Православне богословске школе у Чешким и Словачким Земљама

Корени развоја хришћанства на овим територијама Чешке или Моравске и Словачке утиснут је
пред половину IXв или тачније 863 године. Половином IXв на молбу моравског књаза
Растислава, византијски император са Патријархом Фотијем шаљу у Моравску мисију два велика
равноапостолска светитеља и просветитља Ћирила и Методија који су итекако имали утицај и на
наш богослужбени и литургијски живот у Цркви. Послани светитељи имали су за циљ да науче
словене Божијем Закону. Света браћа су веома утицала на црквени и културни живот код
Словена формирајући словенску писменост и осим тога и сам превод Јеванђеља на словенски
језик и основних црквених богослужбених књига. Свети Методије је око 874 године крстио
чешког књаза Боривоја и његову супругу свету Људмиилу (+927), која је касније утврдила
православље у Чешкој и примила мученичку смрт. Повратак православној вери на овим
просторима а тиме и један духовни препород везује се за прву половину двадесетог века.
Историјско искуство чешког народа и његова борба за црквеним интегритетом водила је ка
преобликовању односа са западном црквом – Ватиканом. Наиме то преобликовање је ишло веома
тешко тако да није било уопште могуће постићи никакав договор а самим тим и уследио је
коначни раскид између 1919-1920 године. Обновитељ православља у чешким земљама био је
свети мученик Епископ Горазд Павлик, који је мученички пострадао од стране окупатора
односно фашиста 1942 године.

Српска црква је 1948 год. Званично дала сагласност за прелазак аутономне чешке епархије под
управу Московског Патријарха. Године 1951 руска Православна Црква је дала Православној
Цркви у Чешкој и Словачкој аутокефалност.

Прве словенске школе у Великоморавској држави основане су захваљујући великом труду свете
браће Ћирила и Методија. Последња православна богословска школа коју је основао сам св.
Методије завршила је са својом делатошћу једним чином који је на то утицао а то је изгнанство
словенских монаха из Манастира Сазавског где је ова школа и била. Крајем деветнаестог века и
почетком двадесетог века свештенички кандидати са ових простора образовали су се на руским
духовним академијама. Након првог светског рата владика Горазд који је и сам завршио
Богословски факултет у Београду, организовао је такозване богословско-пастирске курсеве при
епархији у Оломоуцу а под окупацијом у Римцима и Литовлима ,након окупације односно после
рата опет у Оломоуцу. Оно што је вема битно истаћи је то да су се између два светска рата
каднидати са ових простора школовали у српским богословијама тачније у Сремским
Карловцима, Битољу у Сарајеву и на Православном Богословском факултету у Београду. У
тадашњем времену епископ Горазд је био суочен са једним озбиљним проблемом који се тицао
тога да су ови кандидати који би се школовали у другим земљама тамо и остајали, па су неретко
и женили Српкиње и остајали под управитељством и у служби Српске Православне Цркве.
Ови свештеници који су остајали на простору некадашње Југославије су били веома поштовани,
веома интересантан и леп опис једног чехословачког угледног свештеника који се након десет
година вратио у своју земљу јесте изјава др. Владимира Претржек-а која је гласила : ''Велику
љубав гајим у свом срцу према српској Цркви и српским свештеницима...''

Током рата мађари су покушали да искористе ситуацију и основали су једну православно-

