Сеоба азијских племена у Европу крајем 4.

вијека, а затим сеоба и европских народа попут

Словена и Германа, означила је почетак неове епохе у историји. Западни дио некада моћног
Римског царства пао је пред налетом ових варвара и означио почетак средњега вијека. Прва
стољећа средњег вијека обиљежио је распад римске управе на западном дијелу Балканског
полуострва, успостављање нових држава и несигурност. У таквој ситуацији нема много поузданих
података за везаних за историју Лакташа. Извјесно, међутим, да је цијели овај крај сјевено од
Бањалуке иумеђу Врбаса, Сане и Саве био већ од почетка 12. вијека под влашћу угарских краљева.
На том простору Угарска је успоставила три жупаније, Лијевче поље и данашњи Лакташи били су у
саставу Врбаске жупаније. Центар ове жупаније вио је у Врбаском граду, за кога се претпоставља
да је био на простору данашњих Подградаца. Угарска власт у овим крајевима задржала се све до
посљедње деценије 14. вијека, када је босански великаш Хрвоје Вукчић Хрватинић врбаску
жупанију прикључио својој обласи. Он је основао нову жупу Глаж са сједиштем у истоименом
граду, који се налазио на простоу данашњег села Вакуф. За жупана новоосноване жуше Хрвоје је
именовао свога брата Драгишу. Након Хрвојеве смрти жупа Глаж остаје саставни дио краљевине
Босне. Такво стање је било све до пада Босне под турску власт 1463. године. Након што је угарски
краљ Матија Корвин у своме противнападу прогнао турке из западног дијела босанског
краљевства и формирао Јајачку бановину простор данашњих Лакташа улази у њен састав у оквиру
обновљење врбаске жупаније. Новим тусрским освајањима и помјерањм границе преко Саве и
Дунава подручје данашњих Лакташа дошло је под турску власт и под њом остало све до
Берлинског конгреса 1878. године. Ово је вријеме интензивног пресељавања српског
становништва из источне Херцеговине, Црне Горе и Лике. О овим миграцијама најбоље говори
податак да је Лијевче према попицу 1541. године имало 175 кућа, а двадесетак година касније,
1563. 830 кућа. Након Берлинског конгреса цијели Босански пашалук, а тиме и Лакташи долазе
под власт Аустро-угарске. (аудио)

Аустроугарска након 1883. године на подручје Лакташа насељава Нијемце, Италијане и Пољаке.
Било је ово у службу тадашње аустроугарске политике која је желила да разбије на више цјелина
простор насељен Србима, како би лакше управљала. Њемачко и италијанско становништво
примјеном савремених агротехничких мјера врло брзо подиже привредну развијеност на виши
ниво тако да овај простор постаје најразвијенији дио Босне и Хецеговине. Један од тада најјачих
трговачко-занатских центара је био Рудолфштал, данашњи Александровац, који је 1889. године
добио пошту.Као споменик присуства исталијанских насељеника у нашем граду служи црква
Светог Фрање, позната као и Италијанска црква. У склопу цркве налази се и споменик
италијанском насељеницима. (видео код Италијанске цркве)