SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik Biografija Uvod Prvideo Logor Logorspecijalnogreima Baraka Bolesnici Obinipop Prestanite! Kodmajora ivotteedalje Gdesudvojeilitrojesabraniuimemoje...

e... Pravedninadzornik MajkoBoja,neostaviih! Mihail Naijojsistrani,pope? Sazikov Ispovest Neuteostaviti 1

Teakput UimeBogazapovedamti:prestani! Radost ivotteedalje Sasluanje Stvarisemenjaju Rastanak Odlazak Drugideo Seanja Uvod Seamse BelekeenepoimenuTatjana Ponovnisusret Pisma DeloviseanjaO.S. Povratakizprolosti Seamse Irina Novinar Muziar Dvakorakaustranu

Smrzavamse! izme Treideo DuhovnadecaocaArsenija Tebi,Vojvotkinji,pobornikunaem OtacMatej OtacPlatonSkorino MatiMarija MajkoBoja,pomozi! Nakrovu Jednopriznanje Pismo Pomen Jednoiskuenje Lena Ljuda Nekolikosetnihmisli PavelSemjonovi Nekolikoreizakraj

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik Otac Arsenije je roen u Moskvi 1893. godine. Po zavrenoj gimnaziji 1911, upisao je IstorijskofilolokifakultetnaKraljevskomUniverzitetuuMoskvi.Usledkraebolestikoja ga je zadesila 1916. godine, stekao je univerzitetsku diplomu tek 1917. Jo kao student napisaojeiizdaosvojeprveradovenatemustareruskeumetnostiiarhitekture.Zatimje, u potrazi za duhovnim ivotom otiao u manastir Optinu pustinju u kome je dobio blagoslov da se zamonai. Mogue je da je u Optini pustinji i primio monaki postrig. Kada je 1919. godine rukopoloen za jeromonaha, dodeljena mu je parohija u jednoj od moskovskihcrkava.Sobziromdamonasimanijebilodozvoljenodaslueuparohijama, zaovuslubujedobioposebnudozvoluodtadanjegpatrijarhamoskovskog,gospodina Tihona. Krajem 1921. godine, kada je dotadanji stareina Hrama, otac Pavel, premeten u drugi grad, a potom i uhapen, otac Arsenije je stupio na njegovo mesto stareine hrama. Za osam godina slubovanja u toj parohiji, okupio je oko sebe veliko bratstvo Pravoslavnih hrianaipostaonjihovvoljenipastiriispovednik. Otac Arsenije je prvi put uhapen 1927. godine. Tada je poslat u izgnanstvo na sever zemlje.Dvegodinekasnije,kadamujedozvoljenpovratakizizgnanstva,imaojezabranu kretanja i nije smeo da se priblii Moskvi u krugu od 100 km. Tada je poeo da slui u gradiunedalekoodMoskve,noubrzoposletoga,ponovobivahapen1931.Ovogaputa je izgnan u vologdsku oblast na pet godina. Po isteku ovog roka, ponovo je uhapen, osuennagodinudanazatvoraiopetproteraniizgnanstvo. Poto je odsluio est godina u logoru, dozvoljeno mu je da se nastani u arhangelskoj, a zatimuvladimirskojoblasti.Bilomujestrogozabranjenodasluiubilokomhramu,tako dajebogosluenjaobavljaokodkue.Uovomperiodujenekolikoputautajnostiputovao u Moskvu, gde bi se sastajao sa episkopom Atanasijem (Saharovim). Takoe bi prisustvovaorukopoloenjusvojeduhovnedeceusvetenikiin.OtacArsenijesetajno dopisivaosasvomsvojomduhovnomdecominatajnainodravaovezusanjima. Godine1939.ponovojeposlatuSibir,aodatleulogornaUralu.Krajem1940.obreoseu uralskom zatvorenikom logoru. U martu 1941. prebaen je na prinudni rad, takoe u uralskoj oblasti. Tada je skoro sasvim prestala njegova prepiska sa duhovnom decom, a kadajeistegodineposlatulogorspecijalnogreima,kojijeujednobioinajstroijavrsta logorautadanjemSovjetskomSavezu,onemoguenamujebilokakvavezasaspoljnim svetom.itavihpetnaestgodinaseonjemunitanijeznalo,anjegoviprijateljiiduhovna

decasubiliuverenidajeotacArsenijestradaonegdenastratitimalogora.Dobroseznalo daizlogoraspecijalnogreimaskoronikonijeizlazioiv. Otac Arsenije je s Bojom pomoi uspeo da preivi logor, iz koga je osloboen tek 1958. godine,kadasenastaniouRostovu,udomusvojeduhovnekeriNadedePetrovne. OtacArsenijeseupokojio1975.godine.Sahranjenjenarostovskomgroblju.Nanjegovoj nadgrobnojploistojijednostavannatpis: OtacArsenije 18941975 KazivanjaosvomeduhovnomocusastavioslugaBojiAleksandar. UVOD UnovijevremetampanasumnogasvedoanstvaoivotupolitikihzatvorenikauRusiji u Staljinovo doba. Pisali su ih naunici, pripadnici vojske, pisci, bivi boljevici, obrazovani ljudi svih zanimanja, ali i prosti ljudi, seljaci i radnici. Ipak, mislim da do danasnikonijepisaoomilionimaPravoslavnihkojisuostavilisvojeivotepostratitima logora i kazamata, koji su bili podvrgavani najstranijim muenjima i isleivanjima. Oni sustradaliiginulizasvojuveru,uimeBogakojegasenikadanisuodrekli.Umirui,oni suMupojalihvaluiOnihnijenapustio. Zapeatitiusneiutatioovomeznailobiprepustitizaboravusvepatnje,krstonosniputi smrtmilionamuenikakojisupostradaliBogaradiiradinaskojismoostalidanazemlji ivimo. Naa je dunost pred Bogom i pred Njegovim ljudima da progovorimo o ovim muenicima. U ova preteka vremena postradali su najbolji muevi Ruske Pravoslavne Crkve: svetenici, episkopi, starci, monasi i duboko verujui narod u kome je goreo neugasivi plamenvere.Posvojojsnazi,ovaverabeejednakaonojkojusuispovedaliprvimuenici zaHrista,modaakijaa.Uovojknjizisusreemosesasamojednimodovih,jouvek nekanonizovanihsvetitelja.Akolikojemnogobiloonihkojisunasradistradali! Dvadeset je vekova oveanstvo uzrastalo u Bogopoznanju. Hrianska vera je ljudima darovalasvetlostiivot;paipak,uovom,dvadesetomveku,bilojeitakvihljudikojisu svesnoodbaciliovobogatoisvetonasleeikojisuseopredelilizazlo.Umnoavajuito zlousebiidrugima,poslalisumilionenevinihljudiumuenikostradanjeismrt. 5

BogjeblagoizvoleodasaocemArsenijemprovedemulogorusamokratkovreme.Ipak,i to malo vremena provedeno sa njim bilo mi je dovoljno da uem u veru, da postanem njegovoduhovnoedo,dakrenemnjegovimputem,dabudemsvedoknjegovojdubokoj ljubavipremaBoguiljudima,dashvatimtaznaibitipraviHrianin. Prolostsenesmezaboravitionajetemeljsadanjostiibudunosti.Zatooseamdamije dunostdasakupimtoviematerijalaoivotnomputuocaArsenija.Dabihsabraosva ovadragocenakazivanjaonjemu,razgovaraosamsanjegovomduhovnomdecom,itao pismakojaimjepisaoisvedoenjaljudikojisugapoznavali. DuhovnedeceocaArsenijajebilomnogo.KudgodgajeBogslao,sticaojenovaduhovna ada. Bilo ih je u gradu u kome je ranije iveo dok je bio istoriar umetnosti, a kasnije rukopoloenzasvetenikaiukomejeosnovaozajednicuverujuihHrianskobratstvo, biloihjeuselimaukojimajebioproteran,biloihjeugradiuizgubljenomuumovitom severu gde je proveo nekoliko godina, a bilo ih je i u zloglasnom logoru specijalnog reima. Meu njegovom duhovnom decom bilo je fabrikih radnika, seljaka, intelektualaca, kriminalaca, politikih zatvorenika, bivih komunista, kao i logorskih stareina raznih inova. Dolazei u dodir sa ocem Arsenijem, oni su postajali njegova duhovnadeca,prijatelji,verniciisledbenici. Da! Bee ih mnogo koji su, kada su ga upoznali, krenuli za njim. Oni koje sam lino poznavaoisprialisumionotosuonjemuznaliiemusubilisvedoci. Prilikom svakog susreta sa ocem Arsenijem, pokuavao sam da saznam vie o pojedinostimaiznjegovogivota,nomadasmoestorazgovarali,retkojegovorioosebi. Neke od tih razgovora uspeo sam da zabeleim dok je jo bio iv. Tada sam mu davao svojebelekedaihpregledaipitaoga:Jeliovakobilo?Da,odgovaraobiuvek.Aonda biuvekdodao:SvejenasBogpoveorazliitimstazamaiputevima,isvakiovekima,ako se samo potrudi da dubinski sagleda njegov ivot, neto o emu je vredno pisati. Moj ivotje,poputmnogih,uvekbioisprepletansaivotimadrugihljudiitekaouporedosa njihovim.Svaegajetubilo.AlisvejeBogtakouredio. esto se deavalo da poneto ispravi u mojim belekama. Tada sam, naravno, morao da menjamnazivemestaiimenaskorosvihljudiokojimajebilore.Nekiodnjihsuidalje meuivimaikozna?Zlavremenasemogupovratiti. Traganjezamaterijalomjebilonaporno,alijeurodiloplodom:mnogakazivanjaiseanja izneta su u ovojknjizi.Obrada knjigejedaleko odsavrenstva, ali uspevadaoivipred namalikocaArsenija. Kada sam zapoeo posao, nisam imao predstavu o koliini materijala koji e mi biti dostupan, niti sam znao koje e prirode taj materijal biti. Sada, po obavljenom poslu, miljenjasamdajenajkorisnijedaseknjigapodelinatridela:prvideonosinazivLogor,a 6

drugideo,sastavljenizveprikupljenihzapisa,nazvaobisePut.Drugideobisadravao pisma, seanja i kazivanja ljudi koji su poznavali oca Arsenija. to se treeg dela tie, materijalaimamnogo,abiepotrebnoimnogoradadasesvetoobjedini.NekabimiBog pomogaoutome. Sujetabibilarei:Jasamsakupljao,jasampisao.Mnogojeljudiprikupljalo,zapisivalo idelilosamnomseanjenaocaArsenija.Zaovajpoduhvatzaslunojenadesetineljudi koji su poznavali i voleli oca Arsenija. Ja sam samo pokuao, kao i svi oni koje je otac Arsenijepodigaoiusmerionaputvere,damusemakarmalooduimtomejeizbaviood propastiidaominoviivot. Poitanjuoveknjige,pomolitesezazdravljeispasenjeslugeBojegAleksandra.Toebiti mojavelikanagrada. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik PRVIDEO LOGOR LOGORSPECIJALNOGREIMA Mrakisurovimrazsuzaustavilisve.Sve,osimvetra.Vetarjevitlaooblakeledenogsnega kojibisepotomrasprivaliukiuledenihiglica.Svakiputkadabinailazionaprepreku, vetar bi razbacivao gomile snega, zatim bi sa zemlje podizao nove smetove, i tako bez prestanka,dalje...nikuda. Kadkad bi se na tren sve stialo, a onda bi se odnekuda iz mraka najednom pojavio ogromankrugsvetlosti.Utomkrugunaziralibisebeskrajninizovibarakakojesuseirile svudaunaokolokaograd.Udaljinisuseocrtavalestraarnicesareflektorimaivojnicima kojisuuvalilogor.Kilometriikilometribodljikaveiceinilisunekolikozatitnihredova izmeu kojih je zloslutno bljetala svetlost reflektora. Policijski psi su leno etali izmeu prvogiposlednjegredaice.Sastraarnicasusnopovisvetlostiklizilipozemlji,svedalje, polako,posnegu,azatimsevraalinatragkabodljikavojici. 7

Vojnicisusastraarniceneprekidnomotrilinaprostorizmeuredovaice.Tiinenijebilo niujednomtrenutku.Vetarbiseponovopodigao,zaklanjajuisnegomsnopovesvetlosti, imejejoviedolaziodoizraajamraniisumorniizgledbaraka. Logorjespavaodubokimsnom. Najednomsezauudaranjemetalaometal,naliknazvonjavu,prvonakapijamalogora,a zatim, uz neprekidno odzvanjanje, i drugde. Reflektori ubrzae svoj klizei hod, kapije logoraseotvorieikamionipunivojnikailogorskihnadzornikauvezoeseunutra. Vozila se brzo razmilee po celom logoru. Kod svake barake iz kamiona iskoie po etvorica,kojiodmahstadoedaproveravajusvakideligraevinekakobi seuverilida nije bilo pokuaja bekstva. Poto su utvrdili da nita nije pomereno niti poremeeno, nadzornici otkljuae barake. Za vojnike na straarnicama ovo je bio najosetljiviji deo svakodnevne procedure. Svetla poee da se pale svuda, a straari poskidae puke sa ramena.Policijskipsipoeenervoznodaree.Ugulagujezapoinjaonoviradnidan. Mraksejedvamalopodigaonapoetkuovogsevernogzimskogjutra,avetarje,kaodane haje to svie dan, duvao i dalje nemilosrdno, iz sve snage. Blizu unutranjeg kruga bezbednosnezonelogorananekolikomestasepodizaoplamen.Natimmestimajegorela vatra koja je bila neophodna radi lakeg otapanja snega i leda koji je prekrivao zemlju, kakobiljudimoglidakopajumasovnegrobnice.Beetoposaozatvorenikaulogoru. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik BARAKA Kadasuzatvorenicipoelidaizlazeizsvojihbarakanaprozivku,logornajednomoive. Ledeni vetar, mrazi mrakpredstavljali supravuagoniju zaljude koji se obreenapolju. Stojeiuvrstipobarakama,zatvorenicidobiesvojdnevniobrokipooepravonarad. Barake su sada bile prazne, no miris vlane odee, ljudskog znoja, izmeta i sredstava za dezinfekcijuidaljejeispunjavaoprostoriju.inilosekaodasuvikanadzornika,psovke koje razdiru duu, ljudska patnja i okrutnost zloinaca i dalje prisutni. Ovaj oseaj 8

sveopte potitenosti, meu golim klupama i redovima leaja unekoliko je razbijala toplota,jerje,odajuiutisakdatuipaknekoivi,ublaavalaprazninu. Na27stepeniudarivetrasuizazivalistrahnesamokodzatvorenikakojisupolinarad, veikodonihkojisu,uukaniutopluodeu,motrilinanjih. Tekim korakom i sa sveprisutnim strahom zatvorenici su polazili na svoj svakodnevni posao.Znalisudajetajposaonamernoosmiljentakodabiimbilototee,idajegotovo nemogueispunitinormukojujepropisivalaupravalogora.Svejeuinjenokakobiseovi ljudi polako, ali sigurno, poslali u smrt. U ovaj logor su slali politike zatvorenike, ali i obinekriminalcekojisubiliosueninasmrtnukaznu.Retkokojeodatleizlazioiv. Otac Arsenije, ije svetovno ime bee Pjotr Andrejevi Streljcov, vodio se kao zek (zatvorenik)br.18376.Doaojeulogorpreestmeseciivesadamujebilojasnodanema nadedaeodatleikadaizai. Nosepostepenopretvaralaumranuzoru,apotomukratak,sumorandan.Reflektorisu i dalje osvetljavali logor. Otac Arsenije je neprekidno bio na dunosti: morao je da cepa drvaublizinibarake,azatimdaihunosiunutra,daloipeiidaodravavatruunjima. GospodeIsuseHriste,SineBoji,pomilujmegrenog!ponavljaojeradei.Drvasubila vlanaideliminozamrznuta,paihjebilotekosei.Potoulogorunijebiladozvoljena upotreba sekire, cepao ih je tako to bi u svako drvo, pomou jedne teke cepanice, ukucavao zailjeni manji komad drveta. Naravno, napredovao je veoma sporo. Od iscrpljenosti i gladi nije ni mogao da radi bre. Sve mu je bilo teko i naporno. Pa ipak, barakajemoralabitiista,urednaipometena,apeitople.Akosvetonebudenavreme uraeno,nadzornikegaposlatiuelijusamicu,azasigurnoegazatvoreniciiznjegove barakepretui. Politikizatvorenicisuestodobijalibatine:nadzornicisuihnatajnainkanjavali,dok suihkriminalcituklijersuutom,zanjihuobiajenomposluuivali,istresajuiizsebe sav svoj nakupljeni gnev i mrnju. Neko bi svakog dana bio pretuen. Za zloince, to je bilaglavnazabava. Smiluj se na mene grenog, pomozi mi. U Tebe polaem svu svoju nadu, Gospode, i u Tebe,MajkoBoja.Neostavime,podajmisnage.OvakosemoliootacArsenije,posrui odumora,dokjeprenosionaramkedrvazaogrev. Doevremedasenaloepeikojesebehutokomnoiohladile,teiznjihvienijedopirao ni traak toplote. Nije bilo lako loiti vatru sa vlanim drvima, a ni granice za potpalu nisubilesuve.PrethodnogdanajeotacArsenijenaiaonanekolikosuvihgranicakojeje sakriouugaosobe,blizupei,mislei:Sutraulakemoidanaloimvatru!Nosada, kadajepoaoposuvarke,videdaihjenekopoliovodom.Znaoje,akozakasnidanaloi pei,dasebarakeneezagrejatidopovratkaradnika.OtacArsenijepourinapolje,nebili 9

izabarakepronaaogranicuilibilotasuvo.Svevremesemolio:GospodeIsuseHriste, SineBoji,pomilujmegrenog,azatimbidodao:NekabudevoljaTvoja! Gledao je svuda unaokolo, ali nita suvo nije mogao da pronae. Kako sada da naloi vatru? Dok je otac Arsenije traio suvarke, proe pored njega postariji osuenik koji je radio u susednoj baraci. Bee to kriminalac, neverovatno okrutan i moan. Govorilo se da se od njegovogimenastrepelojouvremeprerevolucije.Poiniojetolikokrivinihdeladaihse nisamnijemogaosetiti.Opojedinostimanjegovihzloinanijesemnogoznalo,nokadaje predatsudu,sudijijebilopoznatodovoljnopodatakaonjemudagajeodmahosudiona smrt streljanjem. Presuda mu je kasnije preinaena na izdravanje kazne u logoru, to je bilojogoreodstreljanja.Ulogorujesmrtdolazilasporoibilaveomabolna.Onikojibi, kojimsluajem,preivelilogor,izlazilisuiznjegaubogaljeniinesposobni.Znajuizasve ovo, mnogi zloinci su postajali veoma okrutni, a od te njihove okrutnosti stradali su najviepolitikizatvorenici:kriminalcibiihprebijali,estonasmrt. Ovaj zloinac beegazda usvojojbaraci. Pribojavali sugaseaki logorski nadzornici. Na samo jedan njegov mig, dogodio bi se nesreni sluaj. Zvali su ga Sivi. Bilo mu je ezdeset godina i bio je naizgled mirne spoljanjosti. U poetku bi se ljudima obraao ljubazno,ponekadialjivo.Zatimbipoeouasnodapsujeidaudarapesnicama. VidevidaotacArsenijenetotrai,Sivipovika:Pope!tatrai? Bio sam pripremio neto suvih granica za potpalu, a neko mi ih je ukvasio. Traim togodsuvo.Drvasuvlananeznamtadaradim. Tano,pope,bezsuvarakasigotov,odgovoriSivi. Uskoroesevratiti,bieimhladno,tuieme...rekaoje,kaozasebe,otacArsenije. Doi, pope, dau ti suvaraka, ree Sivi i povede oca Arsenija do mesta gde se nalazila itava gomila divnih, suvih granica. Otac Arsenije najpre pomisli da Sivi zbija alu sa njim;poznavaogajesuviedobroiznaojedaodnjeganemoeoekivatinikakvupomo. Uzimaj,oeArsenije,uzimajtatitreba,reezloinac. Otac Arsenije brzo uze nekoliko granica, sve vreme mislei: Sada e poeti da vie za mnomdasammuukraogranice.NotadanajednomshvatidagajeSiviosloviosaoe Arsenije.Onsepomoliiprekrstiumislimainastavidaskupljagranice. Uzmijo,oeArsenije,uzmijo!reeSivi.Potomseionsagnuistade dapomaeocu Arseniju,noseigraniceubarakuislauiihkrajpei.OtacArsenijemusepokloniiree: Bogteblagoslovio.

10

Sivinitaneree,veizae. Otac Arsenije naslaga drva u pe i naloi vatru. Drva poee da pucketaju. Imao je jo samo tolikovremenada naslaejodrvanavatru, aonda jemoraoda pourida poisti baraku,obriestolove,pometepodoveidonesejodrva. Vesebliilotrisata.Vatraserazgorelaupeima,barakajebilazagrejana.Smradsesada jovieoseao,alizbogtoplote,ubaracijevladaladomaaigotovoprisnaatmosfera.Dok jeotacArsenijeradio,ubarakuunekolikonavratauenadzornik.Kaoiuvek,njegoverei subilepunegnevaipretnje.Jednomprilikom,akjeudarioocaArsenijakomadomdrveta poglavi. Cepanjeinoenjedrva,kaoisavostaliposaomnogojeiscrpeoocaArsenija.Odpremorai slabostiimaojejakuglavobolju,otkucajisrcasumubilineujednaeni,adisanjeoteano. Noge su jedva nosile umorno telo. Ne ostavljaj me, Boe moj, jednako je aputao, povijajuisepodteretomdrva. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik BOLESNICI Toga jutra otac Arsenije nije bio sam u baraci: sa njim su ostala jo trojica osuenika. Dvojicabehuozbiljnobolesni,atrei,besposliarpoimenuFeka,beesamsebenamerno povredio lopatom. Leao je na krevetu i dremao, a zatim bi se iznenada prenuo iz dremea, viui: Nije dovoljno toplo! Ako ne bude radio svoj posao kako treba, premlatiute!Zatimbiponovotonuousan. Dvojicabolesnihnalazilisuseuveomatekomstanju.Ulogorskubolnicuihnisuposlali jer je bila prepuna. Oko podneva u baraku navrati bolniar. Poto je izdaleka pogledao bolesnike,ondobaciocuArseniju:Jomalopasuiovioteglipapke.Ovihdanaihmnogo umire.Hladnoje,pazato!Izgovoriojetobezimaloobziratosugabolesniciuli.Azato biiimaoobzira?Uovakvomlogorunijenipredvienodazatvorenicidugoive.Zatimse primaeFeki,komejebilapovreenarukaikojiutomtrenutkupoedajei,dapokae 11

kako se strahovito mui. ta se tu prenemae! povika bolniar. Sutra ide na posao! Akoneode,imadatepoljemousamicu,pasetamoizleavaj! OtacArsenijebisvremenanavremeprekidaosvojposaodabiobiaodvojicubolesnika, da bi im bar malo pomogao, rekao im pokoju re i pomolio se za njih. Gospode Isuse Hriste!Pomozi,isceliih,pokainanjimadivnumilostTvoju!Dajimdapoivedokihne oslobode odavde! opet i opet bi aputao, nametajui im tvrde leaje i pokrivajui ih. Povremeno bi im davao vode ili lek koji je bolniar pobacao po njihovim krevetima. U logorujejedinilekbioaspirin.Prepisivaosezasvakubolest. OtacArsenijedadeslabijemodnjihdvojice komadhleba,etvrtinusopstvenogdnevnog obroka.Razmekavihlebsvodom,davaojebolesnomedajede,noovaj,imotvorioii ugleda oca Arsenija, odgurnu mu ruku. Otac Arsenije tiho ree: Jedi. Neka ti Bog pomogne,jedi.Bolesnikprogutazalogajiree:tahoeodmenestimtvojimBogom? emu se nada od mene? Nada se da u da umrem, pa da uzme moje stvari, je li? Nemamjanita,nemoradasetrudi!OtacArsenijenatonereenita,samogapaljivo pokri i prie drugom bolesniku da mu pomogne da se okrene. Zatim nastavi da isti baraku. Odlui da ovaj put ne sakrije suve granice koje je prikupio zahvaljujui Sivom, ve ih nagomila pored pei. Jue sam pokuao da ih sakrijem, i gle ta se dogodilo: neko ih je pokvasio.AdanasmijeBogpomogao. Pei su seve bile uarile i otac Arsenije se radovao to e radnici, po povratku s posla, moidaseodmoreutoplojprostoriji.Dokjetakorazmiljao,uenadzornik.Imaojeneto vie od trideset godina i poto je uvek bio naizgled vedar i nasmejan, osuenici su ga prozvaliOptimist,madaseprezivaoPupkov. Jeli,pope,tamisliti?Zagrejaosiovubarakukaodajesauna!Troiogrevnanarodne neprijatelje!Sadutijapokazati!IonudariocaArsenijaposredlicaiotide,smekajuise i dalje. Briui krv sa lica Otac Arsenije nije prestajao da se moli: Ne ostavljaj me, ne okreiliceSvojeodmenegrenika.Smilujsenamene. BesposliarFekaseuspravinasvojojposteljiiree:Svinja!Tresnuotejeizsvesnageu sredgubice,bezrazloga!Nisamneznazato!KrozsatvremenaOptimistponovouei povika:Ustaj!Inspekcija!Fekaskoiizpostelje,aotacArsenijestadeustavumirnosa metlomuruci. Kogajoimaovde?upitanadzornik,viui,iakojetoistopitanjepostaviojojutros,teje vrlodobroznaokogajebilousobi.Dvabolesna,ijedantoesutranaposao!nastavi, hodajui izmeu redova kreveta. Ugleda onu dvojicu bolesnika i vide da ne mogu da ustanu,nosamodabipokazaosvojusiluimo,poedaurlananjih.Ipak,nijeimprilazio blizu.Kozna,modasuzarazni? 12

Boljebitibilo,pope,dapripazi,davodiraunadasvebudepodkonac!Uskoroena sasluanjezasveeodgovarati!Iotide,psujuiihulei. Dan se bliio kraju. Sputala se no, uskoro e se vratiti i ostali. Uvek su se vraali smrznuti,zlovoljni,iscrpljeniipunigneva;imbisedokopalisvojihkreveta,popadalibi ponjimakaobezsvesti.Saulaskomradnikaubarakuuseljavalasehladnoa,vlagaineka sveoptauznemirenost. Pola sata nakon dolaska, putali su ih na veeru. Vreme obeda je za mnoge zatvorenike predstavljalopravomuenje:zloincibitadaotimalihranupolitikimzatvorenicima,aoni kojibipokualidaihutomespreebilibiisprebijani.Slabijiionikojinisubilisposobnida sebrane,estosuostajalibezveere. Politiki zatvorenici su bili brojniji od kriminalaca, no ubice i lopovi behu fiziki nadmoniji. Svakoga dana je neko od zatvorenika ostajao bez svog ionako oskudnog obroka. To je izazivalo strane muke: umorni, izgladneli, drhtei od zime, oni su razmiljalisamoohraniisanjalipunutrpezu. Obrocikojesudobijalibilisuzaistabedni.Porcijesubilemale,estoplesniveiiznekog razlogazaudaralesunakerozin.Svejebilosmiljenotakodaihpolako,alisigurnoubija. OtacArsenijejeestoostajaobezjela,nonikadasenijealio.Kadbimunekooteoobrok, odlaziobiubaraku,legaoukrevetimoliobise.Upoetkubimusevrtelouglavi,drhtao biodhladnoeiumora,misaobimusemutila.Ipak,poinjaobidaposeanjuitajutarnje molitve,akatistMajciBojoj,svetomNikolajuisvetomArseniju,pominjaobiimenasvoje duhovnedeceisvihupokojenihijajeimenaznaonapamet.Moliobisetakoitavuno,a ujutrobiosetionekunovusnagu,kaodajesitinaspavan. Otac Arsenije je imao mnogo duhovne dece u logoru i van njega, i u dui je plakao za svakim od njih. Dok je bio u izgnanstvu i u obinom logoru, mogao je da od njih prima pisma, ali u ovom logoru smrti nikakve poiljke nisu bile dozvoljene. Njegova duhovna deca su bila ubeena da otac Arsenije nije vie meu ivima. Kada bi se raspitivali za njega kod dravnih organa, odgovor je uvek bio isti: Ako je poslat u specijalni logor, neeteganaininajednomspisku. Vebeepaomrak.Kolonezatvorenikaulazilesuulogorskiprostorislivaleseubarake. U baraku oca Arsenija ljudi su ulazili ljuti i umorni, ali im su osetili toplotu, malo su omekali.DanasnikoneudariocaArsenija,nitimuotehleb. Dvojica bolesnika dobie samo po pola porcije i otac Arsenije sakri malo ribe iz svog tanjira ispod koulje. Zagreja malo vode sa borovim iglicama u kojoj rastvori aspirin i napojiih.Ribuihlebpodelinadvajednakadelaidadeimdajedu.

13

Kroz pet dana, dvojica bolesnika oseala su se malo bolje. ivot im vie nije bio u opasnosti,alijonisumoglidastanunanoge.NouseotacArsenijestaraoonjima,akada mujevremedoputalo,idanju.Nastaviojedaodvajadeosvogobrokaidaihnjimehrani. Otac Arsenije nije znao nita o ovoj dvojici bolesnih zatvorenika, osim da su nedavno prebaeni u njihovu baraku iz drugog logora. Ve tada su bili veoma bolesni. Negu oca Arsenijasuprihvatalinerado,noipak,danijebilonjega,nebipreiveli.Osebinisunita govorili, a otac Arsenije ih nije nita pitao. Dolazio je u dodir sa mnogim bolesnicima i svakogajenegovao.Kadasuodlazili,retkobionjimaitavieuo. Jedan od bolesnika mu ree svoje ime: Ivan Aleksandrovi Sazikov. Dok se bavio oko njega, otac Arsenije se tiho molio. Sazikov to primeti i promrmlja. Moli se, pope, je li? Moli se da ti se oproste gresi, pa nam zato pomae! Plai se Boga! A zato? Jesi li Ga ikadavideo? OtacArsenijesablagimuenjempogledaSazikova:KakosammogaodaGanevidim? Onjeovdemeunama,satobomisamnom. tapria,pope?Boguovojbaraci? OtacArsenijegapogledaitihoree:Da,vidimNjegovoprisustvo.Vidimidatijedua pocrnelaodgreha,aliunjujouvekmoedaprodresvetlost.Svetlostetidoi,Sazikove, svetlostitvojSvetiteljzatitnik.SvetiSerafimSarovskiteneenapustiti. Sazikovoliceseiskrivi,onzadrhtai,punmrnje,zaita:Ubiute,pope!Ubiute!Nije mijasno,kakoznatolikestvari?Mrzimte! OtacArsenijeseokrenuiodeodnjega,ponavljajuiusebi:Smilujsenamene,grenika! Dok je obavljao svoje poslove ponavljao je u sebi akatist, svoje kelijsko pravilo, molitve veernje slube, jutrenja, i sva ona molitvoslovlja koja svetenici izgovaraju prilikom slubi. Drugioddvojicebolesnikaseulogoruobreoizveomajednostavnograzloga:moraojebiti smenjensarukovodeegpoloaja,kakobinanjegovomestodoaodrugi.Njegovajepria bilaslinamnogimpriamaizlogora:uestvovaojeuOktobarskojrevolucijiod1917,lino jepoznavaoLenjina,biokomandantbrigade1920,bionavanomrukovodeempoloaju utajnojslubi,radiozaNKVD,dabinakrajubioposlatulogorspecijalnogreimada umre. Nekesuubijalizbogparnesmotrenihrei,nekezbogispovedanjavere,abilojeitakvih kao to je bio ovaj bolesnik: komunista idealista koji je nekome zasmetao i zato je bio sklonjen.Svimanjimajebilosuenodapreilikasnijezavresvojivotulogoru. Jedan odtakvih,smenjenihsvlasti,bio jeiizvesni Aleksandar PavloviAvsenkov. Otac Arsenijegaprepoznaimunjegovoime.Toimeseestopojavljivalounovinamabioje 14

toeftajneslubekojijeocuArsenijupotpisaosmrtnupresudustreljanjemzbogkrivinog dela sprovoenja antirevolucionarnih aktivnosti. Kasnije mu je kazna preinaena u petnaestgodinatekogfizikogradaulogoru.OtacArsenijejedobrozapamtiotoime. Avsenkovu bee tada oko etrdeset pet godina, ali na njegovom licu su se videli duboki tragoviboravkaulogoru.Glad,iscrpljujuirad,fizikozlostavljanje,svejetobledelopred saznanjem da je pre samo nekoliko meseci on bio taj koji je druge slao na ovo mesto, ubeen da brani zemlju od narodnih neprijatelja. Dolaskom u logor uvideo je veliinu svojezablude.Shvatiojedajeusmrtposlaonadesetine,nastotinehiljadanevinihljudi. Sasvogrukovodeegmestaonbeeizgubiosvakidodirsaistinom.Verovaojeizvetajima islednikailaskavimreimapodreenih;sluajuibezumnenaredbeljudisavlasti,izgubio jedodirsaivotomisaljudima. Mnogo je i stalno patio, ali da promeni ono to je uinio nije mogao. Razdiralo ga je oseanjeduhovnepraznineigubitka.Biojetiheiblagenaraviisvetojeimaodeliojesa drugima. Nije se bojao ni logorskih vlasti, ni kriminalaca. Jedino se plaio sopstvenog gneva,nonikadanijegubioglavu;pokuavaojedabraninevineizbogtogajeestomorao daprovodidaneuelijisamici. AvsenkovjebioprivrenocuArseniju:voleogajezbognjegoveirokogrudostiitopline. estobimugovorio:Tiimaduu,bauka.Imaduu,vidimjato,alijasamkomunista, a ti slui tvomeBogu,ti si svetenik. Razliite sunam take gledita!Teorijskigledano, trebaobihdasatobomvodimideolokuborbu. Otac Arsenije bi se na to sam smejao i odgovarao: E, moj prijatelju! Zato bi se borio? Vodiosiideolokuborbuitavogivota,akudatejedovelatvojaideologija?Dovelateje uovajlogor,kojisamototenijeprogutao!tosemenetie,jasamimaoveruuHristai tamo, dok sam bio slobodan, a imam je i sada. Bog je svuda isti i svakome pomae. Verujemdaepomoiitebi! Jednom mu je otac Arsenije rekao: Nas dvojica se poznajemo ve dugo. Bog nas je jo davnospojioiurediodaseuovomlogoruponovosusretnemo. tagovori?Zarsemiznamoodranije? O da, znamo se, Aleksandre Pavloviu. Godine 1933, kada su komunisti pokuali da iskorene veru u narodu, na stotine hiljada vernika je poslato u izgnanstvo, na stotine crkavajezatvoreno.Tadasamprviput,potvomnalogu,poslatnarobiju.A1939.smose ponovosreli.Jasamtadaupravoizdaonekinaunirad.imjeizaaoiztampe,uhapen samidovedenpredtebe.Osudiosimenastreljanje.Ipak,hvalati:ublaiosimikaznui poslao me ponovo u logor. Od tada sam promenio nekoliko logora i sve vreme sam oekivaodatesretnemujednomodnjih.Ievo,konanotesretoh!

15

Molimte,nemojmislitidateosuujem.SvejeovoBojavolja,amojivotjesamokap vodeuogromnomokeanu.Naravnodanemoedameseseti.Meudesetinamahiljada koji su proli ispred tebe, kako da me se sea? Samo Bog zna sve. Sudbina ljudska je u Njegovojruci. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik OBINIPOP ivoti rad ulogorubio jeneljudski, uasan. Smrtsesvakim danom primicalasveblie. Svesni toga, mnogi zatvorenici su eleli da izbegnu barem duhovnu smrt, pa su vodili unutranju borbu za ouvanje duha. Meu zatvorenicima se ponekad govorilo o nauci, ivotu, religiji, ponekad su se odravala predavanja o umetnosti ili raznim naunim dostignuima, razgovaralo se o davno proitanim knjigama, recitovala se poezija, reala suseseanjaoivotupredolaskaulogor. Usred okrutnosti, nasilja, grubosti, gladi, umora i stalne svesti o neizbenoj smrti, uz stalno prisustvo najokorelijih kriminalaca, ovo je izgledalo uistinu neverovatno. Ljudi su trailijedniudrugimaoslonackojibiimivotuiniomakarmalosnoljivijim. U zavisnosti od prirode najnovijeg talasa hapenja, ljudi razliitih profila su dolazili u logor:inenjeri,svetenalica,naunici,umetnici,zemljoradnici,pisci,agronomi,lekari.To je uslovljavalo spontano obrazovanje manjih grupa zatvorenika koji su imali slina interesovanja.Premdasusvibezrazlikebilislomljeniiiscrpljeni,nikoodnjihnijeeleoda zaboravi prolost, ni svoje preanje zanimanje. Meu grupama bi se ponekad razvila estokaiostraenaprepirka,ljudibibiliustanjudavidesamosvojeglediteiraspravljali biotome,kaodaimsamivotodtogazavisi. OtacArsenijenijeuestvovaouovimraspravama.Nijesepriklanjaonijednojgrupi,nitise trudiodazastupabiloijegledite.Kadgodbizapoelanekarasprava,onseudaljavaoi odlazio u krevet da se odmori i moli. Intelektualci su na oca Arsenija gledali s visine. Priglupi pop, prost, neobrazovan. Ima dobro srce, hoe svima da pomogne, ali nema kulturu.ZatoiverujeuBoga.Nemanitadrugotobigaispunilo. 16

TobeemiljenjeveinezatvorenikaoocuArseniju. **** estobise,posleprozivkeinakontobisebarakanouzakljuala,sastajalagrupicaod desetak pisaca, istoriara umetnosti i slikara. Njihove rasprave su uvek bile vatrene. Ovogaputatemajebiladrevnaruskaumetnostiarhitektura.Jedanoduesnikadiskusije, povisokovekkojijeakiulogoruzadraoizvesnuprefinjenostpokretaigospodskistav, govoriojeveomaubedljivonaovutemu.Ostalisugaslualisavelikimzanimanjem.Ovaj visoki i impozantni mukarac imao je iznenaujue znanje i bee neverovatno samouveren: besedio je veoma ubedljivo. Otac Arsenije, idui ka svojoj postelji, proe porednjega. Govornik, koji je zapravo bio profesor istorije umetnosti, obrati se ocu Arseniju s visine: Recitenam,dragioe:visteveomapoboniipripadatecrkvenomklirumodabistebili ljubazni da nam kaete kako vi shvatate uticaj Pravoslavlja na rusku umetnost i arhitekturu. Postoji li, uopte, takav uticaj, ta velite? Dok je ovo govorio, na licu mu je titraosamozadovoljniosmeh.Okonjegaserazleesmeh.NasmejaseakiAvsenkov,koji jesedeoublizini. OcuArsenijuseovopitanjeuinibesmislenim.Nekisugagledalisaaljivo,doksudrugi jedva ekali priliku da se nasmeju. Svi su smatrali da prost svetenik kao to je otac Arsenije nije u stanju da odgovori na ovakvo intelektualno pitanje. Budui da je izvesno daneznaodgovor,pitanjejeimalozaciljdagaponizi.Premdajebiosamouprolazu,otac Arsenije zastade, saslua pitanje, pogleda unaokolo u podsmeljiva lica i ree: Odgovoriuvamimzavrimposao,iode. Nijeonlud,glekakojelukavoizbegaodaseosramoti!dobacineko. Ruskomsvetenikujeoduveknedostajalakultura,reedrugi. No,krozdesetminuta,otacArsenijesevratii,prekidajuigovornika,ree:Zavriosam saposlom.Moeteli,molimvas,daponovitepitanje? ProfesorodmeriocaArsenijapogledomkojimbiposmatraostudentakojijepaonaispitui polakoree:Pitanje,oeArsenije,jeveomajednostavno,noipakzanimljivo:kakovi,kao pripadnik ruskog klira, vidite uticaj Pravoslavlja na staru rusku umetnost i arhitekturu? ModasteulizaumetnikoblagoSuzdalja,Rostova,PereslavljaimanastiraFerapontovo. Moda ste imali prilike da vidite reprodukcije Vladimirske ikone Majke Boje i RubljovljeveSveteTrojice.Molimvas,objasnitenamvezukojuviovdevidite. Svi prisutni su shvatili da je pitanje profesorsko i da nije trebalo da ga uputi prostodunomidobrombauki.Videlomusepoizrazulicadaonnatopitanjenemoe daodgovori. 17

OtacArsenijeseispravi,akmuseiizgleddonekleizmeni,pogledaprofesorauoiiree: Ima mnogo teorija o vezi Pravoslavlja i lepe umetnosti. O tome ste vi, profesore, dosta pisali, kao to su, uostalom i drugi. No, rekao bih da je veina vaih teorija i iskaza iskrivljena i netana, sroena iskljuivo radi udovoljenja bilo itaocu, bilo cenzuri. Nain na koji ste upravo postavili ovo pitanje mnogo je blii istini nego to to prikazujete u vaimknjigamaukojimaobraujeteovutemu. Uvaimradovimavitvrditedajeruskaumetnostizraslaizistosekularneosnoveiskoro sasvim negirate uticaj Pravoslavlja. Piete o tome da su samo ekonomski i drutveni inioci, a ne duhovna osnova ruskog naroda i blagotvorni uticaj Hrianstva delovali na razvojruskekultureoddesetogdoosamnaestogveka.Udesetomveku,ruskiklirjeotkrio iusvojioVizantijskukulturu,kojujepotompreneouRusiju,tesemoereidajeVizantija imalauticajnaceluRusijuonogvremena.Donelisuruskomnaroduknjige,ikone,modele grkihcrkavaiitijasvetih.Tojetajuticaj,taosnovaizkojejekasnijeizniklaitavaruska kultura. SpomenusteVladimirskuikonuMajke Boje. Nijelinamova ikona, kaoi mnoge druge stare ikone, dola iz Pravoslavne Vizantije? Nisu li te ikone kamen temeljac na kojima poivaruskiikonopisislikarstvo? Svakaruskaikonajeneraskidivopovezanasaduomikonopisca,kaoisaduomvernika kojiikonipristupakaopremaduhovnojisimvolikojpredstaviHrista,NjegoveMajke,ili Njegovih svetih. Za ruski narod, ikona nije idol, ve duhovni obraz onoga kome se on duomobraaumolitviradosnojilitunoj.Kaesedarukuikonopiscavodisamangeo Boji.Tojerazumljivo,jerruskiikonopisacslikaikonuuzpostimolitvu. Rus ikonopisac nikad ne potpisuje ikonu koju je oslikao, jer smatra da je nije stvorila njegovaruka,veduasblagoslovomBojimavituviditesamosocijalneiekonomske inioce. UporeditezapadnumadonusabilokojojstaromruskomikonomBogorodice.Unaim ikonama se osea duh vere, peat Pravoslavlja; na zapadnim slikama vidi se samo ena, svakako duhovna, ali puna obine, zemaljske lepote. A pogledajte samo Bogorodicu Vladimirsku:pogledajtejojoiivideetenesravnjenuduhovnusnagu,veruuBojumilost inaduuspasenje. OtacArsenijejegovoriojasnoiizraajno.Dokjeizgovaraooverei,promenilomuseaki dranje. Govorio je o poznatim ikonama i objanjavao svaki primer, otkrivajui pred svojimsluaocimaduhstarogruskogikonopisa.Zatimpoegovoritioruskojarhitekturii njenojvezisaPravoslavljem,navodeiprimereSuzdalja,Vladimiraimoskovskihcrkava. Na kraju zavri ovim reima: Gradei crkve, Rusi su uinili da i kamen zapoje hvalu Bogu,dapouavaljudeoNjemu,daGaslavi.

18

Govorio je otac Arsenije skoro sat i po. Ljudi su ga sluali u potpunoj tiini. Sa lica profesoranestadeprikrivenipodsmeh;sadavienijedelovaotakoimpozantno. Oprostite,ree.Odaklevisveovoznate?Poznajeteumetnost,arhitekturu,italisteaki mojeknjige!Gdestestudirali?Misliosamdastesvetenik... ovekjeduandapotujeipoznajesvojuotadbinu,odgovoriojeotacArsenije.Jakoje vanodaakiobinipopovi,kakoihvinazivate,poznajuduuruskeumetnosti.Poto imjepoverenabrigaoljudskimduama,dunisudasvojojpastviprikauistinu.Ovoje veomapotrebnonaroitostogatoljudipoputvas,profesore,laimaiteorijamaiskrivljuju um ljudima i zatrpavaju ono to je u oveku najsvetije i najdragocenije. To iskrivljenje istine, naravno, potie iz razloga sopstvenog interesa, i radi ulagivanja trenutnim politikimpravcimainastojanjima. Profesorsesadasasvimpreobraziiupita:Kostevi?Kakosezovete? U svetu sam se zvao Pjotr Andrejevi Streljcov, a sada sam jeromonah Arsenije, zatvorenik,kaoivi,uspecijalnomlogoru. Vidno zaprepaen, profesor zamuca: Pjotre Andrejeviu, moje izvinjenje. Oprostite mi. Nisammogaodapretpostavimdarazgovaramsapoznatimistoriaremumetnosti,piscem tolikihknjigaieseja,uiteljemmnogih,poznatimprofesorom,asadaisvetenikom,ida mupostavljamtakobanalnopitanje...Venekolikogodinaseneznanitaovama.Nikone znagdeste,samovaeknjigeiradoviidaljegovoreumestovas.Kakojemoguedastevi, uvenistrunjak,odluilidapostanetesvetenik? PostaosammonahArsenijezatotovidimioseamBojeprisustvousvakojstvari.Kada sam postao svetenik, shvatio sam da obian pop mora vrlo mnogo toga da zna. I kad smovekodpopova,vibaremznatedasuobinipopovipredstavljalionusnagukoja je stvorila Rusiju etrnaestog i petnaestog veka i koja je pomogla narodu da se oslobodi Tatara. Naalost, istina je i to da je u esnaestom i sedamnaestom veku moral ruskog svetenikapaoidajeutomperiodubiloteknekolikosvetionikavereuruskojcrkvi.Do togadoba,meutim,svetenstvojebilopokretakasnaganaezemlje. Rekavito,otacArsenijesepovue.Onikojisugasluali,meunjimaiAvsenkov,idalje sustajali,zadivljeniizaueni.Nekoree:Etovam,prijatelji,etonaegobinogpopa. Razioeseiodoenapoinakbezijednerei. Avsenkov primeti da su od toga dana intelektualci u logoru drugaije gledali na oca Arsenija.OiglednojebilodajemnogimaodnjihpostalajasnijavezaizmeuBoga,nauke i inteligencije. Avsenkov je bio ubeeni komunista i skoro fanatino je verovao u marksistiku ideologiju. Prve godine u logoru drao se po strani, a kasnije je poeo da optiisadrugimzatvorenicima.Tadajeuvideodasunjegovistaripoznanicikomunisti veinomprieljkivalipovratakstarognainaivota,kadajesvebilomnogojednostavnijei 19

udobnije.NisuimalivienikakvueljudaseboreprotivnepravednogStaljinovogreima. Avsenkovu se nisu dopadali ovakvi njihovi stavovi i on prestade da im se obraa. Sada, kadajepoeodadrugaijeposmatrasvojivot,shvatiojedajesvojidealizamizgubiopre mnogo, mnogo godina, da je svoje ideje zamenio formulama istine koje je poput papagajaponavljaousvakojpriliciiizvravaodatamunareenja.Izgubiojesvakidodir saoveanstvomkontaktesaljudimasumuzamenilikruociinovinskilanci. Sada, kao jedan od osuenika u logoru, Avsenkov prvi put posle mnogo godina oseti pravi ivot umesto vetakog. Dopadao mu se otac Arsenije zbog svog neobinog ponaanja prema ljudima, zbog njegove spremnosti da svakome pomogne i istinske dobrote.UmnesposobnostiocaArsenijasugasasvimrazoruale.Uprvovremejenjegova bezgranina vera u Boga i neprestana molitva odbijala Avsenkova, a u isti mah ga i privlaila. Uz oca Arsenija se uvek oseao dobro. Sve tekoe, potitenost, depresivna atmosfera u logoru, sve je to u prisustvu oca Arsenija postajalo snoljivo. Zato? Na to pitanjenijeimaoodgovor. IvanAleksandroviSazikov,jedanodbolesnikakogajeotacArsenijenegovao,bioje,kako sukasnijesaznali,poznatikriminalac.Imaojevelikuvlast,biojeveomaokrutan,dobroje poznavao drutvo zloinaca u logoru i vrlo brzo ih je potinio sebi. Svi su mu se pokoravali.Njegovarejebilazakonzasve,svisugaselogoraibojali,noonnijevoleo dasemeaunjihoveunutranjestvari,vesedraopostrani. itavatrimesecapoozdravljenju,SazikovnijehteodabudeniblizuocaArsenija.Pravio se,tavie,dagainepoznaje.Meutim,dogodisejednogdanateSazikovpovredinogu, to ga je prikovalo za postelju nekoliko dana. Rana mu se zagnoji, posle ega ubrzo nastupi gangrena.Postojalajebojazandae ostatibez noge. Zdravstveno osobljeganije prisiljavalodaidenarad,nonjegovosestanjenijepopravljalo.IopetgajeotacArsenije hranioinegovao,teSazikovozdravi. PosleovogajeSazikovhteodaseoduiocuArseniju:pokuavaojedamudanovac,no otacArsenijemusaosmehomree:Neradimjaovozbognovca,vezbogtebeiraditebe, zbogonogatojesi. SazikovusetadaotkravieoseanjapremaocuArsenijuionmujednomispriacelusvoju ivotnu priu. Tom prilikom mu ree i ovo: Uopteno govorei, ja ne verujem ljudima. Svetenicimajomanje.Alivama,PjotreAndrejeviu,vamaverujem.Znamdameneete prevariti.ViiviteuBoguizaBoga,isvetoinite,neiniteradisebenegoradidrugih. Takvajebilaimojamajka. OvupriusuisprialiAvsenkoviSazikov.Tanostpriejepotvrdioijedanbrojbivihzatvorenika kojisusezatekliulogoruutovreme.

20

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik PRESTANITE! Napolju je besnelo uasno nevreme. Mnogi su ve poumirali od mraza i hladnoe, a na njihovo mesto su stalno dovodili nove. To su bili teki dani, no najgore su prolazili politiki zatvorenici. Dogodilo se da su kriminalci dva dana za redom otimali hranu od politikih zatvorenika. Te noi, nakon prozivke, poto je baraka zakljuana, nastade stranatuaokohraneizmeutedvestrane. Na elo politiara stao je Avsenkov, a kriminalce je predvodio Ivan Smei, okoreli zloinac,neradnikiviestrukiubica.Nekolikoputajepoinioubistvoiulogoru.Voleoje igrekartamaukojimajegubitnikplaaoivotom. Teveerijetua,dakle,nastalaokosledovanjahranekojesukriminalciotimalikaoodale od drugih zatvorenika, dobacujui usput da im je sluenje tuim stvarima prelo u naviku. Uprava logora i nadzornici bili su, iz razloga sopstvene bezbednosti, uvek na njihovojstrani. Upoetkusuradilepesnice,zatimsupoelidasetukudrvimazaloenje,dokodjednom u rukama nekih od kriminalaca nisu sevnuli noevi. Posedovanje bilo kakvih bodea je, naravno, bilo zabranjeno. Zatvorenici su redovno bili podvrgavani pretresu, no straa i nadzornicikaodanisuprimeivalitenoeve. Prvo su ranili jednog mladog vojnika. Nekoliko politiara zavrie sa razbijenim glavama. Kriminalci su umeli da se dre zajedno, dok je ovim drugima bilo preostalo jedino da viu od straha nisu smeli da priskoe u pomo svojima. Kriminalci su bili mnogojaiiokrutniji.Popodupoedaserazlivakrv. Otac Arsenije pritra Sazikovu i stade da ga preklinje: Pomozite! Molim vas, pomozite, IvaneAleksandroviu!Izbodoeljudenoevima!Krvlijenasvestrane!Molimvas,uime Boga, recite im da prestanu! Vas e posluati... Sazikov se na to samo gorko nasmeja i ree: Naravno, posluae me, ali zato vi i va Bog ne uinite neto? Evo, Smei je ve ubiodvojicu,aAvsenkovjejedvaiv.VaBogkaodanineprimeujetaseovdedeava! Otac Arsenije pogleda oko sebe. Vide ljude oblivene krvlju, zau krike, psovke, jauke i duamuseispunineizrecivimbolom. 21

Onprieizakoraitamogdejetuabilanajeaisnanim,razgovetnimglasomree:U ime Boga, nareujemvam:prestanite! Zatim ih sveoseniznakomKrsta iproaputa: A sada, brzo pomozite ranjenima i stade kraj svog kreveta. Stajao je tamo, kao da je u nekom drugom svetu, kao da je obasjan nekom udnom svetlou, pogruen u molitvu. Nije uo kada su mrtve odneli do vrata, niti kada su pokuavali da ukau pomo ranjenicima.Svanjegovapanjabilajeusredsreenanamolitvu. Ubaracijesadavladalapotpunatiina.ulosesamokakoljudipolakoodlazenapoinak, kaoijeanjejednogodranjenih.SazikovtadaprieocuArsenijuireemu:Oprostitemi, oeArsenije.SumnjaosamuvaegBoga.SadavidimdaOnpostoji.Oseamstrah...Velika jemodataonimakojiveruju.Oprostitemitosamvamsesmejao. Kroz dva dana, ocu Arseniju prie i Avsenkov. Hvala vam! Spasli ste mi ivot. PosmatrajuivasijapoinjemdashvatamdaBogpostoji. ivotjenastaviosvojimtokom.Zatvorenicisupristizali,tekoradili,umiraliinakrajubili sahranjivani u promrzlu zemlju. Na njihovo mesto su dolazili drugi i tako se krug ponavljao. Odonogdananikoubaracivienijeotimaohranu,tojepostalonovonepisanopravilou logoru. Ako bi neko od kriminalaca sluajno i zaboravio na ovo novo pravilo, drugi kriminalcibigaveomabrzopodsetili. OtacArsenijejeidaljeveomatekoradio,alinikadanijeklonuoduhom.Ubarakuukojoj jeoniveodovelisuutovrememnotvoljudinajrazliitijegporekla,saciljemdasvito prepoumiru.Tojeizazvalootresukobeizmeuraznihgrupa,aotacArsenijebiseuvek naaodasvakogautei,dasvakomepomogne.Toplimiblagimreimaumeojedaublai bol i patnju. Meu novim zatvorenicima je bilo komunista, vernika, kriminalaca i jo mnogih drugih vrsta ljudi, ali otac Arsenije bi za svakog pojedinano pronalazio prave rei. Njegove su rei prodirale duboko u duu oveka i hrabrile ga da nastavi da ivi, davalenaduzabudunost,aestomupomagaledapostanebolji. Na neki udan nain, Avsenkov i Sazikov su postali prijatelji. ta ima zajedniko jedan komunista idealista sa jednim kriminalcem? To da ga na nevidljiv nain sa njim spaja otacArsenije. OvupriusuisprialiAvsenkov,Sazikovijotrojicabivihzatvorenika.

22

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik KODMAJORA NadzornikpoeestoibeznajavedaupadaubarakuidaprozivaocaArsenijazasvaku sitnicu dok je ovaj obavljao svoje redovne poslove. Jednog dana, u nastupu nesvakidanjeg gneva, on udari oca Arsenija posred lica i muki ga opsova. Te veeri je otacArsenijedobiopozivdasepojavipredupravnikomlogora. Ulogorujedobropoznatodanonipozivneslutinadobro.Govorilosedajenekinovi majordoaonamestoupraviteljalogora.Pozivutakozvanisektorzaspecijalnapitanjaje obino znaio ispitivanje i pokuaj islednika da po svaku cenu od optuenog iznudi nekakvopriznanje,iliubeivanjezatvorenikadapostanetajnisaradnikuprave,drugim reima, pijun. Ako bi zatvorenik odbio takvu vrstu saradnje, usledilo bi bezduno batinanje.Naravno,prebijanjezatvorenikajebilouobiajenoizavremeispitivanja.Batine se jedino nisu dobijale kada bi nekoga pozvali u upravu da mu saopte da mu je produena kazna. Svi su strahovali od specijalnog sektora. Tamo je radilo oko 25 ljudi kojisuveinombilipodloniuticajualkohola.Onisubilizaduenizaisleivanje,aumeli suidatuku.Uzreicaimjesvimabila:Propevae! OtacArsenijejenajpreuaoukancelarijunekogmladognarednika,kojijeodmahpoeosa uobiajenim pitanjima: ime, oevo ime, prezime, razlog izdravanja kazne. Zatim je usledilaoptuba:Priznajdasiiriopropaganduulogoru! Otac Arsenije odgovori na sva pitanja u vezi imena, a potom zauta. Poe da se moli u sebi. Narednik je psovao, udarao pesnicom o sto i pretio. Najzad ustade i ree: Kod majora e propevati! Izae iz sobe i vrati se posle deset minuta. Povede oca Arsenija majoru,upravnikulogora.OtacArsenijejeznaodasetoneezavritinadobro. Kadasuuliukancelarijuupravnikalogora,majorstadedaprelistavadosijeocaArsenija. Ostavi nas nasamo, ree naredniku i ovaj izae. Major ustade, proveri vrata, zatim ponovosedezasvojstoipoedaitadosije.OtacArsenijejezatovremestajaoimoliose: Gospode,smilujsemenigrenome. Kadajezavrioitanjedosijea,majorseobratiocuArsenijusasvimnormalnimiljubaznim tonom: Sedite, Pjotre Andrejeviu. Lino sam vas pozvao da doete ovamo. Otac 23

Arsenijesedeipomisli:Poinje...Nijeprestajaodasemoliusebi:Gospode,smilujmise. SvunadusadapolaemuTebe. Majorjojednomproverifotografijuudosijeu,zatimotkopadepnakoulji,izvadipare papira i pruajui ga ocu Arseniju ree: Ovo je za vas. Poslala vam je Vera Danilovna. Onajedobro,zdravljejedobroslui.Proitajtepismo! DragioeArsenije, BezgraninajeBojamilost.Bogvasjesauvaouivotu.Imnogejeodnassauvao.Ne plaitese,samoverujte!Moliteseidaljezanasgrene.Vera Otac Arsenije je bio zapanjen. Vera Danilovna je bila njegova duhovna kerka, od sve njegove duhovne dece njemu najblia i najprivrenija. Rukopis je, bez sumnje bio njen. Niko drugi nije mogao da napie to pisamce: jo odavno su se dogovorili da, ako ikada budu imali prilike da piu jedan drugom, u znak raspoznavanja pogreno napiu re molitese. Gospode,blagodarimTitosidopustiodasaznamnetoosvojojdeci,blagodarimTina Tvojojvelikojmilosti!moliose,dokjepokuavaodasaberemisli. MajoruzepapiriizrukeocaArsenijaibacigauvatru.Obojicasuutalinekovreme.Otac Arsenijejebiodubokodirnut.Nijemogaodarazumetasetodogaa.Majorjeutaojerje osetiozbunjenostipotreenostocaArsenija.Posmatraogaje:prednjimjesedeostaracsa retkombradom,obrijaneglave,obuenustaru,namnogimmestimazakrpljenuplatnenu kouljuipoderanepantalone. Major je, iz proitanog dosijea, shvatio da je otac Arsenije svrstan u ozbiljne sluajeve: jedan lan njegove porodice je bio poznati naunik, a sam Pjotr Andrejevi Streljcov je diplomirao na moskovskom univerzitetu i prouo se po zemlji i inostranstvu kao sjajan istoriarumetnosti.Biojepisacpoznatihstudijaostarojruskojumetnostiiarhitekturi,a kasnijesezamonaio.Okosebejeokupljaovelikugrupuvernikakojase,mimooekivanja vlasti,nijerazilaakninakonnjegovoghapenja.Ististarackojijesadasedeoprednjim umeoje,nekadakadajeiveonaslobodi,dasjedinidubokuveruuBogainaunikium. Njegove knjige su govorile o lepotama zaviaja i uile itaoca da voli svoju zemlju. Meutim,sadaje,oigledno,svetounjemuumrlo:biojepregaen,slomljen.Smrtmuje bila blizu. Major je samo na molbu svoje ene, koju je bezuslovno voleo i ije je savete sluao, kao i na molbu Vere Danilovne koja je nekada mnogo pomogla njegovoj eni i kerki,pristaodaseizloivelikojopasnostiiuruipismozatvoreniku. VeraDanilovnajebilalekar.Svojomstrunouiportvovanjemspaslajeivotnekolicini ljudi koji su bili bliski majoru. Ovo to je major upravo uradio bilo je veoma opasno u ovomspecijalnomlogoruukomesvisamovrebajuprilikudanekogaprijave,nebilina

24

tajnaindolidounapreenja.No,postojaojejojedanrazlogzbogkogajemajoreleoda sesusretnesaocemArsenijem. OtacArsenijesemoliosatolikimusremdajeizgledaopotpunoodvojenodsveta.Ipak, onpogledamajoraireemu:Hvalavamtostemidonelipismo.Blagodarimvamuime Gospoda. GledajuiocaArsenija,majorpostadesvestandasesadaprednjimvienenalaziumorni starac,veovekkrepkogduhakoganimnogegodinepologorimanisuuspeledaslomiju; naprotiv, samo su uvrstile snagu njegovog duha. U tom trenutku, iz oiju oca Arsenija isijavalajesvetlostisnagakakvumajordotadanikadanijevideo.Iznjegovihoijuizlivala sebezgraninablagostidubokopoznavanjeljudskedue. MajorosetidajeotacArsenijemogaosnagomduhadapostignesvetojehteo.Njegove oi su ponirale u najdublja i najskrivenija mesta ljudske due i bile u stanju da vide ovekovemisli.Majorjeznaodagaovekovakvogduhaneeupitatikakoseusudioon, kojijetekodnedavnonarukovodeempoloajuulogoru,damupredapismo. Tada major primeti da otac Arsenije netremice gleda u neto iza njega. Najednom, otac Arsenije ustade, prekrsti se nekoliko puta i kao da se nekome pokloni. Sada je uao i major, jer tog trenutka pred njim vie nije stajao starac sa zakrpljenom kouljom i poderanim pantalonama, ve svetenik u svetenim odedama koji je vrio sveto bogosluenje. Major slegnu ramenima pred ovim nesvakidanjim dogaajem. Odjednom se seti davno zaboravljeneslike:setisekakogajemajka,dokjebiomali,vodilaovelikimpraznicimau drvenuseoskucrkvicu.Najednomgaobuzeoseanjetoplineiblagosti. Otac Arsenije sede i major ponovo vide pred sobom umornog starca. Ipak, iz njegovih oijuseizlivalasvetlost. Pjotre Andrejeviu! Nedavno sam postavljen za upravnika logora. Jo dok sam bio u Moskvi,razgovaraosamsaVeromDanilovnomiuzeonasebedavamprenesemporuku odnje.Htedohjodavaszamolimdapomogneteovekukojiiviuistojbaracisavama... Majorzastade,traeirei. Razumemvas!Naravno,radoupomoiAleksandruPavloviuAvsenkovu.Preneumu sve to mi budete rekli. Znam da vam nije lako na novom poloaju, Sergeje Petroviu, nistejoimalivremenanidasenaviknete.Tekoje,vrlojetekonaviknutisenaovakav nainivota.Tolikouasnihstvariseovdedeava!No,buditeblagikolikogodmoetei timeetemnogopomoizatvorenicima. Da,tekoje.Svudajesadateko,zatosamidospeoovde.Srcemebolikadavidimtase oko nas deava. Ljudi sumnjiavo motre jedni na druge, drug druga prijavljuje bez 25

razloga,izdajusetajnanareenjakojasuusuprotnostisajavnim...inimsvetomogu,ali tojepremalo.Stidmejedapriznam,alibojimsezasebe. NadzornikPupkovmistalnoaljeizvetajeovama;oiglednojedavasnevoli.Uskoroe nanjegovomestobitipostavljennekodrugi,nekomalopopustljiviji.Znamkolikovamje teko, Pjotre Andrejeviu, i kao to rekoh, ne mogu vam mnogo pomoi, ali pokuau kolikogodmogudavambarmaloolakamivot.Odsadauvamuruivatipozivepreko Markova, narednika koji vas je primio i doveo meni. Markov je teak ovek, sumnjiav. Zbogtogaumudatinalogdanavasobratiposebnupanju,inakonispitivanjada vas uvekdovedemeni.Nebrinite,njegovazapaanjaneebitiunetauvadosije. AleksandarPavlovimepoznajekaogeneralaAbrosimova.Recitemudamijeoduzetin generalaidasamsadasamomajor.MnogiseseajuAleksandraPavloviaAvsenkova,ali teko da mu iko sada moe pomoi. Molbe za njegovo osloboenje su stigle ak i do Staljina, no jedini je odgovor bio: Neka odsedi jo neko vreme u logoru. Za to vreme, ovekkojisedomogaoAvsenkovogpoloajasadapokuavadagasezauvekotarasikako biosiguraosvojemesto.AleksandarPavlovimnogozna,pravijeidealista,iskrenje.Na takveljudevlastinegledajublagonaklono.Vlastimabiilouraundaseonstrelja,samo to Staljin jo nije naredio njegovu likvidaciju. Zato Staljinovi podanici ele da ga nezvanino likvidiraju, preko kriminalaca u logoru. Govori se da je Ivanu Smeem dojavljenodaganekakoukloni. Molimvas,predajteAleksandruPavloviuovopisamcesaporukomodnjegoveene.To egaokuraiti,datimusnagedaistraje.RecitemudaseposebnouvaSavukinaizvae baraketajsmiljalaneoptubeprotivnjega. A sada, molim vas, potpiite izvetaj o naem razgovoru. Izvetaj u sastaviti prilikom sledeegsusreta. OtacArsenijesepotpisanapraznomlistuhartijeiree:initeonotomorate. Majorustade,prieocuArsenijuiree:Pomeniteme,molimvas... Punutisakaioseanja,hvaleiBogausebi,otacArsenijesevratiusvojubarakui,umoran odsvegatojedoiveo,leeodmahupostelju. Svizatvoreniciunjegovojbaraciodahnuekadasugavideli.Nisusenadalidaeseotac Arsenijevratitiizsektorazaspecijalnapitanja.AonsenasvojojposteljimolioBoguiu sebi pojao psalme, blagodarei Gospodu i govorei: Neka su hvaljena dela Tvoja, Gospode! Blagodarim Ti to si mi pokazao divnu milost Tvoju. Ne ostavi me, i dalje mi budimilostiv,mojBoe. Ulogorupostojijednonepisanopravilo:kadasenekovratisainformativnograzgovora, nikomuneprilaziinikoganitanepita;akojeraspoloen,onesamreionotobude 26

hteoosvomispitivanju.Akoganekidrugizatvoreniknetopitaoisleivanju,tojemoglo daseprotumaikaodasedotiniplaidanijeinjegovoimemodaspomenutoprilikom ispitivanja.Tenoi,otacArsenijenijezaspao;savjebioobuzetradouzbogobilnemilosti kojujeBogtogadanaizlionanjega.Celugajenoslavio.MolioseipresvetojBojojMajci. Sledeegjutrajeustaoisalakoomzapoeosvojsvakodnevniposao. Togajutra,banuPupkovubaraku,osvrnuseokosebeiree:taje,pope, jositu?Ne brini,dokrajieteoni,itouskoro!Iode,smejuise. Kadasusezatvoreniciteveerivratilisarada,otacArsenijeprieAvsenkovuireemu: Neustiidanavremeiseemovepanjeve.Nemogusam.Hoetelidamipomognete? Doprozivkejeostalojosatvremena.Reflektorisuvepoelidaklizepologoru.Poeve dasesmrkava.OtacArsenijereeAvsenkovu:Zajednosasledeimpanjemdodauvam jednucedulju.Proitajteje,azatimjeprogutajte.Sveuvamobjasnitikasnije. Avsenkovsezaprepasti:Kakvucedulju? Otac Arsenije mu kriom, zajedno sa panjem, dodade cedulju koju mu je dao major. Avsenkovjezgrabiistadedaudarapopanjuvelikimkomadomdrveta.Zatimsesagnu, kao da hoe da pogleda panj izbliza i pri slaboj svetlosti zimskog sumraka poe da ita pisamce. Proitao ga je dva puta. Iz oiju mu grunue suze. Otac Arsenije tiho ree: A sada,brzoprogutajteceduljicuipokuajtedasesavladate. Nastavili su da rade, i otac Arsenije uspe da mu prenese ceo razgovor sa majorom Abrosimovim, o tome kako njemu, Avsenkovu, prijatelji ele da pomognu, ali da je to gotovonemogueioopasnostikojamupretiodkriminalaca. Pjotre Andrejeviu, oe Arsenije! ree Avsenkov uzbueno. Do sada nisam verovao u Boga, ali sada poinjem da verujem. Dobio sam pismo od moje Kae! Pie mi o jednom veomadragomprijateljukojiimapoloajnavlasti.Hoedamipomogne,madajesvestan, akonekosaznazato,dajepropao.akiulogoruimadobrihiblagoestivihljudinisu svizaglibljeniublato.KaakaedasemoliBoguzamene.MorabitidaBogsluanjene molitve,jerevo,pomaemiprekovas!Vistetu,grejetemisrce,neostavljatemesamogsa mojim sumornim i stranim mislima. Pomaete i drugima: gle, ta ste napravili od okrutnogzloincakakavjebio Sazikov, koji namjesvima uterivao strahu kosti:sada je pitom,kaojagnje!Sluavasiverujevam.Vitomodaineprimeujete,alijavidim.Isada zaista verujem: to Bog ini preko vas. Ne znam da li e ikada od mene postati pravi Hrianin,alisadaznam:Bogpostoji. imsuunelidrvaubaraku,pritraSazikovdaimpomogne.OtacArsenijeinjemuispria osvomsusretusamajoromiotomekakouMoskvipostojiplandaseAvsenkovlikvidira prekologorskihkriminalaca.

27

Otac Arsenije je Sazikova zvao krtenim imenom Serafim. Nije ni malo strepeo da bi Sazikovmogaoprijavitinjihovrazgovor.Sazikovsezaistamnogo,mnogopromenio. Kako je sve to neobino, ree Sazikov. Dobro, pomoi emo. Zatitiemo Aleksandra Pavlovia.Dobarjetoovek,vredan.Nebrinitese,zatitiemoga.Imamominainazato izmeusebe. Ovu priu su ispriali Avsenkov, Sazikov i Abrosimov, a deo je preuzet iz zapisa samog oca Arsenija. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik IVOTTEEDALjE Zimeproe,nastupiprolee.Utomperiodusumnogizatvorenicioboleli,amnogoihje umrlo.Logorskabolnicajebilaprepuna,tesubolesnimoralidaostanuubarakama.Otac Arsenije se oseao veoma slabo, premda je i dalje obavljao svoje dunosti. Posle mraza i studeninastupilajenesnosnavlaga.Ubarakamajemoralodaseloikaoizimi,kakosena zidovimaiodeinebipojavilamemla. Mada je bio potpuno iscrpljen i jedva sposoban da se dri na nogama, otac Arsenije je i dalje pomagao kome god je mogao. To je uvek inio sa neoekivanom toplinom koja je svakoga duboko dirnula. Nikada nije ekao da ga neko zamoli za pomo, ve bi sam prilaziooveku,kaodajeznaokomejepomonajpotrebnija.Potombisetihoudaljavao, neoekujuizahvalnost. Kao to je obeao, major je smenio Pupkova i na njegovo mesto postavio novog nadzornika.Novinadzornik nijemnogo govorio.Bioje strog,ali pravian, zbog ega ga zatvoreniciubrzoprozvaePravedni.Strogojezahtevaodasepotujupravila,naroito higijenska,nonikoganijeudarioisasvimjeretkopsovao. Proe i kratko, sparno leto sa nesnosnim najezdama komaraca koji su po logoru irili zarazu.Madautomperiodunijebilopotrebnoloitipei,ocaArsenija,zbogstarosti,nisu poslalinapoljedakopagrobove.Umestotoga,istiojebaraku,okolnestazeinunike. 28

Dvaputajepozivanusektorzaspecijalnapitanja.Prviputgajeispitivaosamonarednik Markovitadasenijevideosamajorom.Sanjimsesusreokadasugadrugiputpozvaliu sektor.Majorjedelovaozabrinuto.RekaojeocuArseniju:Tekasuvremena.Pravilasu sve stroija, svako sumnja na svakoga. Moj poloaj je veoma uticajan, svi strahuju od mene,alinemogumnogodapomognem.Nemampoverenjauljudekojiradesamnom. Ne znam kada u moi ponovo da vas vidim. Aleksandar Pavlovi i vi ste mi stalno na pameti. Dajte mu ovu cedulju, recite mu da ga se u Moskvi seaju... A sada, potpiite, molimvas,izvetajonaemrazgovoru.Sastaviosamgaprenegotostedoli. OtacArsenijejepredaoporukuAvsenkovu,togajeveomaoraspoloilo. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik GDESUDVOJEILITROJESABRANIUIMEMOJE... JednezimeubarakuocaArsenijadoejedanmladi,student,poimenuAleksej.Imaoje 23 godine i bio osuen na dvadeset godina teke robije u logoru specijalnog reima. Logorski ivot mu nije bio sasvim nepoznat, jer je u ovaj logor doao iz zloglasnog moskovskog zatvora Butirok. No, budui veoma mlad, nije znao ta ga eka. im je doaoulogor,susreosesakriminalcima. SobziromdajeuzatvoruuMoskviproveosamonekolikomeseci,odeaovogmladiaje bilajouvekdostapristojnainaravno,odmahjeprivuklapanjukriminalaca,kojismesta odluie da se dokopaju njegovog odela. Ivan Smei predloi partiju karata u kojoj gubitnikskidasvesasebe.Svisuodmahznalidae Aleksejuskoroostatibezodee,ali niko nije mogao nita da uini da to sprei; ak se ni Sazikov nije usudio da se mea. Spreitiovakvokockanjeiliosujetitiovakvunamerukriminalacaznailojesigurnusmrt, toseulogoruveomadobroznalo. Ivan Smei, naravno, dobi partiju i sa njome, svu Aleksejevu odeu. Skidaj sve sa sebe, prijatelju,ree.

29

Tadastvarikrenuenaopako.Aleksej,kojijesvetobioshvatiokaoalu,odbidaskinesa sebe odeu. Smei tada zapoe predstavu: najpre mu se obrati tobo ljubazno, a zatim nasrnu na njega pesnicama. Aleksej zamahnu u samoodbrani, to samo jo vie razjari Smeega. Svima je bilo jasno da Alekseju nema spasa, da e ga Smei ubiti. Svi su skamenjeno stajali i posmatrali kako Smei na smrt prebija mladia. Aleksej je bio sav oblivenkrvlju,krvmujepoteklaiizusta.Vejeposrtao.Nekikriminalcisugaizazivali, tobonavijajuizanjegaibodreiga. Otac Arsenije nije video poetak borbe, jer je na suprotnom kraju barake slagao drva. NajednomvidedaSmeitueAleksejakojivienijeimaosnagedasebrani,vejesamo pokrio lice rukama, jer ga je Smei bez milosti udarao pesnicama. Otac Arsenije mirno odloi drva, brzo im prie i, na opte zaprepaenje, zgrabi Smeega za miicu. Lice Smeega se izoblii od besa: pop se umeao u tuu mora umreti. Smei je odavno bio ispunjen mrnjom prema ocu Arseniju, no ranije nije smeo da mu prie, jer se bojao ostalihkriminalaca.Sadaje,meutim,imaovaljanrazlogdagaubije. OnostavinatrenutakAleksejaizaita:Uredupope.Ovojekrajizatebe,izanjega. Prvomali,paondati.UrucimusevnunoionsebacinaAlekseja. Nikonijemogaodaobjasnitasetadadogodilo.SlabaniikrotkiotacArsenijenajednom zamahnu i udari Smeega po ramenu takvom silom da mu izbi no iz ruke. Zatim ga odgurnu dalje od Alekseja. Smei posrnu, pade i udari licem u ivicu kreveta. Otac ArsenijeseokrenuAleksejuireemu:Idi,Aljoa,umijse.Neetenikovietui.Zatim, kaodasenitanijedogodilo,nastavisasvojimposlom. Uprostorijijevladaomuk.Ivansepolakopodiesapoda.Nikoodzloinacaneizustini re. Smeijepredsvimaizgubioobraz.Nekopoe polako dabrie tragove krvinogom. Aleksejevolicejebilopotpunosmrskano,jednouvomujevisilo,ajednookobilosasvim zatvoreno, dok mu je drugo bilo svo obliveno krvlju. Svi su utali. Znali su da e kriminalcisadazasigurnoubitiiAlekseja,iocaArsenija. Sve je, meutim, ispalo sasvim drugaije. Za kriminalce je postupak oca Arsenija bio izuzetno hrabar i odvaan. Premda su se svi bojali Ivana Smeeg, otac Arsenije nije oklevao kada je Smei nasrnuo noem na Alekseja, a kriminalci su veoma potovali ovekakojinijepokazivaostrah.RanijejeotacArsenijebiopoznatsamoposvojojdobrotii nastranosti, a sada su ga potovali zbog hrabrosti. Smei ode u krevet i poe da se doaptavasasvojimprijateljima,noubrzouvidedajekodnjihizgubiougled. Proeno.Ujutrosviotidoenaposao.OtacArsenijeje,kaoiobino,poslovaookopei, istio ih i skidao naslage prljavtine sa poda. Uvee, samo to su se zatvorenici vratili s posla,ubarakuuenadzorniksanekolikovojnika.

