Свети Јустин Ћелијски

Свети Јустин Ћелијски или Јустин Јустин Ћелијски

Поповић (световно: Благоје
Поповић;; Врање
Поповић Врање,, 6. април 1894 —
манастир Ћелије,
Ћелије, 7. април 1979))
1979
новоканонизовани је српски светитељ.
Био је архимандрит манастира Ћелије,
Ћелије,
теолог, стручњак за дело Достојевског
Достојевског,,
професор Београдског универзитета и
духовник.[3]

Биографија
Свети Јустин као професор у
Благоје Поповић, потоњи отац Јустин,
Београду
је рођен од оца Спиридона и мајке
Лични подаци
Анастасије. Породица Поповића се
Датум рођења 6. април 1894.
доселила у село Горње Жапско из
Место рођења Врање
Врање,, Краљевина
околине Тетова
Тетова,, касније се спустила у
Србија
Врање.[4] Била је кроз генерације
Датум смрти 7. април 1979. ((85
85 год.)
год.)
свештеничка породица, једино је
Место смрти манастир Ћелије,
Ћелије,
Благојев, отац Спиридон био само СФРЈ
црквењак. Благоје је био најмлађе
Световни подаци
дете, а имао је старијег брата
Канонизација 2. мај 2010
2010.,
., Храм
[5]
Стојадина и сестру Стојну. Светог Саве у
Београду..[1] од
Београду
У деветоразредној београдској стране Српске
Богословији стекао је пуно пријатеља и православне цркве
са њима се окупљао у разна Главно Манастир Ћелије
богословска, молитвена братства. светилиште

Један од његових пријатеља је био и Празник 14. јун (јулијански: 1.

јун)[2]
Милан Ђорђевић, потоњи епископ далматински Иринеј. Као млад
богослов, Благоје је поред светоотачких дела читао највише Достојевског
Достојевског..

Брат Стојадин, као студент права је изгубио несрећним случајем живот,

испавши из воза при једном своме повратку са студија кући. Благоје тада
свима отворено говори да жели цео свој живот да посвети Богу да би био
што ближи њему и своме брату. Родитељи му се противе тој жељи и на све
начине покушавају да спрече своје дете да оде у монахе.[6]

Благоје бива мобилисан у „ђачку чету“ при војној

болници у Нишу током Првог светског рата,
рата, а
касније они се заједно са војском и свештенством
повлаче преко Албаније
Албаније.. Стигавши у Скадар
Скадар,,
Благоје моли патријарха Димитрија за монашки
постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје
постаје монах Јустин.[7]

Тадашња власт пребацује једним старим бродом

богослове до Барија
Барија,, а после тога преко Париза
Париза,,
Портрет који се налази
богослови стижу у Лондон где их прихвата у Манастиру Прохор
јеромонах Николај Велимировић.
Велимировић. Из Енглеске где Пчињски . Портрет је из
1976. године а аутор
је са групом богослова привремено смештен,
Герависиос
благословом патријарха српског Димитрија,
Јустин прелази у Духовну академију у Петрограду
Петрограду..
Због немира који су надолазили, богослови су 1916
1916.. године повучени назад
у Енглеску. У Енглеској, Јустин студира теологију на Оксфорду и сам се
издржава, а не од стипендија енглеске владе. Своју критику западног света
изложио је у својој докторској тези „Религија и философија Достојевског“,
Достојевског“,
која није прихваћена. Без дипломе се враћа у Србију 1919
1919.. године.
Патријарх Димитрије га убрзо по повратку шаље у Грчку
Грчку.. Постао је
стипендиста Светог синода.
синода. За време једнога краткога боравка кући, бива
промовисан у чин јерођакона
јерођакона.. У Грчкој, као и у Русији и Енглеској,
упознаје тамошњи свет. На њега је посебно утисак оставила једна старија
бака, Гркиња, код које је становао. За њу је рекао да је од ње више научио
него на целом Универзитету. Често је као јерођакон саслуживао у грчким
храмовима.

