ДИНАСТИЈА НЕМАЊИЋА

• Српска средњовековна држава настајала је на

простору Рашке, почев од 12. века. На њеном челу је
била породица Немањић.

• Оснивач династије је био Стефан Немања који је

изборио независност од Византије и уједињење
српских земаља (Рашка, Дукља, Травунија, Хумасак
земља, Неретванска крајина) у јединствену државу.
Немања је његово лично име, а Стефан је од грчке
речи Стефанос – онај који је крунисан.

• Династија је дала 11 владара. Владали су Србијом

од 1166. до 1371. године.
 СТЕФАН НЕМАЊА (1166-1196)
• Имао је титулу великог жупана.
• Заједно са сином Светим Савом сматра се
утемељивачем српске православне цркве која га
слави као Светог Симеона Мироточивог.
• Признао је Манојла I Комнина за свог суверена
1172. год.
• Ширење његових територија је окончано поразом
на Морави 1190. год. Рашка је симболично постала
византијски вазал, али јој је дозвољено да задржи
највећи део освојених територија.
• Одржао је сабор против верске заједнице
богумила, чије учење је сматрао јеретичким.
• Манастир Студеницу је подигао себи као музолеј, а
са сином Савом је из темеља обновио Хиландар 1198.
год.
• Повукао се са власти и замонашио на сабору 1196.
год., а за наследника је одредио средњег сина,
Стефана Првовенчаног.
• Преминуо је као монах Симеон у манастиру
Хиландар 1199. год., а његове мошти су 1208. год.
пренете у манастир Студеницу, где се и данас налазе.
 СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ (1196-1227)
• У време његове владавине Византија је била у
кризи због напада крсташа из западне Европе.
Крсташи су заузели Цариград и основали Латинско
царство на територији Византије 1204. год.
• Стефан Немањић је успео да очува српску државу,
а 1217. год. је добио краљевску круну од римског
папе. Пошто је био први крунисани краљ, назван је
Првовенчани.
• После очеве смрти морао је оружјем да брани
своја владарска права од старијег брата Вукана који је
био кнез и самозвани краљ у Зети и мислио је да као
старији има већа права на престо.
• Кнез Вукан се удружио са угарским краљем
Емериком. Тако је почео грађански рат међу браћом,
који је трајао од 1202. до 1204. год.
• Стефан Првовенчани је поражен и склонио се у
Бугарску. На престо се вратио уз помоћ Бугара, након
прве пропасти Византијског царства у Четвртом
крсташком рату.
• Стефан је крунисан за краља Србије 1217. год.
• Када је држава стекла независност, требало је
обезбедити и самосталност српској цркви. Сава
Немањић је отишао у Никеју, где је било седиште
византијског цара и византијског патријарха. Године
1219. је добио сагласност за самосталност српске
цркве и стварање аутокефалне (независне) српске
архиепископије.
• Сава је постао први српски архиепископ.
• Седиште архиепископије смештено је у манастир
Жичу 1220. год.
• Најзначајније дело Стефана Првовенчаног је
“Житије Светог Симеона”.
• Стефан Првовенчани се замонашио пред смрт.
Српска православна црква га слави као Светог
Симона.
 СТЕФАН РАДОСЛАВ (1227-1233)
• Његова владавина Зетом обухвата период од 1208.
до 1242. када је последњи пут поменут као владар
Зете са титулом принцепса.
• Радослав је имао непосредну власт над Котором.
• Након смрти Стефана Првовенчаног, Радослава је у
Жичи крунисао стриц, архиепископ Сава.
• Против Стефана Радослава се побунила властела и
на престо довела његовог млађег брата, Стефана
Владислава.
 СТЕФАН ВЛАДИСЛАВ (1233-1242)
• У његово име подигнут је манастир Милешева.
• Владислав је имао подршку из Бугарске, која је
постала најмоћнија држава на Балкану у време Ивана
Асена II. Да би ојачао везу са Бугарском, оженио се
ћерком бугарског цара.
• Када је Бугарска постала татарски вазал, углед
Стефана Владислава, као бугарског зета, је опао.
Српска властела је то искористила и на престо довела
новог краља.
 СТЕФАН УРОШ I (1242-1276)
• Пошто Владислав није хтео да препусти престо
брату Урошу, дошло је до грађанског рата међу њима.
• Урош је заробио Владислава и неко време га држао
у тамници. Када су се помирили, Урош му је дао на
