КЛИМА СРБИЈЕ

КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ И ЕЛЕМЕНТИ

- На климу Србије утичу бројни фактори:
 Географска ширина (Србија је смештена у северном умереном
топлотном појасу. То значи да климу карактеришу 4 годишња доба.
Чињеница да се налази ближе екватору него Северном полу значи да
је угао под којим Сунчева светлост пада на тло такав (већи) да је
температура виша него када се иде ка северу)
 Распоред мора и копна (на Србију утичу ваздушне масе настале на
Атлантском океану и Средоземном мору иако не излази ни на једну
од ових водених површина. Влажне ваздушне масе са Атлантика
највише утичу на повећање количине падавина у прелазним
годишњим добима – пролеће и јесен, када повољно утичу на развој
пољопривредних култура. Топле ваздушне масе долазе из Сахаре
преко Средоземног мора. Од ваздушних маса, до Србије продиру и
хладне масе из Сибира. Све ове ваздушне масе значајно утичу на
климу Србије)
 Рељеф (од рељефа, на климу највише утиче надморска висина. Са
порастом надморске висине, смањује се и температура ваздуха и
ваздушни притисак. Отуд значајан утицај планинских маса попут
Динарида, Родопа и Карпата. Са друге стране, Панонска низија
омогућава лакши продор ваздушних маса са севера у остале
пределе Србије)
 Вегетација (она ублажава климу, нарочито шуме које спречавају
претерано загревање или хлађење Земљине површине и ваздуха.
Шуме такође задржавају влажност ваздуха и смањују брзину ветра.
Са друге стране, пешчаре и лесне заравни које немају богату
вегетацију брже се греју и хладе, те су зато ове области лети
најтоплије, а зими најхладније)
 Утицај људских активности (изградња путева, насеља и фабрика,
као и сечом шума утиче се на све елементе климе: састав ваздуха,
температура, ваздушни притисак, влажност ваздуха. У великим
насељима стварају се „урбана острва топлоте“, услед велике
количине бетона, повећане концентрације саобраћаја и загађења
ваздуха)
- Климатски елементи су:
 Температура (просечна годишња температура у Србији је од 10 до
12 степени целзијусових. На планинама, температура је нижа.
Најтоплији месец је јул, а најхладнији је јануар. Најнижа
температура од -39,5 степени је измерена на Пештерској висоравни,
а највиша од 44,9 степени у Смедеревској Паланци)
 Инсолација (је просечно трајање Сунчевог сјаја. Она је највећа
током летњих месеци. На њу утиче и облачност, која је чешћа у
зимским месецима. Количина светлости може да нам пружи
могућост да користимо Сунчеву енергију као обновљиви извор
енергије)
 Облачност (је чешћа у зимским месецима. На количину облачности
утичу ветрови)
 Ваздушни притисак и ветар (ветрови настају као последица
распореда ниског и високог ваздушног притиска. Они дувају из
области високог, ка областима ниског ваздушног притиска.
Најпознатији ветар је КОШАВА, источни ветар који доноси хладно
и суво време)
 Влажност ваздуха и падавине (количина падавина зависи од
надморске висине, удаљености од мора и ваздушног притиска.
Углавном се највећи део падавина излучи током топлијег дела
године. Најсушније области су на североистоку Србије, а највише
падвина на годишњем нивоу се излучи на Проклетијама.
Најкишовитији месеци су мај и јун, а најсушнији фебруар и
октобар. Снег се јавља на целој територији Србије, али се надуже
задржава на планинама)

- КЛИМА ЈЕ ПРОСЕЧНО ВИШЕГОДИШЊЕ СТАЊЕ ВРЕМЕНА У

НЕКОМ МЕСТУ ИЛИ ОБЛАСТИ
- ВРЕМЕ ЈЕ ТРЕНУТНО СТАЊЕ КЛИМАТСКИХ ЕЛЕМЕНАТА У
АТМОСФЕРИ ИЗНАД НЕКОГ МЕСТА НА ЗЕМЉИ.
- Климатске области у Србији су:
 Континентална (заступљена је у Панонској низији. Карактеришу је
висока инсолација, велике температурне разлике и недовољна
количина падавина. Лета су изразито топла, а зиме дуге и хладне. Од
запада ка истоку расте температура ваздуха и смањује се количина
падавина. Температура расте и када се иде од севера ка југу.
Најчешћи ветар је кошава)
 Умерено-континентална (обухвата највећи део Србије. Ветрови су
честа појава у овој области: доминирају западни, југозападни и
североисточни ветрови. Они доносе већу количину падавина. Са
порастом надморске висине температура ваздуха опада, тако да на
високим планинама имамо планинску климу. Једино област
МЕТОХИЈСКЕ КОТЛИНЕ има измењену средоземну климу, у којој
највише падавина има у зимским месецима, а најмање у летњим,
дакле обрнуто од средоземне климе. Ова област има сува и топла
лета и хладне и влажне зиме)
- Заштита ваздуха од загађења у урбаним областима је од велике
важности. До загаађења долази, пре свега, због употребе фосилних
горива, која загрева приземне слојеве атмосфере и испуша у ваздух
опасне гасове. Као последицам ствара се СМОГ, који смањује
видљивост и отежава дисање. Самим тим, долази и до повећаног броја
обољевања људи.
- Мере заштите су:
 Измештање индустрије ван градских зона
 Постављање заштитних филтера на димњаке фабрика
 Прављење „зелених зона“ у виду шума и паркова око индустријских
подручја
 Употреба возила на електрилни погон
 Прелазак на обновљиве изворе енергије (соларна енергија, енергија
ветра и воде)
 ЗЕЛЕНИ ГРАДОВИ су они градови у којима преовладавају паркови
и зеленило и где је у великој мери у употреби енергија добијена из
обновљивих извора.