СТЕФАН НЕМАЊА 1166 -1196

Средином XII века Рашком управља велику жупан Деса (1163-1166). Он је био потомак
Вукана. Тихомир, који је заменио на престолу Десу, признаје византијску власт и влада
Рашком као велики жупан уз помоћ своје браће Мирослава, Страцимира и Стефана
Немање који су добили део територије као удеони кнезови са обавезом да се о свему
договарају са Тихомиром. Њихов отац је Завида.У Византији влада у то време моћан
владар Манојло I Комнин 1143-1180. Мирослав је као удеони кнез добио на управу
Хумску земљу, Страцимир крај око Западне Мораве а Стефан Немања крај око
Куршумлије, жупе Ибар, Расина, Топлица и Пуста Река . Стефан Немања рођен је 1113.
године у Дукљи (зато што је Завида побегао тамо са породицом због честих сукоба у
Србији). Те године је и крштен у Рибници код Подгорице по католичком обреду. Око
1141. Завидина породица се вратила у Србију. Тад је Немања по други пут крштен, али
сада у цркви Светог Петра и Павла (као православац). Да је остао католик и ми бисмо
вероватно били католици. У својој области удеони кнезови су морали да се договарају са
великим жупаном. Стефан Немања није, јер је градио цркве: Св. Богородице (Топлица) и
Св. Николе (Куршумлија). Немања се без дозволе Тихомира састао са царем Манојлом у
близини Ниша. Добио је од Манојло достојанство или титулу ''Царски сан (син)''. Манојло
се водио тактиком: ''Завади, па владај!''; зато је и позвао Немању, који је добио жупу
Дубочицу (у близини Ниша). Због тога су га браћа затворила у једну пећину код Раса где
се Стефан заветовао да ће подићи манастир Светом Ђорђу ако га ослободи, он се
ослободио и саградио је касније манастир Ђурђеви ступови (1171). Стефан је протерао
браћу у Византију и они су се вратили са византијском војском и били поражени од
Стефана код села Пантина 1166. код Приштине, а Тихомир је погинуо. Стефан Немања је
постао велики жупан а са браћом се измирио и вратио им област. Стефан је покушао први
пут да се осамостали од Византије и да прошири територију 1171. када је Византија
ратовала и са Угарском, али су се оно брзо измирили тако да је Стефан остао сам,
заробљен је и одведен у Цариград, али је успео да се врати на власт и признавао је
византијску власт све до смрти Манојла . Године 1183. Стефан поново покушава да
прошири територију и осваја до 1189. крајеве око Велике Мораве, крајеве око Јужне и
Западне Мораве, Косово, делове Албаније и Зету са градовима .У исто време Византија
ратује са Угарском што је помогло Стефанова освајања . Трећи крсташки рат је у току. И
тада Барбароса пролази Балканом и код Ниша га дочекују Стефан Немања и Страцимир.
Још 1188. послали су посланство у Нирнберг да траже подршку да прошире територију уз
помоћ Барбаросе и овај потез се сматра почетком српске средњовековне дипломатије.
Стефан Немања је у документу обавезан да помогне Барбароси против Византије.
Византијски одреди нису слушали византијског цара. Стефан Немања треба да помогне
Барбароси са 20000 војника, а притом би Немања задржао освојене територије. Барбароса
се удавио у потоку, па није било ништа од савеза. Византијски цар Исак II Анђео 1190.
креће на Стефана да му се освети и Стефан је поражен на Морави, али и свој пораз вешто
користи, остаје на власти и признаје власт Византије, а задржава већи део освојених
области. Тада долази до склапања брака између средњег сина Немањиног Стефана
Немањића и византијске принцезе Јевдокије, ћерке будућег цара Алексеја III Анђела, а
освојене поседе Немања добија као мираз. На државном сабору 25. 03.1196. године
Стефан Немања се повукао са власти а као наследника је оставио свог средњег сина
Стефана Немањића иако је требао власт да преузме најстарији син Вукан, који је као краљ
владао Зетом и Требињем. Немања се замонашио у својој задужбини манастиру
Студеници( саграђена око 1190.одине) и добио монашко име Симеон., а његова жена Ана,
добила је монашко име Анастасија. Из Студенице је отишао на Свету Гору где је већ
боравио његов најмлађи син Растко који се у грчком манастиру Ватопеду замонашио и
добио име Сава. Растко је пре тога добио Хумску земљу на управу ,али је напустио власт и
отишао у Свету Гору негде око 1192. године . .На Светој Гори Сава и Симеон измолили су
од Алексеја један стари порушени манастир и на његовом месту граде српски манастир
Хиландар 1198, а Немања у њему умире 1199. године.

