ОШ “Јован Стерија Поповић” Н. Београд Карађорђе Петровић (1762 – 1817) Родоначелник династије Карађорђевић
Рођен је 1752. године у селу
Вишевац од оца Петра и мајке Марице. Од 1787. до 1791. у Срему, као фрајкор учествује у аустријско- турском рату. По избијању Првог српског устанка 1804. године изабран је за вођу устанка. Крајем 1808. проглашен је за наследног српског Вожда. Након пропасти устанка бежи у Аустрију, а затим у Русију. Убијен је 1817. по налогу кнеза Милоша Обреновића. Кнез Александар Карађорђевић(1806 – 1885) Најмлађи син Карађорђа Петровића. После школовања у Русији враћа се у Србију 1839. године, а на власт долази након свргавања кнеза Михаила Обреновића 1842. године. За његове владавине донет је кодекс грађанског права, уведена стајаћа војска, основани су Народна библиотека и Народни музеј. Након сукоба са Државним саветом, на Светоандрејској народној скупштини 1858. године бива принућен на абдикацију. Умро је 3. маја 1885.године у Темишвару, сахрањен је у Бечу, а његови остаци 1911. године пренети су на Опленац. Петар I Карађорђевић (1844-1921) Син кнеза Александра и унук Карађорђа Петровића. На престо долази након мајског преврата и убиствa краља Александра Обреновића 1903. Крунисан је за краља 1904. године. 1912. и 1913. године води балканске ратове, први против Турске, а други против Бугарске, којима је Србија коначно потпуно ослобођена. 1914. године краљевске дужности предаје сину Александру. Након победе у Првом светском рату добија титула краља краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Умро је 16. августа 1921. године у Београду. Сахрањен је на Опленцу. Краљ Александар Карађорђевић (1888 – 1934) Други син краља Петра Карађорђевића. Иако није био први у наследном реду, због контроверзи око његовог старијег брата Ђорђа именован је за престолонаследника. На власт званично ступа 1921.године, након смрти свог оца краља Петра, иако је још 1914. краљ на њега пренео краљевска овлаштења. У балканским ратовима водио је са успехом Прву армију. Био је велики заговорник југословенске идеје, али није успевао смирити многобројне тензије у Краљевини Југославији. У француској луци Марсеј на њега је 3. октобра 1934. године извршен атентат. Сахрањен је на Опленцу. Петар II Карађорђевић (1923-1970) Први Син краља Александра Карађорђевића На престо долази 1934. године након атентата на његовог оца, а како је био малолетан власт је пренета на намесништво. Након војног пуча 27. марта 1941, против приступања Југославије Тројном пакту, краљ Петар је проглашен пунолетним. Владао је само 19 дана пошто је са Владом побегао из земље због нацистичке окупације. По завршетку Другог светског рата комунистичке власти одузеле су краљу сва права, имовину и забраниле му повратак у земљу. Умро је 3. новембра 1970. године у Денверу, САД. Посмртни остаци су 2013. године пренети на Опленац. Милош (Теодоровић) Обреновић (1783-1860) Родоначелник династије Обреновић Рођен је 1783. године у селу Горња Добриња од оца Теодора и мајке Вишње. Учествовао је у Првом српском устанку, где се истакао у борбама код Ужица. У Такову 1815. године изабран је за вођу Другог српског устанка. Био је вешт дипломата и изборио се за делимичну аутономију Србије, а хатишерифом из 1830. признато му је наследно кнежевско право. Србијом је владао од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. Умро је 1860. године, а сахрањен је у Саборној цркви у Београду. Кнез Милан Обреновић (1819 – 1839)
Старији син кнеза Милоша и
кнегиње Љубице. На власт је дошао абдикацијом свог оца кнеза Милоша. Кнежевином Србијом владао је од 13. јуна 1839. године до 8. јула 1839.године. Умро је 8. јула 1839. године од туберкулозе. Сахрањен је у цркви светог Марка у Београду. Кнез Михаило Обреновић (1823 – 1868) Млађи син кнеза Милоша и кнегиње Љубице. Након смрти старијег брата кнеза Милана враћа се у Србију, где 1839.године долази на власт. Пошто је био малолетан уместо њега владало је намесништво, а збачен је у буни 1842. године. Други пут на власт долази након смрти оца Милоша, 1860. године. Мудром политиком успева да поврати од Турака градове, Београд, Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице и Соко. Убијен је у атентату у Кошутњаку 1868. године. Сахрањен је у Саборној цркви у Београду. Краљ Милан Обреновић (1854 – 1901) Унук је Јеврема Обреновића, брата Милоша Обреновића. Рођен је у Румунији где након смрти његовог оца бригу о њему преузима Миахило Обреновић. На власт долази након убиства кнеза Михаила 1868. године. Обзиром да је био малолетан уместо њега владало је намесништво. Водио је први и други српско- турски рат, након којих су ослобођени Ниш, Пирот, Лесковац и Врање. 22. фебруара 1882 Милан постаје први нововековни српски краљ. Абдицирао је 1889.године. Умро је 29. јанура 1901. године у Бечу. Краљ Александар Обреновић (1876 – 1903) Син Милана Обреновића. На власт долази након абдикације његовог оца 1889. године, а како је био малолетан уместо њега владало је намесништво. 1893. године сам себе проглашава пунолетним и преузима сву власт. Укинуо је либерални Устав из 1888.године, а сем тога незадовољство је изазвао и одлуком да се ожени удовицом Драгом Машин. У мају 1903. године завереници из редова војске, под вођством мајора Драгутина Димитријевића Аписа, убили су краља Александра и краљицу Драгу. Обзиром да краљ Александар није имао наследника, тиме је и уагшена династија Обреновића.