30

Mirno! dreknu. Svi zatvorenici poskakae sa svojih kreveta i stadoe kraj njih u stavu mirno.Nadzornikkrenuizmeuredovaleajaistadedagledalevoidesno.Kadajedoao doocaArsenija,okomisenanjegaipoedagaudara.VojnicizgrabieAleksejaistadoe dagavukupremaizlazu. ZatvoreniciP18376iP281ukaznenuelijubr.1naetrdesetosamsati,bezhraneivode, zbogkrenjalogorskihpravilaitue!zaurlanadzornik. Smeiihje,dakle,prijavio.Meukriminalcima,prijavljivanjevlastimajevailozanajnii inajpodlijinainrazraunavanja. Kaznenaelijabr.1beekuicakojasenalazilanasamomulazuulogorskikompleks.U kuicijebilonekolikoelijasamica,ijednaelijaukojusumogladastanudvaoveka.Na sredini te prostorije nalazila se, umesto leaja, uzana daska, irine jedva oko etrdeset santimetara.Zidoviipodelijesubilizastrtilimom.irinaprostorijenijebilaveaodtri etvrtine metra, a duina joj je bila dva metra. Napolju je bilo 30o, mraz, duvao je jak severnivetar.Bilojedovoljnodaoveksamonakratkoizaenapolje,padasavutrneod hladnoe. Svi stanovnici barake su znali da boravak u kaznenoj eliji pri ovakvim vremenskim neprilikama znai sigurnu smrt. Pri ovakvoj hladnoi, smrt nastupa za dva asa.Nikadapreovoganisunikogaslaliukaznenuelijunaovakvojhladnoi.Ponekadbi slali tamo zatvorenike na dvadeset etiri sata, pri temperaturi od nekoliko stepeni ispod nule. Ovakvu kaznu su mogli da preive samo oni koji su bili ustanju da sve to vreme skaugoredoleidanatajnainzagrevajukrvotok.Koprestanedaskae,smrzavasei umire.Atogadanajetemperaturabila30o.OtacArsenijejebiostariiznemogao,Aleksej savisprebijan.Obojicasubilisasvimiscrpljeni. Straariihobojicuodvukoekaizlazu.AvsenkoviSazikovseusudiedaistupeizvrstei pokuajudaodvratenadzornika:Druenadzornie,neepreivetimraz.Nemojteihslati u samicu! Nadzornik raspali pesnicom prvo jednog, pa drugog, tolikom estinom da obojicapoletee,oamueni,kazidu. IvanSmeioboripogled.Obuzegastrah.Znaojedasunjegovibiviprijateljiustanjuda gaubijuzbogovakveizdaje. OcaArsenijaiAvsenkovaodvukoeukaznenuelijuigurnueihunutra.Obojicapadoe napod.Unutrajebiopotpunimrak.OtacArsenijeseprviuspraviiree:Etonas,dakle, nasdvojicaskupa.Bognasjesastavio.Hladnoje,Aljoa,svudaokonasjelim. uli su zatvaranje vrata i okretanje kljua u bravi, a zatim i korake straara kako se udaljavaju.Odmrazasuimseoduzeleirukeinoge,adahupluimaseledio.Gvozdene reetkenamalenomprozoruproputalesubledesnopovemeseine. Smrzavamose,oeArsenije,zajeaAleksej.Jasamkrivzaovo.Umreemoobojica.Ne bismosmelidaleimo,moramodaskaemogoredole,alinemoemotakodvadana...Ja 31

se ve oseam tako slabo, sav sam izubijan. Noge su mi ve promrzle. Umreemo, oe Arsenije! Neljudi ... bolje da su nas odmah streljali. Otac Arsenije ne ree nita. Aleksej pokuadaskae,notomunitanijepomagalo.Bilojesasvimbespredmetnoodupiratise tolikommrazu. Kaitemineto,oe.Zatoutite? Kaoizdaljine,donjegadopreglasocaArsenija:Molimse,Aljoa. emusemolite,kadsesmrzavamo?jedvaujnoproaputaAleksej. Samismo,Aljoa.Nikonamneeuinarednadvadana.Moliemose.Ovojeprviputu ovom logoru da je Bog dopustio da se molimo naglas, punim ustima. Moliemo se, a ostalo neka bude Boja volja. Studen je postepeno savlaivala Alekseja koji pomisli da otac Arsenije gubi razum. Otac Arsenije se oseni znakom Krsta i poe neto da govori tihim glasom, obasjan meseevom svetlou. Aleksejeve noge i ruke su sada bile sasvim obamrle od mraza, u njima vie nije bilo ni trunke snage. Smrzavao se, vie ga nije bilo briganizata. OtacArsenijezatrenutakzauta,aondaAleksejsasvimjasnoirazgovetnounjegoverei inajednomshvatidasutoreimolitve.Aleksejjedotadasamojednom,izradoznalosti, bio u crkvi. Premda ga je baba krstila dok je bio jo mali, u njegovoj porodici nije bilo pobonosti.Veraihuoptenijeinteresovala,nitisuznalitajeto.Aleksejjebiostudent, komsomolac.Kakvejevezetoimalosaverom? Uprkos obamrlosti tela i bola od zadobijenih udaraca, Aleksej je jasno uo rei oca Arsenija:Boe,smilujsenanasgrene!SvemilostiviBoe!GospodeIsuseHriste,kojisiiz Svojeprevelikeljubavipremanamapostaoovekdabinasspasao,spasinassadaSvojom prevelikom milou, smiluj se na nas i izbavi nas od strane smrti, jer u Tebe, Boga i Tvorcanaegverujemo!takosuseizlivalereimolitveiusvakojsereiosealanajdublja ljubaviverauBojumilost,bezuslovnopoverenjeuBoga. Aleksejpoepaljivodapratireimolitve.Upoetkusugazbunjivale,nopostepenopoe daihshvata.Molitvamujeunosilamiruduu,uklanjalastrahodsmrtiisjedinjavalaga saovekomkojijestajaoporednjega. GospodeBoena,IsuseHriste!TisisamSvojimpreistimustimarekaodaakosedvoje ilitrojemolezajednustvar,ondaeOtacTvojnebeskiusliitinjihovumolitvu,jergdesu dvojeilitrojesabraniuimemoje,tamosamijasanjima.Aleksejstadedaponavljarei ocaArsenija. Hladnoamujesasvimobuzelateloionbeesavobamro.Vienijeznaodalisedi,leiili stoji.elijaukojojsusenalaziliodjednomieze,zajednosahladnoom,bolomistrahom. OstaojesamoglasocaArsenija.Gdesuseonitonalazili?Aleksejokreteglavudapogleda 32

oca Arsenija i vide da sve oko njega odjednom sve preobrazilo. Pade mu na um strana pomisao:Gubimpamet,ovojekraj.Umirem. elija je postala ira i prostranija. Meseine vie nije bilo. Sav obasjan nekom udnom svetlou, otac Arsenije se glasno molio sa uzdignutim rukama, odeven u blistavo bele svetene odede. Takve odede je Aleksej samo jednom video, davno, kada je iz radoznalostibioucrkvi. SadasureiocaArsenijabilelakezarazumevanje,postalesumupoznate,poniralesumu pravo u duu. Vie nije oseao nikakvu teskobu, ni bol, ni strah, samo elju da se poistovetisaovimreima,daihrazume,dasesjedinisanjima.elijevienijebilo:nalazili su se u crkvi. Kako su dospeli tamo? Aleksej sa divljenjem primeti da nisu sami. Ocu Arsenijusuprisluivaladvamladia.Obojicasubiliodeveniuisteblistavobeleodedei obojicu je obasjavala ista neobjanjiva bela svetlost. Nije mogao da im vidi lica, ali je oseaonjihovulepotu. Molitva ispuni itavo Aleksejevo bie. On ustade i poe da se moli zajedno sa ocem Arsenijem. Bilo mu je toplo, disao je lako, duu mu je ispunjavala neizreciva radost. GovoriojemolitvezaocemArsenijem,notonijebilomehanikoponavljanje,vesezaista moliozajednosanjim.iniomusekaodaseotacArsenijesavutopioureimolitve,no znao je da ga bauka nije zaboravio i da mu sve vreme pomae da se moli. Aleksej je shvataosadadaBogzaistapostoji,dajesanjima,videoGajeoimadue.Povremenobi mu na um dolazila pomisao da su obojica ve umrli, no razgovetan glas i prisustvo oca Arsenijabrzobigavraaliustvarnost. Nije znao koliko je vremena prolo dok su se tako zajedno molili, kada se otac Arsenije okretekanjemuireemu:Lezi,Aljoa,umoransi.Jaunastavitidasemolim,atieme uti. Aleksej lee na pod zastrt limom, zatvori oi i nastavi da se moli sluajui oca Arsenija.Reimolitvesuispunjavaleitavonjegovobie:...sabraniuimemoje,Otacmoj nebeskidaeim...Srcemujenahiljadunainausvajaloterei.Nismosami,pomislioje Aleksej. Sve bee mirno i toplo. Najednom se odnekuda pojavi njegova majka. Gle, pokriva ga toplimpokrivaem.Rukamamugrliglavu,privijagauzsebe.Htededajojkae:Mama! ujeli?MoelidaujeocaArsenijakakosemoli?SaznaosamdaBogpostoji,mama, poverovaosamuNjega! Kaodajeulanjegoverei,majkamuodgovori:Aljoenjka!Kadsuteonomadodveli,ija sampronalaBoga.Tomijedalosnagedaivim. Savuasprethodnogdanajenestao,majkaiotacArsenijesubiliuznjega.Reimolitve,do tadanepoznate,grejalesumuduuivraalegauivot.Hteojedanikadnezaboravite

33

rei,daihpamtidokrajaivota.NeelimnikadadaodemodocaArsenija,elimdasam stalnouznjega,misliojeAleksej. Leei u polusnu kraj nogu oca Arsenija, Aleksej je uo prekrasne rei. Otac se molio, a dvojica mladia u svetlim odedama molila su se s njim i prisluivala mu. Bili su zadivljeninjegovommolitvom.OtacArsenijesadanijenitavieiskaoodBogaumolitvi, samoMujeuznosioslavosloviblagodarenje.Kolikojesvetodugotrajalo,nijemogaoda oceni. Sve to je ostalo u Aleksejevom pamenju bile su rei molitve, topla i radosna svetlost, slika oca Arsenija, dva mladia u svetlosnim odedama i sveobujmljujui, neuporedivi oseajtoplinekojamujedavalanoviivot. Nekoudariuvrata,zakripasmrznutabravaizauesenekiglasovispolja.Aleksejotvori oi.OtacArsenijejeidaljestajaoumolitvi.Mladiiusvetlimodedamaihblagosloviei lagano se udaljie. Svetlost poe da bledi i elija ponovo postade mrana, hladna i sumorna. Ustani,Aljoa,reeotacArsenije.Dolisuponas. Aleksejustade.Upravniklogora,lekar,naelnikspecijalnogsektoraijedanstraarstajali sunavratima.Nekoizanjihree:Zaovonemaopravdanjanekobimogaodanasprijavi Moskvi.Koznakakoeoninaovogledati.Smrznutileevitonijesavremeninain... U kaznenoj eliji stajao je starac u iskrpljenoj koulji, a pored njega mladi u iscepanoj i krvavoj odei, sav u modricama i podlivima. Na licima im se ogledao mir, a po odei i itavomteluimseuhvatiodebeoslojleda. ivisu?!zaprepaenoizustimajor.Kakojetomogue? ivismo,druemajore,odgovoriotacArsenije. Svisezgledaeuneverici. Pretresiteih! Napolje! povika jedan od nadzornika. Otac Arsenije i Aleksej izaoe napolje. Straari skidoe rukavice i stadoe da ih pretresaju. I lekar skide jednu rukavicu, gurnu je ispod odeeocaArsenija,azatimiispodAleksejeveiree,samzasebe:Neverovatno!Kakosu uspeli?Telasuimtopla.Lekarueueliju,pogledaokoloiupita:imestesegrejali? VeromuBogaimolitvom,odgovoriotacArsenije. Obina halucinacija. Smesta ih vratite u baraku! naredi jedan od nadzornika, vidno uznemiren.Doksuihodvodili,Aleksejulekarakakogovorinadzorniku:Zapanjujue! 34

Pri temperaturi od 30o smrt nastupa najkasnije za etiri do pet sati. Vi, nadzornici, ste danaszaistaimalisree.Ovojemoglodasezavrinepovoljnozasvenas. Ubaracisuihdoekalikaodasuvaskrsliizmrtvih.Kakostesespasli?svisuhtelida znaju. Njihdvojicasusamoodgovarali:Bognasjespasao. KroznekolikodanaIvan,zvaniSmei,bipremetenudrugubaraku.Nedeljudanaposle togadogodiosenesreansluaj:dokjeradionapolju,jednastenaseodvalilaizgnjeilaga. Izdahnuo je u stranim mukama. Proneo se glas po logoru da su stenu odvalili njegovi biviprijatelji. Aleksejjepostaodrugiovek,kaopreporoen.Kadgodjemogao,pratiojeocaAleksejau stopuimoliogadamupriaoBoguiPravoslavnombogosluenju. OvupriujeispriaoAleksej,anekolikosvedokaizbarakeocaArsenijajepotvrdiloistinitostovog kazivanja. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik PRAVEDNINADZORNIK Starinadzornikjesmenjeninanjegovomestojedovedennovi,kojizbogstrogihzahtevao sprovoenju propisa u logoru, kao i zbog pravednog pristupa zatvorenicima, dobi nadimakPravedni.NovinadzorniknijeispoljavaonikakvaoseanjapremaocuArseniju; akomunetonebibilopovolji,imaobiobiajdapodrugljivokae:Oe,vrlojebitnoda se sluba odvija prema tipiku. Tada bi odlazio i vraao bi se kroz sat vremena da bi proveriodalijeotacArsenijeobavioposaonazadovoljavajuinain. Togleta,netoseveomaneobinodogodiloPravednome.Jednogdana,dokjenadzornik obavljaoredovnipregledbarakasaokolinom,otacArsenijejeistiostazeizmeubaraka. On odjednom vide nadzornika kako, poto je zavrio pregled, vadi iz depa novanik. Izvadiojenetoiznovanika,vratiogaudepiizgubioseizvida. 35

isteitakostaze,otacArsenijedoedomestagdejePravednizastaoinazemljiugleda crvenu knjiicu. Podie je i vide da je to nadzornikova partijska knjiica. Otac Arsenije stavi knjiicu u dep i, poto zavri sa ienjem staze, ode da pospremi baraku. Dok je istio,gledaojesvakomalokrozprozor,nebiliugledaonadzornika.Krozdvasatavide Pravednogakakojuripremanjemuupanici.OtacArsenijeizaeizbarakeipoemuu susret. Utovremejegubitakpartijskeknjiice,posebnoulogorima,znaiosmrt,iPravednijeto dobroznao.Juriojepostazamaizmeubaraka,analicumujebioispisanuas.Uplaeno jebacaopogledlevoidesnoivideodajenekolikoljuditudaveprolo.OtacArsenijemu prieireemu:Druenadzornie,dozvolitemidavamnetokaem.Nadzornikovolice sesmraiodgneva.Sklanjajmisesputa,pope!povikaihtededagaudari.OtacArsenije muuteipruipartijskuknjiicu,okreteseipoepremabaraci. Nadzornikzgrabiknjiicuipovika:Stani!Prilazeimublie,upita:Kotejevideo? Nikomenijevideo,druenadzornie.Pronaaosamknjiicupreotprilikedvasataovde, nastazi. Pravedniseokreteiode.Nitasenijemnogopromenilo,alisadanjegovizahteviprema ocu Arseniju postadoe sve stroiji. Mnogi su pomislili da je namislio da se rei oca Arsenija kao opasnog svedoka. To je bio est postupak u logoru; nadzornik bi usmrtio zatvorenika, uz opravdanje da ga je ovaj napao. esto bi se za tako neto dobijalo i unapreenje. Postojalo je mnogo naina da se logora likvidira, a da niko iz logorske uprave za to ne odgovara. Vremejeprolazilo. Ispriao Andrej Ivanovi, nekadanji nadzornik logora u kome je otac Arsenije proveo mnogo godina.KorienisuiopisikojejezabeleiosamotacArsenije.

36

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik MAJKOBOJA,NEOSTAVIIH! OvupriujeispriaosamotacArsenijenajbliimsvojimduhovnimadima,meukojima sambioija. Svedoanstva koja su mi ostavili Avsenkov, Sazikov i student Aleksej (koji je tada ve putenizlogora),pomoglasumidasastavimsleucrticuizivotaocaArsenija.Svisuoni bili prisutni u baraci kada je otac Arsenije telesno umro i, prema njihovom svedoenju, vratioseponovouivot. Kadasamzavriobelekeoovomdogaaju,osetiosamdatrebadapokaemrukopisocu Arseniju. On ga je proitao i dugo zatim utao, a kada ga upitah: Zar nije stvarno tako bilo?odgovoriomije: Veliku milost su mi podarili Gospod i Majka Boja, pokazali su mi najsvetije i najudesnijeblagoblagoljudskedueispunjeneverom,ljubavljuidobrotom.Gospodi NjegovaMatisumipokazalidaverenazemljinikadaneenestati.Mnogijeljudinoseu sebi: neki sa arom, drugi sa strahopotovanjem, a neki, opet, u sebi kriju samo malenu iskricuvere.Takvimajeneophodnodaimajudobrogsvetenikakojieimkaodobripastir pomoidasetaiskraunjimarazgoriuneugasiviplamenvere.Gospodmijepokazaoda ljudikojiusebiimajuvere,anaroitopastiriljudskihdua,morajudaseborezasvakog oveka do poslednje kapi snage, do zadnjeg svoga daha. Osnova borbe za duu jeste ljubav,blagostipomoblinjemu,pomokojudajemoneradisebe,veradibratasvoga. Ljudi sude o veri, sude ak i o samome Hristu, na osnovu ponaanja svojih blinjih. Takoe je pisano: Jer e zbog svojih rei biti opravdan i zbog svojih rei biti osuen (Mat.12:37)iNositebremenajedandrugogaitakoispunitezakonHristov(Gal.6:2). Ono to mi se tom prilikom dogodilo, za mene je predstavljalo pre svega veliki nauk i opomenu.Tajdogaajmejepostavionamojemesto.Potosammnogovremenaproveo po logorima, i poto me je toliko puta milost Boja izbavljala od nevolja, poeo sam da umiljamkakosampostaojakuveri.Nokadasamokusiotelesnusmrt,GospodiMajka Bojasumipokazalidanisamdostojannidasedotaknemodeemnogihsuanjaulogoru idaodtakvihmogumnogodanauim.

37

Gospod me je ponizio, postavio me na moje mesto, tamo gde sam trebao sve vreme da budem.Otkriomijemojuvelikunedostojnostipodariomijejovremenadasepopravim, daispravimsvojegrekeizablude.Adalisamjatouinio?Gospode,pomiluj! Rekaviovo,otacArsenijeuzerukopisodmeneivratimigakroznekolikodana.Doksam gaiznovaitao,primetihdajenekereipromenio,idajeponetojododao.Predvamaje rukopiskojimijeonvratio. Kad mi je vraao rukopis, otac Arsenije mi je rekao: Molim te, dok sam iv, nemoj ovo pokazivatinikome.Akadumrem,nekaljudiitaju. **** Posle iscrpljujueg i vrelog leta sa najezdama komaraca nastupila je vlana, kiovita i hladnajesen.Tloseponekadzamrzavalo,aponekadbisepretvaraloupotokeotopljenog mulja.Iubarakamajebilohladnoivlano,tojeiniloivotjoteim.Odeazatvorenika nikad nije mogla da bude sasvim suva, dok su im noge bile uvek mokre i izranjavljene. Nastupitadaepidemijagripa.Svakogadanaumiralojeuprosekupoetvoroljudi.Doe red i na oca Arsenija. Jednog dana nije mogao da se digne sa postelje. Imao je visoku temperaturu,preko42o,podilazilagajejeza,kaljaoje,vodamujeprodrlauplua,srceje otkazivalo. U specijalnom logoru, kada bi nastupile epidemije gripa, bolesnike nisu ni slali u ambulantu. Tamo si mogao da ide samo ako ti je naprsla lobanja, ili sa odseenom ili polomljenom rukom ili nogom. Pravilo u logoru je glasilo: ako moe da se dri na nogama,idenarad;akonemoe,ondadokaidasenepravidasibolestan.Akouspe todadokae,iakologorskevlastiodobre,dobiebolnikunegu. Ulogorujepostojaoplanpokomeseodreivalakoliinaposlakojujesvakiosuenikbio duan da obavi. Ako bi logorske vlasti uspele nekoga da nateraju da prebaci propisanu normu,tadajenekoizvlastiprimaozatonovanunagradu.Sunjizaovo,naravno,nisu znali,alinjihovradjenekomedonosiozaradu.Logorskimvlastimaje,dakle,ilouraun dasepridravajunormeizatonijebilomestaboleivostipremazatvorenicima. Usluajubolesti,osuenikjeprvomoraodatraidozvoludaideuambulantu.Tamobi mu merili temperaturu. Ako mu je temperatura bila ispod 40o, vraali bi ga na posao, a akobisebunio,slalibigaukaznenueliju,aporedtogabidobiojoinekolikoamaraod nadzornika kako bi se podsetio gde mu je mesto. Ako mu je temperatura prelazila 40o, tadajesmeodaostaneubaracidalei,alijemoraosvakogdanadasejavljauambulantu. Akonijeimaosnagedadoedoambulante,iliakobiizgubiosvest,dolaziobibolniarda mu izmeri temperaturu i dobaci mu neki lek, najee aspirin. U tom sluaju je bolesnik mogaodaostaneukrevetu,alitekonjemuakobinastaviodaleiakomusetemperatura spustiispod39,5stepeni. 38

Toje,dakle,bilooptepravilo:akomoedahoda,idinaposao,nepozivajlekare.Onisu obinobilizaposleniudravnojslubiidobroznalisvojposao.Nijeimtrebalomnogoda viknu: ta se tu prenemae, odmah na posao, ili u samicu! Meu logorskim zatvorenicima je bilo i lekara, ali takvima nije bilo dozvoljeno da lee ljude u logoru. Morali su da obavljaju fizike poslove kao i svi drugi zatvorenici, i to posebno teke poslove. TreegdanapotoseotacArsenijerazboleo,pregledaogajejedanodzatvorenikaubaraci kojijebiolekarpostruci.Ovajpozvakolegu,specijalistuzaplunebolestidasesanjim posavetujeosluajuocaArsenija.NakontogaobojicapozvaeAvsenkovaisaoptiemu: Bolesnikimaupaluplua,patiodsveopteiscrpljenosti,ozbiljnehipovitaminoze,aisrce muotkazuje.Stanjejevrloloe.Najverovatnijeeivetijonajviedvadana.Potrebnisu mu lekovi, kiseonik, dobra nega. No, pod ovakvim uslovima, ne moemo nita da uinimo. OtacArsenijejeizgledaokaostarac.Vejedugobioulogoruizatovremejemnogoljudi umrlo,ananjihovomestosudolidrugi.Bilojejedvadvanaestakveteranapoputnjega. Svisuimseudilikakotodasuovistarosedeocijomeuivima? Nekopozvabolniara.BolniarodmeriocaArsenijasadvametraudaljenosti,bacimupar aspirinanakrevetidadeAvsenkovutermometardamuizmeritemperaturu.Kadvideda mujetemperaturaprela42o,ree:Imagrip,iode. OcuArsenijujebilosveloije.Njegovimprijateljimapostadejasnodamusekrajpribliio, da mu je kucnuo as. Jedan od njih ode do ambulante da pokua da dozove pomo. Zloincikojisugavolelipokuaedaomekajusrcanadzornika;uspeedanabaveneto prahaodslaicezaoblogeimalodemaodmaline.Tojebilosvetosumoglidanau. Zatvorenikkojijenekakouspeodaseprovuedoambulante,uzpomoprijatelja,objasnio jelekarutasedogaasaocemArsenijemimoliogadamupomogneidapoaljelekove. Lekar ga saslua i upita: Koliko je star bolesnik i koliko je dugo u logoru? Suanj odgovoridaotacArsenijeima49godinaidamujetotreagodinaulogoru. Lekar odgovori: Zar ti misli da je ovo sanatorijum, i da svi treba da se trudimo da osuenicidoivestotu?Tvojprijateljjeiveodueodprosekauovomlogoruivrememu jedaide.Dostajeiveo.Nemalekovazanjega,lekovisupotrebnivojsci. TemperaturajejoraslaiotacArsenijejepoeodagubisvest.Avsenkovpokuadamuda aspirinpomeansademomodmaline.Sazikovmujestavljaooblogeodslaicenagrudii lea.Lekarisumupruilionolikonegekolikosumogli,imbidolisarada,nostanjeoca Arsenijasesamopogoravalo.Ponekadseinilokaodaunjemuvienemaivota.Umirao je.

39

Smrtjeulogorubilaestapojavaisvisunanjubilinavikli.Noovusmrtjesvakoosetiona poseban nain. (Sa jednog kraja barake na drugi proulo se: Otac Arsenije umire! Pjotr Andrejevijenasamrti!OtacArsenijejesvakomeiniodobro,premasvakomepokazivao samilost. Umirao je jedan izuzetan ovek to su i zloinci i politiki zatvorenici podjednakoshvatali).Poslednjureenicu,uzagradi,dodaosambelekamaposlekonine ocaArsenija.NjusupriloiliSazikovistudentAleksej. OtacArsenijesemolio.Premdajebionaizmakusvojihsnaga,oseaojebrigukojomsuga okruivaliprijatelji.Zatimjepolakozautao. Odlazi,nekoree.IsamotacArsenijejeosetiodaumire.Nitavienijemogaodavidi: prostorija,Sazikov,Avsenkov,Aleksej,doktorBorisPetrovivienikoganijevideo,sve jenestalo,izbledelo... Posle izvesnog vremena otac Arsenije oseti kako ga obuzima neobina lakoa. Postade svestan potpune tiine oko sebe. Oseti spokojstvo. Oteano disanje, sluz koja mu se nataloilaugrlu,vruicakojamujesaialatelo,slabostibespomonostsvejenestalo. Osetisezdravipunsnage. Otac Arsenije je stajao pokraj svoje postelje i na njoj video mravog, iscrpljenog, neobrijanog i skoro potpuno sedog starca ispucalih usana i poluotvorenih oiju. Pored starca video je Avsenkova, Sazikova, Alekseja i jo nekoliko prijatelja koje je poznavao i mnogo voleo. Otac Arsenije se zagleda u oveka koji je leao na postelji i odjednom, sa zaprepaenjem,prepoznasebe. Prijatelji koji su se okupili oko njegove postelje, ogromna baraka sa brojnim iteljima, itavoprostranstvologorasvejetootacArsenijesadavideosasvimjasno.Mogaojeda vidinesamonjihovatelaveiduu. Kroz tiinu koja ga jeispunjavala video je pokrete zatvorenika i, mada nijemogao da ih uje, na neki nain je mogao sasvim jasno da vidi i oseti o emu govore i ta misle. Sa uenjemshvatidamoedavidistanjeduesvakogaodnjih,nospoznaitodavienijesa njimanaovomesvetu. Nevidljivalinijagajeodvajalaodovogasvetaionvienijemogaodajepree. Gle,Avsenkovmuprinosiauusnamaipokuavadamudanetodapopije,aliuzalud. Vodamuserazlivapolicu.AvsenkoviAleksejnetogovoresaostalima.OtacArsenijeje stajaokrajsvojeposteljeposmatrajuisebeiteljudekaodajestranac.Ubrzoshvatidaje njegovaduanapustilateloidajejeromonahArsenijeumro. OtacArsenijeseosvrnuokosebeuudu.Barakajenestajalaumraku,nonegdeudaljini sevidelabljetavasvetlost.

40

Pribravise,otacArsenijestadedasemoliiodmahosetimir.Bimujasnodatrebanekuda da ide. On krenu prema jarkojsvetlosti, no posle nekoliko koraka, okrete se i ponovo se vrati u baraku, kod svoje postelje. Gledajui Alekseja, Aleksandra Pavlovia, Ivanova, Sazikova,Avsenkovaimnogesakojimajedeliotrnovitustazubolaipatnje,shvatidane moedaihostavi.Zaistanijemogaodaihostavi. Kleknu i poe da se moli, preklinjui Gospoda da ne ostavi Alekseja, Avsenkova, Aleksandra,Fjodora,Sazikovaiostalesakojimajeiveoulogoru. O Gospode, moj Gospode! Nemoj ih ostaviti. Pomozi i spasi ih! molio se. Posebno se moliozazastupnitvoMajkeBoje. Dok se molio, plakao je, preklinjui Boga, Bogorodicu i sve svete da se smiluju na itav svet.Njegovamolitvabeebezrei.Sadasumusebarakaiceologorprikazivaliusasvim drugaijem svetlu. Video je, iznutra, itav logor sa svim zatvorenicima i uvarima. Otac Arsenije je sada jasno video duu svakog oveka. Neke od tih dua gorele su verom, i plamenjeprelazionaljudeokonjih,duedrugih,poputAvsenkovaiSazikova,gorelesu manjimplamenomkojise,meutimsvevieirio.Nekeduesuusebinosiletekiskricu vereibeeimpotrebansamopastirkojibimogaodarazgoriovuiskruupraviplamen.A bilojeiljudiijesuduebilemraneisumorne,bezinajmanjeiskriceSvetlosti.Gledajui due ljudikoje mu jeBogdopustio da vidi, otac Arsenijejebioveoma ganut.Gospode! iveo sam meu ovim ljudima, a nisam ih ak ni primeivao. Koliko lepote oni nose u sebi! Koliko pravih podvinika vere ima meu njima! Mada su okrueni duhovnim mrakom i neizdrivom ljudskom patnjom, oni ne samo da se spasavaju, ve daju svoje ivoteiljubavonimakojisuporednjih,pomauitakoblinjimarejuidelom! Agdesambioja,Gospode?Biosamzaslepljengordouiumiljaodasumojanitavna delavelika. OtacArsenijeuvidedaSvetlostveregorinesamouduamasuanja,veiuduamanekih uvarailogorskihstareinakojisu,ugranicamasvojihmogunosti,inilidobro,tojeza njihbiloveomatekoivrloopasno. Zbogegasesveovodeava?proletemuiznenadnamisaokrozglavu.Zbogega? Stajaojeiposmatraoduhovnisvetistihonihljudisakojimajenekadaiveo,razgovarao, ilikojejesamoviao.Kakojezauujueraznovrstanikrasanizgledaotajsvet!Ljudeza koje je otac Arsenije mislio, ne izdvajajui ih iz gomile, da su duhovno prazni i bezlini, sadajevideodrugaijimoima.Spoznaojedaoniusebinosetolikovere,tolikoneiscrpne ljubavizablinje,dainetoliko dobrai danosesvojkrst bezroptanja. Aon,jeromonah Arsenije,kojijeiveoporednjih,nijeihniprimeivao,nijesezbliiosanjima. Gospode,gdesamjatobio?Oprostimiismilujsenamene.Gledaosamsamosebe.Pao samuprelestinisamimaodovoljnovereutvojastvorenja. 41

DugosemoliootacArsenijepripadajuikzemlji.Kadasedigaosakolena,primetiojeda se i dalje nalazi u logoru, ali ga vie nije video u preanjem svetlu. Nestali su kreveti i baraka. Stajao je kraj ulaza u logor. Otra svetlost reflektora klizila je po terenu. Pored kapijestajaojestraar.Bilajeno.Logorjespavao. Otac Arsenije se okrete prema logoru, blagoslovi ga i pomoli se za sve koji su u njemu iveli. Gospode! Kako da ih ostavim? Kako u bez njih? Ne ostavljaj ih, ne uskrati im Tvoju milost!Pomozi,Gospode!Iponovokleknunasnegdasemoli. Bilo je hladno, vetar je raznosio sneg, no otac Arsenije nita od toga nije osetio. Poto se dugomolio,ustadeinapustilogor.Proeporedstraarniceiizaenaput.Negdeudaljini videjarkusvetlostkojakaodagajepozivalaionkrenupremanjoj.Hodaojelakoimirno. Proaojeumuiseloiodjednomsenaeusvomgradu,ukomejestajalanjegovacrkva, njegovhramukomeje,kaomladsvetenikprviputsluiosvetuliturgiju,starihramkoji je, radei i trudei se zajedno sa svojom mnogobrojnom duhovnom decom, uspeo da obnoviidamupovratipreanjulepotu.Gospode,Boemoj,kakojeovomogue?Zato samovde?proaputaiueuhram. PrvotojeugledaobeedobromupoznatastaraiudotvornaikonaMajkeBoje,ijesu tuneoisapanjomidubinomgledalesvakogakojojjeprilazio.Svejeucrkvibiloonako kakojeostavio,nosadajehrambioprepunljudi.Nalicimaljudikojisusemoliliogledala seradostdoksugledaliuikonuMajkeBoje. Dok je otac Arsenije koraao prema oltaru, ljudi su se tiskali levo i desno da bi mu oslobodili prolaz. Iao je prema oltaru lakim i radosnim korakom. Kada je uao u oltar, htededaobuesveteneodedeipoedaskidasasebezatvorenikuodeu,alimuneko kosenalazioubliziniree:Nemojtoskidati!Itosusveteneodede. Otac Arsenije pogleda svoju zatvorsku koulju od fatiranog pamuka. Bljetala je zaslepljujuom belinom. On stavi na sebe epitrahilj da bi poeo da slui i odjednom se zapanji.Oltarpreplaviudesnasvetlostodkojejesijalaitavacrkva,aikonenazidovima izgledaeposveneobino,kaodasulikovinanjimaivi.Mnotvoljudibeepogruenou dubokumolitvu,anjihovamolitvabeeradosna. Sada je Otac Arsenije sluio liturgiju. Vide da sa njim sasluuju jeromonah German, svetenik Amvrozije, akon Petar i jo neki svetenici. On, otac Arsenije, poznavao je svakogodnjih.PostranistajahuepiskopiJona,AntonijeiBoris,kaoinjegovduhovniki prijatelj,vladikaTeofil.Svisugaradosnogledali. Gospode, pomisli otac Arsenije. Svi su oni davno umrli, a sada su ovde. Dobro je biti ovdesanjima!

42

OtacArsenijejesluioinjegovaduaseradovala;molitvagajecelogispunilaiuzdigla. Blagosiljajuiokupljeneuhramuvideojedaimnogeodnjihpoznaje.Meunjimajebilo njegoveduhovnedece,njegovihparohijana,aliidrugihkojejeupoznaopologorimaina raznimdrugimmestima;svitiljudisudelilinjegovivot.Isvisuseonimolilizanekoga, neto su traili u molitvi. Posmatrajui ih paljivo shvatio je da su i ovi ljudi, ba kao i svetenicikojisluesanjimuoltaru,umrli:nekidavno,anekiskoro. Majko Boja, kako to moe biti? pitao se otac Arsenije. Nije ekao odgovor, ve je nastavio da se sabrano moli i da slui. Dok je sluio liturgiju osetio je da gori radou i unutranjomtoplinom.Priestiose,zavrioliturgiju,azatimkleknuopredikonuPresvete BogorodiceVladimirske,moleisezaoprotajgrehova. MajkoBoja,OtacNebeskimejepozvaonasud,jersamseDoksemoliotakozaoprotaj sopstvenihgrehova,preklinjaojeupokojio.Neostavljajme,vemezastupajpredTvojim Sinom. Ne ostavi me. Sve uzdanje moje polaem u Tebe, ja, nedostojni grenik. Bogorodicudanenapustionekojisujomeuivima.Moliosezasvojestado,zasunje sa kojima je iveo i koji su jo u logoru. Molio se za studenta Alekseja, za Avsenkova, Sazikova,Abrosimova,Alevskogizamnogedruge.Izgubiojepojamovremenuimolio se sa tolikim usrem da je oseao da se svi prisutni u hramu mole zajedno sa njim, ponavljajui:TikojasiBogarodila,nezaboraviih,neokreilicesvojeodtugenjihove! Plakaojeiridao,suzesumuseslivalenizlice. Srcegajeboleloistezalomuseugrudimakakodapreiveonikojisuostaliulogoru? Opet i opet je molio Majku Boju da ih sauva, njih dugotrpeljive koji podnose muke kakve obian ovek ne moe podneti... Najednom, jasno u glas, blag, no odluan, kako mu govori: Jo nije vreme za tebe da umre, Arsenije. Potrebno je da jo neko vreme sluinarodu.Gle,BogtealjenazadmeuljudeNjegove.Idiislui!Jateneuostaviti. Otac Arsenije podie glavu i pogleda ikonu. Uini mu se kao da je Majka Boja sila i Samastalaisprednjegaumestoikone.OnkleknukrajNjenihnogu.Biojeustanjusamoda ponavlja: Majko Boja, ne ostavljaj ih! Smiluj se na mene grenog! I opet u Njen glas: Podignilicesvoje,Arsenije,pogledajmeirecimitaite,recimitvojemisli. Otac Arsenije podie glavu, pogleda u Majku Boju i, dirnut Njenom dobrotom i veliinomkojanebeeodovogasveta,dubokosepokloniiree:MajkoBoja,nekabude voljaTvoja,TvojaiGospodanaeg.Jasamstaribolestan.Houlibitiustanjudasluim ljudimaonakokakoTi,Vladiice,toeli? Nisisam,Arsenije,imamnogoljudikojimenislue.Itiesanjimasluitiizajednosa njima, pomoi e mnogima. Bog ti je upravo pokazao da mnogo ljudi ini dobra dela u ImeNjegovo.Otkriotijedueljudikojiiveulogorima.Verajeumnogimaiva,verai

43

ljubav.Nisisamudobrotikojupoklanjaljudima.Idi,isluimi.Jautipomoi!Iotac ArsenijeosetidodirBogorodiinerukenasvojojglavi. OtacArsenijeustade,skideepitrahilj,poklonisesvimaprisutnima,naroduisvetenstvui opetvidedasumusvionidobroznani,dajemnogeodnjihon samispratiodovenog prebivalita;njegovivotjenanekinainbiospojensanjihovim.StadepredCarskeDveri, naini zemni poklon, zamoli prisutne za njihove molitve i krenu prema vratima hrama. Narod ga je blagosiljao dok je prolazio. Izaao je iz crkve, a dua mu je bila prepuna radosti.Hodaojelaganimkorakom.Koraaojepremalogoru,premasvojojbaraci.uma, drum,kuerci,svejetoprolaziloporednjegavelikombrzinom.Proestrau,ueusvoju baraku,otidedosvogleajaividesebekakoleinanjemu,dokjemnotvozatvorenikai daljestajalookupljenookotela.Onleenaposteljuiukakonekogovori:Gotovoje.Ve se ohladio. Umro je na otac Arsenije. Skoro je pet sati, uskoro e buenje. Moramo da javimonadzorniku. Ostadosmo siroti, neko dodade. On je mnogima pomagao. Eto, ja sam se celog ivota protivBogaborio,aotacArsenijemiGajepokazao.OtkriomiGajesvojimdelima. OtacArsenijedubokouzdahnu,natasesvizaprepastie,amnogiipreplaie,itihoree: Biosamumojojcrkvi,asada,vidite,MajkaBojamejeposlalanatragkvama.Overei nisu nikoga zaudile, mada su svi i dalje bili zapanjeni. Kroz otprilike dve nedelje, otac Arsenije je smogao snage da ustane. Sve mu je bilo neobino: ivot i ljudi, sve je sada izgledalo drugaije. Svako je eleo da mu pomogne, svako bi mu donosio deo svog dnevnogsledovanja.akmujeiPravedniposlaopoSazikovumalomaslaca. DigaosesaposteljeotacArsenije,vratioseuivot.Stranabolestgajenapustila.Gospodi MajkaBojasugavratiliuivotdasluiljudima,poslalisuganatragusvet.

44

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik MIHAIL Posleveernjeprozivke,potojeustanovljenodasusvizatvorenicinabroju,zakljuavali biihubarake.Prespavanjamoglisumalodaporazgovaraju,dapodeleutiskeoivotuu logoru,daigrajudomineilidasamoleenaposteljamaidaseseajuprolosti.akidva satanakontobibarakabilazakljuana,mogaoseutirazgovor;zatimbiglasovipolako zamiraliibarakombizavladalatiina. Potosuvratabarakezakljuana,otacArsenijejedugostajaoumolitviporedsvogleaja, zatim je legao i nastavio da se moli. Napokon je zaspao. San mu nikada nije bio previe dubok. Negde oko jedan po ponoi oseti kako ga neko drma. Skoi iz sna i vide nepoznatogovekakakomuapue: Doite!Mojsusedjenasamrtiizovevas! Nasasvimdrugomkrajubarakejedanovekjezaistaumirao.Leaojenaleimaiteko, isprekidanodisao.Oisumubileneprirodnorazrogaene.Oprostitemi,molimvas!ree ocu Arseniju. Potrebni ste mi. Ja umirem... Zatim naglo, skoro zapovedniki, ree: Sedite! Otac Arsenije sede pored njega na leaj. Sijalica koja je svetlela izmeu redova leaja bacala je slabu svetlost na lice umirueg koje bee svo prekriveno krupnim grakama znoja. Kosa mu je bila sva mokra, a usne vrsto stisnute. Bio je iscrpljen, umirao je, no njegove oi, poput dve uarene baklje, gledale su ivo u oca Arsenija. U tim je oima iveo,plamteoikaorenabujicaproticaoitavivotovogoveka.Naputaojeovajsvet, mnogojepropatio,biojepremoren,noeleojedapredGospodaiznesesvojivot. Molimvas,ujtesadamojuispovest.Oprostitemigrenom.Jasammonah,tajnimonah. Zatvorenici koji leahu u neposrednoj blizini ustadoe i potraie drugo mesto za spavanje. Bilo im je jasno da ovek umire. Ljudi su, ak i u logoru, uviali da prema umiruimavaljabitibarmalosnishodljivipopustljiv.OtacArsenijesepriklonikmonahu, popravipoderanoebekojimovajbeepokrivenipoloirukunanjegovuglavu,apatom izgovarajuimolitvupreispovesti.Sabravisvojeduhovnesnage,pripremisedasaslua ispovestmonaha. 45

Srcemiotkazuje,reeovek,ijemonakoimebeeMihailipoedaseispoveda. Sagnuvi se, skoro licem uz lice sa umiruim ovekom, otac Arsenije je sluao skoro neujnoaputanjeigledaoMihailauoi.Katkadbiapatutihnuoiulosesamoitanje, jerbiseMihailtadanaprezaodaudahne.Katkadbisasvimzautao,inilobisedagaje duanapustila,nooimajeidaljeivogledaoocaArsenija,kojijeunjimavideosvetose bolesnikmuiodakae. Mnoge je ispovesti otac Arsenije sluao od ljudi na samrtnoj postelji, i uvek bi ga svaka ispovestdubokopotresla,nosada,sluajuiMihailovuispovest,jasnojevideodajepred njimovekneobinovelikogduhovnogivota.Prednjimjeumiraomolitvenik,podvinik kojijesavsvojivotposvetioBoguiblinjima.UmiraojepravednikiotacArsenijespozna da je on, jeromonah Arsenije nedostojan da celiva krajiak odee monaha Mihaila, da je nitavanuporeenjusanjim. Mihailov apat postade sve vie isprekidan, ali oi monaha su gorele, zraile svetlou, bilesuive.IopetjeotacArsenijemogaodavidiutimoimasvetojemonahpokuavao dakae. Mihailjeprilikomispovestibiostrogpremasebi,nijetedeosebe.Svremenanavremebi seinilokaodasenjegovaduaverastavilaodtelanapostelji,dagovoriosebivantela. Otac Arsenijeuvide dajeovosvetskiivot monaha Mihaila, poputlaenatovarene svim njegovimbolima,brigamaipatnjamaprolimisadanjim,veotploviodalekoodnjegau dalekisvetzaboravaidajesanjimeostalosamoononajbitnije,kojejesadaprinosioBogu na sud. Poto je odbacio sve nebitno, imao je sada da preda u ruke svetenomonaha Arsenijasveonotojeodznaaja,aovaj,vlaukojomgajeodenuoGospod,imaojeda garazreiisvemuoprosti. U tih nekoliko minuta to mu behu preostali od ivota, monah Mihail je morao sve da prineseGospodu,dapriznasvasvojasagreenjaidaumijesvojusavestprenegotostane predBojisud. ovekjeumiraonanainnakojisumnogiisputaliduenarukamaocaArsenija.Nopred ovom smru otac Arsenije je drhtao, uvidevi da mu je Gospod podario veliku milost dopustivimudasasluaispovestovogpravednika. GospodmujeotkrionajveeSvojeblagokojejeOnsam,saljubavlju,odnegovao.Otkrio mu je do kakvog savrenstva ovek moe da se uzdigne, ovek koji ljubi Boga, koji je poneojaramibremeHrianskogivotainosiogadokraja.SvejetootacArsenijevideo islagaousvojesrce. Mihailova ispovest na samrti je pomogla ocu Arseniju da uvidi kako je, ak i pod neverovatno zamrenim okolnostima savremenog ivota, u sred velikih politikih promena, sloenih meuljudskih odnosa, ozvanienog bezbonitva, gaenja sopstvene 46

vere,padamoralnihvrednosti,stalnesumnjiavostiinedostatkaduhovnogrukovoenja, ovekumoguedapobedisvepreprekekojestojeizmeunjegaiBoga. MonahMihailnijedoaodoBogaputemivotaunekommanastiruiliskitu,veiveiu surovim uslovima, u najokrutnijem vremenu u istoriji, tekom borbom protiv sila zla i protiv nasilnog ateizma. Na tom svom putu skoro da ga niko nije vodio niti pomagao; upoznaoje,moda,dvailitrisvetenikaiproveojejednuradosnugodinupoznanstvasa vladikom Fjodorom, od koga je i primio monaki postrig; nakon toga je Mihail od njega dobio dva ili tri kratka pisma. Najvie od svega, ka Bogopoznanju ga je vodila njegova neunitiva,plamenaeljadasepribliiBogu. Dalisampoaopravimputem,dalisamiaokakovalja?Ilisamgdegodskrenuosputa neznam...govoriojeMihail. No otac Arsenije je znao da Mihail ne samo to nije skrenuo sa puta koji mu je pokazao vladikaFjodor,vejetimputemstigaodaleko,veomadaleko,daljenotosuotiliisami njegovi duhovni uitelji. ivot Mihailov je bio borba za duhovno i moralno savrenstvo, sve to u sred svakodnevnog ivota ovog vremena i veka. Otac Arsenije je video da je Mihail dobio ovu bitku, bitku prsa u prsa sa zlom koje ga je sa svih strana okruivalo. Meu ljudima je u ime Boje inio dobro, nosei u dui rei apostolove koje su gorele u njemukaobuktinja:Nositebremenajedandrugoga itakoispunitezakonHristov(Gal. 6,2). OtacArsenijejeshvataosavrenstvoiveliinuMihailovuiuviaosopstvenunitavnost. MolioseusrdnodamuBogpodarisnagedaolakaumiruemovekuposlednjetrenutke ivota. Oseao je nemo, ali u isto vreme i radost to je tako blizu Mihaila, i to mu je MihailovaispovestotkrilaudesneputeveBoje,pouavajuigaiusmeravajuinastazu najdubljevere. A onda, nastupi trenutak kada Mihail predade sve to je nosio na dui ocu Arseniju, a preko ovoga, Gospodu. On pogleda upitno u oca Arsenija. Uzevi breme Mihailovih grehova na svoju sveteniku duu, otac Arsenije zadrhta. I opet zadrhta, videvi sopstvenuljudskunitavnostinemo.PotojeizgovoriorazrenumolitvunadMihailom, najpre se zaplaka u sebi, a potom, ne mogavi da seuzdri, zajeca pred ovekom koji je umirao. Mihail podie oi k njemu, pogled mu bee dubok. Hvala vam! ree. Budite opet spokojni.asBojevoljejenastupio.Molitesezamenedoksteuovomivotu.Vaivotni put je jo uvek dug. Molim vas, uzmite moju kapu: u postavi je zaivena cedulja sa porukom za dve osobe. To su ljudi jake vere, veoma jake. Tu su i njihove adrese. Kad izaeteizlogora,kadbudetenaslobodi,dajteimporuku.Potrebnisteim,aionivama. Priijtesvojbrojnamojukapu.MoliteseBoguzamonahaMihaila.

47

Ocu Arseniju se inilo kao da su za vreme ispovesti bili sami u baraci. Sama baraka, atmosfera i ljudi u njoj, sve je to bilo negde daleko, iezlo u nebie. Stanje u kome su osealiblizinuBoju,molitvenosozercavanjeitihuunutranjupovezanostobuzeloihjei uznelokBogu.Svakibol,nemirisveljudskonapustiloihje;ostaojesamoGospodBog, komejejedanodnjihdvojiceodlazio,dokjedrugomebilodoputenodavidivelikutajnu: smrt,odlazakizovozemaljskogivota. Mihail stegnu ruku ocu Arseniju i stade da se moli. Molio se sa tolikim usrem, da je ostaviozasobomsveovosvetsko,aotacArsenije,ijaduabeeumolitvenomsaglasjusa Mihailovom, takoe ostavi sve brige i sa strahopotovanjem, stade posluno da prati Mihailovumolitvu. Doe i trenutak smrti. U oima umirueg Mihaila zasija tiha, radosna svetlost i on proaputa:Neostavime,Gospodemoj!Zatimseuspravi,ispruiruke,skorokaodae nainitikoraknaprediglasnoponovidvaputa:Gospode!Gospode! Zatim, pade natrag na krevet. Ruka koja je stiskala ruku oca Arsenija sada se opusti; na licu mu se ocrtavao spokoj, no oi mu behu i dalje blistave, gledajui radosno nekuda gore...OcuArsenijuseinilokaodasopstvenimoimavidiMihailovuduukakonaputa telo. Ganut,otacArsenijepripadekazemljiipoedasemoli,alinezaspasdueupokojenog, ve uznosei blagodarnost Bogu, koji ga u Svojoj milosti udostoji da svojim oima vidi Nevidivo,Nesaznativo,TajnunadTajnama:smrtpravednika. Otac Arsenije ustade i sagnu se nad telom. Mihailove oi i dalje behu irom otvorene i blistave,nosvetlostsepolakogasila.Oimuprekrijedvavidljivamaglaionesepolako sklopie;zatimmuprekolicapreesenka,kojadadeitavomlicuvelianstven,radostani spokojanizraz. Otac Arsenije se i dalje molio nad telom pokojnog Mihaila i, mada je samo pre nekoliko minuta video njegovu smrt, nije oseao zbog toga tugu, ve mir i unutranju radost. UpoznaojepravednikaprekokogagajekosnulaBojamilostislava. Zatim otac Arsenije sa ljubavlju namesti Mihailovu odeu i naini zemni poklon pred njegovimtelom.Opetiopetmuje,poputmunje,krozumproletelamisaodajesamBog GospodbioovdeidajeOnSamprimioMihailovuduu. Poelojedasvie;uskoroesvibitibudni.OtacArsenijeuzeMihailovukapu,zamenisvoj zatvorenikibrojsanjegovimiotidezatvorenikuijajedunostbiladaprijavljujemrtve. Redar,najstarijimeukriminalcima,zatraibrojumrlogipritomreekolikomujeaoto jeMihailumro.Uskorosevratabarakeotvorieizatoeniciizioenapoljenaprozivku. Ispred barake je stajalo nekoliko nadzornika. Redar im prie i ree: Imamo mrtvaca. Zatvorenikbr.382. 48

Jedanodnadzornikaueubaraku,pogledamrtvaca,prevrnuganogomiode.Krozdva sata, po telo dooe saonice. Jedan od bolniara nemarno pogleda le, podie mu oni kapakrukavicomireesgaenjem:Nositeganapolje.Brzo! Nekolikoleevajevebilonatovarenonasaonice.IzneeMihailaibaciegaprekoostalih telesa. Koija se namesti i osloni noge na smrznuta telesa. Bilo je veoma tiho. Mraz je tipao. Sneg je lagano padao i prekrivao lica mrtvaca, zatim se polako topio, pa je izgledalokaodamrtviplau.Ispredbarakestajalisunadzornici,bolniariotacArsenije, kojiseusebimolio,sarukamaskrtenimnagrudima. Saonice krenue, i otac Arsenije se pokloni i oseni mrtve znakom Krsta. Zatim ue u baraku. Koija,grdnopsujui,povueuzde,oinukonjeisaonicesepolakoizgubieizvida. OvapovestjezapisanapremakazivanjimasamogocaArsenija1960.Godine1966.rasutebelekeje sakupioisrediojeromonahAndrej. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik NAIJOJSITISTRANI,POPE? Novi osuenici u logoru u poetku broje dane, zatim nedelje, a posle godinu dana zarobljenitva obino prestaju da broje i samo oekuju smrt. Iscrpljujui rad, neprestana glad, tue, batinanja, hladnoa, udaljenost od doma, sve to oveka otupljuje i ini ga sposobnim da misli samo o svojoj predstojeoj smrti. Otuda je moralni sunovrat esta pojavakodlogorskihosuenika. Za mnoge od nas politikih zatvorenika, a pogotovu za kriminalce, vailo je pravilo da namraspoloenjerasteiliopadauzavisnostiodokolnostikaotosu:posetanadzornika, ukradeni komad hleba, tua, naroito teak posao zadat celoj brigadi, elija samica, promrzliprstiilismrtdrugaizbarake.Utakvimokolnostimaovekjebioustanjusamo da razmilja o ovim stvarima, misli bi mu postajale ivotinjske, primitivne. Jedina elja veinezatvorenikabilajedasedobronajede,daspavadvadanazaredom,ilidapronae 49

litar votke, da se opije i da se posle toga ponovo najede. Naravno, sve su ovo bili samo pustisnovi... Meupolitikimzatvorenicimabeenekolikokojisusetrudilidaostanuljudi.Dralisu se po strani, pomagali jedni drugima i nisu eleli da se sputaju na nivo kriminalaca. Pokuavali su, koliko su im to doputale prilike u logoru, da ive dostojanstveno. Ovi ljudi bi se sastajali u uglu barake i tamo drali predavanja, recitovali poeziju ili itali memoare, ponekad bi uspeli neto i da zapiu na pariima papira do kojih su nekad uspeli da dou. esto bi se o odreenoj temi razvila una rasprava; ipak, najvatrenije diskusije vodile su se na politike teme. U ovakve rasprave su se ponekad ukljuivali i kriminalci,apridruivalibiimsepokatkadionipolitikizatvorenicizakojesemisliloda ih vie nita ne interesuje. U ovakvim strasnim prepirkama izbijala je mrnja prema protivnicima. Otac Arsenije nikada nije uestvovao u ovim raspravama, ali jednom je, i protivsvojevolje,biouvuen. Zatvorenicisu,popravilu,izbegavalidaizrazesvojemiljenje,alibiujekujedneovakve raspravezaboravljalinastrahinamogueposledice.Nekibiakgovorili:Pata,ionako uuskorodaumrem,alibaremureitamislim. Te veeri, posle prozivke, baraka je, kao i obino, zakljuana. Napolju je besneo vetar, duvajuinasvestrane.Snegjezatrpaoprozore,unutrajebilozaguljivoivlano,aliipak toplo. Sijalice su veoma slabo osvetljavale prostoriju. Sve je ovo doprinosilo sumornoj i depresivnojatmosferi.Ljudimajebilodostasamovanja. Sunji stadoe da se sakupljaju u grupice i otpoee razgovor uz prepirku, uz seanja. Zloincisuigralidomineilisekartalizanovacilihranu.Blizuleajanakomeseodmarao otacArsenijeokupilosenekolikoljudiijijerazgovorubrzoprerastaoustrasnuprepirku na temu njihovog miljenja o vlastima. U sledeih etvrt sata u raspravu se ukljuie jo dvadesetoricaiprepirkapostadevatrena.Ljudisuupadalijednidrugimaureipostajali veoma agresivni. Meu njima je bilo bivih lanova Kompartije, kolovanih ljudi raznih struka, nekoliko Vlasovaca[1]* i drugih. Zaulisu sepovici:Zatosmoovde? Ni za ta! Gdejetupravda?Trebalobiihsvepostreljati!Nalicimaljudiogledalasegorinaignev. NekihpetoroiliestorobivihlanovaKompartijepokuavalojedaizrazisvojeneslaganje sa ovim i da objasne kako je po sredi velika i tragina greka koja e se jednog dana ispraviti. Po njima, sve je to bilo rezultat podrivanja od strane neprijatelja u redovima Partije,zakojeakniStaljinnijeznao,pajenatajnainbioprevaren. Onprevaren,apolaRusijeulogorima!Ovojesmiljenounitavanjevladinihslubenika! povikaneko. ZnaStaljin,zna.Onjesamovonaredio,sloisedrugi.

50

Jedan zatvorenik, koga su uhapsili zbog nepodobnog ponaanja i kovanja zavere protiv Staljina, bio je naroito ljut. Lice mu se iskrivilo, a glas podrhtavao. Vlasovci su urlali, optuujuisveisvakoga. Tekomunistebisvetrebalopobiti,poveati! Jedanstarac,tvrdokorniBoljevikjood1917,razjarenojevikaonadrugoga,kojijeneko vremeratovaonastraniNemaca. Izdajnie!vikaoje.Trebalotejeubiti,atiovdesedi,josiiv!Znalikolikosamtakvih kaotositisopstvenimrukamapostreljaoipoveao?Mnogo!Samomijeaotonisamna tebejoondanaiao!Jaovdeispatamsvojegreke,asvojekostitrebadaostavimzajedno satvojima,izdajnie! Jaizdajnik?Jaizdajnik?Jasamseboriozasovjetskuvlast! Moetidavieja,jakolikohoe,alitebesustrpaliulogorkaoizdajnika.Etodokle tejedovelatatvojavlast! Zatvorenicikojisustajalipostranipoeedasesmeju,nosvaanijeprestajala.Ondaneko ree: Unitili su nam crkve, pogazili veru. Neko primeti oca Arsenija koji je sedeo u bliziniipozvaga.Jeli,PjotreAndrejeviu,akakavjestavCrkvepremavlastima? Otac Arsenije ne htede da odgovori, no nekoliko uesnika rasprave dooe po njega i posadiegameuonekojisusesvaali.PrijateljiocaArsenijabehuzabrinuti,jersuznali taeimotacArsenijeodgovoriti. Vlasovcisusedralipostraniodostalih.Niegasenisubojali;znalisurazlogzbogkojeg su osueni i bili su svesni da im je kraj veoma blizu. Jedan od njih ree: Ajde, pope! Priaj! Otac Arsenije zastade za trenutak, a onda poe da govori: Vi ovde veoma vatreno raspravljate. Vaa polemika je postala una, ak i agresivna. Stvarno je teko iveti u logoru;svimiznamotanasovdeeka.Zatojeovajrazgovoripostaotolikouan.Toje razumljivo. Samo, nikoga ne bi trebalo ubijati niti unitavati. Svi vi za ovo okrivljujete nekoga: vlasti, sud, ove ili one ljude; ak ste i mene uvukli u raspravu da bih jednima draostranu,asamimtimprovociraodruge. Kaetedasukomunistipohapsiliverninarod,dasuzatvorilicrkve,pogaziliveru.Da,na prvipogledtozaistatakoizgleda,alihajdedasezagledamomalodubljeuovajproblem, hajdedasepodsetimomalonaprolost.MnogisuRusiizgubiliveruiprestalidapotuju nauprolost.Izgubilismomnogotogadobrogivrednog.Akojezatokriv?Vlasti?Ne, mismosamikrivi,misadasamoanjemoonotosmosamiposejali.

51

Setimo se loih primera koje su nam davali lanovi inteligencije, plemstva, trgovci, dravniinovnici.Misvetenicismobilinajgoriodsvih. Deca svetenika su postajala ateisti, revolucionari, iz prostog razloga to su u svojim porodicama gledala la i nedostatak prave vere. Svetenici su, jo mnogo pre revolucije, izgubili pravo da se nazivaju pastirima ljudi, vidarima ljudske savesti. Sveteniki in je postaoprofesija.Bilojemnogosvetenikaateistaialkoholiara. Od svih manastira u zemlji, samo pet ili est su ostali svetionici Pravoslavlja: Manastir Valaam,OptinaPustinjasanjenimvelikimstarcima,enskimanastirDivejevoiSarovski manastir.Drugimanastirisupostaliobinezajednicesavrlomalovere. tasumogliljudidanaueutakvimmanastirima?Kakavprimersutimanastiridavali? Nismonarodobrazovalikakotreba,nismomupruiliosnovuzajakuveru.Upamtiteto! Zato su ti ljudi tako brzo zaboravili na nas, svoje svetenike, na svoju veru, zato su uestvovaliuruenjucrkava,aponekadakipredvodilinjihovounitavanje. Kad sve ovo znam, kako mogu da upirem prstom u vlast? Seme bezverja je palo na tle koje smo mi sami pripremili. Sve ostalo nie sa tog tla: logor, nae muke, stradanje nevinih.No,kaemvamsasvimotvoreno:tagodsedogaaloumojojzemlji,jasamnjen graanin. Kao svetenik, uvek sam uio svoju duhovnu decu da je naa dunost da branimoipomaemoOtadbinu.Ovometosesadadogaamorajednomdoikraj:ono jejednavelikagrekakojaesepreilikasnijeispraviti. Znainapopjekomunista.Trebalobitezgnjeitikaobuvukadtakopropoveda.Pravi setudasisvetac,austvarisidupliigra,iripropagandu.Sigurnoradizavlast.Ree jedanigruboizbaciocaArsenijaizkrugaonihkojisupolemisali. Preprikasenastaviistomestinom,nonekiuesnicipoeedaodlaze. Posleovogdogaaja,pojedinizatvorenicipoeedanapadajuocaArsenija.Nekolikoputa jepretuennou,jednommujenekoprosuomokraupokrevetu,kralisumusledovanje hrane.Mikojismomubiliprijateljipokuavalismodagazatitimoodtegrupenapadaa, znajuidasutoljudiizgubljeniistogasposobnizasve. Jedne veeri pripadnik te grupe, neki ora Grigorenko iz Kijeva, doe po oca Arsenija i povede ga k itlovskom, koji bee glavni meu Vlasovcima. itlovski je neobavezno razgovaraosasvojimdrugarima,zavaljennakrevet. Dobro,pope,hoelidabudesanamailisakomunjarama?Radizaupravulogorato znamo.Ispovedaljude,paihposleprijavljuje.Imadateucmekamovrlobrzo,alizasada emosamodateprebijemo,zaprimerostalima.Hajde,ora.Noprvo,ujmotapopima danamkae. 52

oruGrigorenkanikonijevoleo.Biojezdepastegraeiirokihramena.Izgledaojekaoda nemavrat.Imaojevelikioiljakkojimujeizobliavaolice,tejeizgledalokaodasestalno smeje.Zbogsvegatoga,svimajebiogadan.Govorilosedajeunemakojarmijiradiokao delat,premdajeulogorposlatiskljuivokaopripadnikVlasovskogpokreta. Otac Arsenije je mirno gledao itlovskog. Samo Bog odluuje o ivotima ljudi. Vi ne odluujete.Janepripadamnijednojgrupi,ree,zatimsedenaleajnaspramitlovskogi nastavi:Nepokuavajtedamezaplaite.Vikanje,batine,pretnjesmru,svemijetojako dobropoznato.BogjetajuKogajabezuslovnoverujem,Kojijesvakomeodnasodredio meru stradanja i koliko emo poiveti na zemlji. Ako se moj ivot ovde i sada prekine, znai da je to volja Boja. To ne moemo ni vi, ni ja da promenimo. A obojica emo na krajumoratidastanemopredsudBojiidapodnesemoraunzasvanaadela. VerujemuBogaiverovaudoposlednjegsvogdaha.Avi?GdejevaBog?Gdevamje vera? Stalno i mnogo priate o tome kako treba zatititi nevine, ali do sada ste samo proganjali,ubijaliiponiavaliljude.Pogledajtesvojerukekrvavesuvamdolakata! itlovski podie rukeizagleda seu njih mutnimpogledom.Zatim odmeriocaArsenija. Spustivi ruke na krilo zaurla: Ne pokuavaj da me ubeuje ni u ta! i prostreli ga stranimpogledom. SagornjegleajaoglasiseGrigorenko:ArkadijSemjonoviu!Popje,izgleda,dobionapad reitosti.Hoemolidazavrimosnjimjednomzasvagda? Umukni,Grigorenko!Nekakaetaima,paemogasrediti.Uopisuradnogmestamuje prianje,bakaoikomunjarama. OtacArsenijenastavidagovori:Jednommijenekorekaodastevernik.Utaverujete? Seamse,jednomstegovorilioDostojevskomrekostedavamjetoomiljenipisac,dua ruskognaroda.SadaudavamcitiramreistarcaZosimeizBraeKaramazova.Evota je starac okupljenima poruio sa samrtnog odra: Nemojte mrzeti ateiste, uitelje zla, materijaliste, ak ni zle ljude, jer ih ima veoma dobrih, pogotovu u naem vremenu. Ljubite Boji narod. Verujte i drite visoko obraz vere. inite svima ljudima dobro i pomaiteimdapodnosesvojastradanja.Avi,visvojivotprovoditeumrnjiignevu. No,svakomovekujedatovremedaporazmisliosvomivotu,paivama. Rekavi ovo, otac Arsenije ustade i krenu prema svojoj postelji, no Grigorenko skoi sa svog leaja, zgrabi oca Arsenija i stade da ga gui. U to se kroz okupljenu gomilu probi visok i snaan mukarac, koji u baraci bee stekao nadimak Mornar. On je zaista i bio mornar iz Odese. Osuen je na petnaest godina robije zbog politike. Bio je neustraiv, uvek raspoloen, dobar drug i nekim udom, nikada nije izgubio zdrav izgled, mada je vodioistiivotkaoisvi.

53

Odgurnuvionekojisumustajalinaputu,MornarepaGrigorenka,podiegakaovreu ibacigausredgomileljudikojisustajaliokoitlovskog. Ej, ti! Zaboravio si da nisi vie sa Nemcima sad si ovde, u naem logoru. Zatim se okrenukaitlovskom,zgrabigazarukuizapretimunadijalektukakvimgovoreuOdesi: A sada, dragi moj, smiri ove tvoje drugare. Ako ih ne smiri, prerezaemo vas gde ste najtanji,svevas! itlovski i njegova druina bili su vidno zaplaeni. Odnekuda se pojavi povea grupa zatvorenikaspremnihdabraneocaArsenijaiMornara. MornarsezatimobratiGrigorenku:DasenisiusudiodapipnePjotraAndrejevia.Desi limuseneto,jautelinoubiti,aprethodnouodtebenapravitipire. Hajdemo,PjotreAndrejeviu,daihvienebismoizazivali.Mojepotovanjesvimavama vidimoseunekaboljavremena. Kroz otprilike tri nedelje ora Grigorenko je prebaen u drugu baraku. Nakon toga, itlovski se smirio i ak postao ljubazniji. Rasprave su se i dalje vodile, no oca Arsenija vienikonijeprimoravaodaunjimauestvuje.Ipak,njegovereioodgovornostisvihnas zaonotosedesilouRusijidugosuostaleupamenjustanovnikabarake. NAPOMENE: 1. Vlasovci:RusikojisusepodgeneralomVlasovimpridruilinemakojvojscidabi se borili protiv komunizma spolja. Docnije su ih saveznici vratili u Rusiju, gde je veinaosuenanasmrtveanjem,aostaliizgnaniulogoresmrti. 54

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik SAZIKOV Vremejeprolazilo,aSazikovsesvevievezivaozaocaArsenija,staraoseonjemuipriao muosebi,osvomdetinjstvu.Njegovaporodica,rodomizRostova,beeobrazovana,aon sam je zavrio rostovski industrijski institut i postao inenjer. Zatim je, sasvim sluajno, poeodasedruisanekimprijateljima,kojisugapovuklizasobomusvetpodzemlja, posle ega mu je ceo ivot krenuo nizbrdo, te je skoro dvanaest godina iveo u meu najgorimkriminalcima.Ponekadbiseosvrtaonasvojivotipitaokakosesvetodogodilo, alinijeuspeodasmognesnagedaizaeiztogkruga. Jednuvarijantusvojeivotneprieispriaojelogorskimvlastimaisvojimprijateljima,no ocuArsenijujeispriaoistinuosvomivotu,netajeinita. Na krtenju su mu dali ime Serafim, po Sv. Serafimu Sarovskom. Majka mu je bila pobona ena, vodila ga je sa sobom u crkvu i uila ga veri, sve do njegove etrnaeste godine.Umrlajekadmujebilodvadesetdve.Otacihbeedavnonapustio.Kadamuje majkaumrla,Serafimakaodajeponelabujica:kaototoobinobiva,poeojesasitnim kraama, koje su kasnije prerasle u oruane pljake, pijanke, estoke tue i na kraju ubistva. Zloinima nije bilo kraja. Kad se jednom krene ovim putem, vie nema zaustavljanja. Ako neko i pokua da izae iz ovog kola, prijatelji e se vrlo brzo pobrinutidasevratinatrag. Zaboravio je ta ga je mati uila; stvarni ivot se mnogo razlikovao od njenih pouka. O Bogunikadanijemislio.DalijeuoptemoguepronaiBogausvetuzloina?Osimtoga, bilojetolikomnogodrugihstvariokojimajemoraodabrine. Povremeno je imao sukobe sa Sivim. Sivi je bio udan ovek: neverovatno okrutan, no ponekad bi iz njega sinuo bljesak njegove istinske due zaista je imao komplikovanu narav. Sazikovjeranijeradionaposlovimagdesekraovelikinovac.Zapoljavaobiseuvelikim firmama, robnim kuama ili na drugim mestima gde je svakodnevni promet novca bio veliki.Dokjeradiosvojposao,pomnobiprationainradadotinefirme.enesumubile odnaroitepomoi,jerjebiovisokinaoit,lepoobuenireit.Svojeposlovejeobavljao besprekorno,pasugapretpostavljeniuvekhvalili.Svinjegovipapiriiradnedozvoleuvek 55

su bili u savrenom redu. Imao je i veliko znanje kolovao se za inenjera. Dobro je poznavaoiekonomiju,tejepostaoveomacenjenurobnimkuamaismatranzavelikog strunjaka. Uvek bi dobro prouio odlike svog radnog mesta, dobro bi upoznao nain poslovanjafirme,inakrajubimupolazilozarukomdaprisvojiogromnekoliinenovcaiz kase. U veini sluajeva krae su prolazile glatko, mada je nekoliko puta odleao kaznu po zatvorima i logorima. Obino su ga hvatali u sitnijim kraama, dok se za pronevere u kojima se radilo o basnoslovnim koliinama nije ni znalo. Ipak, jedan prijatelj je pod pretnjom islednika odao vlastima da je Sazikov uestvovao u velikim kraama novca. Tada je osuen na smrt streljanjem, no umesto toga ga poslae da umre u specijalnom logoru. Kadsamvasupoznao,oeArsenije,zapanjilisteme,reeSazikovjednogdana.Sveto inite,radidrugihinite.Upoetkusammisliodasigurnoimatenekekoristiodtoga,ili danisteprizdravojpameti.No,posmatrajuivas,shvatiosamdamepodseatenamajku. Mnogestvarikojemejeuilakadsambiodeakpoelesudamisevraaju.Zaprepastio sam se kad ste me nazvali krtenim imenom Serafim. Mislio sam, da nisam moda buncaousnu,ilidoksambiobolestan,noposlesamuvideodaseslinestvaridogaajui drugima,kadasteviupitanju. Paljivosamvasposmatrao,svedoknisamsasvimjasnoshvatiodavineivitesebi,nego drugima,asveuimevaegBoga.Tadasamijapoeodaseosvremnasvojivotiuvideo dasamuvekiveosamozasadanjitrenutak,bezimalobrigezabudunost.I,misliose kudamejetoodvelo?Nemampravihprijateljasamodrugare.Nikomenisampotreban, aakominekoipomogne,toinisamoizstraha. Dirnulistemeusrce.Potpunosterazorualisvojimprimerom.Odluiosamdaraskrstim saprolou.Ipak,tojeveomatekokadseokreneodovakvihprijatelja,onitizariju no u lea. Inae, samo da znate da vas i Sivi posmatra. Kriminalci su u logorima due izgubljene, naroito u specijalnim logorima. Ne boje se niega, poto znaju da e ionako umreti. Mi smo, u naoj baraci, uspostavili nekakav red, ali sa ovakvim ljudima to nije lako.Znamdauskonatisvojivotuovomlogoru,alihteobihdapoemvaimputem, hteobihdaverujem. 56

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik ISPOVEST Jednog dana Sazikov prie ocu Arseniju i, kao da se snebiva, poe govoriti o nekim nevanim stvarima. Onda iznenada ree: Oe Arsenije, ako dozvolite, eleo bih da se ispovedim. Oseam da mi je kraj blizu i da neu izai odavde, a nosim teko breme grehova,veomateko. Ulogorujetekoprovestinasamosanekimsatilidva.ovekjeuvekpodprismotrom,to jejedanodrazlogatoseovakvilogorizovuspecijalnima.Ipak,Sazikovnekakouspeda doe ocu Arseniju na ispovest. Bili su sami, ostalo je dva sata do prozivke. Da su ih uhvatilidarazgovarajunasamo,obojicubiposlaliusamicunanajmanjepetdana.Ijedani drugisutoznali. Serafimpadenakolena:biojeizgubljen.OtacArsenijepoloisvojurukunanjegovuglavu iotpoe,kaoiuvekspanjom,daitamolitvu.Prolojenekolikominuta.Serafimpoeda govori, ispoetka isprekidano i nevezano. Bio je veoma napet. Otac Arsenije nita nije rekao, nije ga vodio kroz ispovest, niti mu pomagao, ve ga je samo sluao i molio se Bogu, jer je znao da ovek mora sam da pronae sebe, bez iije pomoi. Za vreme izdravanja logorske kazne Otac Arsenije je mnoge ispovedio, no ispovest okorelog kriminalca,beznadenogsluaja,akjeizanjegajebilazaistavelikaretkost. Veina zloinaca koji su mu dolazili na ispovest bili su ljudi koji su sve izgubili, ije su dueostaleprazneipuste.Savest,ljubav,istina,veraubilota,svejetoodavnoiezloiz njihovih dua. Behu to ljudi slomljeni, okrvavljeni, okamenjeni u svojoj surovosti i raspusnom ivotu. Iz prolosti nisu crpeli nikakvu radost, ve samo strah. Nisu bili u stanjudaseistrgnuizdrutvasebislinih,tesustogaprovodiliteposlednjedanesvoga ivotaugnevuiokrutnosti,beznadeubilota.Predsustajalesamodvemogunosti:smrt iliuspenobekstvoizlogora. Njihove ispovesti, kad bi do njih dolazilo, bile su sve sline. Razlikovalo se samo detinjstvo, sve ostalo je bilo slino: pljake, ubistva, pijanenje, nedolino ponaanje, a iznad svega, strah. No, ipak, razlikovala se dubina pada svakog od njih. Nekima je bilo jasno da ine veliko zlo, no nisu mogli tome da se odupru, ve su tonuli sve dublje i dublje; drugi su se ponosili svojim zlodelima i nastavljali da ive nasilnikim ivotom, 57

smatrajui sebe ispravnima, ak i herojima, uivajui u tuem stradanju.Trei su, sa godinama,poinjalidarazmiljajuosvomivotu,alinisuznalikakodaljeiveti.Serafim jeuvideodubinusvogapadaipokuaodagazaustavi,alinijeznaodanaeputkojimbi izaaoizsvetazloinaca. OtacArsenijejesveovoshvatao. Sazikovjegovorio,noispovestnikakodapotee.Doksespremaozaispovest,razmiljao jeotometaeikakogovoriti,alisadajesvetozaboravio.Biojeveomazbunjen.eleoje dabudesasvimiskren,alinijebioustanjudaprogovoriizdue.Takojenjegovaispovest izgubilavezusaduomipreraslauobinupriu.IovojeotacArsenijeshvatio,noeleoje daSerafimsam,svojimsnagama,dobijetubitkusasvojomprolou,tobimuotvorilo putkaistinskompokajanju. Vidnopotreeninervozan,Serafimje,krozpla,nastaviodagovori,noispovestjouvek nije potekla iz due. Borba izmeu njegove prolosti i sadanjosti bee toliko velika, da otacArsenijeosetidajeSerafimupotrebnapomo,damujepotrebnaslamicaspasakoja, mada krhka i tanka, ipak moe da spase davljenika koji se za nju hvata. I otac Arsenije pruiSerafimutuslamku,rekavimu:Sealisekakotejeonaenamolilazamilost,a tijojsenisismilovao,pasiseposlestideoodsamogsebe? Serafimutrenutkushvati daotacArsenijevidi i zna sve onjemu.Uvide da nemorada bira rei kojima bi opisao samoga sebe. Trebalo je samo da bez straha otvori svoju duu ocuArseniju,iovajbitadasvemogaodavidi,darazumeidaodmeri,idamukaeimali oprotajanjegovimgrehovimailine. Serafimokonasvojuispovest,predaviurukeoca Arsenijaitavusvojuduu.Idaljeje bionakolenima,alicemubeevlanoodsuza.Beetoprviputunjegovomivotudase sasvimotvorio,dajeotkrioitavsvojivot;sadajeekaodaujepresuduzasvojukrivicu. PrikloniviglavunadSerafimom,otacArsenijesemolio.Nijemogaodanaereikojima bimogaodapodariSerafimuoienjeiprosvetljenje,reikojimabimogaodagausmeriu njegovomnovomivotu. Ovaispovestjebilatolikoiskrena,asvestosopstvenojogrehovljenostitolikosnana,no Serafimipakbeepoiniotolikouasnihzlodela,tolikojeljudiojadioizadaomnogobolai stradanja;svejetobiloizmeano,aotacArsenijejesadamoraodasvetoizvagaiizmeri, daodvojijednooddrugogaidaproceniteinugrehova. SvetenomonahArsenijekomebeedatamodarazreiioprostigreheovomgrenikuu ime Boje, sada se nalazio u otvorenom sukobu sa ovekom Arsenijem, koji kao ljudsko bie nije bio u stanju da prihvati i oprosti sva Serafimova zlodela. Gospode, Boe moj! Podaj mi snage da saznam Tvoju volju. Pomozi mi da Serafimu pokaem put, da mu pomognemdanaesebe.MajkoBoja,pomozinamobojici,grenima!Pomozi,Boe... 58

Idoksemolio,doemunaumsaznanjedanetrebanitadakae,nitadaodmerava,niti da odluuje. Ispovest ovog oveka, Serafima, koji bee pogubio sve veze sa Gospodom, bila je toliko duboka i iskrena, toliko je otkrila njegovu duu i pokazala da taj ovek, ne samodaseokrenuokaBogu,veGajeinaao,tedaeodsadapanadaljehoditisamoka Njemu. Serafim e za svoje grehe dati odgovor na Sudu pred Bogom i pred svojom saveu. Otac Arsenije ustade i prigrlivi Serafimovu glavu uz svoje grudi izgovori razrenu molitvu: Ja, nedostojni jeromonah Arsenije, silom koja mi je data, opratam ti i razreavam te od svih tvojih grehova, edo Serafime. Idi i ini ljudima dobro i Bog e ti pokazatiput. Po okonanju ispovesti i zagrlivi Serafima jo jedanput, otac Arsenije, kao da vidi budunost,ree:Neuteostavitidoklegodbudeiv,Serafime.Bogenampomoi. Nakonovogdogaaja,nekenevidljivevrpcezauveksupovezaleocaArsenijaiSerafima Sazikova. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik NEUTEOSTAVITI Jednom, za vreme jednog od mnogobrojnih razgovora sa ocem Arsenijem, Sazikov ree: Oe Arsenije, vidim da izgovara molitve napamet, poto nema crkvenih knjiga. A mi smoulidamoemodatinabavimonekeknjige.Sivijenetonapomenuosvojimljudima, aonimurekoedajetoizvodljivo. ZaimaBoga,molimvasdaneuzimateniijeknjigegrehbibionamojuduu. Naravnodaneemo,oeArsenije,zarmislidabismomitouinili?Sveemouredititako danikonestrada.Postojimestogdelogorskislubenicidresvestvarikojeseoduzimaju im neko novi stigne u logor. uli smo, iz pouzdanih izvora, da tamo ima i knjiga, koje tamo lee ve dugo. Momci su odluili da dignu ceo sanduk sa knjigama, a ja sam im rekaodauzmuiverskeknjige,aksamimrekaoikoje. 59

OvojeveomazabrinuloocaArsenija.Kakotodaprihvati?Tunojeprobdeoumolitvi,a predjutrogauhvatilagansan.Onvidetadakakoubarakuulazinekistarimonahkojiga blagosloviireemu:Nebojse,Arsenije!Uzmitatitreba,imoliseSvetomMitropolitu Alekseju Moskovskom! Osenivi ga ponovo znakom krsta, monah izae, lagano i dostojanstveno. Drugogdanaubarakinastavelikaguva.Poeoptipretres,anekizatvorenicisuodmah poslaniuspecijalnisektornaispitivanje.Vlastisuotkriledasukriminalciukralisanduksa konfiskovanimstvarima. Posledesetdana,SazikovdadeocuArsenijudveknjiice:SvetoJevaneljeiTrebnik.Otac Arsenije ih primi sa strahom Bojim, ode do svoje postelje, otvori knjigu Jevanelja i zadrhta pred neshvativom milou Bojom: sa unutranje strane poveza nalazio se mali komad svile, povrine ne vee od 5 kvadratnih santimetara; materijal bee star i ve pouteo. Ispod komada svile stajao je natpis: Antimins[1]*, moti Sv. Alekseja, Mitropolita Moskovskog, 1883. Pored ovoga, u povez bee urezana srebrna ikonica, veliine novia od dvadeset kopejki. Otac Arsenije naini zemni poklon pred ovom svetinjom i zablagodari Bogu: Gospode, Tvojom milou sam jo iv, velika su dela Tvoja,izaplakaodradosti. OeArsenije,svakiputkadzavrimolitvuuzpomoovihknjiga,dajihmeniiliSivome. Kodnasihnikoneenai,aliakobudepretresa,kodtebeeihodmahotkriti,ioduzeeti ih.Nebrini,neemonitaoskrnaviti,samoemoihuvatinabezbednom. Posle ovoga, nastade vreme velike radosti za oca Arsenija. Obavljao je svoje poslove, a uvee bi uz drhtavu svetlost svee itao Jevanelje i sluio redovne slube. Kada je bilo vremezaustajanje,vraaobiknjigeSazikovu. Prolo je dva meseca, pretresi su se proredili. Otac Arsenije bi ponekad zadravao Jevaneljekodsebeiprekodana,notadabigauvekskrivaoizajednedaskenazidu,kako mu je savetovao Sazikov. inilo mu se da je to mesto bezbedno, ak i prilikom nonih i dnevnihpretresa.Jednom,kadajezavriosvojposaoubaraki,doksedrugizatvorenicijo nisuvratili,onizvadijevaneljeizskrovitaipoedaita.Odjednomseuztresakotvorie vrataiubarakubanuenarednik,trivojnikainadzornikzvaniPravedni.OtacArsenijeu prvom trenutku nije mogao da se snae, no onda sakri Jevanelje u unutranji dep fatiranepamunekouljekojujenosionasebiipoedasemoliBoguusebi. Vojniciispreturaecelubaraku.Sapodapovadiesverasklimanedaske.Poskidaeidaske sa zidova, a zatim naredie zaverenicima da svako istrese sadraj svoje torbe na pod. Dooe i do oca Arsenija. Narednik iz specijalnog odelenja naredi Pravednom: Pretrai popa,nadzornie!inastavidaljesavojnicimadavripretres.

60

PravednistadedapretresaocaArsenijai,naravno,odmahnapipaJevanelje.Rukamuse malozadrananjemu,zatimgaizvueineprimetnostaviusvojdep,aondanastavisa pretresom.Kadjezavrio,reenaredniku: Nemanita. Prebrzosigapretresao!Skidajse,pope!Sadedaviditajepretres! Otac Arsenije svue sve sa sebe i vojnici stadoe da pregledaju njegovu odeu, da proveravajuavove.Najzadpobacaenapodsvetosenalazilopodepovima.Naravno, nitanisunali.Narednikjebioveomaljut.OpsovaocaArsenijaiode. Otac Arsenije seobue.Svevremesemoliousebi iplakao radi ove neoekivane milosti koju mu je Bog pokazao. Pokupi svoje stvari sa poda i zakrpi avove koje su vojnici pocepali,azatimsedadenaposaoienjabarakenakonpretresa. Krozotprilikesatipo,PravedniueubarakuiupitaocaArsenija:Imalikogaovde? Svisunaposlu,odgovoriotacArsenije. Pravednipogledaunaokolo,zaviriispodkreveta,azatimbrzovratiknjiguocuArsenijui ree:Ovojejednaodukradenihknjiga,zarne? OtacArsenijejeutao. Odgovorimi.Odakletiknjiga? Tojejednaodknjigakojesunestale,reeotacArsenije. Jesi li lud? Razmisli malo! Ako dri kod sebe Jevanelje, mora ga sakriti! Da ga je narednik pronaao, ubio bi te od batina. Zatim nastavi, apatom: Oprostite mi, oe! Tekojeovde,ulogoru.Nijetekosamovamazatvorenicima,negoinama,namakojima jepreostalajoponekamrvicasavesti.Znam,oeArsenije,sveznam.Znamkolikojeivot ovdeteakzasvevas.Alimolimvasdasesetitedasmoimiprimoranidaradimoovde,u ovomkrugupakla,itonezatotosmokukaviceilislabii.Pomoiuvam,pokuauaki da vas poaljem nekuda gde e vam ivot biti malo podnoljiviji, ali za sve to treba vremena. Sve to budem radio, morau da radim u najveoj tajnosti, a pred drugima u moratidabudemnaroitogrub.Moraetedameizvinete...Oprostite! Rekaviovo,Pravedniode,neosvruisezasobom. Otac Arsenije je gledao za nadzornikom i osetio stid zbog svog nepoverenja u Boju milost,uNjegovenesaznativeputeve.Ponovouvidekakojeljudskaduabogataipuna, kakojeusvakojduimoguepronaiiskricuBojeljubavi.Stadedasemoli:Pomilujme, Boe,poneizrecivojljubaviTvojojipovelikojmilostiTvojoj.Gospode,Boemoj,velikisii preproslavljen u delima Tvojim. Evo pomagaa o kojima mi je govorila Presveta Tvoja 61

Mati.ZarsamikadamogaodapomislimdajeovajnadzornikodTebeposlatradipomoi menibednome?Zarsammogao...? OtacArsenijesesetidajenadzornikovoimeAndrejistadedasemolizanjega,idokse molio, itav Andrejev ivot se otvorio pred njim i on uvide da je to dobar i velikoduan ovek. NAPOMENE: 1. Antimins:ikonanaslikananakomadusvileukojusuutkanemotisvetitelja.Dabi svetenikmogaodasluisvetuliturgiju,onmoradaimaantimins. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik TEAKPUT ProzorljivostocaArsenijajezaprepaivalamnogekojisuknjemudolazili,anekejeaki plaila, no on sam nije mogao to da razume, niti je smatrao da mu je Bog podario neko posebnopoznavanjeljudskedue.JasamvazdaprovodiovremekrajocaArsenijaiuvideo daoniskrenoverujedajerazumevanjeljudskeduesvojstvenosvakomsveteniku.Bioje ubeen da ne poseduje nikakvu naroitu sposobnost itanja misli, ve da samo dobro razume ljude koji sami hoe da svoje misli podele s njim i da mu ih prenesu. Imao je ogromanineverovatanuticajnaljudekojibimudolazili.Onikojisumuestodolazilii znalikakoonivibilisuzadivljenidubinomisnagomnjegoveBogomdaneprozorljivosti. Avsenkovmijeispriaodvadogaajakojagabehudubokopotresla,kojimajebiosvedok kadaje,poduticajemocaArsenija,poeodaverujeuBoga. Jedne veeri, neto pre poslednje prozivke, doveli su veu grupu novih zatvorenika u logor. Administracija logora stade da ih razvrstava po barakama, prema broju praznih leajeva.

