу. Фондација је присутна у многим земљама света,
а и у Немачкој има развијену мрежу Образовних центара.
Србија и Црна Гора налазе се тренутно у процесу транзиције. Свим грађани-
ма друштва, укључујући и политичаре, предстоје велики изазови које треба прева-
зићи: у економском, социјалном и друштвеном домену.
Фондација Конрад Аденауер жели у позитивном духу да испрати ове про-
цесе. Наши семинари, радионице и конференције треба да допринесу бољем
разумевању принципа Европске уније, одговорности партија и парламента, по-
имању правне државе и слободних медија. Посебно се обраћамо младим и по-
литички заинтересованим људима.
Области рада Фондације Конрад Аденауер за Србију и Црну Гору су:
▶ Унапређивање ЕУ-интеграција Србије
▶ Етаблирање демократског партијског и парламентарног живота
▶ Политичко образовање друштвено и политички ангажованих младих
кроз програм стипендија
▶ Етаблирање идеја социјално-тржишне привреде
▶ Подстицање интеретничког и интеррелигијског дијалога
▶ Подршка цивилном друштву
▶ Подршка медијској слободи и медијском плурализму.
www.kas.de/serbien
ЗБОРНИК
СЕЋАЊА И ВИЂЕЊА ЦРКВЕ
И З Д А В АЧ
Фондација Конрад Аденауер

Београд
З А И З Д А В АЧ А
Норберт Бекман-Диркес
П Р И П Р Е М А З А Ш ТА М П У
Предраг М. Поповић
Ш ТА М П А
Caligraph
Београд
Т И РА Ж
300 примерака
ISBN 978-86-86661-90-6
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
322(497.1)(082)
24/28(497.1)(082)
ЗБОРНИК сећања и виђења цркве под комунизмом : Пројекат
"Црква под комунизмом: чега се (не) сећамо, о чему се (не) говори,
како се носимо са наслеђем прошлости?" Фондације Конрад
Аденауер и Форума за религију, медије и културу сећања / [уредник
Јелена Јоргачевић Кисић]. – Београд : Фондација Конрад Аденауер,
2021 (Београд : Caligraph). – 89 стр. ; 20 cm
Тираж 300. – Стр. 7–11: Увод / Јелена Јоргачевић Кисић. – Напомене и
библиографске референце уз текст.
ISBN 978-86-86661-90-6
1. Јоргачевић Кисић, Јелена, 1985– [уредник] [аутор додатног текста]
а) Црква – Држава – Југославија – Зборници
б) Верске заједнице – Југославија
COBISS.SR-ID 29853449

ЗБОРНИКА-К А

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ЗБОРНИКА-К А

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЗБОРНИК СЕЋАЊА

Фoндација Конрад Аденаеур

Јелена Јоргачевић Кисић

Фондације Конрад Аденауер и

Јелена Јоргачевић Кисић

Проф . др Клаус Бухенау

Отац Момчило Кривокапић (1945–2020), протојереј-ставрофор и ар-

но су присутни у јавности . Историчарка Радмила Радић, која озбиљ-

нау осврнуо се на важност верничког наратива који би – иако је и

Станислав Хочевар, свештеник др Вукашин Милићевић, доцент на

Јелена Јор�ачевић Кисић

ЦРКВА ПОД КОМУНИЗМОМ:

Већ доста година се не бавим истраживањима Цркве под комунизмом,

ра мислити о томе који одраз, коју слику Цркве у комунизму он

представа о положају Цркве под комунизмом приближила би се

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

По завршетку рата, СПЦ је била суочена са изазовом обнове у новом

1 Архив Србије (даље: АС), Безбедносно-информативна агенција (БИА), 124,

Клер . У политичком смислу, нападани су поједини епископи и свештеници због

комунисти желели су да прекину утицај религије и цркава над ста-

ним шпијунима; што су ширили непријатељску пропаганду, посебно о прогону цр-

Уместо очекиване помоћи за опоравак на основу предратних

СПЦ је добијала од државе новчану помоћ у виду годишњих дотаци-

СПЦ, 5, 1 . 5 . (18 . 4) 1946 .

Да би се некако разрешило тешко финансијско стање, црквени

(Novi Sad: Akademska knjiga, 2017) .

митетима директиву, 27 . 8 . 1946, у којој се скретала пажња да се званични представ-

То је довело до хапшења и суђења једном броју свештеника и до кон-

торска управа тражила је од комитета и да прикупе податке о држању сваког поједи-

1–16; АЈ, Председништво Владе ФНРЈ, 50–128–257 .

„поповима посвећена мала пажња“, и да се на њих нема утицаја, али да су чињене и

епархија уз физичке нападе и вређања . УДБ је надзирала комплетну

20 О методима рада УДБ-е, стварању агентура и сарадничке мреже и слично

погледати опширније у: За�исници са се�ница Комисије за верска �и�ања, 13–75 .

комада прислушних уређаја монтирано је у згради Патријаршије . [Че�вр�а се�ница

архијерејског сабора 1947 . године“, Бо�ословље, 1 (2011): 152–171 .

приликом избора патријарха Викентија Проданова (1950‒1958),25 па

савезном и републичком службом за унутрашње послове у вези тока припрема и

Поред материјалних тешкоћа, професори и ученици суочава-

ва до половине педесетих година . Тада се из НР БиХ школовало у другим републи-

ложене .35 Факултет је дефинитивно, 30 . јуна 1952, одвојен из састава

dvajanje Bogoslovskog fakulteta iz okvira Beogradskog univerziteta“ . U: Ideje i pokreti na

наставници и професори неспремно ушли у борбу против религије и мистицизма .

У низу спорних питања између државних органа и СПЦ, три

40 Удружења су створена као „база за окупљање свештенства на линији сарад-

ње са народним властима, али са аспекта УДБ-е она су представљала „најсавршени-

Друго, комунистички режим стратешки је радио на креирању

но, и проблем аутокефалности цркве у Црној Гори, покренут први

товано је да је у СПЦ однос свештеника и верника био чак 1:8 .000 на

443–553; АЈ, СКВП, 144–84–601 .

Током шездесетих, служба безбедности постепено је напусти-

сасвим спремна . Она је истицала континуитет са напуштеним сим-

ним у црквеној штампи, навођени су основни захтеви које ће СПЦ

„Дани �еку с�оро,

потпише никакво признање . Судило му се за једно писмо, које је на-

У односу на социјалистички поредак, друштвена осуда данас се на-

У већем делу свог живота током 20 . века, Православна Црква на нашим

с�ичком �руш�ву, приредили Јелена Јабланов Максимовић и Андријана Крстић, Бе-

Њен живот . Социјализам је можда најупечатљивије то показао, јер

Турбулентна времена крајем осамдесетих година прошлог века за-

Чини се да су баш последње две деценије 21 . века пружиле при-

Berger, Grand Rapids, William B . Eerdmans, 1999 .

ства“ . У: Хришћанс�во у 21. веку, приредили Драгољуб Б . Ђорђевић, Предраг Стајић и