У Атини стиче докторат богословља. Свети синод му наједном ускраћује

стипендију, пред сам докторат. Морао је 1921
1921.. године да се повуче у Србију
и постане наставник карловачке богословије. Предавао је Свето писмо
Новога завета, Догматику и Патрологију. Ту добија јеромонашки чин.
Временом постаје уредник православнога часописа Хришћански живот.
живот.
Познати су његови чланци „Са уредничког стола“
стола“. Понекад му је перо „било
оштрије““ и дотицало се и неких тадашњих неправилности у свештенству
оштрије
СПЦ и богословским школама. У карловачкој богословији (у коју је у
међувремено био премештен), неко му краде са раднога стола докторску
дисертацију о гносеологији Светог Исака Сиријског и Светог Макарија
Египатског. Али ипак је за пар дана написао оквирно исту дисертацију
„Проблем личности и познања по учењу Св. Макарија Египатског“
Египатског“ и
докторира у Атини, 1926. године. Убрзо потом протеран је из Карловачке
богословије у Призрен
Призрен,, где је провео око годину дана, тачно онолико
времена колико је требало да се часопис Хришћански живот угаси.

У то време на Западу, у Чешкој јавља се покрет који је желео да се врати у

Православну веру. Јустин бива изабран за помоћника владици Јосифу
Цвијовићу у мисији у Прикарпатској Русији. Убрзо је Свети синод одлучио
да га хиротонише као епископа
епископа.. Он је то одбио уз образложење да је
недостојан тог чина. После тога ниједном није биран или предлаган за
епископа. Затим је постављен за професора Битољске богословије.
богословије. На
богословији је био у сталном контакту са владиком Николајем и светим
Јованом Шангајским са којима је постао доживотни пријатељ. Заједно са
архијерејима СПЦ борио се против увођења Конкордата у Србију 1936.
године. Често је помагао и писао похвално о богомољачком покрету који је
водио свети владика Николај и био сатрудник на мисионарском пољу са
избеглим православним Русима, испред црвене револуције.
Од 1934. године је професор Богословског факултета Универзитета у
Београду. Године 1938
1938.. заједно са Браниславом Петронијевићем основао је
Српско философско друштво у Београду. Бавио се превођењем
богословско-аскетске и светоотачке литературе.

По избијању Другог светског рата,

рата, отац Јустин
борави по многим манастирима. Највише
времена је проводио у овчарско-кабларским
манастирима, у којима је и ухапшен после рата
од стране комунистичких власти. После
притвора, преместио се у манастир Ћелије код Свети Јустин Ћелијски се
Ваљева. обраћа војницима
Југословенске војске у
У Ћелије је дошао 1948. године по благослову отаџбини лета 1944.
године у Манастиру
владике шабачко-ваљевског Симеона и мати Каленић,, са леве стране
Каленић
игуманије Саре, која је дошла са неколико је Миодраг Палошевић.
Палошевић.
својих сестара из манастира Љубостиње у
Ћелије,, неколико година раније.
Ћелије

У своме животу у Ћелијама стално је био прогањан, саслушаван, привођен

од комунистичких власти.[8] Мало је било оних који би стајали у његову
одбрану.[8] То су биле ћелијске сестре с мати игуманијом Гликеријом на
челу, прота Живко Тодоровић — лелићки парох, аввини ученици и
поштоваоци.

Отац Јустин, упокојио се на дан после свог рођендана — на празник

1979.. године.[9]
Благовести 7. априла (25. марта) 1979

Дана 2. маја 2010

2010.. године, одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ Јустин
Поповић канонизован је у ред светитеља СПЦ као Преподобни Јустин
Ћелијски са Симеоном Дајбапским у Храму Светог Саве на Врачару
Врачару.. Његове
мошти су пренете у цркву манастира Ћелије 14. јуна 2014. године.[10]
Сматрао је да смо заборавни као да нас је пркосни бог заборава створио
по својој слици и прилици; занети собом, свакодневним сујетама и
таштинама,, и као појединци и као народ склони да заборављамо
таштинама
достојне људе свог народа.[11]

