Историја Угарксе у 16.

веку
 Мохачка битка – Угарска постаје ратиште
хабзбуршког у османског царства
• У периоду од 1520. до 1566. год. на власти у Османском царству налазио се султан Сулејман Величанствени.

• Његови освајачки подухвати обележили су цео 16. век.

• После освајања и подвлашћења Балкана, циљ Порте је било свргавање цара Свете римске империје и прикључење његових територија. Као
цареви, Хабзбурзи су по природи ствари постали смртни непријатељи Османлија у следећа два века.

• Такође, Хабзбурзи коа заштитници хришћанства ималу су моралну обавезу да буду предводници борбе против „неверника“, тј. Муслимана.

• На удару Османлија нашла се пре свега Мађарска и Хрватска, које су наредна готово два века постала постале бојиште Истока и Запада.

• Интезивним Османским нападима били су још изложени Пољска и Млетачка република.

• Помоћ у борби против Осмналија у наредном периоду је стизала пре свега од папе, немачких земаља, Чешке, а и од потлачених балканских
народа.

• Године 1521. на јуриш је аузет Шабац, а после двомесечне опсаде и „капија Мађарске“, Београд.

• 1522. год. Сулејман је заузео „кљу Медитерана“, Родос.

 Сулејман
Величанст
вени
слика из
1526. год.

Пад Београда 1521. год.

• Нови османски поход је покренут 1526. год. под личним вођством Сулејмана
Величанственог са 70-100.000 војника и триста топова.

• Јула 1526. Османлије ус продрли у Срем. После опсаде пао је Петроварадин, нешто
касније Илок и Осијек.

• Угарска и турска војска су се сукобиле 29. августа код Мохача и после првих успеха
хришћанска војска је претрпела тежак пораз.

• У бици су поред краља Лајоша II Јегелонца изгинули многи од црквених и

световних великодостојника, бројни жупани, угледне личности и војне старешине.

• Војна снага Угарске је била сломљена – а Угарска нестала као регионална сила.

• Слом моћи Угарске и почетак грађанског рата преокренуо је правац емиграције

Срба из Јужне Угарске према Славонији и Хрватској.
Лајош Јагелонац и Марија, вероватно приликом
веридбе 1515. Приказ савременика

Лајош II Јагелонац, Тицијанова слика из

1526. године
 Долазак Хабзбурга на престо Мађарске и
Чешке
• Погибја Лајошa II у Мохачкој бици отворила је пут династији Хабзбург на престоле Чешке и Мађарске;
породични уговори Јагелонаца и Хабзбурга су предвиђали ту могућност.

• Персонална унија Мађарске и Чешке је имала традицију.

• При избору наследника краља Лајоша, највећу тежину имале су међународне везе дубућег краља – у
контексту предстојеће борбе са Османлијама.

• Династија Хабзбург се многима чинила логичним решењем, јер је цар Карло V тада био најмоћнији владар
хришћанског дела Европе.

• Мађарски и хрварски сталежи су се поделили између два претендента: Фердинанда Хаббуршког (брата
Карла V) с једне стране, и једног од најбогатијих барона Мађарске, ердељског војводу Јована Запољу са
друге стране.

• Убрзо у Секешфехербвару новембра 1526. Јован Запоља је изабран и крунисан за краља.

 Новац краља Јована Запоље

Грб краља Јована Запоље

Јован Запоља
• Децембра 1526. мањина мађарских сталежа изабрала је Фердинанда Хабзбуршког за (против)
краља, сматрајући да ће Фердинанд ослањајући се на ресурсе Чешке и краља свог брата Карла V,
одбранити Мађарску од очекиваног великог османског напада.

• Тако је Угарска имала два краља. Убрзо је дошло до грађанског рата који је трајао од 1527. до
1538. год.

• У сложеној и конфузној политичкој ситуацији после смрти краља Јована Запоље дошло је до
новог османског похода и заузећа Будима 1541. године.

• Османска војска је окупирала област оивичену градовима Печуј-Естергом-Сегедин-Тител.

Краљевина Мађарска

• се за 150 година распала на три дела.

