Professional Documents
Culture Documents
Стефан Немања
Стефан Немања рођен је у Рибници код Подгорице. Крштен је два
пута,по католичком и по православном обреду. Био је најмлађи
син српског великог жупана Завиде. Имао је још три брата
:Тихомира ,Странимира и Мирослава,и најстарији брат Тихомир
је требао да наследи власт. Стефан Немања је требао да добије
„удеону кнежевину” око Ибра, Реке и Топлице.Међутим он је
желео да буде велики жупан па је заратио са браћом. Године 1166
у бици код Палантина Стефан Немања је победио браћу и постао
велики жупан.
У битци на Морави 1180 год. од Византије успео је да освоји
следеће територије:Косово, Метохију, области око Велике и Јужне
Мораве и северну Албанију. На јадранском приморију освојио је
Травунију и Захумље. Византија је 1190 год морала да призна да
ове територије припадају Србији.
Подигао је многе манастире а најпознатији су
СТУДЕНИЦА,ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ И ХИЛАНДАР.
Имао је три сина : Вукана,Стефана и Раска. Године 1196 Стефан
Немања је добровољно сишао са власти и власт препустио
средњем сину Стефану Немањићу. Оваку одлуку донео је из два
разлога :Стефана је сматрао способнијим да влада и зато што је
Стефан био ожењен византијском принцезом Евдокијом па је за
Србију било боље да влада византиски зет.
После силаска са власти Стефан Немања се замонашио у
манастиру Студеници и после тога отишао на Свету Гору код свог
сина Раска и тамо подижу манастир Хиландар. Умро је 1199 год у
Хиландару.
Стефан Немањић(Првовенчани)
КРАЉ ДРАГУТИН
За разлику од својих предходника краљ Драгутин је Србију
проширивао на север. Био је ожењен угарском принцезом па је у
мираз добио Мачву ,Шабац и Београд. Године 1282 пао је са коња
и поломио ногу и кук. Такав није могао да влада па се у Дежеву
договорио са својим братом Милутином да му преда власт али да
после Милутинове смрти на власт дођу Драгутинови синови.
Касније Милутин није испоштовао договор а Драгутин је умро
1316 год.
КРАЉ МИЛУТИН
Чим је дошао на власт Милутин је почео да осваја територије
Византије. Године 1282 освојио је читаву Македонију. Ову
територију је добио у мираз од византијског цара када се оженио
византијском принцезом Симонидом која је тада имала 6,5
година.
Подигао је манастире Грачаницу и Бањску и обновио све
манастире својих предходника. Данашњи изглед манастира
Хиландара потиче из његовог времена.
Његов син Стефан Дечански подигао је буну против њега
.Милутин је угушио буну, сина протерао у Цариград и наредио је
да га ослепе. Пред крај живота Краљ Милутин се помирио са
сином и оставио му власт. Умро је 1321 год.
КРАЉ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ
Краљ Стефан Дечански подигао је манастир Дечани. У време
његове владавине склопио се савез Византије и Бугарске који је
напао Србију. У бици код Велбужда 1330 год Стефан Дечански је
однео победу. У овој бици истакао се његов син млади краљ
Душан. Аристократија је подржала Душана и он скида оца са
власти 1331 год. Краљ Стефан Дечански је заробљен у тврђави
Звечан на Косову и убрзо је задављен.
ЦАР ДУШАН СИЛНИ
Душав Силни запамћен је у српској историји као највећи освајач.
Његова држава простирала се од планине Рудник до реке Месте у
Грчкој. Читава северна Грчка била је у рукама Срба. Његова
титула била је „цар Срба и краљ Грка“
Године 1346 ,када је освојио град Сер крунисао се за цара. Прво је
ранг Српске православне цркве подигао са архиепископије на
патријашију и њега је крунисао први српски патријарх
ЈОАНИКИЈЕ.
Године 1349 цар Душан издао је први српски Законик који са
назива ДУШАНОВ ЗАКОНИК. Овај законик имао је 201 члан и
заснивао се на византијском и српском обичајном праву.
Читаву државу поделио је на два дела:централну Србију и
северну Македонију и дао ју је на управу свом сину Урошу
Нејаком који је добио титулу краља. Јужном Македонијом и
северном Грчком владао је он(Душан). Престоница његове државе
био је ПРИЗРЕН. Подигао је манастир СВЕТИХ АРХАНЂЕЛА
код Призрена.
Године 1355 цар Душан преговарао је са Млетачком републиком
око заједничког напада на Цариград али је те године изненада
умро.
ЦАР УРОШ НЕЈАКИ
За време цара Уроша осамосталили су се обласни господари који
су на својим територијама владали не питајући ништа цара
Уроша. Најпознатији међу њима били су Лазар Хребељановић,
Вук Бранковић, Вукашин и Угљеша Мрњавчевић. Вукашин
Мрњавчевић се 1365 год крунисао за краља и савладара цара
Уроша. У бици на Марици 1371год погинули су Вукашин и
Угљеша Мрњавчевић а два месеца после тога умро је и цар Урош.
Пошто цар урош није имао деце династија Немањића се угасила.