Вера и мисао у вртлогу времена.

Међународни зборник радова у част

митрополита Амфилохија (Радовића) и епископа Атанасија (Јевтића),
прир дили Андр ј Ј фтић, Микоњ Кн ж вић, Раде Кисић, Београд: Православни
богословски факултет Универзитета у Београду, Подгорица: Матица српска –
Друштво чланова у Црној Гори, Фоча: Православни богословски факултет „Свети
Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву, 2021, 543–565

ДК 323.1(=163.41)(497.115)

В Д м ЦВ К В
иверзитет у Београду
титут за филозофију и друштве у теорију
vlad.cv kovic@gmail.com

Ч В К с ВсК З В :
м П мФ Х Ј Д В
П сК П н с Ј Ј В
Сажетак: Рад има за циљ да ис тражи како митрополит Амфилохије
Радовић и епископ Атанасије Јевтић разумеју Ко совски завет и ка ко
то разумевање надахњу је њихову активну улогу у креирању полити­
ке СПЦ према Косову. Од начина на који ова два клирика ра зумеју
Косовски завет за виси и од говор на питање да ли је Косовски завет
само привремена препрека у политичкој ре ализацији независно сти
Ко сова од Србије или је то трајна кате горија у српском ра зумевању
Косова као свог иденти тетског темеља од кога неће одустати. Рад пр­
во испиту је изворе за Амфилохијево и Атанасијево ра зумевање Ко­
совског заве та, које поред нарoдног и богослужбеног предања чине и
списи вла дика Пе тра II Његоша и Николаја Велимировића, као и аве
Јустина Поповића. Да ље рад ана лизира чланке, бе седе и јавне иступе
обојице ау тора од 1980­их до данас који су везани за Косовски за вет
и Ко сово као за ветну српску земљу.

Кључне речи: Косово, Косовски завет, цар Ла зар, крст часни, слобо­
да златна
 Владимир Цветковић
544

З ападни медији, а и неки западни научници, тврде да косовски мит оте­

жава српско признава ње Ко сова као не зависне државе.1 Ово је гру бо
поједностављивање како хришћанског карактера жртве кнеза Лазара Хре­
бељановића у бици против Османског царства 1389. године, тако и (зло)
употре бе овог историјског догађаја с обзиром на националну мо билиза­
цију или самоидентифика цију. Без ика кве сумње, косовски мит или, пре­
цизније речено, Косовски завет игра важну улогу како у српском разу ме­
вању Косова, тако и у националном саморазу мева њу, те да би се схватио
однос Српске цркве према Косову, свакако треба имати у виду симболич­
ки значај који битка између српске и турске војске на Косову пољу, која се
десила на Видовдан (15/28. јуна) 1389. године, има у колективном сећању
Ср ба. Циљ овог ра да јесте да покаже на који начин двојица српских бого­
слова и клирика, митрополит црногорско­примор ски Амфилохије (Радо­
вић) и умировљени епископ захумско­херцеговачки Атанасије (Јевтић),
прво разу меју Косовски завет, а онда и ка ко на основу свог разу мева ња
Косов ског заве та креирају свој политички став према питању Косова. Ово
питање је важно јер тренутно постоји раскорак између визије решава ње
питања Косова који заступа председник Републике Србије Александар Ву­
чић и српска Вла да, с једне, и Српска Православна Црква, с друге стране.
Пошто су двојица клирика већ деценијама нај вокалнији и најангажова­
нији у креирању политике СПЦ према ко совском про блему, проуча вање
водиље њиховог односа према Косову, самог Косовског заве та и његова
политичка примена може да нам и пру жи одговор да ли он може да буде
делотворно средство у решава њу политичког проблема Косова. На почет­
ку овог ра да ћемо се упознати са животним пу тевима двојице епископа
СПЦ. Затим ће фокус бити померен на изворе на којима они граде разу­
мева ње Ко совског заве та, у првом реду на богослу жбено предање везано
за култ Све тог великомученика кнеза Лазара и ко совских јунака и из њега
произашло народно предање, као и на ви ђење Косова и Косовског заве та
настало из пера тројице модерних писаца: Пе тра Пе тровића Његоша, Ни­
колаја Велимировића и Јустина Поповића. На крају, пажња читаоцa биће
усмерена ка анализи дела двојице ау тора по све ћеног Косову и Ко совском
заве ту, а којa ће помоћу критичко­историјског ме тода покушати да укаже
на могуће изворе, мотиве, као и на конкретне догађаје који су обликова ли
њихово виђење Косовског заве та. У обзир ће бити узет како богословски
све тоназор двојице ау тора, тако и њихове активне улоге у политичком де­

1 Anna Di Lellio, “ e Missing Democratic Revolution and Serbia’s Anti­European Choice: 1989–2008”,
International Journal o Politics, Culture, and Society 22/3 (2009), 373–384: 373.
Чувари Косовског завета: митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић
545

лова њу СПЦ према Ко сову. Због различитих форми изношења њихових

ставова о Косову, које се крећу од чланака и интервјуа, преко беседа и јав­
них говора, поред анализе текста, биће уведена и анализа дискурса, то јест
ана лиза њиховог начина говора, са намером да се открије делова ње ових
ау тора у сложеним структурама зна ња, са једне, и моћи, са дру ге стране.

Б Х с
Многобројне су животне нити које повезу ју двојицу клирика СПЦ. Ро­
ђени ис те 1937. године, Ристо (крштено име митрополита Амфилохија) у
Барама Ра довића у Доњој Морачи на први (7. јануара), а Зоран (крштено
име епископа Атанасија) на други дан (8. јануара) Божића у Брдарици код
Шап ца, ова двојица младића срели су се као ученици богословије Све тог
Саве у Београ ду. У том периоду упознају и свог ду ховног оца архиман дри­
та Јустина Поповића, протераног професора Универзите та у Београ ду и
духовника манастира Ћелије код Ва љева. Дружење настављају као студен­
ти Богословског факул те та СПЦ, који упису ју 1958. године, а свршавају
1962, односно 1963. године. Зоран прима 1960. године монашки постриг
од оца Јустина, добивши име Атанасије. После свршених студија богосло­
вља, Атанасије одла зи 1964. године на теолошку академију Цариградске
патријаршије на острву Халки поред Истанбула, а затим наставља своје
те олошко образова ње на Универзите ту у Атини, где 1968. године докто­
рира тезом Еклисиологија а остола Павла по Светом Јовану Златоустом.
За разлику од Атанасија, Ристо, који је поред студија теологије похађао и
студије класичне филологије на Фи лозофском факулте ту Универзите та у
Београ ду, одлази после дипломирања на постдипломске студије на Старо­
католички теолошки факултет Универзите та у Берну, које касније наста­
вља на Понтификалном оријенталном институ ту у Риму. После стицања
магистратуре у Риму 1965. године, Ристо одлази у Атину на докторске сту­
дије, где се поново среће са Атанасијем. Тамо бива замонашен 1967. годи­
не, добивши име Амфилохи је, а затим 1968. године постаје и јеромонах.
У јесен 1968. године Атанасије напушта Атину и одлази на Право славни
институт Светог Сергија у Паризу, где ради као предавач до 1972. године.
После одбране своје доктор ске тезе Тајна Свете Тројице о Светом Григо­
рију Па лами 1973. године у Ати ни, Амфилохије одлази на Све ту Гору, где
остаје годину дана. Атанасије напушта Париз 1972. године и дола зи у Бе­
оград, где бива изабран за доцен та на Богословском факулте ту СПЦ, док
Амфилохије долази као предавач на Православни институт Светог Сер­
гија у Паризу 1974. године. Два пријатеља се поново сусрећу у Београ ду
1976. године, ка да Амфилохије бива изабран за доцента на Богословском
 Владимир Цветковић
546

факулте ту СПЦ. Обојица су поред наставних дужности били у неколико

ман дата и декани ове институције. Амфилохије бива изабран 1985. године
прво за епископа банатског, а после избора за митрополита црногорско­
примор ског 1991. године прелази на Цетиње. Амфилохија на ба натској ка­
тедри наслеђу је Атанасије до 1992. године, ка да бива изабран на епископа
ново обновљене епархије захумско­херцеговачке и прела зи у Херцегови­
ну. На тај начин два пријатеља из школских, студентских и професорских
дана бивају поново заједно као архијереји двеју суседних епархија. Атана­
сије ће дужност епископа захумско­херцеговачког оба вљати до 1999. го­
дине, када ће се повући у ми ровину због болести. Међу тим, и у потоњем
периоду митрополит Амфилохије и епископ Атанасије администрирали су
упражњеним епархијама СПЦ, и током 2010. године били адми нистрато­
ри епархије Рашко­призренске и Ко совско­ме тохијске. Но, без обзира на
то што су само по неколико месеци током те 2010. године бринули о овој
епархији, рад и ангажман ове двојице богослова и клирика СПЦ је педесет
година везан за Косово и Метохију као заветну српску земљу.
Да би се ра зумели ставови двојице богослова о Косову и Косовском за­
ве ту, потребно је ући у њихове могуће богослов ске и литерарне изворе,
од којих је један не сумњиво црквено предање и из њега израсла народна
тра диција погледа на Ко совски бој, а други модерни ау тори, попут Пе тра
II Петровића Његоша, Николаја Велимировића и Јустина Поповића, на
које они че сто реферишу.