СТЕФАН НЕМАЊИЋ

1196-1228

Стефан Немања је имао три сина Вукана коме је дао на управу Зету,Стефана Немањића
кога је означио као наследника још женидбом са византијском принцезом Јевдокијом и
Растка, у монаштву Саву. Пошто је на власт постављен средњи син , а не најстарији Вукан
,који је на то имао право, после смрти Стефана Немање доћиће до сукоба између браће
око власти. Грађански рат је трајао од 1202-1205. и Вукан је успео да преотме власт уз
помоћ угарског краља Емерика , али се Стефан Немањић вратио на власт уз помоћ
бугарског цара Калојана, а браћа су се измирила над моштима Симеона који је посвећен за
светитеља , а његове мошти из Хиландара су пренете у Студеницу.То је урадио Сава који
је и измирио браћу над очевим моштима, а Вукану је враћена Зета на управљање до 1207.
када је вероватно и умро. У то време да би се неко посветио за светитеља код његовог
гроба морала су да се дешавају чудесна излечења и да истиче свето миро, потом су његове
мошти вађене из земље, оне су морале да буду непоремећене, односно требале су да
остану у зглобовима, а потом је вршен пренос, транслација, у место где би коначно биле
похрањене.

На Балкану долази у то време до великих промена јер крсташи са запада који су кренули
да ослободе Христов гроб у Јерусалиму у Четвртом крсташком походу, скренули су ка
Цариграду и освојили га 1204., а у њему је основано Латинско царство. Као остаци
Византије остају Никејско царство са центром у Никеји у Малој Азији и Епирска
деспотовина.на подручју данашње Албаније и Грчке. У Цариграду је основано Латинско
царство . Пошто Византија више не постоји Стефану Немањићу није више била потребна
Јевдокија јер није имао политичке користи од ње и зато ју је отерао, а оженио се
млетачком принцезом Аном Дандоло ћерком млетачког дужда Енрика Дандола .Стефан
Немањић је проширио државу и 1208. је освојио Ниш, Призрен и Врање .Стефан Немањић
је сматрао да Србија треба да постане краљевина, а краљевску круну могао је да добије од
цариградског патријарха или од папе . Пошто је имао подршку свога таста Енрикеа он је
круну затражио од папе Хонорија III 1217. И он је послао свог изасланика легата са
круном и крунисање је обављено у задужбини Стефана Немањића у Жичи. На тај начин
Србија је постала краљевина а Стефан је назван Првовенчани, односно први венчан
краљевском круном. Тако је Србији призната самосталност са запада. Пошто је Србија
добила државну самосталност и краљевску круну сада је требала добити и свој самосталну
цркву. Тога задатка се 1219. прихватио Сава који је кренуо у Никеју где су тада боравили
цариградски патријарх Манојло Сарантен Харитопулу и никејски цар Теодор II Ласкарис
са молбом да Србима дају самосталну цркву. Простор Србије у то време је био у духовном
погледу потчињен Охридској архиепископији на челу са архиепископом Димитријем
Хоматијаном са три епископије у Расу , Призрену и Липљану. Цариградски патријарх и
византијски цар су прихватили Савину молбу под условом да он постане први
архиепископ што је он и прихватио, али су Србима дозволили да сами на државном сабору
бирају свог архиепископа. На тај начин су Срби добили самосталну српску
архиепископију 1219. чији је центар био у манастиру Жичи, задужбини Стефана
Немањића. Сава је пре доласка у Студеницу где је са грчког превео Номоканон или
Крмчију Светог Саве ,зборник црквених и световних правила . Најмоћнији господар на
Балкану у то време постао је епирски деспот, а касније и цар Теодор I Анђео и Стефан
Немањић је хтео заштиту тог владара и зато је свога сина Радослава 1219. оженио
епирском принцезом, Теодоровом ћерком Аном. Последње године владавине од 1223 –
1228. Стефан Немањић је био тешко болестан па је уместо њега управљао најстарији син
Радослав.

