СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА 1804-1835.

- Београдски пашлук обухвата 12 нахија од Дрине на западу, до Тимока на истоку и

од Саве и Дунава на северу, до Крушевца на југу.
- Карактер револуције: национални, социјални, културни
- Српска револуција обухвата догађаје од Првог српског устанка, Хаџи Проданове буне,
Другог српског устанка, преговора, па до укидања феудализма 1835. године.
- 5. маја 1835. се укида феудализам и феудалне обавезе се замењују са 6 талира пореза
- Последица српске револуције: аутономна држава без феудализма, али вазална.

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК 1804-1813.

- Реформe Селима III

- Време дахија: 1801-1804.
- Узрок: насиље и страховлада дахијске управе
- Повод: сеча кнезова јануара 1804. године
- Устанак почиње 15. фебруара 1804. на Сретење у Орашцу, где је за вођу изабран
Карађорђе Петровић
- Устанак се дели на две фазе: 1. буна против дахија (1804),
2. устанак против султана
- Битке:
1805. битка на Иванковцу
1806. битке на Мишару и Делиграду
1807. битке на Малајници и Штубику
1809. битка на Чегру (Стеван Синђелић)
- 1812. Букурешким миром Србима се нуди аутономија
- 1813. пошто су одбијене одредбе Букурешког мира, Турци су напали Београдски пашалук
са 3 стране и покорили га.

УРЕЂЕЊЕ УСТАНИЧКЕ ВЛАСТИ

- Вожд Карађорђе Петровић

- 1805. Правитељствујушчи совјет, председник прота Матеја Ненадовић у Смедереву
- 1811. преуређење Совјета и централизација власти
- 6 попечитељстава (министарстава):правосуђе, унутрашњи,спољни послови,финансије,
војска, просвета
- Досите Обрадовић први министар просвете

ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК 1815.

- 1813-1815. терор Сулејман паше Скопљака

- Милош Обреновић је баш-кнез Рудничке, Крагујевачке и Пожешке нахије
- 1814. Хаџи-Проданова буна
- 23. априла 1815. почетак устанка у Такову
- вођа устанка Милош Обреновић
- битке: Чачак, Љубић, Палеж, Пожаревац, Дубље.
- Крај устанка: споразум Милоша и Маршли Али паше:
1. Срби добијају полуаутономију – двојну управу
2. Срби прикупљају порез
3. Србима суди и српски и турски судија
4. оснива се народна канцеларија у Београду
 ПРВА ВЛАДВИНА МИЛОША И
МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА

- Апсолутистичка власт кнеза Милоша 1815-1839.

- Милош је погубио Карађорђа 1817.
- Буне против Милоша: Стевана Добрњца, Милоја Ђака1825, Мелетина 1835.
- Последица Милетине буне је Сретењски устав Димитрија Давидовића
Србија стиче аутономију (самосталност) следећим документима:
 хатишерифом из 1830. – независна унутрашња управа, слобода вероисповести,
Турци су само у 6 градова
 бератом из 1830. - Милошу је признато право наследества престола
 хатишерифом из 1833. – пашалук се шири за 6 нахија, данак износи 2.300.000 гроша
- Хатишерифом из 1838. (Турски устав) Милош мора да дели власт са Саветом
- Прва владавина кнеза Михаила Обреновића 1839-1842.

УСТАВОБРАНИТЕЉСКИ РЕЖИМ 1842-1858, април

Владвина кнеза Александра Карађорђевића

- Вучићевом буном 1842. кнез Александар Карађорђевић долази на власт

- Уставобранитељи су за ограничавање власти владара: Тома Вучић Перишић, Аврам
Петронијевић, Милутин и Илија Гарашанин.
- 1844. Грађански законик Јована Хаџића
- Закон о основним школама, Војна академија, Државна пошта, Библиотека, Музеј
- 1844. Први национални програм – Начертаније Илије Гарашанина.
- 1858. Светоандрејском скупштином на власт поново долази кнез Милош Обреновић

ДРУГА ВЛАДАВИНА МИЛОША И

МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА

- Кнез Милош Обреновић 1858-1860.

- Кнез Михаило Обреновић 1860-1868.
- Михаило доноси законе о скупштини, савету, војсци
- Просвећени апсолутиста
- 1862. убиство дечака на Чукур чесми
- 1867. Турци се коначно селе из градова (Ужице, Соко, Шабац, Београд, Смедерево,
Кладово)
- Уједињена омладина српска
- Први балкански савез
- 1868. убиство кнеза Михаила у Кошутњаку

31.СРБИЈА 1868-1878.

- Милан Обреновић 1868-1889.

- 1868-1872. намесништво: Миливоје Блазнавац, Јован Ристић, Јован Гавриловић
- Намеснички устав из 1869. – први српски устав
- Источна криза 1875-1878:
 1875. устанак у Босни и Херцеговини
1876-77. Први српско-турски рат: битке – Шиљеговац, Шуматовац, Ђунис
1877-78. Други српско-турски рат
Сан Стефански мир између Русије и Турске – створена Велика Бугарска
1878. Берлинским конгресом Србија постаје НЕЗАВИСНА држава која се шири на четири
округа: Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски.