Патријарх српски господин Порфирије сматра да је Свети Јустин Ћелијски,

уз Светог Николаја Охридског и Жичког и епископа Атанасија,
Атанасија, најзначајни
српски теолог у свету.[12]

Књижевно-богословски рад
Убрзо после Првог светског рата јавио се
књигом Филозофија и религија Ф. М.
Достојевског (1923). По оцени неких ово дело
Јустиново је једна од првокласних и најбољих
Споменик Јустину
студија уопште о генијалном руском писцу.[13]
Поповићу у градском
парку његовог родног
Јустин Поповић, који је у међувремену постао
града Врања
професор догматике на Теолошком факултету,
своју тему о Достојевском је унеколико
проширио у новој књизи под насловом Достојевски о Европи и
Словенству (1940). Религиозна мисао руског писца послужила је Јустину
Поповићу да реинтерпретира религиозну филозофију православља.
Постављајући у новим условима, пред Други светски рат,
рат, питање односа
Европе и словенства, којом су се бавили још словенофили, блиски
Достојевском, Јустин Поповић је посредно отварао и српско питање. Било
је то пред сам почетак Другог светског рата.

Приредио је 12 томова Житија светих, за сваки месец у години по једна

књига. Сваки том има по неколико стотина страна и представља синтезу
много разних извора систематично сакупљених и приређених. Осим ових
житија, сабрана дела Јустина Поповића имају 33 тома. Говорио је течно
четири страна језика: грчки, руски, немачки и енглески и бавио се
превођењем са више језика.

Духовник манастира Ћелије

По казивању неких ћелијских сестара, у Ћелије
је дошао 28. маја 1948. године. Прогнан са
Богословског факултета, овде се налазио у некој
врсти заточеништва. Ћелије тада постају место
ходочашћа за многе који су желели да га виде и
добију духовне поуке и савете. То је описао
Душан Васиљевић у своме „Сећању на оца
Јустина“.[14]

Међу најзначајније његове ученике убрајају се:

Гроб (до 2014. године)
митрополит црногорско-приморски
светог Јустина у
Амфилохије Радовић,
Радовић, умировљени епископ манастиру Ћелије
захумско-херцеговачки и приморски Атанасије
Јевтић,, умировљени епископ рашко-призренски Артемије Радосављевић и
Јевтић
епископ бачки Иринеј Буловић.
Буловић. На Богословском факултету предавао је и
патријарху Павлу Догматику. Патријарх српски Павле био је велики
противник брзих канонизација. Противио се свакој брзоплетости, посебно
када је реч о будућим светитељима. Павле је годинама одлагао додељивање
ореола Николају Велимировићу и Јустину Поповићу, иако их је веома
ценио и уважавао.

Преко тридесет година је провео у Ћелијама, учинивши их једним од

најпознатијих српских манастира. Његов гроб, који се налази у
непосредној близини манастирске цркве, и данас привлачи посетиоце и
поштоваоце. На овом гробу су се, према предањима, дешавала чудеса и
исцељења. Постоји и икона на којој је представљен као преподобни Јустин
Ћелијски и држи у руци књигу Житија светих.
У Ваљеву постоји Духовна библиотека „Отац Јустин“.

Био jе жестоки противник западне културе, уједињене Европе,

индивидуализма, демократије, либерализма, људских права,
антифашистичке традиције као и екуменизма у православљу називајући га
једним именом „свејерес“
„свејерес“.. Своје мишљење о томе изнео је у књизи
Православна црква и екуменизам.
екуменизам.

