Стефан Првовенчани 1

Стефан Првовенчани
Стефан Првовенчани

Фреска из манастирске цркве у Милешеви,

око 1234. године
Датум рођења око 1165.

Место рођења непознато

Датум смрти 24. септембар 1228.

Место смрти непознато

Гроб Манастир Студеница

затим Жича
(данас Студеница)

Титула Велики жупан и Краљ Србије

Период 1196 — 1217,

велики жупан
1217 — 1228,
краљ

Претходник/ци Немања

Наследник/ци Радослав

Порекло и породица

Династија
Немањићи
Отац Немања

Мајка Ана

Супружник/ци Евдокија Анђел

непозната
Ана Дандоло

Потомство Радослав
Комнина
Предислав
Владислав
Урош

Стефан Немањић, назван Првовенчани, био је средњовековни српски владар (велики жупан 1196 — 1217. и
краљ 1217 — 1228) који је Рашку подигао на статус краљевине, као и значајан писац који је жанру биографије
владара у српској књижевности дао стил и узор.
Стефан Првовенчани 2

Стефан Првовенчани је био други син великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањића,
и Ане. Био је млађи брат Вукана Немањића, владара Зете, а старији брат Растка Немањића, оснивача
аутономне Српске архиепископије.

Биографија
После српског пораза у бици на Морави 1190. и немоћи Византије да Србији наметне неповољан мир и
одрицање од територија, утврђен је брак између Стефана и Евдокије, синовице византијског цара Исака II
Анђела. На Државном сабору код Петрове цркве у Расу 1196. Стефан Немања се одрекао престола,
остављајући га средњем сину Стефану, а сам се замонашио. Старији син Вукан је постао удеони кнез Дукље,
док се млађи, Растко, још раније замонашио и узео име Сава. Вукан је себе прогласио за краља Дукље (титула
коју су носили стари дукљански владари почевши од 1077), Далмације, Требиња, Топлице и Хвосна
(Метохије).
Уз помоћ угарског краља Емерика, Вукан је збацио Стефана са
власти и владао Србијом између 1202. и 1204. године. Када су
крсташи Четвртог крсташког рата освојили Цариград, слаби
византијска моћ, али расте бугарска. Када су Бугари почели да
освајају српске територије око Ниша, Вукану је ослабила власт.
Године 1205. Стефан и Вукан, уз посредовање млађег брата Саве,
потписали су споразум по ком Стефан постаје велики жупан, а
Вукан удеони кнез „југозападне Србије“.

Стефан је протерао Евдокију после пада Цариграда, наводно због

шуге, али историчари су забележили да је обома пребацивано
неверство у браку. Оженио се други пут Аном Дандоло, унуком
Прстен краља Стефана Првовенчаног. Сачуван
млетачког дужда Енрика Дандола (који је био идејни творац напада
је уз његове мошти у Студеници. Прстен је
израђен од злата и украшен је орнаментом од на Цариград у Четвртом крсташком рату). За време сукоба Бугара
филигранских плетеница. са крсташима, Стефан је освојио Ниш, Врање и Полог. Бугарска и
Латинско царство ушли су у савез против Србије, али су претрпели
пораз. Са југа је напао епирски владар Михајло I Анђео, кога је тадашњи српски архиепископ Сава покушао да
одговори од напада, али га је слуга убио у кревету (ово се тумачило као чудо светог Саве). Како му Бугари и
Латинско царство више нису представљали опасност, а са Угарском је имао пријатељске односе, једина
опасност је претила са југа од Епира. Стефан је зато своју сестру удао за Манојла, брата епирског деспота
Теодора Анђела, и на тај начин осигурао јужне границе.

Стефан је тражио од папе венац (то јест, круну) како би он постао краљ, а Србија краљевина. Први пут је
затражио круну од папе Иноћентија III још 1204. године, али се томе успротивио Вукан Немањић који је у
Зети носио стару дукљанску круну зетских краљева и желео је да он буде једини српски краљ. Због тога је и
дошло до сукоба између браће који се завршио коначним Вукановим поразом. Приликом другог тражења
круне 1217. године, папа Папа Хонорије III је одговорио позитивно и послао круну. Сава је овенчао (крунисао)
Стефана за краља 4. јануара 1217. године у манастиру Жича због чега је познат и као Стефан Првовенчани.
Папска круна је представљала међународно правно признање Србије као независне државе. Две године
касније, Сава Немањић је успео да од патријарха у Никеји издејствује аутокефалност Српске православне
цркве, па је Рашка стекла још једно велико признање.
Стефан је умро 24. септембра 1228. Непосредно пре смрти замонашио се и узео име Симон. Прво је био
сахрањен у манастиру Студеници, а после тога у својој задужбини манастиру Жичи. Његове мошти су
преношене петнаестак пута, од тога три преноса су била у време Карађорђа: Први је био у време Кочине
крајине, други пренос био је у пролеће 1806. кад је Студеница попаљена и била привремено напуштена, када су
Стефан Првовенчани 3

мошти смештене у манастир Враћевшницу. Трећи пренос био је пред сам крај устанка 1813. када су мошти
склоњене у манастир Фенек. [1]
Стефана је на престолу наследио најстарији син Стефан Радослав. Стефан Првовенчани је подигао манастир
Жичу, а такође је написао „Житије Светог Симеона“, биографију свог оца Стефана Немање.
Имао је четири сина, међу њима будуће краљеве Радослава, Владислава и Уроша I, затим Предислава, будућег
српског архиепископа Саву II и кћерку Комнину[][], док поједини извори наводе да је имао још једну ћерку[2],
под именом Ренијера[3].
Српска православна црква га прославља као преподобног сваког 24. септембра тј. 7. октобра по новом
календару.

