Обласни господари у Србији и отпор турској најезди

1371. битком на реци Марици где су погинула браћа Мрњавчевић, Турци су Србима
нанели пораз и заузели Македонију. Исте године је умро цар Урош V, последњи владар из
династије Немањића и тиме се дефинитивно распало Српско царство. Оно је подељено на
области којима су управљали поједини великаши (крупно племство). Они су се мењали,
имали веће или мање поседе а најпознатији господари српских области у ово време
(друга половина XIV века) су:

1) кнез Лазар Хребељановић – владар Моравске Србије (централна Србија са источном и

јужним деловима),

2) краљ Твртко Котроманић – владар Босне (Босна је тада обухватала и Херцеговину а

проширила се и на приморје),

3) Вук Бранковић – господар Косова и Метохије,

4) браћа Балшићи (3) – управљали Зетом (Црна Гора),

5) Марко Краљевић – управљао Македонијом (као турски вазал),

6) Никола Горјански – мачвански бан (угарски вазал).

И поред честих локалних свађа и сукоба око територија, обласни господари су били брана
према турском надирању. Турци Османлије1 у ово време су прешли у Европу преко
Балкана, заузели делове Византије и натерали Бугарску на вазалство. Турци су често
покушавали да са мањим пљачкашким одредима продиру унутар граничних предела неке
области, како би их опустели и олакшали будући продор. Тако су Срби у пограничним
крајевима водили честе борбе против турских чета. Кнез Лазар је одбио да буде турски
вазал и да пусти Турке да пролазе преко његове територије. Стога султан Мурат шаље
војску на Србију. У бици на Плочнику 1386. (југоисточна Србија) Срби под вођством кнеза
Лазара побеђују Турке и одбијају њихов напад. После тога, Турци су покушали продор до
Босне али су у бици код Билећа (Херцеговина) били поражени од стране босанских Срба.

Након ових дешавања, Турци спремају велики поход на српске земље. Чувши за припреме
Турака, и Срби припремају велику војску. Кнез Лазар је позвао друге обласне господаре
да се одазову одбрани од Турака и Срби из разних крајева су се одазвали. Осим из тзв.
Моравске Србије, војска Вука Бранковића, чије земље су биле међу првима на удару

1Зову се тако јер влада Османска (Отоманска) династија која је отпочела освајања у Европи и уједињење
Турака. Име добила по родоначелнику те династије, Осману.
Турака и поприште сукоба, придружила се Лазаревој. Краљ Твртко је послао војводу
Влатка Вуковића, а позиву су се одазвали и поједини великаши из Зете, Мачве и других
крајева. У Муратовој војсци су била два његова сина, принчеви Бајазит и Јакуб, велики
везир, као и тадашње најбоље турске војсковође. Сукоб се десио на Видовдан (28.јун) на
Косову пољу. Косовска битка 1389. завршена је нејасним или чак нерешеним исходом, са
великим губицима на обе стране, при чему су оба владара (султан Мурат и кнез Лазар)
погинула. Српски витез Милош Обилић успео се некако пробити до султана Мурата и
убити га, док је кнез Лазар био заробљен од стране Бајазитове војске и потом погубљен.
Након битке Турци су се повукли са Косова, док је недуго потом Моравска Србија због
великих губитака и угрожености са севера од Угарске, признала вазалство према Турској.