К с В К К Вн м с Њ :
н Дн П м Њ ЈсК П Д Њ
Као што је ис та кла Милица Ба кић­Хаjден, узајамно дејство такозва ног
косовског „мита“ и „праве“ историје Ко сова могло би дати много бољи
поглед на косовску про блемати ку од покушаја да се напра ви разлика из­
међу та два.2 Штавише, без разматрања улоге коју Косово, и као ме тафора
и као историјска стварност, игра у стварању српског колек тивног иден­
ти те та, не може се схвати ти недавна конфронтација Ср ба са Запа дом по­
водом овог питања. Зато је ва жно погледати који су извори обликовали
колектив ну свест о Косову у српском народу.
Централно место у целокупном усменом пе сничком предању заузима
битка на Ко сову.3 У неколико издања збирки српских народних пе сама,

2 Milica Bakić­Hayden, “National Memory as Narrative Memory: e Case of Kosovo”, in: Maria Todorova
(ed.), National Memory in Southeastern Europe, London: Hurst & Co., 2004, 25–40: 26–27.
3 Јован Дере тић, Кратка историја ср ске књижевности, Београд: БИГЗ, 1983.
Чувари Косовског завета: митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић
547

Вук Стефановић Караџић (1787–1864) врши поделу целокупног усменог

опуса на три главна периода или циклуса, и то на преткосовски, косовски
и покосовски циклус. Косовски циклус чине песме које се директно односе
не припрему за бој на Косову пољу, као и догађаје непо средно после боја.
Песме ву ку ја ку паралелу између јеванђелских догађаја Христове послед­
ње ве чере, Јудиног издајства и потоњег страда ња на крсту, и моти ва из
Кнежеве вечере,4 издајства племића Вука Бранковића5 и потоњег стра дања
кне за Лазара и целокупног српског племства, којим се успоставља анало­
гија са Христовим крсним страдањем. Ата насије Јевтић тврди да је на зив
Кне жева ве чера новијег датума и да се песма можда ра нија звала Косовски
завет или Цар Ла зар се риволева Царству небеском, стављајући ра дије
акценат на те стаментарну природу Лазаревог опредељења него на чиње­
ницу историјског пораза.6 Ана логија са Христовим васкрсењем изостаје
у буквалном смислу, али се ја сно показу је да је Лазарева жртва свесна и
да изражава његово и опредељење његове војске за Царство не беско.7 Ме­
ђу тим, иако се Лазарево хришћанско опредељење и мучеништво велича,
у ис то време се ламентира над изгубљеним цар ством.
Поко сов ски циклус песама опи су је да ље стра дања оста лог српског
племства које не одолева надирању турске војске, и често се та индиви­
дуална стра да ња опису ју по узору на стра дања и мучеништва апо стола
и ранохришћанских мученика. Попут Старог и Новог завета, који пред­
стављају савез прво јеврејског народа, а онда и целокупног чове чанства
са Богом кроз крвну жртву, тако се и Косовски завет види као савез срп­
ског народа са Богом кроз крвну жртву Лазареву и његових ратника, ко­
ји је ис товремено пу токаз наредним генерацијама Срба како се задо бија
Царство небеско.
Сви ови елементи могу се наћи у раним црквеним службама и похвалама
кнезу Лазару, као што су Слово косовских бораца и Ис овест мртвог кне за

4 Песма Кнежева вечера у: Војислав Ђу рић (прир.), Антологија народних јуначких есама, Београд:
СКЗ, 1969, 207–209.
5 Пе сма Про ас царства ср скога у: В. Ђу рић (прир.), Ан тологија народних ју начких есама,
211–214.
6 Виде ти преда вање јеромона ха Атана сија Јевтића, „Косов ски за вет“, одржа но на СН Ака деми­
ји, на Универзите ту у Торонту, и касније објављено у Гласу Канадских Срба, септем бар–октобар
1985. године, до ступно на адре си: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Zitija/OdKosovaDoJadovna/
OdKosovaDoJadovna35.htm (приступљено 6. 1. 2014).
7 Песмe Цар Лазар се риволева Цар ству небеском и Про аст царства српскога. Студије Милоша
Ђу рића, Видовданска етика, Бе оград: Вихор, 1914; Марка Марковића, Косово у ранама, Бе оград:
Хришћанска мисао, 2005, посебно наглашавају ове паралеле са Јаванђељем, док прва одлази и ко­
рак да ље, успо стављајући аналогију из међу Косовског боја и античких трагедија.
 Владимир Цветковић
548

Лазара патријарха Данила III (око 1350 – после 1396), Похва ла кне зу Лазару
монахиње Је фимије (Јелене) Мрњавчевић из 1402, затим Слу жба, Похвала
и Молитва кнезу Лазару и Плач за кнезом Ла заром непознатог раванич­
ког монаха из другe половинe XIV века, односно с почетка XV века, као и
Нат ис на Косовском стубу де спота Стефана Лазаревића (1377–1437), ко­
ји ис тичу хришћанске особине кнеза Лазара и његово мучеништво. Ово
црквено предање о Косовској бици и српским ратницима као му ченици­
ма успоставља се веома рано – у првим деценијама након битке на Косову
пољу. Култ кнеза Лазара и косов ских мученика додатно је утемељен чиње­
ницом да је тело кнеза Ла зара, које су монаси преузели и прво сахранили
у цркви Христовог вазнесења у Приштини, да би се већ 1391. године пре­
неле у његову задужбину, манастир Раваницу код Ћуприје, оста ло веко­
вима нераспа дљиво.8
Поред црквених и богослу жбених елемената, преда ње о Ко совском за­
ве ту временом почиње да добија и нове елементе. Током 18. и 19. века,
нарочито у народном преда њу, Косовски завет задо бија и своју земаљ­
ску пер спек тиву, која се огледа у осло бађању од страног, осман лијског
ропства, у које је српски народ пао по сле боја на Косову. Та перспектива
је посебно присутна у списима владике црногор ског Пе тра II Пе тровића
Његоша, који спаја богато народно преда ње, које није само отеловљено у
хришћанској етици жр тве и настројењу за Цар ство не беско већ и опре­
дељењу за „слободу златну“, са богослужбеним и молитвеним прославља­
њем косовских ју нака као хришћанских мученика и сведока. Хришћанска
етика жртве, као и елементи испаштања за народне грехе и опредељења за
сло боду, присутни су и код све тог вла дике жичког и охридског Николаја
(Велимировића) и Све тог Јустина Новог Ћелијског (Поповића), као ди­
ректних претходника наших ау то ра. Стога би било упутно за нашу тему
осврну ти се на промишљања о Косовском заве ту та три ау то ра.