управу Зету и дозволио му да користи титулу краља,
али да му остане потчињен.
• Србија је доживела привредни успон. Осим
земљорадње и сточарства, почело је да се развија и
рударство. Развијали су се градови, а у њима
трговина.
• Вађени су драгоцени метали, као што су сребро и
олово.
• Најважнији рудници су Брсково на Тари и Ново
Брдо код Косова.
• Стефан Урош I је био у савезу са Епирском
деспотовином,  Латинском царевином, Ахајском
кнежевином и Сицилијом у њиховом сукобу
са Никејским царством. 
 СТЕФАН ДРАГУТИН (1276-1282)
• Успоставио је добре односе са Дубровачком
републиком. Издао јој је повељу о трговину, значајну
због тога што се у њој први пут помињу
“властеличићи” (ниже племство у средњовековној
Србији и Босни).
• Искористио је привредно јачање Србије и створио
значајну војску.
• Пред крај владавине започео је освајачки рат
против Византије.
• Због болести након пада са коња, Драгутин је
препустио престо брату Милутину, уз услов да њега
наследи један од Драгутинових синова, Владислав.
• Динар краља Драгутина је први српски динар са
ћириличним натписом.
• Драгутин је био краљ Срема од 1284. до 1316.
године.
• Сахрањен је у манастиру Ђурђеви Ступови.
 СТЕФАН УРОШ II МИЛУТИН (1282-1321)
• Србија почиње ширење ка југу на рачун Византије.
• Водио је успешне ратове против Бугара од којих је
трајно освојио Браничево са Кучевом.
• Освојио је северну Македонију и са војском је
упадао у Грчку све до Свете горе.
• Женио се чак пет пута, последњи пут
петогодишњом Симонидом Палеолог.
• Био је један од највећих ктитора у династији
Немањића. Најпознатије задужбине су му манастир
Грачаница и Бањска на Косову и Метохији.
• Драгутинов син Стефан је сматрао да му припада
престо и зато се побунио. За то је добио подршку
властеле.
• Милутин је наредио да се Стефан окује и у
ланцима спроведе у Скопље. У тамници је ослепљен,
чиме је Милутин планирао да га онеспособи као
претендента за престо.
СТЕФАН УРОШ III НЕМАЊИЋ (1321-1331)
• Познатији је као Стефан Дечански.
• После седам година прогонства, отац му је дозволио
да се врати у Србију. Победио је у сукобу око престола
брата Константина и крунисао се за краља.
• Обезбедио је Србији титулу најмоћније силе на
Балкану јер је у бици код Велбужда (1330) победио
бугарску војску.
• Властела се побунила јер је хтела још освајања и
поседа. На челу побуне био је Стефанов син Душан.
Затворио је оца у тамницу у Звечану, где је овај и умро.
• Стефан Урош III је подигао манастир Велики Дечани.
 СТЕФАН УРОШ IV ДУШАН НЕМАЊИЋ
(1331-1355)
• Познатији је као Душан Силни.
• Прогласио се за цара 1345. год. у грчком граду
Серу. У Скопљу је крунисан за цара Срба и Грка на
Ускрс 16. априла 1346. год.
• Освојио је велики део византијских земаља:
Албанију, северну и средњу Грчку.
• Изгубио је област Хум, коју му је преотео босански
бан Стјепан II.
• Душанов законик је донет на државном сабору у
Скопљу 1349. год., а допуњен је на сабору у Серу
1354. год.
• Уведено је савладарство, по узору на Византију.
• Душаново царство се простирало од Дунава на
северу до Коринтског залива на југу.
• Умро је изненада у 47. години.
 СТЕФАН УРОШ V (1355-1371)
• Познатији је као Урош Нејаки.
• За време његове владавине српско царство је
значајно ослабило услед династичких сукоба и јачања
обласних господара.
• Није могао да заштити државу ни од спољних
напада ни од унутрашњих побуна.
• Његов најозбиљнији противник био је његов стриц,
цар Симеон Урош, Душанов полубрат. Он је хтео да
му преотме престо.
• Након једног сукоба, држава се поделила на два
царства, Урошево и Симеоново.
• У северном делу, који је обухватао све старе српске
земље, владао је Урош, али се и ту повећавала
самосталност српске властеле. Урош је пристао да се
за његовог савладара крунише Вукашин
Мрњавчевић 1365. год.
• Пошто цар није имао деце, очекивало се да ће га
наследити Вукашинов син, Марко Краљевић.
• Цар Урош је умро два месеца после Маричке битке
1371. год. Био је последњи српски цар.