OKSIDI

Imena oksida se daju tako to se na osnovu poznate injenice da je oksidaciono stanje

kiseonika u oksidima -2, izraunava oksidaciono stanje elementa koji gradi oksid, a zatim se
izgovara ime elmenta, pa njegov oksidacioni broj i na kraju re oksid, npr.:
Fe2O3
1.) Oksidacioni broj kisenika je 2, a poto imamo tri atoma ukupno negativno
naelektrisanje u molekulu je 6, to znai da dva atoma gvoa moraju imati
pozitivno naelektrisanje +6 da bi molekul bio elektroneutralan. Sledi da je
oksidacioni broj atoma gvoa +3.
2.) Ime ovog oksida bi izgovarali kao:
gvoe tri oksid
3.) Ime posmatranog oksida bi pisali kao:
gvoe(III)-oksid
Ili, uopteno govorei:
1. ime elementa koji gradi oksid
2. otvorena mala zagrada
3. oksidacioni broj elementa bez predznaka napisan rimskim brojem
4. zatvorena mala zagrada
5. povlaka
6. re oksid
radi vebanja imenuj sledee okside:
Li2O

litijum

CaO

kalcijum

Sc2O3

skandijum

ZrO2

cirkonijum

Ta2O5

tantal

Cr2O3

hrom

Mn2O7

mangan

OsO4

osmijum

PtO2

platina

Cu2O

bakar

HgO

iva

B2O3

bor

In2O3

indijum

GeO2

germanijum
1

PbO

olovo

MnO2

mangan

Sb2O3

antimon

SO3

sumpor

I2O5

jod

TiO2

titan

Y2O3

itrijum

P4O10

fosfor

N2O

azot

MgO

magnezujum

SiO2

silicijum

KISELINE
Kiseline su jedinjenja koja po Arenijusu prilikom disocijacije u vodenom rastvoru daju
pozitivne jone KATJONE vodonika (H+ - jone) i negativne jone ANJONE kiselinskog
ostatka.
Disocijacija se odigrava postepeno otputa se jedan po jedan jon vodonika, pa se
moe napisati onoliko pojedinanih jednaina disocijacije koliko ima jona vodonika u
molekulu posmatrane kiseline. Ako se ove pojedinane jednaine disocijacije saberu dobija se
sumarna jednaina disocijacije posmatrane kiseline.
Na osnovu uraenih-reenih primera disocijacije jednobazne (HCl), dvobazne (H2SO4)
i trobazne kiseline (H3PO4), prikazati postepenu i sumarnu disocijaciju ostalih zadatih
kiselina?
H+ + Cl

1.)

HCl

2.)

H2SO4

H+ + HSO4

HSO4

H+ + SO42

H2SO2

2H+ + SO42

H3PO4

H+ + H2PO4

H2PO4

H+ + HPO42

HPO42

H+ + PO43

H3PO4

3H+ +PO43

3.)

4.)

HClO4

5.)

H2CO3

6.)

H3BO3

7.)

H4SiO4

8.)

HMnO4

9.)

H2CrO4

10.)

H3AsO4

11.)

HNO3

12.)

HBrO3

13.)

H2SeO4

14.)

H2SiO3

15.)

H2MnO4

BAZE
Baze, po Arenijusu, pri disocijaciji u vodenom rastvoru daju OH-jon (hidroksidni jon)
kao ajnon, a kao katjon daju jon metala ili amonijum jon (NH4+). Njihova disocijacija se
deava kao postepeno otputanje jedne po jedne OH-grupe, dok se na kraju ne dobije katjon
metala bez vezanih hidroksidnih grupa.
Zbir sukcesivnih (postepenih) jednaina disocijacije baza daje sumarnu (zbirnu)
jednainu disocijacije baze.
Na osnovu reenih primera disocijacije jednokisele (NaOH), dvokisele (Ca(OH)2) i
trokisele (Al(OH)3) baze, prikazati postepenu i sumarnu disocijaciju ostalih zadatih baza.
Na+ + OH

1.)

NaOH

2.)

Ca(OH)2

[CaOH]+ + OH

[CaOH]+

Ca2+ + OH

Ca(OH)2

Ca2+ + 2 OH

Al(OH)3

[Al(OH)2]+ + OH

3.)

[Al(OH)2]+

[AlOH]2+ + OH

[AlOH]2+

Al3+ + OH

Al(OH)3

Al3+ + 3 OH

4.)

Mg(OH)2

5.)

Ti(OH)4

6.)

LiOH

7.)

Ga(OH)3

8.)

Ba(OH)2

9.)

Sc(OH)3

10.)

NH4OH

SOLI
Soli uglavnom nastaju reakcijom kiseline i baze koja se naziva NEUTRALIZACIJA.
U toku ove reakcije uvek nastaje i voda (H2O, HOH) kao neutralno jedinjenje, nastalo neutralizacijom kiselog principa kiselina (H+-jona) i baznog principa baza (OH-jona).
Na osnovu prikazanih reenih i izjednaenih primera reakcija neutralizacije reiti i
izjednaiti ostale zadate primere:
1.)

HCl + NaOH NaCl + HOH

2.)

H2SO4 + 2NaOH Na2SO4 + 2 HOH

3.)