П с Њ К К с В
Ко сово и Ко сов ски за вет заузимају једно од средишњих ме ста у мисли
Пе тра II Пе тровића Његоша (1813–1851). Жарко Видовић сматра црно­
гор ског вла дику спаситељем Ко совског заве та од заборава и његовим об­
новитељем у облику хришћанског и јеванђелског опредељења српског на­
рода за крсно страдање и Царство не беско.9 Често се на води чињеница да

8 Жити је Све тог великому ченика Ла зара, цара српског у: Јустин Поповић, Житија Светих за јун
месец, Ва љево: Манастир Ћелије код Ва љева, 1996.
9 Жарко Видовић, Његош и косов ски завјет у новом вијеку, Београд: Филип Вишњић, 1989, 8.
Чувари Косовског завета: митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић
549

је у Његошевој по еми Горски вијенац реч „Косово“ поред речи „Бог“ нај­
више употре бљавана. За Његоша, Ко сово је оса око које се окрећe и фор­
мира народно памћење, као и излаз из историје у трансцендентно одно­
сно есхатолошко.10
Његош у Горском вијенцу (1847) каже на једном месту: „Бог се драги на
Ср бе разљу ти / за њихова смртна сагрешења“, набрајајући даље народне
грехе почињене пре свега од народних првака. Затим, овај Јеремија Косо­
ва, како се на Његоша често упућу је, кроз уста једног црногорског племића
ламентира над Косовом: „О Косово грдно судилиште, / насред тебе Содом
запушио!“ Тако се доводе у везу греси српског народа са судбином Косо­
ва, које је тада под османлијском влашћу, а коју Његош изједначу је са ста­
розаветним градом Содомом. Међу тим, његов наратив о Косову са држи
и елементе ламента над судбином целокупног српског народа па лог под
турско ропство и осећаја кривице због косовског пора за. На ову компо­
ненту посебно указу је Иво Андрић (1892–1975) у свом предава њу Његош
као трагични јунак косовске мисли, одржаном 1934. године на Коларчевом
универзитету у Београду, упућујући на веома живу снагу косовског заве та у
Црној Гори, где се о Ко сову говори као о својој судбини и личној трагедији:

Целокупна судбина свих људи била је тим заве том омеђена и управљана. Као
у најдревнијим легендама, које су увек и највећа људска стварност, сваки је
на себи лично осећао историјску клетву која је „лафе“ претворила у „ратаре“,
оставивши им у ду ши „страшну мисао Обилића“, да тако живе ра запе ти из­
међу своје „ратар ске“, рајинске стварности и витешке, обилићевске мисли.11

Елементи које Ан дрић исти че, као што су лична одговорност сваког за
косовски пораз и скидање кнежеве кле тве са се бе кроз вите шко, обили­
ћев ско опредељење, вероватно избијају у први план касније, као подсти­
цај за устанак про тив османлијске вла сти током XVIII и XIX века, јер они
у потпуно сти изостају у ра ним црквеним слу жбама и похвалама кнезу
Ла зару, у којима се првенствено ис ти чу хришћанске осо бине кнеза Лаза­
ра, и истовремено, док се тугује за њим, сла ви се његово мучеништво и
узносе му се молитве.
За ра злику од Андрићевог виђења Његоша као тра гичног јунака ко сов­
ске мисли, распе тог, као и свој народ, између рајинске стварности и ви­

10 Ж. Видовић, Његош и косовски за вјет у новом вијеку, Београд 1989, 14; А. Јевтић, „Косов ски завет“.
11 Иво Ан дрић, Његош као трагични јунак косов ске мисли. Предавање је први пут објављено у Ср ­
ском књижевном гласнику 1935. године.
 Владимир Цветковић
550

те шке мисли, за самог Његоша крсно­васкрсни принцип стоји у основи

Косовског за ве та, који он исказује ре чима:

Крст носити вама је суђено,

страшне бор бе с својим и с туђином!
Тежак в’јенац, ал’ је воће слат ко!
Воскресења не бива без смрти.12

Пошто је јеванђеоска спремност на мучеништво и крст, а самим тим и

васкрсење суштина Ко совског заве та, онда, по Његошу, кнез Лазар, Ми­
лош Обилић и оста ли косовски јунаци својим свесним стра да њем колек­
тив но, односно саборно, потврђују то опредељење за Царство. То је до­
минан та која са касније ја вља и код Николаја Велимировића, Јустина По­
повића и њихових наследника.
Свети Николај Жички у свом делу Царев Завет из 1933. године опису је
кнеза Лазара како, поражен и ухваћен од турске војске, размишља о исправ­
ности свог избора да целу своју војску и народ поведе у смрт на Косову: „Ако
сам лично за себе имао право да изаберем смрт место живота – ко ми је дао
власт да за цели народ учиним такав избор?“13 Међу тим, одмах му се затим
јавља анђео Божији, праћен Лазаревим заштитником Светим Амосом, те­
шећи га да је учинио добар избор, и оставио народу своме спасоносан завет,
те да су истините и славне Лазареве речи да „земаљско је за малена царство,
a не беско вазда и довјека“.14 Вла дика Николај не само да потврђује кроз ан­
ђеоска уста да је Лазарево опредељење било исправно већ и проширује зна­
чај Лазаревог и косовског крста:

Место огњенога стуба, што је водио Израиљце из ропства мисирскога, крст

уздигнут од Косова поља до не беса, водиће твој народ кроз пусти њу ро бо­
вања. Све тлиће му, водиће га, и извешће га у обећану земљу слободе – но
не једино земаљске, символичне и времене, него и сло боде истинске, бе­
смртне, ангелске.15

12 Петар II Пе тровић Његош, Пјесме, Лу ча микрокозма, Горски вијенац, Нови Сад: Матица српска –
Београд: СКЗ, 1969, 236.
13 Владика Николај, Царев Завет, у: Епископ Николај, Сабрана дела у 13 књига, књига 5, Шабац:
Манастир Све тог Николе, 2014, 143–174: 149.
14 Вла дика Николај, Царев Завет, 151.
15 Вла дика Николај, Царев Завет, 169.
Чувари Косовског завета: митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић
551

Паралеле о па ду Ко сова као казни за народне грехе нала зимо и код вла­
дике Николаја. У својој по еми Небеска литургија Николај опису је раз­
говор између Бога и Све тог Саве у Цар ству Божијем, у коме Све ти Сава
говори Богу: „Нису Срби кано што су били. Лоши ји су него пред Ко со­
вом“, на шта Бог на српски народ ша ље многа страдања. Такође, вла дика
Николај у свом делу Царев Завет кроз уста кне за Лазара, коме се ја вио
анђео Господњи, поставља питање зашто Бог дозвољава да нехришћа ни
дођу на Косово, на шта му анђео одговара: „Када крштени на ру же крст
безакоњима својим, онда Свевидећи допушта да га некрштени још више
нару же“.16 Овим јасно показује да се српски народ за своје грехе кажњава
од узимањем Ко сова, земље на којој је кнез Ла зар склопио савез са Богом
кроз крвну жртву и опредељење за Царство небеско. Ти се гре си, изме­
ђу осталог, огледају и у неспремно сти данашњих Срба да понесу Ла зарев
крст мучеништва и следе ње гов пу токаз и опредељење.
Ученик Све тог вла дике Николаја, Све ти Јустин Нови Ћелијски, слич­
но свом учитељу гледа на Лазарев избор и завет, доводећи га у везу са пр­
вим српским архиепископом и утемељитељем Српске цркве, Све тим Са­
вом Немањићем:

Кнез Ла зар је на Ко сову изабрао и за се бе и за народ исто што је, давно пре
ње га, Све ти Сава изабрао у Хиландару за се бе и за народ. Шта је изабрао?
Христа Бога и његово Јеванђеље.17

Према оцу Јустину, средњовековна немањићка држава почела је све ти­

тељима, а завршила се мученицима, јер је такав закон еванђеоског живота:
да се не беска правда мора мученички одстра давати. За Јустина, та видов­
данска етика јеванђеоског одстра давања шти ти српски народ од европ­
ског релативизма и нихилизма и њихових пре те ча атеизма и мате рија ли­
зма. Истовремено, наставља Јустин, уколико би ово страдање за Царство
не беско ослабило и народ запао у себичност, проглашавајући је за врхов­
но божанство, онда би он сам се бе као људождерска маши на уништио.
Важна компонента која да нас доминира дискурсом о Косову у Српској
цркви, и присутна је у делима ова три мислиоца, одно си се на косовску

16 Вла дика Николај, Царев Завет, 168.

