Изглед табле: 16. XI 2020.

Други српски устанак и стицање аутономије

 Хаџи Проданова буна (1814) избила је у Пожешкој нахији, сурово је

угашена од стране Турака

 Цвети - 23.4.1815, Таково, Милош Обреновић изабран за вођу Другог

српског устанка

 Битке - Чачак, Љубић, Дружетић, Палеж (Обреновац), Дубља, Пожаревац

(српске победе)

 Усмени споразум између Милоша Обреновића.и Марашли Али-паше

(београдског везира, договорена заједничка српско-турска управа).

 Прва владавина Милоша Обреновића (1815–1839)

 Апсолутиста

 Одличан преговарач – успоставио је добре односе са Русијом, Турском

(подмићивао је чланове Порте)

 Богати трговац

 1817. убио Карађорђа (све побуне је сурово гушио)

 1830. Хатишериф - Србија добија аутономију

 Хатишериф – султанов закон

 1830. Берат- Милош добија наследну кнежевску титулу

 Берат – султанов указ о именовању неке важне личности која је добила

високо положај у друштву

 1833.- Хатишериф- Србија је проширена за шест нахија

 1835. Сретењски устав (први српски устав – аутор Димитрије Давидовић,

због притиска страних сила убрзо је укинут)

 1835. на Ђурђевдан је у Србији укинут ФЕУДАЛИЗАМ и тиме је окончана

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА
 1838. Турски устав (Хатишериф из 1838 – кнезу Милошу је ограничена
власт)

 1839. напушта престо

 Милан Обреновић 1839.

 Најстарији син Милоша Обреновића

 На престо долази на основу Берата из 1830.

 Убрзо умире од болести

 Прва владавина Михаила Обреновића (1839–1842)

 Образован

 Веома млад и политички неискусан

 Културни развој (отварају се школе, полугимназије по Србији, позориште и

Лицеј – виша школа у Крагујевцу, престници аутономне Кнежевине
Србије)

 Притисак Уставобранитеља – 1842 (збачен је с престола и протеран из

Србије).