H3PO4 + 3NaOH Na3PO4 + 3 HOH

4.)

2HCl + Ba(OH)2 BaCl2 + 2 HOH

5.)

H2SO4 + Ba(OH)2 BaSO4 + 2 HOH

6.)

2H3PO4 + 3Ba(OH)2 Ba3(PO4)2 + 6 HOH

7.)

3HCl + Al(OH)3 AlCl3 + 3 HOH

8.)

3H2SO4 + 2Al(OH)3 Al2(SO4)3 + 6 HOH

9.)

H3PO4 + Al(OH)3 AlPO4 + 3 HOH

10.)

HClO4 + Sr(OH)2

11.)

H2CO3 + Ti(OH)4

12.)

H3BO3 + Ga(OH)3

13.)

H4SiO4 + Mg(OH)2
5

14.)

H3AsO4 + NH4OH

15.)

H2CrO4 + Sc(OH)3

16.)

HBrO3 + Al(OH)3

17.)

HNO3 + Ca(OH)2

18.)

HMnO4 + KOH

19.)

H2CO3 + Al(OH)3

20.)

H2MnO4 + NaOH

Prilikom rastvaranja u vodi soli disociraju na pozitivne jone metala (ili amonijum
jone) i na negativne jone kiselinskog ostatka, na osnovu reenih primera disocijacije soli reiti
preostale primere.
Na+ + Cl

1.)

NaCl

2.)

Na2SO4

2Na+ + SO42

3.)

Na3PO4

3Na+ + PO43

4.)

BaCl2

5.)

BaSO4

6.)

Ba3(PO4)2

7.)

AlCl3

8.)

Al2(SO4)3

9.)

AlPO4

10.)

Sr(ClO4)2

11.)

Ti(CO3)2

12.)

GaBO3

13.)

Mg2SiO4

14.)

(NH4)3AsO4

15.)

Sc2(CrO4)3

16.)

Al(BrO3)3

17.)

Ca(NO3)2

18.)

KMnO4

19.)

Al2(CO3)3

20.)

Na2MnO4

Ba2+ + 2Cl
Ba2+ + SO42
3Ba2+ + 2PO43
Al3+ + 3Cl
2Al3+ +3SO42
Al3+ + PO43

Kao to je poznato kiseline i baze mogu biti jake i slabe. Jake kiseline i baze su u
vodenom rastvoru potpuno disocirane na jone, dok se slabe kiseline i baze delimino cepaju
na jone, a delimino ostaju u molekulskom obliku.
JAKE KISELINE:

HCl, HBr, HI, HNO3, HClO4, H2SO4 (nauiti ih napamet!!!)

JAKE BAZE:

KOH, NaOH, Ba(OH)2 (nauiti ih napamet!!!)

6

Sve ostale neorganske kiseline i baze su vie manje slabe.

Kada so nastalu neutralizacijom jake kiseline i baze rastvorimo u vodi njen rastvor e
biti neutralan (pH = 7). Ako je so nastala neutralizacijom:
1. Jake kiseline i slabe baze vodeni rastvor joj je kiseo (pH < 7)
2. Jake baze i slabe kiseline vodeni rastvor joj je bazan (pH > 7)
3. Slabe baze i slabe kiseline vodeni rastvor moe biti kiseo, bazan ili neutralan u
zavisnosti od toga da li je malo jaa kiselina, ili baza, ili su podjednako slabe.
Uzrok ovakvom ponaanju je reakcija HIDROLIZE reakcije soli sa vodom, koja je
suprotna reakciji neutralizacije. Hidrolizi podleu sve soli osim onih nastalih reakcijom
neutralizacije izmeu jakih kiselina i baza. Rastvor soli koji podleu hidrolizi e uvek biti
kiseo ili bazan.
Kada je zadato pitanje u vezi sa hidrolizom neke soli, zapravo treba odgovoriti na tri
pitanja:
1.) da li hidrolizuje,
2.) kako hidrolizuje (kiselo ili bazno)
3.) dokazati prethodne tvrdnje prikazom jednaine disocijacije i hidrolize posmatrane
soli.
Primer: Da li hidrolizuje so Na2CO3?
1.)
Hidrolizuje, jer je nastala neutralizacijom jake baze NaOH i slabe kiseline H2CO3.
2.)
Hidrolizuje bazno, jer ono to je jako odreuje ponaanje.
3.)

Na2CO3

2Na+ + CO32

2Na+ + CO32 + 2 HOH

H2CO3 + 2Na+ + 2 OH

Slaba kiselina ostaje u molekulskom obliku (H2CO3), a jaka baza (NaOH) je kompletno
disocirana (2Na+ + 2 OH), pa viak slobodnih OH jona prouzrokuje baznu sredinu.
Na osnovu prikazanog ablona rei da li hidrolizuju i kako hidrolizuju, a zatim
jednainama dokazati iznesenu tvrdnju u sluaju sledeih soli:
1.)

Na3PO4

2.)

Ba3(PO4)2

3.)

AlCl3

4.)

Ca(NO3)2

5.)

KMnO4

6.)

CuSO4

7.)

FeCl3

8.)

Mg(ClO4)2

9.)

ZnBr2

10.) SrI2