17 Отац Јустин, „Видовданска етика о небеском цар ству у наве черје нашег 600­ог Видовдана“, први
пут изговорена у емисији Ра дио Београда 1939. године; поновљена у цркви Рођења Пресвете Бо­
городице на Ка лемегдану у Београду 1942. године; објављена у: Преподобни отац Јустин, Сетве
и жетве: чланци и мањи с иси, Београд: Манастир Ћелије, 2007.
 Владимир Цветковић
552

жртву као испаштање за народне грехе. Као што Христос узима на себе
људске грехе, тако и кнез Лазар, његови све ти ратници и сви потоњи но­
сиоци Косовског за ве та стра дају за народне грехе. Тако на парасто су вла­
дици Николају 1966. године у Лелићу, архимандрит Јустин Поповић упо­
ређује српски народ са крпељима, који заслепљени европском култу ром
не могу да виде Сунце – Христа и друго ма ње Сун це – владику Николаја,
чији је цео живот „био аманет и тестамент Све то савски, Косовски! Све
жртвовати за Христа. Христа низашта.“18 Исте године у својој видовдан­
ској беседи, отац Јустин ка же:

Све та Ср бија није погинула на Косову! Не, она је проду жила пут кроз стра­
шно ропство, пут вечне Српске Цркве, мучећи се кроз историју на пу ту Све­
те Србије, и све до данас – до нашега дана, Све та Србија!19

Јустин показује како се кроз му чеништво потврђује Све та и Небеска

Ср бија и да је то су штина Јеванђеља косов ског, које многи Срби изгоне
из сво јих ду ша и сахрању ју.
По стоји не колико ра злога зашто су ове три лич ности важне да би биле
издвојене. Први ра злог је сам суд, та да епископа банатског Амфилохија,
да ове три личности заузимају изузетно место у историји српског народа,
јер су, сваки на свој начин, у себи спојили философа, песника и богосло­
ва.20 То, по епископу Амфилохи ју, гаранту је да су они били способни да
са знају „ду бину бића и твари, и да се опитно сусретну са Тајном на којој
бића и ствари почивају“.21 Други разлог је да код све тројице ау тора посто­
ји континуитет у ра зумевању Косовског заве та, то јест његовог ту мачења
кроз три значајна елемента: опредељење за Царство не беско, спремност
на жртву и испаштање народних грехова и жеђ за сло бодом. У наредним
редовима ћемо виде ти да ли су ове три компоненте присутне и код на ших
ау тора и, ако је су, на који их начин они спајају и тумаче.

18 Отац Јустин, „Беседа 2. на парасто су Владици Николају“, у: Све ти Јустин Нови Ћелијски, Са­
бране бесе де, том 1 (Сабра на дела Све тог Јустина Новог – књига 1), Бе оград 2003. До ступно
на ин тернет адре си http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/SabraneBesedeSvetiJustin/
SabraneBesedeSvetiJustin76.htm (приступљено 9. 1. 2015).
19 Отац Јустин, „Беседа на Видовдан 1966. године у манастиру Ћелије“, у: Свети Јустин Нови Ће­
лиј ски, Сабране беседе, том 1. Доступно на интернет адреси: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/
AvaJustin/SabraneBesedeSvetiJustin/SabraneBesedeSvetiJustin41.htm#note3 (приступљено 9. 1. 2015).
20 Епископ Амфи лохије, „Реч издавача“, у: Отац Јустин Поповић, Философске урвине, Београд: Ма­
настир Ћелије,2 1987, 256–257.
21 Исто 257.
Чувари Косовског завета: митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић
553

м П мФ Х Ј :К с В Ј В З В
Слично Јустиновој беседи на гробу владике Николаја, и јеромонах Амфи­
лохи је Ра довић, у својој беседи на опелу оца Јустина 1979. године у мана­
стиру Ћелије, покојника упоређује са Јеремијом, који је тридесет година
упућивао поруку свом народу, али и Европи и целом свету. Беседник моли
покојника, за њега већ тада све ти теља, да се моли Богу да опрости грехе
српском народу што не чува све те гра нице српских зема ља, што није сачу­
вао непокидан хитон Све то савске цркве (алузија на црквени раскол), што
се кандило вере гаси на Ла заревом Косову и Савиној Црној Гори, и што
се Христос протеру је и распиње у српским школама и универзите тима. 22
Набрајајући одређене феномене, Амфилохије већ пророчки предсказу је
да због ових дела Ср бе и Српску цркву очеку је страдање, често повлачећи
парелелу између старозаветних отаца, који једоше кисело грожђе, и њи­
хових унука, којима трну зу би до десе тог колена (Јер. 31, 29).23 Најчешћи
упу ти митрополита Амфилохија на Косово и Косовски завет су у контек­
сту казне за грехе предака и народних вођа, што је у са гласно сти са пре­
да њем, почев од Његоша до аве Јустина.
Један од тих народних грехова за косовска страда ња је сте и безверје,
односно непоштовање свети ња. Још 1988. године као епископ ба натски,
Амфилохи је упућује на ду ховну кризу Срба, који су несвесни свога гре­
ха према Косову, те кривицу пребацу ју на Шип таре.24 Амфилохи је наво­
ди при мер Шиптарки које су прола зиле испод ћиво та Светог кра ља Сте­
фана Дечанскога, молећи помоћ од њега и Бога, и Црногораца који су са
цигаром у устима улазили у Де чанску све ти њу и подсмевали јој се.25 Гу­
битак Косова је такође и казна због „великаша“, који су, према митропо­
литу Амфилохи ју, водили нови Косовски бој без Царства не беског, крста
и косов ског Лазара.26 То су, по њему, исти они из ју гословенске „државе и
парти је“ који су проблем Косова решавали тако што су дозволили злу да

22 Јеромонах Амфилохије, „Беседа на опелу оца Јустина“, у: Атанасије Јевтић (прир.), Човек Бого­
човека Христа, Београд: Наследници оца Јусти на и Манастир Тврдош, 2014, 230–238: 236–237.
23 Митрополит Амфи лохије, „Беседа произнесена у Подластви Гр баљској на Видовдан 2003. годи­
не“. Обја вљено у: Митрополит Амфи лохије (Ра довић), Косово је глава Лазарева: бесједе, редава­
ња и разговори, Београд – Це тиње: Све ти гора, 2011, 49.
24 Митрополит Амфи лохије, „Ко сово је наш Јеруса лим“, разговор објављен у листу београдских
студената Студент, априла 1988. у: Косово је глава Лазарева, 144.
25 Митрополит Амфи лохије, „Беседа произнесена у Подластви Гр баљској на Видовдан 2003. годи­
не“, у: Косово је глава Лазарева, 52.
26 Митрополит Амфилохије, „Беседа произнесена у манастиру Шудикови, 24. окто бра 2009. годи­
не“, у: Косово је глава Лазарева, 132.
 Владимир Цветковић
554

„разрасте и постане неукротиво“.27 Иако се користи старозаветним слика­

ма о казни за народне грехе, овај аспект Амфилохијевог гледања на Косово
може се уклопити у новозаветни симболизам, јер сам Амфилохије упућује
на Косово као на Христа. Према томе, издаја и одрицање Ко сова од стране
српског народа и његових великаша, би ло у Југосла вији некада, или Ср­
бији и Црној Гори са да, је сте издаја и одрицање од Христа.28 Међу тим, ка­
ко Јудина издаја Христа води у његово хапшење и суђење, затим у његово
стра да ње и кр сну смрт, у гроб и васкрсење, те на крају у ње гово ва знесе­
ње, тако се и код митрополита Амфилохија могу запазити те јеванђељске
паралеле са Косовом. Све те јеванђељске паралеле са Косовом везане су
за Христов боравак у Јеруса лиму, зато је једна од најчешћих Амфилохи­
јевих паралела изједначавање Ко сова са све тим српским Јеруса лимом.29
У српским народним песмама о Косову Јудина издаја Христа је ме тафо­
рично приказана као повлачење Вука Бранковића и његове војске са Ко­
сова, што је издаја цара Лазара. Међу тим, код митрополита Амфилохија
издаја или одрицање од Косова нису персонификовани у једној историј­
ској лично сти, већ су че сто прене ти на целокупни српски народ, који се
одрекао и заборавио Косово као сопствену светињу30 и учи нио се обу од
се бе сама, заборавивши своја изворишта.31
Следећи и че сто цити рајући Његоша, митрополит Амфилохи је изјед­
начава Косово са „грдним судилиштем“. Међу тим, по Амфилохију, то ни­
је само суд српском народу због свог одрицања Ко сова и усмерено сти на
Царство небеско већ и суд Албанцима и целом све ту, јер „преко Ко сова
прела зи ме ра и граница историјских универзалних збивања“, као што је
то случај и са Јеруса лимом.32 У својој беседи одржаној 21. фе бруара 2008.
године, један дан после проглашења независно сти Ко сова од стране та­

