Elementi Va-grupe PSE

- opšte osobine –
N, P, As, Sb, Bi i UUP (ununpentijum);
- Konfiguracija u poslednjem energetskom nivou je ns2np3 – p-elementi

- U prirodi se javljaju u više izotopa. 32P i 33P su radioaktivni izotopi.

- Metalni karakter ovih elemenata raste sa porastom atomskog broja.
- N i P – nemetali; As i Sb – metaloidi; Bi – metal;
- Poluprečnik atoma raste sa porastom atomskog broja.
- Zbog male veličine atoma, azot gradi dvoatomne molekule. Atomi u molekulu N2 povezani su trostrukom
vezom, koja je nepolarna i veoma jaka.

- Fosfor zbog velikog atomskog poluprečnika ne gradi dvoatomne molekule. Fosfor ima više alotropskih
modifikacija.
- beli fosfor P4 – pravilni tetraedar, Px,Py,Pz zahvataju ugao od 90°, pa veze nastaju delimičnim
preklapanjem orbitala. Velika udaljenost atoma i delimično preklapanje čine ove veze veoma slabim.
Između četvoročlanih molekula P postoje slabe Van der Valsove sile.

- crveni fosfor Pn – stabilnija modifikacija fosfora. Ima lančanu strukturu, gradeći kavezaste lance
tetraedra.

- crni fosfor – ima rombičnu kristalnu rešetku i najmanje je reaktivan.

- Arsen i antimon  As4 i Sb4 ; nestabilni; slojevite su strukture (stabilne sive modifikacije) – sadrže
kovalentne veze, a antimon i izvestan udeo metalne veze.
- Bizmut  ima slojevitu strukturu i metalnu rešetku, koju ostvaruje posredstvom malog broja valentnih
elektrona.
Fizička svojstva
N – gas bez boje, mirisa, i ukusa. Na temperaturi znatno ispod 0°C se prevodi u tečno i čvrsto stanje.
Inertan gas, ne gori i ne podržava gorenje.
P4 – beli fosfor  mek, ne rastvara se u vodi nego u ugljenik-disulfidu, svetluca u mraku (fosforescira),
veoma reaktivan, otrovna supstanca, čuva se u vodi.
Pn – viša tačka topljenja od belog P, zato što je lančane strukture, ne rastvara se u
ugljenik-disulfidu, praškasta crvena supstanca, manje reaktivan od belog P, nije toksičan.
As i Sb se u prirodi nalaze u obliku sulfidnih ruda.
Redukciona svojstva
- Ne reaguju sa vodom;
- N2  ne reaguje ni sa kiselinama ni sa bazama;
- P4  reaguje i sa kiselinama i sa bazama.

Dobijanje
N2  frakcionom destilacijom tečnog vazduha. Prodaje se u tečnom agregatnom stanju u čeličnim bocama
pod pritiskom.
- U laboratoriji se dobija iz amonijum-nitrita
-3 +3 0

NH4NO2  N2 + 2H2O
ili iz smeše natrijum-nitrita i amonijum-hlorida:
+3 -3 0

NaNO2 + NH4Cl  N2 + H2O + NaCl

P4  iz minerala fosforita i apatita. Redukciono sredstvo koks, kvarcni pesak se dodaje radi uklanjanja Ca:
+5 0 0 +2

Ca3(PO4)2 + C + SiO2  P4 + CO + CaSiO3

As – sublimuje.
Hemijska svojstva
Ei su izuzetno visoke jer imaju 5 valentnih e-.
Bi formira Bi3+ jone.
Ostali elementi mogu da prime 3e- i postignu stabilnu konfiguraciju najbližeg plemenitog gasa.
N i P grade N3- i P3- jone u kristalnim rešetkama nitrida i fosfida (Li3N-3 ; Li3P).
Elementi Va grupe lako formiraju zajedničke e- parove i grade kovalentne veze.
N može graditi jednostruke, dvostruke i trostruke veze zbog malog poluprečnika.

(slobodan elektronski par može da nagradi i 4. kovalentnu vezu, pri čemu se gradi pozitivno nael. jon)
Elementi Va grupe mogu imati oksidacione brojeve od -3 do +5.
N  -3 do +5 ; P, As, Sb +3 i +5 ; Bi +3
Nalaženje u pridori
N  u vaduhu 78%
u Zemljinoj kori u obliku čilske šalitre (NaNO3)
P  u obliku jedinjenja ubraja se u 10 najrasprostranjenijih elemenata u Zemljinoj kori.
- Ca3(PO4)2 – fosforit i apatit – u Zemljinoj kori
- u zubima i kostima
N i P nalaze se u živim organizmima, kao sastavni delovi molekula aminokiselina, nukleinskih kiselina,
vitamina…
Amonijak (NH3)
- Piramidalne strukture;
- Polarno jedinjenje;
- Gas, neprijatnog mirisa, bezbojan, toksičan. Gradi vodonične veze;
- Dobro se rastvara u vodi, a i reaguje sa njom:
H2O
NH3 + H2O NH4OH NH4+ + OH-
NH4OH – amonijum hidroksid; slaba baza.
Reaguje sa kiselinama, dajući amonijumove soli:
NH4OH + HCl NH4Cl + H2O
amonijum-hlorid

