ELEMENTI IV GRUPE PSE (KALAJ I OLOVO)

Četvrtu grupu elemenata Periodnog sistema čine: ugljenik, silicijum, germanijum, kalaj i olovo.
Ovi elementi imaju po četiri valentna elektrona i zajedničku elektronsku konfiguraciju ns 2np2, na osnovu
koje se mogu očekivati stepeni oksidacije od -4 do +4, pri čemu su parni stepeni oksidacije stabilniji.
Hemijska svojstva elemenata ove grupe su dosta različita.

Ugljenik je nemetal čiji oksidi imaju kisela svojstva, silicijum i germanijum su metaloidi; njihovi viši
oksidi (+4) imaju slabo izražen kisjeli karakter. Kalaj i olovo su metali čiji oksidi SnO i PbO imaju
pretežno bazni, a oksidi SnO2 i PbO2 kiseo karakter. Jedinjenja kalaja su stabilnija ako je kalaj u
oksidacionom stanju +4, dok su kod olova stabilnija jedinjenja u kojima olovo ima oksidaciono stanje +2.
To se može zaključiti po ponašanju jedinjenja kalaja i olova u oksidaciono-redukcionim reakcijama:
jedinjenja kalaja(II) su redukciona sredstva, a jedinjenja olova (IV) su oksidaciona sredstva.

KALAJ

Stepen oksidacije 0

Kalaj je srebrnasto sivi metal male tvrdoće koji se lako oblikuje: postojan je na vazduhu. Gradi jedinjenja
uglavnom sa oksidacionim brojem +2 i +4. U naponskom nizu metala je ispred vodonika pa sa kiselinama
čiji anjoni nemaju oksidaciona svojstva reaguje uz izdvajanje vodonika i odgovarajućih kalaj(II)-soli:

Sn(s) + 2H+ → Sn2+ (aq) + H2 (g)

Razblažena azotna kiselina oksiduje kalaj pri čemu se stvara smješa kalaj(II)- i kalaj(IV)-soli.
Koncentrovana azotna kiselina oksiduje kalaj do nekog od nedefinisanih oblika kalajne kiseline,
nerastvorne u vodi, pa se ova reakcija prikazuje jednačinom:

Sn(s) + 4HNO3 → SnO2 . aq(s) + 4NO2(g) + 2H2O

Pretpostavlja se da se sveže pripremljena kalajna kiselina javlja u obliku H 2[Sn(OH)6] i da se kondezuje

preko meta-kalajnih kiselina (H2SnO3)x do hidratisanog kalaj(IV)-oksida SnO2 . aq

Pri blagom zagrijavanju kalaj reaguje sa vodenim rastvorima alkalija dajući odgovarajuće
tetrahidrokostanate(II) (soli kalajaste kiseline):

Sn(s) + 2OH- + 2H2O → [Sn(OH)4]2- + H2(g)

Pri jačem zagrevanju kalaja u alkalijama, tj. pri ključanju se dobijaju odgovarajući heksahidroksostanati
(IV) (soli kalajne kiseline):

Sn(s) + 2OH- + 4H2O → [Sn(OH)6]2- + 2H2(g)

Stepen oksidacije +2

Kalaj(II)-hidroksid , bijeli talog nerastvoran u vodi , ima amfoterna svojstva na podjednako izraženim
kiselim i baznim svojstvima. Zbog toga se podjednako lako rastvara i u kiselinama i u bazama:

Sn(OH)2 + 2H+ → Sn2+aq + 2H2O

Sn(OH)2 + 2OH- →[Sn(OH)4]2-

Soli kalaja sa stepenom oksidacije +2, u kojima je kalaj u obliku Sn 2+ jona, u razblaženim vodenim
rastvorima podliježe hidrolizi:

Sn+2 + H2O ⇌ Sn(OH)+ + H+

Suzbijanje hidrolize kalaj(II)-hlorida obično se vrši dodavanjem hlorovodonične kiseline u rastvor

pri čemu se odigrava reakcija:

SnCl2 + 2HCl ⇌ H2[SnCl4]

Jedinjenja kalaja(II) su u kiseloj sredini umjereno jaka redukciona sredstva; djelujuci kao reduktanti
ona se oksiduju do odgovarajućih jedinjenja kalaja (IV). Jedinjenja kalaja(II) redukuju npr Fe 3+ do
Fe2+ ili arsenit-jon do elementarnog arsena.