27 Митрополит Амфилохије, „Цивилизација је маска“, разговор објављен у љу бљанској Младини,

окто бра 1988. године, у: Косово је глава Лазарева, 182.
28 Митрополит Амфилохије, „Реч у манасти ру Врањини 4. окто бра 2008. године“, у: Косово је гла­
ва Лазарева, 266.
29 Митрополит Амфи лохије, „Разговор објављен у београдском недељнику НИН, ја нуара 1990. го­
дине“, у: Митрополит Амфи лохије, Косово је глава Ла зарева, 225; „Косово и Метохија – Стара Ср­
бија“, предговор књизи Атлас Старе Србије, у: Косово је глава Лазарева, 167.
30 Митрополит Амфи лохије, „Ко сово је наш Јеруса лим“, разговор објављен у листу београдских
студената Студент, априла 1988. године, у: Косово је глава Лазарева, 144.
31 Митрополит Амфи лохи је, „Најопасније су се обе од се бе сама“, изјава дата Политици екс рес, ју­
на 1990. године, у: Косово је глава Лазарева, 255.
32 Митрополит Амфи лохије, „Слово на представљању књиге Свети кнез Ла зар и Косов ски завет
на Ме ђународном сајму књига у Херцег Новом, 21–28. јул 2007“, у: Косово је глава Лазарева, 289.
Чувари Косовског завета: митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић
555

мошњих власти, митрополит Амфилохије ће поновити тезу да су догађаји

на Косову својевр стан суд српском народу али и албанском, америчком,
енглеском и француском.33 Сваки народ, због својих гре хова и злочина,
јесте и на суду историје и на суду Божијем, а апо стро фирани амерички и
европски народи и државе су тамо јер се, по митрополиту, уздају у силу
као ме тод разрешења суко ба, а не у Божију правду. Казна је, као што смо
рекли, стра да ње, те зато митрополит Амфилохи је Ко сово и упоређује са
жртвеним пољем, као местом где је један народ био покошен и пожњевен
и унесен у житнице Царства небеског,34 односно где је својом крвљу запе­
чатио нови завет са Богом.35
Једно од Амфилохи јевих поређења Косова и Метохије јесте са гро бом
Христовим на Голготи, који следу је Његово стра дање.36 Као што је Хри­
стос чекао у гробу на своје слав но васкрсење из мртвих, тако Амфилохије
подвлачи аналогију са српским народом, који је стра дао под Турцима 500
година са надом у своје васкрсење односно дола зак сло боде.37 Он такође
изражава на ду да ће Господ спасити Косово,38 као што је Бог Отац поди­
гао свог Сина из мртвих. Међу тим, као што спасење није само спасење од
греха и смрти већ и увођење у Царство не беско, у сам живот Све те Тро­
јице, тако и Амфилохи је, ка да говори о Косову, говори не о географији,
већ о небоземном простору који је уграђен у сам кôд српског народа али
и „у зрелост у Христу обновљеног рода људског“.39
Христос се узноси на не бо и тај пра зник просла вљамо као Спасовдан,
јер он со бом и у се би обновљену људску природу проводи кроз не бе ске
стварно сти и, седајући са де сне стране Бога Оца, смешта је у сам живот
Бога, Свете Тројице. Тиме Христос испуњава Завет склопљен са људима, а

33 Митрополит Амфи лохије, „Беседа изговорена испред храма Све тог Саве у Бе ограду 21. фебруа­
ра 2008“, у: Косово је глава Ла зарева, 102.
34 Митрополит Амфи лохије, „Слово на представљању књиге Свети кнез Ла зар и Косовски завет“,
у: Митрополит Амфи лохије, Косово је глава Лазарева, 289.
35 Митрополит Амфи лохије, „Беседа изговорена испред храма Све тог Саве у Бе ограду 21. фебруа­
ра 2008“, у: Митрополит Амфи лохије, Косово је глава Лазарева, 103.
36 Митрополит Амфилохије, „Беседа произне сена у манастиру Девич, 16. децем бра 2004. године“,
у: Митрополит Амфилохије, Косово је глава Лазарева, 82.
37 Митрополит Амфи лохије, „Беседа одржана у манастиру Рибњак код Бара 20. јануара 2005. годи­
не“, у: Митрополит Амфи лохије, Косово је глава Лазарева, 33.
38 Митрополит Амфилохије, „Слово одржано у Јекате ринбургу 4. марта 2007. године. Бе седа из­
говорена испред храма Све тог Саве у Бе ограду 21. фебруара 2008“, у: Митрополит Амфилохије,
Косово је глава Лазарева, 295.
39 Митрополит Амфи лохије, „Слово на Комеморативној академији одржаној у Сава центру у Бео­
граду 24. марта 2009. године“, у: Митрополит Амфи лохије, Косово је глава Лазарева, 117.
 Владимир Цветковић
556

сам смисао тог заве та састоји се у обожењу људског рода. Опредељење за

обожење, одно сно за Цар ство небеско или Царство Божије, јесте људско
пристајање да се савез или завет склопљен са Богом испуни. Као што је тај
савез потврђен или потписан Христовом крвљу на Голготи у Јеруса лиму,
завет између великому ченика цара Ла зара косовског и косовских муче­
ника, а преко њих и целог српског народа, потписан је њиховом крвљу на
Ко сову пољу. Међу тим, ово не тре ба схвати ти та ко да је српски народ тај
главни актер у историји спасења. Било би погрешно ако бисмо српски на­
род, али и сваки дру ги, сматрали „изабраним“ народом, који носи главну
улогу у проце су спасења. Божанска присутност у историјском проце су је
увек сарадња са конкретним историјским личностима, које су добровољно
прихвати ле да буду део историје спасења, а не са народима или дру штви­
ма. Бог као личност увек општи са дру гим лично стима. Ипак, као што је
Христово васкрсење и вазнесење на не бо у људској природи залог сваком
људском бићу да ће се васкрсну ти и ући у Царство Божије, тако је у опре­
дељење косовских мученика за Цар ство небеско по цену жртве такође за­
лог сва ком појединцу у српском роду да рас те до пуноће тог опредељења
за Цар ство не беско. Зато Амфилохи је и каже да је Косово „топографија
животног смисла и опредељења“.40 Као што је Христос својим васкрсењем
и вазнесењем дао могућност свим људима да се спасу, тако је Косовски
завет и опредељење за Царство не беско остао као кôд за писан у српском
народном бићу и његовој судбини.41 Од сваког понаособ у роду људском
зависи да ли ће достићи меру рас та пуноће Христове (Еф. 4, 13); ис то та­
ко, од сваког понаособ у српском роду зависи да ли ће рас ти до пуноће
опредељења за Царство небеско косовских мученика.
Новозаветне ме тафоре издаје, суда, кр ста и голготе, крсне смр ти, гро­
ба, васкрсења и вазнесења на не бо доминирају у косовском наративу ми­
трополита Амфилохија. То значи да је све што је ве зано за Косовски бој
и Косовски завет јеванђелско и христоносно. Колек тивни imitatio Christi
косов ских јунака је у смислу крсно­васкрсног опредељења, које се стал­
но и изнова потврђује. Митрополит у својој интерпре тацији Косовског
заве та синте тише јеванђељску настројеност Све тог Јустина Новог са ме­
тафоричким језиком Све тог Николаја Жичког и предивним песничким
фигурама ловћенског тајновидца Његоша. Међу тим, за ра злику од њих,

40 Митрополит Амфи лохије, „Беседа изговорена испред храма Све тог Саве у Бе ограду 21. фебруа­
ра 2008“, у: Митрополит Амфи лохије, Косово је глава Лазарева, 102.
41 Митрополит Амфи лохије, „Беседа произнесена у Подластви Грбаљској на Видовдан 2003. годи­
не“, у: Митрополит Амфи лохије, Косово је глава Лазарева, 53.
Чувари Косовског завета: митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић
557

он одла зи и даље, захва љујући свом личном и трагичном искуству новог

косов ског распећа:

Косово су бомбардовали Американци, и многе Србе су албански муслима­

ни тамо по били. Многе убијене сам држао својим рукама, на шао сам много
људи којима је одру бљена гла ва, као што је одру бљена цару Лазару и мно­
гим његовим ратницима у боју Косовскоме.42

