Srpsko-turski ratovi i nezavisnost

Srbije
 Drugo namesništvo(1868-1872)
• Vojnim proglasom za novog kneza izabran je
Milan Obrenović (1868-1889), unuk Jevrema
Obrenovića
• Pošto je bio maloletan vladalo je tročlano
namesništvo (Milivoje Petrović Blaznavac,
Jovan Ristić, Jovan Gavrilović)
• Prvi zadatak namesništva bio je sudjenje
ubicama kneza Mihajla, odgovornost za
ubistvo prebačena je na bivšeg kneza
Aleksandra Karadjordjevića
 Namesnički ustav
• Poslanici Narodne skupštine, koja je izabrala Milana Obrenovića, zahtevali
su reforme: zakonodavnu vlast, odgovornost ministara Skupštini, slobodu
štampe
• Reforme društva i države nisu bile moguće bez promene Turskog ustava,
tako je 1869.god. donet Namesnički ustav
• Iako je Srbija još uvek bila vazalna država, vlada je samo obavestila Portu da
je donela novi ustav.
• Novi ustav potvrdio je pravo prestola dinastiji Obrenović
• Tvorac ustava bio je Jovan Ristić
• Zakonodavnu vlast vrše knez i Narodna skupština
• Tri četvrtine poslanika birano je na izborima a četvrtinu je postavljao knez
• Ministre je imenovao knez i vlada je bila odgovorna knezu.
• Državni savet imao je samo savetodavnu funkciju.
• U ovom periodu u Srbiji se javljaju liberalne ideje (Jovan Ristić) i
socijalističke ideje (Svetozar Marković)
knez Milan Obrenović (1854-1901)
Jovan Ristić (1831-1899)
 Istočno pitanje
• Pitanje opstanka turske vlasti u Evropi
• Otvoreno je porazom Turaka pod Bečom
1683.god.
• Produbljuje se Kučuk-kajnardžijskim mirom
1774.god.
• Okončano je 1923.god. kada je Turska postala
republika
• Velika sila koja je imala najviše interesa u istočnom pitanju bila je
Rusija
• Vojni cilj Rusije bio je da ovlada Crnim morem i izadje na “topla
mora” u Sredozemlju; to je bilo moguće samo preko moreuza
Bosfora i Dardanelija
• Politički cilj Rusije bio je da se Rusija postavi kao naslednica
Vizantije
• Ruski car Nikolaj I (1825-1855) je Tursko carstvo nazvao
“bolesnikom na Bosforu”
• Glavni suparnik Rusije u borbi za prevlast na Balkanu bila je
Austrija, koja se nakon poraza u borbi za nemačko ujedinjenje,
okreće ideji širenja na Balkanu, u čemu je imala podršku Nemačke
• Za opstanak Turske na Balkanu najviše su se zalagale Britanija i
Francuska zbog svojih interesa u Sredozemlju i straha od
preteranog jačanja Rusije
• Kučuk-kajnardžijskim mirom iz 1774.god. Rusija je
dobila pravo zaštite pravoslavnih hrišćana u Turskoj,
raste uticaj Rusije u Istočnom pitanju
• Ruski uticaj u Istočnom pitanju opada porazom u
Krimskom ratu (1853-1856)
• Pariskim mirom 1856.god. kneževine Srbija, Vlaška i
Moldavija došle su pod zaštitu svih velikih sila
• Prvi medjunarodni ugovor u kojem se spominje Srbija
i štite njena prava
 Balkanske revolucije i Istočno pitanje
• Balkanski narodi se uključuju u Istočno pitanje u
19.veku (srpska i grčka revolucija)
• Grčka revolucija (1821-1829); Jedrenskim mirom
1829.god. Grčkoj je priznata nezavisnost
• Vlaška i Moldavija su se 1862.god. ujedinile u
autonomnu Rumuniju
• Albanci (kao većinski muslimani) i bosanski
muslimani bili su glavni oslonac odbrane turske vlasti
na Balkanu
• Srbi su bili prepoznati kao tradicionalni
saveznici Rusije, zato je otpor evropskih sila
srpskom nacionalnom ujedinjenju bio najjači
• Sa druge strane, Rusija je, sledeći svoje
interese za ovladavanjem Carigradom i
moreuzima, prvenstveno podržavala planove i
interese Bugarske
 Velika istočna kriza (1875-1878)
• Sredinom 19.veka bune u Hercegovini protiv turske vlasti predvodio je Luka
Vukalović, oslanjajući se na Crnu Goru.