У црквеној литератури се цитирају речи Јустина Поповића који светог

владику Николаја Велимировића сматра „тринаестим апостолом“, „светим
српским јеванђелистом“ и „највећим Србином после светог Саве“.
Блаженопочивши епископи Артемије Радосављевић и Амфилохије
Радовић били су ученици Јустина Поповића, његова „духовна деца“.
Настављачи и поштоваоци Јустиновог учења су и владике Пахомије, Јован
и Лаврентије. Отац Јустин Поповић је, поред владике Николаја
Велимировића, у своје време био најистакнутији духовник српске цркве. Уз
Димитрија Љотића, чију рехабилитацију захтева удружење Наши из
Аранђеловца, Јустин и Николај су симболи идеологије светосавског
национализма – један народ, једна религија, једна држава – бог на небу,
краљ у држави, домаћин у породици, чији су данашњи експоненти
отачаствени покрет Образ, Српски сабор Двери и друге парацрквене
организације као и одређен број владика у СПЦ.

Други главни идеолог Светосавског национализма и Светосавља

Светосавља,, после
светог владике Николаја Велимировића, Свети Јустин Ћелијски у својим
беседама је исказивао јаке антифашистичке ставове, како пре тако и након
завршетка Другог светског рата.
рата. Најбољи пример је његова беседа "О борби
светосавског покрета некад и сад" за време Конкордатске кризе:
кризе:

„ Само вођени и предвођени светим Савом, Срби су и недавно

однели победу над конкордатском немани. Победивши ову
”
неман, Срби су победили главног непријатеља своје душе:
црну интернационалу. Победивши пак црну интернационалу,
 они су показали да имају духовне светосавске силе да могу
победити и друге две интернационале: црвену – комунистичку,
и жуту – капиталистичко-фашистичку. Јер, не треба се варати:
папизам је отац и фашизма и комунизма и свих организација и
покрета који хоће да уреде и усреће човечанство путем
насилних или механичких средстава. Фашизам је идолатрија
народа; комунизам је идолатрија класе. И један и други хоће
да уреде и усреће човечанство мачем и огњем; и један и други
изједначују грех са грешником, и због греха убијају човека. А
знате ли ко их је томе научио? – Њихов рођени отац: папизам.
Јер је средњевековни папизам то први пронашао и први
остварио кроз „свету“ инквизицију : грешници су убијани због
греха, јеретици су спаљивани због јереси, и све то – ad
majorem Dei gloriam. Са једним циљем: да се изгради
свесветска папска монархија. Но треба бити правичан :
папизам је гори и од фашизма и од комунизма, јер док
фашизам уништава своје противнике у име народа, а
комунизам у име класе, дотле папизам уништава своје
противнике у име кроткога и благога Господа Исуса.
[15]

У беседи на Цвети 1965. године у манастиру Ћелије,

Ћелије, Ава Јустин Ћелијски је
Адолфа Хитлера и Наполеона Бонапарту сврстао међу највеће злочинце,
освајаче и масовне убице у људској историји, и нагласио како су ништавни
у односу на Исуса Христа:
Христа:

„ Никада ниједан град на овоме земаљском свету није срео

таквог Победника каквог је данас срео и дочекао град
”
Јерусалим. Победник смрти! Ето јединственог Победника у
свима световима, у свима људским световима. Шта су
победници на ратним бојиштима, шта су разни Темерлани,
Џингискани, Хитлери, Наполеони? Све прах и пепео, све
 беспомоћни комарац, све беспомоћна стеница. Хвале их као
великане, а иза њих велики злочини, безброј лешева.
[16]

У празничној беседи на Ваведење Свете Дјеве Марије 1966. године у

манастиру Ћелије,
Ћелије, Свети Јустин је Адолфа Хитлера сврстао међу највеће
непријатеље православне цркве и православља
православља::

Рођен од Пресвете Богородице Господ је основао Цркву да се

у њој спасавају људи од свакога зла, од свакога греха, од
”
сваке смрти, од свакога ђавола. И она стоји непоколебљива,
она необорива, Црква Света неразрушива; неразрушива ни од
каквих Диоклецијана, Тамерлана, Хитлера, Нерона и свих
ондашњих и данашњих гонилаца Цркве Христове у овоме
свету. Гле, она јача, јача од свих њих, Чудесним Господом
Христом, Победитељем смрти, Победитељем греха,
Победитељем пакла, Победитељем Сатане и свих његових
„ ђавола. Да!
[17]