62

Unaubarakusutadaposlaliokodvadesetpetoro,seaoseAvsenkov.Videlosedasu dugopeaili.Uguralisuihubaraku.Liilisuvienaseninegonaljude.Jedvasustajali nanogama,aivotimsepolakogasio.Napoljujebiloledeno, hraneimnisudavalidva dana.Trinoinisuspavali. Meu njima je bilo najvie intelektualaca, narodnih neprijatelja, inenjera, agronoma i lekara,aliinekolikokriminalaca. Doveli su ih pre prozivke, poto su nam ve bili podelili veernji obrok sastavljen od hlebairetkesupe.Slubenicikojisuradiliulogorskojadministracijisuvebiliotiliilisu zavravaliposao. Straari su najpre pomislili da bi novima trebalo dati neto da pojedu, da bi potom zakljuilida jetakonetosuviekomplikovano.Moralibismo ponovi da loimo vatru, gunali su. Da grejemo supu, otkljuamo skladite, nareemo hleba, pa onda jo i da piemoizvetajkolikojeegapotroeno... To je zaista bio komplikovan posao. Dogovoreno je da novi zatvorenici mogu da priekaju do sutra ima vremena. Komandant logora ak izjavi: Na kraju krajeva, nisu oni gosti pa da ih dvorimo, nego neprijatelji naroda. Nita im nee biti. Tako su, dakle odluili. Naravno, znali su da e mnogi od njih umreti jo te noi, a da e u izvetajima moratidaslaukakosutiljudiumiraliurasponuodnekolikodana,danebibiliokrivljeni za smrt velikog boja zatvorenika odmah po dolasku. U tom sluaju, odgovornost za njihovusmrtsnosiobilogor. I tako, novi osuenici dooe u nau baraku. Kao to je poznato, novajlije nisu nigde dobrodole. To poinje ve u koli, zadirkivanjem novih uenika u razredu, zatim na poslu,gdeseradnicipodsmevajupripravnicimaipraveimneprijatnosti,aulogorimaje tonaroitoizraeno.Takodasmoihimisamopogledalinovodolizatvorenicinisuni liilinaljude,negonanekakveostatkeljudskihbia;nisubiliustanjunidastoje.Nijenam bilojasnokakosuuoptemoglidadoudologora.Stajalisunaslonjeninazidove,ilisuse pridravalizakrevete. Zatvorenik zaduen za red u naoj baraci im ree: Idite, lezite na prazne krevete. Svi smo znali da su jedini slobodni leajevi oni koji se nalaze najdalje od pei. Tamo je bilo veomahladnoinijebilonainadasenovopridolitamozagreju. Starijistanovnicibarakesusevespremalizapoinak.Nekisuvebililegli,doksudrugi i dalje igrali karte. Kriminalci su odmah odmerili novodole, a kad su videli da od njih nematadaseuzme,zaboravilisunanjih. Otac Arsenije je leao i molio se. Kada su novi zatvorenici uli, on ustade i uputi se ka glavnim kriminalcima. Njihova re je bila zakon za sve kriminalce, kao i za politike zatvorenike;akobisenekoogluioonjihovezapovesti,svatajemoglodasedogodi. 63

Otac Arsenije se obrati tim voama kriminalaca, tekim sluajevima, kako smo ih nazivali: Mora se pomoi novima. Promrzli su, gladni i iznemogli. Ako im ne pomognemosada,mnogiodnjihezasigurnoumretinoas. TekisluajevisupoznavaliocaArsenijadobroipotovaliga.Potosusanjimeproveli nekoliko godina, voleli su ga na svoj nain; no ovaj put jedan od kriminalaca pljunu na pod i ree: Ma nek crknu. I mi emo uskoro. Neu da delim svoju hranu ni sa kim. Razumeli,pope? Ostali su utali. ovek se teko rastaje od onoga to je njegovo, pogotovu na ovakvom mestugdejeuobiajenodasepomaesamoprijateljima.SvismogledaliuocaArsenija. Kako e se ovo zavriti? Novodoli su i dalje stajali zbijeni u grupicama i nemo nas posmatrali. Otac Arsenije je i dalje mirno gledao kriminalace u oi, zatim se prekrsti i ree: Dogovoreno je: ustupamo leajeve blizu pei novima, a mi emo spavati tamo gde je hladnije.tagodkoimaodhrane,nekadoneseovamonasto.Zagrejaemovodepeisui daljetople.Hajde,brzo. Teki sluajevi ustadoe bez rei i poee da prave novi raspored spavanja u baraci. Vadilisuostatkehraneistavljalinasto.Iostaliuinieisto.Nekiodzloinacasupokuali dasakrijuhleb,aliostalisutoprimetiliizapretiliim. Mrvupomrvu,sakupilosedovoljnohranedasedvadesetpetnovajlijanahrani.Zagrejali smo vodu u limenkama na pei. Otac Arsenije razdeli sakupljenu hranu novim zatvorenicimaionipolegaeusvojepostelje.Svisupreiveli,tonijemoglodasekaeza nesrenikekojisurazmetenipodrugimbarakama.Zaotprilikeetiridana,novodolisu sedovoljnopovratili,pasuinjihposlalinarad. ZaprepastilamejemirnoaiusredsreenostocaArsenijakadajeizgovorioterei:Hajde brzo! On se tada obraao ljudima koji nisu imali ta da izgube. On im je sasvim mino rekaotadaurade,aonisugaposlualikaodaseradiloonareenju. esto sam razmiljao o tome, seao se Aleksandar Pavlovi Avsenkov. Otkuda ocu Arseniju snage da tako neto uradi? Da li je uspevao da dirne u savest ljudi, ili im je naprosto nalagao da, u ime Boga, izvre ono to im je ionako bila dunost? Avsenkov zakljuidasesnagaocaArsenijasastojalaiztogatojesvetraiouimeBoga. 64

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik UIMEBOGAZAPOVEDAMTI:PRESTANI! EvojojednogdogaajakojijeAvsenkovispriao,kojijeostavionanjegamodajodublji utisak. Zakljuavanju barake uvek je prethodila prozivka. Sve bi nas isterali napolje. Morali bismodasepostrojimouvrstuidaekamoprozivku.Temperaturajemoglabitidvadeset pet stepeni ispod nule, mogla je da pljuti kia, komarci su mogli da nas ujedaju bez milosti, ali pravilo se nikada nije menjalo: svi su bezuslovno morali da izau napolje na prebrojavanje. Te veeri smo svi, kao i uvek, pourili u vrstu ispred barake. Bilo je veoma hladno, ali morali su da nas prebroje dva puta: jedan zatvorenik je nedostajao. Smrzavali smo se, a nadzornike je obuzeo gnev. Poeli su da nas prebrojavaju po trei put, kad iz barake odjednomistramladiodsvojih25godinaipokuadanabrzinupronaesvojemestou vrsti.Nijeimaovremenadastaneured,jersusenadzorniciistombacilinanjegaistalida gautiraju.Mladipokuadaobjasnizatojezakasnio,nonadzornicisuganemilosrdno udarali.Usvimanamajekljuaognev,alinikosenijeusudiodaizustire. StajaosamuvrstiporedocaArsenijainajednomgavideokakoizlaziizvrste,osenjujese znakomKrsta,zatimkakokrstoobraznoblagosiljanadzornikakojijetukaomladia.uh jasno njegov glas: U ime Boga, zapovedam ti: prestani! Prestani sa tim! Zatim nas sve blagoslovi irokim znakom Krsta i vrati se u vrstu. Nadzornik smesta prestade da tue mladiaiponovopoedaprebrojavazatvorenike;mladisenesigurnouspraviistadena svojemesto. Kasnije upitah oveka koji je stajao pored mene: Jesi li video ta je Pjotr Andrejevi uiniokadsutuklionogmladia? Uinio?tajeuinio?Stajaojekaokip! Svejeovoostavilonameneogromanutisak;biosamsvedokmoikojomjeBogobdario oca Arsenija. Da nije moda u pitanju hipnoza, pomislio sam, no tada mi sinu odgovor: Naravnodanije.OtacArsenijeovakveislinestvarineiniradisebe,veradidrugih.

65

Ulogorujebilomnogorazliitihljudi.Nekisubilifanatici,skrenulisuma.Bilisuposve uvereni u svoje stavove i kao posledica toga, gledali na ostale kao na izgubljene ovce. Ovakvifanaticibiestopomagaliljudima,nosticaoseutisakdasupomagaliradisebei svojekoristi,anezadobrodrugih. OtacArsenijejebiovoljen.Nekisupokuavalidagaubededapogrenoveruje,natabi otacuvekodgovarao:Pokuavamlijadateubedimdatikrivoveruje?Sluajsvojuduu ta ti govori i otkrie istinu. Seaj se rei svetog apostola Pavla: nosite bremena jedni drugihitakoispunjavajtezakonHristov.Zlomoepobeditisamodobrim. Ijasamuvekoseao:upravototojenosiobremenadrugih,omoguavalomujedatrpi sopstvenostradanje.Tojeljudeprivlailoknjemu,anjemusamomedavalosnaguduha kojom je primoravao druge da izvravaju ono to bi im nalagao da urade u ime Boga. Primerzatosuovadvasluajakojasamovdeizneo. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik RADOST Strogireimjeidaljevladaoulogoru.Ljudisuumirali,nanjihovomestosudolazilidrugi, da bi i oni potom umirali. Svako je ekao svoj red. Skoro niko nije doiveo da iz specijalnog logora bude puten na slobodu. Bilo je samo nekoliko sluajeva kada su oslobaaniizuzetnouveninauniciilimoniciKompartijekojisuranijeradiliusaveznim organima.Prialosedasuzatrigodineputenasvegadesetorica,odkojihjejedandobio sraninapadiumrokadajeuovestosvompomilovanju. Oca Arsenija su 1952. pozvali u specijalni sektor na ispitivanje. Primio ga je prvo narednik,azatimmajor.Majorgajeradosnopozdravio:Dobrojutro,PjotreAndrejeviu, oeArsenije!Imamzavasdobrevesti:AleksandarPavloviAvsenkovebitiosloboen. Njegoviprijateljisutouspelidaizdejstvujustekommukom.Sutraugapozvatidamu to saoptim, ali bojim se da e ga ta vest mnogo potresti. On ima slabo srce; molim vas, pripremitegapaljivodaprimivest.Jaumutosaoptitipreddeurnimoficirom,pau

66

moratidabudemgrub.Recitemudanetrebadabrine.Nesamotoegaosloboditi,nego egaivratitinanjegovpoloajuPartijitakojenarediosamStaljin. Meutim, to se vas tie, vesti nisu dobre. Vi ste povezani sa crkvom. U vaem dosijeu nalazi se poseban peat sa naznakom: doivotna kazna. Voleo bih da mogu da vam pomognem, ali to nije u mojoj moi. Iz ovog logora ljudi kao to ste vi izlaze samo po naloguBerije[1]*,ilinjemuravnih.Popitanjuvaegpredmetanemogunitadauinim. Akovasoslobodimbeznjihovogodobrenja,znajtedaemesmestaprijavitiistrpatiuisti ovajlogor.No,ukolikosebilotapromeni,uiniusvedaizdejstvujemsloboduzavas,a pomoieiAleksandarPavlovi. DobiosampremetajzaMoskvu.Oprostilisumi,akomogutakodaseizrazim,ivratili miingenerala.PonovomijedodeljenpoloajuTajnojslubibezbednosti. Voleosamsvojuzemljuibraniojeitavogivota.Zavremeposlednjegrataradiosamu izviakojjediniciiuspeodaspasemhiljadeivota,aondasamnekomezasmetaopasu me prijavili Staljinu. Osuen sam na kaznu streljanjem zbog navodne saradnje sa Nemcima... Staljin je naredio da se moj predmet ponovo razmotri, a zatim naloio da me poalju u ovajlogor.Kadsamdoaoovde,biosamprestraen.Nisammogaodabudemniodkakve pomoi,jersuodsamogpoetkabudnopratilisvakimojkorak.Uivotunisampomiljao dapostojestvarikojesamovdevideo:kakoljudiunitavajudrugeljude.Nemamvlastda bilo ta promenim. Jednom samspreiolikvidaciju nevinogoveka. Smesta jeuMoskvu poslat izvetaj o tome kako ometam izvrenje pravde. Uasno! Zbog ega se sve to deava?Nikadneemoznati.PjotreAndrejeviu,molimvas,recitemikomebihmogaoda pomognemprenegotoodem.Recitemi,ijausepostarati.Samomijeaotonisamu mogunostidavamapomognem. Otac Arsenije je zamiljeno posmatrao majora. Hvala vam, ree. Hvala vam. Znam da mi vi ne moete pomoi; kada za to doe vreme, pomoi e mi Bog. U meuvremenu, pomozite Avsenkovu da izae iz logora, pomozite studentu Alekseju Nikonovu, lekaru DenisovuibivemzloincuTrifonovu.Postarajtesedaihpremesteuobianlogortamo eimivotbitilaki,ailakeemoidaimpomognuspolja. Otac Arsenije ne spomenu Sivog. Sergeje Petroviu! ree, gledajui ga u oi. Kada stignete u Moskvu, uinite sve to moete da vie ne radite za slubu bezbednosti. Traite premetaj, ili ete doiveti slom. Poto ste videli i shvatili ta se ovde dogaa, postalistedrugiovek.Spasiteduu! Abrosimovjeposmatraostarca.Ninjemusamomnijebilojasnokakvaeizgledatinjegova budunost,noinilomusedaotacArsenijeznavieonjemuodnjegasamog.Ponovoga

67

preplavie seanja iz detinjstva. Da, otac Arsenije je pravi Hrianin. Nekada davno je itaootakvimljudima... SergejaPetroviaobuzeoseanjeduboketuge.Onustade,pribliiseocuArsenijui,veoma ganut, ree mu: Ne znam da li u vas ikada vie videti, no vi ste na meni ostavili neizbrisiv peat. Ja sada drugaije posmatram ivot. Verujem vam, verujem Veri Danilovnojisvojojsupruzi.Sverazumem.Znamdaseneprestanomolite.Nezaboravite me,PjotreAndrejeviu,nezaboraviteme! Otac Arsenije ustade sa stolice, prie Abrosimovu, zagrli ga i ree: Neka vas Bog uva, SergejePetroviu!Nezaboravljajtenadruge,pomaiteim,initedobro,magdesenalazili. Pomaiteljudima.Aviijaemosesrestiponovojednogdana. Zatimsepoklonidubokoiizae.Dokjeizlazio,Abrosimovjeimaoutisakdanijeonbio tajkojijepozvaoocaArsenijanarazgovor,vedajeotacArsenijepozvaonjega. Abrosimov nikada nije zaboravio svoje susrete sa ocem Arsenijem. Kada ga je prvi put sreo,videojepredsobomstarcauiskrpljenojpamunojjakni,umornog,iznemoglog,koji jedelovaoslomljenoiprazno.Nokadagajepogledaouoi,shvatiojedajeotacArsenije punivota,vereipreobilneljubavipremasvakome.Nijebionislomljen,niprazan.Goreo jenekomunutranjomsnagomkojujetedrodeliosadrugima,olakavajuitimenjihova stradanjaiodgoneiodnjihoseanjastrahaioajanja.Prenosiojesvojuverunadruge. AbrosimovubijasnodajesnagaduhaocaArsenija,hranjenaiukrepljivanaverom,toliko velika da bi, ukoliko bi samo hteo, mogao da uini da bude puten na slobodu, ili da izdejstvujebilotadrugotobismatraodajekorisnozanjegailidruge. Ovde,uovomlogorusmrti,madajeisamiveotekimivotomosuenika,otacArsenije jeizvravaosvojhrianskipodvig. PosaokojijeobavljaoAbrosimovbiojeveomateak;itavnjegovivotbiojeteskoban,a kaoposledicatoga,izgubilasenjegovavezasaBogom.SusretsaocemArsenijempotresao mu je duu, naterao ga da ponovo razmisli o sebi i svom ivotu i da svoju prolost drugaije vrednuje. Pred njim se i dalje nalazio dug put do Boga, no zahvaljujui ocu Arseniju, uinio je prvi korak na tom putu. Mnogo godina kasnije, Abrosimov je izneo svoja seanja: Moj povratak u Moskvu je bio veoma mukotrpan. Sve mi je vraeno: in, posao...Ipak,netoseispreiloizmeumogstarogivotainovog.Nakrajusamduboko razmislioosvomivotuiostavioposao.Biuiskrensavama:poiniosammnogazlodela, tolikomnogouasnihstvari,asvevremedoksamihinio,smatraosamdainimdobro. Aleksandar Pavlovi Avsenkov mi je pomogao. Pre svega, pomogao mi je da odmrsim stvari u svojoj glavi. Kada sam shvatio ta sam sve uinio, bio sam ubeen da za moje grehe nema oprotaja. Meutim, tada mi Aleksandar Pavlovi predade poruku od oca Arsenijakojijetadavebioosloboen.Porukajeglasila:Pamtiinemojsumnjati!Bogkoji 68

naskararadinaihgrehovatakoenasirazreavaodnjih,bezgraninomSvojommilou. Nema tako tekog greha niti kletve koja ne moe biti iskupljena dobrim delima i molitvom. Otac Arsenije mi je mnogo pomogao da shvatim veru. Naravno, nisam dostigao nivo drugenjegoveduhovnedece,noipaksamsetrudiodahodimkaBogu. Otac Arsenije, kome sam poverio sve svoje sumnje i nedoumice u pogledu nae vere i verskih obreda, uvek bi mi govorio: Ako se osvrne na svoju prolost, na svoje dugo potucanje kroz ivot u kome nisi imao nijednu unutranju taku oslonca, sasvim je razumljivo to te mue sumnje i nedoumice. No zar je to vano? Ti razume i osea da Bog zaista postoji, zna put k Njemu. Samo veruj, i sve to je nevano e jednostavno nestati.IzuzetanovekjebiootacArsenije.IstinskiHrianin. Otac Arsenije se vrati u svoju baraku. Bio je pun radosti zbog Aleksandra Pavlovia, Sazikova,Alekseja,DenisovaiTrifonova,toenapokonbitiputeniizlogoraitoebiti slobodni,nonekatugamunaaspomraiduu:odlazilisumuprijatelji... Imaemanjebliskihljudiokosebe.VerovaojedagaBogneenapustitiidaenamesto onih koji odlaze doi novi. Iste veeri je saoptio Avsenkovu vest o oslobaanju. Razgovarali su celu no, a ujutro se oprostili. Boravak u logoru i poznanstvo sa ocem Arsenijem,svejetosasvimpromeniloAvsenkovpoglednasvetinadrugeljude.Kadaje prvo dospeo u logor, hteo je da izvri samoubistvo; bespomoni oaj je ovladao njime, izgubiojevolju.Sada,odlazeiizlogora,oseaoseduhovnobogatim,jakogduha,tvrdei postojanevereuBoga,sanovimrazumevanjemipotovanjempremastradanjimadrugih. Tenoisuprobdelizajednonamolitvi.ZagrliviocaArsenija,Avsenkovjeponavljao:Ne zaboravime,oeArsenije,potraiutvojeprijatelje,jertosusadaimojiprijatelji.Molise zanas!UjutroseAvsenkovoprostiosaSazikovimiAleksejem,jerjeznaodamuneebiti doputenodasevratiubarakukadamusaoptedajeosloboen. Kroz otprilike etiri nedelje, i Sazikov, Aleksej, Trifonov i Denisov pozvani su u glavni sektor. Vie se nisu vratili u baraku. Ostali su pokuavali da odgonetnu ta se sa njima dogodilo.Major,sadageneralAbrosimov,odraojesvojure. NAPOMENE: 1. BerijaefStaljinovetajneslube,poznatposvojojokrutnosti.

69

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik IVOTTEEDALjE Logorskiivotjeprolazio.Neprestanosuisistematskidovoeninovizatvorenicinamesto onihkojisuodvoeniumasovnegrobnice.Smrtjebilasvakodnevniposetilacisvakidan odnosila nove rtve.Sutranjica je bila bez iznenaenja: donosila je glad, umor, teskobu, lavinupodrugljivihrei,itrajalajedugo,predugo.Otupelost,nezainteresovanostienja za smru predstavljali su vei deo svakodnevice za veinu suanja. Otac Arsenije je nastaviodaivisvojimpodvinikimivotommolitvenika. Nedostajali su mu student Aleksej, Sazikov i Avsenkov. Bee ih zavoleo, navikao se na njihovoprisustvoipodrku.Pojavljivalibisenoviljudisakojimabisezbliio,alikojibi potom bili premetani u druge barake, ili umirali, ili poslani u rudnike pri nekom od drugihlogora. Kaoiuvek,otacArsenijejepomagaosvimausvojojblizini,pruajuiimifizikupomo, aliiduhovnu utehu. Mnogima je postao nezamenljiv. Na nekiudesannain jepostajao deo ivota mnogih ljudi, nosio njihova bremena, ublaavao stradanja i sopstvenim primeromuioihdajemoguepreivetiiulogorusaveromdaBoguvekstojiporednasi dagauvekmoemoprizvatiupomo. Tih dana se kriminalac koga su zvali Sivi ozbiljno razboleo. Imao je uasne bolove u crevima.Kadasubolovipostalineizdrivi,poslalisugalogorskimlekarima.Tamosumu daliaspiriniraven(poznatkaosredstvozaienje).Nitanijepomoglo.Nikoganijeni pregledao kako treba, a kada su to konano uinili, ustanovili su da ve dugo boluje od rakajetrekojijeumetastazi.Umiraojebolnomsmru.Nisugaodveliubolnicu.Imaloje uasnebolove,nosvejednojemoraodaustajenaprozivkuiununik.OtacArsenijegaje strpljivonegovaoipokuavaodamupomogne,onakokakojesamoonumeo.Iaojeaki lekarimadatraiodnjihsredstvozaumirenjebolova,alinikadamunitanisudavali. Sivi je bio pun gneva prema svakome i svemu, ali je s krotou prihvatao panju oca Arsenija. Voleo je njegove posete, molio ga da posedi na njegovoj postelji. Kada je otac Arsenijebiosnjim,Sivibimupriaoosvomivotuitakoponekaduspevaodazaboravi nabolove.

70

Nadvadanaprenegotoeumreti,onpozvaocaArsenijaireemu:Umiremimuimse ovolikozatotosamtozasluio.Mnogimasamnaneobol,ubijaosam...Skrenuosamna pogrenustazujoudetinjstvu.Nemogunidasekajem,jersamtolikozlihdelapoinio, da ih je nemogue sve i pobrojati. Znam da mi nema oprotaja, a i emu to, kad jedva i verujem u Boga. Imam neko svoje sujeverje, ali znam i oseam da Boga ima, jer ti, Oe Arsenije,verujeuNjegaiiviNjime. Iz svetenike sam porodice. Otac mi jebio akon. Ni on nije verovao u Boga, sluio je samoradiplate,jerdrugiposaonijemogaodanae.Radiojekaoprofesionalac. Odrastajui,viaosamokosebesamolaiprevaru.Pilisuvotku,juriliene,rugalisena raun Boga i crkvenih obreda, a u isto vreme sakrivali se iza tog istog Boga. Moj otac je jedno govorio, a drugo inio. Ponekad bi posle slube dolazio kui i brojio novac, pa bi poslao nekoga po votku. Ismevao bi svetinju i grdno bi psovao. Svima bi priao kako je ukraonovacsatasaikakojeprevarionekuprostubabuku. NijanisamverovaouBoga,madasamuiobogosloviju.Kadsamzavrio,poeosamda kradem. Nekoliko puta sam bio u zatvoru. Onda je dola Revolucija, sa problemima i neredima.Poeosamdapijem,dapljakam,datroimoteto.Pljakaj,ubi,Boganema,sam sisvojgazda.Naloseiodgovarajuedrutvoi,eto,takojetopoelo.Poelojeprvosa sitnim prestupima, da bi doli sve vei zloini, dok najzad nisam prolio krv. A onda me vienitanijemoglozaustaviti.Takojetobilo,oe! Mnogosamkrviprolio.Vazdasamsmiljaokrae,ilikakoudaseprovedemsaenama, ili se dovijao da izbegnem zatvor. Nisam imao vremena ni da se upitam: Ima li Boga? Iskren da budem, nisam ni hteo da razmiljam o Njemu. Upoznao sam tebe u logoru; misliosamdasibudalakojapokuavanetodauarisvojimponaanjem.Ondasamvideo kako si preobratio due Avsenkova i mog drugara Sazikova, i tada sam shvatio, da ti zaistaverujeuBoga.Ijoneto,shvatiosamdaBogaima.KakoGanebibilo,kadjeaki crkva u kojoj je sluio moj otac bila uvek puna naroda? Seamse toga, jer sam kao mali prisluivaouoltarukaotec. ZnamdaBogpostoji,alizamenenemaputakNjemu.Zamojazlodelanemaoproataja. Ja umirem, no ne bojim se smrti. Ipak, jedna stvar me plai: ni sam ne znam ta je to. Neko vreme sam pomiljao da tebe, oe, zamolim da me ispovedi. Ali, poznavajui te, znamdaminebioprostiogrehe.Zapravo,ninekajemse.tasedesilo,desilose. Meutim,imadvestvarikojeminedajudaspavam;ponekadmiiusnudolazedame progone.Negdetridesetihgodina,trebalojedaubijemjednogdeaka,deteodsedamnaest godina.Zamenejetobilasitnica.Moliomejenakolenima,preklinjaome,plakao,ajasam sebionaliovotkomihteosamdasepokaempredprijateljima,pasamgaismevao.Sada,

71

im zatvorim oi, vidim njega, to dete, kako me moli da mu potedim ivot, a lice mu oblivenosuzama. Paonda,imajednaenakojameneostavljanamiru.Dolazimidvatriputanedeljno,a uposlednjevremesvakidan.Ovakojetobilo:krenulismodaopljakamojedanstan,za kojismomislilidajeprazan,trebalojedasvibudunaposlu.Upalismounutra,anekoje bioustanu:enakrasna,stasita,skladnograena,tobisereklo,pravalepotica. imsmoupaliunutra,kaodajesvashvatilautrenu.Potralajekprozoru.Gurnulismo jeujednusobuizakljuali.Ustanujebilosvaega,akizlata.Poelismodaskupljamo plen.Kadsmozavrili,valjalonamjepobei,ali...onanasjevidela.Moralismojeubiti. Nijebilodrugemoglajekasnijedanassveprepoznanasudu.Mojidrugarinisuhtelida touine;nikadaranijenisunikogaubili. Uao sam u sobu u koju smo je zakljuali. Kako sam otvorio vrata, pogledala me je i odmah shvatila svoju sudbinu. Oi su joj bile razrogaene od straha. Zgrabio sam je, odmerioireiodajeimam.Doviknuhsvojimprijateljimadamepriekajuudrugojsobi. Oamarilame,azatim,odjednomnekakodostojanstvena,mirnomirekla:Nisitiovek tisiivotinja.Raditahoe.Samobrzo!Uoimajojjesevalamrnja,tojujeinilojo lepom.Silovaosamje.Zatimsemaihzano.Stajalajenaslonjenaozidiekalaudarac. Okrenula se prema uglu sobe u kojoj je stajala ikona, nekoliko puta se prekrstila, zatim izustila:Ubijme.Bogjesamnom.MajkoBoja,neostavljajme! Oseaosamsaaljenjepremanjoj,alitasamdrugomogaodauinim?Mnogosmotoga pokraliizstana.Zariosamjojnoispodgrudi.Onapolakoskliznunizzidiprekrstisejo jednom,apuui:Gospode,pomiluj!Takvujeviamsvakidan. Dok je sluao rei Sivoga otac Arsenije nije prestajao da se moli. Ipak, marci su ga podilazilioduasnihpojedinostiovestraneispovesti.Tolikookrutnosti,gneva,cinizmai potpunoodsustvosvakogoseanjaretkoseviaakiulogoru.Dokjeumirao,liceSivoga beeizoblienoodbolova,amodaiodunutranjeggneva.Kadajenajzadispustioduu, nalicumujeostaoizraznesvakidanjeggneva. Povest o Sivom zabeleena je 1965, na osnovu kazivanja samog oca Arsenija. Priu je zabeleio A.R.kojijeutovremeiveouistojbaracisaocemArsenijem,Sivimiostalimkriminalcima.

72

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik SASLUANjE PoodlaskumajoraAbrosimova,nanjegovommestusmenilasusejodvanaelnikakoji susenatompoloajuzadralisamokratkovreme.Naposletku,mestonaelnikajezauzeo veoma strog, sredovean ovek, koji je u specijalnom logoru zaposlio i nekolicinu svojih prijatelja.Logorskapravilapostadoejostroija,aivotzatvorenikaprostoneizdriv. Mnogi su pozivani u specijalno odeljenje na sasluanje. Pretnje, batinanja, kao i elija samica postali su deo svakodnevice. Apsurdno je bilo pomisliti da se od tih nesrenika, takoreiosuenikanasmrt,moglobilotaizvui,aliislednicisuseidaljetrudilidabudu nagraeniodMoskvezarazotkrivanjenovihinovihzloina. Zloglasno specijalno odeljenje je radilo prekovremeno: izmiljavane su nove optube, otkrivane zavere, dosijei ponovo otvarani, donesene nove odluke, a mnogi zatvorenici poslatinastreljanje.UmartujeiotacArsenijepozvannasasluanje.Ispitivaogajemajor po imenu Odincov. Bee to ovek srednjeg rasta, elav, bezbojnih oiju, ije su nateeno lice presecale tanke usne. Odelo mu jeuvek bilo uredno i ispeglano. Svako sasluanje bi uvekzapoinjaoutivimtonom,nozatimbisvojomokrutnouuterivaostrahuonekoje biispitivao.ZatvorenicisumudalinadimakLjubazniiPonimo,dakle. OtacArsenijeueunjegovukancelarijuistadekrajvrata.Islednikjebiozauzetlistanjem nekakvih papira i isprva dugo nije obraao panju na oca Arsenija; najzad se okrete na stolici i obrati mu se: Drago mi je da vas vidim, Pjotre Andrejeviu! Ba mi je drago! VerovatnosteulizameneOdincov. Da,uosamzavas,drueislednieodgovoriotacArsenije. No,dobro,bauka!Ponimo,dakle.Svedamikaeteipriznate,uprotivnom,kupaete seusopstvenojkrvi.Mojesumetodevrlopoznate.Ponimo,dakle:priznajtesve! Oemudagovorim? Dagovori,pope,otajnojorganizacijikojadelujeunutarovoglogora,kojaspremazaveru oubistvudrugaStaljina.Znamomisvenaidounicisunamsverekli.Akosiuotase priaomeni,neemi,valjda,traitivreme. 73

OtacArsenijeosetikaodamuseivcivezaeuvor.Onsabrasvusvojuumnusnaguu molitvu.MolioseMajciBojojdaganeostavi,damupodasnagedaizdriovosasluanje. Gospode,Boena!Neostavimene,grenoga!Ukrepi,VladiiceNebeska,nemoniduh moj! Janeznamnitaobilokakvimzaveramanitiorganizacijamainemamtadapriznam. Zna ta, pope? Neu da igram s tobom nikakve igre; poto si ionako ve polumrtav i svejednotijedaliesadadaumreilisutra,azameneimojubudunostjevrlobitnoda otkrijemzaveru.Prematome,imadasedneipietatibudemdiktirao. Drueislednie,dozvolitemijednopitanje. Meni se ne postavljaju pitanja; meni se odgovara kad ja pitam. Ali, pitaj, poto si ve ionakopolumrtav. Drueislednie,javasmolimdapregledatemojdosije.Videetedanikada,ninajednom sasluanju,nisamnikogaizdao,uprkosbatinanju,tekombatinanju. Odincov ustade, obie sto i stavi pred oca Arsenija list hartije i pero. Ko te je to sasluavaonezanimame.Alikadjaisleujem,blagomeni,pisaeonototidiktiram. Ne. Neu nita napisati. U ovom logoru ne postoji nikakva zavera. Va jedini cilj je da otvorite novi predmet i da postreljate nevine ljude, ljude koji e ionako uskoro i sami umreti. Odincov stade sasvim blizu oca Arsenija; iskrivljene usne su mu podrhtavale, a njegove bezbojneoibljesnueiongotovopromuca:Dragimoj,neznatitatebesadaeka. Gospode,pomozi!OtacArsenijejejedvaimaovremenadaumislimaizgovorimolitvu, kada ga snaan udarac u lice obori sa stolice na kojoj je sedeo. Pre no to mu se svest pomraioduasnogbola, znaojeda jes njimgotovo, dae gaOdincovubiti.Oseaoje udarcekadabinakratkodolaziosebi.Odincovgajeizmamautiraouglavu,udaraopo glavimetalnomkopomnakaiu.PovremenomusevraalasvestitadabisemolioBojoj Majci,nozatimbiponovogubiosvest,doknajzadnijeostaosasvimnepomian. Kadaje,nanekolikotrenutaka,doaosebi,osetiojekakogavukunazadubaraku.Zatim seopetnakratkoosvestiiosetidaleinasvojojposteljiidamunekobrielicevlanom krpom.uojeglaskojijegovorio:Pretukliganasmrt,njegastarca!Neepreivetido sutra.NekojesmrnjomspominjaoimeljubaznogOdincova. Otac Arsenije po trei put doe sebi. Mislio je, u tom stanju polusvesti, da je sasluanje nastavljeno,jermuseuinilokaodamunekoseeglavu.HteojedaprizoveImeBoje,no kad god bi se uhvatio za poetak molitve, ona bi nestajala iz svesti. Neizdriv bol ga je razdirao.Oekivaojenoveudarceipovike.ekaojesmrt. 74

Budioseiznesvestisveusvemuokodesetputa.Kadgodbibioprisvesti,pokuavaobi dasemoli,alinijemogaodapone:jakibolovisumumutilisvest. Ujednomodtihperiodasvesnogstanja,otacArsenijesepobojaodaeumretibezmolitve, bez pokajanja. No, ubrzo oseti kako mu neko okree glavu, oseti kako neto pee, zatim ubod.Onuneijerei:Brzo,dajtemudveinjekcijekamfora,paljivosjodom,damune ueuoi.Uiemoposekotine.Izbrijtemuglavu,samopaljivo! OtacArsenijeosetikakomunekopolakookreeglavuikakonagleinaneemutvrdom. Zatimseponovoonesvesti.Kasnijesumuprialidajeleaobezsvestitridanaulogorskoj bolnici.Kadasekonanoprobudio,pokuaojedashvatigdesenalazi,dalikodislednika, iliusvojojbaraci.Konanouvidedajeubolnici.Pokuaopetdasemoli,noponovoutonu umrak.Proveojenekolikodanauboreisezamolitvuigubeisvest. Svakimdanomuspevaojedaugrabi,doslovnodaugrabi,kojuremolitvevie,dokmu najzadmolitvanijepreovladalausvesti. Oi su mu bile povezane zavojima, ali je stalno oseao blagi dodir neijih ruku. uo je neijiglaskojijesnjimerazgovaraosljubavlju.Nekomujedavaodajede. Glas je govorio sa blagim jevrejskim naglaskom: Sve je u redu. ivi ste. Mislio sam da neetepreiveti.Sutrauvamskinutizavojesaoiju.Isamsampreiveonekolikoslinih ispitivanja.Poznatisumitinjihovirazgovori.Ali,leposmovaszaili.Bietekaonovi. Uskoro su mu skinuli zavoje sa oiju i lica. Lekar, po imenu Lev Mihailovi, usrdno se brinuo oko oca Arsenija, savetovao ga i umirivao. Samo polako, da vidimo. Dragi moj, skorodaneeteimatinioiljke!Ovoizgledadobro,bameraduje. Dva kratkovida oka, na krotkom i blagom licu, posmatrala su oca Arsenija iza debelih naoara.Postarausedaostaneteovdetodue,reeLevMihailovi.Pokuaudavas drim u bolnici, da ne biste opet naili na onu zver. Molite se svome Bogu, inae e vas onajubiti. OtacArsenijejeostaoubolnicivieodetrdesetdana.Kadajenajzadmoraodajenapusti, obojicasuplakali.LevMihailovibeedobarovekiodlianlekar.ZagrliviocaArsenija, reemusavrstimuverenjem:Ovosenemoenastaviti.Doiekrajovome,iviijaemo se izbaviti ovog pakla. Sreemo se jednog dana ponovo. I zaista, 1963. su se ponovo videli. KadaseotacArsenijevratiousvojubaraku,skorosvikojejepoznavaobilisupremeteni nadrugomesto.SaznaojedajepremetenimajorOdincov. Trimesecanakonizlaskaizbolnice,ocaArsenijasuponovopozvaliuspecijalnoodeljenje. Tamo ga je doekao novi naelnik, krupan ovek strogog izgleda koji ga je podrobno 75

odmerioodglavedopete.PreiveosiakniOdincovnijeuspeodatelikvidira.Dobroje to. Imam novi nalog iz Moskve: da te pustim da ivi. Ne znam zato, verovatno neto proveravaju.Kadjetako,onda,etotipaivi.Daunalogdatenealjunateakrad. Od trenutka ovog razgovora sa naelnikom do Staljinove smrti otac Arsenije vie nijedanput nije pozvan u specijalni sektor. Oiljci po telu i glavi su mu ostali za uspomenunasasluanje. OvupovestjeotacArsenijepreneolinosvojimprijateljimaiduhovnojdeci. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik STVARISEMENjAJU Vest o Staljinovoj smrti doprla je do zatvorenika tek tri dana nakon to se dogodila, i to sasvimsluajno,prekostraara.Upravalogoraiznepoznatihrazloganijehteladaseova vestobelodani. Bio je mart mesec, ledena zima, snene oluje su besnele logorom i ponekad onemoguavalebilokakvuvezusaspoljnimsvetom.ZajednosavestioStaljinovojsmrtiu logor se potkralo i opte oseanje nelagodnosti, brige, strepnje, a najvie neizvesnosti. Svako se pitao: ta e se sada desiti? Hoe li sve biti kao pre, ili e se stvari promeniti, moda nagore? Hoe li nas sve poslati na streljanje? Svi su u tiini ekali da se neto dogodi. Prvadvamesecaposlepristizanjavestiivotulogoruseodvijaokaoipre,aposletogaje netopoelodasejedvaprimetnodeava:kaodajenekopoeodaguraklipoveutokove mehanizmakojijedotadadobrofunkcionisao.Svisuidaljetekoradili,ishranajeidalje bila loa, zatvorenici su i dalje umirali, ali vie nisu dovodili nove osuenike u logor. U ponaanjulanovalogorskeupravenaziralaseizvesnadozanesigunosti,astraarisuak poelidasazatvorenicimarazmenjujuale. Otprilike godinu dana posle Staljinove smrti, promene su postale vidljivije. Hrana je postala bolja, nije vie bilo psovanja ni batinanja zatvorenika. Nadzornici su postali 76

uljudniji. Inspektori su sada dolazili iz Moskve. Sa kapa i rukava skinuti su brojevi i zatvorenici su prozivani po imenu. Pojedini sluajevi su ponovo razmatrani, sasluavani su novi svedoci, a neki zatvorenici su ak slati u mesto gde im je izreena presuda na ponovnosuenje.Primanjepisama,paakipaketa,bilojesadadozvoljeno.Zatvorenicisu poelidadobijajuplatuzarad,kaoikvalitetnijuodeuihranu. Prvi put do tada u logor je dola komisija, ispitala nekoliko stotina zatvorenika, a zatim otila. Kroz dva meseca, pojavila se nova komisija, koja se u logoru smestila na due vreme, a zatim pojedinano ispitala sluaj svakog zatvorenika ponaosob. Najpre su osloboena vojna lica, zatim lanovi Kompartije, a za njima naunici i vieniji zemljoposednici. Prolo je jo neko vreme, a onda su osloboeni kriminalci: objavljena je opta amnestija svihzloinaca.Logorvienijenosionaznakuspecijalnisadasevodiokaoobianlogor. Unjemusuostalisamobivipripadnicipolicije,vlasovci,kriminalcisatekimprestupima kojinisupomilovanioptomamnestijom,kaoionipolitikizatvoreniciijebioslobaanje ugroziloneijiivot. U roku od godine i po dana, u logoru je ostala samo desetina preanjih stanovnika. Mnoge barake su ostale sasvim prazne, broj straara i nadzornika je prepolovljen. Odlueno je da se smanji povrina logora. Osmatranice sa reflektorima su izmetene, bodljikava ica je sada okruivala mnogo manju povrinu. Barake koje su ostale izvan zatienogprostorazjapilesuprazne;nakrajususpaljene.Zasvetovreme,otacArsenije je premetan iz jedne barake u drugu. Svi njegovi prijatelji su otili. On je i dalje neprestano prebivao u molitvi, i dalje je pomagao svima. Sada je mogao da pie svojoj duhovnoj deci, nestrpljivo oekujui njihov odgovor. Zatvorenici koji su sa njim ostali u logoru behu ogoreni i vazda puni gneva. Teko je bilo sprijateljiti se sa bilo kime. Ona dvatrisvetenikainekolikoverujuihkojejeotacpoznavaoosealisuseizgubljenimi ugnjetenim, bez nade da e biti osloboeni. Pisali su albe vlastima i iz nekog razloga dralisepostraniodostalih.Nisugovorilinisakim. OvojezaocaArsenijabilomodanajteevreme.Okonjegajebilasvesamapusto.Ostala mu je samo molitva, i njome je iveo, no bee mu veoma teko. Posebno mu je teko padalotojegoreoeljomdapomogne,dainidobro,alinijeimaokome. Sredinom1956.statusocaArsenijajepromenjen:dobiojedozvoludapovremenoizlaziiz logora radi odlaska u oblinje selo. Osloboen je tekog rada i prebaen u invalidsku komandu. Umartu1957,logorbeeskorosasvimpust.Nekolikoputajesmanjivanapovrinalogora, mnoge barake spaljene, a iza bodljikave ice mogli su se videti dimnjaci nagaravljeni od vatre.Navojizaralebodljikaveicenalazilisusesvuda,razbijenaprozorskastaklasuse presijavalanasuncu,aciglesubilerazbacanesvudapozemlji. 77

Otac Arsenije je primao mnogo pisama, to mu je priinjavalo veliku radost. Pisma su u poetku stizala od Vere Danilovne, zatim od Alekseja, Irine, Serafima Sazikova i Aleksandra Avsenkova. Kasnije, veoma neuobiajenim putevima dobio je poruku od Abrosimova, koji je sada nosio in generallajtnanta. Sve pamtim! pisao je Abrosimov. Nita nisam zaboravio. Trudim se, ali mnogo toga mi stoji na putu. Seam se svega, seamsevas!Uzdamsedaemoseuskorosrestipoddrugaijimokolnostima.Negubite nadu! Otac Arsenije je odgovarao na sva pisma. Duboko je preivljavao ono to se deavalo u ivotima njegove duhovne dece. esto bi iz pisama ljudi koje nije video mnogo godina saznavaotolikomnogo,damuseinilokaodaseoninalazetu,porednjega. NadzornikkogasunazvaliPravedniotiaojeiznjihovoglogora.Ovajprostoduniovek mnogojenedostajaoocuArseniju. Ulogorsu,zbognovihprestupa,ponovodovedeninekiodamnestiranihkriminalaca.Ovi su bili posebno estoki i bahati i nisu ni malo strahovali od logorskih straara. Naelnik logorajeiznenadasmenjenisveseiznovapromenilo.Usloviradasupostalistroiji,alije kvalitet hrane poboljan. Kazne za neposlunost bile su veoma rigorozne, ali nasilja, okrutnostiiponienjavienijebilo. ivotjetekaodalje.OtacArsenijesepomiriosaBojomvoljom. Bilajetoposlednjabarakaukojujesmetenpreoslobaanja.Unjojnijebilonijednogod njegovihprijatelja.Svisubiliiliosloboeni,ilipremetenidrugde.Mnogisupomrli. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik RASTANAK Godinajebila1957.Vienisambio podstrogimnadzoromibilo mi je dozvoljenoda na kratkoizlazimizzatienezone.Pozavretkurada,izlaziobihizlogoraipolakoodlaziou oblinjuumicuiliporedblatnjavogpotoia.Seobihnanekisuvipanjipoinjaomolitvu. Glas bi mi se razlegao kroz retko rastinje, kroz brezovo i vrbovo granje koje se povijalo 78

premavodi, krozetinareipotravi.Tu, u umi,bilo jetakomirno i tako lakomoliti se: grubost logorskog ivota je iezavala, nadometavana mogunou sjedinjavanja sa Bogomkrozmolitvu.Utakvimtrenucima,oseaobihkaodasumojaduhovnadecaimoji prijatelji,kojitadavebehunaslobodi,okupljenitamookomene.Seaosamseiumrlih, onihkojesamvoleoionihkojesamsluajnosretaopologorimaiuizgnanstvuikojesam ispratiouvenoobitalite. Vremebeetoplo,komarcisujednolinozujali,sainjavajuisivioblakkojijepokuavao daseuvueispodmree.Iznenadninaletvetrabiihrasterao,nokroznekolikotrenutaka, kada bi se vetar stiao, taj oblak komaraca bi se ponovo svio oko mene. Odmah bih zaboravljao na logor, barake, kriminalce i neprestani nadzor. Postojalo bi samo bezgraninoplavonebo,uma,travakojaselelujalanavetru,pojptica,imolitvakoja je svetosjedinjavalasaBogomicelokupnomNjegovomtvorevinom. Nije mi uvek bilo dozvoljeno da napustim logor. Dan o kome u vam pripovedati bee jedan od tih dana kada mi je odobren izlazak. Ostavio sam iza sebe zatienu zonu i krenuopremaretkojumicikojaseprostiralaizalogora.Udobakadajeulogoruamilo na hiljade zatvorenika, tamo je na nekoliko mesta neprestano gorela vatra, kako bi se spreilozamrzavanjetla,radikopanjaplitkihjamaukojebibacaliumrlelogorae. Stratitebeeogromno.Celanjegovapovrina,kojajenekadabilazatienabodljikavom icomsadabeeotvorena.Nanekim sumestima stubovi srueni, atui tamosukomadi ice i dalje alosno visili. Sa neravnomerno rasporeenim i zaputenim humkama, ova masovnagrobnicajevieliilanaogromni,naputenipovrtnjak.Nanjimasunekadabili pobodenikocisamalenimlimenimtablicamanakojimasubiliispisanibrojevi.Tetablice susadaveinombilerazbacanepozemlji,brojevizatvorenikananjimaizbledeli,isamona nekolicinitablicasusenaziralidelovibrojevailislova. Koraao sam dalje. Na pojedinim mestima, zemlja je bila toliko vlana da su mi stopala tonulaublatoslepljenosauvelomtravomiliem.Bilojenapornohodati.Moraosamda preskaemoborenekoce,daprelazimhumkeidazaobilazimuzdignuailiudolinegdesu se nalazile zajednike grobnice. Prolazio sam grobljem, pridravajui se za vitka stabla drvea. Toplo proleno sunce se bliilo zalasku. Stao sam, pogledao oko sebe i krstoobrazno blagosloviosveonekojisutupoivali.Poeosamdasemolim.Duamijebilaprepuna bola i tuge. Vetar bee stao i retko bunje, mlade breze i vornovate jele nisu se micale. inilosekaodasevetarpritajionegdeblizuzemljeidaekadasenetodogodi. Iaosamtimpoljempolako,zaboravljajuinasveokosebe,usredsreenjedinonamolitvu za one koji tu poivaju. Oni poee da se pojavljuju tu predamnom, i mene odjednom preplavieseanja,muna,bolnaseanja.

79

Tolikomnogoljudikojesampoznavao,sakojimasamprovodioposlednjetrenutkedoksu lealinasamrti,kojisumipoveravalisvojeivoteprilikomispovesti,ljudisakojimasam prijateljevao,svisuonisadapoivalipodzemljomovogpoljasmrti. Seaosamsenjihovihlikova:izmuenih,izgubljenih,bolnih,onihkojisusemoliliionih ijesuoigorelemrnjom.Svakiodnjihjeimaosvojivot,aja samteivotedotakaoi, buduisvetenik,uzimaonasebenjihovegrehekadasamihispovedao. Nizalasuseseanja.Moliosamsenaglasidivnereinaihzaupokojnihmolitviletelesu prekogroblja,razdiruimiduu. Na hiljade, na desetine hiljada ljudi koji ovde poivaju, stradali su zbog surovih uslova ivotaulogoru;njihoviivotisusepolakogasili,poslaniusmrtoddrugihljudi.Mladii, starci,vernici,borcizaotadbinukojusuorosilisvojomkrvlju,obiansvetkojijeuposlat ulogorbeznekogposebnograzloga,zatotoihjenekoprijaviosvisuonipoivaliovde, naovommovarnomzemljitu. Ista zemlja je pokrivala i izdajnike, ubice, delate, pripadnike tajne policije i estoke kriminalce. Negde u daljini uo se zvuk buldoera koji je poravnavao humke i jarkove, kako bi se zatrosvakitragovojmasovnojgrobniciikakobiseugasilosvakoseanjenanju. Negde na ovom mestu su nemarno baena tela vladike Petra, arhimandrita Jone, pravednog monaha Mihaila, monaha Teofila iz manastira Optine pustinje, tela mnogih i mnogih pravednika i molitvenika. Tu je negde poivalo i telo doktora Levaova koji je mnogimapomogao,profesoraGluhova,drvodeljeStjepinakojijedoposlednjegdahainio dobrosvimaitelamnogihkojesampoznavao. Molio sam se i spominjao imena usopih; no u jednom trenutku, rei molitve kao da odjednom presahnue u meni i ja se naoh nasred ovog ogromnog polja izgubljen, sam, pritisnut seanjima, sumnjom i prazninom bez dna. ta je ostalo od onih koji su otili? Zaralatablicasabrojem,kostkojajevirilaizzemlje,iscepankomadodee. Zakopavanjetelaumrlihjeovdeobavljanouvekuurbi,tlojeestobilozamrznuto,pasu irakebileveomaplitke;estojeiponekolikotelesabacanoujednuraku. Zimisutelesaumrlihzatrpavanasnegompomeanimsazemljom;auleto,posebneradne brigade imale su zadatak da natrpaju zemlju preko kostiju ruku i nogu koje su virile iz zemlje.Joisadaseuvazduhuoseozadahtruljenja. Bilojezaguljivo,vlanoitiho.Suncebeezagrejalozemlju,aiznadpoljasevilalaganai skoroprozirnaizmaglica.Vazduhjepodrhtavao;inilosekaodanetolaganoiprostrano lebdinadgrobljem. 80

O, Gospode, Gospode! uo sam svoj glas. Viju li se ovo due umrlih nad mestom njihovog stradanja? Srce i duu mi stisnu izuzetno otar bol. U grlu mi zastade vapaj, suze me zaslepee, a srce u meni bee stenjeno kao da e svakog trenutka prestati da kuca. Oseanje potpune beznadenosti, bola srca i dubokog oaja me obuze svog, zagospodari celim mojim biem, oajanje me je oprhvalo do te mere da sam se osetio izgubljenim,kaodasenetoumenislomilo.Neizdrivbolkojimijecepaoduuotemise uzsnaanvapaj:MojGospode,zatosiovodopustio? Odjednom, poljem se razlee pla, glasan i otegnut lelek. Poeo je kao tihi, drhtavi jecaj, nalik na ljudsko plakanje, koje se as stiavalo, as postajalo jae. Tuan je bio taj lelek, dugaak i treperav. Prekrio je celo ono beskonano polje, a moju duu ispunio bolom kakvim nikada do tada nisam osetio. Vapaj prestade, no posle samo nekoliko trenutaka opetse,istomsnagom,razleepoljem. Oseao sam se stenjeno, ivci mi behu sasvim istanjeni, u meni je postojao samo bol, stranibol. Gospode,mojGospode,pokaimiTvojumilost!zavapiosam,krsteise. Kao da se u tom trenutku najednom oslobodio vetar koji se dotle krio negde u umi i u travi: dunu mi u lice, a trava i drvee ponovo oivee i stadoe da se lelujaju. Sve se u trenuizmeni,probudi,oive. Tunilelekprestade.uosamsamoptice,vazduhvienijebiozaguljiv,veponovolaki prozraan. Onooseanjezbunjenosti,bolsrcakojijetitaoioajanje,svemejetoutrenunapustilo. Ispravihse,stresohsasebestrahiudacimavetraosetihstrujanjeivota.Vetarmidonese sveinu,miristraveidrvea,seanjanaranodetinjstvoitihuradost. Ispostavilosedajeonojecanjekojesamuoupoljuzapravobilovibriranjekrunetestere kojusubatadabilipustiliupogonulogorskojpilani.Vetarjepostajaosvejai,vazduhje bioprijataniist.Odnekudizleteevaipoleteuvisinu,anjencvrkutnanebuuoseas glasno,astihoijaspoznahdaivotteedaljeidaeuvektei,kaotojetekaoiprenego tosuskonalisvioviljudi. ivotsenastavljaiuveketakobiti.TojezakonBoji,ipriroda,kojujeOnstvorio,vlada se prema Njegovom Boanskom nacrtu. Ono oajanje i oseanje beskrajnog bola bilo je posledicajedinomojeslabevere. Bilo mi je tada sasvim jasno da je svetenomonah Arsenije popustio pred iskuenjem uninijaituge.Kleknuhtadakrajhumkekojabeeneijigrob,oslonihsenamladubrezu da bih mogao da saberem svu svoju umnu i telesnu snagu i stadoh da se molim Bogu, BojojMajciiSvetomNikolajuudotvorcu. 81

Postepeno,namenepoesilazitiistinskimir,noisprvajemolitvatekopotekla.Kaoipre toga,predamnomseprostiralopoljesmrti,humkeodronjenekiama,ogromnebarepune ustajale vode, limene i drvene tablice sa izbledelim imenima mrtvih, komadii ljudskih kostiju,slomljenideolopatekojomsukopalirake.Zemljajeidaljepokrivalanadesetine hiljadapobijenihiumrlihlogoraa,odkojihsumnogibilizauveknalimestoumomsrcu. Idaljemijeduuispunjavaoljudskibolzaumrlima,aliononadirueoseanjeoajanjai maloduja koje bee u jednom trenutku zagospodarilo mnome, iezlo je sa povratkom molitve. Dugamolitvamijeoistiladuuisvest,datomijedashvatimdaTvorevavoljanijedase mi, Njegova stvorenja, predajemo duhu amotinje i oajanja, ve da se molimo za due umrlih,dainimodobradelauNjegovoIme,uimeNjegoveMajkeiuimesvihljudina zemlji. Zavriosammolitvuipolakokrenuosagroblja.Zimskosuncejepolakozalaziloizaume. umaseprostiralauzobronkeokolnihbrda,azatimsesputalanizobronketolikostrmo da su kronje etinara liile na ogromnu testeru koja preseca nebo. Vetar se ponovo bio pritajio,nadgrobljemjevladalapotpunatiina.Izdalekabise,samonakratko,uozvuk traktora,akrunatesterabeezamukla. Saiviceumedopiralajetunapesmakukavice.imjeprestala,izdalekaseoglasiladruga kukavica.ijelijegodineodbrojavala?[1]*Danijemodapevalaonimakojileepokopani na ovom polju smrti, onima koji vie ne broje godine, niti raunaju vreme? Ili je pevala meni,kojisamostaodatavorimulogoru?SamojeBogupoznatkrajmogaivota... Vratiosamseulogorpreplavljenseanjima.Svremenanavremetokmislibimiprekinuo zovkukavice,tomejevraaloudetinjstvo.etamsamajkompoumi,aonamipriao drveu, cveu,raznimtravamaiopticama. Itadajepevalakukavica.Setio sam sesvoje prveispovesti,prijateljakojihodavnovienema,crkveukojojsamsluiomnogogodina. Dalisamutovrememogaoidapomislimkakoujednogadanasluatipesmukukavice na stratitu logora gde je lealo toliko mnogo ljudi, veinom nevinih, ijoj smrti sam bio svedok? Da li sam mogao da pretpostavim da u postati deo svega to se u logoru deavalo,idau,bakaoionikojisadaleemrtvi,ijapoistrmenomstazomstradanjai unienja? Zbogegajeovosve,Gospode?Radiegasupostradaliovisilniljudivernici,bezbonici, neviniizloinciijeprestupeljudskiumnijekadardashvati?Zato? Dobihodgovor:ovojejednaodTvojihtajni,Gospode,kojanama,porobljenimagrehom, nijedatadajerazumemo.TojeTvojatajna.NesaznativisuputeviTvoji.TebiJedinomeje poznativotniputsvakogodnas;naejesamodauTvojeimeinimodobro,dahodimou zapovestimajevanelskimidaseTebimolimo.Takosejedinomogupobeditisilezla.Jer gde je dvoje ili troje sabrano u ime Tvoje, tamo si i Ti sa njima. Smiluj se na mene, 82

Gospode,povelikojmilostiSvojojioprostimigrehuninija,slabostduhaikolebljivostu veri. Tadasamnasveetiristranekrstoobraznoblagosloviosvekojisunatompoljupoivalii, uzdubokipoklon,oprostioseodnjih.Upokoj,Gospode,dueusnulihsluguTvojih. Pamtiu,doklegodsamiv,onekojipoivajunaovojzemlji. Seaosamseimenasvihonihkojesampoznavao,moliosezapokojnjihovihdua,idok samtakoinio,predamnomsusejasnopojavljivalinjihovilikovi. Beegodina1957.Svakimdanomlogorjepostajaosveprazniji.Negdeubliziniizgradilo se selo, u koje poee da dolaze ljudi iz svih krajeva Rusije, da rade umesto zatvorenika kojihvienijebilo.Pojavieseiulice,redovikuaitrgovi.Ljudikojisunaseljavalitoselo nisu znali da je tu donedavno postojao zloglasni specijalni logor, niti su znali za blatnjavoimovarnostratitegdesupoivalekostimnogih... Prolostjeiezavalaupamenjuljudi. Nekaimjevenapamet! NAPOMENE: 1. Prema ruskom narodnom predanju, kukavica kuka onoliko puta koliko je onome kojijesluapreostalogodinaivota. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik ODLAZAK Bliiosekraj1957.OcuArsenijubeepreostalojoestgodinadoistekazatvorskogroka, jermuje1952.godinekaznaproduenanajodesetgodina.Nekolikoputajepozivanu upravulogora.Tamosugaispitivali,vodilizapise,popunjavaliformulare,ekaliuputstva 83

i konano, u prolee 1958. godine, saoptili mu da je puten na slobodu, zbog opte amnestije. To mu je reeno, iako je, nekoliko godina ranije, veina ostalih zatvorenika osloboenaistomtakvomamnestijom. Vest o oslobaanju saoptili su mu veoma nemarno, kao da mu poruuju da je za njega stigaopaket,nikoninespomenudajeotacArsenijeutomlogoruproveomnogo,mnogo godina bez ikakve krivice. Samo jedan od njih, lan nadlene komisije, rekao je sa izvesnimdivljenjem:Vidiovo!Starijejoivredjedagapustimo! I tako, otac Arsenije dobi preobuku, putnu ispravu, novac koji je zaradio poslednjih godina,kaoiuverenjepomoukogaemubitiizdatalinadokumentakadbudestigaou svojemestoboravka.Mestoboravka?Gdejeto?Kadasumuizdavaliputnuispravupitali su ga kuda ide. Otac Arsenije ree ime stare varoi u blizini Jaroslava, koju je esto poseivao i gde je jedno vreme iveo dok je bio student. Bio je potpuno nenaviknut na slobodu,ivotizvanlogoranijemogaonidazamisliiutomtrenutkuskorodamujebilo svejednokudaide. Pritiskaogajeneizrecivumoriiscrpljenost.SvejeuBojimrukama,rekaoje.Bogese osvemupostarati. Trebalomujeodmoradabimogaodaprikupisnagu;potrebnomujebilodanekovreme provedesam,dapronaemiridasesabereumolitvi.Tektadaemoidaseponovovidi sa svojoj duhovnom decom. Trenutno nije imao ni malo snage, odravala ga je samo molitva. Severno prolee je naglo poelo, topao vetar topio je sneg sa brda i po putevima. Bilo je suvo,najezdekomaracajonisupoele,pticeselicesusevratile,vazduhjestrujaonadomi energijom. Sa torbom u kojoj je nosio ono malo svojih stvari, u novim cipelama, crnim pantalonama i novoj vatiranoj pamunoj jakni, sa kapom uanjkom na glavi, izaao je otac Arsenije kroz logorsku kapiju. Topao, radostan povetarac mrsio mu je kosu, ispunjavajuijutroprijatnomsveinomipoigravajuisesaprainomnaputu. Kadajeproaokontrolnipunkt,okrenuosepremalogoruiuzdubokipoklonblagoslovio ga znakom krsta. Straari su ga posmatrali u udu: odlazio je starac koji je u logoru preiveomnogegodine. Krenuoje,zatim,putemkojijevodiouzbrdo,ponovoseokrenuoiposmatraologor.Prizor jebiojadan.Nekolikokulasabodljikavomicomtojesvetobeeostaloodlogora.Iza bodljikave ice mogle su se videti gomile cigli, poluspaljene barake, porueni stubovi i ostacistraarnica.OtacArsenijejepamtioovajlogorunjegovojprvobitnojveliini,kada onbeeprepunljudikojisuunjemuivelistranim,tekimivotom. OtacArsenijesesklonisaputaipoedasemoli,seajuisemnogihkojisunatommestu ostavili svoje ivote, kao i onih kojima je Bog podario slobodu. Mnoge i premnoge 84

teskobom ispunjene godine su prole od dana kada je otac Arsenije prvi put stupio u logor, no Bogganikadanijenaputao, vegajespasao idao muda, u tommoru tugei bola, spozna lepotu i veliinu ljudske due. Upoznao je ovde mnoge ljude koji su mu pokazaliemuHrianskaduatrebadastremiitadatrai. Ovdeje,okruenljudskimstradanjemibolom,nauiodaseu tiinimoli meuljudima. Ovde je, pouen primerima pravednika i obinih ljudi, nauio da i on mora da uzme na sebe stradanja drugih i da ih nosi, da je to Hristov zakon. Otac Arsenije u molitvi zablagodariBoguiMajciBojoj,kaoisvimaonimakojisuovdeiveli,kojisumupomogli iodkojihjeuio. NekikamiondijapovezeocaArsenijadooblinjegselaukomejesadaiveoiradio,kao obian slubenik, bivi logorski nadzornik koga su zvali Pravedni. Lako je pronaao njegovukuu. Teko jebilonaviknuti senaatmosferuslobodnog sela. Nijebilovike, nikriminalaca, ni dnevnograsporeda,nipsovki. Pravedni, ije ime bee Andrej Ivanovi, zajedno sa svojom enom isprati oca Arsenija do eleznike stanice. Za dva dana, koliko bee proveo kod Andreja Ivanovia, otac Arsenije je jedva uspeo da shvati da se zaista nalazi na slobodi. Andrej Ivanovi doplati voznu kartu oca Arsnija, kako bi mu put bio ugodniji. Otac Arsenije dobi donji leaj u vagonuzaspavanje.Onstavisvojutorbupodglavuizatvorioi. Voz je poskakivao na inama, tokovi su kloparali u ujednaenom ritmu. Napolju je prolazilatajga,smenjivalesesibirskerekeijezera.Prednjegovimzatvorenimoimareali suselikoviljudi,odkojihveinabehupokojni,madasunekijobilimeuivima.Imae prilikedaihvidi.Noviivotmujeizgledaovrloneizvestan,svemujebilonepoznato.No, Bog je uvek bio tu, i uz Njegovu pomo e uspeti nekako da zapone novi ivot. Ove rasejanemisliprestadoedagatiteionpoedasemoli. Najednom zau neiji apat: Moramo da pripazimo. Ovaj je logora. Mogao bi da nas opljaka! Drugi glas odgovori, takoe apatom: Nikako ne razumem zato ih putaju. Trebalobiihsvepostreljati.OtacArsenijeotvorioiivideprekoputasebemladipar... Voz se kretao. Iza njih su ostajale stanice, reke, gradovi. Ljudi su na peronima slobodno hodali,irazgovarali,vodilisvojivot. OtacArsenijesepomolizapoetaknovogivotaizaonekojisuzauvekostaliulogoru. Znaciproleapostajalisusveoiglednijitosuseviekretalipremajugu.Kadasupoeli dasepribliavajuMoskvi,svejevebiloucvetu.Stranaprolostvezanazaspecijalni logornestade,dasevienikadnepovrati.Doaojekrajperioduuasnihstradanjakojeje Rusijapretrpela. 85

Gledajuikrozprozorinevideinita,otacArsenijesemolioiblagodarioBogu,Presvetoj Bogorodici i svima svetima za milost i pomo koja mu je darovana. Molio je za pomo svimaonimakojejeznaoikojejevoleo. VozsepribliavaomestuukomeeotacArsenijepoetinoviivotiukomeenastaviti dasluiBoguisvojimblinjima. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik DRUGIDEO UVOD U ovom delu sakupljena su i objavljena seanja na oca Arsenija i svedoanstva o njemu, kaoioljudimakojisunaovajilionajnainbiliudodirusanjimiijeivotejedotakao. Nekiodnjihsuznaajniivienijiljudi,adrugiobiannarod.Uovomdelueitalacmoi daprepoznanekeodlinostiokojimajepisanouprvomdelu,nosusreeseisanovim likovima. Neki od njih su duhovna deca Oca Arsenija, a neki su, poto su ga upoznali, otiliusvetsavrstomveromuBoga,sasveuotometaznaibitiverujuiovekkojiu ivotedrugihunosiradost,dobrotuipomaeimusvimivotnimpotekoama. Otac Arsenije je umeo da uzme na sebe tegobe i grehe drugih, umeo je i da ih naui molitvi da bi na taj nain sami mogli da nau put k Bogu. Umeo je da probudi veru u ljudimaidaimpokaekolikajeradostpomagatidrugomeunevolji.Nikadaneemoznati taanbrojljudikojimajeonpomogaoikojejepodraounajteimtrenucimaivota,kao toneemoznatinikolikoljudijepriveokBoguiusmerionapraviputkojivodikNjemu. Znamojedinodajetajbrojogroman.itajuiseanjakojasuovdesakupljena,videetei razumeti kakav je bio ivot oca Arsenija, a upoznaete se i sa ivotima drugih ljudi koji nam mogu posluiti kao primer. Veliku blagodarnost dugujemo duhovnoj deci oca Arsenija,njegovimprijateljimaipoznanicimakojisupristalidanapiusvojaseanjaida opiusvojepoznanstvosanjim. 86

DokprebiraposeanjimanaocaArsenija,itaocunemoedapromakneizuzetnaisveta ljubavkojujeonimaopremaMajciBojoj,kojojsevazdamoliozanasgrene. PresvetaBogorodice,moliBogazanas! SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik SEAMSE VozjepristaoiotacArsenijesienaperon.Beeprolee1958.godine,razdragano,veselo, radosnoprolee.Jutrobeesvetlo,abojejasne.Tuitamosenazemljijouvekzadralopo maloneotopljenogsnega,auplavetnimisjajnimbaricamaogledaloseprolenonebo. Otac Arsenije poe peronom i ubrzo se nae na trgu preko puta stanice. Osvrnu se oko sebe. Kroz ist i prozraan vazduh mogao je da vidi daleke zvonike crkava na ijim kupolamakrstovibehuiskrivljeniilislomljeni. Odeven u pamunu jaknu, sa retkom sedom bradom, sa kapom uanjkom na glavi i torbomnaleima,otacArsenijejenaprvipogledliionakolhoznikakojijedoaougrad po hranu; no paljivijem posmatrau ne bi promakli detalji na odei, pri hodu i govoru, kojisujasnoukazivalinaupravoosloboenoglogoraa. Varojebilaistakaoipredvadesetpetgodina,samooronula,prljavainekakotuna.ak niprolenosuncenijemoglodajeoivi,naprotiv:samojeneumoljivoupiralosvojezrake naneokreenesirotinjskekuekojesubileuvrloloemstanju,rupenakaldrmi,smeepo ulicama,bedniizgledduanaikioska,kaoisveopteodsustvoboja. OtacArsenijeizvueizdepaceduljusaadresomizvesneNadedePetrovneipoedaje trai. Sve mu je izgledalo nepoznato: ljudi, njihov nain govora, teme razgovora, ponaanje, pa i sama varo koju je nekada tako dobro poznavao, esto poseivao i ak poiveounjojnekovreme. Ulice koje su nekada nosile nazive Manastirska, Zarena, Vrtlarska, sada su se zvale: Engelsova,Maratova,Sovjetska,Lenjinova... 87

Otac Arsenije prepeai celu varo, raspitujui se nekoliko puta za pravac i konano, na vrhujedneuzbrdice,naienaulicukojujetraio.Pronaaojebrojkue,doaodokapije, zazvonioiekao. Pozvonio je nekoliko puta, no iako se zvonjava ula iznutra, niko mu ne izae u susret. OtacArsenijesebespomonoosvrnuokosebe,neznajuitadaradi.Zahladneloje,aon jevebioumoranodputa,oddoivljaja,odneizvesnosti.Oseaoseizgubljeno,svejeovo bilo previe za njega, naviknutog na strogi reim specijalnog logora: naao se odjednom suoen sa slobodom. Sve mu je to odgonilo mir i sabranost misli. Stajao je tako pred zatvorenom kapijom i oseao se izgubljeno. Kuda da poe? ta da radi? U ovom gradu nijepoznavaonikoga.Imaojenegdekodsebejojednuadresu,alinijeuspeodajenae, mada je pretraio sve depove. Valjalo mu je sada pronai nekoga ko e mu pomoi da pronaesobuzaizdavanje.Biomujepotrebanodmoridabudenekovremesam,kakobi mogao da se navikne na ovaj novi ivot koji mu je, posle toliko godina, postao sasvim stran. Tek tada e moi da se javi svojoj duhovnoj deci i prijateljima. No, ta mu je sada initi?ModaNadedaPetrovnavienestanujeovde?Poredkuneogradeugledaklupu kojuobrisavunenomrukavicomi,saviscrpljen,sedenanju. Poeo sam da razmiljam, priao je kasnije otac Arsenije, i shvatih tada da sam pao u gordost.Eto,misliosamdamogusamdasestaramosebi,bezpomoimojeduhovnedece iprijatelja.inilomisedausebrzonaviinaovakavivot.No,Bogmijepokazaodanije tako, ukazao mi je na moju greku. Oko mene je sve izgledalo zastraujue, nepoznato, strano.JedinosamseuBoganadao. U uzanoj uliici jedva da je bilo prolaznika. Na klupi, leima okrenut ogradi, sedeo je pogrbljenistaracubednojpamunojjakni,satorbomoramenuiizgledaokaodadrema. Varoiulicaiezoe,ionsesavpredademolitviBoguiSvetojBogomajci.OtacArsenije semoliodamuseoprostigrehgordostiinepouzdanjaupomoblinjih. Vremejeprolazilo.Posleotpriliketrisatanekaenaizaeizsusednekueiupita:Koga ekate,drue?OtacArsenijejezgranutopogledaiodjednomshvatidasenalazinaklupi, u nepoznatoj ulici pred nepoznatom enom. Brzo se prenuvi, izvadi cedulju iz depa i odgovori: ekam Nadedu Petrovnu. No pitanja se nastavie: Ko ste vi? Odakle ste? Zato?Kolikostevedugouovomgradu? Otac Arsenije je izbegavao odgovore na ova pitanja. Ja sam njen prijatelj. Doao sam u posetu,potosenismodugovideli.Vemuseinilomusedanemoedazaustavibujicu znatieljnihpitanja,noutajmahpriedrugaenaiotacArsenijepomislidabitomorala bitiNadedaPetrovna. TakojeotacArsenijedoaouovuvaroitakojeprviputsreoistuonuNadeduPetrovnu uijemedomuprovestiposlednjihpetnaestgodinasvogivota.

88

PriaNadedePetrovnejeveomaneobina.Odraslajeuuiteljskojporodiciisaesnaest godina se ulanila u Partiju. Uestvovala je u Revoluciji, aktivirala se u partijskoj organizaciji, zavrila Institut Crvenih Profesora i zapoela rad na takozvanom ideolokom polju. lanci, broure i knjige koje je napisala postali su veoma poznati. RadilajerameuzramesanajznamenitijimlanovimaPartijeinekolikoputabilabiranaza delegatanaraznimkongresima,no1937.iznenadabiuhapena,poslataulogor,izkojegje putenatek1955.,kadajojjebilo55godina.Odnjenotrojedece,samojekerkaMarijabila jo u ivotu. Kada su Nadedu Petrovnu oslobodili iz logora, Marija je ve dugo bila u brakusavojnimlekarom.Potojeproveonekolikogodinausirotitu,NadedinsinJurijje mobilisan i sa 19 godina poginuo u ratu. Najmlai sin, Sergej, umro je u gradskom sirotitujednemalevaroi.NadedaPetrovnanijehteladanastaviivotuMoskvi,veje odluila da se nastani u varoi u kojoj je sahranjen mali Sergej. Njena ubeenja, ljubav, ivotna interesovanja, prolost sve joj je to oduzeto, izbrisano brojnim sasluavanjima, ponienjima,boravkomulogoru.Samojebeskrajnibolispunjavaonjenuduu.Kuicuu kojojjestanovala,zajednosamalimvrtom,kupilisujojkerkaizet. Otac Arsenije je 1952. u logoru upoznao mua Nadede Petrovne. Ime mu je bilo Pavel. Biojetekobolestan,alijedokrajaradio,itouveomatekimuslovima.Sprijateljiosesa ocemArsenijemizamoliogada,akoseikadnaenaslobodi,pronaenjegovusuprugui da joj ispria sve o njemu. Molio je oca Arsenija da pomogne Nadedi Petrovnoj na bilo kojinain. Krajem 1956., dok je jo bio u logoru, otac Arsenije je pisao prijateljima i molio ih da pronau Nadedu Petrovnu. Nali su je, posle mnogo potekoa; tada je ve ivela u kuiciukojojjujeotacArsenijekasnijepronaao.Napisaojojjedugakoidetaljnopismo ukomejojjepreneosvetojeznaooPavelu,onjegovomivotuulogoruidanimapred smrt. Nadeda Petrovna mu je odgovorila i pozvala ga da stanuje kod nje kada bude osloboenizlogora. Nadeda Petrovna je lepo primila oca Arsenija, koji joj je podrobno govorio o muevljevomivotu,stoikomtrpljenju,onjegovimmislimaizreenimpredsmrt.Mnogo togajojjeotacArsenijeispriao.Slualagaje,kadkadusuzama,kadkadugnevu,stalno ponavljajui:KakavovekjebiomojPavel!Ljudina!Unitilisuga.Sistematskigaunitili. ubrad! Otac Arsenije ostade kod nje nekoliko dana, ali mu se uini da nee moi tu da ostane due, zbog toga to mu je sve u njenoj kui bilo veoma strano. Ustruavao se u vreme molitveioseaosekaogost,madajeimaosvojusobu. Umeuvremenujepronaaoceduljicusadrugomadresom.Poslenekolikodana,zahvalio se Nadedi Petrovnoj i uputio se kod Marije Sergejevne, njegove poznanice i duhovne kerkejoizdobakadajeiveouMoskvi. 89

Posle deset dana, otila sam da posetim oca Arsenija, priala je Nadeda Petrovna. Imalasamtavidimstarakua,skoroustanjuraspadanja,aotacArsenijespavausobi veliine plakara na polomljenom leaju na rasklapanje, pod istanjenim ebetom. Marija Sergejevnajevebilastara,injojjetrebalapomoinega...Drugimreima,videhdaslepac vodislepca.Stadohdagamolimdasevratikodmene. On me pogleda krotko i ree: Mislite li da je to mogue? Vi znate da sam ja svetenik, mnogo vremena provodim u molitvi i sluim u svojoj sobi crkvene obrede. A vi ne verujete u Boga, ateista ste. Osim toga, dolazie mi u posetu prijatelji, i to ne mali broj. Imauesteposete.Nebihbiodobarpodstanaruvaojkui. VidelasamdajeiMarijaSergejevnaprotivtogadaeonpreselikodmene.No,nisamane znam zbog ega, oseala sam strahovito saaljenje prema njemu, pa sam se idueg dana vratila i odvela ga svojoj kui. Dala sam mu veu sobu, iji su prozori gledali na batu. Tamo je mirno i tiho, poela sam da ga negujem. Vidite, ja ivim sama. Kerka i zet me obilazenajviejedanputmeseno,aunukamoedameposeujesamozavremezimskog raspusta. Imam slobodnog vremena na pretek. Mnogo itam. Ovo je bila prilika da se bavim neim drugim. Shvatila sam i to da je otac Arsenije veoma interesantan ovek, nekako poseban. U poetku nisam mogla da shvatim ta je to to ga je inilo posebnim. Molio se po itav dan, itavo vee, itavu no, a zatim ujutru ponovo. Od Marije Sergejevnejedobioikonicukojujestaviouugaosobeiprednjomzapaliokandilokojeje stalno gorelo. Meni je sve to bilo vrlo udno: nisam nita razumela. Mislila sam da je neobrazovan,modaakifanatikijijeumoteendugimivljenjemulogoru.Meutim, posle razgovora sa njim, videla sam da je ne samo vrlo inteligentan, ve i visoko obrazovan.Posmatralasamga.estobismovodilidugerazgovoreitadabihvidelapred sobomovekavelikogznanjaikulture.Povrhsvega,jonetosamprimetilakodnjega:bio jeveomaduhovaniimaojesrcekakvodotadanisamvidela.Trebalomijeokomesecipo danadadoemdoovihzakljuaka. Posmatrajui oca Arsenija, videla sam da je jo nenaviknut na slobodu i da ga ivot u logoru,sasvimsvojimstravinimpojedinostima,proganjaidalje.Madamijerekaodae primatiposete,nikotadanijedolaziodagavidi.aknijedobijaonipisma,nitiihjepisao. KasnijesamsaznaladajezamolioMarijuSergejevnudanikomenegovorigdejesmeten. Prvetrinedeljenijeprovirioizkue,akasnijejepoeodaizlaziidasedinaklupiciblizu kapije. Mogla sam da pretpostavim u kakvom se stanju nalazio. I ja sam, kao i mnogi moji prijateljikojisuprovelinekolikogodinapologorima,prolazilakrozslinaiskustva.Neki mojiprijateljisusezatvaraliusebe,drugisustalnoizmiljalisebiposloveiobaveze,dabi kasnijepaliutekudepresiju.