РАДОСЛАВ

1228-1233

Стефан Немањић је имао три сина Радослава и Владислава из брака са Јевдокијом и

Уроша из брака са Аном. Њега је наследио најстарији син Радослав, зет епирског цара
Теодора чију је заштиту уживао . Пошто је на две стране био под грчким утицајем , мајка
му је била гркиња Јевдокија и жена Ана, много се ослањао на Теодора и на тај начин
угрозио самосталност Србије. Такође је угрозио самосталност српске цркве зато што се за
црквена питања није обраћао стрицу Сави већ охридском архиепископу Димитрију
Хоматијану из чије архиепископије је изузета српска црква , а због тога је Сава био љут.
Његовој смени највише је допринео пораз и смрт његовог таста Теодора који је 1230. у
бици на Клокотници поражен од бугарског цара Јована II Aсена који је постао најмоћнији
господар на Балкану и зато је било потребно извршити спољнополитичку преорјентацију.
Радослав који је превише био под грчким утицајем и чак се потписивао са византијским
надимком Дука, то није могао да уради па га је властела сменила и на власт довела
његовог брата Владислава.
 ВЛАДИСЛАВ

1243-1243

Владислав је био ожењен бугарском принцезом Болеславом и тако је стекао заштиту

моћног владара .За време његове владавине при повратку са пута у Свету земљу, где је
обишао Христов гроб, Сава је умро 1236. у Трнову у Бугарској, где је био у посети
бугарском патријарху и цару, а на повратку са свог другог путовања у Јерусалим.
Владислав је једва измолио његове мошти које су сахрањене у његовој задужбини
Милешеви 1237. Године 1242. Монголи или Татари, азијски народи, пустоше Бугарску и
већи део Балкана, што је ослабило Јована II Асена који је убрзо и умро. Владислав је
изгубио моћног заштитника и властела га је сменила, а на власт је довела његовог брата
Уроша.

УРОШ

1243-1276

У време краља Уроша нема неке значајније силе на Балкану, мада је Византија обновљена
када је никејски цар Михаило Палеолог освајио Цариград од Латина 1261. Она је тада
била далеко од славе коју је имала у претходним вековима. Краљ Урош је могао
самостално да влада без везивања зе неку силу што су радили његови претходици.Урош је
укинуо поделу државе на удеоне кнежевине и створио је централизовану власт, власт из
једног центра. Одузео је власт Вукановим потомцима у Зети и Мирослављевим у
Захумљу. У време овог владара развија се привреда у Србији и долази посебно до развоја
рударства. У Србију средином 13. века долазе немачки рударски стручњаци Саси који
отварају руднике Брсково код Мојковца, Трепча на Косову, Ново Брдо на Косову, Рудник
код Горњег Милановца ... У овим рудницима вади се злато, сребро, олово и бакар, а
највише прихода рудници су имали од гламског сребра, сребра са 20 посто злата. Владар
добија 10 посто од извађене руде и те финансије , као и приходе од царине користи за
јачање војске. Са развојем рударсва долази до развоја трговине и занатства и повећања
броја градских насеља у близини рудника, а главни трговци у Србији постају Дубровчани.
Урош се оженио Јеленом Анжујском из Француске владарске династије која влада Јужном
Италијом, али је она дошла из Угарске и на тај начин се повезао са Западом. Њена
задужбина је манастир Градац на Ибру . Урош 1268. ратује са Угрима у Мачви зато што су
упадали у његову територију и у овом сукобу је поражен и заробљен и морао је да плати
откуп. Тада је дошло до склапања брака између угарске принцезе Каталине и најстаријег
сина Урошевог Драгутина. Драгутин је добио титулу младог краља и тиме је означен за
наследника и имао је право на део територије коју му Урош није дао. Драгутин је због тога
уз помоћ свога таста угарског краља поразио краља Уроша код Гацка 1276. и он је
склоњен са власти, а да би Драгутин умирио мајку њој је дао Зету на управу. Урош се
замонашио у својој задужбини манастиру Сопоћани.

