Митрополит Михаило Јовановић

Митрополит Михаило је рођен 19. августа 1826. год. у Соко Бањи. У Београду је завршио богословију где
је привукао пажњу Митрополита Петра који га је наменио себи за наследника па се претпоставља да је млади
Милоје имао изванредне способности. Милоја је Петар послао на школовање у Кијев где се 29. марта 1853. год. у
Кијевопечерској лаври замонашио и добио име Михаило. Митрополит Кијевски Филарет га је рукоположио у
јерођакона и јеромонаха. После седам година учења 1854. год. Михаило се враћа у Београд а затим почетком
октобра исте године изабран је за епископа Шабачког. После изнуђене оставке Митрополита Петра у Крагујевцу је
25. јула. 1859. год. за новог Митрополита Београдског изабран Михаило. Управљајући Црквом за време четири
Обреновића био је Обреновићевац али је са владарем нове династије тешко излазио на крај. Приликом доласка на
чело Цркве у Србији затекао је четири епархије (Шабачка, Ужичка, Неготинска и Нишка). Већ приликом избора
новог владике Шабачког дошло је до не слагања са Кнезом Михаилом који није хтео да потврди избор Василија па
су морали да понове избор. Актом васељенске патријаршије од 20. октобра 1879. год. српска Црква у Србији
добила је аутокефалност која се односила и на епархије у новоосвојеним крајевима Нишког, Пиротског и
Врањског округа. Посебну пажњу Митрополит Михаило је посветио богословији и образовању свештенства
уопште. У том циљу написао је више књига. Такође написао је и чин за резање колача. Митрополит Михаило је
утицао и на наставак рада на србљаку, написао је службе Светом Стефану Пиперску и Петру Цетињском а издао је
службу Светој браћи Кирилу и Методију. Покушавао је да поправи материјални положај свештенства али власт
није имала разумевања. Као Русофили и веома угледна личност међу Србима на територији Аустроугарске при
чему је неопходно истаћи његово пријатељство са Ћаковачким Бискупом Јосифом Јурајем Штросмајером. Био је
трн у оку Бечу. Када је кнез Милан променио курс спољне политике а либерале сменили напредњаци дошло је и
до отвореног сукоба Митрополита Михаила и напредњака. У лето 1881. год. свргавање Митрополита је била
готова ствар само се тражио згодан повод, као повод послужио је закон о Црквеним таксама који је ступио на
снагу 1. јуна 1881. год. без знања и пристанка Светог архиерејског синода. Указом кнеза Милана од 18. октобра
1881. год. Митрополит је свргнут без пензије и без издржавања. После свргавања Митрополит је боравио у својој
приватној кући у Београду међутим у другој половини 1883. год. морао је да напусти Србију. Боравио је у
Цариграду, Јерусалиму, Рушчуку и Букурешту. Прогонство Митрополита Михаила трајало је до 23. фебруара
1889. год. када је абдицирао краљ Милан. Указом намесништва од 18. маја 1889. год. у Србију је враћен
Митрополит Михаило заједно са прогнаним Јеронимом Шабачким. Митрополит је по повратку наставио своју
борбу за самосталност Цркве у односу на државу. Борио се против склапања конкордата са Ватиканом (Римом) и
наставио да помаже Србе који су живели под Турцима. Први је покренуо иницијативу за зидање Цркве Светог
Саве на Врачару. Тако је приликом обележавања Светог Саве 1898. год. и обиласка Врачарског платоа добио
запалење плућа од којег је умро 5. фебруара исте.