90

Poela sam da razgovaram sa ocem Arsenijem, seala se kasnije Nadeda Petrovna. Molilasamgadamipriaosebi,damidozvolidabudemusobidoksemoliilisluii tadabihvidelapredsobomsasvimdrugogoveka.Nikadadotadanisamupoznalaslinu osobu. Seamse,jedneveerisamzamaloimalaslomivaca.Osealasamsedepresivno,teka mejetugasavladala.SergejiJurij,mojadeca,pojavljivalisumiseneprestanopredoima. Razmiljalasamomuuinetomranomiseneprimetnouvuklouduu.Htelasamdase bacim na pod i da udaram glavom o njega, da plaem, da ridam zbog svega to sam zauvek izgubila. ivot mi se inio bespredmetnim, besciljnim. Radi ega da ivim? Radi ega?Tumaralasamtamoamoposobi,bacilasenakrevet,grizlajastuk,zatimustalai dugoplakala.Suzesumiteklenizlice.Koedamipomogne?Koeodgovaratizaonoto sampreivela?Ko? Osealasamsetolikobednodasamhteladaumrem.Setilasamsekolikodecapateikroz tasveprolazeposirotitima,setilasamseuasakadsumeuhapsiliikadasammoralada seoprostimodsvojedece,videlasamnjihoveoikojesubilepunestrahadoksumemolili daihneostavljam,ijecali,gledajuikakomeNKVDodvodi.Potomsesetihismrtimoga mua, bezbrojnih sasluavanja, sopstvenog ivota u logoru, sve mi je to sa neumoljivom tanouinemilosrdnomverodostojnouprolazilokrozglavu.Poelelasamdamogutog trenutkanekudadaodjurimidatraimodgovornapitanje:zatosesveovodogodilo? Bila sam sama u kui. Pjotr Andrejevi je i sam bio umoran od ivota i zasigurno ne bi mogao da mi pomogne, ali nikog drugog u blizini nije bilo, te sam u suzama otila u njegovusobu.Oseanjepraznineignevasasvimmejezaposeloijauohunjegovusobu bez kucanja. Pjotr Andrejevi je stajao u uglu pred ikonom Majke Boje; kandilo je svetlucalo, a on se molio naglas. Nije se ak ni osvrnuo, mada sam upala u sobu vrlo grubo, bez kucanja. Stala sam pored vrata i jasno ula rei molitve koju je on tako razgovetnoizgovarao: Preblaga Carice moja, nado moja, Majko Boja, zatitnice sirotih i pomonice bolnih, spasiteljkoonihkojiginuiplauimuteho,tividimojbol,tugumojuiusamljenostvidi. Pomozimeninemonome,ukrepimenekojistradam.Tiznamojbol,mojestradanjezna, prui mi ruku, jer druge nade nemam do Tebe, zatito moja i pred Gospodom predstateljnice! Mada bezmerno sagreih i pred Tobom i pred svima ljudima, budi mi majka, budi mi uteiteljka i pomonica. Zatiti me i spasi, odagnaj od mene bol, tugu i uninije.Pomozimi,MajkoGospodamoga! Kada jezavriomolitvu, otac Arsenijejeprekrstio,napravionekolikopojasnihpoklona, zatimizgovoriodrugumolitvuijereinisamupamtila,inakrajusepodigaosakolena.Ja samdotlestajala,dreisezakvakuiridalanasavglas,doksumisesuzeslivalenizliceu potocima. U glavi su mi odjekivale rei njegove molitve Majci Bojoj. Tog trenutka sam 91

upamtila rei molitve za ceo ivot. Kada je zavrio, uspela sam grcajui, da zavapim: Oseamseuasno!Pomozitemi! OtacArsenijemenijenitapitao,samomejeskloniosavrataiposadionastolicu.Poela sam,krozpla,dagovorimnajpregnevno,zatimrazdraljivo,inajzadsamsesmirila.Ceo moj ivot se, do najsitnijih pojedinosti, nalazio pred mojim oima i ja sam njime prosto zapljusnula oca Arsenija. Govorila sam mu o sebi, o svom muu i o deci, o svom bolu i stradanju,apotomioitavomsvomivotu,grekama,ambicijama,poslu.Mojaobnaena prolost je stajala predamnom u sasvim novom svetlu. Dok sam govorila o sebi, videla samljudekojisuzbogmenestradali,kojesamomalovaavalaiijusammodaakismrt izazvala.Sve samtovidelapredsopstvenimoima.Reimolitve kojuupravo bejah ula bilesunevidljivoprisutnesvevremedoksamgovorilaocuArsenijuiosvetljavalesumoj bol. ProvelasamtadanekolikosatisaocemArsenijem.Onmejesluao,sedeinepominosa rukamasklopljenimnastolu,nijemeprekidaonitiispravljao.Kadasamnapokonzavrila, imenejesamuiznenadilotosamuspeladakaemtotosamrekla.TadaotacArsenije ustade, prie ikoni i namesti kandilo, zatim se nekoliko puta prekrsti i poe da govori. Nije dugo govorio. Ali ono to mi je tada rekao pomoglo mi je da svu svoju patnju sagledamudrugaijemsvetlu,nanainnakojijedotadanisamposmatrala.Shvatilasami todasumojadelauzrokstradanjukojesampodnela,dasuidrugiljudimnogopropatili zbogmene,alidadotadanisamotomerazmiljala.Zaboravilasamnanjihinanjihovbol. Zatobi,onda,menibiloboljenegonjima? OtacArsenijemiree:Dobrojetostemiisprialiceosvojivot,jerjeotvorenostipuna iskrenostpoetakoienjasavestiuoveka.Vietenaisebe,NadedaPetrovna.Zatim mejetriputablagoslovio.Verasenijetadajouveknijerodilaumeni,nopostalomije jasnodapostojestvarikojesamvazdaguralaodsebeiodbijala.BogiotacArsenijesumi pomoglidadoemdotogsaznanja. Valjalo mi je najpre da se naviknem na njega. Kasnije mi je postao drag; videla sam u njemuizuzetnogovekadubokeduhovnosti,vereiljubavipremaljudima.Nisammogla ni da pomislim da e onaj izmueni starac, koji me je onog dana ekao pred vratima u logorskojjakniimatitolikiuticajnameneidauijajednogdanapostativernikjakoja samodbijalaBogaigonilavernike. Razgovor koji smo toga dana vodili nas je zbliio. Otac Arsenije se nije vie ustruavao predamnom, otkravio se, zainteresovao za okolinu. Dva meseca nakon to je doao kod menenapisaojeprvihnekolikopisama,apardanaposletoganekolikoljudimujedolou posetu.Moramdapriznamdasumitiljudidelovaliudno,alisamoupoetku.Kasnije sam ih bolje upoznala i verovatno postala nalik na njih. Sa mnogim sam se sprijateljila i jednostavnoihzavolela. 92

ZapetiliestmeseciijasampostaladuhovnoedoocaArsenija.Ispovedalasamsekod njega.Meutim,izdvojilabihjedandogaajkojisedogodioranijeikojijenameneimao velikiuticaj. MojsuprugijaimalismoveomabliskogprijateljapoimenuNikolaj.Onjeuhapenuisto vreme kad i moj suprug i izreena mu je ista kazna. Puten je iz logora 1955. i rehabilitovan,azatimmujevraennekadanjistatus. JednomjeNikolajputovaozaHarkovprekoMoskve,tejeodluiodameposeti.Nisam gavidelaodkadjeosloboen,samosmosedopisivali.Idoaoje!Pitalasamgaosvemu, priala mu o sebi, o tome zbog ega sada ivim u ovom gradu, o deci. On je govorio o svom hapenju, o logoru i o sasluanjima. Seao se ko ga je prijavio sa izmiljenom optunicom.Raspitivaosezamojukerku,aondameuzosmeh,upitao:Nadeda,dase nisimodaponovoudala?Kadasamostavljaokaput,videosammukoodeloikapu.iji su? Krenula sam da mu odbrusim, ali se ipak uzdrah. Rekoh mu da imam podstanara, oveka koji je poznavao mog Pavela u logoru. Ko jeon? upita me Nikolaj. Svetenik, rekoh ja. Pjotr Andrejevi Streljcov, ne zna ga, jer ste Pavel i ti proveli poslednje etiri godineurazliitimlogorima. Nikolajskoisastoliceiuzviknu:ta?OtacArsenije!Ovde?Gdeje? OnodjuriusobuocaArsenija.Malozatimuhpovike:OeArsenije!OeArsenije! Pola sam za Nikolajem kod oca Arsenija i videla njih dvojicu kako se grle. Na moje zaprepaenje, Nikolaj je plakao. Jo su me vie zaprepastile njegove rei: Gospode! Kakvaradostdavasponovosretnem!Raspitivaosamovama,pokuavaodavasnaem prekoprijatelja,alinikonijeznaogdeste.Blagoslovite,oe,Bogaradi. Njihdvojicasedoeipoeedarazgovaraju.Namenesupotpunozaboravili.Izalasam izsobeikrenuladaspremimaj.Doksamstajalakrajtednjaka,razmiljalasam:talise todogodilosaNikolajemimojimPavelom?Zbogegalisuobojicanaprostopoludelioko oca Arsenija? Posluila sam ih ajem. Nisu ga ni okusili. Tek uvee je Nikolaj doao do mene.SvevremedokjebiosaocemArsenijem,jasamsepitala:Dobro,znamdajeotac Arsenije dobar ovek, ali zato Nikolaj trai od njega blagoslov? To me nogu da razumem... Ne znam o emu su toliko priali tog dana. Mnogo kasnije, poto je prolo nekoliko godina,NikolajmijerekaodagajeotacArsenijetadaispovedio. Kada je Nikolaj ponovo doao da razgovara sa mnom, lice mu je bilo svetlo. Prvih nekolikominutanijenitagovorio,azatimjepoeodapriaoocuArsenijuinastaviotako itavuno.Ovomijeupoetkusmetalo.Doaojemenedavidi,tolikegodinesenismo 93

sreli,aondameostaviosamunekolikosati.OtacArsenijejesvakakodobarovek,alinije trebao da me ostavi, mene, koja sam toliko mnogo propatila... Zaista to nije bilo nimalo uviajno s njegove strane. Mogao je da saeka i da posle razgovara sa ocem Arsenijem. Rekohmuhladno:Sluaj,Nikolaj.VidimisamadajeotacArsenijeveomadobarovek, aliemutolikopotovanjestvojestrane,zatotraiodnjegablagoslov,zatomeostavlja samudabirazgovaraosanjim?Zaboga,tolikegodinesenismovideli! Nikolaj me pogleda pomalo zaueno i stade da mi govori o ocu Arseniju. Dugo je govorioijasampoeladaposmatramPjotraAndrejeviausasvimdrugomsvetlu. Seamsenekihnjegovihrei.Naa,boravakulogorumejenauiodrugaijempoimanju ivota.Poeosamsasvimdrugaijedaposmatramljude,njihovemisli,stavove,dogaaje, pa ak i sopstvenuprolost.Iti sibilaulogoru, stoga zna nekomoe dati bude dobar prijateljiimapoverenjaunjega,dokjenaslobodi.Kadaseistitajoveknaeulogoru, ispostavisedajesebian,dajeustanjudabilokogaprijavi,dajeizdajnikjednomreju, ubre.Takavnebiimaomilostinipremaroenojmajci.Ulogorusmovialitakveljude,i upravo zahvaljujui takvima smo i proveli toliko godina po logorima i izgubili svoje najdraeunjima. Ovaj ovek, Naa, otac Arsenije, izbavio je mnoge od propasti. Kako? Teio ih blagom rei,pomagao, negovao.I tebijepoznato, isto kao i meni,kolikoznai moralna podrka kadasiulogoru.Onajepotrebnijaiodhrane. Ulogorusmosvipokuavalidasedrimoonihkojisunambiliponeemuslini:lanovi Partije sa lanovima Partije, kolovani sa kolovanima, seljaci sa seljacima, lopovi sa lopovima,ubicesaubicama.Akosmosluajnoihtelidanekomepomognemo,pomagali bismosamoonimakojisubiliiznaegrupe.Nobudimoiskreni:nismosebapretrglida pomognemosvakome.AotacArsenijejepomagaosvima.Zanjeganijebilodobrihiloih ljudi,vesamoonihkojimajepotrebnapomo.TakojedoaodomeneitvogaPavela.Bili smo oajni, hteli smo da pobegnemo, a ti zna ta bi to znailo za nas. Nikome nismo o tomegovorili.Jedandanprenegotosmobiliplaniralibekstvo,priaonamjeipoeoda razgovarasanama. Nasdvojicasmobilizapanjeni.Kakojemogaodasaznazanaplan?Bilismozbunjenii uplaeni.Ubedionasjedanepokuavamonemogue,alitojeuiniotakoblagoisatoliko ljubavi,dasmosesmiriliiprihvatilinjegovsavet. Kadasamubaraciuozanjegadajesvetenik,poeosamdagaprezirem.Spoljniizgled munijeodavaobanekiutisak.No,poslegodinudanaprovedenihsanjimuistojbaraci, on je Pavelu i meni postao kao zvezda vodilja. Pogledaj ga dobro, Naa, upoznaj ga, pa eititraitiodnjegablagoslov!

94

Nikolajeva pria me je veoma dirnula. U to vreme sam se ve bila dosta vezala za oca ArsenijasamosambilapovreenailjubomornatomejeNikolajostaviosamu. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik BELEKEENEPOIMENUTATJANA Soba koju je Nadeda Petrovna dala ocu Arseniju bila je veoma prostrana. Prozori su se otvaralipremadvoritu,gdesuraslejabukeitrenje.Susednivrtsenijevideosprozora, samosemalinjegovdeonaziraokrozogoleledelovebunova. Ranoujutrutamnocrvenipetaobiuzleteonaograduipoeoodvanodakukurie.Otac Arsenije bi tada ustajao na jutarnju molitvu. Zatim bi ponovo legao u krevet, do sedam sati kada bi poinjao da slui. Sluba je trajala do devet. Ako bi se neko od njegove duhovne dece zatekao u kui i oni bi se u to vreme molili sa njim. Ponekad bi im se pridruivalaiNadedaPetrovna.Posleslube,razgovaraobisaonimakojisumudoliu posetu,ilibipisaopisma,aponekadbiihdiktirao,kadsenebidobrooseao.Mnogoje itao,naroitooumetnostiipisaojelanke. Mnogoljudigajeposeivalo. VeraDanilovnajebilajedanodredovnihposetilaca.Visoka,belekoseiozbiljna,delovala je nedostino, no ustvari je bila veoma blaga. Ona je bila moda najblii prijatelj ocu Arsenijuijednaodprvihnjegovihduhovnihada.Pozanimanjujebilalekariskorosvi smobilinjenipacijenti.OcuArsenijusudolazilejodvelekarke,LjudmilaiJulija,kojesu bilepriblinoistihgodina. OcuArsenijujedolazilaijednaveomalepaenapoimenuIrina,takoelekarka.Imalaje oko4550godina.Dolazilajesmuemidecom.IonasestaralaozdravljuocaArsenijai ponekad bi uspela da ga nagovori da provede nekoliko dana na klinici u Moskvi. Otac Arsenijebiseuvekprotivioodlaskuubolnicu,alipritisaknanjegajebiovelikiimoraoje da popusti. U tim prilikama Nadeda Petrovna bi mu spakovala stvari i zajedno sa

95

lekarkomizguralaocaArsenijaizkue.OtacArsenijebiuvekgovorio:Jasampotpuno zdrav,visamoumiljate... Irinajebilaizuzetnaosoba:blagaineobinodobra.Nikozanjunebirekaodajeuvena doktorka,profesornauniverzitetskojkatedri.Nijemipoznatanjenapria,meutim,bilo jejasnodajeotacArsenijeveomaceni. SeamseiposetainenjeraSazikova,zgodnogilepoodevenog,kojijenaprostooboavao oca Arsenija. Voleo je da eta po vrtu sa njim i da razgovara. Sazikov bee duhovit, pametaninaizgledvedar;ipak,unjegovimsmeimoimakrilasetuga.estojedolazio. Zavremejedneposeterazgovaraojesamnom.Ispriaomijetadadajeproveonekoliko godinaulogorusaocemArsenijemkaokriminalac,okorelikradljivac. To me je veoma iznenadilo i ja rekoh: Vi se verovatno alite, no Sazikov mi sasvim ozbiljnoodgovori:Nealimse.Jasambivikriminalac.OtacArsenijemejeizveoizsveta kriminala.Sazikovjeizgledaopotpunovezanzasvojuveruisvojposao.Onjemunita drugo nisam znala. Otac Arsenije nas je nauio da nikada nikoga ne ispitujemo. etiri godine posle prvog susreta, sluajno sam srela Sazikova u Moskvi i od tada je on rado vien gost u naoj porodici i u naem domu. Prilikom prvog susreta je meni i mom supruguispriaosvojuivotnupriu. Seam se jo jednog posetioca, oveka sede kose i snanog lica. Imao je vojniki stav i pronicljiv pogled. Otiao je pravo k ocu Arseniju, a sve nas koji smo bili okupljeni kod NadedePetrovnebezreipozdravio. Otac Arsenije je primao svakoga srdano i sa radou, no ovog oveka je pozdravio sa posebnomtoplinomiusrdnou.Nismoznalikojeon,inaravnonismonipitali. JednogdanaotacArsenijemepozva sebiiree:OvojeIvan AleksandroviAbrosimov. Upoznajtese.Kadaumrem,nemojtegaostavitisamog. Poehodmahdaseprotivimovimreima,nootacArsenijejojednomjasnoirazgovetno ponovi:Nemojtegaostaviti!IvaneAleksandroviu,buditeprijateljsaTatjanom,buditejoj dobarprijatelj.Kadajaodem,naitedrugogsvetenika. TakosmoseupoznalisaIvanomAleksandroviem. KodocaArsenijajeestodolazioAljoa,studentizlogora.Nemoramonjemuposebnoda priam. Mi ga sada znamo kao oca Alekseja koji slui i radi u parohiji u kojoj je nekada sluiootacArsenije. Ipak,nemogudaodolim,adanenapiemnetoionjemu,naemocuAlekseju. Dok je otac Arsenije jo bio iv, veseli, prijatni, plavooki Aljoa bio je njegov oslonac i nada. Aljoa je bio blag i dobrog srca, uvek osetljiv na stradanja drugih. Bio je sa svima 96

ljubazan; dobro je poznavao slube i uvek se veoma usrdno molio. Ko bi mogao da pomislidaejednogdanaAleksejpostatiduhovniotacmnogimaodnas? SeamsekakosuseSazikoviAbrosimovsrelikodocaArsenija;seamseikakosusenjih dvojicasrelisaAleksejem.Pozdravilisusenaonajposebannainkojijemogusamokada meuljudimapostojedubokeveze,mnogodubljeodobinogprijateljstva;nisamsigurna da tako izgleda susret ak i meu roenom braom koja ljube jedan drugog. Sazikov i Abrosimov su mnogo voleli Aleksejevog sinia, Peu, koga su zasipali igrakama i drugimpoklonima. KodocaArsenijasudolazilizemljoradnici,pisci,pesnici,mainbravari.Dolazilesustare, obrazovane ene, a jednom i neki stari naunik sa enom iz Lenjingrada. Dolazio bi ponekadistari,bolesnivladikaJona,kojijebioupenziji,novrlobistrogumaipamenja. Odlinojepoznavaoslube,anjegovaspecijalnostjebilaIstorijacrkve. Dolazilo je mnogo ljudi i nemogue je pisati o svakom ponaosob, ali ne smem da zaboravimNadedu Petrovnukoja jemnogimaodnaspomogla, izbavljalanas iz raznih neprilikaivodilaraunaonamauvremekadajeotacArsenijebioulogoru. KarakterNadedePetrovnebiojeplahivatrenionajeuvekbilauposlu.Jednomsamje posmatraladokjerazgovaralasajednomodduhovnihkeriocaArsenija.Neseamseo emu su razgovarale, ali dobro pamtim ruke Nadede Petrovne. as bi savila svoju koatu ruku u pesnicu, as bi lupkala prstima po naslonu od fotelje; zatim bi iscrtavala izmiljenekrugovepostolu,igralasesaivicomstolnjakabilojeoiglednodasunervii miiinanjenojruciudirektnojvezisanjenimmislima.Kaodajepokuavalapokretima rukedasluaocuobjasnitahoedakaeidagaubediunetovano.Kadajerazgovor dostigaovrhunac,njenerukesuprenosilesnagunjenihmisli,vatrenostdue.Nisamula njenerei,alisamrazumelaoemuserazgovorvodiikolikojetozanjuvano.Ponekad bipodiglarukeknebu:ovojeobinoznailodajenjensagovorniknerazume,zatimbijoj serukepostepenosmirivale,dabinakrajupoinulenanaslonufotelje,toje,opet,znailo dajeNadedaPetrovnauspeladaubedisvogsabesednika. Ljudisudolaziliiodlazili,pisalipismaidobijaliodgovore.Poodlasku,sasobombiponeli mir,veru,naduunetoboljeideliduesamogocaArsenija.estosamprimeivaladaje i otac Arsenije dobijao poneto od svakog posetioca i da je s nestrpljenjem svakoga oekivaodaponovodoe. Svaki ovek na koga naie obogauje te, donosi ti malo svetlosti i radosti. ak i ako ti donesesamosvojbol,otkrieusvemuvoljuBoju.Kadavididasetajovekpomiriosa svojim bolom, i ti se raduje zajedno s njim. Ipak, neka od mojih duhovnih ada mi obnavljajusnagusvakiputkadadou.Onisumojasvetlostimojaradost!

97

esto sam se molila zajedno sa ocem Arsenijem. Stajali bismo u polumranoj sobi. Pred ikonama na zidu bi treperela kandila. Otac Arsenije bi sluio. itao je molitve veoma razgovetno,takodajesvakarebilarazumljiva.Biojepotpunopogruenumolitvu,aja, tek sila s voza, jo uvek oseajui u sebi vrevu spoljnjeg sveta, polako sam mu se prikljuivala, zaboravljajui na sve oko sebe. Videla sam samo ikone na zidovima i ula reimolitve.Negdedubokoumeni zasijalabisvetlost zajednikog ueauvelikojtajni sluenjaBogu. OtacArsenijebikolenopreklonoitaosvetenikemolitve.Miritiinauselilibiseuduu onoga koji se molio zajedno sa njim i koji bi i sam poeo da moli Gospoda da mu se smiluje,damudarujeoprotajgrehovaidausliinjegoveprozbe.Zaonogakojisemolio saocemArsenijemsobabiprestaladapostoji,naaobiseusredcrkve,meukandilimai svetim likovima Kazanjske i Vladimirske Majke Boje koje blagim pogledima miluju vernikapokajnika,dokgaotacArsenijevodiutoplojisvetlonosnojmolitvi.Zasvenasje zajednikamolitvasaocemArsenijempredstavljalavelikuradost. Ova seanja su zabeleena rukom T.P. koja je upoznala oca Arsenija 1959. godine i koja kae da nemadovoljnoreikojimabiiskazalasvetobihtelaoocuArseniju. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik PONOVNISUSRET Pjotrijasmobiliotprilikeistihgodina.Onjebiogodinudanastariji,ilismouistukolu, samourazliitaodeljenja.Tadasmosesamopovrnopoznavali,pravoprijateljstvomeu namaserodilotekuviimrazredimagimnazije,nakonegajesvakoodnaspoaosvojim putem. On je upisao istoriju umetnosti na moskovskom univerzitetu, a ja sam otiao na viu tehniku kolu. Pjotr je uvek bio dobar i ozbiljan mladi. Mnogo je itao, voleo umetnost,pozorite,slikarstvoimuziku,nonikadakodnjeganisamprimetiozanimanje zaveru.Nekolikogodinanisambiouvezisanjim,iteksampozavretkustudijasaznao da je Pjotr diplomirao i izdao knjigu, proizvod dugogodinjeg naunog rada. Bio sam veoma iznenaen kada sam, nekoliko godina kasnije, uo da se zamonaio i postao svetenik. 98

Potosambioludozaljubljen,oeniosamse,noposlesamogodinudanaenameostavii udade se za jednog mog prijatelja. Ovo je za mene bio toliko iznenadan, neoekivan udarac, da sam poeo da gubim prisebnost. Nisam mogao da se pomirim sa time, razmiljaosamiosamoubistvu.Traiosampomo.Ponekadsamseiopijao. SetiosamseCrkve;otiaosamkodsvetenika,alitomenijezadovoljilo.Ondamipadena pamet Pjotr i ja odluih da ga potraim. Saznao sam u kom hramu slui, pa sam otiao tamodaganaem.Tacrkvanijebilamnogovelika,abilajestara.Seamse:uaosamtada prvi put i stao sa strane. Pjotr je sluio liturgiju, a mnotvo ljudi je s panjom stajalo na molitvi.Veinaodnjihsuizgledalikaointelektualci. Liturgija se zavri i svi prioe da celivaju Krst i da uzmu blagoslov. Videh da svako celivaPjotrauruku,adaseonsvakomeobraasljubavlju.Svemijeovodelovaloveoma udno, nisam bio naviknut na ovakve odnose, a bilo mi je teko i da sve to poveem sa onimPjotromAndrejeviemkogasamnekadapoznavao. Poto je svakome dao blagoslov, vratio se u oltar. Kroz nekoliko trenutaka ponovo je izaao, ovaj put samo u mantiji, poto odloio svetene odede. Uputio se pravo prema meni,kaodajesvevremeznaodasamjatamo. Ucrkvijeidaljebilomnogoljudi.Togajutrasambiodostapopio,tomiseverovatnoi osealouzadahu,jersumesvizaoblilazili,nonijemebilobrigazato. tasedesilo?upitamePjotr. Topitanje(kaoiinjenicadajebiouverendasamunjegovucrkvudoaozatotomise netostranodogodilo)prilinomejenaljutilo. Nita,sasvimsamsluajnoovde,odgovorih.Samsamsebiizgledaonezgrapaniglup. Pjotr je i dalje stajao sa mnom. Zamolio je nekoga da mu pozovu Oca Jovana, drugog svetenika u toj crkvi, i rekao mu: Oe Jovane, hoete li, molim vas, vi da odsluite moleban,janemogu.Zatimseokrenumeniiree:Hajdemokodmenekui. iveojenedalekoodatle.Ilismoulicomutiini.Kadasmodoliunjegovstan,svesam muispriao;nijemoraoaknidamipostavljapitanjamojbolipatnjasamisuizlaziliiz mene.Govoriosamiplakao,deliminoizbogtogatonisambiosasvimtrezan. Otac Arsenije (shvatio sam tada da se vie ne zove Pjotr) me je paljivo sluao. Nije me prekidao,nitijepokuavaodameutei.Doksmorazgovarali,ljudisuulaziliipokuavali damunetokau,noonimjeodgovaraodajezauzet. Kad sam konano doao do kraja svoje duge i komplikovane prie, otac Arsenije mi spontano i jednostavno ree: Sam si kriv za to. Sam si odgurnuo svoju enu, nisi vodio raunaonjenojdui,njenimstremljenjimaieljama.Govoriomijesveganekolikominuta 99

i ja najednom osetih stid od njegovih rei: kao da mi je sa oiju spala zavesa, odjednom samspoznaonekestvarikojihranijenisambiosvestan,kojeaknisamnihteodavidim. Skorodasamosetioolakanje.Ostaosamkodnjegatridanaiotiaoumiru.Pronaaosam Boga,veruiCrkvu. Odtogdoba,mojdugogodinjiprijateljjepostaomojduhovnikisavetnik. Godinesuprolazileimojivotsepromenio;oeniosamseponovo,voleosamsvojunovu enu,dobiosampoasnutituluiimaouspehausvomposlu,vienegotosamtostvarno zasluio;nosvakiputkadabihiaokodocaArsenija,oseaobihsekaomlad,neiskusan studentpreduvenim,sedimprofesorom.Uistovreme,onmijebioinajboljiprijatelj. Dugegodineizgnanstvaiboravkaulogoruodvojilisugaodnasodnas,noonjeuvekbio unaimsrcima.Kadasmosaznalidaseposlemnogihgodinaulogorunastaniouvaroi R.,estosamodlaziodagaposetim.eleobihdaovdeiznesemnetootimsusretima. DanasidemdaposetimocaArsenija.Kaoiuvek,uzbuensaminemogudaseskrasim. Savelikomradouoekujemsusretsnjim. Voz polako ulazi u stanicu i ja se pripremam, kako bih prvi izaao iz voza. Mala eleznikastanicajepunaivotaibuna.Svudaokomeneljudiurenoseiteakprtljag: kofere, torbe, pakete i korpe pune namirnica iz Moskve. Ja sam, valjda, jedini koji nosi samo torbicu sa par knjiga i okoladom koju me je Nadeda Petrovna zamolila da donesem. Malavarodelujeisto,prisnoiveselo.Kupolenacrkvamaseidaljenepopravljaju,ve su idalje namernozaputene, todajeneku posebnudraovom gradiu kojiima izgled kaoizbajke. IzaaosamizstaniceipourioocuArseniju.Jutarnjivazduhjebiosve,vetarjedonosio mirisumeipolja,tomejeispunjavaloradouisnagom.Znaosamdaemeovajsusret obogatitineimnovimidaemenateratidasevietrudim. Evo njegove ulice. Kuica u kojoj ivi otac Arsenije je moj krajnji cilj, izvor sa koga u ponetisasobomvoduivu,vodubezkojenemanivere,ninade,niljubavi. Evo,prozorskaoknasepresijavajukrozkronjedrvea.Prozrane,belezavesedajukuici tajanstveniprivlaanizgled,kaodamameputnikadazastaneiueunutra.Uistovreme, ponekadmejeistrahdaproemkroztavrata,jerumenivazdatinjasumnjauispravnost mojihdelaimisli. Evokapijesavelikimgvozdenimprstenomuustimalava,delorukuvetihruskihkovaa. Otvaram kapiju, oslukujem poznato kripanje i prolazim stazicom posutom renim peskom.Zvonimnavrataiudiemmirisopaloglia,uveletraveitoplezemlje.Oskorue kojerastuuzogradutekesuodgrozdovabogatihcrvenimbobicamaimeniseinikaoda 100

se vie ne nalazim u malenom gradiu u koji sam pre dvadesetak minuta stigao brzim vozom,vedasamzalutaouprelepoinesvakidanjecarstvodugooekivaneradosti. Penjem se uz stepenice, zaustavljam se ispred vrata i ekam da mi Nadeda Petrovna otvori.ujemnjenekorakeinjenglaskakorazgovarasamakomkojajojsevazdamota oko nogu, zbog ega stalno pazi da mu ne stane na rep. Vrata se otvaraju: lice Nadede Petrovne je strogo, no kada me vidi na pragu, ono se ozari i ona me toplo doekuje. Ulazim, skidam kaput, u stanju sam radosnog ushienja zbog skorog susreta sa ocem Arsenijem. Stalno mislim: sada u da vidim oveka koji mi je najblii od svih ljudi na svetu, kroznekoliko trenutaka poveriumu sve svojesumnje, grehe, misli i snove. Niko minijetakoblizakkaootacArsenije,nouprkostome,idaljesamnekakonapregnut. Obino,akojenekoveusobikodocaArsenija,ekamuhodniku,ponekaddostadugo. Ako je sam, Nadeda Petrovna lagano kucne na vrata njegove sobe i javlja mu da sam stigao. Tada se, za nekoliko trenutaka vrata irom otvaraju i on, moj otac Arsenije, ide meni u susret, radostan i svetlog lica. Uzimam blagoslov od njega, a zatim se grlimo i nekolikoputaljubimo.Zatimsedamoizapoinjemorazgovor.OnseraspitujeoMoskvi,o naim zajednikim prijateljima i poznanicima, novim izdanjima knjiga, o novostima uglavnom onim koji su vezani za Crkvu. Redom postavlja pitanja, a ja odgovaram. Ponekad,kadujenetosmeno,nasmejeseslatko;smehmujezarazan. Razgovaramo.Posmatramsobukojamijevedobropoznata,kauiradnistosafoteljom, ikoneMajeBojeuuglusobepredkojimagorekandila.Nazidovimasupoznatiportreti,a svudaposobisuknjige:napolicama,nastoluipopodu.Svejeuvekisto,auistovremeje svenovo,dragoceno,uprokosinjenicitosamsvetovideomnogoputa. Delim sa njim sve svoje novosti, a onda poinjem da utim. Imam ja jo toga da mu priam,alibojimsedanezamaramocaArsenija,damuneoduzmemprevievremena.I onuti,gledaumeneiunetotosenalaziiznadmene.Njegovpogledinidaseoseam nelagodno. Kroz glavu ubrzano poinju da mi prolaze nedavni dogaaji, a najvie moji grehovi. TadabimeotacArsenijepitao:Zato?Zatosipovrediotogoveka?TiijasmoHriani, nesmemotakodaseponaamo. Oekivao sam da ujem ove rei od njega, i zato sam bio onako usplahiren dok sam dolazio.Stideosamsesvojihdela:uiniosamnetotomejeonuiodanesmemnikada initi.Poeosamdamuobjanjavamtasezapravodogodilo,pokuavajuidapronaem izgovorzaonotosamuinio,danavedemrazlogezbogkojihsamtakopostupio,alidok samsluaosopstvenerei,bilomijesasvimjasnodajekrivicasamomoja. Kada je dolo vreme za ispovest, osetih stid. Otac Arsenije se skoro i naljuti, oi mu potamnee.Poeleosamdasezemljaotvoriidameproguta,jersamshvatiodubinusvog 101

greha.Dugosmosemolilizajedno.MolitvaocaArsenijajeuvekteklalako.Kadgodsam semoliosanjim,tamolitvajebilalekovita,istilamejeiznutraipodizala.Onmejeuio, ukazivaonapraviputvere,inikadnijeprestajaodamibudenajbliiprijateljkomesam mogaodapoverimononajvanije:svojuveruiivotniput. Priaomijedostatogaiosopstvenomivotu,osebi,oljudimakojejesretaoikojisugana nekinainobogatili,kojisuganauilidavolisveljudeidasemoliBogu.OtacArsenijeje bezuslovnovoleosvakoga,videiusvakomovekuobrazBoji. Posleispovestibismoponovoseliirazgovarali.Iztihrazgovorasamcrpeoznanjeoveri, kaoiduhovnusnaguiputokaz. Odlaziosamodnjegakaonov.iveosamodsusretadosusretaipridravaosesavetakoje mijedavao.inilomisedajeonsamosamnomtakopaljivipunljubavi;naravno,ovoje bilaveomanaivnaipogrenapomisaosmojestrane. Mnoga njegova duhovna deca i prijatelji su dolazili kod njega. Sa svakim je bio podjednako paljiv i pun ljubavi, kao to je bio sa mnom. Svako je oseao da je otac Arsenije ba njegov prijatelj. O ocu Arseniju se ve tada mnogo govorilo. Ljudi su prepriavaliudakojasumusedogaala.Seamsedasamgaprilikomjednogodnaih razgovoraupitaodamikaenetootimudima. Onsenajednomoneraspoloi,zamisliipotomree:uda?Ne,nikadamisenijedogodilo netotobisemoglonazvatiudom.Svakomsvetenikukojiispoveda,prieuje,ispraa onekojisunasamrti,kojipoznajesvojuduhovnudecu,dogaajuseudesa,saduhovne takegledita.Istotako,mnogotoganeobinogsedogaaisvakomverujuemoveku,no mivrloestonismosposobnidauvidimoveliinudogaajanitidaraspoznamounjemu Bojuvolju,rukuNjegovu,promisao,rukovoenje.Naravno,totosemenidogaaloili tosedeavalookomene,estobimepotresaloiuterivaloumenestrah.Tadasamjasno poeo da uviam Volju Gospodnju. Nisam nikada razmiljao niti sam se pitao: je li ovo udo Gospodnje ili sticaj neobinih okolnosti u ivotu. vrsto sam verovao, i jo uvek verujem da je Bog taj koji nas vodi kroz sve nae ivotne puteve i da stoga moramo verovatidajesveVoljaBoja,bezobzirakojiputmiizabrali. ovek je u stanju da spozna Boju volju tek kada na ovaj nain posmatra stvari. Bilo je mnogodogaajakojimasambiosvedokiliukojimasamimaoudela,akojisumezadivili i ja sam esto govorio sebi: Ovo je udo. No kada sam uvideo sopstvenu nitavnost, shvatiosamdameninijedatodavidimudesa. Sve je u ivotu udo: najvee udo od svih jeste to to ovek, Bojom voljom, ivi na zemlji.Verujuto!

102

ShvatiosamdajemojepitanjeuznemiriloocaArsenija.Drugomprilikomsamgaupitao: Oe Arsenije! Mi, vaa duhovna deca, ponekad razgovaramo o tome kako duhovnici estoimajudarprozorljivostii,oprostitemi,ininamsedaiviimatetajdari... Otac Arsenije me naglo prekide. Ne govorite dalje! Vi ne znate ta je to prava prozorljivost. Svetenik koji stalno radi sa ljudima, koji uestvuje u njihovim mukama i radostima svakako dobro poznaje i ljudsku duu. Ako je iskren u svojoj ljubavi prema svojojdeci,akopamtionotoonjimazna,oninehoticepoinjedaprimeujesvakipokret njihovedue,jerihpoznajeiustalnomjedodirusanjima. Uzmite, na primer, majku malog deteta: ona posmatra sve to dete radi i moe da predvidi ta e ono pomisliti ili uiniti, jer to je njeno dete i ona ga voli. Na isti nain i svetenik zapaa posebnosti svakog svog duhovnog deteta i zna ta je taj ovek hoe da kaeprilikomispovesti.No,sveovonijeprozorljivost,veduhovnoposmatranjeoveka, svojstveno mnogim svetenicima. Istinska prozorljivost je dar koji Bog daje samo izabranima, kao to je otac Jovan Krontatski, a nikako nama grenima. Prekinimo sada. Ovajrazgovornevodiniemu,zavriotacArsenije. Od oca Arsenija sam uvek odlazio s mirom i radostan, ali uvek mi je bilo teko da se oprostim od njega. Za vreme tih nekoliko dana koje bih provodio s njim, kua, ulica i varo postajali bi moji, a soba oca Arsenija bila bi kao manastir. No, morao sam ii. Na rastankubihgazagrlioionbimeblagoslovio.Uvekbihbiosvestantogadanetogubim, alivazdabihiveouoekivanjunovogsusreta.

103

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik PISMA DeloviseanjaO.S. esto sam dolazila i provodila due vremena kod oca Arsenija, te sam tako izbliza i upoznalanjegovnainivota. Otac Arsenije je primao mnogo pisama. Ljudi su mu u svojim pismima pisali o svojim radostima, stradanjima, enjama, patnjama, molili ga za pomo, traili utehu za bol, moliligadaodagnanjihovesumnjeidausadiunjihdubokuveru.Izasvakogpismastajao je iv ovek, svako pismo je bilo ogledalo neije due. Neki bi u pismima ocu Arseniju sasvim otvarali duu, drugi su radije iznalazili opravdanja za sebe, a neki su pokuavali da mu otvore duu u nedovrenim reenicama i frazama. Neki su, pak, samo podseali ocaArsenijanasvojsluaj,sigurnidaonveznataihmuiikakobitrebalodapostupe. Pismaskoronikadanisustizalapotom.VeinajeslataprijateljimauMoskvi,kojibizatim davalipismaNadediPetrovnojkadabidolaziliuposetuocuArseniju.Pismasudolazila iz raznih krajeva, jer su mnogi prijatelji oca Arsenija izdravali kazne po logorima i po oslobaanjubilirasejanipoitavojRusiji,odVladivostokadoKalinjingrada.Onjesvako pismoitaosavelikompanjom,asvakipoiljalacjeznaodaezasigurnodobitiodgovor kojimujebioprekopotrebandamuukaenapravacnjegovogivota. PosmatrajuiocaArsenijadokitapisma,estobihprimeivaladaonsvojimunutranjim vidom obuhvata sve to zna o ivotu osobe koja mu pie. Kao da je ta osoba, sa svojom prolouisadanjou,bilaprisutnauoevojsobi,kaodajestajalakrajnjegaigovorila muostvarimaokojimaupismunijebilopomena.Potobiproitaopismo,otacArsenije bisedubokozamislio.Sedeizastolom,estobigledaokrozprozorukronjedrveakoje su se povijale na vetru. inilo se kao da slua ispovest oveka ije je pismo upravo proitao. Odsecajuisvojumodsvegatogajeokruivalo,otacArsenijebipoeodapieodgovor; ponekadbiseprekrstioipomoliozapisaimstolomitektadabizapoeodaodgovarana pismo. 104

ZaocaArsenijanijebiloobinihpisamasvakojebilovano.Onje,izasvakogpisma, videotunogilibrigamaobremenjenogoveka. PonekadbiotacArsenijenekolikoputapokuavaodazaponeodgovornanekopismo,pa bi ga na neko vreme odlagao, a zatim bi iznova poinjao. Tada bi se na njegovom licu videlodajezabrinutilinesiguran.Ponekadbidugosedeorazmiljajuiimoleise.Usobi su treperala kandila koja su gorela pred ikonama, a stona lampa je, otrgavi od mrane sobe krug svetlosti, osvetljavala nedovreno pismo. U tim trenucima je lice oca Arsenija izgledalotunoineraspoloeno,oisumupoivalenaplamikukandila.Ontadanijebio svestannisvojesobe,nipisaegstolanakomejelealonedovrenopismo,nimenekoja sam u tom trenutku ula u sobu. Video je samo oveka koji mu je putem pisma poverio svojunesreu.Svomduomjebiouznjega,imoliose,razmiljaootomekakodaizmoli odBogapomotomzabludelomstradalniku.Oseaobiistinskibolzatogoveka,moliose iplakao.Nijeprestajaodasemolituosobukojajestradalaodduhovneilitelesnebedei kojoj je bila potrebna pomo. U tim trenucima, pogruen u molitvu, zabravljajui na okolinu, kao da je stajao pored tog stradalca, duom oseajui njegovu patnju, elje i zablude. A onda, lice bi mu se najednom ozarilo, te bi ustajao, stao pred ikone, nainio nekolikodubokihpoklona,osenjujuiseznakomkrsta,azatimbispokojnoseoidovrio pismo. Svojomljubavljupremanama,svojojduhovnojdeci,otacArsenijebiuvekisprosiozanas od Boga i Njegove Majke pomo. Ko bi mogao da izbroji sate i besane noi koje je provodiomoleisezanassve.Biojeprebogatljubavlju,unjemujebilodovoljnoljubaviza sveonekojisumudolazili.No,dooveljubavionnijedoaonimalolako.Godineigodine iscrpljujueg rada, duge molitve, teka iskuenja u logoru, podraavanje Svetim Ocima, kao i saveti i iskustva verujuih, sve je to doprinelo da otac Arsenije primi od Boga sveobujmljujuidarljubavipremablinjem.MilostBojajebilasnjim. JednomprilikomulasamusobudokjeotacArsenijepisaopisma.Pisanjeoiglednonije ilo kako valja. Dao mi je blagoslov, a zatim rekao: Oprostite, ali ne mogu sada da razgovaramsavama.Rastrojensam.Gospodmekara:nemogudasastavimpismo,atako je potrebno da to pre odgovorim. Priekajte malo, molim vas. Poeo je da se moli, a ja samselaufotelju.Dugosemolio,azatimponovoseozastoipoeodapie.Napisaoje jednustranu,zatimodloiopero. Ja sam za to vreme zadremala. Probudile su me njegove rei: Unutar mene se ponekad pojavljujerascep.ovekisvetenikumenisekatkadrazilaze,atonemoebiti.Uovom trenutku svetenik u meni govori jedno, a moja ljudska oseanja drugo. oveji put je teakimnogostradalan.Razumetisebe,procenitisvojusnagutojesloenpoduhvatine moe ga svako sa uspehom izvriti. Moja je dunost da, kao duhovnik, odmerim taje i kolikodotinaosobasposobnadauzmenasebeidajojudatomtrenutkuukaemnaono totrebadauini.Pogreiliduhovnikovekjeizgubljen,izgubljenajenjegovadua.Za 105

duhovnika je nedopustivo da se oslanja na sopstvenu mo rasuivanja i na sopstvene snage.NjegovjedinioslonacjeBojavoljakojumoepronaiumolitviisamoumolitvi. Primera radi, danas sam dobio pismo od jednog dobrog oveka koji je vodio teak i za svetskepojmovelepivot,kojijemnogeitekebitkeusebivodioidobioikojimesada moli da mu dam blagoslov da se rukopoloi za svetenika. A ivot svetenika, pravog svetenika uvek je bio teak. To posebno vai za dananje vreme. Neki misle da biti svetenik podrazumeva samo sluenje u hramu, ali to nije tano. To je jedan teak i sveobuhvatajui nain ivota. ovek mora sasvim da zaboravi na sebe i da se preda drugima; da uzme na sebe stotine dua i da ih vodi. Nije svakome dato da ivi takvim ivotom. Mnogi misle da je svetenika sluba lak posao. Lak je, naravno, ako ne daje sebedrugima,usuprotnomjeteak.Tekomijedasavetujemovogovekadanepostane svetenik.Oneznezatim,notonijezanjega.Mnogoevieljudiimatikoristiodnjega akonepostanesvetenik.Ljudiunjegovojokolini,znajuikolikojeondobar,nagovaraju ga na svetenstvo. Otac Arsenije se okrete od mene i, gledajui u ikone, ree: Znam, Gospode,iverujemdaepomoiovomeoveku.Zatimstadedasemoli. Seamse,nekapismasumupriinjavalaradostionbiblagodareislavioBoga.Ponekad bi njegova radost bila nalik na detinju i tada bi iz sveg srca uznosio blagodarne molitve Boguinjegovojmajci. IsamasamestopisalaocuArseniju,deleisnjimmnogebeznaajnepojedinostiizsvog ivota i tek kada sam svojim oima videla sa koliko ozbiljnosti se otac postavljao prema svemu to bismo mu pisali, shvatila sam svoju neuviajnost to ga optereujem svojim sitnicama. OdgovarajuinapismaotacArsnijejeizlivaoduu,otkidaojedelisvojedueidavaoje drugome.Deavaloseponekaddaodnjegadobijetepismoidanajednomsaznatenetoo sebitoranijenisteznali.Obuzimaobivasstrahiuzdrmalobivastosaznanjeoneemu ega niste ak bili ni svesni. Nikome o tome niste priali, i samo ste povrno o tome razmiljali, pokuavajui, ponekad da to sakrijete i od sebe. Odjednom bi vam postalo jasnodajenjegovsavetjedinoreenje,jediniputzavas. OtacArsenijenikadanijeprimoravaosvojuduhovnudecudaprimajunjegovesavete.On bi predloio reenje, a zatim bi ekao da ovek sam odlui. Imao je odlino pamenje. Seao se svega to su mu pojedini ljudi rekli u bilo kom trenutku u prolosti, znao je svaiju adresu. Ako mu se neko dugo ne bi javljao, brinuo bi i sam bi toj osobi napisao pismo. Svedok sam tomedajeponekad naliturgiji, kojujesluiousvojoj sobi, spominjao neka meni nepoznata imena, na primer usnulog slugu Bojeg Sergeja, ili bolesnu slukinju Boju Antoninu. Kroz nekoliko dana, dobio bi pismo u kome su mu javljali da se predstavio izvesni Sergej Georgijevi, ili bi ga posetila izvesna Antonina i ispriala mu 106

kako je bila teko bolesna. O emu se ovde radilo? Da li je to bila njegova intuicija, ili znanje?Nismoseusuivalidagapitamootome,alitakvestvarisusezaistadeavale. Kada biste dolazili njemu na ispovest i poeli da mu govorite o sebi, deavalo bi se ponekaddavasprekineidadovrivaumisao,ilibiodgovorionapitanjekojejoniste stiglidamupostavite,ilibivamrekaotamisliovaimpostupcima.Jednomsamulakod njegausobu,aonmejedoekaosaovimreima:Nisamoekivaodaeteseposvaatisa bratomzbogmajke,zaistanisamtooekivao!Tavisteprisnijisamamom,moralibisteda imatevierazumevanja.Jasamtadasamostajalaprednjim,eleidasezemljaotvorii progutametolikomejebilostid. Mnogi su primetili da je otac Arsenije bio posebno vezan za ljude koje je upoznao u logoru. Kadsammuto jedanputspomenula, odgovoriomi je:Upravu ste.Veomasam vezan za njih.Ulogorusamnauioda ljudeposmatramu drugaijemsvetlu,video sam milostBojuunjimaipojedinostizakojenikada,doksambionaslobodi,nisamznao. Ulogorujesveogoljeno,svesepreivljavaizuzetnoburno,ljudskostradanjejedovedeno do krajnjih granica. Tamo je svako osuen na smrt. Za sve to vreme dugog i bolnog umiranja oveku je izuzetno teko da smogne snage da u sebi probudi veru, ili elju da nekomepomogne.No,takviljudiipakpostoje,upoznaosammnogeodnjihinikadaneu prestati da im se divim. Oni su mi pomogli da pronaem Boga u uasnim okolnostima, pokazali mi ta je jaka vera u Boga i ljubav prema Njegovim ljudima. Ti ljudi su me izbavili od duhovne smrti, od sumnje i oajanja, pomogli mi da ostanem duhovno iv u logoru,nauilimedasemolimusredvike,tue,psovki.Veomasamblagodaransvojim prijateljimaizlogora,kaotosamblagodaraniBoguiNjegovojMajcitosumeuputilina teljude.Uvekkadihsretnem,setimseonogatosumidaliitosuzameneizamnoge druge uinili. A sve to su inili, inili su u Ime Boje i zarad blinjih svojih; zbog toga oseamvelikuprisnostpremanjima. Rekaviovo,udubioseumisli.Jasam,zatovreme,razmiljalaoboravkuocaArsenijau logoruioonimsilnimljudimakojimajeonsampomogaoipriveoveri. Poslednjegodineivota,kadaotacArsenijevienijeimaosnagedasampiepisma,itala sammupismakojasumuidaljestizalaizapisivalaodgovorenanjihkojejeongovorio naglas. Nisam mogla da se nadivim njegovoj mudrosti. Ponekad bi mi se uinilo da se njegoviodgovorineslausapitanjimaizpisama.Tosammunekolikoputaakirekla.On bi tada zastao i ne bi mogao da nastavi sa odgovorom, pa bismo morali da odloimo pismo.Poslesamshvatiladanisambilaupravu:upismimakojasukasnijestizala,ljudibi mu se zahvaljivali za dragoceni savet koji im je uputio, iako to nije bio savet koji su konkretno traili. Shvatila sam tada njegovu mudrost i prozorljivost, njegovo duboko poznavanjeljudskeprirode.

107

U ophoenju prema ljudima uvek je bio veoma blag, dok je prema sebi, na putu koji je izabrao,biostrog.Osnovanjegovogduhovnogpodvigabilajemolitvaiivotradidrugih. NAPOMENE: 1. Minej;knjigakojasadrislubesvimsvetiteljimakojiseslavesvakogdanautoku jednogmeseca.PostojidvanaestknjigaMineja,jednazasvakimesecugodini. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik POVRATAKIZPROLOSTI Ocu Arseniju su se snaga i zdravlje vraali veoma postepeno. ak i nakon tri godine ivotanaslobodi,onsenijemnogopromenio.Potojebiodostavisokimrav,ibuduida seuvekdraouspravno,odavaojeutisakzdravogoveka.Panjaisrdanostsakojomje svima pristupao inile su da ljudi ponekad zaborave da je otac Arsenije bolestan i da je veomaumoran. Unjegovimoimasesamoponekadnaziralatugaitadaseinilokaodausebiidaljenosi patnjeistradanjamnogihdua.BilojeoptepoznatodaotacArsenijenikadnezaboravlja oveka koga je jednom upoznao. Dok je boravio u specijalnom logoru nikada se nije obazirao na sopstvenu bolest, mada je bolovao tee i vie od mnogih. No sada su, na slobodi, njegove bolesti bile oiglednije: artritis u zglobovima i iznenadni napadi tahikardijesuponekadvezivaliocaArsenijazaposteljunekolikodana.No,tonijemenjalo njegov nain ivota: on bi, ak i u krevetu, primao posete. Skrivao je svoju bolest od prisutnih i samo je budno oko doktorke Irine moglo da primeti pogoranje njegovih bolesti. Premda je otac Arsenije uvek negodovao, doktorka Irina ga je esto primoravala daostaneukrevetu.Posetiocisudolazilisvakodnevno,aopraznicimaihjebilojovie, paotacArsenijenijeimaovremenazamolitvu.Buduidabezmolitvenijemogaodaivi, moliosenou,smanjujuivremenamenjenozaspavanje.

108

Prijatelji su ga mnogo voleli, no kad god bi mu dolazili u posetu ili mu pisali svoja dugaka,predugakapisma,svakiodnjihjebiouverendasamoonpieocuArsenijuili ga poseuje. Ovo je predstavljalo ogroman teret na pleima oca Arsenija. Iako smo ga mnogosvivoleli,moguejedasmogainehoticeunitavali. PonekadjeotacArsenijemoraodaputujeudrugigraddabisevideosanekimodsvojih duhovnihada. Krajem 1960 odluio je da poe u Lenjingrad da pronae dvoje ljudi ije adrese mu na samrti bee dao monah Mihail. Pola sam s njim na put. Stigli smo u Lenjingrad u rano jutro i poto otac Arsenije nije eleo da svratimo kod prijatelja da se malo odmorimo, krenulismodapravosastanicetraimoadresukojumujemonahMihaildao.Molilasam ga da to neini:nismoznalinidali ti ljudii dalje stanujutamoiline. Ponudilasam da prvo sama odem i proverim tanost adrese, no on mi ree: To ne bi imalo nikakvog smisla.Hajdemo.Naiemoih. Silismosvozaikaoiuvekunepoznatomgradu,svenamseinilokomplikovano.Otac Arsenijeodbimojpredlogdauzmemotaksi,raspitasezaautobuskustanicuiprostome odvue zasobom.Vozili smoseautobusom u tiini. OtacArsenijejepaljivo posmatrao ulice, ljude i kue. Izali smo iz autobusa na Nevskom Prospektu i skrenuli u jednu od bonih ulica. Zgrada pred kojom smo se zaustavili bila je velika, sa oko est spratova i imala je dva impozantna ulaza. Jedan od njih krasila je bronzana ploa na kojoj su bila ispisanaimena:tojebioznakdasuuzgradinekadastanovaliznamenitiljudinaunicii profesori.Popelismoseliftomdoetvrtogsprata.Navratimajestajalaploicasaimenom osobekojusmotraili.Pozvonilismo. Vratanamjeotvorilaenaodsvojih45godina.Kogatraite?upitanas.OtacArsenijejoj reeime,oevoimeiprezimevlasnikastana. enaobrisarukeokeceljuireeljubazno:Uite,molimvas.Samotrenutak.Zatimode dojednihvratakojasubilamalootkrinutaipozva:SergejeSergejeviu!Nekojedoao davas vidi. Skoroistogtrenutkaiz sobe izie visokovek lepog, prefinjenog lica i crne brade.Imaojekrupnecrneoikojesunasposmatralesaizuzetnomivouipanjom. Kakomogudavampomognem?upitanas. Imamporukuzavas,reeotacArsenije. Onodgovori:Takomijedrago.Molimvas,skinitekapute. OstavismokaputeuormarkojijevebiopuniuliuvelikusobuizkojeSergejSergejevi upravobeeizaao. Ogromanradnistokrajprozorazauzimaojeskoroetvrtinusobe.Posobijebiorazmeten antikinametaj.Zidovesukrasileumetnikeslikeistareikone.Policesubilepuneknjiga. 109

Knjige su se nalazile svuda ak i po foteljama. Na sredini sobe nalazio se sto pokriven belimstolnjakom.Izgledtesobemiseurezaoupamenje,jerjemnogogovorioovlasniku stana. Dakle, ta mogu da uinim za vas? upita Sergej Sergejevi i ponudi nas da sednemo. enakojanamjeotvorilavratatakoeueusobuistadekrajradnogstola. Otac Arsenije poe da govori: Godine 1952. imao sam priliku da sretnem oveka po imenuMihailTerpugov.Upoznalismoseuspecijalnomlogoruizkogasamosloboen tek 1958. Prilikom ispovesti Mihail mi je dao vae ime i adresu i zamolio me da vas posetim. Rekaojedaeto bitiodvelikevanostii zameneizavas.Rekaomijeda vas zamolimdagapomeneteuvaimmolitvama.Takoejeeleodavamispriamonjegovim poslednjimtrenucimanazemlji. Sergej Sergejevi samo to ne skoi sa stolice. U trenutku je izmenio izgled: delovao je odjednom veoma napeto, a njegove ionako tamne oi kao da jo vie potamnee. Oiglednojebioveomauzrujan.LedenimglasomreeocuArseniju:aomije.Doliste napogrenuadresu.Janisamtajkogatraite,vizacelotraitenekogdrugog. ena,kojajesvevremestajalakrajstola,nainijedankorakpremanjemuiskorozaplaka: Serjoa! Neka,Liza.Dolisunapogrenuadresu.aomije!Nemoguvamponuditidaostanete. Upitanjujegreka...Biojeveomasmeten.Nasdvojeustadosmoibrzokrenusmoprema vratima. U sobi je vladao muk. Dodala sam ocu Arseniju kaput i uzela svoj. ena bee ostalausobi,noionabrzoizaeiuhvatiocaArsenijazaruku.Molimvas,recitemi,ko stevi?Kakosezovete? Pjotr Andrejevi Streljcov jeromonah Arsenije. Otac Arsnije predstavi i mene. Doli smoizR.dabismovasvideli. ekajte, nemojte ii! Vratite se, molim vas, sedite! Saekajte dvadeset minuta! Serjoa, nemojseljutiti.enaurnoizieizsobeipoenatelefon. Stajalismouhodniku,neznajuitadaradimo.Izsobeseuoglasenekojajegovorila telefonomsanekim:Jasam,Liza.Molimte,ostavisveiodmahdoi.Hitnoje.Sveeti bitijasnokaddoe.Trebanam! SergejSergejevijeseozastoiodsutnogledaonadrugustranu.enaotraukuhinjuiza pet minuta se vrati sa posluavnikom na kome su bile olje aja i kolai. Neko vreme je vladala tiina, to je atmosferu u sobi inilo neprijatnom i teskobnom. Pokuala sam da razbijem tiinu i zapoela razgovor o umetnikim slikama na zidu. Sergej Sergejevi, uz vidannapor,nabrojaimenanekolikoslikaraijasudelavisilanazidu.Zatovremeotac ArsenijeustadeistadeispredjedneikoneBogorodice.Dugojeposmatraoikonu.Divna 110

ikona.Umetnostiduhovnost:natakavsavreniskladljudskogiboanskognalicuMajke Bojezaistaseretkonailazi. I Serjoi se dopada ta ikona, no ne moe da utvrdi kada je naslikana. Znate li togod o ikonama?reeena. Netomalo,odgovoriotacArsenije.Priejoblieikoniistadedajepaljivoposmatra. Smem li da je skinem sa zida? Voleo bih da je podrim u rukama, upita Sergeja Sergejeviakojinijeizgledaonimalooduevljentimpitanjem.Onsamskideikonusazida i pokaza je ocu Arseniju. Oigledno nije mogao da dopusti da nepoznat ovek dodiruje njegovoblago.No,potomsepredomisliiveomapaljivomupruiikonu. PogledalasamocaArsenijauudu:njegoveruke,pognutaglavaiitavnjegovstavbilisu toliko molitveni, kao da mu je neko u ruke stavio putir sa samim Telom i Krvlju Hristovom.Naravno,tojeprimetioiSergejIvanovi. Saikonomuruci,otacArsenijeprieprozoruistadedajepaljivozagleda.Pogledmuje bioveomaozbiljanimolitven,dugosezadravajuinaizobraenomliku.Gledaojelikpri dnevnojsvetlosti,azatimpaljivookrenuoikonuizagledaopoleinu,dabivideonakoji nainjeprepariranadrvenadaska.NijevratioikonuurukeSergejaSergejevia,vejuje paljivopoloionasto. Dnevnasvetlostjepadalanabelistolnjakinaikonu.Menisezamalooteusklikdivljenja, jer je lik Majke Boje izgledao predivno pri sunevoj svetlosti, to se nije primeivalo sa mesta na zidu gde je ikona visila. Sin je sedeo u naruju Svoje Majke koja ga je neno privilauzsebeigledalasvojeDetepogledomblagimipunimljubavi.Uistovremeseu Njenimoimanaziraladubokatuga,jerjeznalasudbinusvogaSina,znalajeradiegaGa jerodilaizbogegaGapodie.ZnalajezaNjegovupredstojeusmrtnaKrstu.Izgledalo je kao da se u Njoj sjedinjuju materinska ljubav i Boanska mudrost sa ivotom Njenog Sina i Njegovim Krsnim stradanjem. Lik joj je bio ozaren radou materinstva, a u isto vreme,preplavljentugom. Otac Arsenije nije nita govorio dok je Sergej Sergejevi gledao u ikonu pun ushienja. Nikadjeranijenijevideonatajnain. Tanuna zlatna nit kojom je bila protkana odeda Majke i Bogomladenca isticala je i uveliavala Njenu lepotu i nezemaljsku slavu. U slatkom poluosmehu Bogoroditeljke oitavala se milost. Doite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti (Mat.11:28). Jedva uspeh da odvojim pogled od ikone. Pogledah u Sergeja Sergejevia. On je, pun divljenja,posmatraoikonu,videinanjojnetotodotadanijevideo.Malokasnijeonse zagledauocaArsenija.OiglednojesadaverovaodajeotacArsenijezaistaovekkojije poznavaoMihaila. 111

OtacArsenijeseispravii,ponovoupravivipogledpremaikoni,ree: Zar je zaista toliko vano kada je ova ikona napisana i ijom rukom? Takve stvari interesuju samo istoriare umetnosti. Samo pogledajte likove Majke Boje i Bogodeteta i bievamjasno,akostevernik,daoveknikadanebimogaodanapieovakvuikonubez Bojepomoi.Samopogledajte! A kad je ikonopisana? Na poetku sedamnaestog veka. Ko je ikonopisac? Bog sam zna, Bog koji je umetniku darovao nadahnue. Daska je veoma stara i preko nje je naslikano nekoliko slojeva ikona. Ova poslednja ikona je restaurirana veoma davno. No, sve je to nevano,jerovaikonaiviDuhomBojim.Pogledajte!Kakvimsamomiromzraelikovi Bogomajke i Njenog Sina! Ikonopisac je bio ispunjen ljubavlju i verom u Hrista, pa je poverenimutalanatumnoioveromiljubavlju.ZbogtogajelicesveteBogomateretako duhovno i toliko stvarno, da ono tei sve one koji su pritisnuti tugom i svakom bedom, koji su gladni, goli, siroti, u tamnicama, koji su izgubili veru u ljudsku pravdu, koji su nemoni. Takve ljude Njen lik vraa u ivot, vraa im nadu, podsea ih na postojanje jednog drugogivota,u komenema uasanistraha, nikrvi, ni svogzla ovogsveta.Lik MajkeBojenaszoveipruanamnaduuspasenje. Utosezauzvonouhodniku.JelisavetaAndrejevna(kakonamjekasnijepredstaviSergej Sergejevi) pouri da otvori. Zausmo neko aputanje. Dve ene su razgovarale u hodniku,ajednajeskidalakaput.SergejSergejevijebiovidnonapet,bilojeoiglednoda gajeponovonapalasumnjadaotacArsenijenijeovekzakogasepredstavlja. OtvoriesevrataiJelisavetaAndrejevnaueponovousobu,azanjomdrugaena,koja odmahpritraocuArsenijuuzvikujui:OeArsenije!OeArsenije!Divnojetostedoli! Boe moj! Zato niste javili da ete doi? Liza kae da je Sergej Sergejevi mislio da ste agent. Priala sam joj o vama i hvala Bogu to se setila da me pozove! Ve dugo nameravam da ih oboje dovedem kod vas! Ovo je neverovatno! Molim vas, dajte mi blagoslov! Sveseutrenuizmeni.OtacArsenijejeostaoukuiSergejaSergejeviaetiridana.Jasam uspeladapronaemdrugogMihailovogprijatelja,pajeiondoaodaseupoznasaocem Arsenijem. Kadasmoputovalikui,otacArsenijemiree:udnisuputeviGospodnji!Kolikolepote mi je darovano prilikom ovog susreta. Toliko mi je ovo sve bilo potrebno! Posle ovog dogaaja, Sergej Sergejevi, Jelisaveta Andrejevna i Mihailov prijatelj su esto poseivali ocaArsenija.

112

NAPOMENE: 1. Minej;knjigakojasadrislubesvimsvetiteljimakojiseslavesvakogdanautoku jednogmeseca.PostojidvanaestknjigaMineja,jednazasvakimesecugodini. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik SEAMSE Seam se... Nikada neu zaboraviti specijalni logor. ak i sada, kada je prolo toliko godina,ivoseseamlogoraisvake,painajmanjepojedinostiivotaunjemu.Noumise teslikevraajuiprogonemeusnovima. Hapenje,brojnasasluavanja,muenje,zatvorskaelija...Dugoiiscrpljujuepeaenjeu koloni prema logoru na ledenoj jesenjoj kii, uz strau naoruanu mainkama i sa policijskimpsimazapetama...Povici:Dvakorakaustranuipucamobezupozorenja!Sve tojebilouasnoipreuasno,nopostojalajenadadae,kadakonanostignemodologora, ivotbitimalolaki.Kadasmonajzaddospeliuzloglasnilogorbilomijejasnodajesve tosamdotadapreiveobiladejaigrapremaonometomejetamoekalo.Osammeseci ulogoruposebnogreimasuzamenebilitekoiskuenje. No je, baraka je zakljuana. Du redova leaja jedva tinjaju sijalice. Kroz snegom natrpane prozore se ponekad nazire kruno kretanje reflektora po logoru. Napolju je ledenimraz,30stepeniispodnule,aprozorisetresupodudarimavetrakojiascvili,as zavija,asurlie.Iakoubaraciimamnogoljudi,tisitamosam,potpunosam.Okotebesu stranci,itisistranacsvakomeodnjih.Svudajeno,beskrajnano.Svizvucisestapajuu jedan i nestaju, mrtva tiina je oko tebe i beznadeni uas koji te ne naputa itavu no. Neki od zatvorenika u snu isputaju krike, neki bolno jee, drugi psuju, no sve to ini tiinujostranijomkaodasiotrgnutodivota.Ponekadtiseinidabirukamamogao dadodirnetustravinuilepljivutiinukojatizarobljavamisliokivajuiihustrahioaj. Preanjidannosisamouasnaseanja:stalnoprisustvosmrti,batinanja,ponienja,gladi unitavanjeljudskedue.

113

Gnjidojedna,sadeusamicu!Nastreljanje!urlalisulogorskistraari,licaiskrivljenih od besa. Ubiu te! Zadaviu te! urlali su kriminalci. Svi smo znali da to nisu puka zastraivanja,vedasetosvesvakodnevnodogaaloulogoru,prednaimoima.Nou nikadanisimogaodaseodmori,jertejenoiscrpljivalatomteskobnomtiinom;nouse prolazilokrozjogoremukenegopodanu.Oizlaskuizlogorasenijesmelonirazmiljati. im bi se rok na koji si osuen pribliio kraju, dodali bi ti jo nekoliko godina, bez ikakvogobjanjenja. Jednog dana prebacili su me u drugu baraku. etvrtog dana po preseljenju, dok sam se vraao iz nunika, primetio sam oveka koji je bez prestanka stajao kraj svoje postelje. Zbogegalistojitamopoitavuno?Rekoemidasetajovekmoli.Drugizatvorenicibi muuprolazuestodobacivalizajedljiverei. Svi emo ionako da poumiremo u ovom logoru. Za ta li se ovaj moli? Zbog ega? Dok samjobionaslobodiuosamdanekiljudiverujuuBogaidaihzbogtogaaljunarad po logorima. U mojoj porodici su religija i praznoverje izjednaavani i smatrani nedostatkom kulture i inteligencije. Kakve koristi ovek ima od vere? U ta ovek da verujeovde,naovommestugdesusviosueninasmrt?Nakrajumejesavladaooajija odluihdaoduzmemsebiivot.Umojojporodicisuionakovesvimislilidasamnegde poginuo:kadsuseraspitivalizameneuMoskvi,sigurnosudobijaliodgovor:Nemaga naspisku.Mojaodlukajebilakonana.Neudaumremkadstraariilizloinciodlueda meubiju,nitielimdaskapamodgladiilizime.Houdaumremsada.Dostasamstradao vremejedauinimkrajsvemutome.Dalijetokukaviluk?Ne,venunost.Kadpostoji nada, postoj i mogunost da se ovek bori za ivot. Za logoraa ne postoji nada, postoji samosigurna,muenikasmrt.Jednenoiotiaosamununikitamougledaogredukoju sumnogipremeneupotrebiliuistusvrhu.Odnekudasamukraokomaduetakojesam nosiodosebe.Zavriusasobom,neuviedaivim.Odluiosam. Dok prolazim izmeu redova kreveta, vidim starca koji, kao i obino, stoji kraj svog krevetaimolise.Ostalispavaju.Staracjetolikoudubljenumolitvudamenineprimeuje. Josamodagazaobiem...Dokidempremanunikustaracseodjedanputokreeipolazi za mnom. Hvata me za ruku i apue: Sedi! Nisi sam ovde. Ima nas mnogo koji se oseamokaoiti,alisnamajeBog! Posluao sam ga i seo na njegov krevet. Sedim tako i sluam ga. Na svoje iznenaenje, odgovaram na njegova pitanja. Oseam prema njemu mrnju, jer mi je omeo plan. Moj ivot je moja briga, a ne njegova. Starac poinje da mi pria o mom ivotu iznosei sve pojedinostiimenepoinjedaspopadastrah.Otkudontosvezna? Smiruje me, pun je razumevanja, zna da mi je teko. Umoran sam, bolestan, ponien, gladan. No, sve se to moe pobediti, i mora se pobediti ako se opredelim za taj put, pobedaebitimoja. 114

Sada sam veoma ljut na njega, imam elju da ga povredim. Uz par neprilinih rei ustajem,alionmeidaljedrizarukuinastavljadagovori.Prekidamga,noonneprestaje damipria.Objanjavamidaoveknemapravadauzmesamsebiivot,dajeduanda se bori da ga sauva. Poinjem da ga sluam i da shvatam da starac zaista eli da mi pomogne.Nitasenijepromeniloumomivotu,alijavienisamsam. Ne pokuava da mi o Bogu govori na silu, samo Ga spominje. Pomae mi, jednostavno reeno.Oseamdaonposedujenekuunutranjusnagukojujanemam.Takoeoseamda ovajstaracuzimanasebesavmojoajnikibolisvuteinulogorskogivotakojamesvom silinompritiska.Sveontonosizajednosamnom.Nakrajusenisamobesioogredukao to sam nameravao, ve sam ostao pored starca. Kasnije sam saznao da on uopte i nije star,vedasamoizgledakaostaracpotojeulogoruproveonekolikogodina.Nekisuga zvali Pjotr Andrejevi, a drugi Otac Arsenije. Nikada neu zaboraviti te dane, niti njegovlikkojimisetadaurezaouseanju. Otac Arsenije mi je otkrio novi ivot, priveo me je k Bogu i preporodio moje unutranje bie. Zbog toga bih eleo da iznesem svoja najosnovnija zapaanja o njemu. O njemu bi ovek mogao da pria bez prestanka, jer su bezbrojna njegova dobra dela, a ta njegova dela se svode na dve stvari: na Boga i na ljubav ljubav kojom je ljubio sve ljude u ime Boga.Seamseovihnjegovihrei:Svakiovek,prenegotoumre,moranetodaostavi izasebe,nekakavtrag.Tomoebitikuakojujesagradiosopstvenimrukama,drvokojeje zasadio,knjigakojujenapisao...notagoddajeostaviozasobom,tomorabitinetotoje uradio,neradisebe,veradidrugihljudi.Svetosutvojerukestvorile,biepeatkojie ostatiposletvojesmrti.Ljudieposmatratidelotvojihrukuitieidaljeivetiuradosti kojusiimpriinio.Onieteseseatiiblagosiljatite.Nijevanotaestvoriti,vaanje tvojtrudiljubav.Tvojedeloeusebinositidelitebe,ukolikosiganapraviozaradBogai ljubavipremaljudima.Najvanijejepomagatidrugima,olakavatiimbremenaimolitise zanjih. TakojeiveootacArsenijeitakojeuiosveonekojidolaziliknjemu.Davaojeodsebe ononajdragocenije:toplinudue,veru,iskustvoHrianskogivota.Uionasjekakodase molimoirazgoreousvakomodnasonajiakverekojijeBogusadiousvakomeodnas. Daliikokogajepoznavaomoedazaboravisvetojeuinio?Mnogisuknjemudolazili iodnosilisasobomsvetedragocenedarove.Mnogomirairadostinamjetedrodarovao naotacArsenije. Sveovooemupiem,osetiosamnasebi.Inadrugimasamvideokakoihpoznanstvosa ocem Arsenijem menja, obnavlja i daje im snagu. Odlazili su iz logora kao vernici i odnosilisasobomtraakonetoplinekojomihjedarovao.Sobziromnamojsluaj,mogao samisamdaprenosimnadrugeonotosamdobioodocaArsenije:veru,ljubav,dobrotu.

115

Oni koji su iveli u njegovoj blizini nisu odlazili sa ovog sveta gnevni, bez nade, ve prosvetljeniveromuBoga,astravianlogorskiivotnijezanjihpredstavljaonepravedno stradanje,venezaobilaznoiskuenjenaputukaBogu. esto se dogaalo da ti isti ljudi, pre odlaska iz ovog ivota, prenesu svetlost drugima. Ukoliko bi do prvog susreta sa ocem Arsenijem dolokada je ovek bio na samrti, on je olakavaotomovekuboloveimuke,iovekbimirnopreaoudrugiivot.OtacArsenije je ovaj talanat od Boga umnoavao inei mnoga dobra dela i delio ga velikoduno sa drugima. Nikad zbog toga nije osiromaio, naprotiv, to ga je bogatilo, a da sam nije bio svestantoga.KadabiotacArsenijegovoriootvomivotu,bilobitijasnodaonotebizna vienegototisamznaosebi.Znaojeakitateeka.Oisumubileblageipaljive. Gledajui u njega, u tebe se postepeno useljavao mir, dobijao si snagu. Kada bi govorio, glasmujebiotakouverljivdasimoraoimatipoverenjaunjega,znaosidajeupravu. U svemu je bio hrabar i jak, niega se nije bojao. Bog i samo Bog je bio njegova snaga, njegovoutoiteinadanje.UBogujebiojak,iuBogujestajaovrstousredonesvebedei stradanja. PoprimanjumonakogpostrigadobiojeimeArsenije.Arsenijeznaihrabar.Imemuje savrenoodgovaralo. Mene su iz logora pustili nekoliko godina pre njega. Redovno sam mu pisao. Kada sam uodajeosloboen,traiosamgasvudainakrajuganaaoumalojvaroiciukojojsebio nastanio. Uvekemiupamenjuostationakuicaisobaukojojjeiveo.Naravno,oniradosnidani isatikojesamsanjimprovodioostaezauvekutisnutiumomseanju.imseueusobu oca Arsenija, vide se najpre ikone Vladimirske i Kazanske Majke Boje, Nerukotvoreni ObrazGospodaIsusaHristailikovisv.JovanaBogoslovaiSv.Nikolajaudotvorca;stare ikone, vrhunske izrade. Pred njima uvek gore dva kandila: crveno i zeleno. Na stoiu ispred ikona je staklena vaza u kojoj se uvek nalazi svee cvee. Na istom stoiu, prekrivenibelomsalvetom,nalazeseiSvetoPismo,Psaltir,jonekebogoslubeneknjige, kaoiodgovarajuiMinej[1]*.Nanjegovomradnomstoluporedprozoranalazisemnotvo knjiga:oteologiji,istorijiumetnosti,drevnojarhitekturi,savremenojiklasinojpoeziji,ak iateistikeknjige. Ducelogjednogzidaprostiresepolicakrcataknjigama,auzdrugizidjekaumakome seotacArsenijedanjuodmara,anouspava. Nametaj u sobi dopunjuju tri udobne stare fotelje. Na zidu su platna poznatih savremenihslikara,darovisamihumetnikaocuArseniju.Naskorosvimajepredstavljena priroda. Na jednoj slici je naslikana ena ispred logorske barake. enino lice je lepo i privlano:madajevidnoiscrpljena,uoimajojsijaivot,snagainesalomivavolja. 116

Upozadinislikejejojednabaraka.enajeodevenaumaslinastosivoodelo,naglaviima pohabanukapuinaprvipogledsestieutisakkrajnjebede,noakoseponovozagledau njeneoi,oseadajeiva,uprkossvimstradanjimakrozkojaprolazi,uprkossmrtikojaje pratinasvakomkoraku.Jasnotije,kadjegleda,daseonanepredaje,dasenikadnee odreiOnogauKogaveruje.Premdaskrhanaivotnimiskuenjima,unjojidaljeiviDuh Bojiionaeuvekbitiiva:njeneoisuvatrenosvedoileovuistinu.Portretjenaslikao uveniruskiumetnik,prijateljocaArsenija. Ne znam ime te ene, znam samo da je bila duhovna kerka vladike Makarija, koja je umrlaulogoru. KadaseotacArsenijevratioizlogora,nijeviesluioucrkvi.Prvihnekolikomeseciiveo jeveomapovuenoiusamljeno,nokasnijeseokonjegaobrelavelikaduhovnaporodica, ijisulanovibilirasprostranjeniiromRusije. Ljudi su dolazili, pisali mu pisma (naravno, nisu mu pisali na kunu adresu, jer bi to predstavljalo opasnost i za njih i za njega, ve su mupisma donosili prijatelji koji bi mu dolaziliuposetunaovajnainjednevnoprimaookodvadesetakpisama).Svakogdana dolazilo bi mu po dvoje ili troje ljudi, a subotom i nedeljom ak i do desetoro! Kada je imaoneuobiajenovelikibrojposetilaca,NadedaPetrovnaseveomabrinulazanjegovo zdravlje. Duhovna deca oca Arsenija bila su vrlo mnogobrojna. Svako od njih ga je poseivao bar dvaputagodinje.NadedaPetrovnajeujednojsobinamestiladvakrevetazaposetioce. Ukolikojevieljudiostajalodanoi,moralisudaspavajunapodu. Otac Arsenije nije gubio interesovanje za umetnost. Koristio je svoje slobodno vreme da pratinajnovijaizdanja,meutim,slobodnogvremenajeimaoveomamalo.Ipak,uspeoje da napie nekoliko lanaka, mada nijedan izdava nije prihvatio da tampa njegove radove,jerjeautorbiosvetenolice.Ipak,jedanodnjegovihprijateljajepokuaodapreko svojihpoznanikau izdavatvuobezbeditampanjenekihnjegovihradova,kakosenebi zaboraviloimePjotraAndrejeviaStreljcova. OtacArsenijejeustajaosvakojutrouestsati,aodlazionaspavanjeupono.Neprestano semolio,sluiosvakodnevneliturgije,ispovedaoljudeirazgovaraosaposetiocima. Kandila su gorela dok se tiho molio u svojoj sobi. Za mene je molitva sa njim uvek predstavljalavelikuduhovnuradost;utimtrenucimasamoseaokakoseBojablagodat izlivainamene.Njegovamolitvajebilaveomaduhovna,veomaduboka,naroitokadse molioPresvetojBogorodici. KadjeonitaoakatistBogorodiciVladimirskoj,zaboravljaosamkosamigdesenalazim. Sa zavrnim reima akatista: Raduj se, Presveta Vladiice Bogorodice, ti koja nam projavljuje blagodat i milost ikonom svojom, otac Arsenije je slavio bezmerno 117

savrenstvoBogomajkeiprednjomspominjaoimenasvesvojeduhovnedece,moleiseza njih. Jednom nedeljno sluio bi parastos. Tom prilikom bi se molio za hiljade usnulih u Gospoduiteslubesuuvekbileveomapotresnezasveprisutne.Doksemoliozamrtve bilo je oigledno da on svakog od njih pojedinano uva u seanju i da osea njihovo prisustvo. Ponekad bi plakao i mi koji smo se sa njim molili oseali bismo koliko ih je voleoikolikosuonizanjegabiliivi. Ljudi koji bi dolazili k njemu odlazili su sa obnovljenom snagom i verom, sa eljom da postanuboljiidapomaudrugima. Za vreme onih dugih godina koje je otac Arsenije proveo u kampu, njegova duhovna porodicasesmanjila.Mnogisuumrli,mnogisubilibolesni,anekisuganapustiliizstraha odvlasti.Ipak,veinanjihjeostalavernaocuArseniju.Pojavljivalasusenovadeca:bili su to ljudi koje je upoznao u logoru, a neke su dovodili prijatelji, kao to je bio sluaj samnom.Poznavaosammnogeodnjihisvakogseseam,nospomenuusamoonekoje sam upoznao prilikom poseta ocu Arseniju, ili one koje znam jo iz logora i koje sam zavoleo. Onekimaodnjihjevebilorei:odoktorkiIrini,ocuAlekseju(nekadanjemstudentuiz logora), Abrosimovu, Sazikovu, Avsenkovu i Nadedi Petrovnoj sve su to bili divni, izuzetniljudi. Seam seposetevladikeN.koja sezbila 1962.Vladikajebiopoznati teolog,filozofi, po reimamnogih,veomadobarispovednik.DolaziojekodocaArsenijanaispovest.Mnoga duhovnadecaocaArsenijailasuucrkvuukojojjeonsluio. OstaojedvadanauposetikodocaArsenija.Zatovremesuispovedilijedandrugog.Posle surazgovaraliosudbiniibudunostiCrkveuSovjetskomSavezuiotometajebitnoza vernike u dananje vreme. Verujuem oveku trebaju samo Sveto Pismo i dela Svetih Otaca, rekao je vladika N., gledajui biblioteku oca Arsenija. Nita drugo nije vredno njegovepanje. Otac Arsenije je utao nekoliko trenutaka, a zatim odgovorio: U pravu ste,Preosveeni. Ono najvanije za vernike nalazi se u tim knjigama, no moramo imati na umu da ovek dananjice ima mnogo drugaiji razvojni put nego to su to imali ljudi u etvrtom veku. Horizont znanja je danas neuporedivo iri, a nauka nam objanjava stvari koje tada nije bilaustanjudaobjasni.Danassvetenikmoramnogodaznakakobimogaodapomogne vernikudaseizborisasuprotnostimasakojimasesusreenasvakomkoraku.Svetenik moradarazumeteorijurelativiteta,nauniateizam,dapratinajnovijaotkriaubiologiji, medicini, kao i savremenu filosofsku misao. Poto komunicira sa medicinarima, hemiarimaifiziarima,jednakokaoisafabrikimradnicima,onmorasvakomeodnjih 118

da odgovori na postavljena pitanja, a da pri tom to ne bude anahronizam ili nekakav poluodgovor. Otac Arsenije je prebivao u stalnoj molitvi. Kad je razmiljao o neemu, etao ili iao nekuda, usne bi mu se jedva primetno micale, izgovarajui Isusovu molitvu: Gospode IsuseHriste,SineBoji,pomilujmegrenog. iveo je da bi pomagao drugima. ak i u logoru, kada je i sam bio gladan i iscrpljen, pomagao je drugima, radio umesto njih, negovao bolesne, delio sa njima svoj mravi obrok. Kada je osloboen, putovao je kuda god bi ga pozvali; njegova jedina elja je bila da pomae,dadajesebedrugima.estosmopokuavalidagaubedimodanerasipasnagu, da se ne iscrpljuje do krajnjih granica. Materijalnu pomo je odbijao, smatrajui da je njegovadunostdasesamstaraosebi.Ipak,pokuavalismodamupomognemopreko NadedePetrovne,tojeonverovatnoznao.Nemoguseizbrojationikojimajepomogao, ispunjavajui do kraja jevaneljsku zapovest: Nosite bremena jedni drugih i tako ispunjavajteHristovzakon(Gal.6:2). Izneo sam ono to znam o ocu Arseniju. Drugi e napisati vie o tome kako im je pomogao.tosemenetie,znamdamijeotacArsenijedaoononajdragocenije:udahnuo jeumeneveruiljubav. Znam da je svojim molitvama i svetim ivotom osvetljavao i jo uvek osvetljava put mnogimimnogimduama. PremaseanjimaA.R..,19671969 NAPOMENE: 1. Minej;knjigakojasadrislubesvimsvetiteljimakojiseslavesvakogdanautoku jednogmeseca.PostojidvanaestknjigaMineja,jednazasvakimesecugodini. 119

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik IRINA Decembar1956.godinejebioizuzetnohladanivetrovit.Logorjebioskorosasvimprazan, uskoro e i otac Arsenije biti puten. Primanje pisama je sada bilo dozvoljeno, to je za njegaznailovelikuutehu.Dobijaojemnogopisama. Jednog dana on dobi pismo od Irine: lepo pismo, neposredno i puno radosti kao da je Irinasamusebeposlalaunjemu. PjotreAndrejeviu! OdbabukeLjubesaznadohdasteivi!Bogvasjeizbavio.Osealasam,nanekinain,da ete imati dovoljno snage da izdrite sve muke. Mnogima ste veoma potrebni, a meni najvie.Prolost,stranaprolost,polakoblediijaseuzdamdaebudunostbitibolja. Decasusadavelika.Tanjajevelikadevojka,Aleksejuipetirazred.Njeganistenivideli. Petnaest godina nisam imala nikakve vesti od vas i za to vreme mnoge promene su se desileumomivotu.Kaotostemipredlagali,postalasamlekar.Mumijeidaljenajbolji prijatelj.Unjemupostojeiskricevere,ajausepostaratidaseiskrerazgoreuplamen.On znasveovamaiestomikae:SeajseocaArsenijainezaboravljajtajedobro.Prema ljudimaseophodikaoontoseophodio. Doitebrzo,madaznamdatonezavisiodvas.Doiupovasiprostouvasuhapsitii dovesti da ivite sa nama. Majka Boja nas uva. Spasila mi je Tatjanu, a meni vazda pomae.VaababukaLjubamijetolikomnogopruila!Zamenilamijemajku. Gospode,kakosamsrenatosamvasupoznala! Ana Ovo pisamce ispuni srce oca Arsenija seanjima i dade mu priliku da se oima due zagledauprolostidase,pokoznakojiput,zadiviputevimaGospodnjim. 120

OtacArsnijepoedaseprisea: Godinabee1939.Nekolikogodinapretogaizdraojekaznuulogoru,dabipoistekutog roka iznenada bio poslan u izgnanstvo. Selio se iz kostromske u arhangelsku oblast, iz arhangelske u permsku i najzad dospeo u vologodsku oblast. To su bili veoma udaljeni krajevi i jedino je te, 1939. godine iveo blizu eleznice. Selo u koje je bio poslan bilo je malo, no ispostavilo se da je starica kod koje je otac Arsenije iveo bila verujua ena, dobraisamilostiva.UbrzojepostaladuhovnakerkaocaArsenija. etrnaestog avgusta, na dan praznika Iznoenja asnog Krsta, otac Arsenije kriom napusti svoje prebivalite i uputi se u jedan mali grad kod jedne svoje duhovne keri, NatalijePetrovneAstahove. Za njegov dolazak znalo je samo njih sedmoro najbliih prijatelja. Stan Astahovih se nalazio na treem spratu velike stambene zgrade. Dogovoreno je da otac Arsenije nee izlazitinaulicu.NatalijaPetrovnainjensuprugodlazilisusvakogjutranaposao,aotac Arsenije je ostajao sam u stanu. Dogovor je bio da nikom ne otvara vrata, a ukoliko bi doaonekoodnjihsedmoro,pozvonilibinadogovorennain,iotacArsenijebitadabez pitanjaotvoriovrata. Njegov dolazak u to mesto je bio tajna. Otac Arsenije je zvanino bio u izgnanstvu u jednommestunaseveruzemlje.Ovdejedoaodabisesastaosadvaepiskopainekoliko jereja i da bi sa njima porazgovarao o budunosti Crkve u ovim smutnim vremenima. SastanakjetrebalodaseodriuseluAbramcovu,ukuijednogpoznatogslikara. Toga dana je bio praznik Preobraenja Gospodnjeg. Za sve vreme svog boravka kod Astahovih, otac Arsenije je pisao pisma prijateljima i duhovnoj deci. Pisma bi davao jednom od sedmoro prijatelja koji su znali za njegov dolazak, a oni bi ih predavali drugima, koji bi se postarali da ih lino urue primaocima. Oni kojima su pisma bila namenjenanisunisumnjalidaihjeotacArsenijepisaoizizgnanstvaidasuodande,preko prijatelja,nalaputdonjih. Prvihestdananjegovogboravkabilasumirna.OtacArsenijejeodsluiopredpraznino bdenije,ispovediosvojeprijatelje,asledeegjutraodsluioprazninuliturgijunakojojsu se svi priestili Svetim Tajnama. Posle toga njegovi su prijatelji otili na posao i otac Arsenije ostade sam. Nakon praznine slube oseao je mir i radost u dui. Nije bilo razloga za brigu. Od Marte Andrejevne nije stigao telegram, to je znailo da niko nije primetio njegov odlazak (bilo je dogovoreno da mu Marta Andrejevna ovim putem javi ukoliko neko bude primetio njegovo odsustvo). Ni ovde, u stanu, nije imao razloga za brigu. OtacArsenijepadenakolenaistadedauznosiblagodarnemolitveBoguzamilostkojom gajedarovao,doputajuimudasluisvetuliturgijunavelikipraznikuzueenjegovih 121

najbliih.Ustanubeemirnoitiho.PoslemolitveotacArsenijesedezastodapiepisma. Pisao je na uzanim listiima papira, jer su oni mogli lake da se sakriju. Njegov sitan i uredanrukopisispunjavaojetankelistiekojisunjegovojduhovnojdecidonosilipouke od ivotne vanosti. U njima je on pouavao, ubeivao, upozoravao, smirivao, objanjavao.Svakiprimalacjesavelikimnestrpljenjemekaodadobijeuzanilistihartije odocaArsenija,jermujetajpapiridonosiomudreoevereiisavete.Povremenobise otac Arsenije dizao od stola, odlazio do prozora i kroz zavesu posmatrao drugu stranu ulice. U jednom trenutku mu se uini da je enu koja je etala ispred izloga prodavnice viao i ranijih dana. ena je zastala i paljivo gledala u pravcu prozora za kojim je on stajao. Dalimetonekoposmatra,ilimisesamoini?pitaoseotacArsenije.Izkuenijeizlazio, nijeprimetiodagapratekadajedoputovaoisamosedmoronjegovihpoverljivihprijatelja suznalidajeonovde.Postajemparanoian,reepotomsamsebiisedeopetzastoda pie. Ve je bilo skoro jedanaest asova. Otac Arsenije doli jo ulja u kandilo iji je plamiakpoigravaoiunekolikonavratasezamalougasio.Zatimstadedaitablagodarni akatistMajciBojoj. Molitvu mu najednom prekide buna zvonjava na vratima. Neznani posetilac je zvonio prema ugovorenom znaku: jednom dugako, tri puta kratko, jednom dugako, jednom kratko.Kolitomoebiti?Nikoganeoekujemdanas.talisedogodilo?zapitaseotac Arsenije. Zvonoseopetoglasi,ovajputnestrpljivo. Zabrinut, otac Arsenije poe prema vratima; znao je da samo njegovi prijatelji znaju za ugovoreniznakzvona,noipakjebiozbunjen. SigurnotelegramodMarteAndrejevne,pomisliotacArsenije. U hodniku se prekrsti jo jedanput, prizove u pomo Majku Boju i otvori vrata. Nepoznata mlada ena od svojih dvadesetak godina gurnu vrata nogom, odgurnu oca Arsenijaustranuigruboupadeukuu.Otidepravoudnevnusobu. Jasamizsovjetskeadministracije.Evomojelegitimacije.VisteStreljcov,PjotrAndrejevi i ivite ovde ve est dana. Poslali su me ovde da motrim na vas preko dana. Nou me zamenjujenekodrugi. OtacArsenijesenajednomosetiizgubljenim.Znaojedasenastolunalazepismanjegovim prijateljima,znaojedanemadozvoluzaboravakuovomgradu.Strepeojezabezbednost svojihprijateljakojibimoglizbogovogasilnodanastradaju. Boe moj, Majko Boja, pomozi mi! molio se u sebi. Jedna stvar mu je bila na pameti: mnogoljudiezbognjegabitiuhapeno... 122

enajebilamlada,lepaioiglednointeligentna.Bilajeodevenasasvimobino,verovatno danebiprivlailapanju. Razumetelime?Jasamizadministracije.Mojzadatakjedamotrimnavassaulice.Ali meniselinonetostranodesilo:kerkamiseozbiljnorazbolela.Telefoniralasamkuii reklisumidaimavruicupreko42o,dasujojkrajnicitolikooteklidajesvapoplavelai jedvadie.Sveseto desilosasvimiznenada.Jutros,kadsamodlazilaodkue,bilojoj je dobro,asadamimajkakaedamojaTanjaumire.Zvalasamcentraludaihpitamdame puste kui, meutim odbili su me. Zabranili su mi da napustim svoje mesto. No, ta da radim? Kerka mi umire, moram joj nekako pomoi, moram po doktora, moja majka ne zna ta treba da radi. Zamena e doi u pet sati popodne. Imam za vas veliku molbu: nemojte nikuda da idete. Dajte mi re da neete nikuda otii! Ne naputajte stan, molim vas,inaeetemeunititi.Ijoneto:akovamnekodoeuposetu,moramznatikojeto bio,dabihmogladajavimucentralu.Vailjudi,kojiradezanas,kaudastedobriida pomaeteljudima.Molimvas,nemojtenikudadaidete.Recitedaneete...MojaTatjanaje bolesnaimorambitisasvojimdetetom,aoniminedaju... OtacArsenijesveshvatiutrenu.Nijemoralanitaviedamugovori.Uoimajojjevideo mnogovienegotojemoglasamaosebidakae. Iditevaojkerki.Neunaputatistan.Akonekobudedolazio,javiuvam.Idite. Hvalavam,drueStreljcov!Hvala!Vratiusedotri,biuopetnasvommestu!uzviknu enaijododade:ZovemseAna! Vratasezalupie.OtacArsenijeostadesam.Kandilasuidaljegorela,njegovmolitvenikje biootvoren,asvudapostolunalazilasusepisma. Znai,NKVDznasve:znajudajeovde,dregapodprismotrom,amotreinadruge.Cilj imjedasaznajukosvekodnjegadolazi,kakobimoglidaihpohapse.Ana,kojajeupalau kuu i koja je znala za ugovoreni znak, koja je, uprkos nareenjima, morala kod svoje bolesne kerke, njene uasne rei: vai ljudi koji rade za nas, planirani sastanak sa episkopima, iznenadna bolest Anine kerke, sve je to otac Arsenije protumaio kao niz dogaajakojejeBoguredioSvojimpremudrimpromislom. TeinaovogdogaajasesvomestinomobruilanaramenaocaArsenijaizamaloganije smrvilasilinomoseanjaimisli.Bojaose;oseaojevelikuodgovornostzasudbinudrugih, zaonotoihmodaeka.Shvatiojedajenjegovdolazakovdebiovelikagreka. OtacArsenijeizvadisvojmolitvenik,pripadekolenimaistadedaitaakatistVladimirskoj Majci Bojoj, nastavljajui da ita tamo gde ga je prekinulo zvono. Meutim, reenice su nekakoudnozvuale,ionkaodanijeuspevaodashvatiznaenjereikojejetolikodobro znaoivoleo.Malopomalouspeojedasesavlada,dazaboravinasvojezemaljskebrigei

123

dasesasvimpogruziumolitvu.Proveojetakoumolitviokoetiriasa.itaojeAkatisti drugemolitve,zatimjeodsluioblagodarstvenimoleban. TajdogaajnijebionitadrugodopotvrdaBojemilostiistaranjapremaocuArsenijui njegovimprijateljima,njegovojduhovnojdeci.Svistrahoviisvebrigeodstupieodnjega. U tri sata ponovo se zau zvono i otac Arsenije otvori vrata. Ana urno ue u stan i promuca: HvalaBogu,jostetu. Tu sam, nisam nikuda iao, niti je iko dolazio da me poseti. Vratite se na svoje mesto, Irina. enajeizgledalavrloizmuenoiumorno,nokadajeotacArsenijenazvaimenomIrina, onasetrgnuireeuznemireno:ZatostemenazvaliIrina? Idite,Irina,idite!umestoodgovoraponoviotacArsenije. Uoimajojzasijaesuzeionaproaputa:Hvalavam. Gospode!TisimirekaodajenjenopravoimeIrina!TisijediniSveznajui,oSvemogui Boe! Prekoputaulice,mogaojedavidiIrinukakonastavljadaetaispredizlogaprodavnice.U petsatinanjenomestodoenekiovek. Otac Arsenije odlui da nita ne kae Nataliji Petrovnoj ni njenom muu, kao ni ostalim prijateljima.Toionakonebipromenilosituaciju,samobiimnatovariobrigunavrat.Neki unutranjiglasmujegovoriodasaekadosutraidajesveuBojimrukama. OtacArsenijepoedasepripremazaononajgore:spaliojesva pismakojajeprethodno bionapisaoiprimio,atakoejezamolioNatalijuPetrovnudaspalibilotatobimoglo daihugrozi. Sledeegjutraodsluiojeranuliturgijui,potosuNatalijaPetrovnanjensuprugotilina posao,poeojedasemoli,alimolitvamunijeteklalako.Nijeimaomir,biojezabrinut. Ujedanaestsatioglasilosezvono.OtvoriojevrataiopetugledaoIrinu.Pustiojujeusobu, seozastoiekao. Dola sam da vas vidim. Uspela sam, uz velike probleme, da smestim Tanju u bolnicu. Mnogosebrinemzanju.Hvalavamzaonojue.Telefoniralasamucentraluijavilaimda juenikonijedolaziokodvas.