Ко сово за митрополита Амфилохи ја није питање заборављене српске

сла ве, већ болна стварност распе тог народа који на њему живи. У че тво­
ротом ном изда њу Поменика новог косовског страдања митрополит Ам­
филохи је говори и пи ше о свом болном искуству, смештајући нове про­
гоне Срба на Ко сову у непрекину ти ланац насиља, изгона, отимачине и
уништавања српског право славног народа и његових све тиња и до бара
кроз векове.
Одру бљене главе нових српских и косовских мученика, као што је слу­
чај са 1999. године одру бљеном и још ненађеном главом преподобног му­
ченика Харитона ко совског, дају мотив митрополиту Амфилохију да све
жртве повеже са одру бљеном главом цара Лазара, која је одру бљена и од­
не та, да би затим била нађена и сахрањена заједно са Лазаревим телом.
Одру бљене гла ве косовских жр тава дају митрополиту повода за једну но­
ву ме тафору, а то је ме тафора Цркве, која изостаје код свих његових прет­
ходника. Ме тафорично поистовећива ње Лазара са Христом може се наћи
и код Амфилохијевих претходника, али митрополит своју ме тафору про­
ширу је на Цркву. Као што се Црква састоји од главе, која је сам Христос,
и тела, које су хришћа ни, тако се сада више не Лазар, већ његово тело са­
стоји од главе, која је Косово, и тела, које је Ср бија и српски народ.43 Ову
изјаву митрополит даје у кон тексту покушаја политичког раздвајања Ср­
бије и Косова актом једностраног признања независно сти Ко сова, чему
се он одувек супротстављао. Када је крајем 2006. године на предлог Вла­
де Војисла ва Коштунице Скупштина Ср бије донела нови Устав, у чијој се
преам були истакло да је Ко сово и Метохи ја нераздељиви део Србије, СА

42 Митрополит Амфилохије, „Слово одржано у Јекате рунбургу 4. марта 2007. године. Беседа изго­
ворена испред храма Све тог Са ве у Београду 21. фебруара 2008“, у: Митрополит Амфи лохи је,
Косово је глава Лазарева, 294–295.
43 Митрополит Амфи лохије, „Ви довданска беседа у манастиру Грачаница 28. ју на 2009. године. По­
новљена на Коларчевом народном универзите ту о Петровдану 2009. године“, у: Митрополит Ам­
филохије, Косово је глава Лазарева, 125, 128.
 Владимир Цветковић
558

Сабор СПЦ, којим је због болести патријарха Па вла председа вао митро­
полит Амфилохи је, свесрдно је подржао ту одлуку српске Вла де и Скуп­
штине. 44 Према томе, одвајање Косова, то јест Ла зареве главе, од Срби­
је, која је само тело Ла зарево, слично је одвајању Христа као гла ве Цркве
од Цркве као Његовог тела. Поред сим болике Цркве, ово поређење кри­
је још једну сим болику, а то је исто ријска симболика Лазареве главе, ко ја
је, по народној песми, после „че трдесет дана“ била при дружена телу.45 По
тој симболици, као што је гла ва Лазарева сабрана са својим телом, тако
се, по митрополиту Амфилохи ју, сабира не само Србија са Косовом већ и
прошлост, са дашњост и будућност српског народа.
Према томе, Амфилохије додаје крсно­васкрсној јеванђељској ме тафо­
ри Косова као Хри стове жртве још и ме тафору Цркве као Христове главе
и тела, повлачећи паралелу са Косовом као Ла заревом главом и Ср бијом
као Лазаревим телом. Као што глава без тела не може и као што је иден­
титет и ипостас Цркве сама ипостас Христова, тако је, према Амфилохију,
и Ко сово за Ср бију њен иденти тет и њена ипостас, па би пристајање да се
ова веза из брише не само у ду ховном већ и у физич ком, државно­инсти­
туционалном погледу, значила крај и за саму Ср бију и за српски народ.

П сК П н с Ј : З К с Ч сн с Б Д З н
Епископ Атанасије Јевтић нала зи сведочанство косовског опредељења за
Царство небеско у историјској суд бини српског народа.46 За Атанасијеве
претходнике, укљу чу јући ту и митрополита Амфилохија, жртва цара Ла­
зара и ко совских мученика у њиховом опредељењу за Царство не беско је
парадигма свакој потоњој свесној српској жртви за то опредељење. Пре­
ма томе, Ла зар је, попут Христа, првина и началник опредељења за Цар­
ство небеско код Срба. Међу тим, за владику Атанасија Ко сов ски завет
или опредељење Ср ба за Царство не беско управо извире из историјске
судбине српског народа као потврде Лазаревог опредељења. Без историј­
ског стра дања Срба у њиховом опредељењу за Царство небеско, и сама
Ла зарева жртва, као и жртва његових ратника, била би усамљени чин хри­
шћанског жр твова ња, који ника да не би прерастао у историјски савез јед­
ног народа са Богом, као што је то слу чај са Косовским заве том. Зато епи­

44 Исто.
45 Митрополит Амфи лохије, „Беседа у Зве чану 27. јуна 2009. године“, у: Митрополит Амфи лохи је,
Косово је глава Лазарева, 115.
46 Епископ Атанасије, „Царство не бе ско у историјској суд бини српског народа“ (1989), у: Епископ
ЗХП Атанасије, Бог Отаца наших, Света Гора Атонска: Ма настир Хиландар, 2009, 371.
Чувари Косовског завета: митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић
559

скоп Атанасије у свом приступу Ко сову и косовском опредељењу пола зи

од конкретних историјских чињеница. О томе сведоче три књиге које се
баве веома конкретним историјским примерима стра да ња на Ко сову: Од
Косова до Јадовна – утни за иси (1982), Страдање Ср ба на Косову и Ме­
тохији 1941–1990 (1990) и Меморандум Ср ске равославне цркве о Ко­
сову и Метохији (заједно са јеромонахом Савом Дечанцем, 2003). Књиге
обилу ју де таљно изложеним судбинама и страда њи ма људи на Косову,
из гледајући на тренутке као извештаји из црне хронике. Али баш у овој
фактографској усредсређености на догађај пока зу је се величина епископа
Ата насија као хришћанског богослова. Хришћанство за њега није ништа
друго него оваплоћени Христос, који је живео у конкретно време, на кон­
кретном ме сту и тамо страдао. Као што су, по његовом учитељу ави Јусти­
ну, Дела апо столска само наставак Јеванђеља, а житија све тих наставак
Дела апостолских, тако је мартиријум цара Лазара и косовских му ченика
наставак Христовог му чеништва, а мучеништво и ис товремено сведоче­
ње Христа данашњих Срба стра да лих и убијаних на Ко сову и Ме тохији
наставак Лазаревог страдања.
Као што историја све та није само позорница једног на рода и његовог
односа са Богом, већ поприште различитих ду ховних и политичких су­
ко ба, та ко ни питање стра дања Ср ба на Косову није одвојено од питања
друштвеног контекста у коме се то страдање одвија. Још је у А елу за за­
штиту ср ског живља и његових светиња на Косову из априла 1982. го­
дине, а потписа ном од стране 21 свештеника и монаха СПЦ, укључу јући
и та дашње професоре Богословског факулте та СПЦ Атанасија Јевти ћа и
Амфилохија Радовића, истакну то да су догађаји уперени против безбед­
ности Ср ба и Српске цркве, као и њихове имовине, укљу чу јући и поку­
шај паљења Пећке патријаршије, израз „плански смишљеног геноцида“ од
стране Албанаца.47 Тај А ел се нашао на мети напа да из различитих сре­
дина, који су и навели самог Атанасија да настави да се бави овом темом
и напише књигу Од Косова до Ја довна,48 чије је прво издање изашло 1982.
године, а која је по сле објављена у још осам издања. У својој књизи, али
и у ни зу интервјуа датих осамдесе тих година, Ата насије Јевтић опту жу је

47 „Апел за заштиту српског жи вља и његових све тиња на Ко сову“, Правосла вље, 15. 5. 1982.
Текст Апела је досту пан на елек тронској адре си: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Zitija/
OdKosovaDoJadovna/OdKosovaDoJadovna21.htm (приступљено 25. 1. 2015).
48 Епископ Атанасије, „Косово није из гу бљено“, разговор непотпуно објављен у недељнику Интер­
вју, 9. децембра 1988. У целости објављен у: Епископ Атанасије Јевтић, Знак ре оречни, Београд:
Студен ти Богословског факулте та у Београду, 1994, 99.
 Владимир Цветковић
560