• По поновног уједињења долази тек Карловачким (1699) и Пожаревачким миром (1718) о којим
смо учили у оквиру лекције „Епохе просвећености“ и Успина Хабзбуршке монархије (Аустрије).
 Фердинанд I Хабзбуршки

Грбови краља Фердинанда

Борбе под Будимом 1541/2. године

Подела Угарске

• На западним, северним и североисточним деловима некадашње јединствене Угарске опстали су

делови Краљевине Угарске са престоницом у Пожуну на челу са краљевима из династије
Хабзбурга. Краљевина Угарска сачувала је своју државност, своје државно и друштвено уређење,
свој феудални устав, управни и судски систем, државни сабор.

• Средишњи делови Угарске анектирани су од стране Османлија. Уведен је османски правни и

друштвени систем уз очување елемената средњовековне угарске државе, Бечки двор и угарско
племство те територије смaтрало је привремено окупираним. Средиште је Будим где је центар
Будимског вилајета.

• На источним деловима некадашње Угарске у периоду 1526-1570. настала је нова држава,

Кнежевина Ердељ у статусу трибутарне, вазалне кнежевине под сизеренском влашћу султана.
Очувала је државну и друштвену структуру средњовековне мађарске државем нису уведене
османске државне или друштвене установе. Средиште је било у Ђулафехервару (Алба Јулиа).

• Кнежевина Ердељ у је и предмет даљег нашег учења и истраживања.

Приказ краљевине Угарске од 1526-1683.
год (браон бојом) био је под Хабзбурзима.
Комплетна територија Угарске дошла је
под власт Хабзубрга коначно 1718. године

Приказ карте: Подела Угарске на три

дела. Црвеним тачкама на карти означене
су тврђаве (var).
 Кнежевина Ердељ - Трансилванија
• После Јована Запоље титулу
ердељског кнеза понео је Јанош
Сигисмунд.

• За време његове владавине су коначно

одређене границе Кнежевине Ердеља,
која се изван својих граница
простирала и на неколико краљевских
жупанија и покрајина.
Јанош Сигисмунд
• Кнежевина Ердељ је због многобројног становништва и због различитих вероисповести била једна од најособенијих
земаља у Европи.

• На тим просторима живеле су три нације: Мађари, Румуни и Немци (Саси). Мађарски народ био је састављен у две
групе: Мађари и Секел(љ)и.

• После реформације у Европи (1517), Мађари су постали углавном калвинисти, а Саси Лутерови следбеници лутеранци,
док је већина Секеља остала при римокатоличкој вери. Румуни су традиционално били православци.

• Као управник у Ердељу спомиње се фратар Ђерђ. Његова политика почивала је на уједињењу, што је Хабзбурзима
највише одговарало.

• У међувремену је морао да докаже своју верност и Османлијама. После његове смрти за кнеза је изабран војсковођа
Јаноша Сигисмунда – Иштван (Стефан) Батори. Он је снажна личност и искусни војник.

• Његова велика заслуга је била у томе што је спречио освајање Ердеља од страна Хабзбурга.

• Након краћег времена 1575. год. Иштван Батори постао је пољски краљ. Он се преселио у Краков и од њега начинио
нову престоницу Пољске. Он ратује против Русије, Турске. Спрећава грађански рат и верски рат тако што помаже
учвршћивање римокатоличке цркве.
 Грб (cimer) Иштвана Баторија

Иштван Батори
Иштван Батори после битке са руским царем. Изјава покорности Руса пољском краљу Иштвану Баторију.
Реформација у Угарској
• После Мохачке битке реформација се брзо ширила по Угарској.

• Од 12 бискупа земље, 6 је пало код Мохача, ниже свештенство је остало без својих вођа.

• Као последица ново начина робне производње (мануфактуре), пооштриле су се супротности између
појединих друштвених група што је погодовало ширењу нове вере.

• Немци у Мађарској и Саси (Саксонци) у Ердељу брзо су прихватли Лутерово учење.

• Почев од средине 16. века, у мађарксој реформацији је дошло до преокрета: превласт лутеранског
правца је срушила калвинистичка струја у кругу реформације.

• Реформација у Угарској је много утицала на процват културе и развој матерњег језика. Свето писмо је
тада први пут преведено на мађарски језик.

• Основане су прве штампарије и школе. Лутерани и калвинисти су преузели католичке богомоље, или
су саградили нове храмове.

• Придржавали су се једноставности црквеног простора, нигу га украшавали.