Српски владари 19. века – борба за независну српску државу

Карађорђе Милош Михаило Александар Милош Михаило Милан

Петровић Обреновић Обреновић Карађорђевић Обреновић Обреновић Обреновић
1804-1813. 1815-1839. 1839-1842. 1842-1858. 1858-1860. 1860-1868. 1868-1889.
Први српски устанак

Шест нахија 1833.

Турски устав 1838.

Добијање градова 1867.

Србија добија 4 округа

Полуаутономија 1815.

Аутономија 1830.

НЕЗАВИСНОСТ 1878.
ЦРНА ГОРА У ДОБА ВЛАДИЧАНСТВА, мај

- Шћепан Мали (1767-1773) сузбија крвну освету

- Петар Први Петровић: битке на Мартинићима и Крусима, Закон Стега
- Петар Други Петровић Његош (1830-51): Сенат, гвардија, перјаници, порез
разграничење са Аустријом
Горски вјенац, Лажни цар Шћепан Мали, Луча Микрокозма
Русија је заштитница Црне Горе

КНЕЖЕВИНА ЦРНА ГОРА

- Кнез Данило 1851-1860.

- 1852. Црна Гора постаје кнежевина, рат са Турском
- 1855. Законик Данила Првог
- 1860. убијен у Котору
- Кнез Никола Петровић 1860-1918, краљ од 1910.
- 1876-78. Црна Гора учествује у Српско-турским ратовима
- битке: Вучији до, Фундина
- На Берлинском конгресу 1878. добија НЕЗАВИСНОСТ и проширење на Никшић, Колашин,
Спуж, Подгорицу, Жабљак, Улцињ и Бар.
 ПОЛОЖАЈ СРБА У ТУРСКОЈ

- 1875. устанак у Босни или Невесињска пушка, вођа Мићо Љубибратић

- 1878. Берлинским конгресом Босна и Херцеговина, као и Новопазарски санџак су
окупирани од стране Аустроугарске.
- Стара Србија простор Косова и Метохије, Рашке области и северне Македоније
- Албанска лига 1878. – покушај Албанаца да створе националну државу

МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ 1878-1914.

- Велике силе: Велика Британија, Француска, Немачка, Аустроугарска, Русија, САД, Јапан
- Цивилизаторска мисија европских велесила
Kолонијалне силе
- Велика Британија: Индија, Канада, Аустралија, Египат
- Француска: Тунис, Алжир, Мароко, Мадагаскар, Индокина.
- Италија и Немачка су незадовољне колонијалном поделом света
- Негативне последице: расизам и колонијализам
Блоковска подела света
1. Централне силе: Немачка, Аустроугарска и Италија 1882,
2. Антанта: Русија, Француска и Енглеска 1907.

Милан и Александар Обреновић

- 1878. Берлински конгрес

- 1881. Тајна конвенција, трговински уговор
- 1181. странке: Радикална (Пашић), Либерална (Ристић), Напредна (Гарашанин)
- 1882. Србија постаје краљевина
- 1883. Тимочка буна због одузимања оружја
- 1885. Српско-бугарски рат: битка код Сливнице
- 1888. Парламентарни устав
- 1889. Абдикација краља Милана Обреновића (1868-1889.)
- 1889-1903. владавина Александра Обреновића
- 1889-1893. намесништво на челу са Јованом Ристићем
- Нестабилна владавина Александра Обреновића: за десет година више влада, државних
удара и промењено је 3 устава
- 29. мај 1903. Мајски преврат – убиство Александра и Драге Машин
- Последице Мајског преврата:
1. промена династије : долази Петар Први Карађорђевић
2. промена унутрашње политике: враћа се парламентарни устав из 1888.
3. промена спољне политике: окреће се Русији и силама Антанте

5. Краљ Петар Први Карађорђевић

- Долазак на власт краља Петра I Карађорђевића 1903-1921.

- Устав 1903: уводи се парламентарна демократија
- Радикали на власти: Никола Пашић
- Шта урадити са завереницима? - Пензионисање 1906.
- Царински рат 1906-1911. је трговински сукоб између Србије и Аустроугарске
- 1908-1909. Анексиона криза: Србија је прихватила да Босна и Херцеговина буду саставни део
Аустроугарске
 10. БАЛКАНСКИ РАТОВИ

- Балкански савез: Србија, Бугарска, Грчка, Црна Гора

- Први балкански рат 1912-1913.
* циљ: ослободити балканске народе турске владавине
* ратни циљ Србије: ослободити српски народ и изаћи на Јадранско море преко северне Албаније
* битке: Куманово, Битољ 1912.
- Лондонска конференција
* стварање албанске државе, повлачење српске војске из северне Албаније
* 1913. Лондонски мир: Турска се повлачи иза линије Енос-Мидија.
- Други балкански рат 1913.
* Сукоб око поделе Македоније
* Суседи против Бугарске, Битка на Брегалници 1913.
* Подела Македоније: Србија добија Вардарску, Грчка Егејску, Бугарска Пирнску Македонију
- Последица Балканских ратова
1. ослобађање од турске власти,
2. укидање феудалног система,
3. стварање албанске државе,
4. подела Македоније,
5. заједничка граница између Србије и Црне Горе.