124

Sedite,Irina!Veomasamiznenaentosteseusudilidadoetedamevidite,menekoji sampodprismotrom.Verovatnomesmatrateneprijateljem? Nemojtemeseplaiti.Verujtemi,dolasamzatotosamsamahtela,bolestmojekerke nijenekakvaizmiljotina.Recitemikoste,kosuvaiprijateljiizatosetolikoboriteprotiv vlasti?Onivaiprijateljikojisuukontaktusanamakaudastalnopomaeteljudimaida steveomadobri.Punolepihstvarikauzavas,meutim,odnjihsmouliidastefanatik, neprijateljnaroda,daokupljateokosebecrkveneljude..Kaudajevaadobrotaopasnaza nausovjetskuvlast. Imam tri sata slobodnog vremena. Do dva sata popodne niko nee dolaziti da me proverava.Recitemi,dakle,netoosebi.Svremenanavremeupogledatinaulicui,ako vidimnetosumnjivo,odmahuotii. Gledajuijeuoi,otacArsenijepoedagovoriIrinioveriioverujuimljudima.Pokuao jedajojobjasnizbogegasekomunizamboriprotivvere,kaoidajeuveridaseHriani neboreprotivreima. Dok je razgovarao sa njom, otac Arsenije nije oseao strah. ega da se plai? Bilo mu je sasvim jasno da Irina zna mnogo vie o njemu i njegovim prijateljima nego to bi on mogaodajojkae.OtacArsenijesetolikoudubiousvojereidajezaboraviokotosedi prednjim.RazgovaraojesaIrinomkaosabilokojimdrugimljudskimbiemi,znajuida jeupravu,braniojesvojuveru. Mada joj je bilo teko da ga razume, Irina ga je paljivo sluala. Sluala je mnogo o opasnosti hrianskih bratstava po sovjetsku vlast, znala je da su vernici neprijatelji naroda,asadjoj,evoovajovek,govorisuprotno.Gdejeistina? NKVDjeposedovaomnogeinformacijeonjima,isamoseekalodasesaznaidentitetsvih lanovaovezajednice,padaseizdanalogzahapenjesvakogodnjih,tedasepoaljuu logore ili izgnanstvo. Svi oni su morali biti uhapeni zbog svojih antikomunistikih aktivnosti. No, Irini se sada inilo da tu zapravo nema nikakve aktivnosti, ve da ove ljudespajaiskljuivovera. U centrali organizuju kurseve za nas na kojima uimo da ste nam vi neprijatelji. A kad vassluamigledamsvejedrugaije:izgledatemikaoljudiiznekogdrugogvremena.Na kursevima nam govore o vaoj organizaciji, pokazuju nam vaa pisma, iz kojih se vidi jedinovaabrigazadrugeiukojimapieteoBogu.Tojesigurnonekaifra. Nekiodvaihradezanasiprosleujunaminformacije.Reiuvamnjihovaimena. Ne,nemojtemigovoritinjihovaimena,neelimdaihznam!prekidejeotacArsenije. Ali ja hou da vam kaem ko su oni! Ne volim izdajnike, isti ti ljudi bi sutra mogli da izdajuimene!Jedanputsamprisustvovalasasluanju.Zgadilomise:oisuimklizilelevo 125

idesno,uvijalisusekaocrvi,drhtaliodstraha,nosvesuzapisalitoseodnjihtrailo.Ja sam sve to posmatrala sa strane i to to su govorili zvualo mi je kao neka poluistina. Izdajnicisu:Kravcova,akonKamukin,GuskovaiPoljukina. OtacArsenijezadrhtaijedvaseuzdradanepovie:Tonijeistina!Tiljudinasnikadane bi izdali! No, u Irininim oima se videlo da govori istinu. Zaplakao se. Dugo je i gorko plakao. No,tajesvama,drueStreljcov?Istinuvamgovorim.Linosam,16.avgusta,polasa drugaricomKravcovomucentralu.Svejeistinatosamvamrekla.Smiritesetiljudinisu vrednivaepanje. Moda nije trebalo da vam sve ovo kaem, ali bilo mi vas je ao. Nemojte se uznemiravati. Ja sada idem. Doi u ponovo sutra. Neete biti uhapeni zbog ovoga. Njima je samo vano da saznaju imena svih onih koji rade sa vama. Sada idem da telefoniram iz govornice da vidim kako mi je kerka. ao mi je to sam vas ovoliko uznemirila. OtacArsenijeostadesam,uzdrmanislomljen. Nijemogaodazaustavisuze,amranemislinavalienanjega. Kaa!KaaKravcova,osobapremakojojjeoseaotolikubliskost!Kaa,kojamujetoliko pomagala,kojajeimalazlatnosrce,kojasestalnomolila,kojajeznalasveslubenapamet! Kaa je znala sve o njihovoj maloj zajednici verujuih. ta je to moglo da je natera da postanedounikNKVDa,dasepretvoriuizdajnika?Kaa,lepaipametnaKaa,kojusu zvali Bela, da bi je razlikovali od ostalih koje su nosile isto ime. ta ju je nagnalo da to uini?Strah?Razoaranje?Iznenadnaslabostduha?Pretnje? Paonda...akonKamukin,njegovduhovnisinisasluitelj,azatimLidijaGuskovaiZina Poljukina, njegove verne duhovne keri. ta li im se to dogodilo, te su toliko pale? Zar samozbogstraha?Modasamja,kaonjihovduhovniotac,netopropustio,modasam mogaodaspreimovolikinjihovpad?Modajesveovomojakrivica?Gospode,smilujse namenegrenog,ispraviputmoj!Jasamkriv,smilujsenamojuduhovnudecuisveih spasi! Seajuisenjihovihispovestiirazgovorakojejevodiosanjima,otacArsenijepokuadase prisetipojedinostikojesuih,eventualno,mogledovestidoovakostranogpada. Da!On,jeromonahArsenije,nijeprimetiotaseunjihovimduamadogaa,atrebaloje da pokua da smiri njihovu kolebljivost i da im ukae na greke. Otac Arsenije se stade kolenopreklono moliti Bogu i Njegovoj Presvetoj Majci za pomo. Gospode! vapio je. Gospode,neostavime,ispruirukuSvojuimilostivbudi,spasimojudecuodpropasti!

126

Irina je ponovo dola sledeeg dana. Stanje njene kerke se mnogo pogoralo. Pored gnojnogabcesaugrlu,dobilajejoiupaluplua,tejejedvadisala.Lekarisureklidajoj nema spasa. Irinini nalogodavci joj nisu dozvoljavali da se udalji sa svog mesta osmatranja.Prekodana,sadevojicomjebila,aIrinajebdelakrajnjenou.imjeulau sobu,Irinabriznuupla. Smiritese,smiritese!BogjemilostivivaaTanjaeozdraviti,teiojeIrinuotacArsenije. Videojepredsobomsasvimizgubljenuenu,tunu,oajnu,praznu,beznade. Nemanade!Tatjanaumire.Imadvetekebolesti,doktorikaudaeumreti,ajanemogu dabudemsanjom!jecalaje. Otac Arsenije stade pred ikone, upali jo jedno kandilo i ree: Moliu se Bogu za vau Tanju,prosiuodNjegazdravljevaemdetetu. HouijadasemolimtomvaemBogu,nasvesamspremna.elimsamozdravljesvom detetu,alineznamkakodasemolim.NeznamnitaoBogu. Svetlostkandilajetitralapredikonama,obasjavajuinaroitolikBogorodiceVladimirske. Irina, moliemo se zajedno, moliemo se Majci Bojoj, naoj zatitnici. Moliemo je da vaaTanjaozdravi.Ionotpoemolitvu,glasnoirazgovetno.Doksemolio,otacArsenije nijeprimeivaoIrinu.Zaboraviojenanju,oseaojesamonjenogromniljudskibol.Otac Arsenije se molio za dete Tatjanu svom svojom duom i sa svom vlau koja mu je kao svetenikudata. (Kadamije,skoro25godinakasnijeotacArsenijepriaooovomdogaaju,rekaomije:Ti zna da ja retko plaem, ali tada sam plakao i molio Boga i Njegovu Majku za pomo. Molio sam se so derznovenijem i, ne samo da sam se molio, ve sam bojim se i da izgovorimovereizahtevao.Da,zahtevaosamdaBogispunimojuprozbu,jerjeIrinin bolbiostraan.Unjojnijebiloninade,nivere,nojasamunjenimoimavideodobrotui ljubav.MoliosamsedaBogujemojumolitvu,moliosamsezaiscelenjedetetaidaIrina primi svetlost vere i nade u Hrista. Kasnije sam ispovedio ovo svoje derznovenije episkopuJoni.) Posledvoasovnemolitve,otacArsenijeseosvrnuokosebeivideIrinunakolenima,kako idaljeplae,gledaikonuMajkeBojeimieusnama.Srcemuseispunisamilou. Priejoj,poloijojrukunaglavuireejoj:Iditesada,Irina!Bogepomoi.Molilismose zajedno,viija.MajkaBoja,naapredstateljnica,neeseokrenutiodnas.Pomoienam. Irina ustade, uze oca Arsenija za ruku i ree: Pjotre Andrejeviu! Ja od sada verujem, i verovau.Verujemvama, verujemNjoj. I Ona jemajka,iako jesvetako kako vi kaete, Onaepomoi.MajkoBoja,spasimojuTatjanu.Sveuuiniti,samojespasi!

127

Otac Arsenije nastavi da se moli sve dok se Natalija Petrovna i njen mu nisu vratili s posla.Uvee,doksusedelisajodvojeprijatelja,telefonjezazvonio.OtacArsenijepodie slualicuiree:Sluamvas,Ana.SadrugestraneiceuojeIrininglas:Zovemvasiz govornice.Hvala!Hvala!Dobroje!Pomoglamije!Jaodsadaverujem.Hvalavam! Otac Arsenijeseprekrsti iree:Velikumilost su ukazali Bogi Njegova Majka, ne samo meni,vejednomnovoroenomoveku.Nikoneeznatiskimsamrazgovarao,nasvetu imamnogoAna.IonotidepredikoneizablagodariBogu. (Ovde vredi napomenuti da su oca Arsenija, prilikom kasnijih sasluavanja, uporno ispitivalikojeAna). Otac Arsenije je bio primoran da promeni svoje planove zbog ovih nepredvienih dogaaja. Nakon mnogo razmiljanja i molitava, on odlui da otkae svoj sastanak sa episkopimaidase25.avgustavratiumestoizgnanstva.Dotleneeizlazitiizstana.Morao jedazatitionekojisumuidaljebiliverni,idananekinainizolujedounike. Irinaje,svedonjegovogodlaska,redovnodolazilakocuArsenijuujedanaestsatisvakog jutraiostajaladodva.Postavljalabimuraznapitanja,prialabimuosebi,alinajvieje voleladasediidagaslua.Prviputuivotuseispovedilaipriestila.Postalajeduhovna kerkaocaArsenija.DogovorilisusedamuIrinapieidasepotpisujekaoAna.Onamu je dala adresu svoje roake, koju je otac Arsenije zapamtio, na koju e moi da joj odgovaranapisma.JojojjeotacArsenijedaoadresuizvesnebabukeLjube,dabiIrina mogla od nje da ui o veri i o Crkvi. Poslao je poruku babuki Ljubi, koja nije bila lan njihovogbratstva,alikojajebilatvrdoverujuaena:Pomoziteovojmladojeni,vodite je, nemojte je ostavljati. Molite se zajedno sa njom. Pre nego to su ga poslali u logor specijalnog reima, odakle nije mogao nikome da pie, otac Arsenije je napisao Irini nekolikopisama. Posle susreta sa ocem Arsenijem, Irina je prestala da radi za Kompartiju i upisala medicinu.Podiplomiranju,zaposlilaseujednojodvelikihmoskovskihbolnica. OtacArsenijejesaznaozaovotekpotojeputenizlogora.Togdecembra1956.,nekoliko meseci pred oslobaanje, priseao se onih dana avgusta 1939. Jo mu je u pamenju bio sveonajbolsakojimjerazmiljaooakonuKamukinuiosestramaLidijiiZini.Bilomu jejasnodaniimnijemogaodaspreinjihovpad,jernijednogtrenutkautokuispovesti ilirazgovorasanjimanijebiosvestannjihovihnamera. SeaoseiispovestiKaeKravcove,23.avgustategodine.Prikrajuispovesti,otacArsenije jeekao,jerjeeleodaonasamakaetajeuinila,noonanereenita.OtacArsenijese molio. Kaa je oekivala da uje razrenu molitvu i nije mogla da razume zato otac Arsenije okleva. Oe, zavrila sam! rekla mu je i tek tada joj otac Arsenije proita razrenumolitvu. 128

Ispovestsezavrila,alineirazgovor. Kaa,tatejetonateralodaprijavivlastimanaebratstvo?Zatosiimgovorilaonaem radu? Zato? Time si unitila mnoge ivote. A bila si mi uzdanica i jedna od mojih najvoljenijihduhovnihkeri. Kainoliceobuzestrah,stid,uas.Njenekrupneoinapuniesesuzamaionastadedase ujedazausne. Kakostesaznali?Kovamjerekao?OeArsenije,onisusveveznaliiprenegotosam im rekla. Znali su da ste doli ovamo. Ja sam im samo rekla pola istine, ja... Ona se najednomuozbilji.Htelasamsamodaspasemnaebratstvo,dagazatitim...Lagalasam nainformativnimrazgovorima,alionimnogotogaznaju.Asadasamsedogueupetljala uovo... Razgovor je trajao dugo i zavrio se dogovorom da Kaa mora napustiti bratstvo, to je onaiuinila.Nekolikogodinakasnije,Kaaseudalaiprestaladaseviasasvojimstarim prijateljima.OcaArsenijajeponovovidelatek1958. Za vreme rigoroznih sasluavanja 1942. godine, otac Arsenije je imao prilike da se jo jedanputuveriutodajeIrinagovorilaistinukadamujeotkrilaidentitetpotkazivaa. Bivi akon Kamukin je do ezdesetih godina uivao visok poloaj u Moskovskoj Patrijariji. Pre odlaska, otac Arsenije je dugo razgovarao sa Verom Danilovnom i Natalijom Petrovnom. Rekaoimjerazlog zbogkoga jedoao, ali im nijespominjaoIrinuniti im je objanjavaokakojesaznaozaizdaju.Rekaoimjezaakona,ZinuiLidiju,aliKau,Belu Kau,nijespominjao.Verovaojedanijeizdajica,madajetekosagreila. Bilomujejasnodaeveomabrzobitiuhapen,nobilojeveomavano,zaraddrugih,da setohapenjenedogodinatommestu,vetamogdemujezvaninomestoprebivanjau seocetuukojejebioizgnan.Nekagasasluavaju,nekagastrpajuusamicu,nekagatuku u pokazuju mu potpisane izjave svedoka on nee priznati da je ikada napustio svoje zvanino prebivalite. Irina mu je kupila kartu za 25. avgust. Vee pre polaska otac Arsenijejeproveopiuipisma,odkojihjejednobilonamenjenoKaiKravcovoj.Kaaje 1966. godine dala to pismo Veri Danilovnoj i tom prilikom joj ispriala kako je dolo do togadajepostalaagentKompartije. Evoodlomkaiztogpisma: MolimseBoguzatebe.UvrujseumolitviinemojprestajatidamoliMajkuBojuza pomo.Palasi,sadamoranaisnagedaseponovodigne.Razumemtvojugrekuine krivimte.Tisijaka,odluna,vrsta.Kadasutepozvali,verovalasidasidovoljnojakaida e moi da im se odupre. Tvoja greka sastoji se u tome to si verovala u sebe, a ne u 129

Boga. Da si vie verovala Bogu, samo tada bi ti tvoja snaga i odlunost pomogle da se oduprezlu.Ovakojetvojejunaenjezavriloprvokaogreka,aondakaovelikozlo. Prestanidasebavitime.Odupirisezluipobedie.Znamdajetoteko.Boriseprotiv zla. Utehunaiumolitvi.MajkaBojajenaazatitilaipredstateljnicapredBogom. NekateBoguva. Tvojduhovniotac JeromonahArsenije Doiedankadaemoseponovosresti.Uveksemolimzatebe.Bogteblagoslovio. Ujedanaestasova25.avgusta,dokjeIrinauvalastrauprekoputaulice,otacArsenijeje otiao na stanicu i ostao tamo do polaska veernjeg voza. Irinina majka je dola da ga isprati.Donelamujehrane.Bilajeveomaprijatnaipaljiva. OvajodlazakjezaocaArsenijabioveomabolan.Izgubiojetriduhovnaeda.No,uKau jeimaopoverenja.Verovaodaesepovratiti. Irinasepozdravilasanjimujutruizamolilagadasemolizanjuinjenuporodicu.Zaoca Arsenija je predstavljalo veliku radost to je jedan novi ovek priao veri, izvoru nade i ivota. Seam se, neko je jedanput upitao oca Arsenija: Kako ste mogli odmah da imate poverenja u Irinu? Odgovorio je: Jer su putevi Gospodnji udesni, a milost Njegova neizmerljiva. Zapisano prema kazivanjima oca Arsenija, Irine, Vere Danilovne i Natalije Petrovne. Sastavilaosobakojajeuestvovalauovimdogaajima.

130

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik NOVINAR Taj je sve je beleio. Od nekuda je nabavio komad grube, sive hartije, presavio je do veliinenotesa,prerezaostranicenoemizaioih.Popovratkusposlanabrzinubipojeo porciju bljutave hrane koju bi dobijao sa komadom starog, zamrznutog hleba. I dalje polugladan,iscrpljenodumora,seobinaivicukrevetaipoinjaobidapiepatrljkomkoji jepreostaoodolovke.Olovkabiklizilapopapiruiispisivalauredneredoveurednihrei sastavljeneodurednihslova. Nekome bi moda izgledalo kao da je poslat u logor po zadatku, da izvetava o ivotu zatvorenika,kaodajetrebalodapronikneupsihulogoraailogorskihadministratoraida kasnije objedini svoje lanke u izvetaj sa naslovom: Profil zatvorenika u logoru specijalnog reima. No to je samo tako izgledalo. On je bio obian zatvorenik, zek[1]* brojK391,kojije,prema58.lanuZakona,bioosuennadvadesetgodinarobijeuovom logoru. Za godinu dana koliko je proveo u logoru, naao je vremena da ispuni nekoliko ovakvihbelenicaidaunjima,verodostojnoipoteno,opiestvarnostulogoru.Kadgod bi sreo nekog novog logoraa, zgrabio bi ga i zasuo pitanjima: Ko si? Odakle si? Zbog ega si ovde? Ko ti je sastavio dosije? Premda je bilo logino da sledee pitanje bude: Kakvisu vaiutiscioovomlogoru?ontakvopitanjenijenikadpostavljao.Odgovorje biosuvieoigledan.Uzpomokriminalacauspevaojedasakrijesvojebelenice.Morao jedaimplaatakotoimjedavaodeosvogsledovanja. Povremeno bi straari nalazili ove njegove belenice i oduzimali bi mu ih. Slali bi ga u samicu,alitoganijespreilodaidaljepie. Posmatrao je svet oima novinara. Da je bio osuen na streljanje, taj bi do poslednjeg trenutka ivota beleio na papiru svoja oseanja i reakcije. Takav je bio. Posmatrajui logor,pokuavaojedaosmislitotovidiokosebe.Predmetnjegoveanalizebilajebaraka i raznovrsnost njenog stanovnitva. Bio je jedan mali broj ljudi koje nije intervjuisao, meukojimajebioiotacArsenije. Prozvali su ga novinar i on se ponosio svojim nadimkom. Zaista je, dok je iveo na slobodi,ibionovinar;radiojezavelikenovinskekuekaotosuIzvestija,PravdaiTrud.

131

Njegovi ustri maniri, nervoza, nezadriva elja da se o svemu raspituje, izazivali su sumnjukodmnogih,alisobziromdajebiodobrenaraviilakozapodevaorazgovore,ljudi su ga nakrajuprihvatili,kakopolitiki zatvorenici,tako i kriminalci.Policajci ivlasovci, meutim,bilisuprotivnjega. Poslenekogvremenaprovedenogulogoru,znaojevieireejeintervjuisaoljude.Dokje pisao,videlosekakorazmiljaivrednujestvariokosebe. Sa ocem Arsenijem upoznao se u baraci. uo je za njega da je svetenik i istoriar umetnosti sa univerzitetskim obrazovanjem. Video je da oca Arsenija mnogi zatvorenici potujuidaonimauticajakodmnogih.No,injenicadajeotacArsenijesvetenolice,bila jedovoljnadagaNovinarprezireiali. Novinar je bio vrsto uveren da je otac Arsnije sasvim zakonito u logoru, jer je znao da verniciagitujuprotivvlasti.Misliojedasupolicajci,saradniciNemacaivernicideojedne istegrupe,pasenijenitrudiodagaintervjuie. Biojeuverendasunjegasamoguhapsilizboglaneizdajeivrealogajetotosenalazi meu njima. On, koji je uvek bio na strani istine, sada je bio primoran da ivi u istom kousasvetenicimaidomaimizdajnicima,jednomreju,neprijateljima. No,dointervjuasaocemArsenijemjeipak,jednogdana,dolo.DesilosedaseNovinar jednom razboleo, pa je morao da ostane u baraci i da pomae ocu Arseniju. Zajedno su istilibarakuiloilipei.Radilisuutiini.Novinarnijeprogovarao;nosiojedrva,vadio pepeo iz pei i prikupljao suvarke. Bio je mlad i snaan, pa je radio mnogo bre od oca Arsenija. Otac Arsenije je i dalje donosio drva, a on je ve bi spreman da zaloi vatru. Kresaojeibicuzaibicom,alinijeuspeodapotpalivatru.Otiaojedodrugepei,alinitu nijeimaouspeha.Potroiojecelukutijuibica,alivatrunijeuspeodanaloi.Poeojeda gaobuzimastah,jerjeznaodabarakamorabititoplakadaseostalivratesarada. OtacArsenijeuneseiposlednjinaramakdrva,poreaihupeiidodadekresivo.Bilamu je potrebna samo jedna ibica da potpali vatru. On primeti da Novinar nije zapalio ni jednu. Mogu li da vam pomognem? upita on Novinara. Odgovor je bio ljutit i razdraljiv: Molim vas, ne meajte mi se u posao. Ne treba mi nikakva pomo. Otac Arsenije se skloniustranu,noostadedagaposmatra. Novinarjepostajaosvenervozniji.Poeojedagubiivce.Znaojeveomadobrodaeod ostalihzatvorenika,kadsevratesarada,dobitibatineioniotacArsenije.Kadajeprolo dvadesetakminuta,otacArsenije,kojisedotadamolio,utkeprieNovinaru,obiega, izvadikresivoidrvaizpei,zatimsvetopravilnoposlagaupe,kresnuibicuivatrase odmah razgori.Zatim priedrugojpeiiistoto uini. Novinarje iaozanjimbez rei i paljivo gledao ta otac Arsenije radi. Treu pe je uspeo sam da naloi. Po zavretku 132

posla,licemujebiloaavo,noipakzadovoljno.Hvalatostemenauili.Misliosamda jejednostavnoloitipe,asadavidimdajetoumetnost. Jasamnaloiostotineovihpeiodkadsamovde.Savladaosamtuumetnost. Sada su pei lepo gorele i trebalo je samo dodavati drva. Poeli su razgovor. Novinar je hteodaintervjuieocaArsenija,nonakrajuispadedajeonocuArsenijupriaoosvom ivotu. Iznenadio se tome veoma. Ispriao je ocu Arseniju, oveku koga nije poznavao, itav svoj ivot do najsitnijih detalja, i zaudo, to mu je veoma prijalo. Oseao je mir u dui. Ostalipoeedasevraajusaradaiuskorosebarakaispuniagorom.Nekolikoputasu morali da izlaze na prozivku, potom je baraka zakljuana. Novinar je leao na svom krevetu irom otvorenih oiju i razmiljao: Kako je do svega ovoga dolo? Zato sam ovomovekuispriaosvojivot?OdtogvremenaotacArsenijemujepostaoveomadrag iprisan. Jedan razgovor je vodio ka drugom i polako, neprimetno, Novinar poveri svoju duu u ruke oca Arsenija. U poetku je govorio: Otac Arsenije je toliko jak! Ima duu koja je velikakaoitavsvet,unjojimamestazasve!Kasnijejegovorio:OtacArsenijejeovek savelikomduom,unjemuimatolikomnogodobrote.Konanosamsvojimoimavideo pravog,verujuegHrianina.Meunjimasetadaizrodilodoivotnoprijateljstvo. Novinar je mnogo voleo poeziju. Mnoge je pesme znao napamet i uvee bi ih recitovao sam sebi ili drugima. Imao je dobru dikciju i lep glas kojim je umeo da otkrije duu pesnika. Voleo je Bloka, Brusova, Pasternjaka, Simonova, Gumiljeva, Ljermontova i Jesenjina.Dokjerecitovao,glasmujebiojasaniizraajan,glasomjedavaoposebanznaaj svakojreiireenici.aksuisvimadobropoznatistihovizvualidrugaijekadabiihon govorio.Seamse,jedneveerinamjerecitovaoBlokovuNeznanku. Odavnim,prolimvremenima Pripovedatekasvilananjenimramenima, Ieirnjen,snojevimperjem, Itankajojrukasprstenjem. Laganokroionamepijanima, Venobezdrugaisama. Aokonjeoblaksemirisaslegao Doksesmetakrajprozorauugao. 133

Sluali smo ga, i oko nas je sve nestalo: baraka, glad, zima, zatvor, bili smo sami sa BlokovomNeznankom. Kada bi namgovorioJesenjinovepesme, umeobidanamprenesenesrenu,bolnu duu pesnika, njegovu duboku, no posve iscrpljenu oseajnost, duhovnost njegove poezije, tugovanjeijadikovanjenadivotomproivljenimbezsmislaicilja. Novinar nam je mnogo stihova recitovao, no jedna Simonovljeva pesma mi je ostala urezanaupamenju:ekajmeijaudoi.Teveeri,sedeojeirazgovaraosamanjom grupom ljudi. Neko mu predloi da recituje. On se zamisli, kao da se neega priseao i ree:EvojedneSimonovljevepesme.Seamse,onmijesamrecitovaotupesmu1942.na frontu.Tojeratnapesma: ekajmeijaudoi, Samomeekaj. ekajmeiondakadautekie Bududonosiletugu. ekajmeikadasnegovidou, ekajmeikadasunceari. ekajmeiondakadadruge Vienebuduekali, Kadaihzaborave. ekajmeiondakadaizdalekihmesta Pismanebudustizala. ekajme,tisama,ikadaseonikojisumenekadaekali Umoreodekanja. U poetku smo ga sluali neobavezno i ravnoduno, no potom nas potrese toplota njegovogglasaidubinskismisaopesme.Logorskiivot,beznaeijadokonas,oaj,sve nasjetopodsealonanaeblinje,probudilounamaodjekedalekeprolosti. ekajme.Uprkossvemu, Jausevratiti. Nekakauonikojimenebuduekali 134

Dajeupitanjusrea. ZvonkiglasNovinarevjeispunioskorocelubaraku,tesusekruguslualacapridruilii drugi zatvorenici. Zadubljeni u svoja seanja, nisu se usuivali ni da diu, da ne bi propustilikojure.Razmiljalisuosvojimporodicama,domovima,oonimakojiivena slobodi:ekajulime?Seajulimese?Zavlastisamzvaninomrtav.Izbrisansamsasvih spiskova. Novinarevglasjenastavio: Onikojinisuekalinikadneerazumeti Kakosimeusredognjaspasla Svojimekanjem. Samotebiimenibieznano Kakosamuspeodapreivim: Tisi,prosto,umeladaeka Kaonijednadruga. Novinarzavripesmu,pognuglavuiutonuusvojemisli.Okonjegaljudipolakopoee daserazilazeivraajuusvojekrevete. Jedanpovisokovekodsvojihetrdesetakgodinanajednomree:Preiveosamrat,leao pobolnicama,ponovoseboriozaRusiju.Pisaosameni:Vratiuse,ekajme!Ievome ovde,enamejoeka.emusveto?Ostadosmozakopaniuovomlogoruzauvek.Zatim neoekivanododade:Kozna?Modaemozaistajednogdanaizaiodavde? Novinar je doekao da vidi Staljinovu smrt. Niko nije znao kako, ali po osloboenju je uspeodazadrisvesvojebeleke.Danasjenjegovoimeveomapoznatoinjegovilancise tampaju u debelim asopisima i vodeim listovima. Proitao sam nekoliko njegovih knjiga u kojima sam prepoznao dogaaje u kojima sam i sam uestvovao, prie o stradanjima i o njegovim razgovorima sa ocem Arsenijem sa kojim je ostao u vrstom prijateljstvu do kraja ivota. Danas se esto sastajem sa Novinarem. Zajedno se seamo ivotaulogoru,ocaArsenijaisvihonihkojisu,uprkossvemu,izaliizlogorainastavili daive.No,najvanijeodsvegajedaobojicaverujemouBogaidanamjeotacArsenije promenioivot. UovojknjizikorienesumnogeNovinarevezabelekeizlogora.

135

NAPOMENE: 1. Zek:zatvorenik SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik MUZIAR Pojavio se jednog dana u naoj baraci: mrav, u iskrpljenom odelu kakvo smo svi nosili, izgledao je izmueno. Lice mu je bilo uvelo, koa na licu mu bee kao raspeta preko jagodinihkostiju,jedinojejounjegovimkrupnimcrnimoimapunimtugebiloivota. Onesuvazdabilezagledanenekudaudaljinu,odsutnezasvadeavanjaokonjega.Poto nijeuspevaodadostignenormuuradu,nijedobijaopunobrok,takodajeizdanaudan svevieslabio.Vratiobisesposla,polakojeoonomalohranetojedobijao,zatimbiseo na krevet i dugo posmatrao bedu logora kroz prljavo okno prozora. Ni sa kim nije razgovarao. Samo ponekad bi mu lice ivnulo, i tada bi, kao po nekoj zamiljenoj klavijaturi,prstimapreletaopokolenima. Osebijegovoriomalo,takoreinita,nojedneveeri,sasvimsluajno,saznadosmoneto onjemu.Ovosedogodilopotojevepolagodineproveosanamaubaraci,ipotosmose svinaviklinanjegovuodsutnostiutljivost. Te veeri se meu jednom manjom grupom zatvorenika zapodenuo razgovor. U razgovoru je uestvovao i otac Arsenije. Ispoetka se razgovaralo o logoru, no posle izvesnogvremenatemarazgovorasepromenilaionipoeedapriajuoprolosti.Seali su se pozorinih predstava, a zatim se razgovor nastavio o muzici. U razgovor se tada ukljuieionizatvorenicikojinikadanisuprogovaralinioemu. Razgovor o muzici postade ozbiljan. Ljudi su raspravljali o uticaju muzike na duu oveka, neki su zastupali miljenje da se odreena vrsta muzike koristi za propagandu. OtacArsenijeobinonijeuestvovaouovakvimraspravama,no ovajputonizrazisvoje miljenje: da muzika, ona koja poseduje duboko unutranje znaenje, moe da izvri

136

pozitivanuticajnaovekovuduu,datakvamuzikaimamodaoplemeniovekaunosei muuduuelementereligijskogoseanja. Onaj utljivi i povueni ovek kao da najednom oive: oi mu zasijae, glas mu postade jai,ionstadegovoritisavidnimautoritetom.Govoriojeuverljivoiprisno,nadograivao senamisaoocaArsenijaouticajumuzikenaovekovuduu. Jedanodzatvorenikakojijestajaougrupizagledasepaljivounjegaiodjednomuzviknu: ekajte,pajavasznam!Visteklavirista...ionreeimeiprezimepoznatogkoncertnog pijaniste. Muziar zadrhta i ree, pomalo stidljivo: Kada biste samo znali koliko mi nedostaje muzika!Eh,kadbisteznali...Uzmuzikubihmogaoiovodapreivim. Nekopostaviuobiajenopitanje:Zbogegasteovde? Jedanprijateljjeposvedoiolanoprotivmene.Ustvari,ovdesamizistograzlogakaoi svivi,odgovorioniudaljise. Nakon ovog razgovora, kao da je postao jo potiteniji i odsutniji. Pogled mu postade prazan, odazivao se samo ako bi ga nekoliko puta pozvali. Videlo se da je ovaj ovek izgubio svako interesovanje za ivot, to je bilo isto kao da je sam sebi potpisao smrtnu presudu. Proe mesec dana. Muziar, kako smo ga zvali od tog doba, poe da slabi, bilo mu je veoma teko da obavlja poslove koje je nalagala administracija logora i zbog toga je dobijaosvemanjeimanjeporcijehrane. OtacArsenijejeunekolikonavratapokuavaodasanjimrazgovara,damupomogne,no njegov trud bee uzaludan. Muziar bi mu odgovorio bilo ta, tek da mu odgovori, i odmah bi se udaljavao. Taj ovek ne moe da ivi bez muzike, rekao je jednom otac Arsenije.Kakodamupomognemo? NekikriminalackojijevoleoocaArsenijaree:Ucrvenomkutkusamvideopolomljenu gitaru.Probaudajeukradem. Unaemlogoru,kaoiusvimsovjetskiminstitucijama,postojaojecrvenikutak,gdese uprkosnjegovojnameni,nikad nisuorganizovaliobrazovniskupovi,nitibilotavezano zarekreaciju.Tamosenalazilonekolikoknjigakojezatvorenicinisusmelinidadotaknu,a napolicizaknjigejestajalapolomljenagitara.Crvenikutakjeuvekbiozakljuan,alije zasigurno u logorskim izvetajima bio naveden kao kljuni nain politikog prevaspitavanja osuenika. Jednog dana, na samo njima poznat nain, kriminalci su uspeedaukradugitaruizcrvenogkutkaidajedonesuubaraku.Gitarajebilanapukla, imalajesamopetica,lakibojananjojsuskorosasvimizbledeli,jednomreju,izgledala jejadno.Svismoznalidagitaraneedugoostatiubaraci,daejenadzorniciprilikomve 137

prilikom prve inspekcije pronai i oduzeti. Ipak, za sve nas donoenje gitare u baraku predstavljalojedogaaj. Neko od vetijih zatvorenika zalepi rezonatorsku kutiju tutkalom i oisti gitaru. Dok se lepak suio, drali su je na skrovitom mestu dva dana. Treeg dana, posle poslednje prozivkeiinspekcije,poloilisugitarunaMuziarevkrevetdokjeovajbiozauzetneim drugimnadrugomkrajubarake. Kadajenapokondoaodosvogkreveta,Muziarnitaneprimetidokmurukaneokrznu ice.Onskoinanoge,zgrabigitaruistadedagledaokolo,savzbunjen,neznajuitada misli.Zatimpoedapodeavastrunekojeupoetkunisumogledaproizveduzvuk,kao dasubilemrtve,noimihjevaljanozategaoipodesio,oneoivee. Zatovremekriminalcisuigralikarte(pilovesupravilisami),nekisuigralidomine,dok sudrugibacalikocku.Svisupsovaliihulili.Barakasenajednomispunimuzikom.Psovai umukoe,odloivikarte.Netoveliko,dragoipoznato,pomalotuno,noipaksvakom srcubliskorairilosebarakom. Svako je u tim zvucima prepoznao poznata i draga mesta, travnata polja, lica supruga i majki,deceiprijateljazanavekizgubljenih. Muzika je dotakla i oivela sve ono dobro i svetlo to je preostalo u duama ovih ljudi. Odjednomsmomoglidaujemozveckanjeledenihiglicanaborovima,vodukakoastiho teeuplaninskompotoku,ashuiprekostenjaikamenja.Muzikanamjeprodrlausrcai donelasvetlost,usredmrakakojinasjeokruivao;donelanamjeivotiradost. Zvuci su se razlegali barakom i spajali nespojivo. Pomno smo ih sluali, mada su snovi kojisuunamatogtrenutkaoivelibilibeskrajnodaleko.Struneodjednomtunozajeae, kaodaplau,kaodajecaju.Surovastvarnostsesvevieudaljavalaodnas. Zaue se teki koraci izmeu redova leaja. Odnekuda se pojavi visok, crnomanjast ovek, lica iskrivljenog i vlanog od suza. Bio je to jedan od najokorelijih i najokrutnijih zloinaca u logoru. Prestani da svira! Ne kidaj mi duu! Prestani, ili u te ubiti! Kriminalac poe sa uzdignutom pesnicom prema Muziaru, no u tom trenutku ga neki drugikriminalac,kojijetustajao,zgrabizaramenaiizbacinahodnik.Kasnijesmogauli kakoplaeiridanasavglasnegdeuuglubarake. Muzikanamjepevalaostradanju,onepodnosivombolu,oajanju.Svimasunamsesrca stezala u grudima, no tuga nas je postepeno naputala i mesto nje se useljavao mir i spokoj. Muziar je pronaao sebe bar tako je izgledalo. Izlivao je svoj ivot u tim zvucima,nosvakikojigajesluaouojeodjeksopstvenogivotaunjima.Onodjednom prestadedasviraiostadedasedinepomino.Pevajnam!predloineko.

138

Muziar podie glavu i poe da peva pomalo promuklim, no veoma izraajnim glasom. Pevaojestaruruskunarodnupesmu: Natostepognuliglave,drugovimoji? Onamenevoliviepata? Njenomsrcujadragnisamvie, Novas,drugovi,neuostavitija. Svinajednomivnueinasmejaese.Muziarevglasnijebioglaspevaa,noposedovaoje velikuizraajnostkojomjepleniosvojuneobinupubliku.Posleovepesmeodsviraoje,u laganomtempu,dobropoznativalcer.Poznatamelodijaihjenanekinainsveujedinilai meunjimastvorilaprisnost. Nakon toga svi odoe na spavanje u tiini. Samo je Muziar i dalje sedeo na krevetu, uspravnoimirno.Licemujesijaloionjegrliogitarunenoisljubavlju.Njegovekrupne crneoigledalesuumrak.Biojeveomazahvalantosumupronaligitaru. OtacArsenijejeseoporedmenenakrevet.Biojezamiljeniozbiljan.Znalidajeovaj Muziardubokoverujuiovek.Otvorionamjesvojuduusvirkom. Gitarajeostalaubarakidvadana.Zatovremesemuziarpotpunopreobrazio.Postaoje vedar i komunikativan. Kriminalci mu nadenue nadimak Umetnik i stavie ga pod svojuzatitu. Gitarusumuoduzeliprilikomredovnogjutarnjegpregledabarake.Nekogaje,oigledno, prijavio.Poslatjenatridanausamicu.Muziarjejonekovremezraiomirom,paaki radou,noposletogapoeponovodasegasi. Jednenoi,otpriliketrinedeljeposleovihdogaaja,otacArsenijeseprobudiizsna.Neko ga je vukao za rukav. Molim vas, oprostite mi to vas budim! Znam da je kasno, ali moramdagovorimsvama.Znamdastesvetenik,hteosamiranijedavampriem,ali nisamsmeo.Hvalavamzagitaru.Znamdajetobilavaaideja.Sluajtemebiukratak. OnsagnuglavuiotacArsenijejemogaodaosetinjegovdah,topaoiubrzan.Govorioje brzo,kaodajehteodaodjednomizlijesvojemisli.Boe,oBoe,kakavsamjagrenik! ponavljaojetokomispovesti.Bilojeoiglednodasedugopripremaozaovoidamujebilo teko. SuzamajekvasiorukuocaArsenija.Boe,znamdasamgrean,alimuzika...zatosumi uzelimuziku? OtacArsenijesedugomoliosanjim. 139

Nakon tri nedelje, prilikom rada, Muziar je slomio ruku. aka mu je bila sasvim smrskana.Smestilisugaubolnicu,odaklejeuspeodaocuArsenijupoaljeporukupreko prijatelja. U poruci je pisalo: Ne zaboravite me kad se budete molili Bogu. Smrt je pred vratima.MoliteseBoguzamene! OvokazivanjejezabeleenonaosnovuseanjapojedinihzatvorenikaisamogocaArsenija,1959. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik DVAKORAKAUSTRANU OcaArsenijasampoznavaodugo:ulogorujegodinasmatranadugimperiodomvremena. Znalismojedanzadrugog,retkoseviali,meutim,onjemuseestogovorilo. Naestazesuseukrstile1953.godine. Togletasunasprivremenoposlaliunekozabitonenaseljenomestodagradimobarakei rudarsko okno. Mesto je bilo udaljeno oko etrdeset kilometara hoda. Do tamo nam je trebalo tri dana i dve noi peaenja, a bili smo i prilino natovareni. Sunce je peklo, komarcisunasnapadalikrozotvorenaodei.Bilismoobueniodglavedopete,avreme jebilosparnoiteko.Svrabporukamailicuodujedakomaracaiznojabiojenesnosan. Ovakvi marevi su esto bili naporniji leti, nego zimi, kada se temperatura sputala dubokoispodnule.Koracisunambilitekikaoolovo,doknasjeteretkojismonosilina leimapritiskaosveveomiveomteinomiranjavaonamkou.Odeanamselepilaza telo,jovienamoteavajuikretanje.Svismoimalisamojednuelju:daseprostremopo zemljiidavienikadaneustanemo,bezobziranaposledice.Nouprkostojelji,kaoda nasjenekanevidljivasilanagoniladanastavimodasekreemokaoautomati,davuemo noge,boreisezasvakustopu. Svismobilipremoreni:imizatvorenici,istraari,ipolicijskipsi.inilonamsedajeput beskonaan, mada su ga neki od nas prepeaili ve nekoliko puta. Sa svakim smo korakomgubilisnagu.Kolonaseotegla,poredaksepokvario.Svakomaloulisusepovici straara: Ne rastei kolonu, zgusni redove! No i taj glas koji je izvikivao nareenja 140

zvuao je premoreno, dolazio je od oveka umornog od teine oruja koje je nosio. Dosadilomujedamotrinakolonuljudikojasesporokreepoletnjojsparini.Stopalasu namuranjalaunaslagecrvenkastogliakojejeprekrivalozemlju.Saokolnihbreza,jasika i bagrema otkidalo se lie koje je lagano padalo svuda oko nas po putu kojim smo koraali. Otac Arsenije je iao pored mene. Nekoliko puta sam se spotakao, a on mi je briljivo pomagaodaponovoustanem.Gledaosamunjegaimislio:Zarjemoguedaonidalje ide? Otac Arsenije je hodao uspravno, usredsreen na neto, inilo se da nita ne vidi. Usnesumusemicaleipotomesamznaodasemoli. Putjekrivudaokrozbrda.Obroncitihbrdasusaobestranebiliprekrivenipalimliem koje je razneo vetar. Tu i tamo rastao je poneki bun. Ispred nas koraao je neki Tatarin izmuenoglika.Biojeprljav,savuritamainosiojepraznutorbu.Znalosedajeporeklom izKazana.Veomajetekopodnosiologorivemusevideokraj. U baraci je njegov krevet bio u blizini moga. Videi njegovo beznae, mnogi od nas su pokualidamupomognu,aliuzalud.Zanjegajevebilokasno.Sadajeiaoisprednasi neprestano je posrtao. Ruke su mu se trzale, teturao se kao da e svakog trenutka da padne. Hoeliuskoropredah?pitaosamse.Ponekadbisenekoodzatvorenikasruionazemlju, ostalibigazaobilazili,astraaribiganateralidaustaneudarcimanoguikundaka. Psi,kojesuvodilizauzicu,izgledalisukaodanitanevide.Njukalisuputpredsobomi poslunoilizastraarima.Koraalismoutiini,nijebilorazgovora,povikanipretnji,uo sesamoneujednaenibatnaihkoraka.Bolelesunasnoge,ruke,ramena,svenasjebolelo, odglavedopete.Jasamsamomislionaodmor.Odumoranisammogaodavidimispred sebe.Obrisiljudisunestajaliuprainiiponovose,nakratko,pojavljivali. Ovo je kraj! Ne mogu vie pau. Samo to sam to pomislio, zauh kako neko vie: Pobegaosam!Jabeim!Pribravise,ugledahTatarinakojijedotleiaoisprednaskako pokuavadatriuzbrdo,polakoinezgrapno,jerjebionaizmakusnage. itava kolona se prenu, kao probuena iz tekog dremea. Straari uperie automate i poeedapucajuuTatarina.Meciserazleteesvudaokonjegaipodigoeoblakepraine, noTatarinjeidaljebeao. Ovakvavrstabekstvaimalajeposebannaziv:bekstvousmrt.Deavalosedaovekvie jednostavnonemoedaizdri,poinjedabei,dabigastraariubili,samodanebivie iveo.Straarisuznalizaovuvrstubekstva,alisuretkoudovoljavalieljibegunca,vebi gauhvatiliuzpomopasa,pretukliisilomnaterali natragukolonu.Begunacbisamou retkimsluajevimabiostreljan,tojezavisiloodkomandanta.

141

Tatarinsestekommukomvukaouzbrdo.Komandantstrae,videvidabegunacjedva ide,naredidapustepsenanjega.Psiegauhvatiti,dobiesvojuporcijuudaraca,dodae mujonekolikogodinaulogoruinastaviedaivi. Zavlada muk. Razumeli smo da komandant ne eli da ga ubije. No tada se odjednom razleepaljbaizautomata.Biojetopunpogodak:vojnikkojijepucao,usmrtiojeTatarina prvimhicem.Dokjepadao,nesrenikjeizgledaokaodapokuavadaseuhvatizanebo: jednujerukuispruiopremasuncuiskotrljaosenizpadinu.Vojnikjenastaviodapucau njegovomrtvotelo. SadajeteloTatarinajelealonepominoupraini.Svismogadobrovideli.Licemujebilo razneto,odelonatopljenokrvlju,aonajvojnikjeidaljepucao. Kolona se odjednom razbi i zatvorenici, napeti i pod strahovitim emotivnim nabojem, krenue prema straarima. Vojnici im zapucae iznad glava i komandant povika: Lezi! Svinazemlju! Ljudipopadaepoliemprekrivenomputu.Kiakurumajojednomzatretaipromukli glaskomandantajojednomzagrme:Lezi!igrdnoopsova.Utiinikojajeusledilauose glas vojnika koji je pucao: Drue komandante, skinuo sam ga iz prve, kao snajperista! Glasjegovoriotatarskimnaglaskom. Utomtrenutkunekomeizkoloneseoteuzvik:Pseto!Ubiosijednogodsvojih!Trebalobi i tebe ubiti! Vojnik se okrete i naniani automat u pravcu odakle je uo glas, no komandantviknu:Ibrahimov!Mirno! Svi smo leali niice. Odjednom zauh neiji pla. Okrenuh se i videh oca Arsenija kako klei dok mi svi leimo. Suze su mu se kotrljale niz lice i neto je veoma tiho aputao. Udariosamganadlanicomkakobihganateraodalegne.Lezite,inaeepucati!rekoh mu.Nijemeuo.Kleaojeidaljeigledaoudaljinu,aputaoikrstiose.Gurnuhgaidrugi put, no nije se obazirao. Nisam mogao nita, samo da se nadam da nas nee pogoditi. Desetilipetnaestminutajetrajalauzbuna,vojnicisujurilitamoamoinakrajunekuda odvuklitelo.Zatimjeusledilakomanda:Diise!Ukolonupodvojica,brzo!Dvakorakau stranuipucam! Poustajalismoinastaviliput.TeloTatarinajesklonjenonegdeustranu,madasutragovi krvipoliujobilividljivi.Straarisubilibesni:znalismodaenasvakinepredvieni korak odgovoriti rafalnom paljbom. Pogledah ponovo u oca Arsenija. Oi su mu i dalje bilevlane,biojeozbiljaniveomatuan,noidaljesemolio. Upitahga:Dakle,Streljcov,zarstvarnodosadanisteimaliprilikedaviditeovakoneto? Jesam. Nije mi ovo prvi put. Uvek je strano i potresno kada ubiju oveka bez krivice. Tekomijekadtakonetovidim,anemogudapomognem. 142

Odgovorihmu,pomaloironino:ZatonisteprizvaliupomotogvaegBoga?Amogli steidaprokuneteubicu.Modatonebibiloodnekekoristi,alibarembisteseosvetilina nekinain. O emu vi to govorite? Kako je mogue prokleti nekoga? Bog je mnoge od nas spasao, evo,akidanas.Ubicuestiikazna:aneosmrtijeveblizunjega.Gospode!Smilujse menigrenome!Tojebionjegovodgovor.Biojeveomatuandokrajanaegputa. DogaajokoubistvaTatarinanasjeunekolikorazdrmaoimismobrekoraali,noniko neprozborinire. Zajedandanstiglismonanaeprivremenoodredite.Trebalojedatamoostanemomesec dana i da radimo od petnaest do osamnaest sati dnevno. Porcije hrane koje smo tamo dobijalibilesujomanjenegoulogoru.Komarcisunasprodirali.Svakogdanajeponeko umirao, a mi smo morali da kopamo rake. Stanje je bilo takvo da su ljudi umirali na nogama,dreilopateisekire. Kada bi neko pao, straari bi mu jednostavno prili, naredili najbliem zatvoreniku da prihvati njegovu lopatu ili sekiru i nogama bi udarali onog to je pao. Ponekad bi nesrenik uspeo da se digne, no u veini sluajeva, stavljali bi ga na kolica i odvozili u stanicu gde bi ga lekar pregledao i konstatovao smrt. Tako je izgledao kraj mnogih zatvorenika. PosmatraosamStreljcova.Zadiviomejezavremetogputa.Bilomijejasnodaseradio izuzetnomovekukojijeizdraotolikegodineropskogradauistomlogorukaoisvimi, kojijebiostariiscrpljen,alikojijeuprkostomeidaljebioiv.Onjeverovaounetoita vrsta vera je bila jedini razlog to je jo uvek bio meu ivima. Ono to me je najvie zaprepaivalokodnjegabilajeinjenicada,iakojeradioisto kolikoimiostali,uvekje bioblagonaklonpremasvimaisvakomehteodapomogne.Premasvakomeseodnosios panjom.aksugaistraarinasvojnainpotovaliiizbegavalidagapovrede. Radilismomesecdana.Naseststotinajedolouovajprivremenikazamat,asvegadve stotinesevratilo! Povratakulogorjetrajaoetiridana.Hodalismoveomasporo,noaksuistraariuvideli da je od nas ostala jo samo dua. Po povratku u logor, dobili smo bolje i vee porcije i odobrennamjetrodnevniodmor.Nasvakommestusemoenaipokojeljudskobie,pa iulogoru. Za vreme tih pretekih mesec dana postao sam veoma prisan sa ocem Arsenijem. Kod njega je sve za mene predstavljalo otkrovenje. Imao je veliko srce. Svakome je pomagao, pogotovukadbivideodajeoveknaizmakusnage.Umeojedanaepravitrenutakkada daprie oveku.inilobi ti se dane moevie, hvatao bite oaj, aon bi senajednom stvoriokrajtebe,staviobitirukunarameirekaoparprostihreikojebitinajednomunele 143

svetlostitoplinuuivotikojebitidaleodgovornapitanjezatotisesveovodeavaito bauovomtrenutku. Mnogimajenaovajnainpomogao,nesamomeni.Ljudisuumirali,novisudolazili.Bio jetozaaranikrug. ModasepitatezbogegasamispriaoovupriuoocuArsenijuitomuasnomputu,kao ioubistvuonogTatarina.IspriaosamjezbogtogatojezamenedranjeocaArsenijaza svetovremebilonetoveomaneobino.Zavremetihstranihmesecdana,njegovaljubav isamilostzapanjilisuakistraare.Seamsedasugainekiodnjihzvalioe,jerjeuvek nekomepomagao. to se tie tatarskog vojnika Ibrahimova, njega su ubili istog dana kada smo se vratili u nalogor.Ubilisuganjegovisunarodnici,izvanlogoraitonaveomasvirepnain,kako to umeju Tatari. O tome smo uli kasnije. Kada sam saoptio tu vest ocu Arseniju, oneraspoloio se i rekao: Gospode! Kako je sve to strano. Jo jedna smrt svirepa i uasna.Poginuojeprenegotojeimaovremenadasepokajeidapronaemirusebi.To jerekaoinekudaotiao.Aja,jasamsamomogaodapomislim:Zapsetopseasmrt! Puten sam iz logora tri godine pre oca Arsenija, no moj ivot se zauvek promenio zahvaljujuinjemu.ZahvalansamBogutomijedaomogunostdaseupoznamsanjim. Videosamgaponovo1958.,kadajeosloboen. Ovoseanjezabeleioje196667.godineovekkogajeotacArsenijevoleoiduhovnopodizao. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik SMRZAVAMSE! PjotrAndrejevi?Naravnodagaseseampamtiugadoklegodsamiv.Srelismose, akomogutakodakaem,uprolazu.Togadanasmonapustililogorranoujutru.Napolju je bilo 30o S ispod nule sa vetrom, a mi smo na sebi imali samo postavljene pamune jakne. Trebalo je da prepeaimo svega desetak kilometara za nekih etiri do pet sati, buduidasmomoralidanosimoitorbesanamirnicamaiopremom.Nijeprolomnogo 144

vremena, a mraz mi se uvukao u kosti. Kroz dva sata bio sam ve promrzao. Pogledao sam oko sebe i video da svi mrznu, ak i straari, mada su bili obueni u tople kapute. Policijskipsikojisunaspratilibilisuprekriveniinjem.Pokualismodahodamobrene bismo li se zagrejali, meutim osetio sam da su mi prsti na nogama i rukama potpuno promrzli,odrveneli.Kadabismoposustali,straaribiodmahpoelidaviunanas:Bre! Breilietesesmrznuti!Poeosamdaposrem,jermenogevienisusluale.Odjednom samosetiodamenekopridravazamiicu.Pogledam,kadonoporedmenenekistarac, tomejeveomaiznenadilo.Zatoliseonbrineokomene?Zamalotonisampao.Starac medrizarukutakovrstodanemogudapadnemigovorimi:Neoajavaj.Samobre hodaj, tako e ti biti toplije. Tako emo bre stii tamo kuda idemo, s Bojom pomoi. Nastaviosamdahodam,noposlepolakilometraosetihdagubimsvest.Nisamvideoput predsobom,okliznuosamseipao.Pokuaosamdaustanem,alirukeinogekaodavie nisu bile moje. Osvestio sam se od pada i shvatio da mi je doao kraj. Smrznuu se od zime iumreti.Videosamnogeostalih zatvorenika kakome obilaze.Staracjestao pored mene.Znamtajesledee:kadamemimoieiposlednjizarobljenikukoloni,priiemi straari i udarati me nogama. Ako ne budem mogao da ustanem, pucae u mene, a u izvetajukojiepodnetilogorskimvlastimanapisaedasubiliprinuenidameubijujer sampokuaobekstvo. Neznamzbogega,alistaracidaljestojiporedmene.Prilazistraariutirameustomak. Dise!derese.Svestansamsvega,ali ne mogu nida sepomerim.ujemstarcakako govoristraaru:Pomozitemu,drue.Smrznuese. Prilazi drugi straar i pita svog komandanta: Drue komandante! Moda da mu dam maloalkohola?Imamkodsebepljosku... Komandant nareuje da se ide napred i ostaje pored mene. Starac ih opet zamoli da mi pomognu. emu, kad sam ve u polusmrznutom stanju, bilo bi im mnogo lake da me jednostavno streljaju. Jedan logora manje ili vie, koga je briga za mene? Nije mi jasno kako, ali starac nije nimalo uplaen. Ja sam pao, ali on je istupio iz kolone. Nee ni on izbeistreljanje.Komandantnetogovoristraarukojiskidaautomatskupukusramena. Gotovoje.Sadedanasubiju.Straarnamprilazi,dodajepukukomandantuiobraase starcu.Hajdededa,hajdedagapodignemo.Podiume.Straarvadiizdepapljoskui prinosi mijeustima.Alkoholmisesliva nizgrlo.Vrlo brzo osetihkakomi unutranjost tela gori. Popio sam nekoliko gutljaja. Straar i starac poee da me dobacuju jedan drugomdabimiproradiokrvotok.Tomejegrejalospolja,aalkoholmejegrejaoiznutra. Namerno su me bacili na zemlju i terali me da ustanem. Ruke su poele da me peku, oseaosamkaodamiprstinanogamagore,tojebiloveomabolno.ivnuosam.Hvala, rekohstraaru.

145

Nemojmenidasezahvaljuje,negoovomovdededi,toseusudiodaostaneporedtebe. Zatimseobratistarcu:Kakosismeodaistupiizkolone,kadznazapravilo:dvakoraka ustranusmrtnalicumesta? Starac se pokloni i ree: A zato bih se bojao? Svaki ovek ima duu. Znao sam da ete pomoi.Bognikadaneostavljaovekakojistrada! Stiglismokolonu.Ljudisubilizapanjenitosmojoivi.Nikadimnisamispriaokako sampreiveo. Taj starac je bio otac Arsenije. Tako smo se upoznali. U poetku sam ga znao samo kao Pjotra Andrejevia, tek kasnije sam saznao da je svetenik. Otac Arsenije je uao u moj ivot unoseinetoveliko:velikuradost,svetlost, dobrotui todote mere,dasamseod tog doba sasvim promenio. Seajui se ovog dogaaja, i sada esto pomislim: Otac Arsenijejebioupravumnogiljudiimajusemedobroteusebi,samotojeonoponekad skriveno.Naejedapronalazimodobrouljudima,kaotojeotacArsenijeosetiodobrotu kodstraaraikomandanta. Kad sam boravio u Kalukoj oblasti 1963., sluajno naioh na komandira koji mi je onomad spasao ivot. Postao je civil i radio u fabrici kao mehaniar. Priao sam mu i rekao:Dobrojutro,druekomandante.Nijemeprepoznao,nokadasamgapodsetiona onajdogaaj,obradovaose.Porazgovaralismooprolimvremenimaionree:Da,bila sutomunavremena.Tekomijeidanaskadsesetim... Upitah ga: Kako to da nas tada niste ubili? I da mi je onaj straar dao alkohola da se zagrejem? I mi smo ljudi, odgovorio je. I jo neto: zbunio nas je onaj starac. Znao je da se zbog takvog prestupa gubi glava, ali se nije bojao da vam pomogne. Rei u vam istinu: mi straarismoestospominjalitogstarca.Biojenekakoposeban,srdaan,topao...Kauda jebiosvetenik.Gdelijesada? RekohmudajeotacArsenijejoiv.Razgovaralismodugo,bivikomandantija.Svratili smoukafanuipopilipovotku,nastavljajuipriuoprolosti.SaocemArsenijemsambio uvezisvedoksenijeupokojio.Sauvaosamsvanjegovapisma.Prostomoramjojednom daponovim:biojetoizuzetanovek. Napisaoagronom,predsednikjednogkolhozaukalukojoblasti.

146

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik IZME Pitatelimedaliseseam?Naravnoseamsesvega. Sve je to ve dobro poznata pria: sasluavanja, suenje, logor, glad, batinanja, zloinci, svagdaprisutnasmrtineprestanaenjazavoljenimlicima. Seateliseonepesme: Tisisadadaleko,daleko, Delenasplaninesnene Isamoimaetirikoraka Dosmrtineizbene. Takojestvarnoibilo.Smrtjebilatolikoblizudasimogaoskorodajedotaknerukom.Zla smrtjevrebalaodasvud:ponekadbiuzelaoblijeproduenerobije,ponekadbikriminalac ubioslabijegzbogkomadahleba,katkadsepreruavalauglad.Imalajehiljadulica. Deliosamsudbinusastotinamanesrenikaslinihmeni.Nijeodnekekoristidasesvega sada seam. Nisam jedini koji je proao kroz sve to, ne smatram to nekim posebnim podvigom.Sdrugestrane,bavitisesvojimpozivomdoksinarobijitojeretkokomogao. OtacArsenijejeuspeodapronaesvojemestoulogoru,meutim,tonijebiojedininjegov podvig. Teko je objasniti nekome ko nikada nije robijao u logoru ta zapravo podrazumeva podvigutakvimokolnostimaiuporeivatigasa,recimo,herojstvomuratu.Uratuse estodeavadaovekunekommagnovenju,ilibezrazmiljanja,stavisvojivotnakocku dabispasaodrugoga.Meutim,ulogorujesmrtprisutnasvakogtrenutkautokudanai noi.Pomagatiljudimautakvimuslovimajemnogoteeipredstavljaistinskipodvig. Sa ocem Arsenijem sam se prvi put susreo jedne zime, a povod za susret bile su ojane izme.Pretoganisamimaoprilikedaseupoznamsanjim.Zimije,inae,bilonajvanije danogebudusuve.Noulogorusunamizmeuvekbilevlaneiznutra,prstinanogama 147

promrzli,bolniiizranjavljeni.Nounismosmelidaihostavljamoporedpeidaseosue, jer bi ih neko svakako ukrao. Uvee nismo mogli da ih suimo, jer je to vreme bilo rezervisanozakriminalcekojisutadaostavljaliizmeporedpei.Kakojezimaodmicala, tosumiprstinanogamabilisveviepromrzli,dokjednogdananisammogaodaustanem idaidemnarad. Prethodneveeri,kadasamsevratiosaradaubaraku,petamisebilaslepilazaizmupo kojojseiznutrauhvatioled,jersamtogadanazagaziounekubaru.Kadsamsenapokon domogaobarake,nisamviemogaodaskinemizme.Paosamnakrevetipomislio:evoi mogkraja.Vesutrameneebiti.Itako,leimnakrevetu,nemamsnageprstdapomerim, kad odjedanput oseam kako mi neko skida izme. Prva pomisao mi je bila da su kriminalciprocenilidasamionakogotov,pamikraduizme,noviemenijebilobriga. Tajnekomijeskinuoizmejednuzadrugom,azatimpolakopoeodaskidakrpekojima sambiopovezaonoge.Namojezaprepaenje,poeojedamimasiranoge.Nisambiou stanju da reagujem, ali sam bio svestan svega. Povratila mi se cirkulacija u nogama. Nepoznatimejetadapokrioiotiao.Pomislihdamijesigurnouzeoizmeiobojke.No, zatobimeondamasiraoineimminamazaonoge?Stopalasumeidaljebolela,alisada znatnomanje,takodasamutonuousan. Ujutrumeredarprobudiudarcemulice.toneustaje? Uspavao sam se. Brzo ustadoh iz kreveta. Bio sam bos. Osvrnuh se oko sebe i u tom trenutku videh starca kako mi donosi izme i obojke. Sve je bilo suvo. Bio sam veoma zbunjen,nobrzosamseobukaoiotiaonarad.Uvee,staracponovodoeiodnesemoje izmeikrpedasesue.Toseponovilonekolikoputa.Spasaomijeivot.Upoetkusam gasamoposmatrao,azatimzapodenuorazgovorsnjim.Ubrzosamsenavikaonanjega. Znatelikakomijesuioizme?Stavioihjenape,aondajeprobdeocelunoporednjihi uvaoihdaihnekoneuzme.Zamenejetoistinskipodvig. Muilamejemranapomisaodauumretiulogoruidavienikadneuvidetiporodicu. Znam da su i drugi imali sline misli. Starac, za koga sam saznao da se zove Pjotr AndrejeviiliotacArsenije,jednogdanamiprieireemiprosto:Sveebitiuredusa vama i vaom porodicom. Uskoro ete izai odavde i videete se sa vaima. Ne znam zato,alipotpunosammuverovao. Zaista sam i osloboen nekih godinu dana posle toga. Uhapsili su me 1952., poslali u obianlogorgdesamproveodvegodine,azatimsumiponovopregledalidosijeiposlali me u specijalni logor. Neoekivano za mene, osloboen sam 1955., nakon ega su mi vraena sva prava i moj stari posao. Porodica mi je bila zdravo i dobro, ba kako mi je rekaootacArsenije. Sada poseujem oca Arsenija svakih est meseci. Dolazim mu prazne due, umoran. Razgovaramo, on me ispoveda i vadi prljavtinu koja mi se nakupila u dui. Vraa mi 148

ivotijasnestrpljenjemoekujemnovisusretsnjim.VraamseuNovosibirsknoseisa sobomzaveljajljubaviitoplinesakojimmeotacArsenijesvakiputispraaijatedljivo troimtedarove.lansamPartije,aliuistovremesamtajniHrianin.Nikozatonezna. Posao mi je odgovoran, ali se uvek trudim da ne ulazim u bilo ta to ima veze sa ateizmomiliantiverskompropagandom.Pokuavamdazaobiemtakvestvari. Takav je bio moj susret sa ocem Arsenijem. Svet poiva na ljudima kao to je on. Posmatrao sam ga u logoru: mnogima je pomagao, a mi smo, ugledajui se na njega, pomagali drugima. Sigurno hoete da me pitate kako sam posao vernik. Posmatrao sam njegakakoiviikakoseponaai,etopoverovaosamija.Kasnijesumiidrugipomogli utome,govorilimioveri,objanjavaliirazjanjavaliminedoumice.Takosamsaznaosve tomijebilopotrebnodaznam. No, da se vratim na pitanje podviga. Svi danas rado koriste tu re. Svi kau, podvig, podvig!Notaje,stvarno,podvig?Preiveosamrat,uestvovaoumnogimborbama.Bio samdobrovoljac,poeokaoobianvojnik,izrataizaaosainommajora.Odlikovansam ordenom asti, otadbinskim ratnim ordenom i ordenom crvene zastave. Imam ak dva Lenjinova ordena, ne mogu ni da pobrojim koja sam jo priznanja sve dobio. Bio sam komandant partizanske ete, bio ubaen meu Nemce kao obavetajac, etiri puta sam ranjavan. Sve to nije bilo nita. Znao sam zbog ega sve to radim, znao sam da e moji prijateljibitiuvekuzmene.Akoumrem,znaosamdaumiremzaotadbinu.Aondasam seobreoulogoruisaznaotajepravostradanje.Shvatiosamtadadanijenajteastvarna svetu dati ivot za odreenu stvar, ideju. U logoru si sam, potpuno i savreno sam, okruen oajnikom smru. Oko tebe su ljudi kojima je takoe smrt za petama, ljudi prazni, oajni, gnevni. Njihovom stradanju nema kraja i oni, kao i ti, umiru potpuno bezrazlonomsmru. Sad,akiakobiuspeodapobegneodatlekudabipoao?Prijateljavienema,svise plae poznanstva sa tobom. Sam si. Verujte mi, podvig nad podvizima je kad neko u takvim uslovima nalazi snage da pomae drugima, a sam umire od gladi, zime i iscrpljenosti.Podvigjekadnekodajedrugomedeosvogsledovanja,kadonakopolumrtav obavljaposaoumestodrugoga.Moratemiverovati.Vodiosametuvojnikaujuri,vadio samljudeizpoara,imenesuspasavali,alisvejetobilolako,jersamznaozbogegato inim. U ime ega bi neko pomagao ljudima u specijalnom logoru, kad su svi tamo ionakoosueninasmrt? OtacArsenijejemnogimaspasaoivot.iniojetouimeBojeizaradBojihljudi.Nikada nije alio sebe. Njegov podvig je bio podvig ljubavi prema ljudima. Nikad za to nije oekivaonagradu,nitibilotazauzvrat.OBoe!KadabisviljudibilikaootacArsenije! Zabeleio196667ovekkomejeotacArsenijebioduhovniroditelj.