Чуда која се приписују Светом Јустину

НА ГРОБУ ОЦА ЈУСТИНА

На гробу оца Јустина,

Код манастира Ћелије,
Сестра замењује цвеће
И тепа му да брже расте.
Нова заветна црква
Светог Оца Јустина у
Видиш, каже ми црноризац
манастиру Ћелије 6 km од
Ваљева у којој се налазе Амфилохије,
мошти овог светитеља Ава није имао деце по телу,
Откако је бризнуо у плач за Христом
Овде се наводе нека чуда која се Ничим се на земљи није могао утешити,
приписују Светом Јустину. А опет на њој има безбројну духовну
децу.

Година 1952. Те године десило се Оне му хумку греју врућим сузама,

чудо у манастирској пекари, у Пољске цветове смењују неувелком,
Ћелијама. У манастиру је било Неутешној свећи не дају да пресвисне,

четрдесет сестара, а у кухињи је А толиким родитељима, поред рођене

деце,
пословала мати Нина. Пошто је
Гроб негде самотари урушен у шикари.
умесила хлеб за вечеру, остала је
још једна вангла брашна. За аутор: Матија Бећковић,
Бећковић, 1992
1992.. година.,
[18]
вечером пожалила се сестрама, а
ава Јустин је рекао: „Молите се
Богу, Господ брине за нас!“ Сутрадан изјутра кад је мати Нина отишла у
пекару нашла је пуна два окна (сандука) брашна. Ава Јустин, мати Сара и
све сестре виделе су ово чудо и заједно заблагодарили су Господу.[19].

Година 1953. Жена из околине Ваљева је боловала дванаест година.

Веровало се да је била опседнута демонима. Често је виђала ђаволе, а они
су је много тукли, мучили и мрцварили. Док су њени укућани кадили кућу,
видела је ђаволе како беже од тамјана. Често се исповедала и
причешћивала код оца Јустина и тако је потпуно оздравила. После тога се
замонашила и постала монахиња Татијана. Часопис Двери Српске,
Спасовдан 2004. године, двоброј 3, Издавач: Двери Српске ISBN 1451-6993
страница у часопису: 91[19]

Година 1959. Кћерка једног човека из Стрмне Горе код Лелића била је
болесна. Три године је непокретно лежала на постељи. Једном су је колима
довезли и у ћебету је унели у цркву. Ава Јустин јој је читао молитве. После
молитве се усправила, а после три године је проходала. И тада је, као и
први пут дошла у цркву колима, а после молитве, сама је дошла до кола и
села. Мотор, међутим није хтео да упали. Људи су почели да гурају кола
али узалуд. Она је изашла из кола и мотор је прорадио; кад је поново села у
кола мотор је стао. Тако је било неколико пута. Онда је рекла: „Идем пешке
на брдо“. Била је са малим дететом, узела је дете у руке и са њим се попела
на највише брдо.[19]

Одабрана дела
Философија и религија Ф. М. Достојевског ((1923
1923))
Догматика православне цркве,
цркве, 1-3 (1932
(1932))
Достојевски о Европи и словенству ((1940
1940))
Светосавље као философија живота ((1953
1953))
Философске урвине (Минхен, 1957
1957))
Житија светих,
светих, 1-12 (1972
(1972 — 1977
1977))
Православна црква и екуменизам (Солун, 1974
1974),
),
Пут богопознања ((1987
1987))