„Житије Светог Симеона“ Стефана Првовенчаног

Стефан Првовенчани био је васпитан у византијском духу, љубитељ књижевности и „разуман и вешт
приповедач“, како га назива Теодосије, ученик Доментијана и биограф Светог Саве.
„Живот и подвизи Светог Симеона“ (1216) су прва српска целовита биографија. Обухвата сав живот Стефана
Немање, од рођења до смрти, обухватајући и догађаје после смрти у којима су се испољиле његове
натприродне моћи. Дело је написано панегиричним стилом. доминантни поступци су апстраховање,
идеализација и спиритуализација стварности.
Од човека из Савиног списа, лик Немање доживљава огромну промену - губи све људске црте и постаје
инструмент божанске правде - светитељ, чудотворац. и божији изабраник. Такође, у односу на Савин
емоционално обојени стил, код Стефана не постоје животне и потресне сцене. То не дозвољава сам начин
Стефановог излагања који се одвија према библијском моделу.

Види још
• Списак светитеља Српске православне цркве
• Списак средњовековних писаца
• Краљеви Србије

Референце
[1] Живорад Јанковић: Смрт Стефана Првовенчаног („Православље“, бр. 941, 1. јун 2006)
[2] -{Genealogy.eu}- (http:/ / genealogy. euweb. cz/ balkan/ balkan5. html), сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких
породица
[3] Греси прелепе Евдокије („Вечерње новости“, фељтон „Жене српских владара“, 24. јануар 2011) (http:/ / www. novosti. rs/
dodatni_sadrzaj/ clanci. 119. html:316398-Gresi-prelepe-Evdokije), Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе
• Стефан Првовенчани: Сабрани списи (http://www.rastko.org.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/
index_c.html)
• (http://www.dijaspora.nu/latinica/njv_knjiga/index.php?strana=ssmpesnistvo#molitva)
• Стефан Првовенчани: Певање похвали твојој (http://www.dijaspora.nu/srpski/njvk/srpsko_pesnistvo_c.
html#pevanje)
• др Јустин Поповић: Спомен преподобног оца нашег Симона монаха, краља српског Стефана Првовенчаног
(Житија светих за септембар) (http://www.crkva.se/srbi_simon_stefan.htm)
• Душко Лопандић: Наши средњовековни владари - Стефан Првовенчани („Политикин Забавник“, бр. 2819,
17. фебруар 2006.) (http://www.politikin-zabavnik.rs/2006/2819/01.php)
Стефан Првовенчани 4

• Српски владари - Стефан Првовенчани (-{www.sumadinac.de}-) (http://www.sumadinac.de/srpski/

prvovencani.html)
• Стефан - први крунисани краљ (http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Zitija/SvSava/svsava29.htm) и
Последњи дани краља Стефана (http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Zitija/SvSava/svsava32.htm) (из
књиге „Живот Св. Саве“ владике Николаја Велимировића)
• Стефан Првовенчани (http://www.suc.org/culture/history/Serb_History/Rulers/Stefan_Prvovencani.
html)((-{en}-))
• Стеван Првовенчани и Свети Сава (http://www.infogot.com/nacionalna-istorija/
stevan-prvovencani_i_sveti-sava_2.htm) ((-{sr}-))

Претходник: Велики жупан Наследник:

Стефан Немања Рашке Рашка/Србија постаје краљевина
(1196 — 1217)

Претходник: Краљ Србије Наследник:

Рашком/Србијом влада велики жупан (1217 — 1228) Стефан Радослав
Article Sources and Contributors 5

Article Sources and Contributors

Стефан Првовенчани  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=7487831  Contributors: BokicaK, CrniBombarder!!!, Crnorizac, Djordjes, DrevniDabar, Dungodung,
FriedrickMILBarbarossa, Golija, JustUser, Kalahorn, Kaster, Laslovarga, Michaello, Mladifilozof, Mstudiodf, Nikostrat, Ninam, PANONIAN, Partyholic, Robkap, Sashast, Soundwaweserb,
TheMiner, Tikitak, Vukan mil, Јованвб, Владимир Димитријевић, Горан Анђелковић, Жељко Тодоровић, ЛечениБот, Марко Станојевић, Милан Јелисавчић, Милант, Момир Томић,
Обрадовић Горан, Паун, Саша Стефановић, Тајга, 39 anonymous edits

Image Sources, Licenses and Contributors

Слика:Prvovencani.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Prvovencani.jpg  License: Public Domain  Contributors: Original uploader was Kalahorn at sr.wikipedia
Слика:Grb Nemanjica 2.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Grb_Nemanjica_2.png  License: Creative Commons Attribution-Sharealike 3.0  Contributors:
Raskoyu, Сербијана
Датотека:PrstenStefanPrvovencani.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:PrstenStefanPrvovencani.jpg  License: GNU Free Documentation License  Contributors:
НСБот, Саша Стефановић

Лиценца
Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported
//creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/