теолошку школу која је имала за циљ више као један инструмент мађаризације, наравно таква
намера није уродила плодом и временом је због веома малог броја кандидата и угашена. Након
другот светског рата на просторима Чехословачке је била потреба за свештенством , након
премишљања да ли у Оломоуцу дошло се до одлуке да се организује двогодишња духовна
семинарија у Карловим Варима у којој је Чехословачка Православна Црква деловала као егзархат
Руске Православне Цркве. Ова школа функционисала је наизменично на две локације ,једна
година је трајала у карловим Варима а друга у Прагу у згради коју су некада користиле немачке
калуђерице. Овај корак је био јако значајан за Чешку Православну Цркву којој је била и обећана
аутокефалност од стране Руске Православне Цркве. Касније из ове духовне двогодишње школе
долази до оснивања Православног Богословског факултета у Прагу , временом је овај факултет
пребачен у словачки град Прешов. Овај факултет је био лепо организован, у њему је било
организовано шест катедри у којима се изучавала православна музика или појање,
црквенословенски, старојеврејски...На овом православном богословском факултету било је и
појединих струја које су се дешавале унутар факултета. Сматрало се да су поједини професори и
студенти потајни унијати, поједини да неиспуњавају договор односно сарадњу са тадашњим
новокомпонованим комунистичким властима, а поједини су се сматрали присталицама
блаженопочившег Епископа Горазда. Први декан је био Јосеф Храдил, након њега други декан
био је Јосеф Кулхеима кога су комунистичке власти сматрале чланом или присталицом светог
Епископа Горазда. Декан Јосеф Храдил био је принуђен на одређене уступке са властима а
тицала су се увођења појединиџ предмета као на пример ''практична питања народне
демократије''. Власти су са друге стране имале потребу за већим бројем свештеника ради гашења
унијатске заједнице, где је било и такозваних чистки на факултету међу професорима и
студентима. У Чехословачкој земљи је 1967 године постојало 6 теолошких факултета : два
римокатоличка, један евангелистички, један православни и један основан као Чехословачка
народна црква. Оно што је битно да је тада држава управљала теолошким факултетим и да је
уписиван само ограничен број људи. Касније 1990 године отворена је секција православне
теологије на Хуситском факултету Карловог универзитета у Прагу под благословом митрополита
Доротеја. Године 1997-98 обновљене су студије православне теологије где се комбиновало да
студенти пралелно уче православну теологију са психосоцијалним студијама где се изучавала
веронаука, етика и философија. Катедра православне теологије на Хуситском теолошком
факултету основана је 2004 године а мало касније 2006 године прерасла је у Институт источно
хришћанских студија. У Прагу је отворена и Ћирило- Методијска школа при епархијској
канцеларији у Прагу а у маријанским Лазнама је организован и теолошки курс.
Самостални Прешовски факултет организован је 1.јануара 1997 године и у његов састаб ушла су
два факултета, унијатски обновљен 1990 године а са њим и Прешовски факултет са седиштем у
Кошицама. Од 1990 године факултет има свој огранак у Оломоуцу у Чешкој републици, у тој
школи постоји и двогодишњи курс за ученике свих старосних доба. Такође и у Брну постоји
Свеотвацласка музичка школа у тој општини а у манастиру Виљемов Православна академија и у
Михаиловцима Православна Академија Словачке. Треба истакнути то да је Православни
богословски факултет у Прешову имао веома добру сарадњу са Руском Православном Црквом и
њеним духовним академијама, такође и са многим другим факултетима у иностранству на којима
се усавршавају предавачи са ове академија, а то су грчка,САД, Енглеска(Оксфорд). Одлична
сарадња постоји и са српским школама, наиме на позив протојереја,ставрофора др.Петра
Корманика, декана Православног богословског факултета из Прешова у Словачкој делегација
академије СПЦ за уметност и консервацију боравила је три дана у Прешову на челу са деканом
академије др. Радомир Поповић где је потписан Међународни уговор о сарадњи. Данас у Прагу
постоје богословски факултети ''Јана Амоса Коменског'' и ''Јана Хуса'', у Братислави богословски
факултет Лутеранско евангелистицке цркве, римокатолички богословски факултет у
Литомержицима и Братислави. Унијати имају теолошки факултет у Прешову који своје
кандидате прирперма за службу две бискупије у Словачкој и за византијски и латински тип
служења или обреда. Оно што је очигледно да корени богословских школа у Чешким и
Словачким земљама потичу још од Свете браће Ћирила и Методија а знатно касније видимо
велики утицај Српске и Руске Православне Цркве на овим просторима. Велики и Свети Епископ
Горазд се школова на Православном Богословском факултету а и још многи свештеници као што
смо и видели, што показује велики утицај и подстицај наших српских богословских школа на
оснивање такође богословских православних школа у Чехословачким земљама. Велики утицај
морам то назначити у каснијем ширењу а и опстанку православног хришћанства на тим
просторима имао је Православно богословски факултет у Оломоуцу. Чехословачки народ јесте
био под великим утицајем запада и у једном тренутку окреће се Православљу и развија свој
хришћански живот који је дат још у време равноапостолске браће Ћирила и Методија.

Билиографија:

Православне богословске школе у Чешким земљама и Словачкој. Српска Теологија данас-

чланак /аутор: Саша Антонијевић.

www.manastir-lepavina.org/viiest.php?id=7351

Блажени Митрополит Чешких земаља и Словачке Христофор.

Вукашин Нешковић