Види још
Библиотека „Преподобни Јустин Нови Ћелијски”
Манастир Ћелије

Референце
1. „Канонизација и свечано проглашење светим” (https://web.archive.org/web/202103
21233139/http://www.spc.rs/sr/poslavlj%D0%B5nje_novoprosijavsih_prepodobnih_jus
tina_simeona).. Архивирано из оригинала (http://spc.rs/sr/poslavlj%D0%B5nje_novo
tina_simeona)
prosijavsih_prepodobnih_justina_simeona) 21. 03. 2021. г.
г. Приступљено
07. 04. 2021.
2021.
2. „Празник Светог Јустина прослављен у Ћелијама” (https://web.archive.org/web/20
190616105254/http://www.spc.rs/sr/praznik_svetog_justina_proslavljen_u_tshelijam
a).. Архивирано из оригинала (http://www.spc.rs/sr/praznik_svetog_justina_proslavlje
a)
n_u_tshelijama) 16. 06. 2019. г.
г. Приступљено 07. 04. 2021.
2021.
3. „Saint Justin (Popovic, 1894-1979),” (http://www.pravoslavie.ru/99512.html)
(http://www.pravoslavie.ru/99512.html)..
4. Поповић, Јустин (2014). На Богочовечанском путу.
путу. Манастир Ћелије.
 5. „Житије светог Јустина Ћелијског” (https://web.archive.org/web/20201029174527/ht
tp://www.spc.rs/sr/zhitije_svetog_justina_tshelijskog).. Архивирано из оригинала (htt
tp://www.spc.rs/sr/zhitije_svetog_justina_tshelijskog)
p://www.spc.rs/sr/zhitije_svetog_justina_tshelijskog) 29. 10. 2020. г.
г. Приступљено
07. 04. 2021.
2021.
6. „Житије преподобног оца нашег Јустина Новог Ћелијског” (https://www.atlantaserb
s.com/learnmore/zitije-justin.htm)..
s.com/learnmore/zitije-justin.htm)
7. „Der Heilige Mönch Justin Popović und seine Kritik der humanistischen
Anthropologie” (https://web.archive.org/web/20110116061442/http://www.bogoslov.ru/
de/text/1247691.html).. Архивирано из оригинала 16. 01. 2011. г.
de/text/1247691.html) г. Приступљено
07. 04. 2021.
2021.
8. Vojvodiny, Rádiodifúzna ustanovizeň VojvodinyRádio-televízia. „Justin Ćelijski u
diptihu svetih” (https://rtv.rs/sk/drustvo/justin-celijski-u-diptihu-svetih_186657.html)
(https://rtv.rs/sk/drustvo/justin-celijski-u-diptihu-svetih_186657.html)..
Rádio-televízia Vojvodiny.
Vojvodiny. Приступљено 2021-10-20
2021-10-20..
9. „Пренос моштију Светог Јустина Ћелијског” (http://www.hilandar.org/prenos-mostiju
-sv-justina-celijskog/)..
-sv-justina-celijskog/)
10. „Манастир Ћелије домаћин свечаности за памћење (СПЦ, 15. јун 2014)” (https://w
eb.archive.org/web/20140617181341/http://www.spc.rs/sr/patrijarh_irinej_u_manastir
u_tshelije_okupljeni_oko_svetih_svojih).. Архивирано из оригинала (http://www.spc.r
u_tshelije_okupljeni_oko_svetih_svojih)
s/sr/patrijarh_irinej_u_manastiru_tshelije_okupljeni_oko_svetih_svojih) 17. 06. 2014.
г. Приступљено 17. 06. 2014.
2014.
11. Димитријевић, Владимир (2014). Прећутана културна историја Срба.
Срба. Београд:
Catena Mundi. стр. 24.
12. Beta, Agencija (2021-03-06). „Patrijarh Porfirije o episkopu Atanasiju: "I kada smo sa
njim igrali fudbal i kada nas je vodio na Svetu Goru bio je tamo gde i sveti oci"
oci" ” (http
s://www.nedeljnik.rs/patrijarh-porfirije-o-episkopu-atanasiju-i-kada-smo-sa-njim-igrali-f
udbal-i-kada-nas-je-vodio-na-svetu-goru-bio-je-tamo-gde-i-sveti-oci/).. Nedeljnik (на
udbal-i-kada-nas-je-vodio-na-svetu-goru-bio-je-tamo-gde-i-sveti-oci/)
језику: енглески).
енглески). Приступљено 2023-05-20
2023-05-20..
13. „Život kao Crkva” (https://www.vreme.com/cms/view.php?id=929616)
(https://www.vreme.com/cms/view.php?id=929616)..
14. Сећање на оца Јустина (http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4697)
15. Духовна баштина: Свети Јустин Поповић. О борби светосавског покрета некад и
сад (http://duhovnabastina.blogspot.rs/2012/05/blog-post_26.html)
16. Преподобни Јустин Ћелијски - Беседа на Цвети - YouTube (https://www.youtube.co
m/watch?v=vEtXGqcYtsQ)
17. https://svetosavlje.org/sabrane-besede-3/70/
18. Бећковић 1992,
1992, стр. 63.
19. Часопис Двери Српске, Спасовдан 2004. године, двоброј 3, Издавач: Двери
Српске ISBN 1451-6993 страница: 91