Tetrahidroksostanat(II)-jon , [Sn(OH)4]2- , je u alkalnoj sredini jako redukciono sredstvo; kada deluje

kao reduktant oksiduje se do heksahidroksostanat-jona [Sn(OH) 6]2-

Stepen oksidacije +4

Kalaj (IV)-oksid je nerastvorno jedinjenje, ne reaguje ni sa rastvorima kiselina ni sa rastvorima baza. Pri
stapanju sa NaOH (alkalno topljenje) stvara se Na 2SnO3 koji rastvaranjem u vodi daje Na 2[Sn(OH)6]
(natrijum-heksahidroksostanat(IV)).

Kalaj (IV)-hlorid je jedinjenje se izrazito kovalentnom vezom, tako da je na sobnoj temperaturi tečnost. U
vodi hidrolizuje uz stvaranje orto-kalajne kiseline koja odmah kondezuje dajući kao krajnji proizvod
nedefinisane poli-kalajne kiseline SnO 2 . aq. U prisustvu koncentrovane hlorovodonične kiseline, kalaj-
tetrahlorid ne hidrolizuje već prelazi u kompleksnu kisjelinu (hidrogen-heksahlorostanat(IV):

SnCl4 + 2HCl ⇌ H2[SnCl6]

OLOVO

Olovo je metal male tvrdoće, velike gustine. Sporo se rastvara u kiselinama čiji anjoni nisu oksidansi uz
izdvajanje vodonika; najbolje se rastvara u razblaženoj azotnoj kiselini gradeći olovo(II)-nitrat. Po svojim
fizičkim svojstvima olovo je tipičan metal. U jedinjenjima sa nižim stepenom oksidacije(+2) olovo
ispoljava amfoterna svojstva sa jače izraženim baznim svojstvima, a u jedinjenjima sa stepenom
oksidacije +4 jače su ispoljena kisela svojstva.

Stepen oksidacije +2

Olovo(II)-oksid i odgovarajući hidroksid su amfoterni, ja jače izraženim baznim svojstvima. Olovo(II)-

hidroksid (nerastvoran u vodi) reaguje sa kiselinama na sledeći način:

Pb(OH)2 + 2H+ → Pb2+ + 2H2O

Dok sa bazama i to samo sa koncentrovanim, reaguje dajući plumbit-jon, PbO 22-, koji se prikazuje i kao
kompleksni trihidroksoplumbat(II)-jon:

Pb(OH)2 + OH- →[Pb(OH)3]-

Olovo(II)-jon je vrlo stabilan i teško se može oksiduje do jedinjenja u kojima je olovo sa stepenom
oksidacije +4.

Stepen oksidacije +4

Jedinjanja u kojima olovo ima stepen oksidacije +4 pokazuju i kisela i bazna svojstva pri čemu su kisjela
svojstva više izražena.

Olovo(IV)-oksid se rastvara u koncentrovanom rastvoru alkalija dajući so olovne kiseline:

PbO2 + 2NaOH + 2H2O → Na2[Pb(OH)6]

Olovna kiselina H2[Pb(OH)6] (ili H4PbO4-orto , H2PbO3-meta oblik) nije poznata u slobodnom stanju,
vjerovatno zato što lako otpušta vodu i prelazi u PbO2.

