Митрополит Петар Јовановић

Други митрополит Београдски био је Петар Јовановић, у свету Павле који је родом из Илока. Гимназију и
Богословију завршио је у Карловцима а философију у Сегедину. У периоду од 1819 до 1829 био је професор
Карловачке богословије. А затим га кнез Милош доводи у Србију. Замонашио га је и рукоположио епископ
Ужички Никифор. Патријарх Цариградски Константин га је 6. Децембра 1833. Хиротонисао. Митрополит Петар
је био под снажним утицајем Митрополита Стефана Стратимировића који му је саветовао отварање школа где год
се то покаже могућим, при чему је посебна пажња указивана томе да школе буду поред Цркве. У школама деца би
поред осталих наука требало да се поучавају Црквеном певању и разумевању богослужења. Митрополит Петар је
од самог почетка свог управљања Црквом покушавао да одвоји Цркву од световне управе. Милош му није
допустио оснивање конзисторија. Митрополит Петар је улагао и много труда на увођењу Црквене дисцциплине
међу свештеницима као и труда за побољшање материјалног стања свештеника. Уопште узев комплетну
организацију Цркве нарочито када су упитању манастири изршиполито је управо овај енергични Митрополит. По
узору на Карловачку богословију Митрополиту је пошло за руком да 1836. Отвори богословију Св. Саве у
Београду. Међутим Митрополит Петар шаље кандидате у Русију ради вишег образовања. Тако је 1846 послао и
Милоја Јовановића потоњег Митрополита Михајла. Осим Русије слао је кандидате и на вишу богословску школу
на острву Халка. За младе Србе из старе Србија (Косова) и БиХ издејствовао је стипендије. Посебну пажњу
Митрополит Петар је обратио штампању богослужбених књига. За његово време објављени су: Псалтир,
часослов, служебник и требник као и молбено пјеније и општи минеј. А за потребе богословије свештена
историја, катихизис, историја Цркве и догматско богословље. Митрополит Петар је управљао српском Црквом и
за време Александра Карађорђевића. Када је Светоандрејска скупштина 1858. изгласала повратак Милоша
Обреновића један од Милошевих услова је било и свргавање Митрополита Петра. Милош га је сматрао за
издајника. Чему су допринели и либерална странка. Тако је Митрополит Петар у јануару 1859. подне оставку и
вратио се у Карловце. Тамо је 1864. умро као еп. Горњокарловачки.