15. децембар 2021.

Кнежевина Србија 1858-1876.

Милош, Михаило и Милан Обреновић

Марко Живковић
 Друга владавина кнеза Милоша 1858-1860.
Од 1858. до 1903. године поново су Обреновићи владали најпре
Кнежевином, а потом и Краљевином Србијом. 1858. на престо је најпре
враћен остарели кнез Милош, оснивач династије Обреновића, који је
две деценије раније био присиљен на абдикацију.

Стигавши из изгнанства у Србију Милош је најпре изјавио да неће

поштовати Устав из 1838. године због кога је абдицирао. Политику
према Турској свео је на три тачке:

– Да се Обреновићима поново призна право наслеђивања

престола.
Посланство моли
– Да се суспендује Устав (Хатишериф) из 1838. и донесе нови. Милоша да се
врати на власт
– Да се Турци иселе из Србије.
Кнез Милош
Турска није прихватила ниједну од ових тачака, те су и Милош и потом
Михаило владали не обазирући се на званичан став Порте.
 Друга владавина кнеза Михаила 1860-1868.

Кнез Михаило наставио је да води агресивну политику према

Турској. Готово до краја владавине припремао је рат против
Турске и то је била главна тачка његовог програма.

Како није могао да натера Турску да промени Устав из 1838.

године, прибегао је начелу да скуп више засебних закона
фактички може да чини нови српски Устав.

За председника владе и министра иностраних дела довео је

искусног државника Илију Гарашанина.

Захваљујући активној спољној политици кнеза Михаила, до 1867.

године турске војне посаде исељене су из свих градова у Србији.
Прописано је да се на утврђењима вијори, поред српске, и турска
застава, као једини знак султановог суверенитета над Србијом.

Кнез Михаило Обреновић

 Споменик кнезу
Залагањем кнеза Михаила основан је и Први балкански савез.
Михаилу 1890.

Михаило је одржавао добре односе са црногорским књазом

Николом, што је резултовало склапањем политичког савеза 1866.
Тим савезом предвиђено је уједињење Србије и Црне Горе под
окриљем династије Обреновић.

Склопљени су и савези са Грчком и Румунијом, као и споразуми

са хрватским и бугарским политичким организацијама.

Ипак, главни циљ Савеза – рат против Турске, је изостао. Све

се свело на несолидне припреме.

Група завереника убила је кнеза Михаила у Кошутњаку 1868.

године.

Споменик данас
 Ступање Милана Обреновића на престо 1868.
Након убиства кнеза Михаила за новог кнеза проглашен је Милан
Милан Обреновић
Обреновић, унук Милошевог брата Јеврема.
из млађих дана

Будући да је био малолетан, изабрано је Друго намесништво: Јован

Ристић, Јован Гавриловић и Миливоје Петровић Блазнавац.

1869. донет је Устав који је остао упамћен као Намеснички устав из 1869.
године.

– Устав је потврдио Обреновиће за наследне владаре, забрањујући

притом да било ко од Карађорђевића може да буде изабран за
владара.

– Скупштина је делила законодавну власт са кнезом и чинили су је

народни посланици и посланици које је именовао кнез, односно
влада.

– Министре је бирао и отпуштао кнез, па влада није била одговорна

скупштини већ кнезу. Јован Ристић