Друга владавина

кнеза Милоша (1858-1860) и кнеза

Михаила Обреновића (1860-1868)
 Друга владавина кнеза Милоша
Обреновића (1858-1860)
• Другу владавину кнеза Милоша
одликовао је апсолутизам.
• Свака опозиција против његове
власти била је сузбијена.
• Започео је повратак одузетих
аутономних права Кнежевине
Србије и њихово проширење.
Тражио је од Порте:
– Исељавање Турака из Србије
– Суспендовање Устава из 1838. године
– Враћање Обреновићима право
наслеђивања престола Кнез Милош Обреновић
 Друга владавина кнеза Михаила
Обреновића (1860-1868)
• Иако Порта није признала кнезу
Милошу право наслеђивања
престола, пристала је за његовог
живота да га на престолу наследи
његов син Михаило.
• До повратка у Србију налазио се у
емиграцији. Пропутовао је читаву
Европу и стекао изванредно
образовање.
• После смрти свог оца 1860. године
преузима власт у Кнежевини
Србији.
• Владао је као просвећени Кнез Михаило Обреновић
апсолутиста.
• Оженио се грофицом
Јулијом Хуњади 1853.
године.
• По повратку у Србију,
кнегиња Јулија узима
учешће у јавном животу
Кнежевине Србије. Венчање кнеза Михаила и
Организовала је балове Јулије Хуњади
хуманитарне вечери и др.
• Брак није био срећан и
супружници су се растали
1865. године.
• У враку нису имали деце.
• Кнез Михаило је имао
ванбрачног сина Велимира. Кнез Михаило и кнегиња
Јулија на имању Иванка
• Донет је низ важних закона који су из основа
мењали Устав из 1838. године:
– Државни савет је изгубио свој пређашњи значај;
саветници су подређени кнезу и изједначени са
осталим чиновницима.
– Народна скупштина је саветодавни орган кнеза и
Савета; састаје се редовно сваке три године. За време
друге владавине кнеза Михаила састала се три пута:
1. Преображенска 1861.
2. Великогоспоинска 1864.
3. Михољска 1867.
– Влада се издваја као засебна установа, независна од
Савета и подређена је кнезу. Председник владе био је
Илија Гарашанин 1861-1867.
• Низ важних реформи:
– Формирана је народна војска;
– Реформисан је систем судова;
– Напредак у просвети – основана је Велика
школа и низ школа широм Србије;
– Основано је Народно позориште у Београду.

Велика школа Народно позориште

• Припреме за рат против Османског царства са
циљем ослобођења Србије од османске
власти и присаједињења осталих крајева
насељених српским народом.
• Србија је радила на организовању других
балканских народа ради подизања великог
устанка против османске власти. Сарадња са
бугарским револуционарима, хрватским
вођама, арбанаским поглаварима.
• Србија је тежила да присаједини Босну и
Херцеговину и Стару Србију. Размишљало се о
уједињењу са Црном Гором и Бугарском.
• Балкански савез:
– 1866. савез са Црном Гором
– 1867. савез са Грчком
– 1868. савез са Румунијом

Илија Гарашанин
• Турско становништво и војска у Србији
представљали су извор сталних сукоба.
• Кулминацију је представљао инцидент на
Чукур-чесми 1862. годин, када су турски
војници убили српског дечака.
• Уследило је бомбардовање београдске
вароши са тврђаве.

Споменик на
Чукур-чесми у
Београду
• Ови догађаји изазвали су интервенцију
великих сила, како би се спречили даљи
сукоби.
• Сазвана је Конференција у Канлиџи 1862.
године:
– Исељење турског становништва из Србије;
– Рушење утврђења Ужице и Соко;
– Турски гарнизони остају у Београду, Смедереву,
Шапцу и Кладову.
• Од 1866. године оживео је рад на добијању
градова у којима су се налазили турски гарнизони.
• Напокон, 1867. године Порта је кнезу Михаилу
предала Београд, Смедерево, Шабац и Кладово.
Предвиђено је да се поред српске заставе на
њима вијори и турска застава као знак султановог
суверенитета.

Споменик на Калемегдану Предаја кључева града

Споменик кнезу Михаилу подигнут 1882. године
• Опозицију кнезу Михаилу чинили су либерали
на челу са Јевремом Грујићем, који су ојачали
после Светоандрејске скупштине.
• Либерали пропагирају своје идеје преко
Друштва српске словесности. Због тога је кнез
Михаило Друштво укинуо и поново га обновио
1864. године под називом Српско учено
друштво. Либерали настављају свој рад у
емиграцији.
• На таласу либерализма међу Србима у Аустро-
Угарској настаје Уједињена омладина српска.
Године 1867. одржала је скупштину у Београду,
критикујући режим кнеза Михаила.
• Пошто је у својим рукама држао велику
власт, кнез Михаило је био мета
многобројних завера.
• Убијен је у атентату на Кошутњаку 1868.
године.

Атентат на кнеза Михаила

• После убиства кнеза Михаила, за кнеза је
проглашен Милан Обреновић, унук Јеврема
Обреновића, брата кнеза Милоша.
• Пошто је кнез био малолетан, формирано је
Друго намесништво које су чинили Јован
Ристић, Јован Гавриловић и Миливоје
Петровић-Блазнавац.

Јован Ристић, Миливоје Петровић-Блазнавац и Јован Гавриловић

 Занимљивости:
• Кнез Михаило је био
романтичне и осетљиве
природе. Написао је
текст данас познате
староградске песме
Што се боре мисли
моје.