Срби у Хрватској

 Први велики успех у правцу продирања ка средњој Европи

је заузеће Шапца, знатног дела Срема (тврђаве Земун и
Сланкамен) и освајање Београда 29. августа 1521. Тада је
султан одлучио да средиште смедеревског санџака
пренесе из Смедерева у Београд ( Београд је постао
средиште и важна стратешка тачка турске војске за даље
ратне походе ка северу).
 Пошто су 1522. освојили Родос, кренули су ка Угарској,
тада су поразили Лудвига II Јагелонца на Мохачком пољу и
тиме уништили самосталност Угарске. Настала је
династичка криза у Угарској јер су се око престола
сукобљавали краљ Фердинанд I Хабзбуршки (заступали га
кнезови великашких породица) и Јован Запоља
(подржавају га Сулејман, Франсоа, Млеци и Папа). У
Дубрави је 1527. племство изабрало Запољу за краља
Хрватске и Славоније, дошло је до грађанског рата у коме
су Турци помогли Запољи. Фердинанд је за краља изабран
у Цетинграду (и у Пресбургу??) Први је изабран
Фердинанд 5 дана пре Запоље. Запоља је крунисан у
Стоном Београду??
 У време борби између ове две странке 1526. јавио се цар
Јован Ненад, који се борио против Турака. Кратко је владао
у Бачкој и у Банату све до Темишвара, у северном делу
Срема. Погинуо је 26. јула 1527. године.
 Сулејман је безуспешно водио походе на Беч 1529. и 1532.
године, али је 1541. успео да освоји Будим и основао
Будимски ејалет. Никола Јуришић је одбранио тврђаву
Кисег 1532. од турске војске која је кренула краћим путем
до Београда, али је Турска војска приликом повлачења
опустошила све од Пожеге до Горјана. Јајце, средиште
 Јајачке бановине је пало 1527. Под турском влашћу нашле
су се Крбава (1527) и Лика (1528). После пада Јајачке
бановине у Бихаћу је основана капетанија. Турци су тек
1537. успели да заузму тврђаву Клис, северозападно од
Сплита. Ускоци су се затим пребацили из Клиса у Сењ који
је био средиште сењске капетаније.
 До јачих упада османске војске у Славонију је дошло 1536.
године када је освојена Пожега.
 Краљ Фердинанд је покушавао да истера Турке из Срема и
Славоније и у тим борбама је погинуо Павле Бакић код
Горјана близу Ђакова 9. октобра 1537. а Мехмед-паша је
одсечену главу Павла Бакића послао султану у Цариград.
 Турци су у свим својим пограничним санџацима поред
границе према Хабзбуршкој, Хрватској, Славонији и
Угарској, установили војну границу – серхат , као засебну
пограничну територију са посебним војним устројством.
На ту територију су Турци из војних разлога насељавали
Србе из Босне и Србије током 16. века. Исто је чинила и
Аустрија са своје стране. Многи Срби су вршили дужност
граничара у војном серхату.
 Турска лака коњаница (акинџије) је из пограничног
крајишта босанског ејалета упадала преко хабзбуршке и
хрватске у крањску и штајерску и пљачкала, харала и
одводила народ у ропство. Чести упади су вршени посебно
преко Жумберка ( Жумберачке горе) и Беле Крајине.
 Међу најстарије досељенике спадају ускоци или пребези
из Босне који су прешли из турске на аустријску
територију 1526. године и били су смештени под
планином Жумберак. Краљ је ослободио досељенике од
обавезе да плаћају порез на земљу, царину и 30ину и све
ствари које су им потребне у домаћинству. О тој сеоби се
 зна из касније повеље од 12. јула 1564. године која је
издана нашим ускоцима из турске. Жумберак је држао у
закуп Иван Ковачић ( Кобасић) и његова удовица је
отежавала положај досељених Срба тиме што је покушала
да растера привремено настањене Србе на имањима
жумберачког властелинства. Они су се жалили и Жумберак
је најзад предат Србима 1534. године. Срби су се населили
са својим породицама, добили су имања и та имања су
могли да наслеђују и њихови наследници, али само док
буду покорни и док буду штитили од непријатеља о свом
трошку. Повластице су им дате у периоду од 20 година, до
тад су били ослобођени од намета, а после истека тих 20
година моћи ће да користе имања као наследно лено али
под условом да годишње плаћају 1 угарску форинту
установи у Крању (зато што је Жумберак тад припадао
Крањској, а касније прикључен Хрватској). Те повластице
су издате 5. јуна 1535. ускоцима. Чим су добили ове
привилегије Срби са Цетине су кренули, а заједно са њима
дошли су и Ћићи (власи).
 Бенедикт Курипешић је написао путопис (најстарији опис
Босне под турском влашћу у 16. веку) њега је краљ
Фердинанд 1530. упутио у Цариград да би закључио
примирије са Сулејманом. Он сведочи да су босански Срби
били спремни да се преселе из турске у Угарску.