ITIJE SVETOG OCA NAEG DIMITRIJA, Mitropolita Rostovskog udotvorca

Sveti Dimitrije, kome svetovno ime bese Danilo, rodio se u decembru 1651. God. U malom i neznatnom gradu Makarovu (40km od Kijeva). Roditelji su mu bili veoma pobozni. Otac mu je bio Sava Grigorjevic Tuptalo, kozak u vojnickom zvanju stotnika, koji je poslednje dane proveo kao tutor u Kirilovskom manastiru. No otac bese stalno odsutan od kuce zbog svoje vojnicke duznosti, te se Danilo vaspitavase pod rukovodstvom majke. Sa neznom ljubavi i pohvalom govori o njoj sam svetitelj u svome Dnevniku povodom njene smrti. Pocetno obrazovanje dobio je od svojih roditelja, koji ga naucise citanju i pisanju. Pa kada je napunio 11 godina oni ga dadose u Kijevsko Bratsko uciliste. Vrlo brzo je napredovao u ucenju. Posebnu paznju na sebe je obratio svojim pesnickim i govornickim sastavima. Danilo se ne manje ucio i vrlinskom zivotu. Slobodno vreme je provodio citajuci Sveto pismo i zitija svetih. Sa 18 god. dobivsi blagoslov od roditelja stupa u Kirilovski manastir u Kijevu. Postrizen je bio 9. Jula 1668. god. sa imenom Dimitrije. Postavsi monah on se sav predade volji i promislu Bozijem i stade voditi strog monaski zivot. Za nepunih godinu dana bi proizveden za jerodjakona i dosta vremena provede u Kirilovskom manastiru. Tako je bilo sve do 1675. Kada ga je arhiepiskom Cernjigovski Lazar Baranovic rukopolozio za jeromonaha. Videvsi njegove duhovne osobine pozva ga da propoveda pri Cernjigovskoj sabornoj crkvi. Njegovo propovedanje reci Bozije narodu bese od velike duhovne koristi za sve, jer rec njegova bese jaka, zacinjena mudroscu i svi ga rado slusase. Sveti Dimitrije je dosta putovao po manastirima. Tako je 1677-1681 propovedao rec Boziju po manastirima, kada je nakon smrti igumana Maksakovskog Preobrazenskog manastira bi pozvan za igumana, sto je on prihvatio i pored mnogih drugih odbijenih poziva. Po svome usamljenom polozaju ovaj manastir je potpuno odgovarao strogom monaskom zivotu prepodobnog Dimitrija. Primivsi upravu u manastir on je nastavio da vodi svoj predjasnji strogomonaski zivot. Podvizavajuci se kao i ranije u postu, bdenj, molitvi i drugim vrlinama, narocito u smirenoumlju, on davase primer bratiji u svemu. Vec 1682. godine bi postavljen za igumana Krupickog manastira svetog Nikolaja, u gradu Baturin. Tu je kao iguman proveo godinu i osam meseci nako cega se odrice staresinstva manastira i nastavlja da zivi u njemu kao obican monah. No posle izvesnog vremena, po promislu Bozijem, Sveti Dimitrije bi prizvan na veliko delo: sastavljanje Zitija svetih, kojima on donese najvecu korist celom Ruskom narodu. Godine 1684. Za arhimandrita Kijevo-Pecerske lavre bi postavljen Varlaam Jasinski. Od svojih prethodnika, Petra Mogile i Inokentija Gizela, on zajedno sa zvanjem arhimandrita nasledi misao o velikom trudu sastavljanja Zitija svetih. Ovaj trud bese utoliko neophodnije sto Tatari svojim naletima i Litvanci i Poljaci svojim pustosenjima behu lisili Crkvu mnogih dragocenih duhovnih knjiga i

zivotopisa Svetih. Trazeci coveka, sposobnog za ovako vazan i veliki posao, Varlaam se zaustavi na Svetom Dimitriju. Na ovo jednodusno pristadose ostali oci i bratija Lavre. Tada se Varlaam obrati prepodobnom Dimitriju sa molbom da se preseli u Kijevsku Lavru i uzme na sebe trud ispravljanja i sastavljanja Zitija svetih. Juna 1684. God. Dimitrije prihvati i pristupi ovom bogougodnom podvigu. Podvigu pisanja Zitija svetih prepodobni Dimitrije se predade potpuno, posvecujuci mu svo vreme, prekidano jedino bogosluzenjima, koja je redovno posecivao. U tom svetom trudu on je bio udostojen i duhovnih vidjenja u snu, koja su ga krepila na putu duhovnog usavrsavanja i bodrila u velikim naporima. Na tri ili cetiri meseca posle ovog vidjenja Sveti Dimitrije imadjase i drugo vidjenje u snu. Hetman i novi mitropolit Gedeon ga mnogo molise da ponovo primi upravu u Nikolajevskom manastiru u Baturini. Sveti Dimitrije to dugo odbijase, ali najzad pristade na usrdne molbe, primi se igumanstva u Nikolajevskom manastiru, ostavi Kijevsku Lavru i preseli se u Baturin. Dosavsi u Nikolajevski manastir on produzi sa pisanjem Zitija svetih, i tu zavrsi prva tri meseca: septembar, oktobar i novembar. Svoj rad Sveti Dimitrije predade arhimandritu Varlaamu na pregled. Procitavsi i pregledavsi rukopis zajedno sa ocima Lavre i drugim blagorazumnim ljudima, Varlaam resi da se pristupi stampanju Zitija Svetih. Godine 1689 stampana bi prva knjiga Zitija Svetih, koja je sadrzala tri spomenuta meseca. Vrativsi se iz Moskve u svoj manastir, Sveti Dimitrije nacini sebi zasebnu keliju na usamljenom mestu ,blizu crkve Svetog Nikolaja, za pisanje zitija. Ovu keliju on u svojim beleskama naziva skitom. Posto se preseli u ovu keliju Sveti Dimitrije pristupi sastavljanju druge knjige Zitija Svetih, za mesec decembar, januar i februar. Zbog toga, on 14 februara 1692. god. podnese ostavku na igumanstvo u Baturinskom manastiru i predade upravu. Otada ziveci u svojoj usamljenickoj keliji on sastavi i drugu knjigu Zitija Svetih, koju je sam odneo u Kijevo-Pecersku stampariju radi stampanja 9. maja 1693.god. U pocetku 1697. God. sveti Dimitrije bi postavljen za nastojatelja Kirilovskog manastira u Kijevu, u kome bese postrizen za monaha. No 5 meseci posle toga, on bi proizveden za arhimandrita Cersigovskog Eleckog Uspenskog manastira. Po isteku dve godine i tri meseca Sveti Dimitrije bi preveden u Novgorodsjeverski manastir Svemilostivog spasa. To bese poslednji manastir kojim je on upravljao. Tu on dovrsi trecu cetvrt Zitija Svetih, koja bi stampana u januaru 1700. godine, za arhimandrita Joasafa Krakovskog u Kijevopecerskoj lavri. U znak postovanja Joasaf zajedno sa bratijom pokloni Svetom Dimitriju ikonu Presvete Bogorodice, koju car Aleksije Mihajlovic pri svom stupanju na presto bese poklonio Kijevskom mitropolitu Petru Mogili. Te iste godine car Petar Veliki poruci Varlaamu da potrazi monaha, coveka koji bi s pomocu Bozjom mogao propovedati Evandjelje u Kitaji i Sibiru. Tako odluce da Dimitrije bude mitropolit Toboljski i Sibirski, medjutim, on nije hteo da ide tamo u zemlju surovog i studenog podneblja, a zdravlje njegovo bese slabo, zbog kojeg pade u postelju.

