УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Стари Завет

Тема: Песма над Песмама

МЕНТОР КАНДИДАТ

Ненад Божовић, асистент Гојко Р. Клинцов 15/219

1
 Садржај

Увод..............................................................................................3
Аутор и време писања................................................................4
Садржај ......................................................................................5
Порука песме...............................................................................7
Литература................................................................................8

2
 Увод

Песма над песмама се сврстава у Поучне књиге Старог Завета. То место је заузела
због традиционалног мишљења о томе ко је њен писац, о чему ће се говорити у даљем
тексту. Књига је на сабору у Јамнији који је одржан око 90. године по Христу прихваћена
од стране јевреја и уврштена у канон. Како се књига налази у јеврејком канону и
Септуагинти она је без проблема прихваћена и у Хришћанком Канону. Буквалан превод
јеврејског назива књиге је Песма Песама, то је јеврејски облик суперлатива који означава да
је она најлепша, најузвишенија и као таква боља од свих песама те је српски превод Песма
над Песмама у потпуности оправдан.

3
 Аутор и време писања

Што се тиче аутора и времена настанка књиге имамо неколико мишљења, прво је
традиционално и преписује се цару Соломону. Мудрост цара Соломона и његова
настројеност ка састављању песама као и реч l’Selomoh која се налази у наслову су ову
теорију потврђивали.
Друга теорија је да је књигу написао Соломонов ученик који је такође био учитељ
мудрости. Љубавне песме су на старом Истоку су приписиване мудрацима па је тако писац
Песме над Песмама уврстан у ову групу.
Међутим у књизи преовладава језик који се користио вековима након смрти цара
Соломона (931.). Анализом текста и језика видимо да је језик претрпео Арамејски и
Персијски утицај језика те закључујемо да је садржај књиге исписан након Вавилонског
ропства, негде почетком IV века пре Христа.
Временом се појавила теорија да је ова књига заправо збирка неколико песама и да
је као таква сабрана негде око 300. године пре Христа али да су одређени делови могли да
настану и знатно раније.

4
 Садржај и тумачење

Садржај књиге представља збирку еротских песама у којој се помињу је дијалози

између жене и човека који откривају интимне појединости. Књига је подељена на осам
делова:1
Наслов и Прилог (ПНП 1.1 – 4)
Прва песма (ПНП 1,5 – 2,7)
Друга песма (ПНП 2,8 – 3,5)
Трећа песма (ПНП 3,6 – 5,1)
Четврта песма (ПНП 5,2 – 6,3)
Пета песма (ПНП 6,4 – 8,5)
Епилог: Химна љубави (ПНП 8,6 – 8,7)
Додаци (ПНП 8,8 – 14)
Садржина је била саблазна раним читаоцима ове књиге, и Јеврејима и Хришћанима
те је настало неколико тумачења о љубави која се спомиње у тексту.2
1. Дословно тумачење које говори о правој, овоземаљској љубави измећу двоје
заручника. Овај став су заговарали пробрани у старини и већина протестаната данас.
Ова веома страствена љубав је уздигнута у Писму као дар Божији. Таква љубав се
сматра Светом и према њој односимо достојно, у складу са Божијом вољом и захвалношћу.
Зато је као таква могла да се уврсти у Свето Писмо. У прошлости и понекад у данашњости
можемо наићи на став да таква љубав није достојна Светог Писма, или да јој се посвети цела
књига. Мећутим Бог је усадио у људе љубав кад их је створио и самим тим их надахну да
животе посвете једно другом и да због ње издрже све недаће и злодела.
2. Типско тумачење заручничку љубав опевану у књизи описује као узајамну
узвишену љубав Бога и Човека, једини проблем је схватити Солома као Христа због свог
живота и харема који је поседовао.
3. Фигуративно–алегоријско тумачење су заступали већина Јевреја и Хришћана који
су све па чак и лепоту заручнице схватали као алегорију. Заручница у свој својој лепоти
представља Израел и његову љубав према Богу који је у књизи представљен као младожења.
Хришћани су ово употребили у поређењу љубави Цркве и Бога. Овакво тумачење је настало
из традиције која се појављује код пророка. Након овог се поставља питање да ли је све
алегорија зато што ништа не оставља такав утисак.

1
Вилфрид Ј. Харингтон : Увод у Стари Завет; (прр) Кришћанска садашњост, Загреб,
1987. стр. 308.
2
Целестин Томић., Порука Спасења; (прр) Провинцијал фрањеваца конвентуалаца,
Загреб, 1983. стр. 277. – 282.

5
 4. Дословно и алегоријско тумачење. Када се говори о алегорији женидбе пророци
никада не преносе еротску љубав на Јахвеа те је песму тешко тумечећи само алегоријски
Страствена љубав, слике које се приказују и еротски језик се никако не могу тумачити
алегоријски и зато им морамо прилазити дословно, поготово зато што се Јахве никако не
спомиње. Спомиње се Соломон који не може да буде праслика Хриса.
Због овога библичари сматрају да су ове песме биле љубавне песме које су се
највероватније певале на свадбеним свечаностим. Оне касније добијају алегоријски значај и
примењују се на љубав Јахвеа и Израела када их редактор обједињује и након уласка у
канон. Управо се збор различитих слика, час Јерусалима час Либанског подруја и час краља
час пастира по питању ликова сматра да да је ово збирка песама народних певала који су
имали своје мудре изреке.
Песме су настајале у разним тренутцима патње народа и одступања од Бога те су
обједињене у једну песму како би се та одступања избегла и самим тим последице које са
собом носе.
5. Песма над песмама је химна љубави која са страшћу описује прелепе пределе свете
земље и описује лепоте угодне чулима. Међутим те делове не смемо тумачити стриктно
натуралистички али нити искључиво духовно. Такво тумачење осиромашује њену поруку и
поуку, и зато песму читамо кроз два вида: Као песму људске љубави мужа и жене, бледе и
сиромашне и као песму љубави Божије и његовог народа.

6
 Порука песме

Песма хвали људску љубав и због тога је ушла у Библију. Говори о двоје младих који
се спремају за брак ако већ нису у њему. Ако нама језик ове књиге звучи претерано требамо
да схватимо да су се исти јеврејски глаголи користили да би показали љубав према Богу и
људску љубав те тако први Хришћански писци, који су били Грци и нису могли својим
језиком описати ову љубав. Песма над песмама је због свог језика обогатила појам брака и
нови поглед на њега. Она успоставља једнакост вредност и јединство мушке и женске особе.
Тако долази до слободе избора и на главни план ступа моногамни брак. То је велики корак
према признању особног достојанства мужа и жене.

7
 Литература

1. Вилфрид Ј. Харингтон., Увод у Стари Завет, Кришћанска садашњост, Загреб. 1987.

2. Ј. Дрејн, Увођење у Стари Завет, ПБФ, Београд, 2010.

3. Целестин Томић., Порука Спасења, Провинцијал фрањеваца конвентуалаца, Загреб,

1983.

4. Др. Милош Ердељан., Увод у Свето Писмо Старог Завета, ПБФ, Фоча – Београд,
2008.