СРПСКА

ДЕСПОТОВИНА
(1402-1459)

-држава Лазаревића и Бранковића-

(страна 145 у уџбенику)
 ПОНАВЉАЊЕ 

•Цар Душан умире 1355. године.

• Наслеђује га син, Урош Пети (Нејаки) (1355-1371)

•1365. године српски великаш, Вукашин Мрњавчевић крунише се за краља-савладара

цару Урошу
• Почиње продор Турака Османлија на Балкан
• 1371. године Вукашин и Угљеша Мрњавчевић гину у бици на Марици

• Вукашинов син Марко (Краљевић Марко) постаје турски вазал и ратује за турског
султана (гине у бици на Ровинама 1395. године)
• Децембра 1371. године умире и цар Урош, гаси се династија НЕМАЊИЋА (1166-1371)

• Српско племство је међусобно завађено. Уздиже се кнез Лазар Хребељановић

(престоница у Крушевцу). Влада делом Косова, Новим Брдом и Рудником до Дунава
• Простор којим он влада (и тај период наше историје) називају се МОРАВСКА СРБИЈА
(задужбине: манастири Раваница, Лазарица)

•28.06.1389. сукоб са Турцима на Косову - КОСОВСКА БИТКА

• Гине кнез Лазар и велики број српских племића и војника
• Гине и султан Мурат (наслеђује га син Бајазит)
• ПОСЛЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ СУЛТАН БАЈАЗИТ ПРВИ ЈИЛДИРИМ СЕ ПОВЛАЧИ У МАЛУ
АЗИЈИ И УБРЗО ЈЕ ЦЕЛУ ОСВАЈА

•НА ЧЕЛУ СРБИЈЕ ОСТАЈЕ КНЕГИЊА МИЛИЦА СА ДВА МАЛОЛЕТНА СИНА -

СТЕФАНОМ И ВУКОМ

• СРБИЈА ПРИЗНАЈЕ ВАЗАЛНУ ЗАВИСНОСТ ПРЕМА ТУРСКОЈ

• ОЛИВЕРА, ЋЕРКА КНЕЗА ЛАЗАРА ОДЛАЗИ У БАЈАЗИТОВ ХАРЕМ

• МЕЂУ СРПСКОМ ВЛАСТЕЛОМ ВОДЕЋУ УЛОГУ ПРЕУЗИМА ВУК БРАНКОВИЋ КОЈИ

ПРУЖА ОТПОР ТУРЦИМА

•1392. г ТУРЦИ СУ ЗАУЗЕЛИ ЊЕГОВ ГРАД СКОПЉЕ, ПА И ОН ПРИХВАТА ВАЗАЛНЕ

ОБАВЕЗЕ

•УБРЗО ЈЕ ИПАК ЗАРОБЉЕН И УМИРЕ 1397. У ТУРСКОМ ЗАРОБЉЕНИШТВУ

• 1393. БАЈАЗИТ ЈЕ ОСВОЈИО ТРНОВСКУ БУГАРСКУ, ЗАУЗЕО ТЕСАЛИЈУ

• 1394. ЈЕ ЗАПОЧЕО ОПСАДУ ЦАРИГРАДА, КОЈА ЈЕ ТРАЈАЛА СКОРО ОСАМ ГОДИНА

•
КНЕГИЊА МИЛИЦА,

ФРЕСКА ИЗ МАНАСТИРА
ЉУБОСТИЊЕ
•
Манастир ЉУБОСТИЊА,

задужбина кнегиње
Милице, налази се код
Трстеника, 9 км од
Врњачке Бање
•1395. г Бајазит прелази Дунав. У бици на РОВИНАМА поражен је, на турској
страни, борећи се као вазали, гину и српски племић Краљевић Марко и
Константин Драгаш

•1396. г КОД НИКОПОЉА ТУРЦИ ПОБЕЂУЈУ ХРИШЋАНСКУ ВОЈСКУ коју

предводи угарски краљ Жигмунд Луксембуршки (султану помаже Стефан
Лазаревић, као његов вазал). Освојен је и последњи део Бугарске-Видинска
Бугарска.

•1397. г Турци затварају ВУКА БРАНКОВИЋА, његове земље поделили су

Бајазит и Стефан Лазаревић

• ЧИТАВ ИСТОЧНИ БАЛКАН ЈЕ У ТУРСКИМ РУКАМА

•

Битка код Никопоља (слика Жана Фруасарта из 1398. године)

• СУЛТАН БАЈАЗИТ
(1389-1402)
• Краљ Марко

део фреске изнад јужног улаза

у цркву Марковог манастира,
близу Скопља, који је његова
задужбина.
•Неочекивано, за хришћанске земље наступа спас због сукоба Османлија и
Монгола

• Моголе предводи велики освајач ТАМЕРЛАН (Тимур-ленко)

•1402. година у бици КОД АНГОРЕ Бајазит је поражен, заробљен, ускоро

умире

• У бици су учествовала браћа Лазаревићи (Стефан и Вук) и Бранковићи

(Гргур и Ђурађ), Монголи из, као турске вазале, ослобађају и пуштају да се
врате кући

• У Османском царству долази до грађанских ратова који ће потрајати

наредних година (до 1413. када као победник излази султан Мехмед Први)

• Овај догађај ће продужити живот Србији и Византији за око пола века

•

Вук и Стефан Лазаревић (фреска из манастира Љубостиња, 1402 - 1405)

•Станислав Хлебовски, Султан Бајазит I у
Тимуровом заробљеништву, 1878, приказује
држање Бајазита као таоца од стране Тимура.