албански фашизам, који је у спиралу зла увукао и цели албански народ,

али и српске кому нисте, који су обавља ли посао затирања Ср ба на Косо­
ву.49 На ме ти албанских шовиниста, по јеромонаху Атанасију, на шла се
на првом месту српска Црква, зато што је највећа вековна тапија српства
на Ко сову,50 те је само током 1980. и 1981. године, поред Пећке патријар­
шије, подмет нут пожар и у још неколико цркава. Ата насије упућује и на
исламску компонен ту у напа ду на Српску цркву, јер су цркве на Косову у
земљишним књигама заведене као џамије, или згра де.51
А ел за за штиту ср ског живља био је изненађење за комунисте – он је
у званичном извештају од 23. децембра 1983. године Комисије Извршног
већа Скупштине СР Ср бије за односе са верским заједницама окарактери­
сан као непријатељска делатност из редова СПЦ, а посебно су апострофи­
рани као носиоци те делатно сти Атанасије Јевтић и Амфилохије Ра довић
из Ср бије и Па вле Стојчевић са Косова. Јеромонах Атанасије је поред ал­
банских шовиниста и српских комуниста на пао и та дашњи врх СПЦ што
није јасно рекао да се ради о подметну том пожару у Пећкој патријаршији.52
Догађаји на Косову током 1980­их инспиришу Атанасија да даље ради
на питању страдања пра во славних Срба између Ла заревог Ко сова и Ко­
сова тих година. У чланку „Царство небе ско у историјској судбини срп­
ског народа“, наста лом 1989. године на Ко сову, отац Атанасије пока зу је на
историјској равни да је Ко совски завет као опредељење за Цар ство не бе­
ско одређивао судбину Ср ба у свом ходу кроз историју. Он прво понавља
оно што се може наћи и код аве Јустина, а то је да ду ховно подвижништво
све тородне немањићке Србије и није могло другачије да се заврши него
мучеништвом на Ко сову.53 Према Атанасију, патријарх српски Данило III,
са време ник Ко сов ског боја, хва ли Лазарево му чеништво у Похва ли из
1393. године, а усмена народна књижевност о Косовском боју израста из
црквеног и литургијског искуства и доживљаја Лазареве косовске жртве
насталог у монашким срединама.54 Ата насије, поред тога што слика ово
косовско опредељење познатим јеванђељским сликама суда, страдања, Ве­

49 Епископ Атанасије, „Ко сово није изгубљено“, 99–100.

50 Епископ Атанасије, „Косово је наша ра на“, раз говор објављен у недељнику Дуга, бр. 403–405, од
18. августа 1989, у: Епископ Атанасије Јевтић, Знак ре оречни, 109.
51 Епископ Атанасије, „Ко сово није изгу бљено“, 99–101.
52 Епископ Атанасије, „Отварање прозора“, интервју објављен у недељнику Дуга, априла 1986. го­
дине, у: Епископ Атанасије Јевтић, Знак ре оречни, 44.
53 Епископ Атанасије, „Царство небеско у историјској судбини српског народа“, 376.
54 Исто, 377.
Чувари Косовског завета: митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић
561

ликог петка, крсне смрти, често користи и моти ве из епских песама. Бој
на Косову, поред каракте ра хришћанске жртве, има и карактер борбе за
веру и сло боду, одно сно бор бе за „крст часни и слободу злат ну“.
Исти етос косовске жртве и опредељења за Царство небеско, који се по­
јавио код Лазара и његових ратника, испуњава, према Атанасију, и борце
у другим историјским приликама, почев од бу на у Банату и Херцеговини
(1594), на Косову (1683. и 1718), преко Кочине крајине (крај 18. века), Пр­
вог и Другог српског устанка (1804. и 1815), до балканских ратова и Првог
светског рата, као и 27. марта 1941, када је одбијен Тројни пакт са фаши­
стима. Све те догађаје прожима, по оцу Атанасију, једно те ис то судбинско
опредељење за тежу ствар, чак и ако нема историјског изгледа на успех,
и ношење кр ста.55 Иако сло бода овде може да се ра зуме као независност
од спољног непријатеља у син тагми „за крст часни и слободу златну“, ко­
ју отац Атанасије по себно ис ти че, она добија и једно ново значење, а то
је осло бођење од сваке нужно сти, слобода од страха за живот, слобода за
жртву. Заједно са опредељењем за крст, ова сло бода је слобода у Христу.
Догађаји крајем 1990­их поново су врати ли Косово не само у жижу ин­
те ресовања српског народа већ и целе земаљске кугле. Тада ће, као уми­
ровљени епископ захумско­херцеговачки, Атанасије сагледати све димен­
зије новог Ко совског боја, који укључу је и „великаше, рода издајице“, и
„народне грехе“ и „светске тирјане“ и нови Велики пе так и крст српског
народа на Косову.56 Вла дика Атанасије изједначава тугу Ср ба због новог
губитка Косова са јеврејским губитком Јеруса лима и сходно Псалму 137
пева: „Ако те заборавим, Косово – Јеруса лиме мој, нека буде заборављена
десница моја. Нека се прилепи језик мој гркљану моме, ако те не успам­
тим, Ме тохијо моја.“57
Владика Атанасије је посебно био критичан поводом преговора који су у
Бриселу под покровитељством Европске уније вођени између Вла де Репу­
блике Ср бије и Вла де самопроглашене и од Ср бије непризнате Репу блике
Косово. У јавном писму од 20. марта 2013. године упућеном председнику
Вла де Србије, Ивици Дачићу, вла дика Атанасије подсећа премијера да је
Косово и Ме тохи ја „Не боземна Отаџбина свих веру јућих у Христа Ср ба,
Све тосавских и Све тола заревских“ и „жртвено поље земаљске битке с те­
лом и у телу за телесно биће и битовање, борбе и пораза пр са у прса у зе­

55 Епископ Атанасије, „Царство небеско у историјској судбини српског народа“, 379.

56 Епископ Атанасије, „Вапај Ср ба Косова и Ме тохије“ (1999), Епископ ЗХП Атанасије, Бог Ота­
ца наших, 436–441.
57 Епископ Атанасије, „Вапај Ср ба Косова и Метохије“ (1999), 443.
 Владимир Цветковић
562

маљском царству, али победе и славе у Царству Небеском“, и опту жу је га

да, водећи ре алну, а не небеску политику, и успо стављајући границе из­
међу Србије и Ко сова, он издаје Косово.58 Као што набраја све тле примере
испољава ња опредељења за Косовски за вет, та ко у овом писму он упућује
на оне слу чајеве у новијој српској историји ка да су „великаши“ изабрали
земаљско уме сто Не беског царства. Слично томе, на митин гу „Остајемо
у Србији“, организованом 10. маја 2013. године у Београду од стране Ср­
ба са Косова против потписивања Бриселског споразума о нормализаци­
ји односа између Владе Републике Србије и Вла де Ко сова из априла 2013.
године, којим је, између осталог, договорена инте грација се вера Ко сова,
пре тежно насељеног Ср бима, у институције под контролом Приштине,
владика Ата насији понавља своје оптужбе на рачун председника Владе
Ивице Дачића због прихватања само реалполитике и земаљске Ср бије и
незаинте ресовано сти за не беску Ср бију, без које, по Атанасију, нема ни
земаљске Ср бије.59 У свом јавном обраћању владика Атанасије опту жу је
председника и потпредседника Вла де Ср бије Ивицу Дачића и Алексан­
дра Вучића и председника Ср бије Томисла ва Николића да су издајници,
јер веру ју НАТО „гаранцијама безбедности“ за Србе на Косову, али упо­
зорава и патријарха српског Иринеја и портпарола СПЦ епископа бачког
Иринеја Буловића да не затва рају очи пред патњом народа на Косову и
Метохији. Епископ Атанасије завршава свој говор указива њем на то да су
се Јевреји 1878. године поздравља ли са „догодине у сло бодном Јеруса ли­
му“, и додаје: „догодине на сло бодном Ко сову и Ме тохији“. И у овом, као
и у ранијим иступањима током 1980­их, Атанасије се не либи да јавно ста­
ви до знања оно што сматра да је одсту пање од косов ског опредељења и
да укаже онима на власти, било да се ради о државној или о црквеној, да
својим поте зима проневеравају саму суштину Ко совског заве та.
Постоји конти нуитет вла дичиних јавних иступања у одбрани Косова
и Ме тохи је и његове неодвојиво сти од Ср бије. У тексту од 27. јула 2018.
године, објављеном на порта лу часописа Нова ср ска олитичка мисао,
вла дика Ата насије оптужу је председника Србије Александра Ву чића да је
„губљење“ Косова у последњој деценији само плод његове непатриотске и

