Милан Обреновић је био српски кнез од

1868.-1882. године и српски краљ од 1882.-

1889. године.
Рођен је 22. августа 1854. године у
румунском граду Марашешти који се налази
у близини Јашија, а преминуо је 11.
фебруара 1901. године у Бечу. Његов син је
Александар Обреновић.

Мајка-Елена Марија Катарџи

Отац-Милош Обреновић
По стицању пунолетства, кнез Милан
Обреновић је 1872. године преузео власт од
намесништва.
На почетку своје владавине ослањао се
углавном на војску, па је радио на њеном
јачању.
1872. године кнез је постао пунолетан и дошао је на српски
престо. Настојао је да ојача војску, а у спољној политици се
ослањао на Русију. Пошто се Русија залагала за стварање Сан
Стефанске Бугарске, у Србији је јачало антируско
расположење и кнез Милан је почео да тражи подршку од
Аустроугарске.
25. јула 1875. године Милан и Наталија (рођена Кешко) су се
верили у Бечу.
5. октобра исте године су се венчали у Београду.
2. августа 1876. године добили су сина Александра.
14. септембра 1878. године рођен је њихов други син Сергеј
који је након пет дана умро.
Упркос томе што су проблеми у њиховом браку веома рано
почели, историчари су тврдили да је Наталија била његова
велика љубав, а у прилог томе говори чињеница да се њом
оженио без мираза.
 Теразијска бомба - 1871.
 Смедеревски намештај - 1871.- случајност или атентат
Где цар иде пешке, упао у септичку јаму
 Илкин атентат - 1882. - Јелена-Илка Марковић
 Ивањдански атентат - 1899. - Ђуро Кнежевић
Краљ Милан је за просвету у Србији издвајао
значајнасредства и имао посебних заслуга.За
време његове владавине основна школа,
гимназија и Велика школа су добиле виши
ниво. Број школа се свуда увећавао.
Заслужан је и за оснивање Академије
наука. Велики број ђака школовао се о
његовом трошку у иностранству.
За најбоље темате ђака Велике школе
издвајао је годишње по 120 дуката током
своје целе владавине.
Кад се повлачио са престола, Великој Јевремовац
школи је поклонио земљиште за Ботаничка башта данас
Ботаничку башту Јевремовац.
 1872. преузима власт од намесништва.
 У Невесињу избио устанак- „Невесињска пушка“, 1875.
године – отвара се тзв. Источно питање
 Одлуком Берлинског конгреса 1878. године
Кнежевина Србија је добила независност и
проширење за четири округа: Топлички,Нишки,
Пиротски и Врањски.
 Тајна конвенција је документ потписан 28. јуна 1881.
године између Кнежевине Србије и Аустроугарске
монархије.
 21. 03.1882. проглашење Србије за краљевину.
 По проглашењу за краља мења политику земље.
 Стварају се политичке странке 1881. –Радикална,
Либерална и Напредњачка странка
 Укида народну војску и ствара редовну војску.
 Тимочка буна 1883.
 Рат са Бугарском, Србија је поражена на реци
Сливници од 5. до 7. новембра 1885.
 1888. Радикалски устав
 Дана 22. фебруара 1892. Милан Обреновић одложио
је кнежевско и примио краљевско жезло.
 Београд и Србија су свечано прославили крунисање у
Саборној цркви.
 Званична државна химна је Боже Правде, први пут
изведена у част пунолетства Милана Обреновића.
 Текст је написао Јован Ђорђевић 1872.
 Компоновао је Словенац Давoрин Јенко.
 На прослави Дана Краљевине 22. фебруара 1889, краљ
Милан је објавио своју абдикацију. Одлазећи са престола,
краљ Милан је, по Уставу, одредио три намесника своме
малолетном наследнику Александру.
 14.марта 1892. донет је закон у коме се краљу Милану
забрањује боравак у Србији и добијање српског
држављанства.
Милан се поново враћа у Србију
7. октобра 1897.
Постаје врховни командант активне војске.
За заслуге у реформи војске краљ Милан је
1900. године, унапређен у чин армијског
генерала.
Овај чин до тада није постојао у српској
војсци. Дизајн еполете за овај чин ће по
смрти краља Милана преузети нови чин
војводе уведен 1901. године.
Милан је био у Карлсбаду, затим у Темишвару и
на крају у Бечу.
Ту је добио упалу плућа, а лекари му нису давали
никакве шансе да преживи. Био је смештен у
кући цара Франца Јозефа, а друштво му је правио
мађарски гроф Ергениј Зичи. Пошто је имао јаке
болове, Милан је у неким тренуцима желео да се
убије. 11. фебруара 1901. године је преминуо.
 Сахрањен је у Манастиру Крушедол, поред кнегиње
Љубице.
 Краљ Милан носилац је бројних домаћих и страних
одликовања.
 Свети Сава , Бели Орао, орден Светог Андреја и др.
 10. јун 1868. — 6. март 1882. Његово Светло
Височанство кнез Милан М. Обреновић од Србије
 6. март 1882. — 6. март 1889. Његово Величанство
краљ Милан I Обреновић од Србије
 6. март 1889. — 11. фебруар 1901. Његово
Величанство краљ Милан Обреновић, гроф од Такова
Кнез Краљ
ОШ „Ђура Јакшић“Ћуприја

Ученици 7/1:

Михајло Станојевић
Миле Трифуновић
Огњен Ивановић
Јања Џелатовић
Јован Адамовић