Станислав Хлебовски, Султан Бајазит I у Тимуровом заробљеништву,

1878, приказује држање Бајазита као таоца од стране Тимура.
 ДЕСПОТ
СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ

ктиторска фреска из цркве

манастира Манасије,1418.
1402. СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ У ЦАРИГРАДУ ОД ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРА ЈОВАНА
СЕДМОГ ПАЛЕОЛОГА ДОБИЈА ТИТУЛУ ДЕСПОТА И ЖЕНИ СЕ ВИЗАНТИЈ-
СКОМ ПРИНЦЕЗОМ

Грб деспота Стефана Лазаревића

 Од тада, српска држава се назива ДЕСПОТОВИНОМ
(1402-1459)

• Следи сукоб између ЛАЗАРЕВИЋА И БРАНКОВИЋА

(- битка код Грачанице, 1402. Бранковићи траже помоћ од Турака
- помоћ Угарске Стефану Лазаревићу-побеђују Лазаревићи)

• Стефан постаје угарски вазал, од краља Жигмунда добија Мачву и Београд

• ПРВИ ПУТ БЕОГРАД ПОСТАЈЕ СРПСКА ПРЕСТОНИЦА 1404. године

• Након победе над Бранковићима, уследио је сукоб Стефана са братом

Вуком

•После дугугодишњих трвења, 1413. године у Србији су преостали само

Стефан Лазаревић и његов сестрић Ђурађ Бранковић, који су се измирили

• Њихове земље су се ујединиле, а Стефан је за свога наследника одредио

Ђурађа
•ЊЕГОВ СЕСТРИЋ БАЛША трећи БАЛШИЋ ОСТАВЉА МУ 1421. ГОДИНЕ ЗЕТУ У
НАСЛЕЂЕ
•1423. Г НАКОН ПОБЕДЕ НАД МЛЕЧАНИМА ЗЕТИ СУ ПРИКЉУЧЕНИ БАР И БУДВА

• ДЕСПОТОВА ЗЕМЉА ОБУХВАТАЛА ЈЕ ЗЕМЉЕ КНЕЗА ЛАЗАРА, ВУКА БРАНКОВИЋА,

БРАЋЕ БАЛШИЋ, БИЛА ЈЕ КАО У ВРЕМЕ МИЛУТИНОВЕ ВЛАДАВИНЕ

СРПСКА ДЕСПОТОВИНА
1422. ГОДИНЕ
•ПЕРИОД ВЛАДАВИНЕ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЈЕ ДОБА УСПОНА И ЈАЧАЊА
СРПСКЕ ДРЖАВЕ

• Држава је добро организована, централизована, економски стабилна.

Уведена је стајаћа војска, подижу се утврђења.

• Ради ефикаснијег управљања државом, уведена је подела на ВЛАСТИ-

територијално-управне јединице на челу са војводама. Постављао их је
лично деспот. Њихова седишта-градови, доживљавају успон

• Двор је био центар културе и власти, Београд се шири и развија

• Развоју трговине допринели су дубровачки трговци

• ДЕСПОТ ЈЕ БИО ТРОСТРУКИ ВАЗАЛ ( према Турској, Угарској, Византији),

али је обезбедио мир на границама

• ДОЛАЗИ ДО РАЗВОЈА РУДАРСТВА (Ново Брдо-најважнији привредни

центар). Ту је живела и колонија дубровачких трговаца.

• У српским рудницима експлоатисало се сребро, олово, барак, гвожђе

• 1412. године је објављен РУДАРСКИ ЗАКОНИК

• РАЗВИЈА СЕ МОРАВСКИ СТИЛ У УМЕТНОСТИ, ДЕСПОТ ПОДИЖЕ
МАНАСИЈУ (РЕСАВУ)

• ДЕСПОТ ЈЕ ВЕОМА ОБРАЗОВАН, ПОДСТИЧЕ РАЗВОЈ КЊИЖЕВНОСТИ,

ПИШЕ “СЛОВО ЉУБВЕ”

МАНАСТИР
МАНАСИЈА
(Ресава)
Моравски стил
 МАНАСТИР
КАЛЕНИЋ,
МОРАВСКИ СТИЛ
•
ДЕСПОТ СТЕФАН
ЛАЗАРЕВИЋ

Српски кнез (1389-1402)

Српски деспот (1402-1427)

Отац: КНЕЗ ЛАЗАР

Мајка: КНЕГИЊА МИЛИЦА

Ожењен: Јеленом, византијском

принцезом

Престоница: БЕОГРАД

Наследник: нема, наслеђује га

сестрић Ђурађ Бранковић

Задужбине: МАНАСИЈА (РЕСАВА)

Сахрањен: у МАНАСИЈИ
•
Стефан Лазаревић

(споменик у данашњем
Деспотовцу, подигнут
2007. године)
•

БЕОГРАД, северни бедем Горњег Града из доба деспота Стефана

•

Кула са капијом, бедемима и мостом, из доба деспота Стефана

гроб деспота Стефана у манастиру Манасији