149

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik TREIDEO DUHOVNADECAOCAARSENIJA TEBI,VOJVOTKINjI,POBORNIKUNAEM...[1] To vee sam se zadrala due nego obino kod prijateljice. Dok smo jo razgovarale, pogledah na sat i videh da je ve 11 asova. Na brzinu se oprostih od nje i potrah na stanicu. Stanica nije bila daleko. Morala sam prvo da proem kroz selo, a zatim je do staniceputvodiokrozumarak,nosvezajedno,putnijebioduiodsedamminuta.Mlad mesecjebiovisokonanebuibilojemrano,alijaodbihdameisprateiodjurihnastanicu sama.Bilasammladainiegamenijebilostrah.Doksamurilanastanicu,pomislilasam: Majka e se ljutiti to kasnim. Sutra moram rano na liturgiju, a posle toga moram da radim. Najpresamilaurnimkorakomulicama,akadstigohdoumice,potrah.Bilojeveoma mranoipomalosamipakosealastrah,noputmijebiodobropoznat.Mnogosamputa tudaprolazila.Prestadohdatrim,potonikognijebiloublizini.Kadasamopethtelada potrim,iznenadamenekozgrabizarukeiprebaciminetoprekoglave.Borilasamseda seoslobodim,pokualasamdaviknem,alinapadamijedraonetoprekousta.Borila sam se, otimala se rukama i nogama koliko sammogla, meutim dobih udarac u glavu, tomejeoamutilo.Odvuklisumeustranusputaiskinulikaputkojisumibiliprebacili prekoglave,noustasumiidaljebilazaepljenanekakvomkrpom.Zucneli,iseiemo tenakomade!pretiomijemukiglas.Predoimamisevnuno.Lezi,budalo!Raditati se kae, pa e ostati iva. Videh pred sobom dva mukarca. Jedan je bio visok, drugi malonii.Obojicasuzaudaralanaalkohol. Oslobodie mi usta i prikovae me za zemlju. Imajte milosti, pustite me, proaputah i pokuahdagurnemjednogodnjih.Onajvisokimiprislonivrhnoanagrudiiubodeme. Tada shvatih da mi nema spasa. Ti idi trideset koraka uz stazu i ekaj. Kad zavrim s njom,zvaute,uhkakogovorisvomdrugu.Onajmanjiseizgubiumraku. 150

Lealasamtakonazemljiiznaladamispasanema.tadaradim,kakodaseodbranim? Pomislih:Gospode,pomozi!Nisammogladasesetimreinijednemolitve,noiznenada miuglavisinumolitvaMajciBojoj:Tebi,Vojvotkinji,pobornikunaem... Visoki mladi me baci na zemlju i stade da kida odeu sa mene. Zderao mi je haljinu i nadviosenadamnomsnoemuruci.Videlasamgasasvimjasno,alinisamprestaladase molim,ponavljajuimolitvuBogorodici.Verovatnosamsemolilanaglas,jermejeupitao: tatomrmlja? Jasamsemolila,naglas.Onmeopetzapita:Oemutitopria? No odjednom, on ustade i pogleda nekud preko moje glave. Pogledavi paljivo svuda okolo, ljutito me udari nogom u rebra, podie me sa zemlje i ree: Hajdemo dalje odavde. Nosei i dalje no i moju odeu u jednoj ruci, gurao me je ispred sebe drugom rukom,doknismostiglidoudaljenogdelaume.Ponovomejebacionazemljuinagnuo senadamnom.Jasamseidaljemolila. Meutim, on ponovo ustade i stade da oslukuje i gleda nekuda preko moje glave. Dok samprizivalaupomoMajkuBojuodjednommejenapustiostrah.Nisamseviebojala. Mladijegledaopremaumiimrmljao:taliseovamotaovde? Onbacinoipodieme.Ilismokrozumuutiini,amenenitavienijeiznenaivalo nitisamseiegabojala.ZnalasamdajeMajkaBojauzmeneidametiti.Znam,tojebila veomasmelapomisao,nojasamzaistatakooseala. Ubrzo se ukazae svetla eleznice. Dugajlija mi dobaci haljinu i ree: Obuci se. Neu gledati.Onseokrenuustranu,jaseobukoh.Ondanastavismodahodamopremastanici. KupiomijekartuzaMoskvu,nakvasiomaramicunaesmiispraomikrvsalica. Seli smo na voz. U vagonu nije bilo putnika osim nas dvoje. Sedeli smo u tiini. Nisam prestajaladaponavljam:Tebi,Vojvotkinji,pobornikunaem... Kadajevozuaoustanicu,onmezapita:Gdestanuje? Rekohmuimesvojeulice.UhvatilismotramvajdoSmolenskogTrga,aodatleotilipeice domojekue.Molilasamseutiini,svremenanavremegledajuiusvogsaputnika.Doli smo do moje zgrade i popeli se stepenicama do stana. Strah me je obuzeo tek kada sam izvadila klju. ta e on ovde sa mnom? Nisam htela da otvorim vrata, ve sam samo stajala, a on me samo jednom pogleda i ode niz stepenice. Tada sam otkljuala vrata od stana i odmah otrala u svoju sobu. Bacila sam se na kolena pred ikonu Majke Boje. Blagodarilasamjojiplakalatolikodasamprobudilasestrukojamesanjivoupita:tati je? Nisam mogla da joj odgovorim, Molila sam se dugo pred ikonom. Dva sata kasnije sam ustala,umilaseiokupala,aondasamsemoliladojutra,blagodareiMajciBojojtomeje 151

izbavila od napasti. Otila sam potom na liturgiju i posle slube sve ispriala ocu Aleksandru. Sasluao me je i rekao mi: Veliku milost ti je ukazao Hristos Gospod i NjegovaPresvetaMajka.Moramoimzablagodariti.Poiniteljeestiikazna. Prola je godina. Jednog vrelog i sparnog dana, dok sam uila pored otvorenog prozora oglasilosezvoncenavratima.Majkaijasmobilesameustanu.ulasamjekakonekome govori:Da,kodkueje.Uite.Zatimmeviknu:Marija!Nekotetrai! Zarbasada?pomislihiviknuh:Slobodno! Mislilasamdajetosigurnonekoodmojihprijateljastudenata.Vrataseotvorie,ajase sledih.Biojetoonajovekizume.Damejenekopitaominutpretogadaopiemkako izgleda,nebihumela.No,videvigapredsobom,odmahsamgaprepoznala. Stajalasamnasredsobe,nisammogladasepomerim.Onueumojusobu,ineosvrui se na mene prie zidu na kome je visila litografija Vladimirske Bogorodice ukraena cveem. Sve ikone smo drali zakljuane u ormaru, jedino smo ovu okaili na zid pod izgovoromdajeumetnikaslika. Tojeona!reemojposetilac.Stajaojeigledaouikonu,azatimmiprieiree:Nebojte se, doao sam da vas molim za oprotaj. Oprostite, kriv sam pred vama, kriv sam, oprostite. Idaljesamstajalanepomino,skamenjenanamestu,nesposobnadamislim.Onmiprie joblieiree:Oprostite. Zatim se okrete i ode iz sobe. Ovaj susret me je silno uzdrmao. ta hoe taj bandit od mene? Pade mi napamet da bih moda trebalo da pozovem policiju, da ga uhapse, no umestotogaotkljuahormannaijimsuunutranjimvratimastajaleikone,istadohdase molimBogu. Jedna misao mi, meutim, nikako nije davala mira: zato je rekao: To je ona! kada je ugledaoikonuBogorodiceVladimirske? Zatoganisampaljivijepogledala?Zatomejemoliozaoprotaj?Modahoenetood mene?Uoptenijenitolikovisok,anijemegledaokaorazbojnik,venekakoupitno. **** Rat je ve uveliko besneo. Te godine smo bili stalno gladni. Radila sam kao medicinska sestraubolnicidoksampokuavaladadajemispitenamedicinskomfakultetu.Sestrami jebilabolesna,alijeidaljeuilanaInstitutu.Majkajebilatolikoslabadajejedvamogla dahoda.ivotjebiovrloteak,nojasamidaljenekakonalazilasnagedaodemucrkvu. 152

BitkesusevodileokoMoskve,naKavkazuiokoStaljingrada.Bilojeprolee1943.Toga dana sam u bolnici imala duplo deurstvo, a kada sam dola kui, nije bilo nieg da se jede.Majkaisestralealesubolesne. Skinulasamkaputipoladanaloimvatruupei,nonisammogla.Rukesumisetreslei bolele su me. Pokuala sam da se molim, da itam Akatist Majci Bojoj, kad odjednom zauhkucanje.Navratimajestajaomladporuniksaogromnomtorbom.Naslanjaosena tap.Doaosamdavasvidim,rekaoje. Kostevi?upitah.Onneodgovoriodmah,veunesetorbuustan.Jasamonaj...Andrej. Poznadohnapadaaizume. Majka nas je gledala sa jastuka. Andrej otvori torbu i sede na stolicu, premda ga nisam ponudila. Poe da vadi stvari iz torbe. Ubrzo su se na stolu nale stvari koje mesecima nismo videli: konzerve sa unkom, kondenzovano mleko, mast, eer i druge namirnice. Kadjesveizvadioiztorbe,onjeponovozatvoriiree:Biosamtekoranjen,proveosam tri meseca u bolnici. Mislio sam da neu preiveti. Nogu mi i dalje previjaju. Dok sam leao, stalnostemibili umislimavi iMajkaBoja.Moliosamse,kaoto stesevi onog dana molili. uo sam kako lekari govore meu sobom da mi nema spasa, da u umreti. No,ipak,ivsam.Preiveosam.Ovuhranumijedoneobratubolnicu,biojesreantoje uspeo da me nae. On radi blizu Moskve u kolhozu. Zamenio je neke stvari iz kue za hranuidoneomi. Ostavilasamotvorenavrataodormaragdesubileikone.Onprieikonamaiprekrstise. Zatimseokretemeniiree:Oprostitemi,uimeBoga.Molimvas.Onajdogaajmestalno proganja.Oseamseuasno! Pogledahunjega,pauhranuipovikah:Nositesveovoodavdeismestaizlazite!Poeh daplaem. Stajalasamtakoiplakala.Majkanasjegledalasasvojepostelje,asestrasetakoepridigla igledalatasedeava.Andrejmesamopogledairee:Neunitadanosim. Onpriepei,naslaedrvaunju,stavimalosuvihgranicaipotpalivatru.Stajaojepored pei dok se vatra nije razgorela, zatim se pokloni i ode. Za to vreme nisam mogla da se savladam,plakalasamijecalanasavglas. Majkameupita:tatije?Kojetajovek? Svesamjojispriala.Slualamejepaljivoikadsamzavrila,reemi:Neznamtateje togdanaspaslo,notagoddajebilo,javidimdajetajAndrejdobarovek,veomadobar. Molisezanjega. Te1943.godine,Andrejnasjesveizbavioodgladi.Nismogavideledvesedmice,noposle togajenastaviodanamdolaziredovnouposetu.Sedeobisamojommajkomirazgovarao 153

sanjomsatima.Uveknamjedonosiomnogohrane.Jedneveeri jedoaokadasambila kodkue.Priaomijeiupitaome:Hoetelimioprostiti? Zapoelismorazgovor.Ispriaomijenetoosebi.Priseaoseonenoikadasumenjegov drugarionvideliuumiikakosumenapali.Ispriaomijekakosenagnuoprekomenei uo da neto apuem. To ga je iznenadilo i zbunilo, no odjednom je video pored mene nekuenu.enagajezaustavilazapovednikimpokretomruke.Kadamejepodrugiput bacio na zemlju, ista ena me je ponovo zatitila Svojom rukom. Tada je osetio strah. Odluiojedamepustidaidemiodveomenastanicu.Videojedasamuoku,pameje otpratiokui. Savest mi nije davala mira! Bio sam u stalnom komaru. Shvatio sam da postoji razlog zatosesvetodesilo.Nisamprestajaodamislimnatuenu.Kojeona?Zbogegameje zaustavila? Odluio sam da doem kod vas kui i da zatraim oprotaj. Bilo me je stid, bojao sam se, no ipak sam doao. Kada sam uao u vau sobu, video sam ikonu Majke Boje i prepoznaoenukojusamtadavideouumi.Kadasamotiao odvas,raspitivao samsegdegodsammogaooMajciBojoj.PoverovaosamuBoga.Bilomijejasnodasam imao vienje, ali i da je moj greh veoma velik. Sve mi je tee i tee padalo to oseanje krivicekojesamoseaopredvama.Znamdanemanainadavamtonadoknadim. Andrej mi je jo mnogo toga ispriao o sebi. Moja majka je, inae, bila verujua ena velikogsrca.NeposrednopreoveAndrejeveposetereklamije:Sluaj,Marija.Bogomajka jeovogovekaudostojiladasvojimoimavidivelikoudo.Udostojilajenjega,anetebe. TisitadapretrpelavelikistrahinijetinisamojjasnozbogegatejeBogspasao.Timisli datejespaslamolitva.Aliznaj,samaMajkaBojajezaustavilaAndreja.Verujmi,Onase nepokazujenedostojnima.MatiBojaneeostavitiAndreja,stogamuitimoraoprostiti. OiglednojojjeAndrejsveispriao. MojasestraKatarinasestrasnozaljubilauAndreja.tosemenetie,jasamidaljeprema njemuosealaodvratnost,paimrnju.aksamseitrudiladanejedemhranukojunamje donosio. No, posle ovog poslednjeg razgovora, neke stvari sam konano uspela da shvatim i da prihvatim. Po prvi put sam ga tada videla u drugaijem svetlu i to me je smirilo.Prilasammuirekla:Promenilistese,Andrej.Postalistedrugiovek.Oprostite mitotolikodugonisammogladaprestanemdavasmrzim.Pruilasammuruku. Oprostili smo se. Poslali su ga nazad na liniju fronta posle nekoliko meseci oporavka. Kada je odlazio, majka je skinula sa lania oko vrata ikonicu Majke Boje na ijoj je poleinipisalo:Spasiisauvaj.Prekrstilagajeikonicomipoljubilasesanjim,poruski, triputa.Uilamujeikonicuureverodinjela.Kaagajestidljivopoljubilauobraz.Meni se samo duboko poklonio, kao to je uvek inio, i ponovio: Oprostite mi, Boga radi i NjegoveMajke.Molitesezamene.

154

PriaojeikoniVladimirskeMajkeBojeinapravionekolikometanijaprednjom,celivaoje, jojednomnamsepoklonioiotiaoiznaegstana. Vrata se zalupie za njim. Majka i Kaa su plakale, a ja, poto ugasih svetlo, zadigoh zavesukojomsmoutoratnovremezamraivalistan.GledalasamAndrejakakoodlaziu no.Prethodnoseokrenuopremanaojkuiinekolikoputaseprekrstio. Otada ga vie nisam videla. Samo je jedanput stiglo pismo od njega, 1952. godine kada samvebilaudata,nastaruadresu.Pismomijedonelamajka.Bilojekratko,bezpovratne adrese,alisenapeatuvidelodajeposlatoizSaratova. Hvalavam,hvalavamsvima.Znamdasamsesramnoponeo,novimenisteodgurnuli od sebe. Kad mi je bilo najtee, pokazali ste mi ljubav i podrali me oprostivi mi moj greh.PresvetaBogorodicajepomoglaivamaimeni.VamajeBogomajkaspaslaivot,aja premanjojoseamjoiveublagodarnost,jermijedarovalaveru,averajestesamivot, telesni i duhovni. Majka Boja mi je darovala ivot i sauvala me u ratu, i ja sada ivim kaoHrianin.Nekabiivasuvektitilaiuvalausvedanevaegivota. Andrej To je bilo poslednje pismo koje sam od njega primila. Kada sam ovo sve ispriala ocu Arseniju,rekaoje:Bogjeizliovelikumilostnatogoveka,aonjepokazaodajedostojan takvemilosti.Boggajesauvaoradivelikihislavnihdela. NAPOMENE: 1. Kondak Bogorodici glas 8.: Tebi, Vojvotkinji, poborniku naem, mi sluge tvoje, Bogorodice,uznosimopobednikepesmeizahvalnostzaizbavljenjeodzala,aTi, potoimanepobedivumo,oslobodinasodsvihopasnosti,daTikliemo:Raduj seNevestonenevestna! 155

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik OTACMATEJ OtacArsenijesejednovremenijedobrooseao,pajeprovodioveideodanaukrevetu. Ba u to vreme doe mu u posetu ovek od svojih 55 godina. Ne obazirui se na nae negodovanje, otac Arsenije ustade iz kreveta i radosno pozdravi svog posetioca. Posle veerekojujespremilaNadedaPetrovna,otacArsenijeinjegovposetilacsepovukoeu sobu i provedoe itavu no u razgovoru. Sledeeg jutra nije bilo potrebe da se ocu Arsenijunametakrevet. Tog jutra su otac Arsenije i otac Matej odsluili liturgiju zajedno. Nadeda Petrovna i ja smoprisustvovalislubi.Posletogasurazgovaraliceodan.Bilojetekoubeditiihdana trenutakprekinurazgovorkakobinetopojeli. Dok smo veerali, otac Arsenije je izgledao i oseao se mnogo bolje. Sve vreme je s ljubavljugledaouocaMateja.OtacMatejjemirnosedeo,razgovarao,kazivaonamsvoje doivljajeiodgovaraonapitanja.Proveojesanamaestdana.etvrtogdanaboravkau kui Nadede Petrovne ispriao mi je mnoge stvari o svom ivotu. Njegovi posleratni doivljajikaoipriaotomekakojepronaaosvojuporodicuiponovojeizgubioostavili su na mene nezaboravan utisak. Zamolila sam ga da mi dozvoli da zabeleim njegovo kazivanje,tojeonuinio.Sledemojebeleke. *** Aprila1941.iznenadasammobilisanuArmiju.Imaosamtada28godina,amojaLjudmila 25. Oenio sam se njome iz velike ljubavi. Nas dvoje nismo mogli da zamislimo ivot jedno bez drugoga. Prvih nekoliko meseci u vojsci nisam imao mira. Pisali smo jedno drugomsvakidan.Ljudmilamijebilasve.inimisedasamjevoleovieodroenedece. Onajeizuzetnaosoba,izrazitosnanevolje,dosledna,istinoljubivaiprostosrdana.Znao samdamevolikolikoijanju.Naaljubavnijepoivalanafizikojprivlanosti,negona dubokojduhovnojbliskostiiprivrenosti. Jasamzavriofiziku,aLjudmilapedagokukolu.Predavalajeniimrazredimasrednje kole. 156

Rat, kao i svaka druga tragedija, zatie ljude nespremnima. Od samog poetka sam uestvovaoutekimiopasnimbitkamaukojimasmoseozbiljnotukliiaknekolikoputa biliprimoranidasepovlaimo.estosamjojpisao,alisammnogokasnijesaznaodamoja pismasafrontanikadanisustizaladonje.Nijatadanisamdobijaopisma.Nekolikoputa sam ranjavan.Oporavljaosamsepo bolnicamanaUraluiuSibiru i tadasamjoj pisao i dobijaopismaodnje.No,imsamponovoposlatnafront,pismasuprestaladastiu.U februaru1945.ponovosamtekoranjen,a7.maja,pooporavku,poslalisumeuPrag.Tu samdoekaokrajrata.Grudisumibileokienemedaljama,nomislisumiuvekbilekod kue.Nisambiojedinikojisetakooseao,svismomislilinasvojeporodiceidomove.Rat sezavrio,odbranilismoOtadbinu. estdanapozavretkurataiznenadasamuhapen.Prvogjunasamosuennastreljanje,a kazna mi je kasnije preinaena na dvanaest godina robije. Optubu je izmislio jedan od mojihpretpostavljenihkojijetvrdiodasamvodiokampanjuprotivsvojezemljeusaradnji saneprijateljem.Pokuaosamdaubedimislednika,akasnijesud,datonijeistina.Nita nijevredelo.Slualisusamomogpretpostavljenog.Kasnijesamsaznaodajeistouinioi nekimmojimkolegama.Boriose,valjda,zaveipoloajiboljuplatu. Osuen sam i poslat na robiju. Promenio sam nekoliko logora do 1957. kada sam osloboen. UjednomodtihlogoraupoznaosamocaArsenijaipostaoveomavezanzanjega.Zavoleo sam ga. Tada sam ve poverovao u Boga. U tome mi je pomogao jedan prijatelj, takoe zatvorenikulogoru,divanovekipraviHrianin.Onmijepruiovelikuutehudoksam iveoulogoru. Nikadnisamuspeodajavimsvojojporodicidasamposlatulogor,alisamsenadaodae Ljudmila to nekako uspeti da sazna kod dravnih vlasti ili preko prijatelja. Proveo sam poslednjegodineujednomsibirskomlogoru,odaklesamosloboen1957.Ostalomijejo da izdrim tri meseca kazne u Norilsku. Odatle sam pisao u Moskvu i raspitivao se za porodicu,nonisamdobijaoodgovor. Oajniki sam traio svoju porodicu. Najpre sam pokuavao da ih naem zvaninim putem,notominijenitapomoglo. Najzad se obukoh to sam pristojnije mogao i sam se dadoh u potragu preko prijatelja. SaznadohdajeLjudmilazavremerataprebaenaugradKostromuidajetamoostala.Bio sam veoma uzbuen, jer je trebalo uskoro da ih vidim, pa sam se sve vreme pitao u kakvomstanjuuihzatei.talisenjimasvedogodilo? Evo Kostrome. Stigao sam u grad u sedam sati uvee i najpre sam morao da pronaem ulicu u kojoj stanuju. Kad sam je konano pronaao i zakucao na vrata, bilo je ve oko

157

devetasova.Otvoriomijenepoznatovekkojimejedugogledao,stresaose,koraknuo unazadinajzadrekao:Uite,AleksandreIvanoviu. Uoh u kuu i skidoh kaput. ovek me je posmatrao u tiini, zatim se okrenuo prema vratimasobeiviknuo:Ljudmila!Imamoposetu. NavratimasepojaviLjudmila.immevide,pritramiistadedavie:Saa!Saa!Jesili toti?Gdesibio? Onamegrli,ljubime,ajazaboravljamnasve,naceosvet.Privijamjeuzsebe,ljubimjoj lice,ruke,oseamkakojojlupasrce.Kolikodugojetotrajalo,neznam.Nokadanapokon pogledahovekakojimijeotvoriovrata,videhnanjegovomlicuizraztakoiskrenetuge, datonemoguniopisati.Upitah:Juda,kojeovo? Onaseodmaknuodmene,pogledanasobojicuiplanim,promuklimglasomree:Moj mu.Utrenushvatihdasamizgubiosve.Oseaosamseizgubljeno,slomljeno.Seosam nastolicuisvetosammogaodapitambiloje:Aja? Obojesuutali.Uhvatiosamsezaglavuipoeodaplaem.Tresaosamseodplaa,kao nikad do tada u ivotu. Kao da su se sve one godine stradanja, strepnje i iekivanja ponovnogsusretasvomteinomobruilenamene.Biosamoajan.Osetihneijurukuna ramenima i uh glas: Smirite se. Ispriajte nam ta se sve dogaalo sa vama svih ovih godina. PodigohglavuishvatihdamiseobratioLjudmilinmu.Seojeprekoputamene,dokje Ljudmila i dalje stajala. Gledao sam je, nesposoban da odjednom shvatim sve to se dogodilo.Mislisumibilemagloviteinedefinisane.Doksamjeposmatraosvejetonestalo i ja sam video samo nju, Ljudmilu. Lice joj je bilo bledo, a njene krupne oi pune suza i uasa.StajalajetakoigledalanaizmeninoumeneiuBorisakasnijesamsaznaodase takozvaonjenmu. Njenodragoipoznatolicebilojeidaljeveomalepo.Mojaena,mojadraga,mojajedina Ljudmila, bila je sada tua ena. Moja Ljuda, o kojoj sam neprestano mislio svih ovih godina.Preiveosamdvanaestgodinaulogorujedinozahvaljujuinadidaujeponovo videti.Sadasamjenaaoiistogtrenutkajeponovoizgubio. PogledaosamBorisainanjegovomlicuvidehodrazistogbolaiizgubljenostikojesami samoseao.Priajtenam,ponovioje.Molimvas. Poeosamdapriamsveodpoetka.Verovatnosamdugogovorio.Priaosamimoratui o pismima koja sam pisao. Ispriao sam im o Pragu, o hapenju, o suenju i presudi: dvanaestgodinarobijeusibirskomlogoru.Svesamimispriao,azatimponovoutonuou utanje. utali su i oni. U tom trenutku, kao kroz gustu maglu, probi mi se do svesti

158

pomisaooBoguijaMusenemoobratih:Gospode!Tinampomozi.Tipresudipopravdi TvojojjerTijediniznatajezanasdobro. Ljudmila obie sto koji je stajao izmeu nas, stade ispred mene i ree: Saa, oprosti mi, krivasampredtobom.Kadasamprestaladadobijamodtebepisma,raspitivalasamseo tebikodvlastiiekalasam.Odgovorjeuvekbio:nestaouborbama. Pomislilasamdasiverovatnopoginuo.PoslednjevestiodtebedobilasamizPraga.Samo samnatebemislila,aliondasamupoznalaBorisainaviklasenanjega.Zavolelasamgai udala se za njega etiri godine poto smo se upoznali. Rodila nam se devojica, naim sinovima sestrica. Zove se Nina, sedam godina joj je. Oprosti mi. Samo sam ja kriva. Nisamdovoljnodugoekala.Oprosti...nastavilajedagovorikrozsuze.Borisjeutao. tamijebiloinitiutomtrenutku?Nisamznao,nisamvideoizlaz,abilojeoiglednoda izlaznevideninjihdvoje.Tadaugledahnazidusobenekolikouramljenihfotografijana kojimasambioja,prenegotosamotiaourat.Odjednomjesveizgledalodrugaije. Nejasno oseanje gneva i osude ieze i neka udna blagost mi zagreja srce. Nije me zaboravila,sealameseizaceluovusituacijunikonijebiokriv.Notanamjesadainiti? Usobijevladalaneprijatnatiina.Tiinatekaibolna.Gdesudeca?upitah. Otilisukodbake.Tamoeprenoiti. Pogledaosammojuenu.Znaosam,biosamubeenuto,daakojojovogtrenutkakaem dapoesamnom,daemeposluati.DaeuzetidecuiostavitiBorisa.Znaosamto.U tomsluaju,mogaobihdazaboravimnatognjenogdrugogmuaidajevolim,istokaoi pre. Ali deca? Za ovih poslednjih osam godina, deca su se zbliila sa svojim ouhom i zavolelaga.Tuje,zatim,idevojica.Kakobidecareagovalanato?Dalibimogladame ponovozavole?Dalibimogladashvatesveovotosedogodilo?Dalibibilaustanjuda tektakozaboravenaBorisa? to sam due o tome razmiljao, sve sam vie shvatao da bih na taj nain unitio jednu slonu porodicu, porodicu u kojoj postoji ljubav i razumevanje. Zar sam imao ta da oprostim Ljudmili? Zbog ega je ona kriva? ekala me je, traila, patila se sama sa naa dva sina. Udala se tek poto je bila sigurna da sam poginuo. No ni tada me ova nova porodicanijezaboravila:dokazzatosubilemojeslikekojesuvisilenazidu.Jasamsada sam,anjihjeetvoro.Zarsampolagaoikakvapravananjih?Niona,nijanismobilikrivi zaovo,aBorisjomanje.VoleosamLjudmilu(ijojevolim),notominijedavalopravo daunitimjednuporodicu,zbogsvojihsebinihinteresa.Timebihsamoposejaozloseme, zapatio bih tugu i razdvojio svoju decu od oveka koji im je bio otac svih ovih godina. MojisinovisigurnovoleBorisa.Dalivolemene?AtasadevojicomkojojjeBorisroeni otac? Ponovo se u mislima obratih Bogu. Ne znam ta me je tada nateralo da odem u drugusobu. 159

Video sam tri kreveta uza zid. Oigledno su tu spavala deca. Iznad uzglavlja najmanjeg kreveta na crvenoj pantljici visila je ikonica. Nisam mogao da vidim koji je svetitelj bio izobraennanjoj,alisamapomisaodajeLjudmila,zakojusamznaodaneverujeuBoga, dozvoliladaiznaddetetoveglavestojiikona,ispunilamijesrcetoplinomiradou. Doksambioulogoru,ovekkojimejeuputiouHrianskuveruuvekmijegovoriodasu dobra dela premablinjima jediniputkBogu,adaje uisto vreme neophodnoobuzdati ononaeogromno,ljudskoJAkogasvineprestanoisturamoispredsebe. Takavjebio,otprilike,tokmojihmislitada.Znaosamdapostojisamojedanpraviizbor: daodemodatleidaizaemizLjudmilinogiBorisovogivotaiizivotadece. Ljudmilajeizgedalajadno.Pritiskalajujeneizvesnostkojasetakoiznenadnoobruilana nju. Lice joj je imalo izraz najdublje tuge, a Borisova glava je bila pognuta, pa je i on izgledaokaopritisnuttekimteretom.Osetihstidtoihobojedrimuneizvesnosti. Ustadohirekohim:Idem.Tojejedinipraviipravedniizlazizsvegaovoga.Vistesada porodica,ajasamdeoprolosti.Ti,Ljuda,imadvasinaikerku,ajanemamnita.Vise volite.Idem.Ovonijenikakvartva,vevoljaBoja. Uzeosamsvojkaputiobukaoga.Borismejegledaozabrinuto,aLjudmilapovika:Ne,ne idi!Unjenomglasuseosealaizvesnanesigurnost.Borismiprie,pruimirukuiree: Tekojojje.Patizbognasobojeizbogdece. Otiaosamiznjihovogstana,kaodaseovajsusretsaLjudmilominjenimmuemnikada nije ni odigrao. Sada je ostala samo prolost. Ponovo sam bio sam. ena koju sam voleo bilajezameneizgubljenazauvek. ekaosam,punnade,tolikogodinaijedinosamkroztunaduiveoiostaoiv.Pronaao sam Ljudmilu, a sada sam je izgubio zauvek. Lutao sam mranim ulicama Kostrome, slomljenonimtosamupravodoiveo.Shvataosamdadrugogizlazanema.Noidaljemi jepredoimabiosamoLjudmilinlik. Biosamveomabolestanestmeseci.Pomoglisuminekidobriljudi,kakvihsvudaima.Za to vreme sam se privio uz Crkvu, to me je spreilo da poem pogrenim putem i da donosimpogreneodluke. Zaposlio sam se kao fiziar na jednom institutu, posvetio sam se poslu i, hvala Bogu, postizao dobre rezultate. Postao sam ak i poznat u izvesnim krugovima, pa su moji nauni radovi tampani i ja sam dobro zaraivao. Seanje na Ljudmilin lik me nije naputalo. Gradi u kom sam iveo nije bio mnogo velik. U njemu je ostala samo jedna crkva, sve ostalesuporueneilizatvorene.Crkvamijebilaspas,mestogdesammogaodaodmorim 160

duuigdesamdobijaoutehu.Utojcrkvisamupoznaojednoglekara,dobrogvernikakoji mijemnogopomogao. Njegovdomje,kolikoseseam,biojedinikojisamtadaposeivaoiukomesammogaoda seoseamprijatnoidarazgovaramoduhovnomivotu.Nisampokuavaodapratimta sedeavalouLjudmilinomivotu.Smatraosamdatonebibilokorisnonizamene,niza nju. Jednom sam samo pisao Borisu i zamolio ga da prime od mene materijalnu pomo. PrekoprijateljakojijeiveouKostromi,poslaosamimskorosavsvojnovac.Tegodinesu mi bile vrlo teke. Mnogo sampropatio, jer nisam bio u stanju da zaboravim Ljudmilu i decu. etiri godine nakon toga, saznadoh da je otac Arsenije iv. Pisao sam mu, a kasnije ga i posetio. Tako je otac Arsenije postao moj duhovni otac i savetnik. Mnogo kasnije, zamonaio sam se i primio sveteniki in. To sam odavno eleo, ali otac Arsenije mi je savetovaodajonijevremedasezamonaim.Daomijeblagoslovtekpredvegodine. Ostaviosamposao,navelikozaprepaenjemojihkolega,ipoeodasluimucrkvi.Sada ivim u malenom industrijskom gradiu i sluim u jednoj maloj crkvi. Imam veliki broj parohijanaodkojihsumnogiiskreniidobrivernici. Smiriosamse,prolostsenekakozacelila;nopreotprilikepolagodinedesilosenetoto mejedubokodirnuloipotreslo. Vratio sam se kui jednog dana po odsluenoj liturgiji, a vlasnik stana mi ree da me je traio neki sredoveni ovek koji nije ostavio ime. Rekao je da e navratiti ponovo oko etiri sata. Nisam obratio posebnu panju na to. Meutim, tano u etiri sata oglasilo se zvonce na vratima. Na pragu je stajao ovek pedesetih godina, ut u licu i nekako sav iznemogao.Jedinosumuoibilesvetleiizraajne i u njima seogledala dobrota. ovek ueumojstanipozdravime,oslovljavajuimemojimsvetovnimimenom.Odnekudami jeizgledaopoznat,alinisammogaodasesetimodaklegaznam. Zarmeneprepoznajete?upitame.Tadasamsesetio.BiojetoBoris,Ljudmilinmu. Boris odmahpoe da govori.Doao samda vamjavim neke novosti vezanezadecu. Ja sambolestan.Imamrak,dvaputasumeoperisali,asadaidemnahemoterapiju.Savsam pouteo od nje, ali stanje mi se nije popravilo. Kau da imam jo najvie dva meseca ivota. No to je samo uvod. Hteo bih, pre svega, da vam se zahvalim na pomoi. Vaa pomo namjemnogoznaila.PotovaosamvaueljuinikadLjudmilinisamrekaodastenam viposlalinovac,nosiguransamdaonatoisamazna.Onavasveomadobropoznaje. Vai sinovi sada imaju svoju decu. Ljudmila je od njih dvojice napravila dobre ljude. Obojicasuinenjeri.NaakerkaNinajeupisalastudije:Bogjedobar.Svanaadeca su 161

vernici.LjudmilanekadanijeverovalauBoga,nokadsteviotiliurat,toseumnogome promenilo. Doaosamdavamsejavim.Uveksamsestaraodaznamgdeivite.Misliosamdajeto vano, jer su nae sudbine tako bolno i udno isprepletane. Znam koliko je vama bilo teko,noelimdaznatedajesveovoostaviloraneinamojojiLjudmilinojdui.Ljudmila vas je volela i jo uvek vas voli. Va odlazak ju je jo vie vezao za vas, jer ste svojom rtvompokazalisnaguvaeljubavipremanjoj. Tekomijebilodaivomusencinjeneljubavipremavama.Alinebiimalosmislareida menijevolelaposleonogdogaaja.Nikadpremameninijebilaodbojnanitihladna,nikad menijeosuivala.Noseamse,budiobihseponekadnouiosetiodaonanespava,dase samopravidaspava.Znaosamtadadarazmiljaovama. Zatimmijepodrobnoispriaosveodeciinarastankumirekao:Nijemiostalojodugo da ivim, dani su mi odbrojani. Ako u vaoj parohiji ima jo koji svetenik, rado bih se ispovedio.Pomozitemi! GledajuiBorisashvatiosamdamujeivotposlemogodlaskabiovrloteakibolan,pun sumnjaibriga.Uprkostome,uspeojedapodignenaudecuidaihvaspitauveri,aida Ljudmiluuvedeu veru.Njegovivotjebio mnogotei, odgovorniji ikomplikovaniji od moga:pravipodvig. Boris je ostao kod mene tri dana. Otac Andrej, moj sabrat u hramu u kome sam sluio, ispovedio ga je i priestio. Seam se da mi je posle toga rekao: Doveli ste mi dobrog oveka.DobarjeovektajBoris.Retkisutakvi. *** Dok mi je otac Matej priao o svom ivotu, otac Arsenije je paljivo sluao njegovo kazivanje.Znamdajesvetoveuoranije.OtacMatejjeostaosanamajonekolikodana. Vieganikadanisamvidela,aliseseamdamije,petmeseciposlenjegoveposete,otac Arsenije spomenuo da je od njega primio pismo. Teak je i vrlo zamren bio ivot oca Mateja,rekaomijeotacArsenije.Aliuprkostome,uspeoje,uzBojupomo,dadonese jedinupravuodluku.NekabiBoguvekbiosanjim! ivotnapriaocaMatejamejedubokopotreslaiostavilanamenesnaanutisak.Neuga zaboravitidoklegodbudemiva.

162

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik OTACPLATONSKORINO itaosamudrevnomPaterikonuuenjeSvetihOtacadaBogdajesvakomovekuutoku ivotamogunostdaseosvrneizasebe,darazmisliosmislusvogivotaidasamodluio svomodnosupremaBogu.ovektadamoedabira:daseokreneBoguilidaseudaljiod Njega. U toku itavog naeg ivota mnotvo dogaaja nam prua mogunost da spoznamo Boga i da Mu se pribliimo. Mi tada stojimo pred slobodnim izborom: da priemoBogu,ilidaGaodbijemo.Gospod,kojijeurediodaseokoovekaodigravaitav nizkrupnihisitnihdogaajaidoivljaja,elidapomognesvakomedanaeputdoNjega. Odbacimolinaespasenje,zatonijekrivnikodrugidonassamih. MenijeBogunekolikonavratadavaomogunostdaseuraznimsituacijamaopredelimza putkojimuii.Akosedobroseam,dvaputasamodbiodakrenemputemIstinekojimi je Bog tada nudio. No, u Svojoj prevelikoj Milosti, Gospod mi je opet i opet pomogao i ukazao mi na put vere. Blagodarei Njegovoj milosti i ovekoljublju, postao sam vernik, Hrianin,akasnijeisvetenik. Nasvomputuuzrastanjauverisusreosamsesadivnimljudima,istinskimpomonicima Bojim,kojisuminatomputupomagaliiuilime,nasopstvenomprimeru,taznaibiti Hrianin. (TakojezapoeosvojupovestotacPlaton.Dokmijepriaosvojuivotnupriu,ponekad bi zastao, malo poutao, a zatim polako nastavio da govori. Otac Platon je bio visok, krupani,natipinoruskinain,lepovek.Izsivihoijumujeizbijalaupornost.Sasvojim uvekvrstostisnutimusnamaodavaojeutisakovekakojijevazdaspremandaseuhvati ukotacsasvimivotnimpreprekama.Uistovreme,izrazlicamujebioizrazitoblag.U njegovimoimakaodaseodslikavalosvetoseokonjegadogaalo.Zbogneegamise uinilodabitajovekbioustanju,akojepotrebno,dapoloiisvojivotzaprijatelje,no kad bi se naljutio, da bi u svom gnevu bio straan. To sam pomislila, dok je otac Platon nastavljaopriu.) Kaem vam, kad ovek pria svoju ivotnu priu, sve izgleda vrlo komplikovano. U ivotu je sve mnogo jednostavnije. Roen sam u Lenjingradu, a odrastao u sirotitu. Zavriosamsedamrazredaosnovnekole,aondasammoraodasezaposlim.Radiosam 163

kao metalac u vojnoj fabrici, zbog ega nisam bio obavezan da sluim vojni rok u mirnodopskimuslovima.NisamimaovremenanidaseulanimuPartiju,imaosamsvega 23godinekadajeratpoeo.Doksamjoiaoukolu,biosamKomsomolac.Voleosamda se istiem da igrankama, sletovima i izletima. Moram priznati da sam se tada mnogo interesovaozadevojke,aionezamene.Utovremejebiloveomapopularnouestvovatiu anticrkvenojpropagandiijanisamnimalozaostajaoutakvimislinimaktivnostima. Kadajepoeorat1941.,odmahsamseprijaviokaodobrovoljac.Biosamsnaanizdrav, pasumeposlaliuizviakiodred.Prvihgodinudanasvejebilodobro:nesamodanisam ranjen, ve nisam zadobio ni jednu ogrebotinu. Mislio sam tada da je to bila ista srea. Kadajenakomandantpoginuo,nanjegovomestojedoaojedanmladiporunik.Nama se inio kao intelektualac, jer je bio nekako suvie ist. Bio je srednjeg rasta, mrav, ne mnogosnaaninikadanijepsovao.Njegovenaredbesubilekristalnojasne,kaodaihje crtao olovkom na papiru. Bio je uvek veoma precizan i oekivao od nas poslunost. Mi ostalismosmatralidaznamovieodnjega,jersmoduevremenaproveliuratu.Lakoje bilonjemudaizdajenareenjaizbunkeranokaddoevremedasezaeuneprijateljsku teritoriju,videemokakavjenadelu! Kadsmoprviputizaliizbunkera,veomanasjeiznenadio.Zadobrogvojnikaseobino nekaedasedobrobori,vedadobroradi.Ovojeposebnovailozanaegporunika: radiojemajstorski.Biojeneustraiv,oprezan,precizan.Umeojedaseunjakaomakai da puzi na stomaku kao zmija. Svoje ljude je titio, nije se sakrivao iza njih. Kad god je mogao,iaojeprvi. Tri nedelje po njegovom dolasku dobili smo zadatak da zaemo daleko u nemaku teritoriju. Bio je to veoma opasan poduhvat. Znalo se, preko radio operatera, da se na takve zadatke obino alje est do deset vojnika, i da se retko ko vraa sa zadatka svi ginu. Za ovu ekspediciju izabrano je nas osmoro, zajedno sa porunikom. Dvojicu smo izgubilivepriprelaskulinijefronta.Potosmosedomogliume,poelismodaradimo na svom izviakom zadatku. Zadrali smo se tamo est dana. Slali smo telegrafske poruke svaki dan i izgubili jo trojicu naih. Ostalo nas je svega trojica: porunik Aleksandar Aleksandrovi Kamenjev, narednik Seregin i ja. Dobismo nareenje da se vratimo. Kako to jednostavno zvui: Vratite se u bazu. Nemci znaju da smo u okolini, traenas.Verovatnoenasinai.Znajuzbogegasmouumi.Dokopalismosenjihove linijefrontaitamoprovelino.Lealismonazemljiipokuavalidaprocenimoodakleje najboljedapreemonanauteritoriju.Naulinijuinemakudeliojebrisaniprostorkoji smo morali da preemo puzei. Upravo dok smo pokuavali da preemo taj brisani prostor,spazilisunasNemciiotvorilivatru.Okonaszaitaesvetleeraketeizapljutate kurumiimisebrzoukopasmoukraterodbombe.Sereginuspenekakodaseizvueiz krateraidaotpuzidonaelinije,aporunikijaostadosmo.Menejeoamutiovazduni udar,tesamgubiosvest,aporunikjebioranjenunogu.Ujednomtrenutku,kadmise povratilasvest,pomisliosam:ioneuraditiistotoiSereginostavieme.Znaosamda 164

munitadrugonepreostaje.Alinamojezaprepaenje,porunikrazviebekojejenosio naleimaistadedameguranatoebe.Bilomujetekodatoradi,jerjekraterukome smo leali bio dosta plitak. Kada je pala no, krenuo je prema naoj strani vukui ebe i mene na njemu. Nemoj, ostavi me ovde, inae emo obojica poginuti, molio sam ga. Nijemesluao.Teaksam,nemoemevui. Nita, Bog e pomoi, odgovorio je i nastavio da me vue. Do nae linije bilo je oko dvestametara.Nemciprimetiekretanjeizasuenasmecimaigranatama,joeenego prvi put. Zrna rapnela su odskakivala po zemlji. estina rafalne paljbe je primorala porunika da se zastane i da se pritaji, dok je oko nas praina letela kao vatromet od svakog ispaljenog metka, a ja sam ponovo izgubio svest. Kad sam doao sebi, uo sam zvuk eksplozija kao kroz maglu i oseao da me neko i dalje vue po zemlji. Gde me to nose? Naima? Nemcima? Kasnije su se moji prijatelji divili kako je omaleni porunik uspeodaizvuenaebetumene,kojisambiomnogoteiikrupnijiodnjega.Otomese danima prialo. Porunik i ja smo obojica dobili po medalju za hrabrost. Zavoleo sam svogaporunikaihteodamusenekakozahvalim.Onmiodgovorisaosmehom:Vidi, Platone,Bognamjeipakpomogao! im sam se oporavio, dobih nareenje da idem u jojednu izviaku misiju. Ponovo su nas poslali na neprijateljsku teritoriju. Nemci su u meuvremenu postali jo oprezniji i sadasesaizviakihzadatakanikovienijevraao.Stogajeinamabilojasnodanasovaj putaljuusigurnusmrt.Meutim,nareenjejenareenje,moralismodaidemo.Bilonas je estorica i, rei u vam ovo unapred: sva estorica smo se vratili sa zadatka, na opte zaprepaenjeceledivizije.Uspelismodasaznamoiprenesemovaneinformacije,kaoi dazarobimojednognemakogvojnikaodkogasukasnijedobijenejovanijeinformacije. Za mene je ovaj zadatak bio od posebnog znaaja, jer je predstavljao, na neki nain, poetakmognovogivota.Tadasamprviputshvatiodaneivimsvojivotkakotreba. Ovakojebilo:bilismozaliaktridesetkilometarauneprijateljskuteritorijuinalisekod nekog sela. Na domaku sela, blizu ume, stajala je crkvica. etvorica naih odoe u izvianje,aporunikijakrenusmopremacrkvi.Svudaokonasjetiina,mladmesecna nebu, a krst na kupoli se presijava plaviastom svetlou. Odjednom mi na um pade pomisao da ne bi trebalo biti rata, da ljudi ne bi trebali da ubijaju jedni druge. No, o ramenumijeidaljevisilaautomatskapuka,obedrimano,naleimasumibiliukrteni redenici, a smrt je i dalje vrebala sa svih strana. Porunik se kretao prema crkvi, sakrivajui se iza drvea, a ja sam poao prema groblju, ali nisam uspeo da do njega doem, pa sam se vratio na mesto odakle sam poao. Imao sam ta i da vidim. Moj porunik stoji u senci jednog drveta, gleda crkvu i krsti se. Gleda gore, krsti se, i neto apue. Nisam mogao da verujem. Moj porunik, kolovan ovek, neustraiv i hrabar vojnik, odjednom pokazuje nekakvo zaostalo sujeverje, odsustvo svesti. Slomih jednu granicu,priohmuirekoh:

165

Znai,drueporunie,viverujeteubogove. On se tre, pogleda me preplaeno, a zatim se savlada i odgovori: Ne, ja ne verujem u bogove.JaverujemuBoga.Odtogadana,meunamasestvoriozidnepoverenjaipoeli smodaseophodimojedanpremadrugomsaoprezom. I, da skratim priu, posle toga smo se bezbedno vratili u bazu. Kako rekoh, proli smo kroz pakao. Svi su mislili da smo opet imali sree. Sada vidim da je to sve bila Boja promisao. Vratili smo se, dakle, a mene je jednako muila misao: Kako sovjetski ovek moe da veruje u Boga? Obrazovan je i kolovan i sigurno je itao dela Jaroslavskog i StjepanovaukojimajejasnodokazanodanemaBoga.Aakouprkostomeidaljeveruje, znaidaposedujeburoaskusvest,izeganepobitnosledidajeonneprijateljnaroda. Vukjeto,ujagnjeojkoi,misliosam.Samosepravidajevojnik.Bezsumnjejehrabar, im mi je spasao ivot, a svakako su od velike vanosti i informacije koje je preneo sa neprijateljsketeritorije.Ali,taakojetosamokamuflaa,kojomonuspenoprikrivasvoje pravolice?Neprijateljjelukavinikadnespava!Tamisaominijedavalamira.Reihda ga prijavim vojnoj upravi. Primio me je neki potporunik pred kim sam izneo svoje sumnje. Bio je vrlo zadovoljan i odmah me je odveo kod svog efa. ef je bio major, Litvanac i izgledao je umorno i potiteno. Sasluao je mladog potporunika koji mu je preneomojesumnjedasemeunasuvukaoneprijateljpoimenuKamenjevidagatreba podhitnouklonitiiznaihredova.ZatimmejepitaokakoseporunikKamenjevponaa premasvojimvojnicimavanzadatka,akakokadjenazadatku.Poslekratkograzmiljanja se posavetovao sa nekim preko telefona i naredio: Potporunie, poiete danas u izvidnicu na neprijateljskoj teritoriji i prikupiete mi informacije o ponaanju porunika Kamenjeva.Slobodniste!Avi,Skorino,ostanite.Potporunikprebledeipokuanetoda kae,nomajorgauutka. Kadasevratazatvorie,majorseokretepremameni:Sluaj,Skorino!Oizvianjuznam mnogo, a znam dostai o poruniku Kamenjevu i o tebi. Nego, reci mi,molim te: je li to glavatonosinaramenima,ilipraznakanta?ionmikucnukaiprstompoelu.Patisi stvarnobudala!Pata,akojevernik?taakosekrsti?Videosigauakciji.Radiosisnjim. Spasaotijeivot,zarne?DoneonamjedragocenepodatkeoNemcima.Itimisadneto izmilja,kakojeon,tobo,neprijatelj.Zna,1941.sampeaioodgranicedosvojekue. Svojim oima sam gledao povlaenje. Video sam kako je neprijatelj opkolio nae ljude, video paniku, strah, hrabrost, pravu neustraivost i istinsku ljubav prema otadbini. U takvim situacijama ljudi pokazuju svoje pravo lice. Voleo bih kada ste bi se svi vi borili kao Kamenjev. Zna li da je Kamenjev na poetku rata izveo itav konvoj ranjenika iz okupirane teritorije? Zna li da je na rukama preneo jednog ranjenog generala? Ako po sitnicamasudiljudima,znaidanitaneznaoljudskojprirodi.Danasidenazadataksa ovim podporunikom i sa Kamenjevim. Dobro posmatraj i jednog i drugog na zadatku! Izbi iz glave te tvoje glupave ideje o neprijatelju u naim redovima i da ti nije palo 166

napamet da sluajno o ovome nekome pria! Idi sada, i naui se da pametnije sudi o ljudima.Kadsambiomlad,ijasambioprepametan,imnogosamputaudarioglavomo zid.Sadmijezbogtogaao.Idi! Bio sam zapanjen posle ovog razgovora. Te noi smo poli na zadatak. Trebalo je da uhvatimoizarobimonemakogvojnikakojibimogaodanamodainformacijeonjihovom kretanju.Istenoimibijasnodajeonajmladipotporuniknajobinijakukavica.Kriose iza nas, nije se usuivao da podigne sa zemlje, odbijao je da ide napred i stalno nas je zadravao. Zarobili smo jednog Nemca i krenuli sa njim natrag u bazu. Tek tada je potporunik potrao, onako uzbuen, prema naoj borbenoj liniji. I ba tada mu neprijateljskagranatarazneseglavu. Sledee nedelje smo ponovo dobili nareenje da se prebacimo u neprijateljsku teritoriju. Sve je bilo dobro dok najednom nismo naili na grupu nemakih vojnika u umi. Bilo je gusto,jedvasmoostaliivi.Kadasmodolidougovorenogsastajalita,podelilismoseu dve grupe. Porunik me je uzeo sa sobom, ostali odoe drugim putem. Peaili smo dva dana ili, bolje reeno, dve noi. Videli smo nekoliko tenkova koje smo morali da zaobiemoidaprocenimosilukojomjeraspolagaoneprijateljutomtrenutku.Jedvasmo uspelidasevratimo,zatonamjetrebalonekolikodana. Doksmosevraali,nailismouuminajamuzatrpanuliem.Onakoiscrpljeni,odluili smodatupredahnemoidamaloodspavamo,nasmenu.Meutim,nijedanodnasdvojice nije mogao da zaspi. Tada odluih da mu priznam da sam pre neki dan pokuao da ga prijavim.Takoesamhteodamuiznesemsvojemiljenjeoreligiji. Svesammuispriao,akadsamzavrio,onjeutao.Odjednommeupita:Znalititaje vera? Nijeekaodamuodgovorim,vejenastavio.Dokjegovorio,predamnomkaodaseotvori neki novi put, neto sasvim novo. U poetku mi je sve to delovalo kao zanimljiva i primamljiva bajka, dok mi je priao o ivotu Gospoda Isusa Hrista. Meutim, potresao samsekadajepoeo damigovorioznaenjuHrianskogivota.Rekao mijetajecilj ljudskogivota,priaoonedostatkuvereioantireligijskojpropagandi.Tadasamprviput drugaije doiveo pojam vere: shvatio sam da to nije primitivizam, ni sredstvo za manipulacijunaroda,niizmiljotina,kaotosunasuili.Razgovaralismotrisatadoksmo leali prekriveni liem u jami, sve dok sunce nije poelo da izlazi. Seam se da sam ga tada pitao: Ali, pria se da su popovi prevaranti i da samo gledaju sopstvenu korist. Kakvetovezeimasaverom? Mnogotogatosedanaspriaonaimsvetenicimajela,odgovoriojeporunik.Ima ih, istina i takvih, ali ne mnogo. Uostalom, na svakom mestu ima zlikovaca koji pokuavajudaseokoristenabilokojinain.

167

Jestelivisinsvetenika,drueporunie? Ne. Otac mi je lekar, a majka uiteljica. Oboje su verujui ljudi. Ja ivim za svoju veru. Vidi,itotosipokuaodameprijavijeBojavolja.uositatijemajorrekao.Itamo, navrhu,imadobrihljudi. Nikada neu zaboraviti taj na razgovor. Toga dana vratili smo se na mesto sastanka. Ostalisuvebilistiglitamoprenas.Telegrafisalisuporukeubazu,azatimpokualidase vrate. Proveli smo jo dva dana obilazei neprijateljske poloaje i pokuavajui da preemo liniju fronta. Meutim, Nemci su rasturili nau izviaku jedinicu. Od nas estoro, preiveli smo samo porunik Kamenjev i ja. Ni danas mi nije jasno kako smo uspelidasevratimoubazu. Mnogo sam zavoleo porunika, no ubrzo posle toga on dobi unapreenje i premetaj. Mojepoznanstvosanjimjeostavilotrajanpeatnamojojduiipripremilomedaprimim veru.Odtogdobasampoeodrugaijedarazmiljam.Biojetoizuzetanovek. Mnogo vremena kasnije, poslat sam u bolnicu u blizini Vjatke, u kirovskoj oblasti. U bolnicisamostaopetmeseci,nakonegasamprebaenusanatorijumnadvameseca.Dok sam bio u bolnici, inficirala mi se rana i nastupila je sepsa. Lekovi nisu pomagali. Po izrazimalicalekaravideosamdanemanadezamojeozdravljenje.Prebaensamusobuu kojoj sam leao sam,to je samo po sebi znailo da samo ekajuda umrem. Naravno, ja sam eleo da ivim, ali ve sam bio umoran i izmuen od stradanja, bolova, operacija, i svihostalihuasnihinepoznatihstvari.Nisamimaostrahodsmrti,veodnepoznatog. U bolnici je radila medicinska sestra po imenu Marina. Bila je sitna i mrava i imala je smee oi. Uvek je bila vesela, ljubazna i paljiva prema svakom bolesniku. Svi smo je voleli zbog te njene osetljivosti i spremnosti da pomogne svakome. Svi vojnici na oporavkubilisuzaljubljeniunju.Madajepremasvakomebilaljubazna,dralajesvakog udvaraanapristojnomodstojanju. Kada su me odneli u sobu iz koje nema povratka, bio sam uglavnom sve vreme u nesvesti.Svakiputkadabihnatrenutakdoaosebi,videobihMarininolice.Davalabimi injekciju, ili bi mi brisala znoj sa lica, ili bi mi presvlaila odeu. Jednom, dok sam tako leao zatvorenihoiju, usobu uevizita: naelnikodelenja sasvojimmlaim kolegama. Lekar koji je bio zaduen za mene proita izvetaj o mom stanju i zakljui: Ne moe se ovdevienitauraditi:nastupilajesepsa,pacijentimainfekcijukrvi.Naelnikodeljenja metakoeodmeriiree:Da,naalost,ovdevienemanade. Iakosambioustanjupolusvesti,svesamuoirazumeo. Kasnije,neznamdalijebiodanilino,doohsebiiujednomtrenutkuosetihdasestra Marinastojikrajmogkreveta.Kvasilamijeelosunerominetoaputala.Molilaseza

168

moje zdravlje. Otvorih oi, a ona mi tada ree: Bie sve u redu, Platone. Ozdravie. Dademimalovodedapopijem. Kasnijesamsaznaodamijedavalaosveenuvodu. Marinajeestodolazilaimolilasekrajmojepostelje.Tojetrajalootprilikedvenedelje.Sa sobom bi uvek donosila flaicu sa svetom vodom i po malo osveenog hleba, prosfore. Timemejehranilaipojilasvakidan.imbisepribliilamojojposteljipoinjalabidase moli.Dolazilamijeakikadanijebiladeurna.Onamejeizleila,onajeizmolilamoje ozdravljenjeodBoga. Kadmijebilobolje,poelajedamipriapomalooveri.Nauilamejenekimmolitvama. Izbolnicesamizaaokaoverujuiovek,Hrianin.PorunikKamenjeviMarinasuzaista preokrenulimojivot. VoleosamMarinukaoroenumajku,madajebilaistihgodinakaoja.Kadamijenapisao uput za sanatorijum, naelnik odeljenja mi ree: Izvukli smo te iz onog sveta, ali bez sestreMarinenebismomoglinitadauradimo.Njojdugujevelikuzahvalnost. To sam ve i sam znao, ali znao sam i neto drugo: da me je Neko izleio preko sestre Marine.Tadasamdaosebizavetdau,akopreivimrat,postatisvetenik.Svojuodluku saoptiosamisestriMarini. Ratsekonanozavrio.KrajratasamdoekaouBerlinu,gdesamdemobilisan.Vratiosam seumojrodniLenjingradipoaodaupiembogosloviju.Predaosamdokumenta,aoniih pogledae i vratie mi ih. Nisu hteli da me prime, uprkos svim mojim molbama i ubeivanjima.UskorosumepozvalipredRatnukomisiju.Tamosumeismevaliipokuali dameodvrateodmojenamere:HejSkorino!Jesilisiaosuma?Nosilacsisvihmoguih ordena i medalja za hrabrost, in porunika si dobio, i sad hoe u popove! Sramoti Armiju! No, bio sam veoma uporan i na kraju me primie. Bilo mi je vrlo naporno, jer sam bio nekolovan:zavriosamsamosedamrazredaosnovnekoleitodavno.Da,bilojeteko. Ponekadmiseinilodamiljudinamernosmetajudauim.Zavrihnekakotubogosloviju i odluih da se zamonaim. Sad su poeli da mi se smeju ovi iz bogoslovije: ta? Vidi kakav si, puca od zdravlja, zar ti da bude monah? Bolje ti je da se eni, tako e bar moi da postane svetenik. Iskreno govorei, bili su u pravu. Nisam ja za monaha, a osimtoga,gdebihmogaodasepripremimzamonakiivot? Valjalomije,dakle,oenitise.Samotosamzavriobogosloviju,nisamnirukopoloen,a ve su odluili da me poalju na parohiju u Irkutsk. Znai, pod hitno moram nai sebi nevestu. To je bilo teko. Nisam se tada kretao u drutvu devojaka. Pre rata sam imao mnogoprijatelja,nosvisuseudaljiliodmenekadasamkrenuoubogosloviju.Doksam uiobogosloviju,devojkemenisuinteresovaleinisampomiljaonaenidbu,asadasam 169

moraodanaemenu.OtiaosamucrkvudasepomolimBogudamipomogne.Proveo samdugovremenaumolitvi. Kadsamizaaoizcrkve,ugledaosamovekasajednomnogomkakopolakoideulicom pomou taka. Kad sam mu priao malo blie, prepoznao sam biveg kapetana puka u komesamsluio.Zaboraviosamdanapomenemdasamuratustigaodoinaporunika, a poeo sam kao prost vojnik. Pritrah kapetanu i on mi se veoma obradova. Pozva me odmahusvojstan.Dugovremenasmoproveliseajuiseratnihdana,azatimprelina probleme svakodnevice. Kapetan je bio veoma dobar i veseo ovek, pravi domain. Kad sam mu rekao da sam zavrio bogosloviju i da traim devojku da se oenim njome, pomisliojedasealim.Imampravuenuzatebe!MojaroakaNinaree,nadovezujui senaalu. SaNinomsamseupoznaodvadanaposletoga.Dopalamise,aizgledalojedaseijanjoj dopadam. Odluih da je enim, pa joj to u predloih kroz nekoliko dana. Prethodno joj ispriah sve o sebi. U poetku joj je bilo teko da prihvati da u biti svetenik, ali kad je malorazmislila,prihvatilaje.Samojerekla:Platone,alijaneverujemuBoga. ta, pomislih u sebi. Ni ja nisam verovao! Otiao sam u bogosloviju i rekao im da sam naaoenu.Saslualisumeinakrajumidaliblagoslovdaseenim.Venalismosedve nedelje posle toga, a zatim sam najpre rukopoloen za akona, a posle za prezvitera. Valjalo nam je uskoro da otputujemo za Irkutsk. Meutim, Nina ree: Idi ti, Platone. Ja moramdaostanemjogodinuipouLenjingradudazavrimsrednjukolu. Ne znam kako sam mogao da zaboravim da ona jo ide u kolu. Rekla mi je, ali sam zaboravio. Ipak, morao sam da idem. Dogovorili smo se da e mi se ona pridruiti im zavrikolu.Dabudemiskren:tekomijebilodajeostavim.Zavoleosamje.Ipak,nisam sumnjaoutodaedoi. SadabiheleodakaemnetoiomojojNini.Nijemnogovisoka,doramenamije.Tanka je,aliskladnograena.Imakrupnesiveoi.Vrlojelepa.Nemadlakenajeziku,umeda odgovori. OtiaosamuSibir,ujednoseloizaIrkutska.Selojebilodostaveliko,alisucrkvumorali dazatvorejerimjestarisvetenikumro.Potosenikonijebrinuoozgradicrkve,tojeona bilauprilinoloemstanju.Pokuaosamdatamozavedemnekiredidakolikotoliko popravim zgradu. Pomagale su mi dve starice. Poeo sam da sluim, ali na slubama je bilouveksamotrojeljudi,pasamsezabrinuo.Gdesuparohijani?Odluiosamdasluim svakidan.Sluiosamnedeljudana,mesecdana,trimeseca.Idaljenikonijedolazio.Pao samuoajanje.Otiaosamkodvladike,rekaomudasluimsvakidan,alidaminikone dolazi. Vladika me je paljivo sasluao i na kraju mi rekao: Sve u svoje vreme. Bog je milostiv!

170

Kad sam odlazio iz vladianskog dvora, svratio sam u gradsku crkvu. Saekao sam kraj slubeipriaostaromsvetenikukojijetamosluio.Ispriaosammusvojutunupriu. Pozvao me je svojoj kui i veoma me lepo primio. Rekao mi je: Bog vas je prizvao u svetenikuslubu.Sveebitiuredu,dolazievamparohijani,uskoroevamdoiiena, samosemolite!toviesemoliteBogu! Sprijateljio sam se sa ocem Petrom i esto ga poseivao. Mnogo mi je pomogao u tim prvimdanimamogaslubovanja,abiojeivrloduhovanovek. Prolojepolagodine,ajasamimaosamoosamparohijana,alinisamprestajaodasluim svaki dan. Jedva sam imao novca da se prehranim, pa sam u slobodno vreme poeo da radim.Nekomebihpopraviokrov,drugomebihdoneodrva,treempromeniobravu.Dok sam radio, razgovarao sam sa domainima. Njima je bilo zanimljivo da razgovaraju sa svetenikom.Nekisupoelidaseraspitujuzaveru.Radovalomejekadsammogaoneto daimkaemoveri.Slualisume,anekisuakdoliucrkvu.Upoetkususamodolida razgledaju,aondasupoelidadolazenaslube. Radiosamsavesnoipoteno.Valjdasaminauionetozasveonegodineradaufabriciu Lenjingradu.Poelisudametraeiubrzosuseumnoilipozivizapopravkepokuama. Dokrajagodineumojucrkvujedolazilo8090ljudi,uglavnomstarijihgodina,adruge godinesupoelidamidolazeimladi. U poetku, kad sam stigao u selu, ljudi me nisu najbolje prihvatili. Iao bih, na primer, ulicom,adecabivikalazamnom:Enopopa,uhvatisezadugme!estobihuoipsovke na svoj raun. esto sam bio meta ismejavanja. Uli bi u crkvu i poeli da se smeju i zavitlavaju, ometali mi slubu. Uvek sam ih utivo molio da izau, a oni bi odlazili uz najgrepsovke.Mislilisudanemogudasebranim.Jednommejegrupamladiapresrela i pretukla. etao sam se jedno vee kad su me napali. Dok su me udarali, samo sam ih molio:Nemojte,molimvas!Prestanite!Valjdaimjebilozabavnodabijupopa. Tekojebilo.NedostajalamijeNina.Kadajenapokondola,biosamveomasrean,alii njoj je u poetku bilo teko. Nikad joj nije palo napamet da e se udati za seoskog svetenikaiivetiunekojseoskojzabiti.Sadajeimaladiplomu,ivrlojelakodobilaposao tehnologa uvelikoj fabricimleka.Meutim,kadsusaznalidajeenasvetenika,nijejoj bilolakonaposlu.Bilajeodlianradnik,imalavelikoznanjeiusvemujebilaprimerna. Jedne veeri kada smo se Nina i ja vraali kui, napala su nas etvorica polupijanih mladia. Trojica su poeli da me tuku, a jedan je bio vie zainteresovan za Ninu. Molio samihdanasostavenamiru.Ninajepoeladavritiidazoveupomo. Onatrojicasupoeliozbiljnodametuku.VideosamdajejedanoborioNinunazemlju,a da su jo dvojica prila odnekuda i da gledaju. Tada rekoh samome sebi: Ehej, oe Platone!Znadasebije,biosiuratu,aijaksi,brate.taeka?Pakadsamnavaliona 171

njih! Jednog sam bacio preko ramena, drugog sam udario u stomak, treeg sam nadlanicomsamolakoudariouvrat,azatimsampreaonaonogtojehteodanapastvuje mojuNinu.Biosamstranoljut,pasamgadobroispraioibaciogaubunje.Ninanije mogla da veruje svojim oima. Ona dvojica posmatraa pokuae da pomognu svojim drugarima,nodoksamjednogsreivao, onajdrugi pobee.Zatim sam sevrationa onu trojicutosumenapali,pasamihjomaloizlupao.Nisusetomenadali.Mislilisudaje pop slabi i lak plen. Reio sam da im oitam bukvicu. Naterao sam ih da puze pedeset metarasadamejetogastid.Kadsupoelidasebune,opetsamkrenuodaihbijem.Nina mi je posle rekla, smejui se: Nisam znala da si takav, oe Platone! Ali bio sam tada veomaljut. Posle ovog dogaaja, ljudi su poeli da me potuju. Oni momci to su hteli da me biju posle toga sumiprili irekli:DruePlatone, mislili smoda ste samonekulturni pop,a ono ispade da ste sportista! Godinu dana kasnije, jednog od njih sam venao u crkvi, a drugomekrstiodete. Znamdasamkrivzaovutuu,jersveteniknesmedasetue.Alinisamimaoizbora.Da sambiosam,tobibilasasvimdrugastvar,alisamnomjebilaNina.Kadasamkasnijeto ispriaoepiskopu,onsenasmejaoirekao:Uovomsluajupravosipostupio.Noubudue bihtemoliodanezloupotrebljavasvojusnagu!Bogetioprostiti! *** iveli smo u tom selu nekoliko godina, a 9. maja 1965. slavila se godinjica pobede nad faizmomizavretkarata.Predsednikkolhozaipredsednikseoskeoptinesuobojicabili ratni veterani i organizovali su sveanu proslavu u klubu. Pozvani su svi koji su uestvovaliuratu,sanapomenomdaobaveznodousaordenjemimedaljamakojesuu ratudobili. Platone,moraiinaproslavu!nagovaralamejeNina. I tako, obukao sam civilno odelo i prikaio sva svoja odlikovanja. Bilo ih je mnogo: tri ordenaSlave,etirisaCrvenomZvezdom,ordenLenjina,ordenBoracaCrvenogBarjaka,, trimedaljezahrabrostijoneke. Kad sam uao u klub, predsednik kolhoza me prvo nije prepoznao, a posle me je pitao: Odaklevamtosilnoordenje? Kakomislite,odakle?Dobiosamihuratu!rekoh. Sadajepredsednikbiounezgodnompoloaju:svionikojisuimalimedaljetrebalojedase popnunatribinu,ajasam,istina,imaoviemedaljaiordenjanegobilokonatojproslavi, ali...jasamsvetenik.Predsednikseposavetovasajonekima,pameondapozva:Drue 172

Platonove, molim vas, doite i sedite na tribinu. U to vreme su me mnogi zvali Platonov,kaodamijetoprezime.Postaviomejedasednemudrugired.Trebalojeda svakoodveteranakojeuestvovaouborbamaispriaponekidogaajiliratnuanegdotu. Razmislio sam i odluio da i ja neto kaem. Naravno, znao sam da bi to moglo da mi napravi neprilike kod crkvenih vlasti, ali sam arko eleo da pokaem tim ljudima da vernici i svetenici nisu neobrazovani i glupi, ve da zaista veruju u Boga, da ive Hrianskim ivotom, trudei se na svom putu ka Bogu uprkos svim tekoama i da u tomenetraenitinalazenikakvumaterijalnukorist.Posleovogasamseakisprijateljio sa predsednikom kolhoza, koji je poeo da me ceni. Kasnije mi je priao da je imao neprilikesavlastimatojepustiosvetenikadagovorinaproslavi. Ostalismoutomseludvanaestgodina.Bognamjebiomilostiv,nijenasnikadaostavio. Crkvajebilapunaljudi,volelisume,avlastiminisumnogosmetale.MojaseNinanije odmahprilepilazacrkvu,nodanasjeonajaauveriodmene.Postalajeiskrenivernik, dobropoznajesvecrkveneslubeimnogomipomae. Sadasampremetenuvelikigrad,tomitekopada,nemogudasenaviknem,alitrudim se. TojesvetomogudakaemosvomivotuioputukojimepriveokBogu. ekajte,neegsamsesetio!Oprostite,upravosamsesetiokakosamprviputodjednog vernika uo za Boga. Taj susret mi je ostavio dubok utisak i naterao me da razmislim. esto sam se vraao na ovaj dogaaj i mislio o njemu. No, u to vreme sam imao samo etrnaestgodinaijouveksamiveousirotitu. UtovremenamjepredavaosociologijuprofesorpoimenuNatanailAronovineseam se njegovog prezimena. Organizovao nam je veernja druenja, diskusione klubove, konferencije,vodionasjepomuzejimaiosnovaoklubzaantiverskupropagandu.Stalno jebiosanamaimismogavoleli. Tadajeunaesirotitedoaodeakmojihgodina,VovkaBalaov,oiglednoizkolovane porodice. Bio je dobar ak, ali nije voleo mnogo da pria, bio je povuen. Proveo je u sirotituestmesecikadajedanoddeakaprimetidaseVovkakrstii,naravno,prijaviga odmahdeurnomnastavniku.Neznamtamujetomprilikomreeno,aliutovremesuu modi bile debate i diskusije. Bilo je to ovako: organizovali bismo, tobo, suenje knjievnimlikovimakaotosuackin,EvgenijeOnjegin,TatjanaLarina,Bazarovidrugi. Jedanuenikbipredstavljaotuioca,drugi odbranu,atrei,naravno,optuenogjunakaizknjige.Suenjubiobaveznoprisustvovao nastavnik, koji se trudio da se ne mea u diskusiju. Bilo je poeljno da sudski proces vodimosami,bezpomoi.

173

TogadanaNatanailAronovinamsaoptidaeoptueninasledeemsuenjubitiIsus Hristos. Odlueno je da e ulogu Isusa Hrista dobiti Vovka Balaov. ak su reili da ga umotajuuarav,dabivieliionaHrista.NatanailAronovinasjedobropripremioza suenje, dajui nam ideje kakve sve optube da iznesemo na raun Isusa Hrista. Tuilac jebio Jurakurin,odbranujepredstavljalaZina Fomina, a predsedavajui jebio KoljaOstrovski.Bilojesedamsvedoka,aupublicisubiladvarazreda. Svi smo bili zaposleni oko ovog sudskog procesa. Pripreme su trajale deset dana, a Vovkanijeznaotaradimo.IzaleasmogaakprozvaliMaliHristos.Onjegovojulozi u sudskom procesu smo mu rekli tek dan pre nego to je suenje poelo. Vovka je pokuaodaodbije,alinikoganijesluao.Kasnijesmosaznalidasumnoginastavnicibili protiv ovoga, ali da je suenje izvedeno jer je Natanail Aronovi bio veoma uporan. PrimetilismodajeVovka,odtrenutkakadsmomusaoptilivest,postaovrlouznemiren, inilosekaodajezajedandanoslabio. Sutradan smo otili u sudnicu, i sud je poeo da zaseda. Predsednik je otvorio sluaj. Vovkanijedopustiodagauvijuuarav.Stajaojenasredsale,biojebled,bezkapikrviu licu. Devojicama ga je odmah bilo ao, a ni mi ostali se, kao publika, nismo oseali prijatno.PredsedavajuiupitaVovku:Priznajetelidastekrivi? Vovka je trebalo da odgovori: Ne, ne priznajem! i onda bi otpoela diskusija. Bilo bi zanimljivo, kao i uvek, na ovakvim suenjima. Podupirali bismo svoje argumente citatimaiz knjiga.Uveksmonaovakvimskupovimasticalinovaiskustvai znanja,kaoi boljerazumevanjeknjievnihiliistorijskihlikova.Zatojediskusijabilaveomavana.No ovajputnasVovkasveiznenadiodgovorom:Jasamvernik!Neprihvatamovosuenje. Svakiovekimapravonasvojaubeenja!Zatimsedenastolicu. Poeli su da ga ispituju. Vovka je utao. Nismo znali kako dalje da vodimo diskusiju, ustanovljenaproceduraovogputaoiglednonijemogladaseprimeni.NatanailAronovi doapnupredsedavajuemdaodripripremljenigovor.Jurkaustadeipoe:Ostacitrulog kapitalizma: kulaci, popovi i intelektualci... i zavri svoj govor reima da su sve to truli ostaci kapitalizma. Svi smo mu tapali. Zatim ustade Zona Fomina, koja takoe odra govor.Osvrnulasenakapitalistikiolo,nanedostatakkulture,aspomenulajeilouticaj nadrutvoucelini.Iakojeimalaulogubranioca,njengovorjevieimaoprizvukoptube. Injojsmotapali. Zatimpredsedavajuipozvasvedoke.Svakoodnjihjecitiraoautoreknjigaoantiverskoj propagandi. Neko je ak doneo karikaturu Isusa Hrista iseenu iz stripa. Svi su se zabavljali i uestvovali u igri. Predsedavajui se odjednom seti da je prvo trebalo da svedociiznesusvojedokaze,patekondadasejavebranilacituilac,alivejebilokasno dasetoispravi.Biojezadovoljantokomsuenja,pajenakrajuponudioVovkiBalaovu dakaenetousvojuodbranu. 174

INatanailAronovijebiozadovoljan.Kaoiuvekkadajebiodobrograspoloenja,trljaoje ruke. SvismooekivalidaeVovkautati.On,meutim,ustade,ispravisei,kaodamujespao nekinevidljiviteretsaramena,poedagovori.Slualismogakaoopinjeni.Govorionam je o dobrom i o zlu i o uenju Gospoda Isusa Hrista. Objasnio nam je zato on veruje u Boga.Rekaonamjedanasalitonemamovere,dasunamprazneidueiglave.Rekao namjedaonnikadanijesam,dajeBoguveksanjim,Bog,njegovanadainjegovasnaga! Izgledalojekaodaedazaplae. Natanail Aronovi dade znak predsedavajuem da zaustavi Vovku, ali ovaj, iz nekog razloga nije hteo da ga prekida. Vovka zavri svoje izlaganje reima: Da, ja verujem u Boga,itojemojastvar.Nikonemapravadamisudizbogtoga.Svakoodnasimasvoju savest,kojajeslobodna,inikonemapravadanaturasvojeidejedrugome.VerujemuBoga iponosimsetime!Ostaojedastoji. Govoriojetakolepoiteno,dasmogasvisapanjomslualiibiliveomadirnutitimeto jerekao.DugosmomutapaliivikaliBravo!NikoodnasnijeoekivaodaVovkamoe takodaodgovori.Odaklemureizatakoneto,gdeliihjenaao? Nituilac,nibranilac,nipredsedavajuinisuznalitadarade.Decasuusutiniiskrena, pa smo i mi, tj. publika, dobro razumeli Vovkine rei. Bilo nam je jasno da niko nema prava da osuuje ljude zbog njihovih ubeenja. Povrh svega, Vovkin govor je bio pun iskrenostiineizvetaen. Natanail Aronovi skoi sa stolice i povika predsedavajuem: Proitajte presudu! Kolja Ostrovskimuodgovori:Ali,onnijekriv! Pitanjekojesenikonijeusudiodapostavijeglasilo:Konijekriv?VovkaBalaoviliIsus Hristos?Zakljuilismo,meusobom,danikoodnjihdvojicenijekriv. Natanail Aronovi je bio toliko besan, da su mu po licu izbili crveni peati, glas mu je drhtao i on zaita: Dosta! Ovo je farsa! Nema Hrista! Hrianstvo je samo neuspela imitacijaJudaizma.Svejeovola,Balaovjeizgovorioopasnelai!Proitajtepresudu! Predsedavajui,KoljaOstrovski,seposavetovasasvojimkolegamainakrajuizjavi:Sud nijestanjudadonesepresuduzbogokolnostikojesuizvannaekontrole. Svi smo napustili salu sa nekim gorkim ukusom u ustima. Nije bilo nimalo zabavno. Kasnijesmoestorazgovaralioovomdogaaju,jersenanekinainkosnuosrcasvakog odnas. Kroz dve nedelje, Balaov je premeten u dom za problematinu decu. Natanail Aronovi nije vie uivao naklonost meu nama acima i nerado smo uestvovali u njegovimaktivnostima. 175

Kadpogledamuprolost,teksadavidimnakolikonainamejeBogzvaoksebi!Vovka Balaov, porunik Kamenjev, sestra Marina, izviaka jedinica, bogoslovija, Nina, iskuenjakojasamimaonapoetkusvetenikeslube,ijomnogo,mnogotoga...Svesu tokoracikojimamejeBogvodioSebi. A kako ste upoznali oca Arsenija? upitala sam oca Platona. U crkvi gde sada sluim imam jedno duhovno edo koje je dobar prijatelj sa ocem Arsenijem. Zamolio je oca Arsenija za blagoslov da me dovede k njemu, i evo me. Blagodarim Bogu zbog ovog susreta.PoveriosamitavsvojivotocuArseniju,isadasamdrugiovek.imsevratim kui, pokuau da ubedim Ninu da i onda doe da ga vidi. Tako mi je rekao otac Arsenije! SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik MATIMARIJA Dugegodinenaegivota,sasvimradostima,brigama,tegobamaialostima,vremenom sepretvarajuuseanjakojasvakoodnasnosiusebi.Svetlairadosnaseanjaobasjavaju daljiivotniputovekov,njimaseduahrani.Mraneiturobnegodinenjihpokuavamo da zaboravimo. No pamenje nam esto ne dozvoljava da ih potisnemo, i onda nas ta seanja progone, mue i nanose nam bol. Tako se proivljene godine ivota neizbeno pretvarajuuseanje. elim da kaem neto o ljudima iji ivot ne pripada dalekoj prolosti, ve je i danas veomastvaraniaktuelan,madajevenaaosvojemestoumomeseanju.Istinskaljubav obogaujeoveka,donosiradostiveitosepreporaaudrugimljudima.No,akopostoji snaga vea od snage ljubavi, to je onda samoodricanje radi blinjih, blagost i dobrota, bezgraninaverauBogaimolitva. OtacArsenijeimatiMarijasuobojebililjudiupravotakvogkova.elimdavampriamo njima,jerjepotrebnodaseznadapostojeitakviljudikojiusredtekihiskuenjapomau drugome,pouavaju,ublaujuboliprivodeBogu.Sigurnasamdaekogodbudeitaoo ivotu oca Arsenija i mati Marije i o njihovim delima, kroz njihov primer pronai novi 176

ivot i istiniti put. Zbog toga ivotna pria oca Arsenija i mati Marije ne predstavlja memoare,vesamivot.Njihdvojesuizvorivevodekojanamdajesnaguvereikojanas obnavlja,kakobismomoglidaivimotomverom. Prizapisivanjuovihseanjaoslanjaosamsenadnevnikkojisamutovremevodiogotovo svakodnevno. Zbog toga e neke moje zabeleke moda delovati subjektivno, jer su zapisane pod utiskom raspoloenja u kom sam se tada nalazio. Prepisujui iz ovih beleakatrudiosamsedaizostavimsvojelinekomentare,alitonijeuvekbilomogue. *** DoaosamdaprovedemsvojgodinjiodmorkodocaArsenija.Voleosamgradiukome je iveo, i etao bih njegovim ulicama dan. Voleo sam da obilazim stare crkve i drevne manastireodkojihsumnogibiliuruevinama.etajuitako,naaobihseasuetvrtom veku, as u kitnjastom osamnaestom, as u strogom devetnaestom. Upoznao sam se sa kustosima muzeja, ime mi se pruila prilika da zavirim u skrivene tajne drevnih predmetakojeveinaturista,kaonistanovnikaovoggrada,nijevidela. Tada sam imao samo dvadeset sedam godina i mogao sam da peaim kilometrima po gradiuinjegovojokolini.Uvee,kadabiotacArsenijebioslobodan,moliobihsesanjim ili razgovarao, a ponekad bih samo sedeo i sluao njegove razgovore sa drugima. Svaki putbihnauionetooduhovnomivotuioveri.Uvekbise,poodlaskuodocaArsenija, oseaoduhovnobogatijim. Jednog jutra odluim da obiem jedan manastir iz esnaestog veka. Vei deo zdanja je i daljestajaonamestu,alijebioustanjuraspadanja.Naroitojelepabilaglavnacrkva,u kojojjejouvekstajaoikonostasizsedamnaestogveka.Kadasamsevratiokuibiosam umoran, pa sam legao da se malo odmorim. To vee doe ocu Arseniju u posetu neka nepoznata devojka i predade mu pismo. Otac Arsenije proita pismo i ree mi: Sutra ujutru kreemo za Moskvu. Jevdokija Ivanovna mi javlja da je monahinja, mati Marija, njenapoznanica,tekobolesna.Moramodauhvatimojutarnjivozkojipolaziokopetsati ujutro. Molim vas, kupite tri karte i poite sa mnom. Ostaemo moda etiri dana u Moskvi.Zatimseokrenuipoedarazgovarasatommladomdevojkom. Nisam imao vremena ni da pogledam tu devojku, jer sam odmah poao da pripremim stvari koje e nam biti potrebne za put. Nadeda Petrovna, u ijoj kui je otac Arsenije iveo, pomogla mi je prilikom pakovanja. Kad sam ponovo uao u sobu oca Arsenija, njeganijebilo. Nepoznata devojka je etala po njegovoj sobi, zagledajui knjige na stolu i po policama, kaoiuljanaplatnaiikonenazidu.Posmatralajesvetonekakosvisine.Nijeseobazirala na mene kada sam uao u sobu, ve je nastavila da razgleda stvari po sobi. Kada je 177

napokon ponovo sela u fotelju, obrati mi se i ree: Ko bi rekao da se jedan svetenik interesuje za umetnost, medicinu, filosofiju i marksizam. Mislila sam da oni samo znaju crkvene slube i Bibliju. Ba me iznenauje ovaj va Pjotr Andrejevi. Ona me zatim odmeriodglavedopeteiree,pomalopodrugljivo:A,jestelivijedanodonih,kaoto jePjotrAndrejevi? Ovaj bezobrazluk me je uvredio, a najvie me je boleo njen stav prema ocu Arseniju. Odgovorih: Da, ja sam jedan od onih! No, pre nego to nastavite da govorite o ocu Arsenijutimtonom,predlaemvamdapogledateknjigekojejeonnapisao. Knjige?upitaonaiznenaeno. Otvorih plakar i pokazah joj neka njegova dela. Ona uze jednu i stade da je prelistava, zastajuidaproitaponeto.Veomaobrazovanovek,nemata.Obrazovan,asvetenik! Kakva neobina kombinacija. ivot napreduje, materijalizam je priznat u skoro celom svetu,prodrojeuumoveskorosvihljudi.Mnogoknjigajenapisanoukojimasedokazuje apsurdreligije,areligijaidaljepostoji... Veruju naunici, veruju pisci i slikari, lekari i profesori i uitelji veruju. Milioni obrazovanihnazapaduioniveruju.Crkvesunampune,iunjihneidusamobabe.Kako sumenerviraletebabekadsambilamala!Stalnobipokuavaledameuterajuured. Nastavilajedagovori,kaozasebe:Da,da....Mnogojetoganapisano,anikojonijeuspeo dadokaedaBognepostoji. Zatim se okrete prema meni i ree: Znate, proitala sam mnogo knjiga o naunom ateizmu,aliimamutisakdaautoritihknjiganikadanitanisuustanjudadokau.Oniili pokuavajudaocrnereligiju,ilisesvaajusaBogomipokuavajudaMudokaudaOnu stvarinepostoji...MojabakaKaabezuslovnoveruje.Kadbisteviznalimojubaku!Bolja jeodsvihljudikojepoznajem,akiodmojihroditelja.Kadabisvimoglitakodaveruju kaoona... Devojkameiznenadipitanjem:Avi?tavimisliteoBogu? Htedoh da joj odgovorim, no tada primetih oca Arsenija na vratima, kako posmatra devojkusaosmehomisaoinskomnenou.Odluihdanekaemnita. Jestelisespakovali?pitaomeje. Jesam,otiiunastanicusutrauetiriujutru,avasdvojebistemoralidastignetenavoz dopet. Sledeeg jutra, kad smo seli u voz, meu nama je vladala tiina. Otac Arsenije je gledao krozprozor.Videlosekakoporednaspromiuume,planine,stanice,raskrsniceizgrade.

