СРБИ ОД 7. ДО 12.

ВЕКА
Најстарије вести о досељавању Срба на Балканско полуострво потичу из пера
византијског писца и цара Константина VII Порфирогенита (913-959), који је у
делу„О управљању царством„ навео да су се Срби и Хрвати доселили на Балкан
у време цара Ираклија у 7.веку.
Друга све оправданија теорија је да није ни било сеоба Срба,већ да смо староседеоци.
СРБИ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Срби су насељавали унутрашњост Балканског полуострва и јадранско приморје.
Најзначајнија држава коју су створили у унутрашњости била је РАШКА или СРБИЈА.
Она се простирала између река Ибра, Западне Мораве, Таре, Пиве, горњег тока
реке Босне до реке Саве.
 Према Константину Порфирогениту, Срби су населили простор од 
Цетине до Бојане док је северну границу њихових насељавања чинила Сава односно Дунав.
Граница између Срба и Хрвата била је река Цетина.
Хрвати су своју независност изгубили још 1102.када су дошли под власт Мађара.
Ослободили су се Аустро-угарске власти тек 1918.у Краљевини СХС.
У приморским областима постојало је неколико српских
кнежевина. Најважнија је била – ДУКЉА,
простирала се између Боке Которске и реке Бојане.
Област ТРАВУНИЈА - простирала се између Боке Которске и Дубровника,

ЗАХУМЉЕ - између Дубровника и реке Неретве,

и ПАГАНИЈА - од Неретве до Цетине.

Ц
е
т
и Н
н е
а р
е
т
в
а
РАШКА
 Прва српска држава о којoј има више података настала је у Рашкој у 9.веку.
Главни град је био Рас.
На њеном челу се налазио кнез Властимир.Постоје подаци и о ранијим
државама и владарима (Свевладовићи...), али је мало тога забележеног
Први по имену познати владари из ове породице били су Вишеслав, Радослав и Просигој.
О њима се осим имена готово ништа не зна.
Претпоставља се да је Вишеслав владао око 780. године.
ВЛАСТИМИРОВИЋИ
ВЛАСТИМИРОВИЋИ
 Кнеза Властимира су наследили његови синови: Мутимир, Стројимир и Гојник.
У време кнеза Мутимира Србија је примила хришћанство из Византије.
За територију Србије бориле су се тада Византија и Бугарска.
Године 924.Србију осваја бугарски цар Симеон(893-927).
Након Симеонове смрти земљу обнавља кнез Часлав,
праунук кнеза Властимира , већ 927.године.
Србија је тад знатно проширена и обухватала је остале српске земље.
Тада су је са севера напали Мађари и око 950.године Часлав гине у сукобу с њима.

Печат кнеза Стројимира Властимировића

са ћириличним натписом
"Боже, помози Стројимиру „
Двоструки, патријаршијски крст сведочи
да је наручилац већ био хришћанин и да је
држава била самостална.
 Часлав Клонимировић

Српска држава се за време Часлава

знатно проширила. Обухватила је и
Босну, Паганију, Травунију, Захумље и
Дукљу а на северу се простирала све
до Рудника.
 ДУКЉА
Након слабљења Рашке,све више се осамостаљује ДУКЉА.
Име је добила према античком граду – ДОКЛЕЈИ, чији се остаци налазе
код данашње Подгорице. Од 11. века ова област се назива и ЗЕТА.
 Дукљом је у 10.веку владао кнез Јован Владимир (крај 10.века-1016), у време кад је
Дукља била под великим утицајем Византије.Владимир се супротставио бугарском цару
Самуилу и овај га је затворио у тамницу у својој престоници Преспи. Тамо се,по
легенди, у њега заљубила Самуилова ћерка, Теодора Косара. Тако је овај дукљански
кнез постао Самуилов зет и вазал. Када је после Самуила на власт у Бугарском царству
дошао царев синовац ,он га је га је 1016.г.убио. Јован Владимир је тако постао први
српски светитељ.
Византија је 1018.г.поново завладала Балканским полуострвом.
На престо у Дукљи је Византија поставила Стефана Војислава. Он је око 1035.г. подигао побну
против Византијске власти.По њему је дукљанска династија добила име-ВОЈИСАВЉЕВИЋИ.
Држава је достигла врхунац у време Стефановог сина,
Михаила Војисављевића (1055-1081) који се измирио са византијом и ојачао државу.Он је од
папе,1077.г. добио краљевску круну и тиме постао српски краљ.

Црква св Михаила, у Стону

Краља Михаила је на престолу наследио син –Константин Бодин.

  Константин Бодин (око 1081. - око 1101)

наследио је на престолу свога оца Михаила
Војисављевића. Успео је, услед заплета и
заузетости Византије да овлада Рашком, Босном и
Хумом. У Босни је поставио за жупана (архонта -
кнеза) Стефана, свог сродника, а у Србији - Рашкој
поставио је великог жупана Вукана . По смрти
Бодиновој одвојиле су се од Зете опет Србија
(Рашка), Босна и Хум.
Вукановићи су били српска владарска породица која је владара Рашком од краја 11.
до почетка друге половине 12. века .
Вукан је носо титулу великог жупана .
У династију Вукановића највероватније је спадао и Завида, отац великог жупана
Тихомира и његовог наследника Стефана Немање, оснивача династије Немањића.

Стари Рас