58 Епископ Атанасије, „Косово и Ме тохија – Крстопоље и Сре тење, у нади Васкрсења“. Писмо до­
ступно на https://eparhija­zahumskohercegovacka.com/wp­content/uploads/K­O­S­O­V­O­I­M­E­T­
O­H­I­J­Akonacno.pdf (приступљено 10. 6. 2019).
59 Епископ Атанасије, „Није претња, него вапај“. https://radiosvetigora.wordpress.com/2013/05/12/
епископ­атанасије­јевтић­није­претња/ (приступљено 11. 7. 2015).
Чувари Косовског завета: митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић
563

недржавничке полити ке.60 Вла дика Атанасије износи у писму да председ­

ник Вучић медијском манипула цијом жели да убеди српски народ да мо­
ра да бира између Ко сова и своје сопствене будућно сти, не би ли се на не­
ком могућем референдуму изјаснио за признавање независно сти Косова.
Може се изве сти неколико закључака из ставова вла дике Атанасија о
Косову и Косовском за ве ту. Прво, Косовски завет за вла дику Ата насија
није нешто што се де сило у прошлости и оста ло као дар српском роду, већ
је то историјски савез са Богом, који се свакоднев но потврђује кроз жр­
тве и страда ња слична Лазаревом. То страдање изла зи из опредељења за
Царство не бе ско као опредељења за тежу ствар, чак и ако она нема исто­
ријског изгледа на успех. Зато је код вла дике Атанасија и земаљски пораз,
као што је то био пораз војске на Косову, ис товремено не бе ска по беда.
Сходно свом опредељењу, целокупна историја Ср ба се може поделити на
оне који својом спрем ношћу на жртву и пораз на крају извоју ју по беду,
и оне који баш због неспремности на жртву и стра дање одустају од Ко­
совског заве та, зарад, како то приказу ју, земаљских по беда. То је историја
српских Лазара, који гину за Косово, на једној страни, и српских „Бранко­
вића“, који беже од косовске жртве, на другој страни. Носиоци политичке
и црквене власти су под оштром критиком вла дике Атанасија не толико
због своје неспремности за нови Косовски бој и ново стра дање, већ због
непризнавања свакоднев них жртава и стра дања оних који по том заве ту
живе како на Косову, тако и у Ср бији.

З КЉ Ч К
Посвећеност ка ко косов ском преда њу, тако и новом Косовском боју, чи­
ни митрополита Амфилохија и епископа Атанасија достојним чу варима
Косовског заве та. То чу вање заве та је ис товремено и његово историјско
потврђивање. И један и други стоје у тра дицији својих претходника, како
тројице пустињака, тако и литургиј ског сећања и народно­поетског пам­
ћења. За митрополита Амфилохија, као и за његовог претходника вла дику
црногорског Рада, Ко сово је „грдно судилиште“, које је суд како поједин­
цима, тако и народима за њихова дела, али истовремено и смрт и васкр­
сење. Митрополит шири своје виђење јеванђељског нарати ва о Ко сову са
смрти и васкрсења на метафору о Христовом ва знесењу и Цркви као телу
Христовом. Слично Христовом вазнесењу, којим је помирена земља са не­

60 Епископ Атанасије, „Пораст Вучићевог дефе ти зма у одбрани Косова и Ср бије и изру гивање срп­
ском народу“. Објављено на: http://www.nspm.rs/politicki­zivot/porast­vucicevog­defetizma­u­izdaji­
kosova­i­srbije­i­izrugivanje­srpskom­narodu.html (приступљено 10. 6. 2019).
 Владимир Цветковић
564

бом у једној небоземној ре алности, Лазаревим опредељењем, али и опре­

дељењем свих косовских му ченика за Цар ство не беско од та да до данас,
српски народ живи у једној не боземној стварно сти, коју вла дика Николај
и ава Јустин на зивају Не беском или све том Србијом. Ми трополит Амфи­
лохи је такође вуче паралелу између Цркве као тела Христовог, коме је сам
Христос глава, и тела свете и небеске Ср бије, којој је глава Лазар. Као што
не може тело све те Србије без главе своје, Све тог Ла зара Ко совског, та­
ко ни земаљска Србије не може без своје небеске Србије. Мисао владике
Атанасија о Косову прожимају исти јеванђељски мотиви не боземне Срби­
је. Ата насијева усред сређеност на историју, у којој се потврђује Косовски
завет и косовско опредељење, је сте у знаку крста и у знаку слободе. Сло­
бода је још један значајан елемент, који пре вла дике Атанасија наглашава
вла дика Николај. Ова сло бода није само слобода од туђинских окупато­
ра, ма да и то је један од мотива за ослобођење, већ је то сло бода за Бога
и слобода опредељења за Цар ство Божије, која је со сваке друге сло боде.
За разлику од својих великих претходника, вла дике црногор ског Пе тра II
Пе тровића Тајновидца, вла дике жичког и охридског Николаја и аве Јусти­
на Ћелијског, који су писаном речју чували ово живо преда ње, митропо­
лит Амфилохи је и епископ Ата насије на основу личног искуства у новом
косовском страдању сведоче и продубљују завет коју су Ср би склопили са
Богом крвном жртвом на Косову пољу. За митрополита Амфилохи ја, као
сведока нових косовских стра дања и свештеника који је сахранио одру­
бљене главе нових косовских мученика, Косово као „глава Лазарева“ није
пука ме тафора, већ трагична стварност. Али ту стра далну стварност не
прати његова жеља за осве том, већ хришћанска на да у окајање народних
грехова и реалност васкрсењa. Слично, за епископа Атанасија, Ко совски
завет није пуки дар и подвиг преда ка који оба ве зује потомке, већ свакод­
нев на жртва и стра дање оних који на Косову и Косовом живе. Обаве зани
новим косовским жртвама и страдалницима, у својој од брани Ко сова као
заветне српске земље, митрополит Амфилохи је и владика Атанасије се не
либе да устану против сва ке силе и власти, домаће или стране, која же­
ли било да одвоји земаљску Ср бију од не беске или свете Србије, било да
тело све те Србије одвоји од Косова као главе Лазареве. Управо тиме што
су у тој често неравноправној бор би за Ко совски завет спремни на личну
жртву, они су и чувари Косовског заве та и опредељења.
Чувари Косовског завета: митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јевтић
565

ABStRACt

Vladimir Cv ković

Guardians of h Kosovo Cov nan :

M ropoli an Am lohij Radović and Bishop A anasij J v ić

th pap r aims o inv s iga how M ropoli an Am lohij Radović and Bishop A anasij
J v ić und rs and h Kosovo Cov nan and how his und rs anding inspir s h ir ac iv
rol in cr a ing h policy of h S rbian Church owards Kosovo. th way h s wo
scholars und rs and h Kosovo Cov nan may h lp o answ r h u s ion wh h r
h Kosovo Cov nan is only a mporary obs acl o h poli ical r ali a ion of Kosovo’s
ind p nd nc from S rbia, or wh h r i is a p rman n ca gory in h S rbian s lf-
und rs anding. th pap r xamin s rs h sourc s of Am lohij ’s and A anasij ’s
und rs anding of h Kosovo Cov nan , which includ h folkloric and li urgical radi ion
conn c d o h Kosovo ba l , as w ll as h wri ings of P ar II P rović Nj goš, Nikolaj
V limirović, and Jus in Popović. th pap r analys s fur h r h works, ar icl s, s rmons
and public sp ch s of bo h cl rics r la d o h Kosovo Cov nan from h 1980s o
h pr s n .
K yw ds: Kosovo, Kosovo Cov nan , Princ La ar, h honourabl cross, fr dom