Литература
Бећковић, Матија (1992). „На гробу
оца Јустина”. Ваљевац — Велики
народни календар за просту 1993.
1993.
Ваљево: Агенција Ваљевац,
(Ваљево : Ваљевска штампарија): 63.
COBISS.SR 11863564 (https://plus.cobi
ss.net/cobiss/sr/sr/bib/11863564)

Спољашње везе
Биографија на сајту манастира
Ћелије (https://web.archive.org/web/20110715152208/http://www.celije.org.r
s/avva/index.html)
Биографија из пера св. Николаја у предговору књизи „Светосавље као
философија живота“ (https://web.archive.org/web/20070312225651/http://w
ww.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/Svetosavlje/Svetosavlje00.h
tm)
Биографија на сајту библиотеке из Врања (http://www.biblioteke.org.rs/vra
nje/justin.html) Архивирано (https://web.archive.org/web/20111122230739/ht
tp://www.biblioteke.org.rs/vranje/justin.html) на сајту Wayback Machine (22.
новембар 2011)
Библиотека - православни текстови на сајту „Светосавља“, дела Преп.
ЈУСТИНА Ћелијског (https://web.archive.org/web/20050404003611/http://sv
etosavlje.org/biblioteka/index.htm)
Архимандрит др Јустин Поповић: Срна у изгубљеном рају (https://web.arc
hive.org/web/20050310125521/http://www.verujem.org/teologija/avva_justin_
srnauizgubljenomraju.htm)
др Јустин Поповић: Достојевски - свечовек (http://www.beotel.rs/~mirkom/j
ustin_svecovek.htm)
 Свети ава Јустин Ћелијски: Косовска етика (https://web.archive.org/web/2
0070520134330/http://www.gazimestan.com/kosovska-etika.html)
Канонизација светог Јустина (http://www.spc.rs/sr/poslavlj%D0%B5nje_nov
oprosijavsih_prepodobnih_justina_simeona) Архивирано (https://web.archiv
e.org/web/20100608234504/http://www.spc.rs/sr/poslavlj%D0%B5nje_novopr
osijavsih_prepodobnih_justina_simeona) на сајту Wayback Machine (8. јун
2010)
Ава Јустин - филм (https://www.youtube.com/watch?v=WWZ_fqGqsM4)
Житије Преподобног оца нашег Јустина Новог Ћелијског (СПЦ) (http://sp
c.rs/sr/zhitije_prepodobnog_oca_nasheg_justina_novog_tshelijskog)
Архивирано (https://web.archive.org/web/20150719030155/http://spc.rs/sr/z
hitije_prepodobnog_oca_nasheg_justina_novog_tshelijskog) на сајту
Wayback Machine (19. јул 2015)
Срна у изгубљеном рају (https://books.google.rs/books/about?id=SKkiDQA
AQBAJ&hl=sr&redir_esc=y)
МОЛИТВЕНИК - КАНОНИК у преводу светог аве Јустина (https://www.mol
itvenik.in.rs/molitve/molitvenik_sveti_avva_justin/Sveti_avva_Justin_Celijski_
Molitvenik.pdf)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?
„https://sr.wikipedia.org/w/index.php?
title=Свети_Јустин_Ћелијски&oldid=26416892””
title=Свети_Јустин_Ћелијски&oldid=26416892