Jedinjenja u kojima je olovo sa stepenom oksidacije +4 su vrlo nestabilna i ponašaju se kao oksidaciona
sredstva. Najčešće se kao oksidaciono sredstvo koriste olovo(IV)-oksid i minijum Pb 3O4.

Oksidi olova, u kojima je olovo u dva oksidaciona stanja: Pb 2O3 (+2,+4) i Pb3O4(+2,+4), mogu se smatrati
solima u kojima je katjon olovo(II),, a anjon kiselinski ostatak meta-olovne kiseline (H 4PbO4). Kao dokaz
za to se koristi reakcija minijuma sa azotnom kiselinom koja daje rastvornu so olova(II):

H2PbO4 + 4H+ + 2H2O → 2Pb2+ + H2[Pb(OH)6]

H2[Pb(OH)6] → PbO2 .aq + 4H2O

EKSPERIMENTALNI DIO

Kalaj

1. ogled : Stepen oksidacije 0, reakcija kalaja i azotne kiseline

U epruvetu sipati nekolika cm 3 koncentrovane azotne kiseline, dodati komadić kalaja i zagrejati. Po
završenoj reakciji talog podeliti na dva dela. Na jedan dio taloga djelovati kisjelinom a na drugi bazom.
Napisati odgovarajuće jednačine reakcija.

2. ogled : Stepen oksidacije +2, Amfoterna svojstva kalaj(II)-hidroksida

Na rastvor kalaj(II)-hlorida djelovati rastvorom natrijum hidroksida kap po kap dok se stvara talog.
Dobijeni talog podeliti na dva dijela. Na jedan deo taloga dodati hlorovodoničnu kiselinu , a na drugi
natrijum-hidroksid. Na osnovu zapažanja napisati odgovarajuće jednačine reakcija.

3.ogled: Redukciona svojstva kalaj(II)-jona

U 2 do 3 cm3 rastvora gvožđe(III)-hlorida dodati istu zapreminu rastvora kalaj(II)-hlorida. Posmatrati

promjenu boje. Dodatkom natrijum-hidroksida odrediti stepen oksidacije gvožđa u jedinjenju nastalom
tokom reakcije.

Olovo

1.ogled: Amfoterna svojstva olovo(II)-hidroksida

Na rastvor olovo(II)-nitrata delovati rastvorom natrijum-hidroksida kap po kap dok se stvara talog.
Dobijeni talog podijeliti na dva dijela. Na jedan dio taloga dodati nitratnu kiselinu , a na drugi natrijum-
hidroksid. Napisati odgovarajuće jednačine reakcija.
2.ogled: Osobine olovo(II)-jona

Rastvoru olovo(II)-acetata dodati hlorovodoničnu kiselinu na hladno. Na osnovu promjene koja se

odigrala napisati jednačinu reakcije. Zagrijati i posmatrati promjenu pri zagrijevanju i poslije hlađenja.

3. ogled: Osobine olovo(II)-jona

Rastvoru olovo(II)- acetata dodati razblaženu sumpornu kiselinu. Dekantovati, pa na talog dodati
koncentrovanu sumpornu kiselinu. Posmatrati promjene i na osnovu zapažanja napisati odgovarajuće
jednačine reakcija.

4.ogled: Stepen oksidacije +4, oksidaciona svojstva

Maloj količini olovo(II)-oksida dodati koncentrovanu hlorovoodničnu kiselinu. Obazrivo pomirisati

reakcionu smješu. Na osnovu zapažanja napisati jednačinu reakcije.

5.ogled: Oksidaciona stanja olova u minijumu

Na malu količinu minijuma djelovati razblaženom azotnom kiselinom i zagrijevati do pojave mrkog
taloga. Bistar rastvor nad talogom odliti i na njega djelovati rastvorom kalijum-jodida. Na talog djelovati
koncentrovanom hlorovodoničnom kiselinom i pažljivo pomirisati. Napisati dogovarajuće jednačine
reakcija.