178

Poseoskimputevimavidelisuseljudi.Onnijebiosvestansvegatoga,jerjebioutonuou molitvu. Devojka, koja je pola na put sa nama, uila je neto iz debelog medicinskog udbenika. Zvala se Tatjana. Ja sam pokuavao da pratim roman koji sam poneo sa sobom. Otac ArsenijejenekolikoputaoslovioTatjanuinetojepitao.Putovalismonekolikosati. Moskva je veoma buan grad i primetio sam da je otac Arsenije, naviknut na ivot u varoici, izgledao nekako izgubljeno i nesigurno. Kad smo uli u taksi, nije umeo da zatvorivrataizauenojeposmatraotramvaje,trolejbuseiautomobilekakojureulicama. Zaustavilismoseisprednoveviespratniceokokojeseoriodejiagor,aizjednogstana jedopiralamuzikasaradija.ulismolupuvrataodlifta,udaranjepotpeticapoasfaltui videli prolaznike kako ure i podozrivo gledaju na starce koji su sedeli na klupi blizu ulazausoliter. Stan u koji smo uli je bio tih, sunce je ulazilo kroz prozore. Otili smo u kupatilo da se osveimo posle puta dok je Tanja obila svoju baku u drugoj sobi i iznela aj. Puna energije,Tanjajeiznelanastokrikehleba,siraimaloribe.Zatilias,nastolusenalazilo verovatnosvetosuimaliukuiodhrane.Selismozastoiposluilise. Onda smo otili u drugu sobu. Tamo je, na krevetu sa rukama sklopljenim na aravu, lealastaricaozbiljnogipomalotunoglica.Njenekrupne,siveoisunasposmatralesa blagomradoznalou. Babuka,dovelasamtiprijateljeJevdokijeIvanovne! Da!ulasamvasizsobedastestigli,reebakica. Sedite,bauka!reeonaocuArseniju.Ati,dragimoj,sediitiovde,sediisluaj.Tanja nekaidedaporadimaloukuhinji. Usebisamsepitaozatomejeovastaricanazvaladragimoj.Selismo.Prvihnekoliko trenutakasmoutali.IzgledalojekaodaseotacArsenijezamislioidanetoposmatra. Bauka, sedite blie. Ne mogu glasno da govorim. Rekla bih vam prvo neto o sebi, a ondabiheleladameispovedite. Otac Arsenije primaknu stolicu blie njenom krevetu. Primetio sam da vrlo paljivo posmatra lice ove neobine bakice. Bilo mi je jasno da je svu svoju duhovnu snagu usredsredionapredstojeirazgovor.ZnaosamdasemoliBogu,jersumuseusnejedva primetnomicale. U sobi je vladala neka udna tiina. Ni otac Arsenije, ni mati Marija nisu progovarali. Suncejeobasjavalosobukrozprozranebelezavese.Nazidujebilonekolikoreprodukcija Nesterovljevih slika. U uglu sobe, iznad kreveta, nalazila se ikona Vladimirske Majke 179

Boje,prekrivenabelimvezenimubrusom.Ubrusjebiotakonameten,dajeikonaprema potrebi,moglabrzodasepokrije. LicematiMarijejebilovrloneobino.Bilojeoiglednodajeumladostibilaveomalepa. Lepotajeidaljeprosijavalakrozmreuborakojesujojprekrivalelice.Ipak,izrazjojjebio tuaniumoran.NjenesiveoiposmatralesuocaArsenijamoleivoisanadom. Mada senjene tankeiizduenerukesenisupomerale sakreveta,videlosedajeveoma napeta. Izgledalo je kao da e ih svakog asa upotrebiti da se pridigne na krevetu i uspravi.Nepokretnostnjenihrukuitanapetostdavalisuutisakdarukepripadajunekoj statui. Posmatrajui njene ruke, pokuao sam da zamislim njen karakter, seajui se portretaakademikaPavlovakogajenaslikaoNesterov:injegoveruke,sklopljenenastolu, govorilesuonjegovomkarakteru. Blagoslovime,oe.Blagoslovi monahinjuMariju.Nakrtenju sumidaliime Ekaterina. Houprvodavamkaemnetoosebi,dabisteznali,kadmebudeteispovedali,kosamja. Modaevamovobitiudno,alimojduhovniotac,baukaJovan,mijerekaojednom: Kad doe vreme da umre, mora da ispria sve o sebi sveteniku koji te bude ispovedao.Nesmetodazaboravi!Zatohoudauradimonakokakomijeonrekao.Ne ljutitesenamene,bauka,toumaloduedagovorim. OtacArsenijejojprieblie.Pokloniseiblagoslovijeveomapaljivo.Onapriminjegov blagoslovsastrahopotovanjemioseanjemnedostojnosti. Bauka, siroe sam od svoje este godine. Uzela me je kod sebe moja baka, sirota seljanka.Moralismodaprosimohlebpokuamaipokojuparuispredcrkve.Odtogasmo iveli.Vlastelinkanaoblinjemimanju,JelenaPetrovna,Bogdajojduuprosti,uzelame je da radim kod nje. Kad su se navikli na mene, dozvolili su mi da se igram sa njenom kerkom, Natalijom Sergejevnom. Postale smo prijateljice i zavolele smo jedna drugu. JelenaPetrovnajebilablagaipravedna.Staralaseocelokupnomgazdinstvu.Volelameje kaosvojedete,bilamijekaoroditelj.Uilasamzajednosanjenomkerkom.Tosubililepi dani,bauka!Lepidani. Stasalasam.Imalasamsedamnaestgodina,aBogmijedaolepoliceivitakstas.Deavalo se ponekad da gosti misle da sam gazdariina kerka. To nimalo nije smetalo Jeleni PetrovnojiNatai.Svetiteljkesutobile,bauka! Sad,JelenaPetrovnajeimalamuakojijebioenskaroikojijojjemnogebrigezadavao sasvojimnevaljalstvima.No,nijebioloovek,Bogduudamuprosti. Doksamodrastala,SergejPetrovimejevoleokaosopstvenodete,maziomejeigrlio,ali kadsamvepostaladevojka,pokuavaojedaostanesamnomnasamo.Shvatilasamtase deava,pasamgaizbegavala.BilomejestrahistidodJelenePetrovneiodNatae.One susepremameniponaalekaopremasvojojroenojkerkiisestri. 180

OdnajranijegdetinjstvasamverovalauBogaieleladasezamonaim.JelenaPetrovna mejeakualizvalamonahinjicemoja.Volelasamdugemolitveiestosamsemolila. SergejPetrovijepokuavaodameodvratiodmolitve,ajasamgasamomoliladamene dodiruje.Jednommijerekao:Budalomala!Neznatitajepravasrea! JednomsuJelenaPetrovnaiNataaotilenekomeuposetu,aSergejPetrovinijebiokod kue.Jasamotilausvojusobu,jerminijebilodobro,bolelamejeglava.Odjednom,vrata moje sobe se otvorie i u sobu upade Sergej Petrovi, sav uzbuen i poe da mi govori: Kaa,jatevolim!Hajdemoodavde!VodiuteuSanktPeterburg,uPariz!Htededame zagrli,nojasampoeladasebranim.Ondameonljutitobacinazemljuistadedamikida haljinu, sve vreme dahui i izgovarajui sablanjive rei. Gurala sam ga od sebe koliko god sam mogla i naglas se molila: Majko Boja, spasi me, uvaj me, Bogorodice moja, pomozi! On, kao da je poludeo, poe da mi cepa donju suknju. Ja sam se branila i kroz suze vikala: Nemojte, Sergeje Petroviu, nemojte, meni nita ne treba, ne sramotite porodicu!Ovojegreh,straangreh!Neskrnaviteme!Jasamohoudaidemumanastir! Onseondarazbesnekaozver,aja,tasamdrugomogla,negodasemolimnasavglas: Majko Boja, smiluj se na mene! Uto se vrata irom otvorie i Jelena Petrovna povika: Napolje!Neuviedatevidimumojojkui! Ja skoih na noge. Kosa mi je bila sva raupana, haljina sva u ritama, no htela sam da pobegnemtopre.Noonamezaustaviipovika:Neti,Kaa!Neti,veon!Neelimdaga vievidim!vritalaje.Istvarnogajeiizbacilaizkue.Nijedolazioitavihgodinudana. Onametadazagrli i,plaui,ree.Oprosti mi, Kaa.Sumnjala samu tebe. Posmatrala sam te i sad, kad se ovo dogodilo, bila sam sve vreme iza vrata. ula sam te. Sve sada razumem. Ljubila me je po licu, a ja sam ridala, toliko da nisam mogla da prestanem. Sveticajebilataena,kadvamkaem. Posletoganisamostaladugoutojkui.Htelasamumanastir,noJelenaPetrovnasenije sa tim slagala. Htela je da me uda: jedan mladi inenjer, sin njenih prijatelja, bio se zagledaoumeneionajedugopokuavaladameubedidaseudamzanjega.Htelajeaki miraz da mi da. Ja sam htela samo u manastir, i tako sam joj uvek odgovarala na njena ubeivanja.Konano,JelenaPetrovnameodvedeumanastirukomejejednanjenaroaka bilaigumanija.Dalajevelikiprilogmanastiruitakopostadohiskuenica. Na rastanku su i Jelena Petrovna i Nataa plakale. Ni ja nisam mogla da se suzdrim. Gospode,kakvimsimedobrimljudimaokruio!Tvojaslavasenanjimapreslikava! U manastiru sam bila veoma srena. Mnogo sam toga nauila i shvatila. Mnogo sam dobrihljudiupoznalakojisumeupuivaliipouavalinaputukBogu.Pevalasamuhoru, upoznalasesamanastirskimslubama,nauilasamidaijem.Svemijetokasnijedobro dolo. Meutim, nisam se dugo zadrala u manastiru: dola sam 1914. a 1919. godine 181

vlasti su najurile sve iskuenice iz manastira. Godinu dana sam stanovala sa jo nekim sestrama u privatnom stanu. U blizini su stanovale jo neke monahinje. Tu sam ostala godinudana,aondasammoraladaodem,jermiseudvaraopredsednikkolhozakojinije hteodameostavinamiru. Otila sam u Rjazan, gde sam istila crkvu. Svetenik je bio dobar: zvao se otac Jovan. Blagoslovio mi je da ivim kao monahinja. Imao je veliku duu i mnogo se molio, ali ni tamo nisam mogla dugo da ostanem. Vlasti su zatvorile crkvu, a oca Jovana prognali u Sibir. Dopisivali smo se neko vreme. On je bio vrlo star i nije mogao dugo da preivi u izgnanstvu.Odnjegasammnogonauila.Modajegrehovotousadarei,aliodnjega samnauilavienegoumanastiru. PreselilasamseuKostromu,jersamtamoimalapoznanike.Stanovalasamblizucrkveiu poetkujesvebilodobro,noondaseotacGerasimiznenadazaljubioumene.Jedneveeri, doksam istilacrkvu poslebdenija,napao mejei pokuao dame siluje.Branilasamse, guralagaimolilagadameostavinamiru.Biojeuporan,istranojepsovao.Oamarihga, aonsenatorazbesneiprebime.Uspelasamdapobegnem.Krozdvenedelje,upademi policijaukuu.Uhapsilisume,jermejeotacGerasimprijaviodaagitujemprotivvlasti. Bila sam u zatvoru tri meseca, a onda sam putena, poto su se neki prijatelji zauzeli za mene. Otila sam iz tog grada. Tekom mukom sam uspela da se zaposlim u fabrici odee. Umela sam lepo da ijem. Kasnije sam upisala kolu za medicinske sestre. Kad sam zavrilakolu,dobilasamposaouoperacionojsalijednebolnice.Kasnijesamsepreselila u Moskvu, gde mi je pomogla jedna monahinja koja je i sama radila u bolnici kao medicinskasestra.Utojbolnicisamostalado1924.godine,kadasamotilaupenziju. SvevremesamsedopisivalasaNataomiJelenomPetrovnom.ivotjeinjihrazdvojio. Sergej Petrovi se upokojio 1919., a Jelenu Petrovnu smo ispratili u veni ivot 1927. Godinudanapretogajeoperisanaunaojbolnici.NataamejeestoposeivalauMoskvi. Onajeimalateakivotimnogojestradala.Njenogmuainjusustreljali1937. Doksamradilaubolnicizbliilasamsesajednomlekarkom,poimenuVeraAndrejevna. Bila je to ena srednjih godina. Mu ju je ostavio sa dvoje dece, Aleksejem i malom Valentinom.ValentinajeTanjinamajka.MojaTanjavasjedanasdovelaovde. Preselilasamsekodnjeipomagalajojdapodignedecu.Nijebilolako,no Bognasnije naputao.Leposmoihodgajile.Aleksejje1943.godinemobilisaniskoroodmahpoginuo. VeraAndrejevnajeradilauvojnojpoliklinici,ajasambilamedicinskasestraugradskoj bolnici.Valentinajeeleladastupiuvojnuslubu,nokasnijejeionazavrilamedicinui udalase.PrvojedobilakerkupoimenuKsenija,aondajerodilaTatjanu.Jasamimbila drugabaka. 182

Eto, to je moj ivot, Bauka, proveden uglavnom po bolnicama, ili kod kue, uvajui decu.Jelitomonakiivot?Viditeisami. Mojivotjebioobian,svetski. NekamiBog oprosti! Zaboravila sam da vam kaem ono najvanije: primila sam i monaki postrig, u tajnosti,1935.NamonaenjusamdobilaimeMarija.Mojaporodicajetekkasnijeulaza to.ivelasamusvetu,bilamonahinjasamopoimenu.Znamdajetovelikigreh.Nikad nisamivelapravimmonakimivotom,madasammnogovoleladasemolimidaidemu crkvu. Ubolnicisamestodeuralanou.Tamantobihstalanamolitvu,zazvonilobizvonce. Ilibihpoitavunomoraladaprovedemkrajposteljenekogtekogbolesnika,ilipacijenta koji je tek operisan. U operacionoj sali sam morala sve vreme da mislim na instrumente koje dodajem hirurgu. Kod kue sam morala da uvam decu, da kuvam, da se bavim njima. Nikada nisam dola ak ni blizu prave molitve. Kada bih ila nekuda, molila bih se putem. Ponekad bih u toku jednog dana uspela svega desetak puta da izgovorim: GospodeIsuseHriste,SineBoji,pomilujmegrenu!Noubihpoinjaladasemolim,no ubrzo bih utonula usan,nemajuisnageda nastavim.Nisamak mogla dainimdobra dela, toliko sam bila zauzeta svakodnevnim poslovima. Kad sam se penzionisala, imala samvievremenazamolitvu,notadavienisammoglanikomedapomognem.Sadasam stara i bolesna. Vidite, iako sam mnogo elela da budem monahinja, nisam mogla da ispunimzavetkojisamdalaBoguizbogtogasammnogogrena. Premnogogodina,doksamjoivelaumanastirujedanstaracmijerekao:inidobro ljudima i moli se vie, to je spas monaha. Ekaterina, tvoj put ka monatvu e biti dug. Mnogeepreprekemoratidaprebrodi,noBogteneenapustiti.Istomijerekaoiotac Jovan. Nisam ispunila njihove savete. Mnogo sam greila, a 1930. godine zamalo da se udam,nosamBogmejespreio. Od detinjstva sam elela da postanem monahinja. Ta me je elja pratila i kada sam postalaiskuenica.Odtadamijetrebalodvadesetgodinadasezamonaim,akadsamse zamonaila, nisam uopte ivela monakim ivotom. Eto mog ivota, bauka! Sve sam vamispriala,jermijetakorekaomojduhovniotac,dabi,kadmebudeteispovedali,znali ijuispovestsluate. Tekomijebilodavaspozovem,inisamsmelanidasenadamdaetemidoi.Prekjue sambilaucrkviidobrosamseoseala,alikadsamdolakui,izdalamejesnagaiosetila samdamijekrajblizu.ReklasamValentiniinjenommuudauumretiuutorak.Smejali sumiseigovorili:tapria,babuka? Ali,ondajedoaolekariposluaomisrce.Rekaojedamijesrceveomaslabo.Znalasam to, kao to znam i da mi nema pomoi. Veoma sam zahvalna Jevdokiji Ivanovnoj to je pristaladapoaljeTanjupovassapismom.Neizmiljam:znamdauumreti.Valentinui 183

Tanjusamvaspitalauveri.Alioneverujukaointelektualci.Mojgrehjetonisamumela daimprenesemonotoznamimoraudadamodgovorzatopredBogom. Andrej Ivanovi, Valentinin mu, je veoma dobar ovek. On mnogo pomae ljudima i nikadnegovoriloeodrugima.Ali,ivimsanjimave,evo,tridesetgodinaijouvekne znamdalionverujeuBogailine.Modaiveruje,alijevrlopovuenusebe.Molimvas, bauka,sadmeispovedite.Ati,dragimoj,idiudrugusobu.IdikodTanje. Dokjegovorila,otacArsenijejebiovrloozbiljaniusredsreen,auistovreme,oisumu izgledale nekako pune svetlosti. Dok sam izlazio iz sobe, uo sam ga da govori mati Mariji:MilostBojajeuveksanamaiNjegovavoljajenanama. Izaao sam iz sobe i seo pored prozora u dnevnoj sobi. Biu iskren: ivotna pria mati Marijenijenameneostavilanekiposebanutisak.Njenivotnipoemunijebioizuzetan. Znao sam za sluajeve ljudi koji su iveli i podvizavali se u mnogo teim i kolmplikovanijimuslovima,podnosilibolidrugenedae.Nijemibilajasnaozbiljnostsa kojomjeotacArsenijesluaonjenupriu.Njenivotjebiotakoobian. Tanja je u kuhinji spremala ruak. Posedeh jo malo u dnevnoj sobi, a zatim otidoh u kuhinjukodTanje.Nasebijeimalakeceljuiljutilajekrompir.Nastolujestajaootvoren udbenikizmedicineukojijesvremenanavremegledala. Znai,ispriaosisesanjima,asadsidoaoovdedamismeta.Jaovdekuvamiuim, reeTanja.Okretohsedaizaemizkuhinje.toseodmahljuti?Mnogoselakovrea primetila sam to jue kad sam te pitala jesi li i ti moda od onih. Uzmi no i ljuti krompire.Zarnee,nakraju,itidajedesnama?Dademinoisvojukecelju,aonda me upita, pomalo zabrinuto: Kako je babuka? Ja samo slegoh ramenima otkud sam znao? Tatjana poe da mi pria o mati Mariji. Kad bi samo znao kakva je to ena! Toliko je uinilazamojudrugubaku,zamogoca,zaKsenijuimene.Onanasjeodgajila,Nasdve smoseoslanjalenanjusveovegodine.Znalikolikojeljudionapomogla?Mnogo! Znalajedaprovedepoitavunosabolesnicima,adajenikonijepitao,inikadnijehtela da primi ni jednu paru. To je inila i sa poznatima, i sa nepoznatima. Nikad nije pitala: Trebalivampomo?vejejednostavnopomagala.Nijednogtrenutkanijeivelazasebe. Mojotacjevrlopovuenovek,alionbabukuvolivienegotovolimojumajku,menei Kseniju,vienegoroenumajku.Atonijesamozbogtogatogajenegovalakadjeimao srani udar. On nju voli i potuje zbog njenih dobrih dela, zbog njene nesebinosti i portvovanostipremaljudima.Nikoneznakolikojeljudiodnjedobilopomo,inesamo pomo,negoiljubav.Onajetosveplaalasvojimvremenom,snagom,zdravljem,snom. Mojedrugaricebidolazilekodmene,malobiporazgovaralesanjom,aondabisevraale da je pitaju za savet, kao da im je majka. Volela je i da daje poklone. Uvek je znala da 184

odaberepravipoklonzaovekovepotrebe.Mismo,kaonjeninajblii,bilinaviklinanjui nismo uvek obraali panju na to to radi, no drugi ljudi su uvek bili zadivljeni njenom dobrotom. Nijenjojbilolakodaivisanama.Naprimer,neusuujesedastavisvojeikonenazid. Nee.Tatajojjenekolikoputarekao:Molimvas,okaiteihnazid,neemonikogaputati u vau sobu. No, ona nee da ih okai da nas ne bi sramotila pred ljudima, i zato uvek kaetati:Neka,jaionakoidemucrkvu.Tamoimapunoikona. Znamdajebolitonismovernici.Tonijeistina,miverujemo,alineonakokakobabuka veruje.Miverujemonasvojnain.Dokjegovorila,Tanjapoedaplae,nijejojsmetalo tosamjausobi.Kasnijesmopreliudnevnusobu.NestrpljivojeekaladaotacArsenije izaeizsobe.NijeprestajaladamipriaomatiMariji. Trisatakasnije,otacArsenijeizaeizsobeireeTanjidauekodbabuke.Skidesasebe epitrahilj i sede u fotelju. Bio je duboko zamiljen i nije primeivao ta se oko njega dogaa.Tanjaizaeizsobeipozvalekara,kojiubrzodoe.OtacArsenijejezatovreme bio i dalje zaokupljen svojim mislima. Mislio sam da se moli, pa da mu ne bih smetao, otiaosamukuhinju.Potojeispratilalekara,Tanjaueukuhinju. tajerekaootacArsenije?upitame,apatom. Neznam,nisamganitapitao,odgovorihjoj,takoeapatom. Lekar kae da joj je srce jo vie popustilo. Posluala sam je i ja. Zvala sam roditelje da dou.Tanjanasloniglavunastoitihozajeca. Pre tri sata, pria mati Marije mi je izgledala nezanimljiva i obina, poput prie stotine ljudi.NosadamijeTanjasvojompriompokazalamatiMarijuusasvimdrugomsvetlu. ivoti ovih ljudi se odjednom spojie sa mojim ivotom i ja osetih potrebu da u svemu tomeuestvujem. OtacArsenijejedotakaoivotemnogihljudi,uzimajuinasebenjihovastradanja.Mirioih je,bilosaivotom,bilosasmru.OtacArsenijeseuvekseaotihljudi,oseaojenjihovbol istradanje,pokuavaojedapomogneivima,azamrtveseuvekmolio.Znaosamdaje otacArsenijevideoipreiveouasnestvaridokjebioulogoru,kaodajeitamodolaziou dodirsaljudimakojisupomnogoemubiliizuzetni.Dogaajiisusretiiztogdobasuna njegaostavilineizbrisivpeatimeniseinilodagavienitanemoeiznenaditi.talije tosadananjegaproizvelotolikiutisak? UskorodoekuiValentinaIvanovna,Tatajninamajka.Potojerazmenilanekolikoreisa Tanjom i pozdravila se sa ocem Arsenijem, otila je u sobu kod mati Marije. I Andrej Fjodoroviubrzodoekui,pozdravisesanamaiodekodbabuke.Izsobeseuonjegov

185

glas. Kroz deset minuta Valentina Ivanovna izae iz sobe i, obraajui se ocu Arseniju, ree:Babukavasmolidauete. OeArsenije,houdasepozdravimsasvimavama,reklajematiMarija.Licejojjebilo radosno, ozareno svetlou, leala je na krevetu u obuena u crno. Oprotaj je za njene blinje bio veoma bolan. Svi su joj prilazili i ona je svakog ponaosob osenjivala znakom krsta,izgovarajuireikojesuzanjegailinjubiliodposebnogznaaja. AndrejFjodorovijeplakaokaomalodete.NijemogaodaseodvojiodmatiMarije.Jasam stajaoporedocaArsenija.MatiMarijamenajednomprimeti. Doi, mili moj! Doi da se pozdravimo, da ne kau posle da si uzalud dolazio! Prii blie. Prekrstilamejeireklami:uvajmojuTanju.Nemojdamijepovredi!Nisamrazumeo tajehteladakae. OtacArsenije,kojijestajaouuglusobe,priematiMarijiposlemene.Onjeblagoslovitri putasvojimnaprsnimkrstom,zatimprednjenomposteljomnainitrimetanije.Zatimse uspraviiostadetakodastoji,auoimamujesijalanekaradosnasvetlost.inilosekaoda jevideonetovelikoivano,nekuvelikutajnu,idasebojidajeneizgubi. *** Sahranajezavrena.Umenijenekobolnooseanjetuge.Uglavisumireikojesamuo odmatiMarije,njenrazgovorsanama,opratanjesanjom.Licanjenihnajbliihsutunai izgubljena,doksenalicuocaArsenijavididamujepanjaidaljeusredsreenananeto tominevidimo.BolanrastanaksamatiMarijommejeveomadirnuoiuznemirio.Hteo bih nekako da pomognem, da dam neto od sebe kako bih im malo olakao bol. Ali ne mogu. Vreme je ve i dase rastanemo.U stanu jesamo porodica i njihova prijateljica Jevdokija Ivanovna. Valentina Ivanovna trai blagoslov od oca Arsenija, Ksenija takoe, no vidi se da joj je pomaloneprijatno.Tatjana,iromotvorenihoiju,prilaziocuArseniju,uzimagazaruku, zatim ga grli i tri puta ljubi. Lice oca Arsenija se ozari blagim osmehom, osmehom svojstvenimovekuudubljenomuozbiljnemisli.AndrejFjodorovioiglednoneznakako dasepozdravisasvetenikom,sasvetenikomkojimusedopadaikomejezahvalan,jer jeispunioeljumatiMarijeidoao dajevidina samrti. Neznajuikakoda izrazisvoju zahvalnost,onmupruaruku,azatimsedugorukujesanjim,pozivajuigadaopetdoe uposetu.Nakrajupokuavadamudanovac.Rukaostajedamuvisiuvazduhu,aotac Arsenijegagrliiljubigaobraz. 186

Samnomsesvipozdravljajukaodamevedugopoznaju.Pozivajumedaopetdoem. Tatjanaponavljapoziv.Potosesasvakimponaosobpozdravio,otacArsenije,uzdubok poklon,kae:Hvalavamtostemepozvali.Pruilistemimogunostdaupoznamjednu izuzetnu osobu, pravu podvinicu, Hrianku koja je ljudima pruala samo dobrotu i radost.MnogosamnauioodmatiMarijeosavrenstvu.Hvalavam!Tojeretkaiizuzetna ena. Potosejojednompoklonioporodici,otacArsenije,JevdokijaIvanovnaijanapustismo stan.OtacArsenijejeidaljebioveomaozbiljan.HajdedaproetamopoMoskvi,reemi. Dadoh torbu sa naim stvarima Jevdokiji Ivanovnoj koja je krenula kui, a nas dvojica poosmouetnjumoskovskimulicama.PolismoBatenskimKrugom,azatimuzanimi krivudavim uliicama, prolazili kraj oronulih starih kua sa kojih se ljutila boja i pored novijihzgrada,okruenihdvoritimaidrveem. eleobihdavidimMoskvu,reeotacArsenije. Pozvao sam taksi. Odvezli smo se prema Kremlju. Vreme je sunano i malo vetrovito, vazduhjelakiprozraan.UlazimokrozBorovickukapiju,penjemoseuzbrdo,poredzida, obilazimovelikecrkveidolazimodozvonikaIvanaVelikog.PutamocaArsenijaispred sebe, jer mi se ini da bi voleo da bude neko vreme sam. On polako obilazi zvonik i zagledasvakikamennanjemu,svakuoblinu,istesanupremnogostotinagodina. U sabornom hramu Uspenja Presvete Bogorodice danas nema mnogo sveta. Gledamo freske, ikone, gvozdenu kapiju vrhunske umetnike izrade, natpise na grobovima, moti svetitelja... U ovom hramu poiva celokupna prolost i veliina ruskog naroda, njegova verainada,njegovirazbijenisnovi. OtacArsenijedugostojipredikonamaifreskama,izgubljenumislima,izgledaozbiljnoi zamiljeno.Evozidadukojegsusahranjenimoskovskiarhijereji,meunjimamitropolit AleksejiPetar. Otac Arsenije lagano prilazi grobovima, ini tri velike metanije pred njima, krsti se. Sa razdaljine od nekoliko metara uje se strogi glas: Drue! Ovo je narodni muzej! Nije doputenomolitise.OtacArsenijeseneosvre,venastavljadastojiispredmestagdesu prenekolikovekovasahranjenemotimoskovskihsvetitelja. Zatimlaganoprelazinaosiposmatraikonostasilikovesvetiteljananjemu.Dugovremena stojinajednommestu,azatimseponovovraaistojiisprednekihikona. Odlazimo,zatim,uSabornihramsvetihArhangela,azatimprekoCrvenogTrgadolazimo dohramasvetogVasilija.Tuuzimamotaksi.Doksevozimo,otacArsenijeizgovaraimena ulica kojima prolazimo, a onda zaustavlja taksi da bi pogledao neke crkve. Dugo ih i paljivoposmatra.Crkavaimamnogo.Nekesuzatvorene.Crkvicasv.MuenikaTrifuna jeotvorena,kaoiAndronovskiiDonskimanastir. 187

Vozamepita:Jelistariturista,ilinaunik? Naunik,odgovaram. Obilazimo tri groblja. Otac Arsenije provodi oko pola sata na svakom: prvo na Vagankovom,zatimnaVavedeljskimvisovimainakrajunaPjatnickomgroblju. Taksista, mlad ovek, postaje nervozan. Ne brinite, kaem mu. Platiemo vam koliko budetrebalo. Vraamo se u centar grada, kruimo poznatim ulicama i trgovima stare Moskve. Zaustavljamosepokrajstarihkuaiubogihbrvnaraupoluraspadnutimstanjuzidanihu dvoritimakua. Na nekim mestima vidimo novu kuu, sagraenu na mestu stare, koju je otac Arsenije poznavao. Prolazimo Molanovkom, zatim Taganjkom, a zatim uzbrdo ka crkvici sv. muenika Nikite. Blizu crkve je stara, oronula kua pred kojom otac Arsenije zastaje, posmatrajuinjeneprozore,dvorite,okolnekue.Tadamiseuinilodajesalicaubrisao jednusuzu. Konano zaosmo u Zamoskovoreje, gde se nalazio stan Jevdokije Ivanovne. Ona poe danampripremanetozajelo,noutomtrenutkuotacArsenijesedieiree:Vratiuse brzo. Ponudio sam mu da poem s njim, no on je hteo da ide sam. Jevdokija Ivanovna i ja ostadosmo u stanu, pomalo zabrinuti. Dok smo ga ekali da se vrati, priseao sam se nedavnih dogaaja: iznenadnog puta u Moskvu, smrti mati Marije, svog susreta sa Tatjanom,sahrane,neobinograspoloenjaocaArsenijainjegovogobilaskaMoskve. Moskva je bila grad njegovog detinjstva, njegove mladosti, mesto u kome se oblikovala njegova linost i uvrstila njegova ubeenja. U ovom gradu je jo kao srednjokolac napisao svoje prve radove, a kasnije i knjige. Postao je poznati naunik. U Moskvi se zamonaio, a kasnije postao jeromonah. Dugo je sluio u Moskvi, a posle je preao u oblinji gradi gde je stvorio bratstvo , zajednicu verujuih, koje je voleo i pomagao. Jo dokjeiveouMoskvi,postaviojetemeljvereuduamamnogihljudi,inatomjetemelju kasnijeizgradiosvojebratstvo. U gradi u kome je iveo esto su dolazili kod njega iz Moskve, a i lanovi njegovog bratstvasuveimdelombiliMoskovljani. Voleo je taj gradi, ali Moskva je za njega bila i ostala grad njegovog detinjstva i sazrevanja,gradukomejepoeodaseizgraujekaovernik.Uovomgradujenauioda voli ljude i zbog toga je Moskva za njega imala poseban znaaj. Zbog toga je bio vidno potresendanaskadajeobilaziokrajevesvogdetinjstva,deliesvojeprolosti.No,zatoje bioonakoneuobiajenoozbiljan,zato? 188

Mada ova strogoa i izrazita ozbiljnost nije bila svojstvena ocu Arseniju, na njemu se osealaskrivenatuga.Sigurnoseseaoljudikojejevoleoikojihvienema.Ali,idanasu Moskvi ive ljudi koje on poznaje i voli. Zato nije nikoga od njih pozvao u posetu kod JevdokijeIvanovne?Zatonijeotiaouposetukodnekogodsvojeduhovnedece,kaoto jeuvekimaoobiajdaini,kadgodjenekudaputovao?Odgovorihsamsebipitanjem:A dalijezamenekorisnodaznamodgovorenasvaovapitanja? OtacArsenijesevratiookodevetsatisavradostan.Ispriaonamjekakojeotiaousvoju crkvu, kako je tamo naiao na mnogo svojih prijatelja i poznanika (on ih nikada nije nazivaoduhovnomdecom,veuvekprijateljima). Kad su me videli, bili su zaprepaeni: otkud ja u Moskvi, i to jo u crkvi? Jevdokija Ivanovna, vi ete mi oprostiti rekao sam im da sam odseo kod vas, pa u verovatno veeras imati posetu. Nije prolo mnogo, a zvonce na vratima se oglasilo i u stan ue esnaestoroljudi.Neke samijapoznavao. Otac Arsenijeih jeispovedao irazgovarao sa njima. To se nastavilo do kasno u no. Sledeeg jutra smo napustili Moskvu u jedanaest sati.Prepolaskanastanicu,jonekolikoljudijedolodavidiocaArsenija,asanekimase uotelefonom.Bilisutonjegovidrugoviizlogora. OtacArsenijejeotiaoizMoskveumoranineispavan,noizuzetnoradostan.Mislimdasu svionikojisuznalidajeuMoskvidoligaispratenavoz.DolajeakiTatjana,potoju jenekoobavestioonaemodlasku. Po povratku kui, otac Arsenije je morao da se odmara dva dana. Samo je Nadeda Petrovnamogladauekodnjega.Kasnijenamjeprialadajesvetovremeproveoitajui praviloimoleise. *** Nakon nedelju dana, otac Arsenije me pozva da idemo u etnju. Izali smo iz grada i krenulipremareici,aodatleupolja.Uzaniseoskidrumjekrivudao,aondasenajednom prekinuo i mi ugledasmo pred sobom ogromno itno polje. Ptice su veselo leprale po polju,vetrijepovijaozreloklasjeimrsionamkosu.Pronalismojedanuzaniputeljaki poli njime, sve vreme utei. Sunce je ve bilo daleko odskoilo, pa su nam senke bile due.Vazduhjebioblag,lakosmodisali. OtacArsenijejeiaoispredmene,zamiljenikaootrgnutodsveta.Pogledmujekliziopo zrelom itu, po izduenim senkama rastinja i narandastoj sunevoj lopti. Ko bi znao o emujesverazmiljao?Ilisemodamolio?inilomisekaodajezaboravionamenedok smo ili kroz itno polje. Klasje nam je dopiralo do ramena i zakrivalo nam vidik. Doosmodojednogbrdaca,akadaseuspesmonanjega,predsobomvidesmoumicu,a izasebe,svudanaokoloitnapolja. 189

Tada se otac Arsenije okrete k meni i ree: Sea li se kada je umrla Mati Marija? Nije saekao moj odgovor, ve je odmah nastavio. Zna, mnogo toga sam video u svom ivotu. Sretao sam mnoge ljude i prilikom svakog susreta mi je darovano neto jedinstveno i izuzetno, neto novo i pouno, neto to mi je u tom trenutku bilo veoma potrebno. Uvek sam u tim susretima prepoznavao Volju Boju, Njegovu promisao i premudrost. Nemavanihinevanihsusreta.ovekjeuvekovek,kogoddaje,sazdanjepremaliku i podobiju Bojem i taj lik je uvek u njemu. Sad, taj lik usled grehova ponekad bledi, a ponekad,silakojomseovekuimeBogatrudimoedauinidatajovekzasijakaoaneo Boji. Tri puta mi je u ivotu dato da provedem neko vreme u prisustvu takvih velikih sluitelja Bojih i svaki od tih susreta je za mene predstavljao veliku duhovnu radost, bogatstvoiBojeotkrivenje. Tako sam ja od svakog oveka koga sam u ivotu sreo nauio neto, od svakog sam poneo sa sobom neto lepo i dobro, najbolje od onoga to je taj ovek imao u sebi. Ipak, ispovest monaha Mihaila u logoru, susret sa prostim seoskim baukom, ocem Jovanom daleko na Severu, i sada sa mati Marijom, ta tri susreta su za mene predstavljala otkrovenje,duhovnuprekretnicukojamijeotvorilaoidasagledamivotuceliniiljude, kaoisvojsopstveniivotniput. uo si ivotnu priu mati Marije. Osetio sam da te nije neto posebno dotakla i da je u poetku moda nisi ni razumeo. Tebi je njen ivot izgledao tako obino, da ne kaem banalno.Nisijedini:injenaporodicajenanjugledalanaistinain.Tojerazumljivo:ovek kojistojiupodnojuplaninevidikamenjeistenjeodkogajeplaninasazdana,alinevidi planinukaocelinu.Takojeisaivotomsvakogpojedinca. Ali porazmisli malo dublje o njenom ivotu: on se sastojao iz potpunog samoodricanja. Onanijepostojalaradisebe,veradiBogairadiljudi.Jokaodevojica,sirotica,osetilaje elju da pripadne Gospodu. ivela je u kui kod bogatih ljudi, ali je i dalje elela da se posvetiBogu.Bilajeiskuenicaumanastiru,istaicaucrkviijijestareinabionasilnik, radnica,medicinskasestra.Gdegoddajeivela,mislisujojuvekbileokrenuteBoguiona jesvojejasasvimpotisnula,rastvorilagauivotimablinjih.Tojeonotonisiuspeoda osetiunjenojprii,totenijedotaklo. Mene je njena pria duboko dirnula. Iznenadila me je snaga njenog duha i postojanost enjedapripadneBogu,kojajojjepomogladapreeprekosvihpreprekaidaprebrodi sva stradanja. Njena ispovest pred smrt mi je jo vie otkrila njenu savrenost i duboku smirenost u dui. Video sam tada koliko je ona volela ljude. Sve se to dogaalo usred najobinije svakodnevice, meu najobinijim ljudima, u svetu koji je ogrezao u sujetu. injenica to je njen podvig ostao neprimeen od veine ljudi, kao i njena smirenost i oseanjenitavnosti,samojoboljesvedoeoveliininjenogtrudapredBogom. 190

MatiMarijajeumeladatrpi.ZaHrianinajenajvanijeodsvegadanauidatrpi,ada pritomnemislidajepostigaonetoveliko.Kadainidobroljudimamorauvekimatina umu da je onaj kome pomae u nevolji tvoj brat, koji strada i kome je teko. Ti mu prua,dakle,pomo,alineodsebe,negoodBogaiuimeBoga.MatiMarijajeumelaba tako da pomae, ne mislei na sebe. Dok sam sluao njenu ispovest, osetio sam veliku radost,uzdigaosamseduhom.aksuinjenigresi,abiloihje,svedoilioveliininjenog truda:njeninaporidaprevazieovegrehedokazsudajedobruborbuvodila,svedocisu pobededuhanadplotiiverenadgrehom.Nemojnikaddazaboravinjenuporodicu.Mati Marijajemnogouinilazanjih.Nemojdaihzaboravi! Nisamihzaboravio.Tanjaijasmosevenaligodinudanaposletoga.Danaspomaemo jedandrugom. OtacArsenijezastadei,kaodaseuzvelikinaporodvojioodsvojihmisli,pogledanaitno poljekojeseprostiraloprednama.inilosekaodajeteksadavideodasenalazimousred polja,dasuncezalazi,dajeokonasmirisnaneipelenaidanasdvojicahodamouzanim krivudavimputeljkomutoploletnjevee.Zastaojedapomilujeponekiklasita,daubere cveti,aondasenasmejairee:Nijemijodugoostaloodivota,izatomijeovajsusret samati Marijomveomamnogoznaio.Bogjetakourediodaba u ovomtrenutku svog ivotasusretnemenupravednicunaegvremenadabime,pokoznakojiput,smirio! Krenusmo kui. Otac Arsenije je gledao obrise grada i kupole crkava sa zvonicima. Ispriao mi je poneto o ljudima koje je imao prilike da upozna i koje je voleo. Bio je radostan,licemujesvetlelo,aliuoimajeidaljeimaoizraztuge. Na ulasku u grad on se najednom okrete prema meni i ree: Istina je! ta sve ovek ne moe da postigne uz Boju pomo... Mati Marija, mati Marija... Ponovio je njeno ime nekoliko puta, a onda, nadovezujui se na samo njemu poznatu misao, poe da recituje ovestihove: Videtisve,sverazumeti, znatisve,sveusebeprimiti, oimasvojimgutatisvakioblikisvakicvet svuzemljupohoditigoruimkorakom sveopaziti,isvemudatinovuplot. Tu je pesmu ispevao jedan divan ovek i izuzetan pesnik, po imenu Maksimilijan Voloin.Voleojeljude,pomagaoim,iaoputemsvetlostinanainkojijesamonjemubio poznat. Bog je za njega predstavljao apstrakciju i zbog toga je njegov ivotni put bio veomakrivudav,venosevraaonapoetakputa.Dalijeikadastigaokudajenamerio? SamoBogznaalitajovekjeimaodobruduuidobarivot. 191

Poznavao sam ga, bilo je to oko 1925. godine. No ta vremena su bila za njega veoma teka,mnogosekolebao. MatiMarijajebilaprostaRuskinja,aonpoznatipesnik.Ilisuobojepremaistomcilju,ali kakosurazliitibilinjihoviputevi!Gospode,smilujsenanas! Itakodoosmodokueukojojjestanovao. ZabeleioK.S. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik MAJKOBOJA,POMOZI! Drugog dana rata moj suprug je mobilisan i poslat na front, a ja sam ostala kod kue sa Kaom. None uzbune, protivavionska paljba, bljetea svetlost reflektora na nebu, zavijanje sirena, barani baloni iznad grada, zabrinjavajue vesti o povlaenju naih iz velikih gradovaiitavihoblasti,svejetouticalonasumorniizabrinutiizgledljudi. TakojeizgledalaMoskva1941. Svaki put kada je bila uzbuna, beala sam sa malom Kaom u sklonite ispod kue i ostajala tamo do kraja uzbune. Prola sam kroz to moda hiljadu puta. ivela sam u neprekidnomstrahuistalnoosealadaesenetouasnoinepopravivodesiti.Odmua samveomaretkodobijalapisma;onmojanijedobijaouopte.Divizijaukojojseboriose stalno selila iz mesta u mesto, tako da moja pisma nisu ni imala vremena da dou do njega. Mu me je pitao u svojim pismima zato mu nikada ne piem, a ja nisam imala nainadamuobjasnimdaonmojapismanedobija! Mnoga su deca evakuisana iz Moskve tada. Evakuisano je itavo odeljenje vrtia koji je Kaapohaala,alipotojetadabilabolesna,ostalajekodkuesamnom.Moralasamda radim, pa su je uvali neki moji dobri prijatelji. U septembru je evakuisano itavo 192

preduzee u kome sam radila, ali poto je Kaa i dalje bila bolesna, nismo mogle da poemo sa njima. Kasnije je Kai bilo bolje, no tada je ve bilo kasno i nije vie bilo mogunostizaevakuaciju. NemcisuprobilifrontinapredovalipremaMoskvi.Svismoosealidanamsepribliava neto strano, neka velika tragedija. Grad je opusteo, ljudi su odlazili vozom, kolima, ili peice.Madajebiloveomanapornoiopasno,imismokrenuliizgrada.Putjebioprava nonamora.Svakojesvakogapokuavaodananekinainisteraizvoza:bilojeguranja, psovki,nekesuteralidamenjajuvoz,nekisujednostavnobiligurnutiizvoza.Nemcisu gaali voz tri puta, a kod Rjazana mi je neko ukrao kofer sa stvarima. Voz je bio toliko krcatljudima,danijemoglodasedie.Svakojesvakogamrzeoisumnjiavogledao.Ona staraposlovica:ovekjeovekuvuksetadapokazalaistinitom.Neznamzbogega,ali tihdananisamupoznalanijednogpristojnogoveka.Kaamisenaputuprehladila,imala glavoboljeibilavrloneraspoloenaiplaljiva. PrelismoUraliobreliseuSibiru.Vozilismosesnegomprekrivenimstepamaisamobi retkoprolazilikrozstanice.Vetarjebiojak,napoljujeduvalameava.Konanosmostigli do odredita. Pokupile smo sve to smo imale sa sobom i izale iz voza. Iza perona se videonekigrad,hladan,nepoznat.NalazilesmoseusrcuSibira. Kudadapoemo?Gdedaprenoimo?Kakodapreivimo?Tadashvatihdanijebiloba pametnotosampristaladaodemizMoskvegdesamimalastan,prijatelje,posaoiplatu. Osvanulojejutro,astepskivetarjenemilosrdnoibao.Stajalasamnasredperonasamasa detetomiuplaena,aokomenezagluujuabukaeleznikestanice.Nisamimalanovca, ni odee, ni kupona za hranu. Krenuh prema alteru vojne komande, no ispred njega se veotegaobeskrajanred.Probalasamdapoemnaraznestrane,alinikosenijeobazirao namene.Kadasamkonanouspeladaseprobijemdojednogmajoraidamuobjasnimda mi je mu na frontu, da sam dobegla iz Moskve sa papirima i da imam dete, on mi je odgovorio:Gradjepunizbeglica.Moraetesamidasesnaete.Ipak,daomijedvabona za hranu. Otile smo da neto pojedemo, a zatim sam morala da pronaem pijacu i da pokuamdaprodamjedinotosamimala:demperkojisamimalanasebi.Nudilasamga prolaznicima, ali niko ga nije hteo. Nisam bila jedina: mnogi su stajali i pokuavali da prodajudeloveodee,alikupacanijebilo. Poelo je da se smrkava. Kaa je plakala: bilo joj je hladno, bila je umorna i htela je da spava. Odluih da se vratimo na elezniku stanicu i da tamo prenoimo. O svemu ostalom, razmiljau sutra. Popeli smo se na tramvaj. Tramvaj je klizio nepoznatim ulicama.Prozorinatramvajubilisuzaleeniikroznjihsenijenitavidelo,noznalasam dajetrebadasiemnaposlednjojstanici.Duvalasamuprozoritakouspeladaotopim maloleda.Krozrupicukojusamnapravilapogledalasamkrozprozor.Tramvajiznenada stade iostade dugoda stoji.Umenisekuvalooseanjegneva, premasvemu isvakome. Provirihjojednomkrozprozorividehdatramvajstojiispredcrkvenakrajujedneulice. 193

Ispredcrkve jebilo mnogoljudiisvi su segurali unutra. Ni sama ne znamzato, tek ja ustadohiizvedohKauzarukuiztramvaja.Ulesmoucrkvu. Unutraseodvijalanekasluba.Crkvasepunilanarodom,ijaseprobihnapredistadoh ispredjednevelikeikone.Bilojetoplo.SkinulasamKaialiotkopalajojkaputi.Uglavi mijebilasamojednamisao:tadaradim,kudadapoem?Kaamijegladnaiumorna, hladno joj je. ta da radim s njom? Da sam bila sama, ne bih se toliko bojala, ali moje etvorogodinje dete je bilo samnom. Htela sam da plaem, da vritim, da molim, da zahtevam,alikome?Komedaseobratim?Zatosmouoptedolenaovomesto? Neznamkolikosmodugotustajale.Kaapoedamevuezarukavidaplae:Mama! Umornasam! Oko mene ljudi poee da apuu. Neka starija ena mi ree: A vi, to dovodite dete ovako kasno u crkvu! Ba ste nali gde ete da stanete! i pokua da me gurne dalje od ikone. Crkvasejoviepunilainisamimalakudadasepomerim.Iodavdehoedameoteraju, pomislih.Barbinaovommestutrebalodaimajuobzirapremanama... Pogledalasamikonuispredkojesamsenala.SaikonesumeposmatraleoiMajkeBoje. LicejojjebilonagnutopremaDetetukojejeprislanjalosvojobrazuzNjen.Utomzagrljaju sam osetila neverovatnu ljubav i brigu Majke prema svome Detetu, koja Ga je titila i grejala svojom ljubavlju, ljubavlju koja je svojstvena samo majkama. Bogomajine oi su biletakotopleisvetledajesvakokojeposmatramogaodaosetimiriutehu.Inasdveje Majka Boja gledala tunim oima punim topline i saoseanja. To mi je davalo nadu i utehu.Mojaverajeuvekbilaveomaslaba,neznatna.Kadsambiladete,majkamejeuila dasemolimzamamuitatuinauilameOenaiBogorodiceDjevo.Poslesamsve zaboravilaisvesetopreselilouprolost,upomalosmeno,adonekleitunoseanje. Kada bi se ljudi smejali crkvenim stvarima, smejala bih se i ja sa njima, no negde je, dubokoumeni,tinjalonekonejasnooseanjedaBogmodaipakpostoji.Moda. OiBogomaterekojesumesadaposmatraleodjednomizazvaepravuburuumojojduii jashvatih, uprkosbezizlaznojsituacijiu kojojsamsenalazila, dami jeOna jedinanada. Poelasamdasemolim.Nisamznalareinijednemolitve,vesamjejednostavnomolila da nam pomogne. Verovala sam da e nam pomoi. Kako sam mogla ja, ateista, da poverujemutakonetoutomtrenutku,nidanasminijejasno.Mislimdamejeneobina, BoanskatoplinaNjenogizrazauveriladaenamOnazaistapomoi. Kaajesedelanapoducrkve,onaenamijenetoapatomdobacivala,ajasamsemolila. SeamsesadadaseitavamojamolitvasastojalasamoiztraenjapomoizaKau:Majko Boja,pomozinam,pomozinam!ponavljalasamstotinuputa.Suzesumiteklenizlice. Gledalasamikonu,molilasetakoidrhtala. 194

Slubasezavrilailjudisupoelidaodlaze.Jasamidaljestajalapredikonomimolilase. Crkva se skoro ispraznila, Kaa je spavala na podu, a ja se nisam odvajala od ikone. Ugledahsvetenikakakoidepremaizlazu.Priohmuizamolihgazapomo,aonsamo bespomonorairirukei,zakopavajuikaput,urnimkorakomizaeizcrkve. Kada je svetenik otiao, ona ena koja je nekoliko puta htela da me odgura od ikone, iznenadazgrabiKauzaokovratnikkaputaistadedaviekakoovonijejavnaspavaonica, negocrkvaidasamjajednanajobinijapropalica.Kaaseprobudilaipoeladaplae.Ja sevratihjojednomkodikone.CelivalasamjeijojedanputzamolilaBogorodicudanas ne ostavi. vrsto sam verovala da e nam pomoi. U trenutku dok sam otvarala vrata crkve,izmrakamipriejednaena,uzemepodrukuiree:Idemo.Izalesmoizcrkvei japomislih:Iovahoedanasotera... Noenamejevrstodralapodrukuinekudanasvodila.Bilojeveomahladno,inimise da mi se mraz uvukao u kosti. Pod nogama nam je kripao sneg. Ulice su bile gotovo puste, jedino bi pored nas projurio pokoji automobil. Ili smo pored niza omanjih ograenihkua.Palomijenapametdajeupitamkudanasvodi,alisenisamusuivala. Nadala sam se da e sve ispasti na dobro. Nije me naputala misao da nas Majka Boja neeostavitiidoksmoileulicama,janisamprestajaladasemolim.Nailazilesumirazne pomisliuvidustrepnje,brigeistrahaodneizvesnosti,noimbihzatvorilaoi,videlabih predsobomikonuMajkeBojeisvetepomislibiodstupileodmeneinestajale. Najzadsezaustavismopredkuomsavisokomogradom.Kapijazakripaimisenaosmo umalenom,snegompokrivenomdvoritu.Kuajeimalasamojedansprat.enapotrai kljueveipustinasunutra. Uite brzo i skinite kapute. Okaite ih u hodniku i sedite, molim vas, na ovu klupu. Saekajte tu, jer moda imate vake. Pozvau vas, da se operete. Moje ime je Nina Sergejevna. Zatimzauhdanekoizsusednesobepita,ljutitimglasom:Nina,kogasitodovela? DovelasamonogakoganamjeBogposlao. Zatimodnekudazauhkloparanjekofazavodu,omirisahkuvanikrompir.Treslasamse odumoraioka.Kaajespavala,privijenauzmene.taliesadadasedesi?Daemida prespavamovde,aonda?Treslasamsesvevie. OtvoriesevrataiNinaSergejevnamepozva:Dragamoja,doitedamipomognete. Ustadoh i uoh u kuhinju. Pe je bila topla, a na njoj se u velikim loncima grejala voda. Blizupeijestajalaemajliranakada.Stavitevruevode,aondajedodajtemalohladne.Ja uokupatimalu.Ucrkvisamulanjenoime.Akakojevae?

195

Rekohjojkakosezovem.ZoveteseistokaoijaNina,reeona.Aznatelikadvamje imendan? Nisamznala.Moratetoznati,dragamoja,kadveideteucrkvu.SvetaNinasepraznuje samojednomugodini,27.januara. Nijemibilojasnozatoonatomenipria.Kuhinjajebilatopla,mirisdimaihranekojase kuvalajebiovrloprijatan.Punilasamkaduvodom.Bilomijeneprijatnotosamsenala ukuikodnepoznatihljudiitoimstvaramneprilike.RekohtoNiniSergejevnojkojane htede da me slua. Nemojte biti tako osetljivi. Donesite malu da je okupam. Obe ste prljaveposletolikogputa,amodastezaradileivake. SvuklasamodeusaKae,kojajebilavrlopospana.Kadasamjestavilaukadusavodom, onazaciaodradostiizapljeskaruicama,azatimih,onakomokre,saviNiniSergejevnoj okovrata,istadedaavrlja.Stalasamporedpei,skorounesvesti.Svejeizgledalotako nestvarno, kao da sanjam. Sada je red na vas, kroz maglu dopre do mene glas Nine Sergejevne. Ona iznese Kau iz sobe, a ja se svukoh i uoh u kadu. Toliko sam se tresla da mi je sunerispadaoizrukeijedvasamsedralananogama.NinaSergejevnaponovoueu kuhinju.Bilomijeneprijatno.Nemojtesestideti.Jasamlekar.Sluajte,dragamoja,vise ozbiljno tresete. Brzo se operite bolesni ste. Odjednom, sve mi se zamuti pred oima: i NinaSergejevnaikuhinja.Izdalekasamosealadamenekokupa,damebrieioblaiu spavaicu.Svremenanavremeujemnejiglaskojimehrabri. Odvodemenekuda,polaumeupostelju,stavljajuminetotoplonagrudiidajumimalo vode... Kasnijesumiprialidasampovratilasvesttekposleetiridana,itosamonakratko.Od svegaseseamsamodamijepredoimabilaikonaBogorodiceidasamjojsemolila,za sebe, za Kau i za Ninu Sergejevnu koja nas je uzela kod sebe. Sanjala sam da je neko pokuavaodameodguraodikone,ajasamsebranilaivikala:MajkoBoja,neostavljaj nas! Neko mejestalnogurao,aja samprualaruke k Njoj iuspevaladanapravimpar korakapremanjoj,itadabiseNjenoliceozarilosvetlou,ajabihusebiosetilamir,no potombimenekoopetgurnuoodnjeisvebiponovopostajalomranoiborbabiponovo poinjala. U snu sam se mnogo plaila, obuzeo bi me uas pri pomisli da e me neko odvojitiodikoneMajkeBoje. Znala sam da nam samo Ona moe pomoi. Ako nam prui ruku i ukae Milost, iveemo. Kada bih samo mogla da objasnim sebi, kako je mogue da sam mogla da se molimdoksambilaunesvesti!Kadamisekonanopovratilasvest,prvotosamulabili suotkucajivelikogzidnogsata.Zatimsamulakripanjedrvenogpodaineijiapat.Bila samtolikoslabadanisammogladapomerimniprst,ijedvasamuspeladaotvorimoi. 196

Videla sam da se nalazim u nepoznatoj sobi sa prozorom preko koga je bila navuena zavesa. Polako pokreem oi, i na svoju veliku radost vidim ikonu Majke Boje pred kojomusvetlucakandilouzelenojaici.Bilajetoistaonaikonakojusamvidelaucrkvi. KasnijesamsaznaladajetoikonaBogorodiceVladimirske. Pogledala sam u ikonu i jedino to sam mogla bilo je da ponavljam iste rei koje sam izgovaraladoksambilaunesvesti:MajkoBoja,neostavinas!Plaem.Oseamkakomi nekoutiresuzeijatonemusan,poprviputmirnaibezstraha. Probudilasamseujutru.Kadasamotvorilaoi,ponovosamulaotkucavanjesataineki uanj.IzdrugesobeseuoglasmojeKaeijojedanglas,kojijojjeitaobajku.Pokuala samdapozovemKau.Ponovosamotvorilaoiividelaikonu.Osetilasammiriponovo pokualadadozovemKauiNinuSergejevnu.Podzakripa. Iznadsebeugledahlice sa naoarima,prijatnoiblago.Kaajeovde,aNinaSergejevnajeubolnici,danassevraa kasno.Dobrojedasteseprobudili.Sadaesvebitiuredu.MajkaBojavamjepomogla. Stalnostejedozivaliupomodokstebiliunesvesti.Nepoznataenamepogladipoglavi. Imalisteupaluplua,influencuiok,sveuistovreme.Znate,NinaSergejevnaijasmo dobreprijateljice.ObesmoizMoskve.MojeimejeAleksandraFjodorovna.Ijasamlekar, internista. Kaa i ja smo se sprijateljile. Nina i ja smo se dogovorile da je najbolje da ostanetekodnas. Ostalasamukrevetupetdana.TektadamijeNinaSergejevnadozvoliladaustanem. Sasvimnepoznatiljudisunasuzelikodsebeinegovalimedoksambilabolesna,hranili meipojili,uvalimiKau.tamejenavelodauemucrkvuonovee?Zatosamstala ba ispred ikone Majke Boje? Kako to da mi je palo napamet da je molim za pomo? I kako to da sam bila sigurna da e nas Ona izbaviti? Zato je Njeno lice bilo pred mojim oimasvevremedoksambilabolesna?Kakotodasamprvougledalaikonukadsamse probudilaiznesvesti,itobaikonuVladimirskeMajkeBoje?Zakljuilasamdajesveto mi se dogodilo bilo istinsko udo kojeg su Bog i Njegova Majka udostojili mene grenu. Kadasamtoshvatila,obuzelamejejoveablagodarnostiljubavpremaNjojkojanasje spaslaikaoipremaenamakojesunampomogle. Sve sam ovo ispriala Nini Sergejevnoj i Aleksandri Ivanovnoj, jo dok sam leala u krevetu.Njihdvesumimnogopomogleiuputilemenaputvere.KrstilesuKauinauile nassvemutonamjebilopotrebnodaznamokakobismozaistapostaleHrianke.Ostale smokodnjihtrigodine.Zatovremesamradilaufabrici.Ondasammoraladasevratimu Moskvudanebihizgubilastan.Kaajeostalakodnjih.Tamojezavrilakoluiinstitut 1960. i tek tada se, zajedno sa njih dve, sa njenim babukama Ninom i Saom, vratila u Moskvu. Nema potrebe opisivati kakve su bile ove dve ene. Piui o ovom periodu svog ivota, sutinskivanomzamene,mislimdasamsvereklaoovimdvemaHriankama.Dodau 197

josamotodasuobebileduhovnekerkeocaArsenijakojesumoraledanapusteMoskvu 1936.godinekakobiizbegletalashapenjakojijeutovremebesneo. SaocemArsenijemsumeupoznale1958.,potojeputenizlogora.PodolaskuuMoskvu, Nina Sergejevna i Aleksandra Ivanovna su kupile malu kuu, meutim vie su vremena provodilesaKaominjenomporodicom. Blagodarim ti, Boe, za veliku milost koju si mi pokazao. Blagodarim i Vladiici naoj, Presvetoj Bogorodici, zaudoverekojejepokazala na menii kojim me jeprivela Crkvi, veri i izvoru ivota. Blagodarim ti, Majko Boja, to si mi u pravi as poslala dve tvoje keriitosimidaladuhovnogocaiuitelja,ocaArsenija. SlavaTebiBoena,slavaTebi! SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik NAKROVU ivot je u to vreme bio teak, pun iznenadnih opasnosti i strahova koji su neprestano ugroavali na ivot, fiziki i duhovni. No, Bog i Majka Boja su nam bili milostivi u trenucima neposredne opasnosti i nikada nam nisu uskraivali Svoju pomo. Svaki put kadabihseudaljilasaputaGospodnjeg,Onbimiposlaonekogakomijepomagaodase vratim na pravi put i uio me da izbegavam greke i stranputice. Uvek bih u trenucima ivotneopasnostiprizivalaImeBojeiOnbimiuvekslaopomo.Mnogoputauivotu samseuveriladajejediniistinskispasumolitvi,iskrenojmolitvi,amolitvaMajciBojoj mi je uvek bila najspasonosnija zatita i najpouzdanije izbavljenje od svakoga zla, duhovnogitelesnog. elelabihdavamispriamnetoosnazimolitvekojujeimaonaduhovniotaciojednom dogaajukojijeostaviovelikiutisaknanas. UMoskvijevladalaglad.Dobijalismokuponezaosminuveknehlebadnevno,ahlebkoji bi nam davali bio je plesniv. Po duanima nije bilo niega: ni krompira, ni itarica, ni kupusa,auljeimaslacnismovidelimesecima.Rubljanijeimalanikakvuvrednost;seljaci suprodavalihranuiskljuivozarobu.Cenaimjebilabasnoslovna.Premagraanstvusu 198

seodnosilikaopremadumanima,imismobukvalnomoralidaihmolimodanamdaju veknu hleba ili vreicu krompira za zlatan lanac ili krzneni kaput. Bili smo gladni, smrzavalismoseiivelismouveitomstrahu. Saa, Kaa i ja odluismo da zamolimo naeg duhovnika, oca Mihaila, za blagoslov da idemouselopohranu.Mnogisutadailiuselosasvojimstvarimaivraalisesahranom. Otac Mihailo nas je paljivo sasluao, sa negodovanjem vrteo glavom, zatim stao pred ikonuBogorodicepredkojomsedugomolio.Nakraju,kadjezavriomolitvu,reenam: Stavljam vasuzatitu naeZastupnice, Majke Boje.Svaka odvasnekaponese ikonicu naput.Molitesesvevremeputa.BogomajkaiSvetiGeorgijeevassauvati.Bieteko.Ja u se odavde moliti za vas. Zatim ree, kao za sebe: Majko Boja! Ugodnie Boiji, sv. Georgije! Pomozi, sauvaj ih i zatiti od svake opasnosti, straha i hule. Dade nam blagoslovizauta. Kaodajezaboravionanas,otacMihailseponovookreteikonamainastavidasemoli. Itakosmonastrikrenulenaput.Zapitalesmosemeusobno,zatojeotacMihailrekao da e nas na putu uvati Sv. Georgije. Bilo smo mlade, ivot nam se inio veoma jednostavnim i nismo se niega bojale. Naravno, o ivotu nismo znale skoro nita. Uvek smoiveleugradu,roditeljisunambilikolovaniinismopoznavalinikogasasela.Svetri smostudiralenafakultetu,avezivalanasjeCrkva.Nairoditeljisenisuslagalisatimeda idemo na selo, ali smo na kraju ipak otile. Iz Moskve smo otputovale stojei izmeu vagonavoza.Biojekrajseptembra. Uspele smo da nabavimo vree od oko petnaest kilograma brana i trideset kilograma penice.Svesmosamenosile,madasuvreebileveomateke.Nijenambilolako,alibile smotakosrene.Nabavilesmohranu!Kakoeseobradovatinairoditelji!Meutim,voz seiznenadazaustavinegdepodalekoodMoskve.Znalosedasvudapookolinipatroliraju antiprofiterske jedinice koje oduzimaju ljudima hranu koju su nabavili sa sela. Nisu putalinaroduvozove.eleznicajeutovremebilarezervisanasamozavojsku. Svudaokonassubililjudibolesniodtifusa,gladni.Bilojeuasno.Vozsenijepomakaotri dana.Zatovremesmojelemladilukivakalesirovupenicu.Idanasoseamtajukusu ustima.Treenoiustanicuuedugaakvoz.Proneseseglasdajetovojnivozkojiideza Moskvu.Ujutrusevrataodvagonaotvorieivojniciposkakaeizvozadazameneonoto suimalikodsebezahranu:jabuke,cvekluililuk.Htelesmodaihpitamodalimoemoda seukrcamonanjihovvoz,nobilonasjestrah.enekojesubilesanamarekoenamdaje opasno voziti se sa vojnicima. Od njih smo ule uasne prie. Govorile su jo i da su beloarmejci probili front i da sada napreduju ka nama, da bande dezertera pljakaju i silujusveivopookolini,aulesuikakojeubliziniizbilaepidemijakolere.Sluajuiih, inilonamsedanamnemaspasaidajesveizgubljeno.Tadasmosesetilereinaegoca Mihaila.Vagonisubilipunivojnika,konjaiartiljerijskogoruja.Vojnicisusedelisvuda: po seditima, leajima, po podu i u hodniku, puili su i grickali semenke i dobacivali 199

enama na peronu: Ehej, hajde s nama, poveemo vas! Uskoro polazimo! Bilo nas je veomastrah.Nekeeneseipakodluiedapousanjima.Vojniciimpomogoedaunesu svojetorbeizaveljajeuvoz,dobacujuiismejuisesvevreme.Poslednjavestjeglasila da se do daljnjeg obustavljaju svi vozovi za Moskvu. Nas tri pokuavamo da na brzinu odluimotanamvaljainiti.Ljudisuvepoelidasepenjunakrovovevagona.Krovovi su puni ljudi. Iz vagona dopire smeh i svirka harmonike. Kau da taj voz putuje sa Serpukov. Jedna grupa ena, meu kojima smo i nas tri, odluuje da se popne na krov voza, jer drugog naina da se ode odatle nema. Tekom mukom smo uspele da se popnemo na krov. Pomagale smo jedna drugoj i vukle preteke vree sa namirnicama. Bilo nam je veomavrue.Nekakosmouspeledasesmestimonametalnomkrovujednogodvagona. Stadoh da se molim Majci Bojoj, pokuavajui da se neprimetno prekrstim, Saa i Kaa takoe.Svudapokrovusuljudiiene.Izlokomotivekuljadimkojinastipazaoiiza nos,jerloedrva.Utovozstadenajpredasedrmusa,kaodaneznadalidapoenapred ilinazad.Konanoipakpolakokreemo.Vozsezahuktavaipoinjedaidesvebre. Prolazimo kroz neku stanicu sa koje ljudi oajniki pokuavaju da se bace na na voz. Veinaneuspeva.Evonasgdeprolazimokroznenaseljenustepuijuuvelutravupreseca jednajedinapruga. Povremeno iz lokomotive grune gust crni dim koji nas zasipa au, a po nama padaju varnice,kojenaspekupolicuirukamaikojepraverupeponaimtorbama.Pokuavamo da otresemo varnice sa sebe, da ih oteramo kao muve. Otresamo ih sa sebe i jedna sa druge. Oseam mir, ak i zaboravljam na molitvu. Posmartam stepu i krovove vagona naikane ljudima. Saa ne prestaje da se moli, lice joj je ozbiljno, a usne joj se jedva primetnomiu.Ugledajuisenanju,molimoseKaaija.Tonamdajesigurnost.Saanam daje znak da legnemo tako da nam se glave dodiruju. Tako i uinismo, a ona poe da izgovarareiAkatistaPresvetojBogorodiciVladimirskojkojijeznalanapamet.Nikojene uje, jer voz strano tandre, svaki vagon za sebe. Saa se neprekidno moli: Mati Boja, pod pokrov Tvoj pribegavamo, u Tebe se nadamo i Tobom hvalimo. Ogradi i spasi nas bespomone od svake bede, ne ostavi nas i Tvojom nas milou pokrij. U Tvoje ruke predajemosebe,jersinamtijedinospasenjeinadanaa. Oseam,prisvakojreimolitve,danismosame,vedajesanamaMajkaBojaidaenas Onasauvati. Vruinajevelikaisamukomuspevamodasasebestresemovarnice,adaseistovremeno drimozakrovvoza.Vreeneprestanoklizeimoramodaihvrstodrimoivuemoka sebi da ne bi spale sa voza. Voz povremeno staje u stanici da bi vojnici natovarili drva. Kadaselokomotivanapunivodom,polazimo.Prolazimotuitamoporednekebrvnareili seoceta, ali uglavnom se sve vreme vozimo kroz suvu stepu. Vozili smo se tako neko 200

vreme, a onda je voz najednom stao. Ljudi poee da iskau iz voza i da o neemu raspravljaju.Iakosevoznepomera,idaljeleimonakrovu.Malojesveije,potojesunce venazalasku,alisadapoinjedanasmuie.Vratavagonaseotvaraju,vojniciizlaze napoljeiodlazeubunje.Smejuseipsuju.Odjednom,jedanodnjihree:Hajdemogore gdesuene!Viditaihimapokrovovima! Njihovoraspoloenjeseodjednompromeni.Vagoniseispraznie,avojnicistadoedase penjunakrovove. Gospode, Boe moj! ta sada? pomislih. Neki vojnici ve su bili na krovu, a za njima poee da se pojavljuju i drugi. uje se pla i kuknjava: ta to radi, nesrenie! Mogu majkadatibudem! Nemojtemisamouzimatihranu,decasumigladnaiekajumedaimdonesem... Nezanimanashrana!Dobronashraneuvojsci! Po krovu se razlee bat vojnikih cokula. Premrle smo od straha. Neka ena histerino plae i kuka, neke skau s krova na ledinu i naravno, ozleuju se. Na naem krovu jo nema vojnika, no iznenada se pojavljuje nekoliko njih. Molim se Majci Bojoj, moli se i plaeKaaporedmene,aSaasamosevaoima.ZnamnauSaenjku,nikadimsenee dati. Lice joj je prkosno, ali znam da se iz sve snage moli. Setih se rei oca Mihaila pred put,znamdamnogomoemolitvaduhovnika,asetihseikakonamjespomenuosvetog Georgija. Obraam se i njemu sa molitvom da nam bude u pomoi. Uzdam se u Sainu molitvu.Ozbiljnajeimirnainastavljadalei,doksmosenasdveuspravileisele.Jedan vojnik obilazi neke ene i ide prema nama. Ima visoke jagodice i elav je, a u njegovim iskoenimoimanemanitragaodbilokakvogoseanjailimisli.Hvatamezarukuivue dole.Leziineutinita! Guramgaodsebeiuspevamdasenekolikoputaprekrstim,svevremegagledajuiuoi. Dobroje,izgleda,raspoloen,pamujetosmeno.Umeuvremenu,nekeeneseidalje opiru,anekesusepredale.Vrlojebuno.Mnogojevojnika,dobroseprovode,sveimje ovoveomazabavno.Njihovpuksehrabroborioisadasudobiliotpust,idunazaslueni odmor. Na frontu su gledali smrt u oi, bili izloeni nebrojenim opasnostima, a sada verovatno misle da imaju prava na sve. Otpor koji im ene pruaju samo im jo vie raspaljuje niske strasti. Navikli su, prolazei kroz sela, da siluju sve to im padne pod ruku,naroitoustraeneene,kojeseotimaju.Ovosam,zakljuila,naravno,tekkadasmo stigliuMoskvu. Vojnikmiseopetpribliiijakoraknuhunazad.Pazi!povikaKaa.Blizusiivice! Okretohseividehdavienemogunazad.Utomtrenutkusenakrovpopejedanmornar. Na irokim grudima mu je mornarska majica. Oi su mu uagrene. Kree se sa tolikom odlunoupremameniisatakvimizrazomgnevanalicu,damespopadauas.Tolice 201

miostajeurezanoupamenjuzasvavremena.Nemamkud:jedanjeispredmene,drugi misepribliavaotpozadi. Mornar me hvata za ramena, gura me u stranu i govori: Smiri se. Za skakanje sa krova uvekimavremena.Priekaj,sadudaraistimstvar. Prilazi onom vojniku, zadaje mu poprilino jak udarac u grudi, uz povik: Gubi se odavde! Vojnik bei i skae u prostor izmeu vagona. Mornar prilazi drugom vojniku koji je legao preko neke ene i vie: ta radi to, smrdljivi pacove! Sramoti sovjetsku armiju! Vojnik se die, psujui pokuava da udari mornara, no ovaj mu odvali amar. Vojnik ponovo zamahnu da ga udari, a mornar potee revolver i usmrti ga jednim hicem. Telo vojnikaseotkotrljanaledinu. Drugovi! povika mornar. Mi smo vojnici Revolucije, ovde smo da branimo i titimo sovjetsku vlast! Mi smo za narod, i mi smo iz naroda! ta radite? Sram vas bilo! Crvena Armijatitiradnikuklasu,amiseovdesramotimo.Kosiluje,zasluujedabudestreljan namestu!Modanakrovunekogdrugogvozasedenaesupruge,sestreimajke!Asad,vi kojisesmatratekomunistimazamnom! Vojnicisebune,nekipokuavajuidagaudare,alisvisilazesakrova.Okupljajusesvida raspravetasedogodilo.Mornardrigovor,reitjeileposeizraava.Upoetkusuneki vojnici poeli da se bune i da poteu oruje, ali pobuna je brzo savladana, jer su uz mornaraubrzostalikomandujuioficiriidrugivojnici.Sveseubrzostialo. ene nisu silazile sa krova. Vojnici brzo zakopae mrtvog druga i vratie se u vagone. Mornarseponovopopenakrovipozvanas:Devojke,izvolitedoleuvagonbievam udobnije.Saaustadeireenam:Idemo. Vozjeputovaoitavih48sati.Vojnicisubilidobripremanama.Dalisunamdajedemo orbu od jema i aj koji je imao zagoreli ukus. Mornar nam ree da se zove Jurij[1]* NikolaeviTulikov.Biojepartijskikomesarpuka.Sedeojeporednas,aSaa,kojajeinae bilaveomautljivaitiha,nijeprestajaladapria.inilomisedanijebapametnotomu pria o nama, o Crkvi, o fakultetu, o naem prijateljstvu. Ispriala mu je i kako smo se molileMajciBojojisvetomGeorgijudanassauvajunaputu.Mornarnasjesluaoinije sesmejao,nitinaskritikovao. Spavalesmouugluvagona.Razgovaralesmoimolilesezajedno,pogotovuSaa. Dva puta smo nailazili na barikade, no vojnici su ih oba puta uspeno otklonili. Najzad stigosmo u Podolsk. Bila je to poslednja stanica. Jurij i jo neki vojnici smestie nas u lokalnivozkojimsmostigliuMoskvu.

202

Doksmosepozdravljali,Jurijnamreenarastanku:Modaemosenegdeponovosresti! ivotjepuniznenaenja. Saa, naa tiha i povuena Saa, poznata po umerenim reima i ponaanju, stade pred Jurija,zagrligaokovrataireemu:NekateBogsauvazadobradela.Samonastavida pomaeljudima.NekaBiBogdaodauvekimaovakovelikoidobrosrce.Dubokomu sepoklonila.OvakvoponaanjenijebilosvojstvenonaojSai. Nai roditeljisubili presrenikadasu nas ugledali.im smoseumilei oprale, pourile smokodocaMihaila. Na vratima nas je doekao otac Pavel. Bauka zna da dolazite, pa me je poslao da otvorimvrata.Sveovovremesemoliozavas! Uosmo u kuu. Otac Mihail skoi od radosti kad nas ugleda, zagrli nas, dade svakoj blagoslov, a zatim se okrete ikonama Presvete Bogorodice i svetog Georgija i otpoe da itablagodarnumolitvu.Posletogasmomuisprialenadoivljaj.Doksmogovorile,otac Mihail se molio. Na kraju je rekao: Blagodarim Ti, Boe, zbog Tvoje velike milosti. Da nistesluajnozaboravilenamornaraJurija,kojiusebinosiiskricuvere.Molitesezanjega. Jednogadanaeteseponovosrestiitadaebitipotrebnodavinjemupomognete. Odtadajeprolovieoddvadesetgodina.Ponovojedoaorat,godinajebila1943.Otac Mihail je stradao u logoru, a naa ljubljenaSaa je takoe umrlau izgnanstvu. Za nas je rastanakodocaMihailabioveomabolaniteak.Ponekadbinam,prekoprijatelja,stiglo pisamceodnjega.OcaMihailasuuhapsili1928.zbogverskepropagande.Posetilasam ganekolikoputa,ajednomprilikomprovelamesecdanaumestublizulogoraukomeje biozatvoren.Saaje,ostavivisve,preladaiviumestoukojejekasnijeizgnan. Tegodinesubilepunetraginihdogaaja.Mnogiljudisuizgubiliivot.Bilojetekobez ocaMihaila,noonnasbeepoverioduhovnojbriziocaArsenija,kojimujebioduhovni sinikojijeiveoblizuMoskve. Saajeumrla,aKaasejoodavnoudala.Ostalesmouvezi.Teratne,1943.godine,radila sam kao hirurg u vojnoj bolnici, ponekad i po dvadeset sati dnevno. Nedeljama nisam uspevala da odem kui. U crkvu sam mogla da svratim sam povremeno. Molila sam se kadgodsammogla. U tom uasu rata, mnoge ranije uspomene su poele da blede i da se gube iz seanja. Skorosamsasvimzaboravilanaononaeputeestvijenakrovuvojnogvagona.Utoratno vreme radila sam kao hirurg u bolnici za vie oficire. Imala sam toliko posla da nisam imala vremena ni da pogledam lice ranjenika: obraala sam panju samo na ranjeni deo tela.