Uskoro zatim upokoji se Rostovski mitropolit Joasaf, i Sveti Dimitrije 4. Januara 1702. bi postvljen na njegovo mesto. U Rostov je doputovao 1. Marta u drugu edelju velikog posta, i tu on odredi sebi mesto za grob, doznavsi preko narocitog otkrivenja sa neba. Stupivsi na upravu nasao je velike neurednosti. On se svesrdno trudjase da kod ljudi svakog zvanja iskoreni zle naravi, zavist, nepravdu i ostale poroke, a da zasadjuje u dusama njihovim cistotu, ljubav, pravdu, milosrdj i svaku drugu vrlinu. Narocito veliku bitku mitropolit posvecivase svestenstvu, trudeci se da kod njih iskoreni prostakluk i neukost. Na kraju trece godine po dolasku u Rostov Dimitrije zavrsi i cetvrtu, poslednju knjigu Zitija Svetih za mesece: juni, juli i avgust. Zavrsi je 9. Februara 1705.godine. Ovaj bogobojaljivi mu bee veoma uman, veoma prosveden, odlian znalac slovenskog, grkog, latinskog, jevrejskog i poljskog jezika Na svoj imendan 26. Oktobra, on odsluzi svetu liturgiju u sabornoj crkvi, ali posto bese tesko bolestan nije mogao da izgovori svoju propoved, te je naredio da procita jedan ctec. Sutradan bolest se naglo pogorsavase. Tako se Dimitrije zatvori u svoju keliju, te se predade usrdnoj molitvi Bogu. I tako moleci se on se prestavi ka Bogu. Vest o prestavljenju svetog arhipastira brzo se pronese po celo, Rostovu, i mnostvo naroda se stece, i svi oplakivahu svog omiljenog pastira i ucitelja. Istog dana stize u Rostov carica Paraskeva Teodorovna sa tri kceri. Ne zatekavsi svetitelja medju zivima ona je mnogo plakala sto se ne udostoji blagoslova od njega. Oktobra 30. po naredjenju carice, telo svetiteljevo bi svecano preneseno u sabornu crkvu. Novembra 25. preosveceni mitropolit Stefan odsluzi svetu Liturgiju i opelo i odrza posmrtno slovo. Tako, sveti ugodnik Boziji mitropolit Dimitrije prestavi se u petak nocu 28. Oktobra 1709, i bi pogreben u petak 25. novembra iste godine. Septembra 1752 njegove svete mosti bise otkrivene citave i netljene. Njegove svete mosti su izvor iz kog neprestano toce cudesa, te se ljudi isceljuju od najraznovrsnijih i najtezih bolesti. Pisao je : 1. Zitija Svetih 2. Dnevnik 3. O obrazu i podobiju Bozjem u coveku , ovaj spis je napisao povodom jednog dogadjaja kad se pri
jednom boravku svom u Jaroslavu, sveti Dimitrije, odsluivi u nedeljni dan svetu liturgiju u sabornoj crkvi, vradao se svome domu. Utom mu prioe dva nepoznata oveka i obratie mu se pitanjem: Vladiko sveti, ta ti veli? Nama nareuju da brijemo brade, a mi smo gotovi glave svoje poloiti za brade. - Svetitelja iznenadi ovako neoekivano pitanje, pa im i sam postavi pitanje: ta mislite, hode li porasti glava ako vam je skinu? - Nede, odgovorie oni. - A brada, hode li porasti? upita svetitelj. Brada de porasti, odgovorie oni. - Onda bolje nek vam odseku bradu, jer de vam ponovo porasti

4. 5. 6. 7.

Istrazivanje o Brinskoj veri Letopis Mnoge propovedi su izgubljene Pesme(Isuse moj preljubezni, Nadezdu moju v Bozje polagaju, Ti moj Bog Isuse, Ti, moja radoste)