ДРАГУТИН

1276-1282

Драгутин, као најстарији син, већ је био одређен за наследника, али он силом
долази на власт тако што је склонио оца и отац се замонашио у својој задужбини
манастиру Сопоћани, а да би умирио мајку њој је дао Зету на управу. Од Драгутина
властела жељна плена тражила је да крене у освајања што он није учинио и зато се
појавило велико незадовољство његовом владавином. Приликом обиласка своје државе
Драгитин је 1282. пао са коња и повредио ногу. Пошто је био спречен да води војску , а
вероватно због незадовољства властеле Драгутин је Дежевским споразумом 1282. предао
власт свом брату Милутину уз договор да Милутина наследе Драгутинови синови.
Драгутин се није повукао из политичког живота већ је управљао крајевима северозападне
Србије, односно крајевима око Ариља и Рудника и на том простору су га називали
сремски краљ. Од угарског краља као угарски зет 1282. добио је Београд, Мачву и жупе
Усору и Соли и на тај начин се Београд први пут нашао у српским рукама, а територија
Драгутина је била иста или већа од Милутинове , док је зетом управљала Јелена Анжујска.
Драгутина су у тој области називали сремскин краљем .

МИЛУТИН
 1282-1321

Милутин одмах када је дошао на власт у периоду од 1282 - 1284. креће у освајања ка југу
на рачун Византије и осваја подручје северне Македоније и при томе му помаже брат, што
значи да се они налазе у добрим односима. Ослабљена Византија тражи начин да заустави
српског владара и Милутину нуди за жену византијску принцезу Симониду која у то
време има само 6 година. До склапања мира и уговора о браку дошло је 1299. када је
повучена граница између Србије и Византије линијом Охрид-Прилеп –Штип . Одређени
део властеле који је био за даља освајања подржао је краља Драгутина и то је вероватно
разлог грађанског рата између Милутина и Драгутина који траје од 1301-1312. Борбе су се
водиле углавном око Рудника и као победник је изашао Милутин , а Драгутин је враћен у
своју област којом влада до 1316. када се замонашио а управљање облашћу је предао свом
сину Владиславу кога је Милутин заробио и преузео његову област. Још док је Милутин
био жив јавило се питање наследника јер је Милутин из пет бракова имао само старијег
сина Стефана, који је после смрти Јелене добио на управу Зету и млађег Константина , а
говорило се да је Симонида желела на власт да доведе своју браћу из Византије. Стефан се
1314. побунио против оца и покушао да му преотме власт, али га је Милутин заробио и
наредио да се ослепи и послао у Цариград код свог таста византијског цара Андроника II
на чување. Када је Милутин после тешке болести умро 1321. испоставило се да Стефан
није слеп и он је потиснуо свога брата Консатантина , а са братом од стрица Владиславом
који је по Дежевском уговору требао да преузме власт ратовао је од 1321-1326 на подручју
око Рудника и поразио га.