203

Jedneveeriunesoenekogpukovnikaijajeranabilapodinfekcijom.Moralasamhitno dagaoperiemistenoi.Operacijajetrajalaetirisata,azatovremesmomoralinekoliko putadamudajemokrv.Kadajeoperacijanapokonzavrena,svismobiliiscrpljeni,jedva smo stajali na nogama. Zaspala sam na stolici, nisam se ni presvukla. Spavala sam etiri sata,azatimotiladapregledampukovnika. Oporavljao se, ali veoma sporo. Nekoliko puta je zapadao u krizu i mnogo smo se namuilidabimuspasliivot. Dvadesetog dana posle operacije dooh da ga posetim. Bio je vrlo slab, bled i izmuen, ivesumubilesamooi.Pogledaomejeipolako,smukomprogovorio:Maenjka!Tako meestoposeuje,ajomenisiprepoznala! Tomejemalonaljutilo,ijamuodbrusih:JazavasnisamMaenjka,vevojnihirurg.Bilo mijeneprijatnotomejetakoosloviopredkolegamakojisupolisamnomuvizitu. On se samo osmehnu i ree: O, Maenjka, a ja sam tebe, Kau i Sau dobro zapamtio i nisamvaszaboravio! Prolost mi najednom sinu pred oima i ja povikah: Jurij! Stadoh da ga grlim. Lekari i sestreseneprimetnopovukoe. Grlilasamgaiplakalakaomalodete.Zatimpogledahnatpisiznadkrevetagdejestajalo njegovo ime: Jurij Nikolaevi Tulikov. Zar je mogue da nisam obratila panju na ime bolesnika? Oisumusijale.Idi,zavrivizitu,pasevrati. Redovno sam ga posle toga poseivala kad god bih imala vremena. O svemu smo razgovarali. Prvo to me je pitao bilo je da sam i dalje pri Crkvi. Priala sam mu o ocu Mihailu,opokojnojSaiioKaiinjenojporodici.IsprialasammuizaocaArsenijakojije tadavebioulogoru. I on je meni priao o sebi. ivot mu nije bio lak, no njegova je dua uvek bila ista i otvorena.Sainereiprilikomrastankauvozusumuseutisnuleupamenjeinikadaih nijezaboravio.Pomoglesumudaupoznaveruidasepremaljudimaodnosisapanjomi dobromvoljom. Kadajepoeorat,vesambiostekaoinpukovnika,alitadasumeposlaliulogor.Tamo sam sretao razne ljude, dobre i zle, ali od svih najbolje pamtim jednoga koji se prema ljudima odnosio sa takvom dobrotom, blagou i toplinom, da su ga svi voleli, ak i kriminalci. On me je priveo k Bogu. Zvao se Gleb. Umro je u logoru 1941., a mene su oslobodiliistegodineuavgustuiponovoposlalinafront.Moraosamponovodazaradim in pukovnika. Komandovao sam jednom divizijom dok nisam ranjen. Kad ozdravim, 204

opetuurat.Biosamdosadaumnogimratovimaupanskomratu,Finskomisadau Otadbinskom. Jurij i ja smo se rastali kao najbolji prijatelji. Dugo smo se dopisivali, sve do kraja rata. Kadase1948.godinesaporodicompreseliouMoskvu,estosmoseposeivali.Sadajeu penziji,ivinasvojojdaiubliziniMoskve,okruenunucima.Isadaseviamo,najee u TroickoSergijevskom manastiru u Zagorsku. Kako su udni putevi Tvoji, Gospode! Otac Mihail je bio u pravu one daleke 1920. godine, kada je rekao da emo se ponovo sresti.MnogomoemolitvaBogu,ajoviemolitvaduhovnikazasvojudecu.Milostivaje MajkaBojapremanamagrenicima.SvojimtoplimmolitvamaBoguiMajciBojoj,otac Mihailnasjesauvaoodsmrtiiodgreha,akroznas,priveoveriimornaraJurija.Presveta Bogorodice,spasinas! PrepisanoizbelekiM.N.A. NAPOMENE: 1. JurijjeruskavarijantaimenaGeorgije SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik JEDNOPRIZNANjE PisatioocuArsenijuuvekznaipisatiiosebi,osvomivotuiosopstvenimdelimakoja su na neki nain povezana sa njim, naim duhovnim ocem. Njegov neobino bistar um, poznavanje ljudske prirode i ivota uopte, koje se moe drugaije nazvati i intuitivnim znanjem,njegovaneprekidnamolitvaipotpunopredavanjesebedrugima,sveteosobine sudoprineledaumomivotuonstekneposebnomestomeumnogimsvetenicimakoje sam imala prilike da upoznam. Bilo je nemogue od njega sakriti ili izostaviti neto prilikom ispovesti, ovek je jednostavno morao sve da mu kae. Stoji tako pred njim, i oseadaonviditvojuduuuceliniidaakznaionotomunisirekao. 205

Pre rata bio je u izgnanstvu, no imao je dozvolu da prima posete. Moja majka i ja smo esto odlazile kod njega i ja sam tada postala njegova duhovna kerka. Tada sam imala osamnaestgodina.KasnijejeotacArsenijeprebaenulogorspecijalnogreima,tesmo odnjega vrloretko dobijalipisamca sa duhovnim savetima.Meutim,1949.godine smo izgubili svaki dodir sa njim, nismo ak znali ni da li je iv. Ovom prilikom u izneti nekolikosvojihseanjanaocaArsenija,nopotosudogaajikojeuopisatiisuvieline prirode,izostaviusvojeime. Udalasamseetrdesetihgodinazaverujuegoveka.Biojepovuen,krotak,tihiveoma dobar.Nijemnogogovorio,aknisamnom.Biojedesetgodinastarijiodmene. Otadbinskiratsebiozavrio.Mukutekihposleratnihgodinaizmeu1946.i1952.nismo osetilinasopstvenojkoi.Imalismodvekerke,asanamajeivelaimojamajka.Mume jevoleonamiranipostojannain.Biojedobarotac,posveivaojemnogovremenadecii vaspitavaoihuduhunaevere.ivelismoudobno,estosemolilizajedno,asubotomi nedeljom odlazili u crkvu gde je sluio na dobri otac Georgije. U naoj porodici je, naizgled,vladaosavrenimirisloga. Zatimjedoloprolee1952.godine,aonotosetadadogodiloostavilojedubokubrazdu u mom ivotu. Ta brazda je imala dve strane: poinila sam teak greh koga sam bila potpunosvesna,zakogasamseiskrenopokajalaikojisamispovedilasvomduhovniku,a sa druge strane sam osetila neopisivu sreu, punotu radosti koju prua jedino prava ljubav. Ovaj drugi sloj moga greha lei sakriven duboko u meni, pokriven kajanjem, ali ivi i dalje i ja sam svesna njegovog postojanja. Svoj sam greh ispovedila ocu Georgiju, misleidasamispoveuoienaodtoggrehaizprolosti. Nemareidaseopieradostkojusmomi,duhovnadecaocaArsenija,osetilikadajeon osloboen iz logora, 1958. godine. Izgledalo je kao da smo svi odjedanput blii Bogu, preporoeni.SvismotadailinaispovestkodocaArsenija,alijanisambilaustanjuda ipovedimprednjimtasedogodilo1952.godine.Osealasamogromanstidibojalasam sedaemeodbacitikadbiznaotasedogodilo. Aevotasedogodilo:kaotoverekoh,mojaporodicajebilaveomaslona.Iznenada,te 1952. godine, ja sam se zaljubila i ta me je ljubav celu progutala. ovek u koga sam se zaljubila bio mi je, gledano iz jednog ugla, sasvim stran: nije verovao u Boga. Bio je, s drugestrane,veomainteligentan,prostosrdaan,prijemiv.Imaojejakuvolju.Ljubavse pojavila iznenada. Privlanost sam prva osetila ja: taj me je ovek osvojio nenou, iskrenimprijateljskimstaranjemipanjomkojaljudima,anaroitoenamaveomaprijai potrebnaimje.Naalost,mojmupremameninikadanijebioninean,nipaljiv.Bioje umerenusvemuiveomauzdran. UpoetkumejeFjodorova(nekoristimnjegovopravoime)panjainenostiznenaivala, a pomalo i plaila. Ipak, osetila sam privlanost: poelela sam da ga bolje upoznam, da 206

saznam ta mu je u dui, da saznam tajne njegovog bia. elela sam da mu pomognem, mada nisam znala kako i ime. O Boe! Koliko oveku, a posebno eni, znai lepa re i panja!Mojbraniivotjebionekakorutinskiiumeren.Znalosekoetareikadadoe kui. Znala sam ta e me mu pitati, a ta emo mu ja ili deca odgovoriti. U svakoj porodici interesovanja njenih lanova vremenom postaju nepromenljiva i nikada vie ne prevazilazeoekivanjakojasetokomzajednikogivotauspostave. Fjodorjebioveomairokihinteresovanjaiznanja,biojevisokisnaan,punenergije.Imao jelepoipravilnolice.Ljudisugavoleli,noonjeuvekbioprilinomiranipovuen.Koliko znam,eneganisuzanimale.Voleojesamojednuenu,atojebilanjegovasupruga,koja jeujednobilaimojadobraprijateljica.Anajetegodinenapunila43,aFjodor46godina. ivelisuskromnimiumerenimivotom,bakaoinasdvoje.Anjutamejepodsealana mog supruga: i ona je bila utljiva, povuena u sebe, pedantna, tedljiva, i nije imala nenostiusebi. Fjodor je bio zaljubljenik u svoj posao. Posao nam je bio donekle slian; mada smo bili zaposleni u razliitim sektorima preduzea, viali bismo se na sastancima i ponekad saraivali na razliitim projektima. Fjodor i Ana su nas esto poseivali, kao i mi njih. Fjodorijabismozapodenulirazgovoroposlu,aondabiseAnjutaljutila:Zarmoraikod kue da se govori o poslu? Na kraju bi ipak bila primorana da zapodene razgovor sa mojimsuprugomilidrugimgostima,sobziromdaFjodorijanismoprekidalirazgovoro poslu. Nae bi prijateljstvo verovatno nastavilo da traje jo mnogo godina, samo da se netouasnonijedogodilo... ...Da,samodasenijedogodilonetouasno.Uprolee1952.trebalojedamojsuprugija odemonaodmorujednubanjukojusmoradoposeivali.Volelismokrajolikukomese banjanalazilaimnogosmoputatamoboravili.Nopredsamput,spreennepredvienim okolnostima na poslu, moj mu bi prinuen da otkae put. Morao je da ide na dugaak slubeni put negde daleko. Da mu ne bi propala rezervacija u banji, odluismo da je ponudimo Fjodoru, poto je ovaj imao mesec dana neiskorienog godinjeg odmora. Takoneebitisama,imaedrutvo,rekaomijemu. Bio je poetak maja, vreme je bilo sunano i toplo, a drvee ve olistalo, odeveno u prozirnezelenetonove.Udaljinisusezelenelabrda,asvudaokolojebilauma.Poljsko cveejetamanprocvetalo.Svejetodoprinosilonekakvomoptemushienjuiuzbuenju. Sunce se kupalo u malenim jezercima i potoiima, a banja je bila poluprazna. Bilo je mirno i ceo ambijent me je podseao na liku Nesterova ili Levitina. Sve je izgledalo savreno. Prvih pet dana naeg boravka u banji Fjodor i ja smo se etali po okolini i razgovarali o svemu i svaemu. Kao da je onaj tihi i povueni Fjodor nestao. Nai su razgovorisadabiliiviiraznovrsni.Prialismooreligiji,veriiprirodnimlepotama.Voleli smo iste stvari. Bila sam srena i sve mi je to veoma prijalo. Poela sam da nekako drugaije posmatram Fjodora: videla sam ga kao talentovanog intelektualca, a pri tom 207

nenog i oseajnog mukarca. estoga dana boravka u banji ceo moj prethodni ivot se jednostavnosruio,zapoeojenoviivotukomesamnestrpljivoiekivalasusretsanjim, u kome me je grejala svetlost njegovog prisustva i u kome sam po prvi put osetila ogromnu,sveobuhvatajuuljubav. Mu, deca, vera, rei mog duhovnog oca, oseanje stida, sve je to nestalo pred vihorom snane ljubavi kakvu nikada do tada nisam okusila. Bila je to ljudska, zemaljska ljubav kakvuovekmoesamojedanputuivotudadoivi.Nisambilaustanjudajeodgurnem od sebe, niti da se okrenem od nje, tavie, nisam ni elela. Svaki dan proveden sa Fjodorom bio je prepun sree, i za mene predstavljao izvor nikad do tada doivljenih oseanjairadosti.Svetokomenejebiolepisveonotojenekadaizgledalosivoitmurno dobilojenovuboju,sjajilepotu. Ponesena bujicom novootkrivenih oseanja zaboravila sam na sve to sam ranije volela i tomijenekadanetoznailo.Sanestrpljenjemsamiekivalasvakinovisusret,razgovor i prisnost. Nikada prema svome muu nisam osetila tako neto, uprkos njegovoj postojanojljubavipremameniinaemzajednikomivotuuveri.MojavezasaFjodorom nije mogla ni sa ime da se uporedi. Oseanje ljubavi me je saialo, zaboravila sam na svakoga i na sve, a osetila sam da se i njemu isto dogaa, moda ak i sa veim intenzitetom.Umojimoimaonjebiopreobraendrugiovek. Moda zvui neverovatno, ali za tih sedam meseci koliko je naa veza trajala, nisam nijednomosetilakajanjenitigriusavesti.Zameneonnijebilosamomukarackogasam volela: u svojoj opinjenosti njime otkrila sam jedan za mene do tada nepoznat svet. Izgubila sam sposobnost kritikog miljenja. Nisam vie bila u stanju da razmiljam kao Hrianka. Pokuavam da opiem, najrealnije i najistinitije to mogu, kako sam se tada oseala.Fjodorse,kakorekoh,preobrazio:posedovaojezadivljujuukoliinuenergije,a njegovo ogromno znanje i iskustvo, koje je do tada bilo uspavano negde u dubinama njegovog uma, sada je postalo dostupno drugima. Na poslu je postao veoma uspean: nauna otkria su se nizala jedno za drugim. Iznenadio je svoje kolege, koje ga nisu poznavaletakvog. Jednom prilikom je na mojoj potkoulji primetio prikaenu ikonicu i krst. Ti, znai, verujeuBoga?upitaomeje,iznenaeno.Niovonjegovodirektnopitanjenijeuspeloda umeniprobudiprolost,nitimijetadapalonapametdazastanemirazmislim. Odmorubanjijeproleteokaovihor.Kadasmosevratilikui,bilismosasvimdrugiljudi. Nastavili smo da se sastajemo. Naa veza je postala jo jaa i vra. U poetku smo se vialiutajnostinaraznimmestima,akasnijesmoiznajmilisobuukojojsmomoglidase sastajemo. Plaili smo se da se za nau vezu ne sazna, da nas poznanici ili kolege ne primete dasmozajedno.Odlazili bismosa posla u razliito, pod izgovoromda idemo u bibliotekuilinanekiposlovnisastanak,azatimbismosesastajaliunaojsobi.Kralismo 208

ljubav od svojih porodica, krili se od sopstvene savesti, pred ljudima, a ja jo i pred Bogom. Ponekadsamseosealakaolopovutuojkui.Kralasamnetodragocenoistrepelada u biti uhvaena na delu. Trzala sam se na svaki uanj, na svaki zvuk vrata koja su se otvarala. Najvie od svega sam se plaila da moja svekrva ne sazna za moju vezu. Iste misli su me proganjale i u snu. Izbegavalasam svaku pomisao o tome ta se zapravo sa mnom dogaa. U tom sluaju, moja prolost bi preplavila sadanji trenutak i ja bih izgubila smelost koja je se temeljila na ukradenoj srei. Tada bih, zacelo, pala u ambis sumnje, patnje i bola... Mnogi su me strahovi tih dana proganjali: strah od bola koji bi nastupioakobihostalabezsvojevelikeljubavi,strahodkrivicekojubihosetilaakobise moja porodica raspala usled moje prevare... Mogla sam, dakle da nastavim da ga volim jedino u najveoj tajnosti i samo pod uslovom da ne razmiljam ni o emu. Lagala sam svogamua,svojumajku,zapostaviladecu,izbegavalaobaveze,svetodabihsesastajala saFjodorom.Nisammogladaprestanemdagaviam.Mislilasamdamojmunitanije primeivao,idodanadananjeg,nisamsigurnadalijeste,ilinije.Onjeuveksamoutao. Nikada nije postavljao pitanja kada sam se izgovarala koliinom posla ili dugim sednicama,ilikadasambilarazdraljiva.Tadabisesamopovlaioiposveivaosedeci. Mnogosemolio. Neznamkolikojejomogladatrajemojavezadase,sedammesecipotojesvetopoelo, moja starija kerka nije teko razbolela. Pokuali smo da je leimo kod kue. Nega za bolesnodete,neprospavanenoi,dogovorisalekarima,svejetopalonapleamojemajke imogamua.Kadajojsestanjepogoralo,moralismodajeodvedemoubolnicu.Itadaje vei deo tereta pao na moga mua. ak i tada, kada je ivot moje keri bio u opasnosti, nalazilasamvremenadasesastajemsaFjodorom.Osealasamdaimamprava,sadakada prolazimkroztekukrizu,dananekolikotrenutakazaboravimnasvesvojeprobleme. Jednoga dana majka me pozove na posao da mi javi da je detetu mnogo gore i da je nastupilakriza.No,jasamimalaugovorensastanaksaFjodoromkoji,uprkosvestimaiz bolnice,nisamimalanamerudaotkaem.Poslesastanka,naputuzabolnicusvratilasam kuidauzmemhranukojujemajkapripremilazamojukerkuitadaugledahmogmua nakolenima,predikonamaiupaljenimkandilom,kakosemoliizsvegsrca. Gospode!NeokreniliceSvojeodnasgrenih,posetiiiscelislukinjeTvoje(ionreemoje imeiimenaekerke),iizlinanjihblagodatTvoju! Jaseiskradohizsobe,uzehpaketisahranomiodjurihubolnicu.Tadamisepoprviput pojavijasnamisaoomomstranomduhovnomimoralnompadu.Kaodajetogtrenutka spala neka teka zavesa sa mojih oiju. Ja, Hrianka, verujua ena, duhovno edo oca Arsenijakojiuovomtrenutkustradauzloglasnomlogoruikojisemolizameneizamoje spasenje, pala sam nie i od bezbonika na koje sam gledala sa prezirom, umiljajui da samboljaodnjih,jerverujemuBoga! 209

Stiglasamubolnicutrei.Poredkerkineposteljezatekohmua.Htedohdajezagrlim, no on me zaustavi: Nemoj da je budi. Dali su joj injekciju i sada spava. Zatim me odvededoprozora. ekamteodjutrosdadoe,ree.Sadakadajeproloononajgore,obestesevratile. Ovomejeveomazaudilo.tajehteotimedakae:Obestesevratile? Utrenutkupomislihdajedeteumrloidamojmuneznatagovori.Poehdaplaem. Onmezagrlii,dreimezaramena,ree:Svejesadauredu,sve. Shvatilasamdajedeteivo,aliinilomisekaodanjegovereiznaejoneto,netotoje imalo veze sa mnom. Nije mi bilo jasno, kako to da je u bolnici od jutra zar ga nisam videlakodkueprepolasata?tasetodeavasamnom? Proveli smo itavu no kraj postelje nae kerke. utali smo sve vreme, ali oboje smo dubokorazmiljali.itavmojivotjetenoiproaopredmojimoima.Videlasamsebe onakvomkakvazapravoijesam.Muanisamsmelanidapogledam.Njegovasmirenosti trpeljivostsuuinilivieodbilokakvogosuivanja,grehaisvae. Od toga dana prekinula sam vezu sa Fjodorom. Shvatila sam da sam sve vreme bila igraka u rukama neastivoga i oseala sam ogroman stid to sam se toliko udaljila od Boga, to sam zaboravila na sve rei i pouke oca Arsenija i to sam se opredelila za put neverstvaiprevare. Mnogo je godina prolo od tada, Ja sam se veoma iskreno pokajala i dobro shvatam dubinuiteinusvogagrehazakojiseidanasmolimBogudamioprosti,nouprkostome, ne mogu da alim zbog onoga to sam uinila. Ljubav koju sam davala i dobijala je bila suvielepa,suvieiskrenaisuvieistinita.Pogreilasam,znam;zastranilasamveoma,no jasamtogovekaistinskivolela. Neki su mi rekli: Ako tako govori, znai da se nisi stvarno pokajala, da nisi shvatila dubinu svoga pada. To nije tano. Sve shvatam, ali nisam u stanju, i ne elim, da proklinjemprolost.Kohoedamisudi,moedaposmatramojsluajizmnogorazliitih uglova. *** Nastavila sam da ivim sa muem kao i pre, samo to sam sada postala drugaija. Nevidljivalinijanikadizreenetajnedelilamejeodnjega,nomeniseinilodaonnijebio svestantelinije.Idaljejemalogovorio,bioje,kaoiuvektihipovuen.Znalasamdame voli, no isuvie racionalno i tiho kao da sam drag komad nametaja u stanu. Za njega sambilaiostalamajkanjegovedece,alinikadasupruga,nikadaena. 210

toseFjodoratie,vienijeimaomestaumomivotu.Nikadavienismonispomenuli nauranijuvezu.Idaljesunamdolaziliuposetu,Anaion,ilismomiodlazilinjima.Nije dolazilo u obzir da prestanemodaseporodino druimo, jer bi njegova enai mojmu shvatili da neto nije u redu. Prekid nae veze je ozbiljno poremetio Fjodorov ivot: odjedanputjeizgubiosvojunovosteenuenergiju,postaojelenjiinertan,toseodrazilo na njegov posao. Povratio se tek posle osam godina. Najgore od svega je bilo to mi je Anjuta, posle svega, jednom prilikom poverila svoje sumnje da je 1952. godine Fjodor imao vanbranu vezu sa nekom enom. Bilo mi je veoma teko i oseala sam ogroman stid. *** ProlojepetgodinaodkadajeotacArsenijeputenizlogora.Ilasamkodnjegajednom meseno,ispovedalase,razgovaralasanjimidobijalaodnjegasavete.Uvekbihodlazila od njega sa oseanjem spokoja, mirna i kao preporoena, no teret prolosti me je i dalje pritiskao. Oktobra 1963. ponovo sam otila da ga posetim. Otac Arsenije je tada izgledao posebno veseoioran.Molilismosezajednounjegovojsobigdejesluioveernju.Posletogasam seispovedila,iskrenoiduboko.Zavremeispovesti,otacArsenijejebioneobinoutljiv. Kadasamzavrilasvojuduguispovest,upitaomeje:Jelitosve? Tojesve,odgovorilasam. On uzdahnu duboko i ponovo upita: Je li to sve? i poto nije bilo odgovora, pokri mi glavuepitrahiljemiproitarazrenumolitvu. Iduegjutrasamsenasvetojliturgijipriestilazajednosajonekolicinomvernikakojisu bilidolikodocaArsenija.Napoljujebilolepoisunano,pasam,mirnairadosnaposle ispovestiipriea,izalanapoljeimaloposedelasaAnjomnaklupiciispredkue. Posletoga,NadedaPetrovnanamjeposluilaruak:prenikrompir(kakavjesamoona umela da pripremi), aj i kola. Za vreme ruka smo razgovarali i razmenjivali seanja. PoslerukaseotacArsenijemaloodmorio,aposletogaizrazioeljudaseproetaumom, kojajebilaokojedankilometarudaljenaodkue.DoktorkaIrinasenijeslagalasatime,jer je poeo da duva vetar, a vreme se naoblailo, no otac Arsenije ipak obue kaput i stavi kapunaglavu.IrinaiAnjasuhteledapousanjimuetnju.Svismo,naravno,elelida idemosanjim,nopotosusenjihdveprvejavile,ostalisuutali.DokjeotacArsenijejo bio u svojoj sobi, njih dve se obukoe za etnju, no kada je izaao iz sobe, pogledao je u meneirekao:IiusaL.Njojjepotrebnije.

211

Izalismoizkueikrenuliulicom,poredkuaokruenimbatama,poredskladitaispred kojeg su radnici bojili cigle i uskoro se naosmo u polju. Snaan vetar je upao travu i povijao granje, a nad zemljom su se nadvili teki, crni oblaci. Suvo lie je vitlalo svuda oko naih nogu pod snanim udarima vetra. Vetar je fijukao, a lie utalo pod naim nogama.Imalasamutisakkaodahodamponeemivom. Nisamseosealaprijatno.PogledalasamocaArsnija.Onjeiaonapredmirno,zadubljen, kaoiuvek,usvojemisli.Ponekadsamonalicubimuzaigraoosmeh. Doumejevodiouzanputeljak.Vetarseuumiuojojae.Drveesepovijalo,granekao da su se borile sa snanim vetrom. Suvo lie koje je pokrivalo zemlju, as je letelo unaokolo i sudaralo se sa stablima drvea, as je padalo po zemlji, da bi se ponovo razletelo pod novim naletom vetra. Sve je to doprinelo da se oseam neraspoloeno i potiteno.Netojepoelodamemui:Zatomejebaukapozvaouetnju?neprestano sammislila.Onnikadaneininitabezvaljanograzloga.Uvekjemisliootomekakoda nas, svoju duhovnu decu, upuuje i uvruje na stazi vere. Sigurno postoji razlog zato me je pozvao da poem s njim. Jue ispovest, danas Sveto priee.... odjedanput mi seanjanadogaajeiz1952.bljesnuekaomunjapredoima. OeArsenije,pozvahga.Imamnetodavamkaem...Ijapoehdamupriamsveod poetkakakojebilo,sveujednomdahu.OtacArsenijestadeporedmene.Sluaomejesa panjomigledaoblago.Kadajeuoprvihnekolikoreenica,prekinuomeje.Priklonioje glavu, prekrstio se i rekao mi: Nemoj. Nema potrebe. Tvoj greh je velik, ali Bog ti je oprostio,asemtoga,ispovedilasiseveocuGeorgiju.Neponavljajispovest. Plakalasam,guilaseusuzamadoksampokuavaladanastavim.Drhtalasamodnekog unutranjegstrahaiodstida. Nemoj.Svesamrazumeo.Totonitanisireklamuujeidobroinijedobro.Ontevoli: dasimurekla,dubokobigapovredilaiizazvalabiozbiljneproblemeuporodici.Aonto ionako zna. Svi smo mi greni, pamti ovaj tvoj greh koji si uinila pred Bogom i pred svojom porodicom. Mora se moliti, bez prestanka moliti za oprotaj. Moliu se i ja. Najvanije je da si imala hrabrosti da sve kae tvomduhovnom ocu. Istina isti oveka iznutra,naroitoistinaizgovorenaprilikomispovesti.Idemosada.Ionmeblagoslovi. Okrenuli smo se da poemo kui. Nismo mnogo duboko zali u umu. Vetar je i dalje zavijaoilomiogranje,liejeidaljeutaloivitlaloukrug,onicrnioblacisenisurazili, ali u mene se uselio mir kakav nisam osetila jo od 1952. Vie me ovo runo vreme nije plailo niti je uticalo na moje raspoloenje. Dok smo se vraali kui, otac Arsenije je bio radostani io. Ispriaomijeitije sv.MarijeEgipatske. Svaka njegova rejeimalasvoju teinuiposebanznaajzamene.

212

Kadasmodolikui,otacArsenijejeidaljebioutomradosnomraspoloenju.Priaonam jeoraznimljudimakojejeupoznaoulogoru,navodionamdeloveJevaneljaimislisvetih otaca.Govorionamjeoneispoveenimgresimaiomolitvi.Najviesezadraonamolitvi. Govorio nam je o snazi molitve, kada se dvoje ili vie ljudi okupi i dogovori da moli za istu stvar. Prisetio se kako se u logoru molio za izbavljenje prijatelja. Aljoa, tada jo student,asadasvetenikAleksej,reenato:Da,oeArsenije.Seatelisekakosmonas dvojicapreivelidvadanaidvenoiukaznenojeliji?Naazajednikamolitvajeuinila dasenaudesannainizbavimoodsigurnesmrti! Uvek u pamtiti rei oca Arsenija da kad se dvoje ili troje okupe na i mole Bogu za istu stvar, i ako je njihova molitva iskrena i potie iz istog srca i jake vere, takva molitva mnogomoepredprestolomBojimipredNjegovomPresvetomMajkom. Ogromna veina ljudi ne moe da izbegne greh, rekao je otac Arsenije, jer ivimo na zemlji. No najvanija stvar na svetu jeste na odnos prema Bogu. Moramo uvek da Mu pribegavamo u molitvi, iskrenoj i neusiljenoj, u pokajanju, ispovesti, da Mu se pribliavamo kroz dobra dela, kroz ljubav jedni prema drugima, prema celoj Njegovoj tvorevini! Seajmo se uvek Pisma: Ne inite osvetu za sebe, ljubljeni, nego podajte mesto gnjevu Bojem,jerjenapisano:mojajeosveta,jauvratiti,govoriGospod(Rim.12,19).Starajmo se da nas oseanje osvetoljubivosti nikada ne poseti, a ako nam ipak doe, borimo se protiv njega molitvom, seajui se Svetih Otaca i kako su se oni borili sa ovom strau i pobeivalije. Ukolikoosetimousebiezaosvetom,otacArsenijenasjesavetovaodaodmahstavimo sebe na mesto onoga kome elimo da se osvetimo, kako bi to pre shvatili nerazumnost oveelje. Teveerinamjegovorioiopanjisakojomtrebadaseodnosimojedanpremadrugom,o tomekakotrebadasluamospanjomkadanamnekopriaosvojimmukama,makarsei neslagalisatomosobom.Moramopokuatidasagledamoivotoimateosobe,dubokoi bezosuivanja.ivotjeponekadtolikokomplikovandaovekestonemoedapredvidi svojepostupke. Dokjegovorio,otacArsenijebiestogledaoumene.Osealasamtada,kaodagledajui menevidicelumojuduu. Grehkojisampoinilanijenestao.Nisamgaizbrisalaispoveuipokajanjem.Znamdau za njega moratidadam odgovorna Sudu, noispovest i pokajanjesumiomoguilida u potpunosti sagledam svoj postupak. Priznavi ga pred duhovnikom osetila sam se kao prikovana za stub srama, no to mi je pomoglo da se rascep koji se usled moga greha stvoriouduizalei,kaoidauvidimsopstvenunitavnost. 213

OtacArsenijemireenarastanku:Neprestajdasemolizaoprotaj,molisestalno.Ne zaboravljajnikadkolikosizgreilamuuipratajmusve. Oseala sam se mnogo lake. Celim putem do kue pokuavala sam da shvatim kako je otacArsenijeznaodasamsvojgrehispovedilaocuGeorgiju,kadjanikomenisamreklaza tuispovest.OtacArsenijejezaistaumeodaitanaedue.Njegoveduhovneoisumogle davideinaenajskrivenijetajne. Kada je otac Arsenije umro, ostavio nas je sirotima. Umro je i moj mu,pred kojim sam bilatolikokriva,adecasuotilaodkue.Sadaimamdovoljnovremenazarazmiljanjei zaseanje.StogasamiodluiladazapiemsvojeuspomenenaocaArsenijainaduhovnu utehukojomnasjekrepiounajteimtrenucimaivota. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik PISMO DalisumipismokojejetrebalodaodnesemocuArseniju.Naputusamgaizgubila.Kada? Kako?Nisamaneznam.Otkrilasamdanemapismatekkadasamdolakodnjega. Bilo mi je veoma krivo, oseala sam se uasno. Odmah sam mu rekla da sam izgubila pismokojebilonjemunamenjeno.Znalasamdajeosobikojamujepisalabiloveomastalo da odgovor dobije to pre i da se radilo o neemu veoma vanom. No nisam imala ni priblinuidejuoemuseradiloitajepisaloutompismu. Kadamejesasluao,otacArsenijeree:ItojevoljaBoja! Sledeegjutra,kadasamodlazila,blagosloviomeje,daomijepismoirekao:Nemojtei ovodaizgubite! Otilasamiimsamstiglakui,otralasamdoM.Prenegotosamjojdalapismo,rekoh jojdasamizgubilanjeno.M.sesneveseliipoeakidaplae.Nokadajeproitalapismo ocaArsenijaonaponovozaplaka,aliovajputodradosti.Stalnojeponavljala:Gospode,

214

kakvaradost!OtacArsenijemijeposlaoodgovornaonotosamgapitalausvompismu! Svemijenapisao!Zatosisealilasamnomireklamidamunisipredalamojepismo? Ajapomislihusebi:Kakojeovomogue? SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik POMEN Uranojutro21.marta,otacArsenijejesluioliturgiju.Usubotujekodnjegadolotroje ljudi,aveernjimvozomjoetvoro. Priestiojesvenaskojismoseispovedili,proitaootpust,azatimnamrekaodamoemo, akoelimodapopijemoajsaNadedomPetrovnom.Objasnionamjedamoradaodslui pomenidaenamsepridruitizasatvremena. Niko od nas nije izaao iz njegove sobe. Otac Arsenije poe da slui pomen za novopredstavljenog slugu Bojeg Kirila. Plakao je dok je sluio. Pomen je bio molitveni vapaj njegove due, usrdna molitva za spas due nekog ko mu je bio veoma drag. Izgledalojekaodajepotpunosamusobi,nijenasprimeivao.Zanjegajepostojalasamo bezgraninamolitvazamilostioprotajgrehovanovopredstavljenogKirila.Nikoodnas nijeznaookomeseradi,alismoshvatilidajetajKirilsvakakoveomablizakprijateljoca Arsenija. Poodsluenojzaupokojnojslubi,otacArsenijeskideodedeisededapopijeajsanama. Bio je veoma tuan. Nikome nije bilo do prie, popili smo aj u tiini. I otac Arsenije je utao.Zatimjeotiaousvojusobudaseodmori,amismoostalizastolom. OkotrisatapopodnestigaojetelegramnaimeocaArsenija.Unjemujepisalo:Dana21. martausedamasovaujutruumrojemojotacKirilodsranognapada.PotpissinIgor. TelegramjedoaoizJaroslava.

215

Tek tada smo znali da se radi o Kirilu Sergejeviu, dobrom i pobonom oveku koga je otacArsenijepoznavaojoizlogora. Svismosepogledaliipomislili isto:kolikajeprozorljivostocaArsenija!Znaojezasmrt svogduhovnogsinaprenegotojeveststigladonjega. VelikajesilaTvoja,Boe,uizabranimaTvojima! SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik JEDNOISKUENjE Poto je provela dve nedelje kod oca Arsenija, Nataa se vratila u Moskvu sa itavom gomilompisamakojejetrebalotopreuruitionimakojimasupismanamenjena. Zamolilamejedajauzmempolovinupisamaidaihraznesem. Vremenasutadabilaveomateka.Mnogiodnaihprijateljasubiliuzatvoru,anasostale su esto pratili i pozivali na sasluanja. Zbog toga je raznoenje pisama bio opasan zadatak. NataanamjeprialadajekuaNadedePetrovnepodprismotrom.NadedaPetrovnai nekiodsusedasuakpozivaninainformativnirazgovor:pitalisuihkodolazikodnjih ukuu,daliPjotrAndrejevisluicrkveneobredeukui,daliprimapismainizdrugih pitanja. Dok samputovalakuivozom,stalnosam imala oseajda je neko iza mene. Voz jebio pun, nekoliko ljudi je ulo u voz zajedno sa mnom, ali panju mi je privukla jedna ena kojajeuveksluajnostajalailisedelaporedmene. Svevremesamrazmiljala:tadaradimsapismimaakomeuhapse?Nisamznalakako dapostupim,noteilesumereiocaArsenijakojemijerekaonarastanku,uzblagoslov: Bogetesauvati,biesatobom.Nemojniegadaseplai.Sveebitidobro!

216

KadasamsilasavozauMoskvi,nisamvieimalaoseajdamenekoprati.Mirnosam otilakui.Napetostjenestalaipomislilasamdamisesamouinilodamenekouhodi. Tako mi je priala Nataa kad sam otila kod nje po pisma. Stavile smo pisma na sto, a zatimihrazvrstaleudvegomile.Jednugomilueraznositiona,adruguja.Tenoisam spavalakodNatae.itavunosmoprialeoocuArsenijuionjegovomnainuivota. Ranosledeegjutrasamkrenuladaraznesempisma.Obuklasamkaput,anaglavuvezala maramu.Bilajenedelja,tenaulicinijebilomnogoljudi.Korakmijebiolakiveseo.Pismo koje mi je otac Arsenije poslao mnogo mi je znailo, ohrabrilo me je i smirilo moja dotadanjakolebanja. Nekih sto metara poto sam napustila Natainu kuu, osetila sam da me neko prati. Zastadoh i pogledah, tobo neobavezno oko sebe, i spazih iza mene ide jedna ena. Odluihdaproverimdalimeenazaistaprati,ilimisetosamopriinjava.Ubrzahkoraki skretohubonuulicu.Izamenesuseulikoraci.Krajikomokavidehdameenaidalje prati. Srce poe da mi lupa, noge me nisu vie sluale. Nisam znala ta da radim. Imala sam kod sebe u torbi mnogo pisama, i ako mi ih oduzmu, mnogi ljudi e nastradati. Nekoliko metara dalje odluih da preem ulicu. Nepoznata ena je takoe prela ulicu. Ilajezamnomnarazdaljiniodoko2030metara.Sadamijebilopotpunojasnodame nekoprati.Pademinapametdabihmogladaizruimsvapismaizsvojetorbeukantuza otpatke i da pobegnem no potom shvatih da bi pisma u tom sluaju bila odmah pronaena,amenebilakonali,jerznajudasamizalaizNatainekue. Uspela sam nekako da savladam paniku i poela sam da se molim. Nije mi bilo lako, morala sam mnogo da se trudim da usredsredim misli na molitvu. Usporila sam hod i sabralamisli. Sadaznamdajetomodabilosuviesmelo,aliovakosamsemolilaPresvetojBogorodici: MajkoBoja,svusvojunadusadapolaemuTebe.SamomiTimoepomoi,samome Timoeizbaviti,uTvojerukestavljamsvojivot,pomozimi! Tako sam ila ulicom i molila se. Postepeno me je naputao strah. Bila sam uverena da nisam sama. Majka Boja je sa mnom, a ako mi se neto desi, ta god da mi se dogodi znaidajeBogtakohteo.NekabudevoljaBoja!molilasamse.Viesenisambojala.I daljesamulakorakeizasebe.Vienisamurila,jersamshvatalaukakvojsebezizlaznoj situacijinalazim.SvusamsvojunadupoloilauBogorodicu,stogasambilaveomamirna ispokojna.Nisamvieobraalapanjukudaidem.MislilasamsamonasvojuSpasiteljku, MajkuBoju.ulasamkakomisekoracipribliavaju.Dolasamdoraskrsniceiskrenula izaugla.Kadtamo,ekamenekadrugaena,kojajeobuenaistovetnokaoja:potpuno istamarama,istikaput,oramenuistatorba.enamisepridruujeikoraaporedmene. Poto jeokrenulaglavupremameni, pogledalasamje.Bilajeveomalepa, lice jojjebilo nekakosvetloibilamijeodnekudapoznata. 217

Pogledahjejojedanput.Moralasamdaokrenemlice,nisammogladajegledam,jerjojje lice zaista blistalo. Ile smo tako zajedno, a ja sam se radovala to vie nisam sama. Nastavilasamdasemolim,madasamidaljeulaizasebezloslutnibatpotpeticaenekoja me je pratila. Kada smo dole do druge raskrsnice, moja nepoznata saputnica mi ree: Staniovdeinemojdaljedaide.Jaunastavitidaidemulicomumestotebe.Glasjojje biostrog,alilicejojjebiloblagoipunodobrote,ineobinosvetlo.Zastalasamnauglu,a onajenastavilaulicom.Njenapojavajebilapotpunoistakaomoja,svakidetaljodeeje bioisti.Svemijeto biloveomaudno,nojasamjeposluala.Umeuvremenudougla stieienakojamejepratila.Kadadoeblizumene,zastade,pogledameunezvereno,a zatimpourizamojomsaputnicom,kojajehodalaveomabrzo. enakojamejepratilajeimalanatmurenignevanizrazlica,kaodajemrzelaceosvet. Stajala sam dugo na tom oku, nisam imala snage da se odmah pokrenem. Dok sam mogla, gledala sam za svojom dvojnicom koju je sada pratila agentkinja. Na sledeoj raskrsnici obe su skrenule na desno, i nestale mi iz vida. Tek tada se osvestih i smogoh snagedaseokrenemipoemnatrag.Dodvasatapopodne,uruilasamsvapismakojaje trebalodaraznesemprijateljima. Dodanadananjegsepitamiudimse:kogamijetoMatiBojaposlaladameizbaviu onomkritinomtrenutku? Godinudananakonovogdogaajasumeuhapsili.Nasasluanjujeislednikzahtevaoda mu kaemko je ena koja mi jepravila drutvo onog dana i kuda smo obe pobegle. Na sasluanje su doveli ak i agentkinju koja me je pratila. Kada su je ispitivali, rekla je: Drue narednie, ja sam je pratila sve dok joj se nije pridruila jedna ena koja je bila potpunoisto,identino,obuenakaoona:istamarama,istikaput,isteizme,istatorba;i nesamoto:hodalajenaistinainiimalaistipoloajglave.Pratilasamih,alivienisam znala koju sam prvo pratila, a koja joj se naknadno pridruila. Zato sam pola za onom koja je nastavila da hoda, pratila sam je jo deset minuta, a ona je onda nestala! Istinu govorim,kunemvamse!Nestalatektako!Kaoucirkusu! tasammogladakaemnato?Islednikje,saviskrivljenodbesa,vikao,akmejeiudario. Jasamsamoutala.Mojjediniodgovorjebio:Neznam!MolilasamseBoguiutala,a na kraju nisam vie mogla da utim, nego sam rekla: Nisam se nikuda sakrila, nisam nestala.SpaslamejeMajkaBojakojojsamsesvevrememolila. Kazne su u to vreme bile veoma surove, no ponovo mi je Majka Boja pomogla: dobila samnajblaumoguukaznutrogodinjeizgnanstvoizMoskve. Koga mi je Majka Boja poslala u pomo onog dana? Da li je to bila Ona sama? Ili je to modabiomojAneouvar?Modamijenekasvetiteljkadolaupomoizavaralatrag

218

agentkinjikojamejeuhodila?Tonikadaneusaznati,aliznamdasamjevidela,dasam ulanjenglas:uostalom,svetostojizapisanoumomdosijeu. Posle ovog dogaaja, oca Arsenija sam videla samo jo jedanput, 1958. godine. Ispriala sammuzaovajudesandogaajiupitalagatamisliotome. Presveta Bogorodica, naa zastupnica i zatitnica, ula je tvoje molitve i ukazala ti je veliku milost. udo i veliku milost je izlila na tebe, ali i na mene i na druge, jer da su zaplenilionapisma,mnogibibilipohapeniikozna?Modabizavriliulogoru. Slava Tebi, Boe na, slava Tebi! Presveta Bogorodice, spasi nas! Uvek nosi sa sobom KazanskuikonuMajkeBoje.Nosijesasobomimolise! ZapisanopremaseanjimaA.V.R. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik LENA Odluio sam da posetim oca Arsenija i da mu ispriam svoj ivot, da se ispovedim i od njega dobijem duhovni savet i odgovor na mnogobrojna ivotna pitanja koja su me muila. No, kada sam doao kod njega, nije se oseao dobro, pa sam morao da ostanem nekolikodanaugostimakodNadedePetrovneidasaekamdaocuArsenijubudebolje. Jedan dan posle mog dolaska u posetu ocu Arseniju je stigao jedan brani par: Jurij Aleksandrovi, koji je imao oko etrdeset godina i njegova supruga Jelena Sergejevna, kojojjemoglobitiokotridesetpet.Obojesubilinaoitiivisoki;bilisupomalouzbuenii verovatno zbog toga malo buniji, no meu njima je vladalo oigledno jednomislije u svemutoseticalovere,ivotaiodnosapremaljudima.Dopalisumise. Sledeegdanapoaosamsanjimauobilazakstarih crkavaimanastirapookolini.itav dansmoproveliuivomrazgovoru,ijasamim,adatoganisamnisambiosvestan,do kraja dana ispriao kako sam dospeo u Crkvu i kako sam poverovao. Kada sam zavrio svoju priu, upitao sam ih, pomalo netaktino i nepromiljeno: A kako ste vi poeli da 219

idete u crkvu? Jurij pogleda u svoju enu i odgovori: Pa, preko nje! Iz nekog razloga, obojesenasmejae. Predloio sam im da mi ispriaju svoju priu, ali oni se ponovo pogledae i promenie temurazgovora. Treegdananaegboravkajosmoseviezbliili.OtacArsenijesesadaboljeoseao,paje mogaodaprovedenekovremesanamaurazgovoru.Ostalismojodvadana,nakonega nam je Nadeda Petrovna priredila, kako je sama imala obiaj da kae, oprotajni aj, komejeprisustvovaoiotacArsenije.Bilomujebolje,panijeviemoraodalei. Irina,njegovaduhovnakerkakojajeuistovremebilainjegovlekar,budnojemotrilana svakinjegovkorak.OtacArsenijeseinteresovaozavestiizMoskve,asamnamjeispriao mnogo zanimljivih i korisnih stvari. Sa ljubavlju je gledao Jurija i razgovarao sa njim. Odjednomree:NijetrebalodaodbijetedaispriateAleksandruAleksandroviu(takose jazovem)kakostedospeliuCrkvu.Podelitesanjimsvojupriu,ilijezapiite,pamuje poaljite.Nemojtezaboraviti! SvismoseudilikakojeotacArsenijeznaodasampostaviopitanjenakojenisamdobio odgovor. KadasmosevratiliuMoskvu,JurijiLenasunasestoposeivali.Veomaihjeinteresovala mojazbirkastarihknjiga.DvamesecapotosmoseupoznalikodocaArsenija,Jurijmije, pomalo stidljivo, predao pismo u kome je napisao svoju priu. Sa njegovim i Leninim doputenjemiblagoslovomocaArsenija,prilaemnjegovzapis. *** Zavriosamgimnazijuiupisaosenafakultet.Sport,pozorite,knjigeiplaninarenjebile su moje strasti u to vreme. Bezbrino sam uivao u ivotu, no bio sam i dobar student. Posle diplomiranja, upisao sam postdiplomske studije. Poto sam dao magistraturu, bio sampunsebeiotputovaosamudrugigraddasebavimnaunimradom.Ozbiljnosamse bavio svojim poslom, ali sam se i dalje planinario, kao u studentskim danima. Sakupio sam, ve tada, veliku zbirku starih knjiga. No, nisam bio zadovoljan: neto je i dalje nedostajaloumomivotu.Stalnosamtraioipokuavaodanaemtoneto,novoilepo, usvomivotu. Provodei vreme u prirodi, imao sam prilike da posmatram bezgranini svet planina, oblaka, vazduha, planinskih livada i uma odevenih u jesenje ruho, kao i neverovatne oblike stena. Voleo sam da posmatram prozranu maglu kako se sputa na planinske vrhoveilaganosveprekrivasvojomtajanstvenomivelianstvenomlepotom.Svakisusret satimnedokuivimsavrenstvomilepotomdirnuobimeskorodobola.Hteosamdase 220

poklonim pred prirodom, da joj blagodarim za takvu lepotu kojom badava daruje nas ljude.Gusteumenaseverusumevraaleusvetdetinjstva,usvetdrevnihruskihbajki. estosamseoseaokaopatuljakkojijezalutaouzemljudivova. Dok smo se odmarali na tim planinskim ekskurzijama, pevali smo ruske pesme koje su tadabilepopularne.Leponamjebilo,ivotjebioveomazanimljiv,nosvakiputkadabih se vratio kui posle takvog izleta, oseao bih se prazno, patio sam i alio za neim, ali nisamznaozaim. Nekoliko puta sam se zaljubio i svaki put pomiljao da je to ono pravo. No, vreme bi prolaziloijabihsehladio,aljubavbiustupalamestoravnodunostiidosadi.Mnogesam natajnainoalostio,aisamsebesamnekolikoputadoveodoiviceoaja,nouveksam razmiljao samo o sebi. Nikada nisam ni pomiljao da su moji postupci izazvali neiju patnju.Ponekadbiljubavnastupalakaonekazaraznabolestijabihdrhtao,postajaoslepi gluv za sve oko sebe; ponekad bi se neprimetno uvukla u moj ivot bezbojna, dosadna ljubavnaveza,kojamijesluilasamodaubijemvreme. Takavjebiomojivot.Spoljajeizgledaoveomaprivlano:biosamuspeanmladoveki iveodinamino,noiznutra,mojivotjebioprazan,ajasamsamoponekadbiosvestan toga. U odseku za graevinu mog preduzea radila je devojka od svojih dvadeset pet godina. Bila je veoma talentovana, odluna i pomalo svojeglava. Kolege su je oslovljavale zvanino: Jelena Sergejevna. Priali su mi, kada je poela da radi, da su pokuali da joj tepaju Lena ili Lenka. Ona im je ozbiljno rekla: Zato komplikujete stvar? Zovite me prosto Jelena Sergejevna. Tako je i bilo. esto sam radio sa njom, no nikada me nije interesovalakaoena.Bilajevrloozbiljnaistrunausvomposlu,pasamnanjugledao kao na jo jednu intelektualku. Godinu dana sam radio sa njom, a da je nisam ni primeivao. Jednom je nae preduzee organizovalo izlet do Rostova. U Rostovu sam bio nekoliko puta,noovajputsamhteodapotopotoizbegnemnekuroendanskuproslavu,pasam seijaprijaviozaputovanje. Krenulismoautobusomranoizjutra.Putnicisuveinombilistarijiljudi,bilojesamonas etvoro mladih. U naem drutvu bila je i Lena. Kada smo stigli, krenuli smo prvo u obilazakznamenitostigrada,atosubilimuzejiicrkve.Madasmoimalivodiakojinamje sveobjanjavao,primetiosamdaseJelenaSergejevnaizdvojilaidasamaposmatraikone, freskeidrugedetaljepocrkvama.Nimenenijeinteresovalodasluamvodia,pasamjoj sepridruio. Zatoganesluate?Priavrlozanimljivestvari,pitaosamje. Janadrugaijinaintumaimstaroruskoslikarstvo,odgovorilamije. 221

Polismozajednouobilazakmuzeja.Govorilajeskorokaovodi,stimtojojjetonbio sasvimdrugaiji.Kadajeprialaoistorijskimdogaajimaiivotimasvetitelja,glasjojje bio iskren i topao. Oseao se u njenom glasu prisni odnos vernika prema Bogu i prema veri, i sve se to odslikavalo u njenom predstavljanju ikona. Kad god bismo uli u neku crkvu,bilajepunapoletainjenotumaenjerostovskihikonamijeotvorilonekedotada sasvimnepoznatevidike. Ona je crkvenu arhitekturu i umetnost posmatrala na nekoj vioj ravni, na ravni duhovnosti i sve je povezivala sa verom i sa ivotom Ruskog oveka, njegovom sadanjouiprolou. Zainteresovalameje.Posletogasamnaposluestozastajaokrajnjenogradnogstolada popriam sa njom. Ubrzo smo zajedno posetili Suzdalj i Uglji. Svaki od tih izleta mi je predstavljaonetosasvimnovoiposebno.Kadasamjepitaokakotodasetolikorazumeu rusku umetnost, odgovorila mi je: Interesovalo me je, pa sam proitala neke knjige o tome.Tadasamsezagrejaozanjuimisliodaujevrlobrzopridobiti. Jednom,kadasamjepratiokui,grubosamjezgrabio,ipokuaodajepoljubim.Onase tada otrgla od mene, odgurnula me i otila. To me je jo vie zagrejalo za nju. Na poslu sampokuavaodajojsepribliim,noodtadamejestalnoizbegavalainijehtelasamnom darazgovara.Jednom,posleposla,poaosamzanjomistigaosamje.Nitadanijehtelada govorisamnom.Samomijerekla:Nisammisliladaetebititakvi.Vasumetnostuopte neinteresujebiojetosamoizgovor.Odtadajeodlazilakuiuvekudrutvukoleginica. Kolegenaposlu,anaroitonekeenekojimanikadanitanemoedapromakne,poele sudamezadirkuju.Dolamacanavratanca!dobacivalesumi. Dolo je leto i godinji odmor. Otputovao sam na jug, gde sam upoznao jednu devojku. Nijemibilotekodasezaljubim,uplaninskomambijentugdesmokampovali.Zaboravio sam Lenu na neko vreme. No, po povratku u Moskvu, shvatio sam da jednostavno ne mogudaivimbeznje.Bilamijepotrebna,hteosamdarazgovaramo,svesamuinioda jojseponovopribliim,aliuzalud.Odbijalajesvakirazgovor,aakobihjeupitaonetoo poslu,odgovaralamijejednoslonimreenicama. Jednomodluihdajepresretnemnauliciipokuamdarazgovaramsanjom.Pratiosamje kada je pola kui s posla. Sela je na tramvaj i sila na sledeoj stanici, a zatim odatle, bonimulicamaotiladojednemalecrkve.Ulajeucrkvu,ajazanjom.Celivalajeikonui nekolikoputaseprekrstilaipoklonilaprednjom.Kasnijesamsaznaodajetobilaikona sv. Nikolaja udotvorca. Zatim je popela u hor i poela da peva sa njima. Stajao sam sa strane i posmatrao je. Nikad je nisam video takvu. Lice joj je bilo preobraeno, svetlo i sabrano.

222

Odtogadanaredovnosamodlazioutucrkvu,utajnosti,svakesubote.Stajaobihmeu vernimnarodomigledaonju.No,poslemesecipodana,primetilameje.Hteosamdajoj priem,dajojseizvinim,alinitanijevredelo.Uskorojezbogmenenapustilaposao,to naravnonijepromaklomojimkoleginicama. Nastavio sam da odlazim u onu crkvu. Zaintrigiralo me je da saznam ta je to nagonilo savremenu, mladu enu poput Lene, da veruje u Boga. Pokuavao sam da proniknem u reimolitava,daihrazumem.Poeleosamdashvatimznaenjeslubi.Bilomijejasnoda ovekmoedaseinteresujezaumetnost,arhitekturuiistoriju,davolistarestvari,alikako moenekokoiviudananjemsvetuivekudapoverujeuBoga,pajoidasemoli?Kako nekomoedastojiugomilistarogsveta,veinombaba,idasluasvetenikakojipevai ita neto nerazumljivo i krajnje neubedljivo? Naravno, pevanje je veoma lepo, ali da bi uivao u lepom pevanju, ovek moe da ode i na koncert, na kome nastupaju profesionalci,ajouztoidasedi,kaocivilizovanobie,anedastoji,kaoovde. OdluiosamdapodrobnijeispitamiprouimpriroduverovanjauBogakodsavremenog oveka.eleosamdasaznamtajetotoovekaprivlaiinagonidaveruje.Lenaje,poto mejeprimetilaucrkvi,prestaladadolazi,nojasamidaljeodlaziotamo,kakobihizbliza mogaodaprouavamfenomenvere.Primetiosamtadadaucrkvunedolazesamostari ljudi, ve da ima i dosta mladih. Zdravi momci, normalno obueni, devojke, majke sa decom,mladiljudikojisuliilinaintelektualce,takoesuredovniposeivalislube.tali ih je to privlailo? ta je privuklo Lenu ovamo? Poeleo sam da razgovaram sa nekim o tome. Upoetkusamdolaziosamosubotom,azatimsampoeodadolazimidrugimdanima. Paljivo sam pratio slube. Pokuavao sam da razumem ta se peva ili ita, ali uspevao samdauhvatimsamopokojureiliizraz.No,kasnijebihrazmiljaooonometosamuo. Teko mi je bilo da pronaem u tim reima smisao. A onda sam pomislio: ve je prolo dvehiljadegodinakakoljudiverujuuIsusaHristaiuMajkuBoju,molese,klanjajudo zemlje,ginuzasvojuveru.Neinetosvevaljdazatotoihjenekonaterao?Morabitidau oveku postoji uroena potreba za verom. Moda se radi i o nekom neistraenom psiholokomilipsihikomfenomenu? Sluao sam i pamtio molitve kao to su: Isuse Hriste, Svetlosti tiha..., Sada otputa sluguTvojega...,Blagoslovi,duomoja,Gospoda...Pamtiosamrei,aondauriodaih zapiem i da razmiljam o njima. Postepeno sam ih, kao neki stari rukopis, odgonetao. Mnogomiseodsvegatogapojasnilo,alisamidaljebioumraku.Kadasuljudipevaliu crkvi,pevaosamijasanjima,oseaosamseradosnoilepo.Pokuavaosamdasaznamto sam vie mogao o Hrianstvu. Savremene knjige o ikonografiji i arhitekturi mi nisu mnogopomogle.Traiosamvieodtoga.NabaviosamSvetoPismoinekeknjigeoCrkvi kojesutampaneprerevolucije.Razgovaraosamisanekimroacimaiprijateljima.

223

Neke stvari su mi se razjasnile, no bio sam zbunjen kada bih itao Jevanelje. Misli izneseneuJevaneljusubilerazumljiveiblage,alizasavremenogovekanekakonaivne. Otiaosamubibliotekuipronaaonekenasloveoreligiji,nounjimasamnaiaosamona ismevanjeikritikovanjevereisvegatoimavezesaCrkvom.Osetiosamdajepristupveri utakvimdelimanaunogateizmapovran,neiskrenineistinit.Meutim,nikoganisam poznavaoucrkviinisamznaokogadapitamdamirazjasnisvemojenedoumice.Jednog dana u domu svojih roaka naiao sam, sasvim sluajno, na jedan stari katihizis. Knjigu sam odmah proitao od korica do korica, posle ega su mi mnoge stvari postale jasnije. Madajetajkatihizisbionapisanzvaninimisuvoparnimjezikom,tekimzarazumevanje, ipak sam u njemu pronaao tumaenja i objanjenja molitvoslovlja i slubi. Najvie sam saznaooveernjojiojutrenju,jersamnateslubeuglavnomiao. Itako,poehstrasnodasebavimprouavanjemHrianstva.Tomejeuvelousvetkojimi jedotadabionepoznat.Tajsvetnijebioodvojenodsavremenogivota,vegaje,namoje velikoiznenaenje.usebeukljuivao. Idaljesamvoleopriroduiplaninarenje,nosadajeumojivotstupilonetonovo,neto to je svemu tome davalo znaenje i smisao, nadahnue i punou. Jo uvek mnoge svari nisam razumevao, jo uvek mi se mnogo toga inilo neprikladnim za ovo vreme. Lenu nisamvedugosreo.Traiosamjepodrugimcrkvama,alinjenijebilo. Trebalomijedueodgodinudanadashvatimoemuseradiucrkvenimslubamaida usvojimosnovePravoslavnevere,noidaljesamveomamaloznao. Napustio sam veliki deo svojih navika i obiaja iz prolosti, sada sam imao drugaija interesovanja.Poeo samda zavremeodmoraipraznika poseujem TrojickoSergijevski manastir. Tamo bih iznajmio sobicu i svaki dan odlazio u manastir. Jednom sam kod motiju Sv. Sergija upoznao studenta bogoslovskog fakulteta. On mi je odgovorio na mnogapitanjairazjasniomimnogestvari.Biojetozameneveomaradostansusret. DoaojedankadasamkonanoshvatiozatoljudiverujuuBoga.Nekadasamdolaziou crkvudabihvideoLenu,asadasamdolaziozatotonisammogaodanedolazim.Jesamli tadaverovao?Ilisamsenavikaodadolazimnaslubu?Tekomijesadadaodgovorimna to pitanje. U svakom sluaju, nisam vie samo sluao rei molitve, sada sam putao da njihovoznaenjeprodreumene,aponekiputuhvatiosebedaseijamolim.Posleslube mireimolitavaipesamaostajaledubokourezaneudui. Prolesudvegodine odkakosampoeodaodlazim ucrkvu.PrvosamiaozbogLene, zatimsamnastaviodaidemizradoznalosti,asadaidemkaovernik. Vaskrsje.Zavrio seasniPost. Slui sejutrenjei svudaunaokolojeradost. Svipevaju: HristosVaskrseizmrtvih,smrupogazivismrt...Pevamija.Punsamnekeneobjanjive

224

ineiskaziveradosti.Tameradostcelogobuzima,duahoedamipoleti.Imameljuda svakogagrlim,dasvakogavolim.Nemamestaumoru,negativnimoseanjima,brigama. Po odsluenoj Vaskrnjoj Liturgiji, ljudi su poeli da se razilaze. Na glavnim vratima je bilavelikaguvaijaodluihdaizaemnasporednavrata.Tadanastepenicamaugledah Lenu.Nisambionimaloiznenaentojevidim.HristosVaskrse!pozdravihje.Oname pogleda i lice joj se odjednom ozari. Oi joj zasijae radou, videlo se da se iskreno obradovala.HristosVaskrse,Lena!ponovih.VaistinuVaskrse!odgovorimionaiprie mi.Poljubilismosetriputa,azatimpotralizajednonizstepeniceikrenuliulicom. Sunce samo to je bilo izalo, grad je jo spavao, a vazduh je bio blag i sve. Uzeo sam Lenupodrukuirekaojoj:Lena,poeosamdaodlazimuovucrkvupredvegodinezbog tebe, prvo iz znatielje, a sada dolazim zato to verujem! Priam joj o sebi, o svojim lutanjima,ne mogudaprestanem.Duamijeispunjena Vaskrnjim molitvama isrcemi peva:HristosVaskrse! Lena koraa pored mene i slua me. Gledam je i priam joj. Idemo bonim ulicama, glavnimulicama,bulevarima,etamobezcilja.Akojeibilodrugihprolaznikanaulici,ja ihnisamvideo.BiosampunVaskrnjeradosti,amoramdapriznam,iradostitosamu Leninom drutvu. Danas je sve lepo: Vaskrs, ivot, raspoloenje, Lenino prisustvo. Oseamsekaodasamseponovorodio.RazgovaramsaLenomoVaskrsu,overi,osvom ivotuionjoj.Onaideporedmene,drimepodruku,povremenomegleda,alinitane govori.Njenoutanjepoinjepomalodamebrine,noneprestajemdapriam:Znata, Lena?Znalitahoudatikaem?stalnoponavljam,nonenalazimsnagedadovrim reenicu. Onamegledapomalostidljivoonimnjenimkrupnimcrnimoimaiodgovarami:Znam, Jurij. Akojebiloprolaznika,verovatnosubiliiznenaeniscenom:jedankrupanmomaknasred ulicegrlidevojku.Modanasinikonijevideo,kozna? Jurij,reeLena.Znalasamsvevremedaideumojucrkvu.Sadaetobitinaacrkva. Naa! Nitanisamodgovorio,samosamjejojaezagrlioitakosmojodugoiliulicama,dok se ponovo nismo nali ispred crkve. Sada je tamo bila u toku druga sluba. Uli smo unutraicelivaliikone,pomolilisezajednoiotili. Hajdemokodmojemajke,ekamedadoemposleslube,pozvameLena. Tojepriaotomekakosampoeodaidemucrkvu.Sveostalojedolosamoposebi. Sa ocem Arsenijem nas je upoznala Lenina majka pre dve godine. Od tada ga esto poseujemoisvakiputodlazimoodnjegasaoseanjemradostikojesenemoenisaim 225

uporediti, sa radou Bogopoznanja. Otac Arsenije nas ui i savetuje kako da hrianski ivimoudananjemsvetu. Zapisaosamovusvojupriujednedugeveeri,priseajuisesvojeprolosti.Taprolosti nijetakodavna:Lenaijasmoubrakuteketirigodine. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik LjUDA U mojoj porodici potovala se crkva i vera, ali samo povrno, bez dubljeg razmiljanja. Crkvapostoji,da,alizbogega?Radikoga?Otomenismorazmiljali. Moj otac je bio skeptik, pomalo se alio na raun crkve i njenih obreda, a svetenike nazivaodugokosima. MojamajkajeimalaobiajdasvratiucrkvunaBoiiVaskrs,kaoikadabisedogodila neka nesrea. Odlazila je na sahrane i parastose prijateljima i lanovima porodice. Retko me je vodila u crkvu (tako se to tada radilo i takav je bio red), ali me je ipak kod kue nauila Oe na i Bogorodice Djevo. Uvek mi je govorila da treba da se molim za mamuitatu.Tojebilojedinotosamznalaoverisvedosvojepetnaestegodine. Pohaala sam kolu u koju su ila deca iz razliitih sredina: deca radnika kao i deca obrazovanihroditelja.Kaoisvuda,privlailesunassavremenestvariikretanja,doksmo sanipodatavanjemgledalinaprolostinasveodprerata.Decasuismevalasvetenike i monahe, a ja nisam bila izuzetak. Tada sam se sprijateljila sa jednom devojicom po imenuSonja.Vrlobrzosmopostalenerazdvojneprijateljice. Jednom,zavremeletnjegraspusta,nismoimaletadaradimo,pasmoodluiledaodemo u oblinju crkvu da vidimo ta se tamo deava. Bio je 19. avgust, praznik Preobraenja Gospodnjeg.Nismoznalenitajeto.Probilesmosenapreddaboljevidimo.Nitanismo razumele,alinamsemnogodopalo.Slubanasjeprivlailainekakonasuzdigla,tesmo seosealelaganoiradosno.Ostalesmodokraja. 226

Kada smo izale iz crkve, Sonja mi ree: Ljuda, ba se lepo oseam! Kasnije smo esto odlazileutucrkvu.Sonjaseakupoznalasanekimodparohijanairazgovaralasanjima. Otilajenaispovest,azatimmeubediladaseijaispovedim. Pripremilasamsedaupoznamsvetenikasasvojimnainomrazmiljanja,svojimidejama iraspoloenjima.Ispovedaomejejedanvisokiimravisvetenik.Kleklasampredikonu, a onda ga pogledala i videla da je dosta mlad. Iz nekog razloga odjednom mi bi veoma neprijatno,ijazaboravihtasamhteladamuispriam.ekaoje.utalismoobojeneko vreme,aondameonupita,blagoiljubazno:Zbogegasidola?Poehdamupriamo sebi,azatimoSonji.Ondastadohdamunabrajamtamiseucrkvidopada,atane.Na kraju sam mu rekla da mi se crkvene slube ine vrlo komplikovanim i da nita ne razumem. Svetenik me je sluao i nije me prekidao, na emu sam mu bila veoma zahvalna. Kada samzavrila,pitaomejedaliznamtajeveraitajeciljovekovogivota.Potosamna veinu njegovih pitanja utala, ne znajui ta da kaem, on mi je sam davao odgovore. Govoriomijeomolitvi,ogrehu,oljubavipremablinjimaiosvemutojedobro.Pitao mejedalimenetomuiilibrine.Sleglasamramenimaireklamudamenitanemuii nitanebrine. Tada onree:Upoznautesajednom dobromi prijatnomosobom kojaetipomoi da naui malo vie o Pravoslavnoj veri. Drui se sa njom. Ona e ti pomoi da neke stvari razume i objasni. Posle toga e pristupiti svetoj tajni ispovesti, koja isti duu od svakogazlaigreha.Ali,moraprvodanauinekestvari.Daomijeblagoslov,aliminije proitaorazrenumolitvu,objasnivimidanisambilaspremnazaispovest. Dok je trajala sluba, sve vreme sam se pitala, sa kim to svetenik ima nameru da me upozna?Bojalasamsedanijenekababukakojaemedavitisapridikamaoponaanju dananjeomladine. Na kraju me svetenik, otac Arsnije upozna sa Natalijom Petrovnom. Imala je tada dvadesetetirigodine.Veomasamjojzahvalna,jerjeumeneuloilaveomamnogosvog vremena i energije. Mogu zaista da kaem da je od mene napravila iskrenu vernicu i pomogla mi da saznam mnoge stvari. Uvek sam je oslovljavala punim imenom, Natalija Petrovna.TekpredesetgodinasamseusudiladajeodmilotenazovemNataa. est meseci poto sam se upoznala sa Natalijom Petrovnom otila sam na ispovest ocu Arseniju,sadaveshvatajuiznaajineophodnostovesvetetajne. Sluala sam njegove propovedi, odlazila na predavanja, uestvovala u duhovnim razgovorimaiitaladuhovneknjigekojemijepreporuivalaNatalijaPetrovna.Prolazile sugodine,ijasamnauilamnogoocrkvionjenimslubama.Usvojilasamjedandrugaiji nainmiljenjaiponaanja.Postalasam,kakomisetadainilo,pravaHrianka. 227

Roditelji su mi se smejali prvih nekoliko godina. Smatrali su moje odlaenje u crkvu beskorisnom, no ipak bezopasnom detinjarijom. Tata se, kao i uvek, prema svemu tome odnosiosanipodatavanjem,priaojeviceveosvetenicimaimanastirimaiestojecitirao Volterovemislioreligiji. Kasnijejebilojogore.Zabranjivalisumidapostim,ometalimekadasampokuavalada se molim. Jednog dana je moja majka otila u crkvu sa namerom da razgovara sa ocem Arsenijem. Nije mi nita rekla o svojoj nameri. ekala je da se zavri sluba, no tek je sledeegdana,posleslube,uspeladadoedonjega. Kada sam ugledala majku u crkvi, veoma sam se zabrinula i oekivala da e se neto neprijatnodesiti,aliNatalijaPetrovnamiapnu:Nebrini.SamoseuzdajuBoga.Posle njenog razgovora nije vie bilo uvredljivih komentara kod kue, a moja majka je poela redovnodaodlaziucrkvu. Tako smo majka i ja postale duhovna deca oca Arsenija. Tata nam se nije vie smejao, verujemdasumamaionrazgovaraliotome.Smirioseiprihvationovostanjeukui.Tata jebio veomadobaripotenovek, izuzetno obrazovan i inteligentan, ali nijeimao svoje miljenje,veseoslanjaonamiljenjemojemajkekojujebezuslovnovoleo.akjeidoao nekolikoputaucrkvudaporazgovarasaocemArsenijem. Vera je dala smisao mom ivotu. Zahvaljujui veri, ivot mi je miran i srean, uprkos velikimiskuenjimakojasamimala. Nisam bila miljenica oca Arsenija, no nisam bila nita manje omiljena od ostale njegove duhovnedece.Onnasjesvepodjednakovoleo.Ipak,nekimaodnasjebilodatodamogu vie da daju svojoj Crkvi, nego ostalima. Ja sam bila od onih koji su primali: crkvi sam prila da bih dobila utehu, duhovnu pouku i savet, kao i da se napojim sa izvora ive vode.Crkvamijemnogodala,mnogosamnauilaishvatila,aliuvekmijebilapotrebna pomo,savet,rukovoenje,moralasamuvekdaseoslanjamnanekogakojejaiizreliji odmeneuveri.Bogsepostaraodaseuveknekotakavnaeumojojblizini. Krajem dvadesetih godina otac Arsenije me je blagoslovio i rekao mi: Ljuda! Bog ti je mnogodao,imamnogouspehauivotu,aliupitanjimavere,bietiuvekpotrebanneko date vodi. Tada mejeupoznaosajednom enomkoja mi je bilaoslonac uveri itavog ivota.

228

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik NEKOLIKOSETNIHMISLI Za vreme dvadesetih, tridesetih, pa i etrdesetih godina, bili smo mladi, puni energije, otvoreniiiskreni.Gorelismoodeljedajednidrugimapomaemo.Upoetkujesanama bio otac Arsenije, vodio nas je i pouavao, ak i kada je bio u izgnanstvu. Poto su nam zatvorilicrkvu,bilismoprinuenidaseokupljamopokuamaidatamosluimo.Nae malobratstvojeiveloiradiloutajnosti. Mnogi od nas su hapeni, neki su slani u izgnanstvo, a neki u jedan od zloglasnih sovjetskih logora. Neki su, zbog straha da se i njima neto slino ne desi, napustili nae bratstvo. Zatimjedoaoratisvenasrazdvojio:usledgladi,zbegovaimobilizacijerasulismosepo celojRusiji.OocuArsenijunitanismoznali.Nekisuulidajeumroodgladiulogoru, neki da je streljan. ak i u to teko vreme nas nekoliko duhovnih ada oca Arsenija pokuavalismodasedrimozajedno. Pozavretkurata,svismoseponovonaliuMoskvi.Sastajalismose,molilisezajedno, pokuavalidajednidrugimapomaemokaonekad,trudilisedaitamo,daseobrazujemo idanegujemobolesnemeunama,alitojesvenekakotekoilo. DuhovnadecaocaArsenijakojisuposleratapostalisveteniciotilisuizMoskve,tejei kontaktsanjimabioveomaotean. Pri kraju etrdesetih shvatili smo, najedanput, da smo ostarili, da smo izgubili duhovnu snagu.Postalismobezoseajni, neosetljivi, netrpeljivi.Idalje smo govorili kako jevano voleti i pomagati blinje, no mi smo zapravo eleli da nama drugi pomognu. Promenili smose. Svakoodnasjeimaosvojuporodicu,posao,probleme,bolesti,decu,isvesuteovosvetske brigeumnogomerazvodnileioslabilenauveruinaedobrenamere.Nijebilonikogako bimogaodanasupuujeidanasispravlja. Jedna mala grupa sastajala se oko one duhovne dece oca Arsenija koja su bila najjaa u veri, a drugi su nas napustili, verujui da im je bolje i bezbednije da poseuju otvorene, 229

zvaninecrkve.Vialismosesamoretko,ovelikimcrkvenimpraznicimaisahranama. Tada smo razgovarali o zdravlju i razmenjivali novosti: ko se oenio, ko je umro, ko je dobio dete ili unue, a kome je dodeljen stan. Razgovori o veri i zanimljive teoloke raspravepripadalesuprolosti. Svetlost je utihnula, na duhovni ivot se skoro ugasio. Udariu pastira i ovce e se razbei...(Zah.13:7) A onda smo, iznenada, saznali da je otac Arsenije iv i da je puten iz logora. Bilo je to 1958. Na prvi susret sa njim, nai razgovori i ispovesti bili su za sve nas dogaaj nesravnjeneradosti.Svismohrliliukuicuukojojsenastanioposleizlaskaizlogora,svi smourilidaseponovonaemopodnjegovimroditeljskimstaranjem.Zapravo,skorosvi: jedanmalibrojnaebraeisestarajeusledstrahairavnodunostiotiaoodnas.Bilismo ogoreni zbog neblagodarnosti, zbog okamenjenosti srca i zaborava nekih ljudi. Otac Arsenijejemnogopropatiozbognas. Prola je godina i broj posetilaca u malenoj kui u dalekom gradiu je rastao. Nismo ga poseivali samo mi, ve i prijatelji koje je otac Arsenije stekao tokom dugogodinjeg zarobljenitva u logoru. Povratak oca Arsenija je za nas znaio povratak u ivot. Odjednom smo dobili neku novu snagu i uspeli da otresemo sa sebe prljavtinu ovosvetskogivotaidaseponovopribliimoCrkvi.Kaoiranije,pripadalismorazliitim moskovskimcrkvama,alismosvojedueodnosilinaleenjeocuArsenijuiostavljalikod njegasvesvojebrige,sumnje,boliogorenost.Donosilismomusvojegrehe,azauzvrat dobijaliduhovnisavet,poukuiutehu.Tonamjepomoglodaseodrimouveri. Nikada neu zaboraviti rei oca Arsenija: U svetu idite samo stazom Bojih zapovesti. Budite milostivi jedni prema drugima, u mislima i delima upodobljavajte se monasima, mada plovite burnim morem ivota u svetu. Tada e Boja milost uvek biti sa vama. Rekaonamjejoiovo:MolitvaMajciBojojjejednaodnajmonijihinajvanijihmolitvi. Svakoga dana proveravajte svoje postupke i dajte odgovor za njih pred sobom i pred Gospodom. Mada je otac Arsenije bio sa nama i mnogima od nas dao novi ivot, ipak smo se promenili.Nismoviebilimladi,ivotnasjeumorioislomio.inilomisekaodasadau molitvamavietraimoodBoganegotoGaproslavljamo.Nekadanijebilotako. PitalasamocaArsenijajednom:zbogeganamseovodeava?Odgovoriomije,pomalo setno: Na neki nain to je prirodno. Ljudi su kroz svata proli, mnoge su tekoe preiveli. Sve je uinjeno da se iz dua ljudi iskoreni vera. Uslovi su bili takvi da je bilo neophodno sve svoje snage usmeriti na preivljavanje, na prevazilaenje prepreka. Pogledaj samo kakav je danas ivot: radio, televizija, asopisi, novine, bioskopi, i pozorita:svetostvarajedanstandardninainmiljenja,istizasveiinidaoveknemoe nitrenutakdaostanesamsasvojimmislima,daosetiBojeprisustvo. 230

Brzinaivotadanas,stalnipritisak,svetoinidadanasljudimislenanainkojiimneko drugipropisuje.oveknikadanijesam,akikadaodeubanjuiliodmaralite,jeritamo postoji odreeni ritam i program koji se mora potovati, i tamo neko drugi odluuje umestonjega.Ljudimasegovoriidajeonotonekodrugimislidaimjepotrebno.Ljudi ivezajedno,nootuenijedanoddrugogausledsvakodnevneborbezapreivljavanje. Sveovojeimalouticajainavernike,pribliiloihnormi,uinilodapostanuravnoduni. Propisani nain miljenja sputava raanje vere kod oveka i odravanje iste te vere kod verujuih.No,nezaboravi:CrkvaHristovaeusvim,paiuovimuslovimaiveti,onae ivetiveno.uvajteveru,boritesedazadriteispravnomiljenjeosvemu,viesemolite, itajte Sveto Pismo i Bog e vas sauvati. Nee dopustiti da izgubite jasnou misli, niti dozvoliti da se pretopite u bezlinu masu hladnih ljudi koji misle onako kako im je propisano. SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik PAVELSEMJONOVI BognasjesauvaoSvojommilouinijeodstupioodnas.KadajeotacArsenijeodluioda sezastalnonastanikodmene,upoetkunijeviaonikoga,nitijekomepisao.Kasnijeje poeo da pie pisma, a zatim su ljudi krenuli da dolaze. Preko nedelje bi imao nekoliko poseta,asubotominedeljombiseumojojkuisakupiloidodesetoroposetilaca. Ispoetka sam podseala oca Arsenija da je ovakvo okupljanje opasno, no on je sve prepustioBogu.Jasam,ipak,brinulaipokualadauvedemnekakavreduposete,daljudi dolaze jedan po jedan, naroito nedeljom i praznicima, kako se ne bi privlaila panja vlasti.Unaojulicisuiveliidobriljudi,alibilojeionihdrugihnaalost,mnogo. Istina, vremena su, posle Staljinove smrti, poela da se polako menjaju nabolje, no injenicajedasmoiotacArsenijeijaobojehapeniislaninarobiju.Uzto,otacArsenijeje svetenikkojinepripadanijednojzvaninoj,odvlastiodobrenojcrkvi.Svatajemogloda sedesi.

231

GodinudanaposledolaskaocaArsenijaumojukuu,navratamijezakucaoinspektoriz nae pomesne policijske stanice. Zvao se Pavel Semjonovi, no metani su mu nadenuli nadimakgrabljivac.Bilomujeoko35godina,biojesrednjegrasta,ri,plavook,iuvek nasmejan. Priznajem da smo ga se svi pribojavali upravo zbog tog osmeha. Pavel Semjonovijeumeodanaplatikaznuilidauruiopomenuodvlasti,svesaosmehomna licu. Jednogdanamijeuaoukuu,pozdraviose,upitaomezazdravlje,azatimpoeodase raspituje za mog podstanara. Ko je? Odakle je? Ja se nasmejah i rekoh mu: Drue Semjonoviu,mojpodstanarjeizvaninoprijavljenpoliciji.Onjemusesvezna.Recitemi, tavam,zapravotreba? Ne treba mi nita. Vapi susedi priaju da je kod vas uvek puna kua. Znamo da je va podstanarsvetenolice.Danesluimodacrkveneslubeukui?Viznatedajetostrogo zabranjenozakonom.Zatakveaktivnostipostojezvaninecrkve. Doksmorazgovarali,usobuueotacArsenije,pozdravisesaposetiocemisedesanama. Raspitujetesezamene? Pavel Semjonovi se iznenadi ovim iznenadnim pitanjem oca Arsenija, ali se pribra i odgovori: Da, drue Streljcov. Pitao sam drugaricu da li sluite crkvene slube u kui. ujemdastebiliulogoru? Poerazgovor.PavelSemjonovijenajpresarazumevanjemsluaoodgovorocaArsenija na njegovo pitanje o logoru, a zatim sam poe da pria o nekakvoj sekti iz inostranstva koja hara njegovim rodnim gradom. Spomenuo je Jehovine Svedoke, rekao i neku re o Bogu, a otac Arsenije ga je sluao i ivo razgovarao sa njim. Na moje iznenaenje, izgledalojekaodauivautomrazgovoru.Inspektorprovedesanamaokosatvremenau razgovoruuzajikolae.Kadjeodlazio,dalasammunetonovca,okostorubalja.Novac nijehteodadodirne,moralasamdamugastavimudep.Praviosekaodanijevideo. Odlazei,poruionamje:Pripazitenakuneposete. Posleovoga,dolazionamjeredovnojedanputmeseno.Prviputjeproveravaobrojkue, drugi put je, toboe pregledao da li nam je ograda oko kue u ispravnom stanju i raspitivaosedalidrimopsa.Imalasamoseajdaonprostoelidaporazgovarasaocem Arsenijem. Ispostavilo se da je to stvarno eleo. Otac Arsenije bi svaki put kada on doe izaao iz svojesobeiseosanama.Provelibinekovremeurazgovoru. Tirazgovorisubiliveomaneobini.Izmeninerazumljivograzloga,otacArsenijebipriao PaveluSemjonoviuosvomivotuuMoskvi,oistorijinaevaroice,aPavelSemjonovi 232

bimurekaoponetoosebiiosvojojporodici,ilibisenadovezivaonarazgovorotemama kojejeotacArsenijenainjao. Nisu mi se dopadale ove posete, ni ovakvi razgovori. Zato se uputate u razgovor sa njim? upitala sam jednom oca Arsenija. Svaki put kada doe, njuka oko kue, neto proverava,zagledasvakioakijonamuzimanovac! Otac Arsenije me pogleda veoma ozbiljno i odgovori: Nadeda Petrovna, vi ga niste pogledali dovoljno paljivo. Kada ga dobro osmotrite, videete da taj ovek u sebi nosi iskruBojeljubavi,kojauoptenijemala. Nisam mogla ni da zamislim gde je mogla da se krije iskra Boje ljubavi u ovakvom oveku. Posete Pavela Semjonovia su se nastavile itave dve godine. Svaki put bi popriao sa ocemArsenijem,popioajiruaosanama.Madajeupoetkuuzimaonovackojisammu davala, posle nekog vremena nije vie eleo da ga prima. Uprkos tome, ja i dalje nisam volela te posete, bojala sam se i nisam imala poverenja u policijskog inspektora. Otac Arsenijese,pak,radovaoovimsusretimaireklobisedajeuivaounjima. Posle tri godine, ne samo to nije hteo da uzima novac, ve je poeo da nam donosi pokloneuviduhranekojanijebiladostupnaobinimljudima.Odbijaojedamuplatimo,i uvekgovorio:Ovojemojpoklonzavas.Prolazilojevreme.OtacArsenijejepoeodaga pozivausvojusobu.Svinjegoviprijatelji,ukljuujuiimene,govorilisumudatoneini, noonsenatosamomirnoosmehivao. DesilosenekolikoputadanamPavelSemjonoviporuidaodreenogdananeprimamo posetenipodkojimuslovima.Tadabihotralanastanicuijavilaonimakojisudolaziliu posetudamorajudasevrate.Batihdana,primetilabihdanamjekuapodprismotrom. Desilobise,naprimer,danamnekipijanackaosluajnoupadneudvoriteiponeda zagledaokolo... NeznamoemususveotacArsenijeiPavelSemjonovirazgovarali,nopostalojesasvim primetnodasePavelsvevievezujezaocaArsenija. Novembra 1963., Pavel Semjonovi doe kod nas jedno popodne. Bio je veoma neraspoloen:majkamujebilanasamrti.Seojezastoipoeodaplae.OtacArsenijeje pokuaodagautei. MajkajeuvekverovalauBoga,alizbogprirodemogposlanijesmeladaideucrkvu,pa semolilakodkue.Bilojojjekrivotoradimzapoliciju,notasammogao?Molimvas, doitedajeispovediteidajepriestite,doitesaNadedomPetrovnom.Mojamajkame jezamoliladavaspozovem.Doiteveeras,ekauvaskodkapije,neevasnikovideti.

233

Krenuli smo oko osam sati te veeri. Ne znam zbog ega, ali otac Arsenije je bio veoma radostan. Vee je bilo kino. Ve je pao mrak. Doli smo do kapije gde nas je, prema dogovoru,veekaoPavel.Odmahnasjeuveoukuu.Njegovamajka,MarijaKarpovna, zaistajeizgledalaveomaloe.Jedvajegovorila,bilajemravaisuva,isamosujojoibile ive. OtacArsenijejeostaousobisanjom,amismoizalinapolje.Pavelovasuprugajeplakalai stalnoponavljala:Takvuenunikadanistevideli.Pomagalanamje,odgajilanamdecu... Ucrkvunijesmelazbognas,alinamtonikadanijeprebacivala.Imalajeikonekodkuei prednjimasemolila. OtacArsenijeizaeizsobedvasatakasnijeipozvanasdauemo.MarijaKarpovnakao da je malo ivnula posle ispovesti. Zamolila nas je da joj pomognemo da se uspravi na jastuku,azatimree:OeArsenije,nezaboravitenamojudecu,PavelaiZinu.Molimvas, uime Boga,ne zaboraviteih. Dobra suto deca.Pavelsetrudidapomognekomemoe, iakoradizapoliciju. Zatimseobratimeniireemi:Golubice,NadedaPetrovna,ostanitesamnomiitajtemi molitvu za ishod due iz tela. Znam da u danas umreti, pa vas molim da mi uinite ljubav. Nikadaranijenisamitalaovumolitvu,pasamzbunjenopogledalauocaArsenijakojimi ree: Ostanite sa njom. Poneo sam psaltir. Umela sam da itam crkvenoslovenski, a psaltirsammnogoputadotadaveproitala.OtacArsenijemejenauiodaitammolitve kadasampoverovalauBoga. Ostalasamusobi,madapriznajemdasamsebojala.ZinajeispratilaocaArsenija,aPavel je ostao u sobi sa mnom. Upalili smo svee i poeli da itamo. U poetku sam greila, zamuckivalaispoticalaseonepoznaterei,noubrzosamsesavladalaiitalateno. Marija Karpovna je leala mirno, irom otvorenih oiju. Ponekad bi se samo prekrstila, tekommukom.Paveljestajaoporedmene,ausobujemalokasnijeulaiZina,potose vratilaistaviladecunaspavanje. Bilo je kasno, a ja sam bila veoma umorna, no uprkos tome, nastavila sam da itam. PogledahujednomtrenutkuMarijuKarpovnuividehdahoenetodamikae. Sagnuhseblie,aonamiapnu:Molimvas,prestanitedaitatenatrenutak.Houdase oprostimodPavelaiZine,aondaiodvas. Oseala se neumitnost rastanka i tuga. Lice Marije Karpovne bilo je ozbiljno, sabrano i blago;nanjemunijebilonitragaodstraha.PaveliZinasujojpoljubilirukeitihoplakali. U njihovim oima videla se duboka ljubav i svest o tome da smrt blinjeg nije neto uasno,veneizbenastvarnostkojusmodunidaobasjamosvojomljubavljuimolitvom, 234

danjihovamajkakojasadaodlaziodnjihkreenadugoputovanje,idasenjihovodnos premanjojneeprekinutinjenomsmru. Kada sam joj najzad i ja prila, ona mi apnu: Ne zaboravite ih, molite se za mene, oprostitemi. Nastavila sam da itam Psaltir. Negde oko est sati sledeeg jutra, Marija Ivanovna tiho predadeduuGospodu. Vratila sam se kui. To vee otac Arsenije je odsluio pomen Mariji Karpovnoj. Posle svekrvinesmrti,ZinajepoeladadolazikodocaArsenijadasemolisanjiminjegovom duhovnomdecomkojabisetuzatekla.Paveljeuvekdolaziosam,javljajuinamunapred kadaedoi. Godinu dana posle ovog dogaaja, Pavel je upisao pravni fakultet. Po diplomiranju, odselio se iz naeg mesta i postao sudija u nekom drugom gradu. Dolazio je kod oca Arsenijasvedonjegovesmrti,1973.PosmrtiocaArsenijapostaojeduhovnoedoocaV., kodkogagajeotacArsenijeuputio. Otac Arsenije mi je mnogo puta govorio da Pavel Semjonovi poseduje izuzetno istu i dobruduu.Polazilomujezarukomdainidobroakikadajeradiozapoliciju. Jedneveeri,kadasmorazgovaraliosnazivererekaonamje:Svakiovekposedujemo vere u sebi, vere koju mu Bog daruje prema naravi, unutranjim silama ovekovim i duhovnom podvigu daruje Bog. Monahu ili sveteniku koji se podvizava pod rukovodstvomduhovnogocamnogojedato,aliesemnogoitraitiodnjega. Pogledajte Zinu i Pavela, ta je njima bilo dato? Skoro nita. No u njihovim duama je gorelaBoanskaiskra.TuiskrujeunjimazapalilaiodravalaPavelovamajka. akiprenegotosupostalisvesniBoga,onisupomagaliljudimaokosebeibilidobri premasvima,kaotosmoulioddrugihponjihovomodlaskuizgrada.Asada,kadase plamen vere razgoreo u njima, zasijali su jae i svetlije od onih koji su, moda, radili u vinogradu od prvoga asa (Mat. 20:116). Bog mi je esto davao da se sretnem sa ovakvimljudimaistedue,zakljuiojeotacArsenije. PavelaSemjonoviasamvidelanedavnouMoskvi,poetkomovegodine. KazivanjeNadedePetrovne 235

SlugaBojiALEKSANDAR OTACARSENIJE(18931973) jeromonah,politikizatvorenik,duhovnik NEKOLIKOREIZAKRAJ U ovoj knjizi nam se kroz prie razliitih ljudi otkrivaju pojedini trenutci iz ivota oca Arsenija. Upoznali smo blagog i jednostavnog oveka, otvorenog i iskrenog, koga ovaj svetogrezaoulai,samovolji,sujetiisurovostinijeuspeodapromeni,kaotojepromenio mnoge od nas koji smo dozvolili da nas oblikuje prema svome liku i podobiju. Otac Arsenijejebioodvaanivrstoprivrenonomeutajeverovao.Nikadanijepostaortva mranihiokrutnihsilaodkojihjesamtekostradaoibiosurovogonjen,vejeposvojoj slobodnojvoljiizabraoputGospodnji.Timputemjedostojanstvenohodiodokrajaivota, sajednostavnouiuzstalnosamoodricanje. Obratitepanjusakakvommudrou,sakolikomtugomisakakvomduhovnombrigom on gleda u oi i srca najokrutnijih ljudi, zlotvora koji seju strah svuda oko sebe. Otac Arsenijepokuavada,akikodtakvih,pronaeputdonjihovogsrca,daunjimapronae onuiskricuvere,semekojejeBogposejaousvakomoveku,daispravinjihovputidaih upravipremaDobru.Kolikojesamoljudiizbavioodvenepropastiunajteimtrenucima ivota,paakinasamrtnojposteljinjihovoj.Stari,mladi,vojnici,profesori,radnici,seljci, lekari,inenjeri:jasniobrisinjihovihlikova,uklesanikaoukamenu,promiuprednaim oimadokitamoovuknjigu:prednamase,kaonadlanu,otkrivajunjihoviivoti.Uisto vreme,knjiganampruamogunostdaspoznamookrutnuimranustvarnostukakvojje iveo otac Arsenije. Svedoenje o njemu i drugim Bogougodnim ljudima njegovog vremenanemoeinesmedasezaboravi. itajuiovakazivanjaiseanjanatedane,setimoseumolitvisvihonihkojisupostradali zaPravoslavnuveruizanasgrene.

236