NH4OH + H2CO3 NH4HCO3 + H2O

amonijum-hidrogenkarbonat

2NH4OH + H2CO3 (NH4)2CO3 + 2H2O

amonijum-karbonat

- Amonijumove soli nastaju u reakciji amonijaka i kiseline

NH3 + HCl  NH4Cl
NH3 + HNO3  NH4NO3
2NH3 + H2SO4  (NH4)2SO4
- Sve amonijumove soli se dobro rastvaraju u vodi.
- Na povišenoj temperaturi se razlažu do amonijaka i kiseline:
NH4Cl  NH3 + HCl
(NH4)2CO3  2NH3 + H2CO3
- Razlaganjem amonijum-nitrata, dobija se azot(I)-oksid
NH4NO3  N2O + 2H2O
(NH4)2SO4 i NH4NO3 – koriste se kao azotna đubriva
- Amonijak je jako redukciono sredstvo.
4NH3 + 5O2 4NO + 6H2O
- Amonijak se industrijski dobija Haber-Bošovim procesom.
Pogledati video-klip: https://www.youtube.com/watch?v=NWhZ77Qm5y4
Oksidi
- Azot gradi pet oksida:
N2O - azot(I)-oksid ; azot-suboksid ; gas smejavac
NO - azot(II)-oksid ; azot-monoksid
N2O3 - azot(III)-oksid ; azot-trioksid
NO2 - azot(IV)-oksid ; azot-dioksid
N2O5 - azot(V)-oksid ; azot-pentoksid
N2O i NO  neutralni oksidi
N2O3, NO2, N2O5  kiseli oksidi
- Kiseli oksidi reaguju sa vodom i sa bazama:
N2O3 + 2H2O  2HNO2 azotasta kiselina
N2O5 + 2 H2O  2HNO3 azotna kiselina
2NO2 + 2H2O HNO2 + HNO3
N2O3 + 2NaOH  2NaNO2 + H2O natrijum-nitrit
N2O5 + 2NaOH  2NaNO3 + H2O natrijum-nitrat
2NO2 + 2NaOH  NaNO2 + NaNO3 + H2O
N2O3  anhidrid azotaste kiseline
N2O5  anhidrid azotne kiseline
Azotasta(nitritna) kiselina je slaba kiselina, veoma nepostojana. Postoji samo u vodenom rastvoru. Gradi
soli nitrite.
NHO2 H+ + NO2-
Azotna (nitratna) kiselina je jaka kiselina. Gradi soli nitrate. Oksidacioni broj azota u kiselini je +5, pa je ona
jako oksidaciono sredstvo.
HNO3 H+ + NO3-
Reaguje i sa metalima kao što su Cu, Ag, Hg.
Iz razblažene kiseline nastaje azot(II)-oksid, a iz koncentrovane azot(IV)-oksid:
3Cu + 8HNO3  3Cu(NO3)2 + 2NO + 4H2O
Cu + 4HNO3 cc  Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O
U laboratoriji se dobija iz nitrata, dejstvom sumporne kiseline:
NaNO3 + H2SO4  HNO3 + NaHSO4
Industrijsko dobijanje: pogledati video-klip https://www.youtube.com/watch?v=FIxz7biiIG0
Oksidi fosfora
P4O6 (azot(III)-oksid) i P4O10 (azot(V)-oksid) – bele kristalne supstance, kiseli oksidi
Anhidridi azotaste, odnosno azotne kiseline.
P4O6 + H2O H2PHO3 fosforna kiselina
Slaba kiselina, gradi neutralnu i kiselu so
H2PHO3 H+ + HPHO3-
HPHO3- H+ + PHO3-
P4O10 + 6H2O 4H3PO4 fosforna kiselina (ortofosforna kiselina)
H3PO4 – kristalna supstanca, kiselina srednje jačine
H3PO4 H+ + H2PO4-
H2PO4- H+ + HPO42-
HPO42- H+ + PO43-
Ortofosforna kiselina se može dobiti i dejstvom sumporne kiseline na kalcijum-fosfat:
Ca3(PO4)2 + 3H2SO4  CaSO4 + 2H3PO4
Fosforna kiselina koristi se za proizvodnju veštačkih đubriva.
Soli
Nitriti (osim AgNO2) se dobro rastvaraju u vodi. Nitriti podležu hidrolizi. Ove soli mogu biti i oksidaciona i
redukciona sredstva.
Nitrati se dobro rastvaraju u vodi, pri čemu nitratni jon ne hidrolizuje. Nitrati su jaka oksidaciona sredstva.
Zagravanjem se razlažu, pri čemu nastaje kiseonik
2KNO3  2KNO2 + O2
2Pb(NO3)2  2PbO + 4NO2 + O2