СТЕФАН ДЕЧАНСКИ

1321-1331

Стефан Дечански је постао краљ и у то време Србији је претила опасност од Византије и

Бугарске. Наиме у Византији је дошло до грађанског рата око престола између оца
Андроника II и сина Андроника III, а Стефан је подржао Андроника II који је изгубио
борбу за престо и зато је хтео да му се освети Андроник III. У исто време бугарски цар
Михаило Шишман намеравао је да нападне Србију и дошло је до уговора о савезу који је
обухватао заједнички напад на Србију .Стефан је знао за тај договор и покренуо је војску
да би се обрачунао прво са бугарским владарем па онда са византијским. До сукоба са
Бугарима дошло је код места Велбужд 1330. године и захваљујући Стефановом сину
Душану који је командовао коњицом бугарска војска је поражена, а бугарски цар Михаило
Шишман је том приликом рањен . Византијски цар је тада одустао од напада . Стефану је
био отворен пут да освоји читаву Бугарску, али се он задовољио само тиме што је на
бугарски престо довео претедента кога је он подржавао. Властела је била незадовољана
неактивношћу Стефана који је по својој задужбини манастиру Дечанима, назван Дечански
и као противника истакла је његовог сина Душана који је управљао Зетом .Стефан
Дечански је смењен са престола ,а на власт је дошао његов син Душан који је оца затворио
у тврђаву Звечан где је Стефан под неразјашњеним околностима умро.

КРАЉ И ЦАР ДУШАН

1331-1346-1355

Од Душана властела је очекивала да их поведе у освајања , али је Душан склопио савез

са Бугарском и оженио се бугарском принцезом Јеленом. Амбиције властеле Душан је
задовољио на рачун Византије јер је у периоду од 1332-1334. освојио места у северној
Грчкој, Костур, Хлерин , Воден и Струмицу. Са Византијом је склопио мир који је трајао
до 1341. када је умро Андроник III јер је дошло до сукоба око престола и грађанског рата
између присталица малолетног сина покојног владара, Јована V и његовог сарадника
Јована Кантакузина . Кантакузин је дошао на Душанов двор и склопио савез са Душаном
1342. о заједничком освајању византијских територија. Јован Кантакузин није имао
великих успеха, али Душан јесте и освојио је у периоду од 1342-1348. Епир,Тесалију,
Тракију и просторе до Коринтског залива . На тај начин Душанова држава обухватала је
простор од Саве и Дунава до Коринтског залива .Освајњу неких територија погодовала је
велика епидемија куге из 1348. када је страдао велики број становника Грчке, а Душан се
привремено склонио у Хиландар са својом женом Јеленом .Пошто је освојио велики део
територија византијског царства по освајању трећег града по величини Сера, иза
Цариграда и Солуна, Душан се прогласио царем. Сада је требало обавити крунисање што
је требало да обави цариградски патријарх, али пошто је Душан освајао византијске
територије, он је прво српску цркву на сабору у Скопљу 1346. подигао у ранг
патријаршије ,а онда га је српски патријарх Јоаникије крунисао царском круном на Васкрс
1346. После крунисања требало је уредити државу и на сабору у Скопљу Душан је 1349.
донео Душанов законик са 136. чланова , а он је допуњен 1354. и имао је 201 члан о
кривичном, породичном и црквеном праву.
Јован Кантакузин је постао цар у Византији 1347. и самим тим Душанов противник , па је
Душан тада постао савезник Јована V и њима се придружио бугарски цар у борби против
Јована Кантакузина који је позвао у помоћ турску војску која је у то време већ освојила
Малу Азију. До сукоба је дошло код Дидимотике где су Јован Кантакузин и Турци
поразили војску савезника 135.2 године. Душан се припремао да поведе крсташки рат
против Турака и тражио је подршку папе и да га он прогласи за капетана хришћанства .У
тим припремама децембра 1355. Душан је изненада умро.