• Počela je velikim ustankom u Hercegovini 1875.god. poznatim u istoriji kao
“nevesinjska puška”
• Hercegovački ustanak je Srbiju zatekao nespremnu. Jovan Ristić je smatrao
da Srbija treba da zaoštri odnose sa Turskom, ali samo ako obezbedi moćnog
saveznika
• Sa druge strane javnost je vršila pritisak na kneza Milana da objavi rat
Turskoj.
• Srbija i Crna Gora 1876.god. objavljuju rat Turskoj (Prvi srpsko-turski rat
1876-1877.god.)
• Medjutim, iste godine Rusija i Austrougarska sklapaju sporazum u Rajhštatu,
kojim su Bosna i Hercegovina prepuštene austrijskom uticaju, tako je Srbiji
onemogućeno da ostvari glavni cilj, prisajedinjenje Bosne i Hercegovine
• Ostavljena joj je samo mogućnost širenja prema jugu
• Srpska narodna vojska bila je slabo naoružana i
nedovoljno obučena i nije bila u stanju da se bori sa
regularnom turskom vojskom, značajan broj dobrovoljaca
stigao je iz Rusije, na čelu sa generalom Mihailom
Černjajevim.
• Srpska vojska doživela je teške poraze u bitkama kod
Velikog Šiljegovca i Djunisa
• Turci su okupirali istočnu Srbiju, ali je ruski ultimatum
Porti spasio Srbiju potpunog uništenja.
• Mir je sklopljen početkom 1877.god., čime je završen
prvi deo srpsko-turskog rata
• U proleće 1877.god. Rusija ulazi u rat protiv Turske,
ali je ruska vojska zaustavljena kod grada Plevne
• Rusija je tražila od Srbije da udje u rat, ali je knez
Milan oklevao, pravdajući se nedostatkom oružja
• Krajem 1877.god. Srbija obnavlja ratne operacije,
podstaknuta ruskim vojnim uspesima i osvajanjem
Plevne, oslobadja Prokuplje, Pirot, Niš, Leskovac i
Vranje (Drugi srpsko-turski rat 1877-1878.god.)
• Početkom 1878.god. Rusija je Turskoj nametnula Sanstefanski mir
• Sanstefanskim mirom stvorena je Velika Bugarska, preko koje je
Rusija nastojala da izadje na Sredozemlje (granice: Dunav na
severu, Egejsko more na jugu, Crno more na istoku, Ohrid na
zapadu)
• Srbiji je priznata nezavisnost i teritorijalno proširenje (Niš), ali su
Pirot i Vranje prepušteni Bugarskoj, zbog čega je u Srbiji ovaj mir
doživljen kao veliki poraz
• Rusija je dobila pravo da naredne dve godine drži vojsku na
teritoriji Bugarske.
• Nezadovoljstvo ostalih velikih sila namerama Rusije (pre svih
Austrougarske i Engleske), zbog čega one traže reviziju
Sanstefanskog mira
• Sanstefanski mir doveo je do zaokreta u spoljnoj politici Srbije,
Jovan Ristić je Srbiju usmerio ka austrougarskoj spoljnoj politici
 Berlinski kongres
• Održan 1878.god. pod predsedavanjem Ota fon Bizmarka radi revizije
Sanstefanskog mira
• Srbiji, Crnoj Gori i Rumuniji je priznata nezavisnost
• Srbija je dobila teritorijalno proširenje (niški, pirotski, vranjski i toplički
okrug)
• Velika Bugarska podeljena je na autonomne oblasti Kneževinu
Bugarsku, izmedju Dunava i planine Balkan i Istočnu Rumeliju, južno od
planine Balkan (obe pod formalnom vlašću sultana)
• Makedonija i Trakija vraćene su Turskoj
• Crna Gora je dobila gradove Nikšić, Podgoricu, Bar.
• Glavni dobitnik kongresa bila je Austrougarska (dobila je pravo da
okupira Bosnu i Hercegovinu)
• Austrougarska je dobila pravo da drži vojne posade i u Novopazarskom
sandžaku, kako bi se teritorijalno odvojile Srbija i Crna Gora